Наставни предмет

КРИМИНАЛИСТИКАОдговорни наставник:

Доц. др Драган Гаћеша

Асистент: Биљана Димитрић

Број часова наставе по семестру и седмично:

- Предавања...........60 часова - 4 (2х2)седмично (понед. - четвртак)

- Вјежби...................30 часова - 2 седмично (понедјељак)

- Укупно..................90 часова наставе

- Врој ECTS бодова.........9

- Начин реализације наставе

- Литература:

Начин провјере знања:

- Колоквијуми (I, II)- Семинарски рад- Завршни испит

Остварени бодови:Колоквијуми (I, II) - 2 x макс. 20, I + II = 40 бодова (*);

Семинарски рад = макс. 15 бодова (услов је да се одбрани);

Присуство и активност на настави = макс. 10 бодова (*);Присуство и активност на вјежбама = макс. 5 бодова;

Завршни испит = макс. 30 бодова (*).

Практична настава – вјежбе

Рад у новом криминалистичком кабинетуРад на терену (демонстрација претресања, вршење

увиђаја и др);

Рад у амфитеатру – учиони (писање разних писмена као што су планови за извођење оперативнотактичких мјера и

радњи, документовање службених радњи – разних записника, потврда, изјаве, кривична пријава и др.).

Полиграф, несесер за вршење увиђаја, узимање отисака прстију и др,

Посјета патологији и другим битним институцијамаПонављање градива,

Одбрана семинарских радова (обавезна за редовне студенте).

САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА

Тематске цјелине:

I тематска цјелинаКРИМИНАЛИСТИЧКА

ТАКТИКАОПШТА КРИМИНАЛИСТИЧКА

РАЗМАТРАЊА

обухвата:

Појам и основне карактеристике криминалитетаПојам и подјела криминалистике (* традиционална и нова)

Историјат криминалистике криминалистике (*)Основна криминалистичка начела

Начини (извори) сазнања за кривично дјелоПојам, подјела и доказни значај индиција

Индицијалне методе и планирање оперативног рада на основу индиција и верзија

Златна питања криминалистикеКривична пријава

Услови за планирање криминалистичке дјелатности (*)

II тематска цјелинаТАКТИКА СПРОВОЂЕЊА КРИМИНАЛИСТИЧКО

ТАКТИЧКИХ (ПОТРАЖНИХ) МЈЕРА И РАДЊИ обухвата:

Криминалистичка контролаКриминалистичка обрада

Тактика спровођења крим.-техничких радњи и мјераПрикупљање изјава од лицаКриминалистичка провјера

Провјера алибијаКриминалистичке клопке

Осматрање и праћењеУпотреба службених паса

Употреба полиграфаКоришћење крим. оперативних евиденција

Лишење слободе и задржавањеРација Засједа

III тематска цјелинаТАКТИКА СПРОВОЂЕЊА

РАДЊИ ДОКАЗИВАЊА(веома важан дио криминалистике)

Појам и подјела радњи доказивањаУвиђај и реконструкција

Претресање стана, ствари и лицаУвиђај и реконструкцијаВјештачење (експертизе)

Испитивање осумњиченогСаслушање свједока

IV тематска цјелинаКРИМИНАЛИСТИЧКА

ОПЕРАТИВАКРИВИЧНО ПРОЦЕСНИ И КРИМИНАЛИСТИЧКО

– ОПЕРАТИВНИ АСПЕКТИ СПЕЦИЈАЛНИХ ИСТРАЖНИХ ТЕХНИКА

Обухвата:Појам и основне карактеристике

Кривично-процесна регулатива специјалних истражних техника

Криминалистички аспекти примјене спец. истражних техника

- Надзор и техничко снимање телекомуникација- Надзор и техничко снимање просторија

- Тајно праћење и техничко снимање лица и предмета

- Приступ компјутерским системима и компјутерско сравњење података

- Прикривени истражитељ- Симуловани откуп и симуловано давање откупнине

- Надзирани превоз и испорука предмета

КРИМИНАЛИСТИЧКА ТЕХНИКА

Методе регистрације и идентификације лица;

Криминалистичка трасологија

Методи истражне технике

V тематска цјелинаМетоде криминалистичке

регистрације и идентификацијеКриминалистичка регистрација лица

Криминалистичка идентификација лицаМетоди регистрације и идентификације лица

а)Историјске: сакаћење, жигосање, б)Традиционалне:

парада идентификације, антропометрија

- Папилароскопија- Лични опис

- Сињалетичка (сигналетичка) фотографија- Фото робот

- Идентификација на основу трагова усана, ноктију и зуба- Фоноскопска идентификација (на основу звука)

в) Савремене- ДНК идентификација

- Одоролошка идентификација- Биометријске методе

Осврт на идентификацију предмета и лешева

VI тематска цјелинаОпшта разматрања о трасологији

Појам, значај и подјела трагова (*)Микротрагови

Трагови људског поријекла:Трагови папиларних линија

Трагови крвиТрагови сперме

Трагови пљувачкеТрагови длака

Трагови стопалаОстали трагови људског поријекла Трагови животињског поријекла

Трагови биљног поријекла Трагови оруђа и ватреног оружја

Трагови возилаОстали материјални трагови у вези са КД

Трагови средстава вјешањаПосебан осврт на биолошке трагове (ДНК)

VII тематска цјелина

УВОД У ИСТРАЖНУ ТЕХНИКУ

Појам и задатак истражне технике

Физички методи истражне технике

Хемијски методи истражне технике

Физичко-хемијски методи истражне технике

VIII тематска цјелинаКРИМИНАЛИСТИЧКА

М Е Т О Д И К АОбухвата:

Уводна разматрања

Појам и предмет криминалистичке методике

Однос криминалистичке методике и осталих дисциплина криминалистике (тактике, технике,

оперативе)

Методе криминалистичке методике

IX тематска цјелинаМЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И ДОКАЗИВАЊА

ПОЈЕДИНИХ К.Д. ПОЛИТИЧКОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

Појмовно одређење и дефинисање политичког криминалитета

Основне карактеристике политичког криминалитета

Улога Интерпола у сузбијању политичког криминалитета

ТероризамДиверзијаСаботажа

X тематска цјелина

МЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И ДОКАЗИВАЊА ПОЈЕДИНИХ К. Д. ОПШТЕТ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

Појам и карактеристике општег криминалитетаУбиство

СамоубиствоСиловање

Крађа Тешке крађе

Разбојништво и разбојничка крађаПревараИзнудаОтмица

Неовлашћена производња и промет опојних дрога

XI тематска цјелинаМЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И ДОКАЗИВАЊА

ПОЈЕДИНИХ К. Д. ПРИВРЕДНОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

Појам привредног криминалитета

Основне карактеристике привредног криминалитета

Специфичности трагова код привредног криминалитета

Врсте кривичних дјела привредног криминалитета (*)

XII тематска цјелинаМЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И ДОКАЗИВАЊА

ПОЈЕДИНИХ К. Д. ЕКОЛОШКОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

Појам и основне карактеристике еколошког криминалитета

Узроци еколошког криминалитета

Врсте еколошких кривичних дјела

1. Појам, узроци и основне карактеристике криминалитета

Потиче од латинске ријечи crimen што значи злочин.

Криминалитет се може се посматрати са више аспеката:

Правног: радње које представљају кривична дјела, прописана у закону (КЗ РС и др. закони којима су

прописана КД).

Социолошког: криминална понашања посматрају се као резултат друштвеног живота уопште. По социолошкој теорији изучава се учинилац КД, друштвени узроци који доводе до криминалитета, услови и посљедице

криминалитета, тј. друштвене појаве којима се угрожавају основне друштвене вриједности.

Криминолошког: скуп друштвених појава којима се угрожавају универзалне друштвене вриједности, а

које су као такве санкционисане кривичним правом. Представља комбинацију правног и социолошког.

Стање у савременим кривичним законодавствима (*).

Дефиниције* криминалитета- Др Мићо Бошковић (*): друштвено

негативна, динамична појава која представља активност једног или више

лица у одређеном периоду и простору, које су условљене одређеним друштвеним односима и инкриминисане законским

прописима и чије непоштовање и кршење повлачи адекватну кривичну санкцију.

- Др Владимир Кривокапић (*): облици понашања појединаца или група које на било

који начин подлијежу третману кривичног законодавства, зато што се таквим понашањем наноси одређена штета

појединцима, институцијама и друштву у цјелини.

Дакле, криминалитет се може одредити као:

друштвено негативна појава;динамична појава – број КД се стално повећава;представља активност једног или више лица у

одређеном времену и простору;криминална активност може бити условљена

одређеним друштвеним односима (сива економија);

инкриминисан је одређеним прописима и криминално понашање повлачи адекватну

кривичну санкцију – није КД ако није прописано у закону;

испољава се у разним облицима (преко 240 КД која се стално повећавају);

испољава се у свим фазама развоја друштва – од настанка до данас, па тако и убудуће .

КРИМИНАЛИТЕТ – појам: облици понашања појединаца (или група), често условљене одређеним друштвеним односима, којима се угрожавају вриједности заштићене кривичним законодавством.

Вриједности које се штите (прописује их власт *):

Човјек као највиша вриједност;

Основне компоненте животне средине - ваздух, вода, земљиште, биосфера (Д.Г.) (*);

Животињски и биљни свијет;

Уставни поредак;

Територијална сувереност;

Људска права и грађанске слободе;

Имовина и друге вриједности.

Узроци (етиологија) криминалитета

- Економске кризе – неимаштина (сива економија – шверц);

- Ратови и сукоби (247 КД Петровац за 2 мјесеца – “пушка у рукама, закон под ногама” (*) – некад

Грахово; процијенити гоњење;

- Злоупотреба научних достигнућа (еколошки криминалитет) – радијација, пестициди, ГМ вируси, ГМ

храна;

- Супротности између богатих и сиромашних (хајдуци и ускоци – Вукше, Тито (*);

- Појава национализма (политички деликти) - Косово, БиХ, бивши СССР – Бжежински, појава ратних злочина

;- Несташица робе на тржишту – рађа недозвољену

трговину;- Алкохолизам – агресивност као повод злочина;

- Наркоманија, проституција и друге асоцијалне појаве;- Транзиција – трансформација друштвене у приватну

својину – празнине у закону – лов у мутном - рађа профитерство (типично за наше просторе) ;

- Психолошка стања појединца (*Миле Матић, САД, СРЊ...), и др.

б) Карактеристике криминалитета

друштвено штетна и негативна појава

Динамичност - нови појавни облици КД и настанак КД које рађају нови техничко технолошки процеси (*ЕК,

крим. у саобраћају, сајбер и др.);Масовност (*); узроковане новонасталим приликама,

нпр. рат;МОС (modus operandi sistem – начин извршења КД –

сајбер криминалитет, еколошки и организовани криминалитет);

“тамна бројка криминалитета” (извршена КД а неевидентирана – посебно еколошки, привредни –

нема се интереса за пријављивање);Отвореност граница – свијет је глобално село

(Интерпол - Европол);Повезаност учиниоца – захваљујући развоју

саобраћаја и друге технике (*);Повезаност са представницима власти – криминалитет “бијелог оковратника” (*);

Организованост – повезивање са моћницима из власти(*);

Повратништво (*), специјалност (*) и професионализам (као посао - занимање);

Насиље, свирепост, употреба оружја, нехуманост и др. – мафија: колумбијска (*), италијанска, руска,

америчка, јапанска и др.ВРСТЕ (ПОДЈЕЛА) КРИМИНАЛИТЕТА

а) Према критеријуму врсте кривичног дјела (основна подјела):

Политички (19 КД*),Привредни – економски (30 KД*),

Еколошки (23 КД* + ),

Општи – (сва остала КД по КЗ РС).

б) према полу и старосној доби починиоца на:Криминалитет мушкараца,

Криминалитет жена,Криминалитет малољетника (*).

в) према распрострањености посљедице на:Међународни (* - угрожавање ОО, ефекат с. баште,

микроорганизми...),Регионални (акциденти на нуклеарним реакторима,

орг. крим.),Локални.

г) према тежини и степену друштвене опасности (тешка кривична дјела и лака кривична дјела).д) према различитим начинима испољавања

конкретних кривичних дјела на:

Насилнички криминалитет,Имовински криминалитет,

Криминалитет “бијелог оковратника”,Организовани криминалитет,

Криминалитет против животне средине.

ђ) према карактеристикама за поједине етапе друштва на:

Класични или традиционални (крађе, убиства, преваре),

Нови облици криминалитета (еколошки криминалитет, сајбер криминалитет,

криминалитет у саобраћају и др.).

2. Појам, задаци и подјела криминалистике2.1. Појам криминалистике

а) Др Владимир Водинелић: “наука која проучава, проналази и усавршава научне и на практичном искуству засноване методе и средства, која су

најпогоднија да се открије и разјасни КД, открије и приведе кривичној санкцији учинилац, обезбиједе и

фиксирају сви докази ради утврђивања (објективне) истине, као и да се спријечи извршење будућих

планираних и непланираних КД”. То је наука о техници, тактици и методици оперативних и других судских радњи, као и

спречавању криминалитета, или

Наука о сузбијању криминалитета.

б) др Павишић, др Модли (*), др Вејић: “дисциплина која суставно истражује и примјењује знанствене

методе и правила искуства у откривању и разјашњавању КД и утврђивању њихових

починитеља”.

в) Мићо Бошковић: наука која се бави изучавањем (проналази, усавршава и примењује) одговарајућих метода и

средстава у циљу спречавања и откривања КД и учинилаца и

обезбеђења личних (*) и материјалних доказа”.

г) Др Владимир Кривокапић: “наука која се уз помоћ практичних метода и

средстава бави спречавањем и сузбијањем криминалитета”.

д) Гаћеша Д: научна дисциплина која истражује и примјењује научне методе и практична искуства у спречавању и откривању КД и њихових починилаца.

Задаци криминалистике

Проналажење најефикаснијих и прилагођавање постојећих метода у циљу откривања КД и

њихових извршилаца;

Прилагођавање и коришћење метода других наука у истом циљу;

Проналажење, прикупљање и обезбеђење доказа о КД и извршиоцу;

Утврђивање, евидентирање и проучавање начина извршења КД, примијењених средстава и метода које извршиоци КД користе приликом вршења и

прикривања КД;

Проучавање психологије исказа;

Изучавање и унапређење метода и средстава, у циљу спречавања криминалитета за дужи период.

2.2. Подјела криминалистикеа) Традиционална подјела на:

- Криминалистичку тактику,

- Криминалистичку технику,- Криминалистчку методику,

- Новијег датума - Криминалистичка оператива

б) У свијету се уводе и нове подјеле на: - Хеуристичку криминалистику,

- Силогистичку криминалистику,- Криминалистичку географију.

Подјела према времену реакције (превентивна, репресивна)

Криминалистичка тактика – је најстарија дисциплина криминалистике која изучава и

примјењује криминалистичка правила и методе које су од општег карактера и заједнички за

спречавање и откривање свих, или већине КД. Базира се, прије свега, на емпирији.

• Криминалистичка техника је дисциплина криминалистике која се бави

изналажењем и усавршавањем најадекванијих метода и поступака заснованих на достигнућима

природних и техничких наука и њиховом примјеном, у циљу проналажења, фиксирања вјештачења трагова и предмета КД, битних за

расвјетљавање криминалног догађаја. Управо због ове криминалистичке дисциплине криминалистика се код већине

аутора третира као наука. (*)

(*Угљеша Тодорић-Радојица Максимовић *)

Криминалистичка методика је дисциплина криминалистике која изучава и примјењује најцјелисходније методе и средства

карактеристичка и својствена за откривање, разјашњавање и доказивање појединих

кривичних дјела.(*Андро Петровић, Драгутин Папеш, Мићо

Бошковић)

Криминалистичка оператива – изучава и примјењује специфичне методе и средства која се одобравају по

посебном поступку и спроводи их искључиво ОУП-а, а ради се о специјалним истражним техникама и

оперативним везама, које улазе у садржај појма оперативног рада у ужем смислу, као и оперативно

коришћење материјалних и нематеријалних трагова и других чињеница у расвјетљавању кривичног дјела. Она

је тичична комбинација тактике и технике.

Хеуристичка (увиђајна) криминалистика – бави се изучавањем увиђајних радњи (*).

Силогистичка (процесна) криминалистика (бави се изучавањем криминалистичко процесних радњи, са циљем да се са њима у потпуности овлада како због

незаконитог рада предмети не би падали на суду.Криминалистичка географија (битна је за

криминалистичку прогностику) – бави се приказивањем КД на оперативној карти (* О.В.)

(*МУП-саобраћај - погинули)Ниједна од ових дисциплина не може бити самостална,

већ је то јединствена – синергична цјелина.

Значај увезаности криминалистике са другим

предметима (и наукама)Кривично процесно право - правни начин поступања у откривању КД и починилаца, од чије примјене зависи законитост поступања (чл. 115 – 241 ЗКП мора се

максимално познавти*);

Кривично право-материјално (познавање КД – биће КД, радња КД, објект и субјект КД одговорност учиноца,

посљедице и др. ); (*)

Криминологија (познавање узрока и облика криминалитета, жртва, казне); (*)

Судска медицина (изучава узроке смрти и тјелесне повреде – битна за расвјетљавање крвних деликата);

Криминалистичка психологија (изучава психолошке основе криминалног понашања – битна за утврђивање кривичне

одговорности - урачунљивост); (*)

Молекуларна биологија ( изучава ДНК – кључна за идетификацију извршица) (*),

Прогностика криминалитета (* Лењин), и други предмети и науке.

Физика (проучава грађу материје и појаве у природи и открива законе под којима се те појаве дешавају);

Хемија (проучава састав материје, њихова својства и промјене, те законитости тих промјена);

Цитологија (наука о ћелијама живих бића – људи, животиња, биљака)

Кибернетика (научна дисциплина која проучава аналогију – сличност међу стројевима и живим

бићима – битна за биометријске методе идентификације);

Математика (наука о величинама);Нанотехнологија (наука која изучава милијардити дио материје и која ће у будућности код свих наука играти

веома значајну улогу);

Биологија - скуп наука које се баве проучавањем живих организама и законима који владају у читавом

органском свијету (анатомија, хистологија, физиологија, ботаника, зологија, микробиологија,

екологија и др.).

МЕТОД ПОСТУПАЊАи значај криминалистике

проф. др Томислав Марковић(*)

Историјат криминалистике (посебно заслужни криминалисти и

др.који су допринијели ефикаснијем сузбијању злочина)

Криминалистика као ненаучна дисциплина постојала је одувјек, јер су надлежни државни службеници на разне

начине откривали КД, а неки чак и на веома интелигентан начин (* М.О.)

Ханс Грос

Арчибалд Рајс

Иван Вучетић

Владимир Водинелић

Многи други људи који су својим научним открићима из области других наука дали значајан, а неки и грандиозан

допринос у борби против злочина (Ван Левенхук, Захарије Јансен, Јосеп Нићифоре Ниепце, Вотсон, Крик, Вилкинс, Вилкинс Морис, Розалинда Франклин и многи

други).

Ханс Грос (1848-1915)

• Ханс Грос - пионир научне криминалистике

(*)Аустријски правник и криминалиста, који је први у

литератури употријебио термин “криминалистика ” . Криминалистичку активност посматрао је као чисти

истраживачки рад, а сваки криминални догађај као неки научни проблем који треба да ријеши судија.

Криминалистику је дијелио на криминалистичку тактику и технологију. Имао је огромно практично искуство, прије

свега као судија и тужилац.

Објавио је књиге:

- Приручник за истражне судије, - Приручник за истражне судије као систем

криминалистике, - Криминална психологија и др.

Оснивач је чувеног часописа “Archiv fir kriminoloдije” у коме излазе прилози из криминалистике и

криминалистичке медицине. Радио је као професор у

Прагу и Грацу, гдје је 1912. године на Универзитету основао и Криминалистички институт.

Рудолф Арчибалд Рајс (*)

(у своје вријеме један од највећих криминалиста свијета)

Швајцарски криминалиста. 1903. године основао је Институт научне полиције у Лозани. За вријеме

Првог свјетског рата на позив српске владе ангажован је на разрјешавању аустријских и

њемачких злочина према српском народу. Од 1918. године живи и ради у Београду.(*) Оснивач

је криминалистичко-техничке полиције у Београду. Најзначајнији његови радови су:

Форензичка фотографија,Приручник за састављање описне слике,

Приручник научне полиције, Први том разбојништва и убиства,

Принципи модерне полиције.

(*) “Срби су горд и поносан народ, али би за власт урадили све”.

Иван Вучетић (1858-1925)

Иван Вучетић(творац дактилоскопске класификације,

која је до појаве ДНК била доминантна за регистрацију лица)

Хваранин који је радио у аргентинској полицији од 1988. године на мјесту шефа

идентификационог бироа, један је од твораца методе идентификације и регистрације лица помоћу трагова папиларних линија. Развио је методу узимања отисака прстију, те извршио

њихову клсификацију и створио збирку, тако да је 1894. године у Аргентини ова метода уведена и

званично у полицију. На основу ове методе откривен је двоструки убица.

Објавио је књиге:

Дактилоскопија, а 1894. године, и

Упоредна дактилоскопија у којој је објавио своја истраживања у области класификације отисака

прстију и њихове примјене у идентификацији лица (1904. године).

Душан Алимпић

Душан Алимпић (1873-1930)

“у канцеларији рад – у вароши ред”

Највећи и најзаслужнији чиновник с краја 20 вијека у Србији. Завршио

правни факултет у Београду и студије о полицијској служби у

иностранству. Написао је књиге:

- Историјски развитак полицијских власти у Србији;

- Управне власти у старој српској царевини;

- Бертијонаж – утврђивање идентитета професионалних

криваца у Србији по Бертијоновом систему.

Алфонс Бертијон (1853-1914)

Едмнод Локард (1877-1966) – пионир форензике

(“сваки контакт оставља траг”)

Владимир Водинелић (1918-1994)

најпознатији југословенски криминалиста

Објавио је 20 књига и преко 200 студија, чланака и прилога у разним криминалистичким

публикацијама. Његов уџбеник “Криминалистика” доживио је 7 издања, из којих су знања стицале

генерације инспектора, судија и тужилаца широм Југославије. Радио је као редовни професор на Правном факултету у Сплиту и Крагујевцу, те

Факултету безбједности у Скопљу, гдје је водио постдипломске студије из криминалистике. На

овом факултету је написао “Криминалистику” I и II том (око 2000 страница), што је његово

најзначајније – капитално дјело из ове области, или боље рећи финале дугогодишњег и плодотоврног

рада из ове области.

Посебно се интересовао за верификацију криминалистичке теорије у пракси полиције. Због таквих својих схватања, као теоретичар, се често знао наћи на мјесту криминалног злочина, ради

чега је веома уважаван. (*) задња дјела са богатом оставштином

приредио је др Остоја Крстић, професор на нашем факултету.

Džejms Votson i Frensis Krik, проналазачи структуре ДНК –

Нобел 1962 (Вотсон: ја сам Бог)

Розалинда Франклин (1920 – 1958)

Научници који су кроз друге науке дали посебан допринос

развоју криминалистикеИзузетно су бројни (хемичари, физичари, биолози,

молекуларни биолози, технолози и многи други) чији изуми су допринијели развоју истражне технике, али и

проучавању понашања која узрокују криминалитет (криминолози, психолози, психијатри, социолози и др)

(*)

Џејмс Вотсон (рођен 1928), амерички молекуларни биолог,

Френсис Хари Крик (1916-2004) британски биофизичар,

Морис Вилкинс (1916-2004),новозеландски биофизичар,Розалинда Франклин (1920-1958) рентгенски

кристалограф,Алек Џефриз (1950), британски генетичар (први примјенио

ДНК методу у криминалистици).

Они су 1953. године открили структуру ДНК и њен значај за пренос информација у живој материји. За ово

откриће су 1962. године добили Нобелову награду.

Примјена ДНК методе у доказивању злочина данас је ненадмашна.

Она је најбоља превентива у сузбијању злочина.

• Антони Ван Левенхук – холандски брусач стакла (250х)

Захарије Јансен,проналазач првог микроскопа (*),

Јосеп Нићифоре Ниепце, творац фотографије (*),

Карл Лендстајнер (1868-1943), аустријски патолог, који је 1901. године открио крвне групе (А,Б,0), што је омогућило упоређивање трагова

крви нађених на ЛМ и од осумњиченог,

Артур Конан Дојл, енглески љекар и књижевник, који је први схватио значај трагова за рјешавање

КД (написао роман о Шерлоку Холмсу и др.),

и многи други научници који су својим патентима допринијели развоју криминалистике као научне

дисциплине.

3. Основна криминалистичка начела

Појам: начело(принцип) = смјерница за рад

ОСЛ морају поштовати ова начела уколико се жели успјех у извршавању службених радњи, са циљем спречавања и

откривања КД и њихових извршилаца

Начело законитости, Начело објективности,

Начело брзине и изненађења и (оперативности), Начело методичности и планирања, Начело критичности и самокритичности,Начело темељитости и упорности,

Начело познавања лица и територије,Начело јединственог руковођења, Начело чувања службене тајне,

Начело координације и сарадње,Начело међународне сарадње (Интерпол, Европол)

Начело хуманостиНачело сталног стручног усавршавања

3.1. Начело законитости

Темељно начело код свих субјеката који примјењују прописе;

подразумијева да спровођење свих криминалистичких мјера и радњу мора бити у складу са

позитивним правним прописима (Устав, ЗКП, КЗ, правила вршења службе – разни правилници,

уредбе, инструкције (* РХ – 220 Узелац) и др.);

Посао који није урађен у складу са прописима на крају је, уз добре браниоце, у правилу ништаван;

Прописи се морају знати (Вебер) и за то се траже стручни кадрови, са тенденцијом да се уведе силогистичка

(процесна) криминалистика;

Рад полиције контролише Народна скупштина, Влада, јавност, а посебно браниоци који траже грешке ОСЛ, како би одбранили своје клијенте. (присуствовање суђењу –

вјежбе из Кривично процесног права).

3.2. Начело објективности

до истине се може доћи само објективним сагледавањем ствари, без потцјењивања,

пристрасности, личних ставова и интереса, освете – сујете и субјективизма;

једнак однос и пажња мора бити према чињеницама, како оним које терете осумњиченог,

тако и оних које му иду у прилог, тј.

да се на исти начин прикупљају чињенице које:- терете осумњиченог, и

- доказују његову невиност;

другачије поступање може нас исцрпити, а да крајњи резултат буде лош или да потпуно

изостане. Са онима који су необјективни у послу треба раскрстити, јер нарушавају углед служби, па

тиме и власти у цјелини.3.3. Начело брзине, изненађења

и оперативности (“гвожђе се кује док је вруће”)

Начело брзине долази до изражаја код већине оперативно-тактичких радњи и мјера, а нарочито

код брзог изласка на мјесто догађаја и вршења увиђаја. Од брзине и квалитета рада

на лицу мјеста у великој мјери зависи ефикасност даљег тока кривичног поступка

(*Т.В.);

Ефекат изненађења долази нарочито до изражаја код лишења слободе, рације, вршења

претреса и др. оперативно тактичких радњи и мјера (*Крљић Б. Грабеж-Шушљик и тд...)

Оперативност подразумијева познавање прилика, услова и околности у домену криминалног

понашања на одређеном простору, и у уској је вези са начелом познавања лица и територије.

3.4. Начело методичности и планирања

Предузима се да би се избјегла површност и стихијност у обављању послова.

Услов за правилно планирање је да се у организационој јединици проводи аналитичко

праћење стања криминалитета на том подручју које подразумијева:

- Картографско праћење (приказ КД према врсти и мјесту дешавања – криминална жаришта);

- Табеларно праћење (приказ према врсти КД, мјесту дешавања – улица, трг, позорнички рејон,

безбједносни сектор, времену дешвања – мјесец, дан у седмици, доба дана, посљедицама,

структури извршилаца – пол, малољетници, повратници, вјероватним узроцима и тд.).

- Овакав начин праћења стања криминалитета нас опредјељује за правилну организацију

служби (распоред за 10 мин, “свјежи чин” 10,7% и др.

3.5. Начело критичности и самокритичности

У уској је вези са начелом објективности, начелом методичности и планирања и др.

Подразумијева да сваки криминалистички рад почиње сумњом (*случај убиства Р. Т. у Б.П.).

“Ко не сумња, не може ни открити” (Водинелић). Сумња је битна особина оперативног радника.

Ово начело налаже криминалистичком инспектору, припаднику полиције и истражном

судији да буду критични и самокритични, те веома опрезни у доношењу одређених закључака

у вези са одређеним криминалним догађајем.

У доношењу одлука не смију бити пребрзи. Одлуке морају бити покријепљене релевантним

чињеницама.

3.6. Начело темељитости и упорности

Уз начело законитости и начело познавања лица и територије најважније криминалистичко-полицијско

начело;

Без темељитости, а посебно упорности не може бити расвјетљавања најтежих злочина. Темељити, стрпљив и упоран рад у криминалистичком поступању доводи до

квалитетних резултата. Посебно долази до изражаја код:- увиђаја,

- претреса стана и других просторија, - испитивање осумњиченог (* И.Д.) и др.

Криминалистички инспектор мора бити истрајан, тј. мора да “гризе”;

Лијек за поштовање овог начела – награђивање према раду (* Д.Г.). У пракси је нажалост на сцени

начело “радио, не радио, свира ми радио”. (случај Добој*, Б.Лука*)

3.7. Начело познавања лица и територије (* Д.Г.)

На безбјесносном сектору неопходно је познавати:

Лица под појачаним надзором (ЛПН, РПН и шире) – албуми криминалаца (случај Шиптара у Бихаћу

*);

Лица која према свом радном мјесту могу дати корисне информације које могу помоћи у

расвјетљавању КД и проналажењу и хватању извршилаца (рецепционари, конобари, продавачи бензина, таксисти, рачуновође, трговци, и др.) ;

Лица која према мјесту становања могу помоћи на овом плану (предсједник МЗ, предсједник

кућног савјета, мјештани који хоће сарађивати са полицијом и др.);

• Вођа сектора је тај, кога, уколико ради како треба, мјештани прихватају и дају потребне информације (* Гагић) и слушају (*Ено)

Територију на којој обавља дужност. Она се најбоље упознаје ногом, а мање возилом (* Гата,

Д.М., С.Д.).

Ни измишљени, идеални инспектор из телевизијских криминалистичких серија, не може расвијетлити најтеже кривично дјело без помоћи

доброг вође сектора.

Морају се познавати криминална и криминогена жаришта (пећине у којима се могу сакривати

терористи, криминалци и крадена роба, складишта робе криминалног поријекла, мјеста

гдје се окупљају криминалци, наркомани,

коцкари, проститутке, луклсузни барови гдје се троше велике количине новца и др.).

Морају се познавати локалне прилике у вези са криминалитетом и др (вођење досијеа

безбједносног сектора).

3.8. Начело јединственог руковођења

Посебно је значајно код расвјетљавања тежих КД и када у акцији учествује много радника са различитим областима дјелатности (крим.

полиција, ПЈП и остала униформисана полиција, логистика, аналитика и др.).

Подразумијева руковођење криминалистичким акцијама са једног мјеста гдје се формира штаб акције, којим руководе најискуснији руководиоци

службе (случај АЦ).

За овакве акције праве се опсежни оперативни планови у којима се јасно разрађује улога сваког

појединца у акцији и однос хијерархије –

субординације, начин одржавања везе, потребна средства и опрема, логистика и др.

3.9. Начело чувања службене тајне

Значај код спровођења одређених криминалистичких радњи за које не смију сви

знати, као што су нпр: - специјалне истражне радње (тајно праћење,

прислушкивање, прикривени истражитељ, симуловани откуп предмета и др),

- претреси стана и других просторија и лица, - засједе, - рације,

- обављање повјерљивог разговора (*) и др.

Ко може знати за акцију? - одузимање ратног плијена (Б.П.*), организовање службе осматрања у

Бихаћу (*),

Када може остати тајна између тројице? (*)

Има службеника који не знају чувати тајну, па такве треба искључити из акција у којима се она мора

поштовати.

3.10. Начело координације и сарадње

Долази до изражаја због све веће повезаности учиниоца услијед развијеног саобраћаја, те

отворености граница.

Подразумијева координацију и сарадњу између више органа на одређеном подручју, било у

оквиру једне или више општина, региона, република и држава, нарочито ако се ради о

организованом међународном криминалитету.

некад: поступак по замолници са Косова (*), односно Словеније(*);

У уској је вези са начелом међународне сарадње.

3.1.1. Начело међународне сарадње

(начело новијег датума)

• Интерпол – међународна организација криминалистичке полиције (181 држава

чланица);

У свакој земљи постоји централни национални биро за сарадњу (БиХ – РС официр за везу);

Сједиште у Лиону (Француска).Задаци: сузбијање кријумчарења дроге и

украдених аута, трговине људима, фалсификовање новца, супротстављање тероризму, финансијском и компјутерском

криминалу, сузбијање дјечје порнографије и др.

• Европол – Европска полиција. Основала га Европска унија, дјелује од 1999, сједиште

Хаг – задаци.

3. Регионални облици криминалистичке сарадње.

3.12. Начело хуманости„Хладан разум, вруће срце и чисти прсти“

Водинелић В.

Хуманост = човјекољубље;

Обавезује сва службена лица да се боре против криминалитета и да у свом раду поступају хумано;

Да се мјере принуде примјењују искључиво у складу са законом и са што мање посљедица (ако

се отпор може савладати физичком снагом, не треба употребљавати службену палицу и тд.);

Да мјере принуде трају што краће, тј. само док за то постоје разлози;

Да се кроз поступање службених радњи не нарушавају људска права и грађанске слободе.

3.13. Начело сталног стручног усавршавања

Подразумијева стручно усавршавање до краја радног

вијека (праћење нових прописа, нових техничких достигнућа,

обнављање већ учене материје која се заборавља, биљежење пропуста у раду код извођења

одређених акција са циљем да се исти више не понављају и др).

Потребна су стална тестирања радника како би се утврдило колико владају прописима и вјештинама из послова које

обављају.4. Начини (извори) сазнања за КДЗначај

Криминалистичко оперативна дјелатност ОУП-а, односно полиције;

Пријава оштећеног;

Пријава грађана (анонимне и псеудонимне пријаве);

Дјелатност других органа откривања, надзора и контроле;

Пријава правних лица;

Самопријаве;

Средства јавног информисања;

Јавно поговарање.

4.1. Криминалистичко оперативна дјелатност полиције (најпоузданија сазнања јер су из

властитих извора) То су сазнања до којих се дошло путем:

службе осматрања-опсервације и праћења (*), засједа (*),

рација (*) – разлика од блокаде (*), информатора који се намјенски користе за прикупљање

података о конкретном или конкретним КД,контаката са грађанима кроз вршење редовне позорничко-патролне дјелатности, а нарочито

путем спровођења специјалних истражних радњи (надзор и техничко снимање телекомуникација и

просторија, тајно праћење и техничко снимање лица и предмета, прикривени истражитељ, симуловани откуп и

симуловано давање откупнине, надзирани превоз и испорука предмета, приступ компјутерским системима и

компјутерско сравњење података). На основу ових сазнања извршилац се може ухватити на

лицу мјеста (“свјежи чин” – in flagranti – што је бисер службе, односно највећи успјех, јер се ради о најбољој

могућој превентиви – нико се не би одлучио на извршење КД када би знао да ће бити ухваћен на

дјелу).

4.2. Пријава оштећеног

• Најчешћи начин сазнања је због личног интереса.

Када је у питању пријава висине штете треба бити обазрив.

Сви оштећени не пријављују КД, као нпр.:

- кривична дјела силовања (* 90%:10%), због очувања достојанства и морала;

- случајеви провале продавнице и друге објекте и крађе ако оштећени претпоставља да се КД неће

никада расвјетлити – Д.Г.(*). У пракси се појављује доста случајева да се пронађу предмети чију крађу

није пријавио нико – што је доказ неповјерења у рад полиције;

- ако је дјело извршио неко са којим је оштећени у родбинској вези или у добрим односима и сл.).

Начин подношења пријаве – непосредан долазак у полицијску станицу гдје се сачињава записник о

пријему усмене кривичне пријаве, достава пријаве писаним путем или телефонски, када се сачињава

службена забиљешка.

4.3. Пријава грађана

• Добронамјерни грађани као очевидци кривичног дјела (треба водити рачуна о моћи запажања)

Анонимне пријаве (пријава на којој се пријавиоц није потписао) и

псеудонимне пријаве (са потписом друг лица).

Анономне и псеудонимне пријаве треба озбиљно схватити и провјерити. Дају их лица из два

разлога:- да као савјесни грађани пријаве истинито КД

јер им је стало до гоњења криминала, али не смију да се јавно експонирарају;

- или пријављују непостојеће дјело, уколико некога мрзе и желе да га компромитују, што је

чест случај у пракси.

разлози будућег избјегавања пријављивања су ако извршилац сазна ко га је пријавио – Бихаћ –

нпр.:- случај провале меснице (*),

- случај Станаревић М. (*)

4.4. Дјелатност других органа откривања, надзора и контроле

царински органи (УИО),инспекцијски органи (нова орг.),пореска и финансијска полиција,

комунална полиција (нова орг.) и др.

4.5. Пријава правних лица

државни органи и предузећа када су оштећена КД.

Кривична дјела извршена у правним лицима поред одговорних лица (ако нису учествовала у

извршењу КД), пријављују углавном:

- добронамјерни, праведни и незадовољни радници, и оне ће по правилу бити анонимне и

псеудонимне, или (* случај ФД БЛ), и

- синдикална организација, ако се ради о криминалним радњама руководиоца или лица

која су под њиховом заштитом.

- Могу се пријавити и КД ван своје фирме, уколико се до сазнања о постојању КД дошло кроз пословну сарадњу или на други начин.

4.6. СамопријавеСамопријаве могу бити истините, лажне и несвјесно неистините.

а) Истините самопријаве дају:

извршиоци одмах након извршења КД које су извршили из нехата, у афекту, из страсти или алкохолисаном стању,

па испољавају кајање и грижњу савјести. Међутим, уколико прође неко вријеме када се психички

стабилизују, у правилу одустају од пријављивања и покушавају стварати систем одбране од одговорности;

и окорјели криминалци да би прикрили теже кривично дјело које су извршили, за које сматрају да се неће

открити, а ако се и открије да би им то била олакшвајућа околност на суду.

б) Лажне самопријаве дају лица да би заштитила своје најмилије који су уствари починили КД (отац или мајка

умјесто своје дјеце и сл., младић заштити дјевојку која је возила и усмртила пјешака ноћу).

в) Несвјесно неистините самопријаве – једно лице је у свађи са женом у афекту исту почело да дави и жена је на

лицу мјеста остала мртва. Пријавио је убиство жене, да би се након обдукције утврдило да је жена умрла од инфаркта миокарда. Он је заправо учинио прекршај

против ЈРМ.

4.7. Средства јавног информисања

Дневна штампаРадио

ТелевизијаИнтернет

О постојању КД може се доћи до информације путем разних средстава информисања као што су:

- Штампа (објављивање писма читаоца, копија извјештаја фирми из којих је видљив криминал и

др.), - ТВ емисије (давање изјава и сл.),

- радио,- интернет и др.

Информације добијене на овај начин су нарочито значајне за откривање привредног и еколошког,

али и осталих видова криминалитета.

САД и неке друге развијене земље имају посебну аналитичку службу која се озбиљно и искључиво

бави прикупљањем информација о КД путем медија, а раде их најплаћенији службеници.

4.8. Јавно поговарање (“рекла-казала”, тзв.

“радио - Милева”)

Ситуације када се зна за КД и извршиоца, али се не жели пријавити, већ се податак о извршеном КД и

извршиоцу преноси са човјека на човјека, а заправо се не зна ко је први пласирао

информацију;

Податак може бити тачан или нетачан и често трпи измјене, тако да се искривљује садржина у односу на почетни податак, јер свако по нешто ново дода

(“почне са петардом, а заврши са гранатом”);

ОСЛ требају “ослушкивати” јавна поговарања и озбиљно их узимати у обзир (“гдје има дима, има и

ватре”).

Ако је информација лажна и ако проузрокује узнемирење грађана, она представља КД ширења лажних вијести код кога треба пронаћи оног ко је

дао почетну информацију.

Изворе јавног поговарања у великим градовима је теже откривати.

ИНДИЦИЈЕ И ВЕРЗИЈЕ

5. Појам, подјела и доказни значај индиција

Када се деси неко КД чији је извршилац непознат, слиједи мукотрпан рад на откривању и доказивању КД и

проналажењу и хватању његовог извршиоца.Рад на откривању почиње постављањем индиција и

верзија.

5.1. Појам индиције: утврђене чињенице које указују на основе сумње (подозрења) да је извршено КД и да је

одређено лице осумњичено као извршилац КД.

То је околност повезана са КД која има сазнајну вриједност за криминалистичко истраживање. Свака

околност која може бити извор сазнања о важној чињеници може бити индиција.

Да би се извео закључак о постојању одлучне чињенице, неопходан је логички мисаони процес који се темељи на оцјењивању појединачних и скупних индиција са којима

располажемо.

Ријеч индиција потиче од латинске ријечи indicij што значи знак - симптом.

Врсте – степени сумњеОпшта сумња – најнижи степен вјероватноће

(нпр. да ће на одређном пункту бити извршено КД гдје се иста често врше, или у близини извршења

КД се нашло лице које до тада није познато као извршилац КД, већ као примјеран грађанин).

Основ сумње – виши степен вјероватноће (нпр. ако има податак да ће на пункту бити

извршено КД и исто се изврши, а ту је примјећено лице које је и раније вршило таква кривична дјела,

што је везано за инндиције.

Основана сумња – највиши степен вјероватноће (нпр. ако су код осумњиченог лица

пронађени и одузети предмети који су отуђени КД, или ако је лице признало да је извршило КД и

добровољно потписало изјаву да је то урадило.Кривична пријава која се подноси против извршиоца мора имати потребан степен вјероватноће (ОСНОВ-АНА СУМЊА) да је неко лице извршило КД, како би је

тужилац прихватио.

5.2. Подјела индицијаМогу се подијелити по више основа

(уопштено, према времену настанка и по основу садржине):

Уопштено - на индиције које се односе на:- кривично дјело, а

- највише на извршиоца, посебно ако се ради о НН извршиоцу (преко 60% КД је по НН

извршиоцу).

Према времену настанка, на оне које су настале:

- прије извршења КД;- за вријеме извршења КД, и

- након извршења КД.

По основу садржине на:- Материјалне (односе се на предмете и трагове

КД) ;- Психолошке (односе се на психолошке аспекте

извршиоца), и - Моралне (односе се на карактер извршиоца).

5.2.2. Подјела индиција према времену настанка

а) Индиције настале прије извршења КД

(припремне радње и испољавање воље за извршењем)

Индиције које указују на припремне радње извршења КД:

- одређене психолошке манифестације – немирна савјест,

- распитивање о жртви, - прибављање средстава извршења,

- припремање алибија, - проналажење купца за крадену робу,

- неуобичајено дружење са криминалцима,- изненадна потреба за путном исправом и др.

Индиције испољавања воље за извршењем КД (вербално истицање намјере за осветом, слање претећих писама, цртање – писање симбола као што су кукасти крстови, националистичке поруке “убимо..........” и сл. Иако се у народу каже “не бој

се пса који лаје”, овакве поруке ипак треба озбиљно схватити.

• б) Индиције настале у току извршења КД. Присутност на мјесту извршења;

Пронађени трагови на извршиоцу (крв (*), земља, прашина, боја и др);

Остављени трагови (отисци прстију, крв, пљувачка, сперма и сл.) и предмети на лицу мјеста (нож, пиштољ,

новчаник, калауз, чешаљ и сл.) на лицу мјеста који указују на извршиоца;

МОС –modus operandi sistem - начин извршења КД;Посједовање средстава којима је извршено КД; (чешаљ,

ломљач брава...)Мотивација за извршење конкретне криминалне радње

(наркомани – апотека), освета, љубомора и др;Однос према нападнутом објекту (неко ће отуђити дио који му треба, а нема нигдје да се купи), однос према

жртви;Познавање прилика и околности у вези са КД које нису

свима познате (закопани драгуљи*);Склоност ка извршењу криминалне радње и раније осуде

(моралне способности);

Посједовање конкретних знања и вјештина за извршење конкретног КД (рачунарски криминалитет, израда новца и

вредносних папира) и др.

в) Индиције настале послије извршења КД

Овдје спадају:

- Психолошке индиције

- Индиције које указују на карактер извршиоца КД

- Индиције које указују на бјекство и прикривање

- Индиције које указују на посјед средстава извршења

- Индиције које указују на посједовање или

начин прикривања

Психолошке индиције, као посљедице психичког дејства на

извршиоцаманифестују преко:

- Говора (муцање, мијењање боје гласа, бујица ријечи без контроле (пеглање ријечи), што је посебно

карактеристично за жене); (* Иванек)

- Тијела лица (немир, тремор – дрхтање удова, непрекидно пушење, трљање руку и укрштање прстију, презнојавање, чешкање ушију и носа, искакање вратних жила, чест одлазак у тоалет,

блиједило, подрхтавање, мучнина и др.);

- Очију (унезвијерено гледање, избјегвање погледа, гледање испред себе и сл.);

- Уста (често облизивање усана због сушења - * стари Кинези, блиједило – односно црвенило, подрхтавање усана, осмијех на силу, гутање пљувачке, кашљање и

слични индикатори. Поред назначених, индиције могу бити и:

• Индиције које указују на карактер извршиоца криминалне радње

Даје одговор на питање: ко је према својим склоностима и навикама, побуди и поводу био у стању да изврши такву криминалну радњу? Индиције које указују на

карактер извршиоца су:

- склоност нераду и олаком начину живота;- расипништво и ноћни живот по коцкарницама и

баровима;- раније осуде и подношење кривичних пријава;

- специјалност у извршењу одређених кривичних дјела;- изненадно појављивање у мјесту гдје се иначе не

борави;- стварање лажног алибија;

- подметање лажних трагова, слање анонимних и псеудонимних пријава полицији у којима се указује на

невина лица као осумњичене, као и- повратак извршиоца на мјесто извршења криминалне

радње.

- индиције које указују на: подмуклост, дрскост, храброст или плашљивост, довитљивост, одлучност,

бруталност и сл. • Индиције које указују на бјекство и

прикривање- Честа промјена адресе боравка, тј. одлазак у

непознато мјесто и мијењање животних прилика

и навика (у новој средини он за полицију мора бити запажен као непознат, а по спољњим манифестацијама за доброг полицајца и сумњив, што заслужује легитимисање и

провјеру о ком лицу се ради *);

- Манифестације прикривања: вршење пластичне операције, фарбање, пуштање браде

и бркова, дуге косе (Дабић *) или шишање и бријање уколико се раније носила дуга коса,

брада и бркови, нагле промјене у начину облачења;

- Обезбјеђење лажних исправа (лична карта, пасош), што отежава откривање – поготово ако

је исправа купљена као права (*);- Неодазивање на уредно упућен позив;

- Бјекство од полиције приликом привођења;- Одлука на самоубиство, што нису ријетки

случајеви код моралних (*) лица која су стицајем околности извршила КД и др. (**И. Д.).

• Индиције које указују на посјед средстава извршења

Посједовање средстава којима је извршено КД, као што су:

- Експлозив и мине (политичка КД);

- Провалнички алат (калауз, ломљач брава “топ”, чешаљ за отварање цилиндра на брави, бушилица,

пајсер и сл.( * СДБ, Пашалић);

- Оружје и оруђе којим је извршено убиство или нанешене тјелесне повреде (пушка, пиштољ, нож,

разни бодежи, пригушивач, самострели, боксер, чаке и др.);

- Посједовање отрова (синтетички, из биљака - *Сократ);

- Строј за прављење фалсификованог новца и других вриједносних папира;

- Штамбиљи и печати за фалсификовање документације (куповина печата);

- Животиње уз помоћ којих је извршено КД (разбојништво уз помоћ змије – поскок, шарка,

звечарка и сл.) итд.• Индиције које указују на посједовање и

начин прикривања предмета прибављених извршењем КДУпућују на то ко је имао користи од извршеног

кривичног дјела? Најчешће индиције које указују на КД и извршиоца су:

покушај одбацивања предмета прибављених КД, да би се уклонили трагови (бацање или укопавање у

земљу пиштоља или ножа којим је извршено убиство);

учествовање у подели плијена (*Зорић Р. – Шир.);

продаја предмета кривичног дјела и тражење купца за предмете;

поклањање предмета кривичног дјела (љубавници и др.) - (Цеца и прстен у ТВ емисији);

уништење предмета кривичног дјела (палење фалсификоване документације) или доказа (*

дневни тираж Гласа) итд.

5.3. Доказни значај индицијаИндицијални доказ је онај који сачињава збир

свих индиција, које скупа треба да чине мозаик - слику, тј. цјеловито објашњење читавог кривичног

догађаја.

Све индиције немају исту вриједност коју поврђују у току планираног оперативног рада.

Индиције које прикупља полиција имају оперативни карактер у преткривичном поступку, док се индиције са доказном снагом прикупљају

примјеном процесних радњи и представљају доказ у кривичном поступку (претрес стана и

других просторија и лица- записник о претресању стана и других просторија, записник о претресању лица, привремено

одузимање предмета – потврда о привременом одузимању предмета, увиђај - записник о

увиђају, вјештачење – налаз и мишљење вјештака, испитивање осумњиченог – записник о

испитивању осумњиченог).

6. Индицијлне методе и планирање оперативног рада на основу индиција

и верзијаДа би се могао планирати рад са индицијама и верзијама,

неопходно је познавати методологију рада, тј. смјернице које подразумијевају:

- претходно познавање типичних индиција (*специјализација, Боро Ив. РСУП, Загреб-крађа возила),

- откривање, прикупљање и провјера индиција (прикупља их читав тим ОСЛ – организовање састанка, јер “полиција

не воли да пише”) ,

- окупљање и слагање индиција у цјелине (мозаик),

- стварање индицијалних верзија,

- провјера индицијалних верзија,

- коначан закључак о степену вјероватноће (сумње), након чега слиједи план криминалистичке активности).

Тако, нпр. листа осумњичених лица саставља се по разним критеријима:

Ко је имао мотив за извршење таквог КД?

Ко је до сада вршио КД на исти начин као што је извршено конкретно КД (МОС)?

Ко је према својим психофизичким особеностима могао извршити такво КД (алкохолизам, наркоманија,

афект и сл.)?

Ко је имао потребне специјалности , знања и вјештине да је могао извршити такво КД (сајбер криминалитет,

клонирање...)?

Да ли је извршено КД могло оставити психичке посљедице на извршиоца (шок, нервни слом – Уругвај

– Јашин и др.)?

Каква је друштвена опасност КД?

и др.

Методи откривања и доказивања КД и учинилаца

помоћу индиција- Мноштво индиција до којих се дошло чини

квантитет, који треба да прерасте у квалитет, тј. индицију за коју се показало да је стварна – истинита и која води ка откривању кривичног

дјела и његовог починиоца.

Врсте метода откривања и доказивања:

- метод елиминације,- метод откривања извршиоца коришћењем

МОС-а, - метод састављања листе за више КД и

извршиоца.

а) Метод елиминације – долази до одговора на златна питања криминалистике, тј. да ли догађај који се десио стварно представља КД или не, и да ли је осумњичено лице учинилац конкретног

КД.

а) Метод елиминације (* мој случај са војском у Бихаћу)

б) Метод откривања непознатих учинилаца коришћењем МОС-а –

подразумијева коришћење МОС евиденције (регистрација извршилаца КД

према начину извршења).

МОС евиденција не обухвата само евиденцију по начину извршења, већ и

по неким другим карактеристикама (мјесто и вријеме извршења, објекат

напада, врста и специфичност средстава извршења КД и др.).

Многи учиниоци имају сопствени начин извршења кривичних дјела, што олакшава посао код откривања.

в) Метод састављања листе индиција за више кривичних дјела и учиниоца

погодан је за сужавање круга могућих учинилаца,

примјењује се код КД која се понављају (серија КД), тако да се сва КД чији извршилац није откривен

стављају на листу.

Да би се овај метод могао примјенити, морају бити испуњени сљедећи услови:

- потребно је да се зна вријеме извршења КД,

- да се зна мјесто извршења,

- да постоји ограничен број могућих извршилаца (затворен круг).

Верзије Појам: радне претпоставке (основи сумње) које указују на неко КД, или на неко

лице као могућег учиниоца КД. Класификација верзија по опсегу:

- Опште (односе се на догађај – КД у цјелини);- Посебне (претпоставке о субјективној и

објективној страни КД); - Појединачне (претпоставке о појединим чињеницама – нпр. о томе како је настао

конкретни траг и шта значи).

- Верзије се увијек заснивају на одређеним индицијама са којима се у датом тренутку

располаже. Увијек се поставља више верзија и методом елиминације долази се до само једне - стварне верзије, која доказује постојање или непостојање КД, односно

његовог учиниоца.

- Верзије се постављају за свих 9 златних питања криминалистике (шта се десило, гдје се десило, када се десило, како се десило,

зашто је извршено, с ким је извршено, чиме је извршено, над ким се десило, ко је

извршилац).

- Послије постављања верзија, слиједи планирање оперативног рада (предузимање одређених криминалистичких мјера и радњи,

потражних мјера, примјену специјалних истражних радњи и др., већ зависно од

конкретног случаја).

- Метод елиминисања управо омогућава да основи сумње прерасту у основану

сумњу (као виши степен вјероватноће) да је одређено лице учинилац конкретног КД, што

треба доказати кроз даљи оперативни рад.

- То се постиже елиминисањем појединих верзија, све док се не дође до такве верзије која онемогућава постављање било које

друге верзије, већ те која указује да је одређено лице учинило конкретно КД,

чиме се стичу услови за подношење кривичне пријаве, која мора бити поткријепљена ОСНОВ -

АНОМ СУМЊОМ.

Ток планирања криминалистичке

дјелатности• Прва фаза - постављање индиција

(претходе верзијама).

• Друга фаза - постављање верзија на основу индиција. На основу верзија прави се

план активности.

• Трећа фаза - израда плана криминалистичке активности кроз који се:

провјерава валидност постављених индиција и верзија,

те врши елиминација невалидних верзија и

постављање нових, за које се сматра да су валидне,

све док се не дође до материјалних доказа којим се расвјетљава кривично дјело и

проналази његов извршилац.

7. Златна питања криминалистике

У функцији су постављања индиција и верзија.

Да би се расвијетлило кривично дјело и пронашао извршилац кривичног дјела, неопходно

је одговорити на свих девет златних питања криминалистике.

ШТА се десило?ГДЈЕ се десило?КАДА се десило?КАКО се десило?

ЧИМЕ је извршено?С КИМ је извршено?ЗАШТО се десило?

НАД КИМ је извршено?КО ЈЕ ИЗВРШИЛАЦ?

7.1. ШТА се десило? (догађај – да ли постоји КД)?

Овим питањем утврђује се криминалистичко-тактичка дијагноза. Треба утврдити:

- да ли се ради о кривичном дјелу, или прекршају, преступу, или је у питању само

несретан случај, те о којој се врсти дјела ради, и

- да ли је дјело фингирано – лажно пријављено (нпр. лажно силовање (*), лажна

провална крађа (* ул. Анте Р. у Бихаћу), лажна крађа (пошта Бихаћ – куповина трактора М.

Б.).

- Ово златно питање криминалистике опредјељује даљи рад ОУП-а. Ово је нарочито битно код привредног криминалитета, гдје због

лоше процјене у планирању верзија инспектори мукотрпно раде више од 6 мјесеци,

а на крају се испостави да нема КД. Треба процјенити да ли је КД могуће доказати (нпр.

привредни криминалитет, АЦ – ФА).

7.2. ГДЈЕ се десило (мјесто извршења)?

• Посебно је битно са аспекта вршења увиђаја, као једне од најзначајнијих истражних радњи које проводи полиција.

Ово питање даје одговор на мјесто на којем је извршено КД, које обухвата ужи и шири појам.

Под ужим појмом подразумијевамо мјесто гдје се догађај догодио.

Под ширим појмом подразумијевамо мјесто на коме се могу наћи трагови и предмети кривичног дјела, што треба имати у виду приликом вршења

увиђаја (*авионске несреће).

Мјесто настанка посљедице (* случај у Гати Илиџи – Бихаћ, Цазин).

Значај мјеста извршења са аспекта одредаба КЗ ( мјесна надлежност, те када је учинилац радио,

или био дужан да ради).

7.3. КАДА се десило (вријеме извршења – дан, ноћ,

сат...)?Ово питање даје одговор на вријеме извршења КД, гдје треба настојати да се оно што прецизније утврди.Вријеме извршења (дан, сат, минут) је повезано

са мјестом извршења КД. Одговор на ово питање је од значаја за утврђивање:

- алибија за осумњичена лица;- видљивости у вријеме извршења КД (дан,

ноћ, магла и др.), временске прилике (киша, снијег, мраз, иње, сунчано вријеме), чиме се

може утврдити шта су очевидци могли да запазе;

- лица - очевидци која би, с обзиром на вријеме, могла уочити – запазити неке

појединости везане за догађај (* слијепа баба, - случај разбојништва на бензинској пумпи у

Рипчу);- аспекти везани за одредбе КЗ (када је

учинилац радио или био дужан да ради);

- вријеме наступања посљедице (* саобраћај – 30 дана, у случају КД уношења опасних

материја у РС).

7.4. КАКО се десило (начин извршења – MOS - modus

operandi sistem)?Ово питање даје одговор на начин извршења КД, што је веома битно из сљедећих разлога:Извршиоци се разликују по начину извршења КД, што је регистровано у полицијским датотекама; што може послужити као значајна индицијална

основа. Нпр:

- Извршење диверзије (*), саботаже (*), што упућује на политички мотив и вјештину рада са

минско - експлозивним материјама;

- Извршење провалне крађе употребом “чешља”, “топа”, калауза, пајсера – глупљи

извршиоци и др.

- Вршење џепних крађа у средствима јавног превоза користећи у гужви блокаду врата, или

вјешто извлачење новчаника из задњег џепа (* Громо из Цазина); - данас хакери.

- Крађа веша са штрика уз помоћ мачке (*);

- извршење разбојништва уз помоћ змије отровнице (*);

- пењање уз олук или преко балкона на четврти спрат и улазак преко балкона у незакључану

собу, а потом крађа драгоцијености (*);

- неизлазак навече из робне куће (замаскирање), а потом крађа и излазак на

прозор (*Већак);

У пракси су евидентирани разни методи који служе за постављање верзија, а те податке можемо наћи у банци података (некад * и сад *).

- Подаци у крим. оперативним евиденцијама.

7.5. ЧИМЕ је извршено (средства извршења)?

• Даје одговор на средства извршења КД.Учиниоци користе разна средства извршења.

Средство извршења може да укаже на одређену специјалност извршиоца у вршењу КД;

Може да укаже на занимање или хоби учиниоца (хакери, травари, токсиколози и др);

На средству извршења се могу налазити трагови КД (крв, длаке и др.) на основу којих извршилац

може бити идентификован (*);

Средства извршења су у уској вези са начином извршења КД.(*)

7.6. С КИМ је извршено (саучесници –

саизвршиоци)?

Даје одговор на питање: да ли је у извршењу КД учествовало једно или више лица, што се утврђује на основу

пронађених и анализираних трагова и предмета кривичног дјела, као и начина

извршења дјела, па се на основу нађеног стања постављају одговарајуће индиције

и верзије.

Указује и на:- саучеснике,

- саизвршиоце – помагаче,- подстрекаче,

- организаторе (посебно код организованог криминалитета)

7.7. ЗАШТО се десило?

• упућује на мотив извршења КД (хтијење - жеља за извршењем).

Мотив је посебно важан код постављања индиција и верзија, јер се на основу мотива битно

сужава круг могућих извршилаца.

Мотив може бити:

- користољубље код имовинских КД, - освета код крвних деликата,

- Мржња, нетрпељивост (код политичких КД),- љубомора и јак сексуални нагон код крвних и

сексуалних деликата, - политичко убјеђење код политичких

кривичних КД (тероризам, диверзија, саботажа) и тд.

Мотиви се могу фингирати, да би се одвратила сумња, о чему је потребно водити рачуна код

постављања индиција и верзија.

7.8. НАД КИМ је извршено (објекат напада,

жртва, оштећени извршењем КД)?Одговор на ово питање указује на објекат напада, жртву КД, лице или другог субјекта који је на било који начин оштећен извршењем КД.Одговор на ово питање је у непосредној вези са

мотивом извршења.

Претходно треба сагледати:

- међусобне односе жртве са другим лицима,

- Да ли је жртва и на који начин могла допринијети извршењу КД и др., што нас

упућује на постављање одговарајућих индиција и верзија, које воде откривању

извршиоца,

- Недовољна брига жртве о сопственој безбједности (нпр. остављање примамљиве ствари на излогу или возилу, незкључавање стана или касе, изазивање агресивности код

извршиоца без потребе и сл.).

7.9. КО ЈЕ ИЗВРШИЛАЦ?

Ово је основно и најважније питање, и сва остала питања су у функцији овог златног питања криминалистике.

Ово је посебно битно код кривичних дјела чији извршилац је у моменту сазнања за КД непознат (НН), што, најчешће, захтијева огромне напоре да се одговори на ово најзначајније златно питање

криминалистике.

Листа осумњичених саставља се по разним критеријумима:

- Ко је имао мотив за извршење таквог КД;- МОС - Ко је до сада вршио КД на исти начин

као што је извршено конкретно КД; - Психофизичке особености за извршење таквог

КД (алкохолизам, наркоманија и сл.);- Ко је имао потребне специјалности , знања и

вјештине да је могао извршити такво КД (сајбер криминалитет, клонирање...);

- Да ли је извршено КД могло оставити психичке посљедице на извршиоца (шок, нервни слом –

Уругвај – Јашин и др.); - Каква је друштвена опасност КД и др.

7. Кривична пријава (КУ:.....*+)

Правни основ: чл. 221-223 ЗКПЧл. 221. ЗКП (обавеза пријављивања КД)

• Службена и одговорна лица у свим органима власти у РС;

• Здравствени радници, наставници, васпитачи, родитељи, старатељи, и друга лица која се

старају о малољетницима.

члан 222. ЗКП (пријављивање КД од стране грађанина).

(1) Грађанин има право пријавити извршење КД.

(2) Свако је дужан пријавити извршење КД када непријављивање КД представља КД.

Чл. 223. (Подношење пријаве)• Пријава се подноси тужиоцу (*), писмено или

усмено.• Ако се подноси усмено, лице ће се упозорити

на посљедице лажног пријављивања.

Појам: писмено или усмено обавјештавање органа кривичног гоњења од стране грађана или другог субјекта о извршеном КД и његовом

учиниоцу ако је познат.Као кривично процесни акт подноси се јавном тужиоцу и за њега представља извор сазнања о

извршеном КД и његовом извршиоцу (*).

- Може бити достављена на начин:

- путем телефона (сачињава се службена забиљешка),

- усмено – непосредан долазак у полицијску станицу (сачињава се записник о пријему

усмене кривичне пријаве) и - У писаној форми.

Лажно пријављивање (*посљедице)

Врсте кривичних пријава:- по познатом учиниоцу и

- непознатом учиниоцу (НН). (* - преко 60% пријава)

Пријава КД телефоном (сачињава се службена забиљешка, а не записник

о пријему усмене кривичне пријаве – Забиљешка садржи:).

Подношење комплетне кривичне пријаве (члан 223. ЗКП), ако постоје основи сумње да је

извршено кривично дјело.Комплетна кривична пријава садржи:

Заглавље (назив и сједиште органа који подноси пријаву, број и датум подношења);

Назив и сједиште тужилаштва коме се доставља пријава;

Правни основ за подношење кривичне пријаве;

Подаци о осумњиченом лицу (презиме и име, надимак ако има*, име родитеља, ЈМБГ, мјесто

рођења, пребивалиште, брачно и породично стање, завршена школа, занимање, имовинско

стање, и друге чињенице);

Податке о кривичном дјелу (чињенични опис дјела – вријеме, мјесто, начин и

средства извршења, законски назив КД и члан КЗ);

Подаци о оштећеном, врсти посљедица, врсти и висини штете;

Подаци о материјалним и личним доказима и о свим другим чињеницама

битним за вођење поступка;

Потпис овлашћеног службеног лица. Значај кривичне пријаве је у томе:

- што указује да је извршено КД и на могућег његовог извршиоца;

- иако је битна, кривична пријава нема доказни значај, нити може бити доказ у кривичном

поступку;

- што остварује одређен утицај приликом доношења одлуке тужиоца о покретању

кривичног поступка или приликом одбачаја кривичне пријаве;

- служи судији за претходни поступак да се упозна са чињеничним стањем прије саслушања

окривљеног и свједока;

- након поднијете пријаве, тужилац може од полиције захтијевати прикупљање потребних обавјештења, у вези чега полиција доставља

извјештај као допуну кривичне пријаве. 8.Планирање криминалистичке

активности као функција менаџмента

Услов за квалитетно планирање:

Аналитичко праћење стања криминалитета

- Картографско праћење кривичних дјела (према врсти и мјесту извршења)

- Табеларно праћење кривичних дјела (према свим факторима анализе: врсти, учесталости,

мјесту и времену извршења, извршиоцима, објектима напада, посљедицама, вјероватним

узроцима)

Процјена стања криминалитета

Прогноза даљег манифестовања криминалитета

Израда плановаКартографско праћење стања криминалитета

a) Аналитичко праћење стања криминалитета на подручју

ОУП-аПодразумијева да се извршена КД прате:

а) картографски, према врсти и мјесту дешавања (цијело подручје ОУП-а, безбједносни сектор, патролни

и позорнички рајон), и

б) табеларно, према:

- Врсти - структури КД,- Мјесту дешавања (безбједносни сектор, патролни

и позорнички рајон, градски кварт, трг, улица, село, саобраћајни чвор – аутобусна и жељезничка

станица, аеродром, лука, јавни скуп – утакмица, митинг, приредба,и др),

- Времену извршења (мјесеци извршења, дани извршења – понедјељак, уторак..., доба дана - прије

подне, поподне, навече, иза поноћи, сати),- Објекту напада ( тијело и достојанство човјека,

територијални интегритет и суверенитет, људска права и слободе, банке, продавнице, апотеке,

викендице, разна имовина и др.),

- Посљедицама (угрожен уставни поредак, смрт лица, наношење ТТП, ЛТП, загађивање животне средине,

угрожена имовина, угрожена људска права и др.),

- Структури извршилаца (рецидивисти, без занимања и запослења, старосна

структура – дјеца, малољетници, одрасли од 18-30, 31- 40 и више

година, према полу итд.),

- Вјероватним узроцима (наркотично стање, алкохолисано стање, душевно

болесно стање, неразријешени имовинско-правни односи, лош одгој у

породици, лоше стање у друштву, богатство-осионост и др.).

б) Процјена стања криминалитета у функцији

његовог спречавања • Појам: значајан аналитички, оперативни,

информативни и стратешки документ који служи за прогнозирање стања криминалитета

на одређеном простору и времену.

• Врсте процјена:- општа, која се односи на цјелокупан

криминалитет на одређеном подручју (општи, политички, привредни, еколошки, саобраћајни

и др.);- линијска, која се односи само на одређене

групе криминалитета (имовинска КД, крвне

деликте, саобраћајне деликте, политичке деликте, привредне деликте и др.);

- посебна: која се односи само на одређен догађај на коме се очекује извршење

кривичних дјела (јавни скуп и сл);- периодична, која се односи на одређен

временски период (, за ад хок ситуацију, дневна, седмична, мјесечна, тромјесечна,

полугодишња, годишња и тд).• Садржај процјене:- Приказ одређених индикатора који указују на

могуће угрожавање;- Пресјек стања криминалитета на подручју

дјеловања;- Проблеми који су уочени у раду осталих

државних субјеката на плану превенције криминалитета;

- и др.

• Стање безбједности из области криминалитета као најважније дјелатности

полиције може се оцијенити као:

- стабилно (*);- задовољавајуће (*);

- незадовољавајуће (*);- критично (*), и

- веома угрожено (*).

в) Прогноза даљег манифестовања стања криминалитета у функцији

превентиве• Умјесто дефиниције: “Они руководиоци који живе од

данас до сутра, живе срећно за свој рачун, али други живе несрећно под њиховим вођством” –

француски државник и кардинал Ришеље (16 и 17 вијек).

• Значај: представља завршни и најстручнији дио процјене.

• Теорије предвиђања:- Традиционална (харизма – урођена моћ за предвиђање – Нострадамус, Ванга, Тарабићи...);

- Емпиријска (предвиђање на бази властитих , али и туђих познатих искустава *- Прекаја...);

- Научна (интердисциплинарни приступ предвиђања криминалитета од стручњака различитих профила,

што је посебно битно за примарну превенцију криминалитета у којој треба да учествују сви

субјекти друштва). Оваква теорија је најпоузданија.

• Темељна начела предвиђања:- Видјети далеко,- Видјети широко,

- Анализирати дубоко.

• Прогноза треба да пружи одговоре на сљедећа питања:

Шта узрокује, условљава (омогућава и олакшава) и подстиче (поводи) вршење

кривичних дјела?Који облици – врсте КД се могу појавити?

Гдје би се могла вршити КД?Када би се могла вршити КД?

Шта могу бити објекти – мета напада (лица, имовина, тј. жртве)?

На који начин се могу вршити КД (modus operandi sistem)?

Ко могу бити извршиоци КД?Какав може бити интензитет – обим КД?

Како је постављен систем заштите објеката и лица који могу бити предмет напада?

Прогноза је подлога за планирање рада.

КРИМИНАЛИСТИЧКА ТАКТИКА

II Тематска цјелина

ТАКТИКА СПРОВОЂЕЊА КРИМИНАЛИСТИЧКО

ТАКТИЧКИХ (ПОТРАЖНИХ) МЈЕРА И

РАДЊИ

Криминалистичке радње и мјере

Врсте: Криминалистичко тактичке – потражне (прикупљање обавјештења од лица, криминалистичка провјера, провјера алибија, криминалистичке клопке, осматрање и праћење, употреба служених паса, лишење слободе и задржавање,

рација, засједа, употреба полиграфа, крим-опер. евиденције);

Радње доказивања (увиђај и реконструкција, претресање стана, ствари и лица, привремено одузимање предмета,

вјештачење - експертизе, саслушање осумњиченог);

Посебне (специјалне) истражне радње (надзор и техничко снимање просторија телекомуникација и просторија,

тајно праћење и техничко снимање лица и предмета, прикривени истражитељ, симуловани откуп и симуловано

давање поткупнине, надзирани превоз и испорука предмета, приступ компјутерским системима и компјутерско сравњење

података).

Ток кривичног поступка по старом ЗКП-у (4

слова “О”)О = осумњичени - фаза поступка до

покретања истраге (кључна полиција која прикупља податке за подношење кривичне

пријаве);

О = окривљени – фаза поступка до подизања оптужнице. Тужилац ставља захтјев за спровођење истраге (кључни истражни судија) ;

О = оптужени – фаза главног претреса (суђење на коме тужилац заступа оптужницу а

судија изводи доказе на главном претресу);

О = осуђени (пресуда мора бити правноснажна).

Фазе тока кривичног поступка по новом ЗКП (3

слова “О”)Провођење криминалистичких радњи према степену сумње

(вјероватноће да је почињено кривично дјело)

Криминалистичко тактичке и друге радње које проводи

полиција према степену сумње Основ сумње

Криминалистичка обрада:

Криминалистичка провјера

Прикупљање обавјештењаПровјера алибија

Криминалистичке клопкеОсматрање и праћење

Употреба службених пасаЛишење слободе и задржавање

РацијаПолиграф

Засједа Специјалне истражне радње (*)

и др.Основана сумња

Радње доказивања:Увиђај и реконструкција

Претресање стана и дтурих просторијаПретресање лица

Привремено одузимање предметаВјештачење (експертизе)

Испитивање осумњиченог

Документација полиције која се призна на суду: - Записник о увиђају

- “ о претресањеу стана- “ о претресањеу лица

- Потврда о приврременом одузимањеу предмета- Налаз и мишљење вјештака

- Записник о испитивањњу осумњиченог

Правни основ за вршење многих криминалистичко-тактичких (потражних) радњи и

мјера (члан 227. ЗКП).Полицијски службеници могу:

прикупљати потребне изјаве од лица; извршити потребан преглед превозних

средстава, путника и пртљага; ограничити кретање на одређеном простору за

вријеме потребно да се обави одређена радња (* рација и блокада);

предузети потребне мјере у вези са утврђивњем идентитета лица и предмета;

расписати потрагу за лицем и стварима за којима се трага;

у присуству одговорног лица претражити одређене објекте и просторе државних органа,

јавних предузећа и установа; обавити увид у одређену њихову документацију, као и предузети друге потребне радње и мјере.

1. Појам и криминалистичко тактичких (потражних)

радњи и мјера

а) Појам: радње и мјере које, на основу законског овлашћења, предузима полиција у

преткривичном поступку, осносно у току криминалистичке контроле и

криминалистичке обраде, са циљем спречавања извршења КД, односно

откривања КД и њихових учиниоца. Током

криминалистичке обраде могу се предузимати и неке радње доказивања

(претресање стана и других просторија и лица, привремено одузимање предмета

итд), као и посебне (специјалне) истражне радње.

Криминалистичко тактичке радње и мјере проводе се кроз:

Криминалистичку контролу – превентивне мјере (општа сумња) и

Криминалистичку обраду – репресивно-превентивне мјере, специјалне истражне

радње (основ сумње).

а) Криминалистичка контрола се спроводи углавном када постоји општа сумња да се у одређеној средини (објекат, пункт, простор – криминално жариште) врши

одређена криминална дјелатност или да постоји могућност извршења КД.

(крим. географија – картографско и табеларно праћење КД)

Крим. контрола представља систем криминалистичко тактичких и криминалистичко

техничких радњи и мјера и има за циљ да се полиција упозна са:

разним друштвено штетним појавама, криминогеним факторима и

интересантним срединама и да има увид у кретање одређене категорије лица (осуђивана лица, лица на условном допусту, проститутке, наркомани, коцкари, алкохоличари, душевно

болесна и агресивна лица и др.). – начело познавања лица и територије.

б) Криминалистичка обрада се спроводи када постоје основи сумње

односу на:- конкретно лице као учиниоца КД, или

пак- КД чији је учинилац непознат (НН).

Криминалистичка обрада представља

скуп планираних систематско

предузетих криминалистичко тактичких, криминалистичко

техничких радњи и мјера, радњи доказивања и специјалних истражних

техника, с циљем откривања и утврђивања КД и учиниоца, његовог

проналажења и хватања и обезбјеђења доказа. Криминалистичка обрада се најчешће поклапа са истрагом коју

наређује тужилац (тужилачка истрага).

Б) Врсте криминалистичко тактичких радњи и мјера:

Прикупљање изјава од лицаКриминалистичка провјера

Провјера алибијаКриминалистичке клопкеОсматрање и праћење

Употреба службених пасаКоришћење криминалистичко оперативних

евиденцијаЛишење слободе и задржавање

ПолиграфРација

Засједаи др.

1.1. Прикупљање изјава (обавјештења) од лица

Правни основ: чл. 227. став 1. ЗКП(полицијски посао за који треба посебна

вјештина)Појам: општа оперативно тактичка радња која се, у

циљу прикупљања сазнања значајних за спречавање и сузбијање криминалитета, реализује у неформалном

поступку, обављањем разговора са грађанима.Њима се прикупљају подаци који указују на индиције у

вези КД и њихових извршилаца.

Полиција може прикупљати изјаве - обавјештења на више начина, као што је непосредно запажање,

односно осматрање, вођење разговора, показивање лица мјеста, фотографисањем, добијање информација

од оперативних веза, из средстава јавног информисања и на друге начине.

Изјава лица прибавља се информативним разговором, а тако добијени подаци користе се у оперативном раду, састављању кривичне пријаве или посебног извјештаја

као допуне кривичне пријаве.

1.1.1. Припрема и тактика вођења разговора

подразумијева: селекцију лица од којег ће се узети изјава, избор полицијског службеника и тактику вођења разговора.

а) Селекција лица од којег ће се узети изјава

Лица која располажу информацијама о КД и њиховим извршиоцима

Лица која су у складу са својим радним мјестом могла доћи до одређених сазнања која указују на

постојање кривичног дјела и његовог извршиоца (људи блиски криминалним срединама, рецепционари,

конобари, таксисти, продавачи горива, књиговође и рачуновође, трговци, а посебно трговци на бувљим

пијацама и они који раде у прометним улицама - трговима, лугари, ловочувари и рибочувари, поштари,

фризери и др.),

Лица која према мјесту становања могу доћи до одређених сазнања која указују на постојање кривичног дјела и његовог починиоца (лица која станују у близини

гдје станују и лица која се воде под појачаним надзором, лица која станују у близини криминалних

жаришта, предсједници мјесних заједница, предсједници кућних савјета и тд.).

б) Најважнији елементи припреме за вођење разговора, посебно када су у питању тежа КДПрикупљање података о лицу са којим треба обавити

разговор (кога имамо испред себе);

Проучавање постојећих података о догађају поводом којег се разговара;

Дефинисање утврђених и спорних околности (мора се знати општи дио КЗ * и детаљно сагледати конкретно КД);

Припремање основних питања и тактике њиховог постављања;

Избор мјеста, времена и начина на који ће се водити, односно документовати разговор (* В.К.);

Менталну – психолошку припрему ОСЛ који ће водити разговор;

Припрему и провјеру техничких предуслова за несметано вођење разговора, уколико је то потребно. (* просторија и

техника)

в) Избор полицијског службеника (ПС) за вођење

разговораЗа успјешно вођење разговора ПС би требао да

посједује сљедеће карактеристике - особине:

Савјесност и поштење (инс. за прив. крим.),Систематичност,Истрајност (И.Д.),

Емоционална контрола и тактичност,Способност задобијања поштовања,

Наметање сопственог ауторитета уз поштовање саговорника,

Способност остављања утиска умјешног и успјешног испитивача (стиче се искуством уз харизму),

Способност владања ситуацијом без изазивања тензија и непријатељства према саговорнику,

Способност слушања и правилне интерпретације – добра меморија (*Р. Коњић – АЦ АФ) и процјене

добијених информација, као и Флексибилност у избору правилне тактике, која води

успјеху.

г) Тактика вођења разговора – фазе:

I фаза разговора – уводни диоII фаза – слободно излагање

III фаза – постављање питања

уводни дио (започињање разговора) има за циљ да се успостави контакт, тј. да се лице “омекша” за разговор, како би давање података било што

добровољније – коме хоће да да податак (вјештина, ауторитет * Гагић).

слободно излагање (почиње након што је успостављена повољна атмосфера). Лице се

пушта да прича све што зна о извршењу

кривичног дјела, тако да га треба пустити да прича, а све нејасноће у излагању треба

исправити у трећој фази разговора. Због тога, причу треба пажљиво слушати (веома је битна

меморија ОСЛ). Лице треба прекинути једино ако скреће са

теме.• постављање питања, која могу

бити:Допуњујућа, која се постављају када је потребно расвијетлити неку битну чињеницу, уколико се она

намјерно или ненамјерно прећутала.

Контролна питања се постављају када је потребно провјерити вјеродостојност датог исказа.

Подсјећајућа питања се постављају када је методом асоцијације неког потребно подсјетити на нешто ( нпр.

вријеме дешавања КД * М. М. и Иле Л.).

Прецизирајућа питања се постављају са циљем отклањања одређених непрецизности, нејасноћа, двосмислености или неодређености (нпр. како се

догађај одиграо, чиме је нанесена повреда, у који дио тијела је неко ударен и сл.).

Питања не смију бити сугестибилна – поводљива (нпр. НЕ да ли је то било у 11 сати – Него када је било)?

д) Тактика и специфичности вођења разговора са појединим

категоријама лицаса оштећеним и жртвом (претјерана субјективност)

женама (значај имају утицаји као што су: емоције, трудноћа, порођај, дојење, материснство, појачане менструације, често одглуме пад у несвијест и сл. – ко треба да води разговор са

њима?);

дјецом и малољетницима (незрелост, сугестибилност, како им прићи ако треба добити податак – чоколада, бомбон * - ко

треба да води разговор са њима – педагог, психолог?);

старим лицима (слаба меморија, ослабљена чула, слаба координација, потиштеност, агресивност и др); - “литература –

температура” - надреалисти

осумњиченим (тежина обављања разговора због стварања одбрамбеног механизма)

ђ) Документовање: Записник о прикупљеним обавјештењима

1.2. Криминлистичка провјера

Правни основ: члан 227. ЗКП

Појам: радња којом се провјеравају одређене чињенице са циљем да се утврђивањем нових

чињеница разјасне (потврде, допуне или оповргну) постојећа сазнања, значајна за откривање КД и

њихових починилаца.

Служи за провјеру криминалистичких верзија које се постављају на основу индиција.

Врши се у свим фазама кривичног поступка када се за то укаже потреба, мада је најчешћа у фази претходног

поступка (основи сумње).

Криминалистичка провјера се може вршити кроз бројне оперативно тактичке мјере и радње (обављање

информативног разговора са сарадницима, осматрање – опсервација, засједе, рације, претреси, лишења слободе, специјалне истражне радње – с ким се

праћени састаје и др.).

Врсте криминалистичких провјераМогу се уопштено подијелити према:

Органу по чијем захтијеву се врше:

- самоиницијативно, које за своје потребе врши матични ОУП-а;

- на захтијев других полицијских органа (других ОУП-а,- МУП-а, СИПА, МБ, ДГС, судска полиција),

- на захтијев правосудних органа ( тужилаштва, суда, КПУ), и

- других државних органа и правних лица.

- Треба водити рачуна да се ове провјере заврше што хитније, јер, у великом броју случајева, од брзине зависи успјех откривања извршиоца. (*нпр. Словенија, Косово у

бившој СФРЈ).

Предмету провјере, на провјере које се односе на: лица, предмете, трагове, објекте, догађаје и др.

Начину вршења, на: јавне и тајне.

Документовање завршене провјере (службена забиљешка).

1.3. Провјера алибијаПравни основ: члан 227. ЗКП РС

Потиче од латинске ријечи alibi што значи на неком другом мјесту.

Појам: утврђивање чињенице да ли је осумњичени у вријеме извршења КД био на мјесту гдје је дјело извршено. То

је одбрамбени доказ невиности лица које се сумњичи да је извршило КД:

За утврђивање алибија најбитније је да се зна тачно вријеме и мјесто гдје се догодило кривично дјело и да је прошло што

мање времена од утврђивања алибија.

Алиби можемо посматрати као:

- позитивну чињеницу (свједоци тврде да су осумњиченог видјели у вријеме извршења КД на другом мјесту), и

- негативну чињеницу (свједоци који су били на лицу мјеста КД тврде да осумњиченог нису видјели на лицу мјеста).

Јачу доказну вриједност има позитивна чињеница. Прије извршења КД извршилац у правилу припрема свој алиби, тј. да се није налазио на мјесту извршења КД.

Алиби се провјерава на сљедеће начине:- разговор са осумњиченим;

- разговор са свједоцима;- реконструкцијом.

- анализа исправа које се нуде као доказ;- анализа предмета и трагова који су пронађени

на лицу мјеста, и

Разговор са осумњиченим од кога се тражи да у детаље опише гдје је био, шта је радио за

вријеме извршења КД, са ким се дружио и ко то може посвједочити. Добро је да испитивање врши

ОСЛ које је такође било на том мјесту (нпр. свадба, утакмица, биоскоп и сл.), или ако није да

прикупи детаље о томе, те осумњиченог подсјети на неку карактеристичну сцену и на тај начин га ухвати у лажи уколико је у питању лажни алиби.

У ову сврху се можемо служити и триком. (*) Нпр. варалице (*)

Разговор са свједоцима. Осумњичени за свједоке наводи углавном лица која су са њим у

добрим односима (родбина, пријатељи, колеге из криминалне средине и сл.), који ће, у правилу, потврдити оно што им он сугерише за одбрану своје невиности. За овакав разговор ОСЛ се

треба детаљно припремити, што ће омогућити да се свједоци открију у лажи уколико је у питању

лажни алиби.

Реконструкција ће се проводити у ситуацији када је потребно провјерити да ли је осумњичени имао времена да превали растојање од мјеста КД

до мјеста гдје се налазио (нпр. са свадбе или утакмице на којима је био отишао је на извршење

КД, а потом се опет вратио како би свједоци могли потврдити његов алиби). На овај начин се свједоци могу довести у заблуду. (нпр “гласине”

из ОЗ БЛ од прије неколико година).

Анализа исправа које се нуде као доказ (нпр. провјера путне исправе на којој је ударен штамбиљ да је лице прешло државну границу, аутобусна, возна или авионска карта да је лице путовало у друго мјесто, да

је лице било у биоскопу или позоришту. Треба бити опрезан јер се ове карте могу купити, па све, на

адекватан начин, треба провјерити).

Анализа предмета и трагова који су пронађени. Лукави осумњичени може да подеси предмете и

трагове на начин којим ће себи обезбиједити услове за сигуран алиби. Нпр. жртви коју је убио помјериће

казаљке на сату унапријед, прије него што тијело баци у ријеку.

Код утврђивања алибија често пута ће, након што се од сваког узме изјава појединачно, бити потребно

вршити суочење, како осумњиченог са свједоцима, тако свједока са другим свједоком који потврђују алиби

осумњиченог, како би се дошло до истине.

1.4. Криминалистичке клопке

Правни основ: члан 227. ЗКП РСПојам: криминалистичко тактичка и

криминалистичко техничка радња која се употребљава да би се открили извршиоци који

врше КД у континуитету.

Повод за организовање и постављање криминалистичких клопки: учестало вршење КД

са заједничким одликама (мјесто и вријеме

извршења, МОС, објекти напада), те процјена да ће се и даље наставити са вршењем.

Користе се, нарочито, код сљедећих КД:- провалне крађе (куће, викендице,

продавнице...);- примање и давање мита (на новцу или

поклону који се прима);- разни облици фалсификата (новац,

документација...);- код политичких КД;

- друга дјела гдје је учинилац у контакту са предметом КД.

Врсте клопки: механичке, техничке, физичке и хемијске

(специјалне) клопке.

а) Механичке клопке: подразумијевају разне алармне

уређаје које имају превентивни и

репресивни значај, тј. одвраћају учиниоце од намере извршења КД,

односно омогућавају хватање извршиоца на мјесту извршења

(“свјежи чин”). (нпр. *Аугсбург – 180 прикључака).

б) Техничке клопке- фото клопке – постављање камера у банке ради

спречавања разбојништва, на раскрсницама и угроженим путним правцима ради спречавања СН са

настрадалима, контроле рада обезбјеђења – Ф.Д., обезбјеђење утакмица * Минхен).

У будућности ће техника у многоме мијењати људе. *нпр. ОУП-а Ријека (Ријечина, Рива, Стари град). –

Геофон Теслић

- Клопке са употребом уређаја са инфрацрвеним зрацима (ИЦ) ноћу (*);

- Клопке уз помоћ сонди у земљи за обезбјеђење виталних објеката итд. (*)

Техника има будућност у свему (*Д.Г.)

в) Физичке клопке: подразумијевају, на бази аналитичког праћења стања криминалитета,

организовање криминалистичко-тактичких мјера и

радњи као што су засједе, рације, осматрање и праћење и др.

г) Хемијске – дактилоскопске клопкеподразумијевају скривене услове који су вјештачки

створени помоћу разних хемијских материја и најчешће се користе за откривање конкретних КД, али

и за обезбјеђење повјерљивих докумената.

Поставља их крим. техничар на предмете које извршилац КД најчешће узима у руке (квака, чаша и

флаша, ручица фијоке и др.).

За клопке се користе невидљива средства која се тешко сапирају са руке, као што су:

- ултравиолетни прашкови,- сребрени нитрат,

- флуоресцеин,- фуксин,

- бром-фенол, - специјалне пасте и др.

Тактика постављања клопкиКлопке поставља криминалистички техничар на

иницијативу оперативног радника, а по наређењу шефа крим. полиције

Да би оваква клопка успјела, требају да буду испуњени сљедећи услови:

- да се реално може очекивати да ће се дјело поновити;

- да сви прикупљени подаци указују да КД врше лица која су у контакту са средином гдје се врши

пријављивање КД;- да процјене свих чињеница и околоности објективно указују да ће клопка имати успјеха,

јер је у противном треба избјегавати; - да клопка може бити тако постављена да

онемогућује повреду части у угледа других лица.

- Да извршилац остаје у увјерењу да није откривен (хемијске – специјалне клопке).

Услов за успјех клопке је тајност њеног постављања.

(тешкоће постављања)

Документовање постављених криминалистичких клопки:

О постављању специјалних, хемијских и других компликованијих криминалистичких клопки

саставља се записник у који се уноси мјесто и вријеме постављања клопке, повод за

постављање клопке, врста клопке, ОСЛ које је поставило клопку, ко је наредио да се постави

клопка и др.

Уколико су клопке успјеле, исте се фиксирају записником о увиђају, који, скупа са налазом и

мишљењем вјештака представља доказ на суду.

1.5. Осматрање и праћење

Правни основ: члан 227. ЗКП Разлика између осматрања и праћења?

Разлика у односу на специјалне истражне радње је процесног карактера (*).

а) Осматрање

Појам: криминалистичко тактичка радња коју предузима полиција према неком лицу, објекту или простору (криминално или криминогено жариште), с циљем

спречавања или откривања КД и учиниоца КД. С тим у вези, она има

- превентивни карактер – спречавање, тако да је може спроводити униформисана полиција, и

- репресивни карактер са циљем да се захваљујући запажањима ОСЛ, може ухватити извршилац на мјесту

извршења (“свјежи чин” – in flagranti).

Начин вршења- Пјешице (у униформи, у цивилу - прерушеност);- Бициклом (у цивилом одијелу - прерушеност).

Осматрање може бити:

- Стално (спроводи се сваким даном у свих 24 часа на одређеном криминалном жаришту, најчешће путем

вршења позорничко-патролне дјелатности коју врше полицајци у униформи) и

- Повремено, зависно од тога да ли се на одређеном криминалном жаришту гдје се у одређено доба дана или

ноћи врше кривична дјела, са циљем запажања извршења кривичног дјела и хватања извршиоца на мјесту

извршења. Овај вид дјелатности се углавном врши у цивилном одијелу, тако да је овај радник повезан радио

везом са интервентним патролама које би у случају запажања вршења КД вршили лишавање слободе на лицу

мјесту.

Услов за организовање радње осматрања је, дакле, располагање подацима да се одређено лице бави вршењем КД, односно да се на одређеном простору или

објекту врше КД.

Циљ радње осматрања је да се учинилац КД ухвати на мјесту извршења (“свјежи чин” – in flagranti), чиме доприноси

нарочито рад радника прерушених у цивилно одијело (*С. Бл.).

“Свјежи чин”, најбоља превентива, јер се нико не би одлучио на извршење КД, ако би унапријед знао да ће бити ухваћен”.

Због тога је “свјежи чин” је финале – “бисер” полицијског дјеловања.

(10,7% : 1,3%) након тога = 1 х 3 (у просјеку)

Ефикасност једне полиције се управо огледа у- у што већем постотку хватања извршиоца на

мјесту извршења и - што већем постотку откривених КД по

непознатом (НН) извршиоцу.

Документовање:- Извјештај о запажању у два примјерка (*)

- Службена забиљешка о хватању извршиоца на ЛМ или за други податак од значаја за откривање КД и

извршиоца.

б) Праћење Разлика у односу на специјалну

истражну радњу (*)Циљ праћења може бити:. у тврђивање веза и контаката праћеног лица и

откривање саучесника; уочавање примопредаје предмета КД (*дрога, злато, новац и

др.);

проналажење лица за којим се трага;

спречавање праћеног лица да изврши КД, или његово хватање на дјелу;

откривање тајних скровишта у којима се крију лица и предмети КД;

прибављање података значајних за припрему, планирање и предузимање активности у вези:

- лишења слободе (* Б. Крљић), - претресања стана и др. просторија, рације, засједе и др.

криминалистичко-тактичких радњи (*пушке, Вел. Кл.);

утврђивање активности, склоности и навика праћеног лица од значаја за откривање КД;

провјеравање рада оперативне везе (*) и др.

Ради се о веома сложенијој радњи која ни у ком случају не смије бити откривена јер губи своју сврху.

Да би радња праћења била успјешна, неопходно је да је обављају припадници службе који:

- имају потребан афинитет за вршење ове радње (моћ запажања, интелигенција, проницљивост,

памћење и касније репродуковање уоченог, стрпљивост, упорност и др.), те да

- су посебно обучени за њено обављање јер се ради о специфичним службеним радњама, због чега се

организују и реализују посебни курсеви.

- да знају руковати техником (* Тарик).

.Радња праћења може се вршити на више начина (пјешице, возилом, средством јавног превоза).

Пјешице (ОСЛ прерушено у цивилу слиједи лице које је оперативно занимљиво, с тим да ово лице

не зна за то. Због тога је потребно ангажовати оперативне раднике из других ОУП-а које праћено

лице не познаје).

Праћење аутомобилом. Уколико се ради о дужим релацијама, акција мора бити синхронизована јер се у правилу користи више возила са различитим

маркама и бојама и регистарским таблицама и јаком кубикажом (*), а возачи морају бити у сталној

– кодираној радио вези.

ОСЛ која возе возила морају бити изванредни возачи који су посебно обучени за вршење радње

праћења (*). Поред тога, морају бити и изузетно физички способни и обучени за вршење радње

лишења слободе када до тога дође, што је заправо и финале ове радње. Поред тога, морају бити проницљиви, имати добру моћ оријентације,

запажања, знати руковати техником. Посебна обука возача за ове послове (*Аугсбург)

Пратња се може вршити и са другим возилима (бициклом са помоћним мотором, мотоциклом

(*Бране В.), бициклом), уколико се ради о мањим операцијама и краћим релацијама са којима се и

овим возилима може постићи жељени циљ.

Пратња средством јавног превоза (аутобус, воз, авион...). (*Ф.О. - Книн).

Код радње пратње се мора поштовати у потпуности начело чувања службене тајне.

Документовање радње (службена забиљешка, фото и видео снимање и др.).

Орг. јединица у МУП-а за ове послове (*).

1.6. Употреба службених паса

Правни основ: члан 227. ЗКП

Врсте посебно дресираних паса који се, због јако развијеног чула мириса,

употребљавају у полицијске сврхе (трагачи, нападачи*, чувари*).

Пси се могу ефикасно употријебити за проналажење извршилаца КД због јако

развијеног чула мириса (50 пута јачег од човјека – не свих * Афричка племена), као и због тога што

сваки човјек има индивидуалне мирисе.

У изворе мириса – трагове код човјека спадају:

- чврсте и течне материје које човјек даје од себе (зној, крв, коса, сперма и др.);

- предмети који су били у сталном контакту са тијелом човјека (одјећа, обућа и сл.);

- предмети који су повремено били у контакту са тијелом човјека (оруђе, оружје, новчаник, чешаљ, оловка, цигарете, упаљач и други

предмети које човјек користи у свакодневном раду).

На основу способности праћења трага мириса, посебно дресиран службени пас у оперативној дјелатности може се употријебити у сврхе да:

укаже на лице од којег потиче траг мириса остављен на ЛМ КД;

укаже на правац у ком се удаљило лице које је оставило траг мириса на ЛМ КД и који се доводи у везу са извршењем КД (осумњичени) - * случај

Рипач – “Максима”;

пронађе предмете који су у вези са извршењем КД и да укаже на лице које је било у контакту са

предметом;

пронађе одређене трагове који потичу од учиниоца или су у вези са КД (крв, мокраћа,

измет, трагови стопала, одјећа, обућа, возило и др.);

пронађе лешеве, или дијелове леша. Услови за успејшно дјеловање службених паса су:Да је пас одморан (пожељно је да бар сваки ЦЈБ има посебно

дресираног пса). *Фехим – Бихаћ.

Локација на којој се употребљава (неповољни су услови гдје се креће више људи или животиња, што доводи до мијешања

трагова).

Да је траг очуван, а максимално до 20 сати. Када су у питању атмосферске прилике:

- повољни услови за очување трага су: влажно вријеме, слаба киша, магла, снијег дебљине до 2 цм, слаб вјетар,

благо сунце и сл.;

- неповољни услови за очување трага су: јаке кише и мразеви, јак и брз вјетар, дебљи слој снијега, лед, дебљи

слој прашине и сл.

Траг мириса се може ослабити дјеловањем одређених противмириса, као што су бибер, бијели лук, црвени лук,

паприка и др, а највише ? (* хајдуци Вукше).

• Одлука о употреби: оперативни радник и водич службеног пса на лицу мјеста у складу са постојећом ситуацијом (* случај хапшења М. С. Кулен Вакуф).

Дресирање паса у РС (*). Кога пас слуша? (*).

Могу се дресирати за трагање за:- разним врстама дрога,

- експлозивом,- оружјем и др.

Ефекат употребе службеног пса (рације, обезбјеђења јавних скупова,(* Ферхадија 2),

обезбјеђења објеката, лишења слободе (*Ахмет Пехлић – В. Кл.), патролирања и др.).

Документовање употребе службеног пса - сачињава се службена забиљешка.

1.7. Употреба полиграфаПојам: инструмент који графичким путем истовремено

региструје више емоционалних промјена у организму човјека који се испитује.

Конструисан је 1921. године на Полицијском институту у Берклију – Калифорнија од стране научника Џона Ларсона и

познатог америчког криминалисте и криминолога Аугуста Волмера.

Резултати који се региструју на траци (као ЕКГ) резултат су промјена у крвотоку и дисајном систему, тако да очитавају

крвни притисак, пулс и дисање.Јаке емоције (страх, лаж…) прекидају устаљени ток функције

организма, што се најприје односи на:- промјене у дисању;- срчаној активности

- дермалној активности (знојење коже);- симптоматској слици кроз физичке, психичке и аудио-

визуелне манифестације.

Сврха коришћења?

Услови за полиграфисање:

- стручност лица које ради на полиграфу;- пристанак на полиграфисање је добровољно;- посебно изграђена просторија за ово која не

одвлачи пажњу испитаника;- да са испитаником на тему испитивања није

претходно разговарано.

Начин постављања питања?

Доказна вриједност на суду?

1.8. Коришћење криминалистичко –

оперативних евиденцијаЗначај: Веома су битне за откривање КД и њихових

починилаца, посебно када је у питању постављање индиција и верзија, јер се ради о подацима

који су анализирани, систематски сређени и обрађени.

Ради се о бази података коју пуне сви оперативни радници, а

ажурирају радници који непосредно рада на овим евиденцијама.

Уношење података некад и сад.

Данас су, за разлику од ранијег периода, исте комјутеризоване са израдом базе података и

могућношћу аутоматског претраживања података који су нам потребни, што нам омогућава да за најкраће вријеме дођемо до података који нас

занимају.

- Крим 1. (подаци о КД који се уносе у базу података)

- Крим 2. (подаци о извршиоцу који се уносе у базу података)

Оне су почетак сваког криминалистичко оперативног рада. Када се оперативни радник задужи за откривање КД и његовог извршиоца,

најприје треба да оствари увид у ове евиденције (* КОЕ - Бихаћ).

Врсте криминалистичко-оперативних евиденција које

се воде у ОУП-аОпшта азбучна картотека – индекс

(најобимнија је и у њој се у најкраћим подацима налазе сва лица која су регистрована у било којој другој криминалистичко - оперативној евиденцији,

тако да од ње најприје треба кренути код тражења потребних података);

Евиденција КД са непознатим починиоцем (у њој се региструју сва КД чији извршилац је у

моменту сазнања за КД непознат – кад се открије

НН извршилац, то дјело се извлачи из евиденције (*);

Албум фотографија криминалаца (у њему се налазе фотографије (сињалетичке) криминалаца

са основним генералијама које оперативни радници и полицајци морају познавати. Албум

служи и приликом препознавања грађана који су их уочили, мада им се не смију давати и

генералије, већ само фотографије. (* Насуф, Ћерим);

Евиденција одређених категорија извршилаца КД (повратника-рецидивиста, провалника, убица и насилника, разбојника,

џепароша, варалица, политичких деликвената, лица склоних силовањима и блудним радњама,

фалсификатора, сајбер криминалци и др.). Веома је значајна за постављање почетних индиција;

МОS евиденција – modus operandi sistem (евиденција кривичних дјела према начину

извршења у којој постоје подаци о томе – шта су им објекти напада*, средства извршења, мјесто и

вријеме извршења, мотиви за извршење КД и др.). И ова евиденција је од изузетног значаја за постављање почетних индиција и верзија;

Монодактилоскопска збирка (отисци папиларних линија који су нађени на лицу мјеста

извршеног кривичног дјела и за које се претпоставља да потичу од учиниоца, што служи

ради каснијег поређења. Води се у одјељењу крим. технике);

Евиденција видљивих особених знакова (који су непромјенљиви или тешко

промјенљиви, као што су: младежи - бенови, пјеге, ожиљци на кожи - *Ћерим, тетоважи, недостатак

екстремитета или храмање (*) или ока, затим одређени несвјесни (рефлексни) покрети главе, ока – херавост, стално трептање, кривљење усана (Ф. Туђман и др. лица са доживљеном апоплексијом), рамана, говорни дефекти – муцање и др. Неки од

ових знакова су видљиви када се носи одјећа, али и када се лице скида приликом претресања). (*);

- Евиденција надимака (ради се првенствено о повратницима. Готово сви људи имају неки надимак по коме су препознатљиви

(*), што је посебно битно за криминалце, јер ћемо у старту знати само за надимак, али не и име и презиме) – “Клемпо”, “Мића”, “Фица”, “Бето”, “Роки” и др.; (Смољана – Петровац*)

- Евиденција лица оштећених кривичним дјелом са непознатим извршиоцем (*);

- Евиденција несталих лица (*)

- Евиденција неидентификованих лешева (*)

- Евиденција украдених, несталих и пронађених предмета (у њу се уносе

подаци о предметима који су отуђени кривичним дјелом или су нестали на неки други начин, а који су

од веће вриједности и који имају индивидуалне карактеристике. У ову евиденцију се поред ових предмета уносе и предмети који су пронађени приликом расвјетљавања КД, а чији власник је

непознат. Предмети се сортирају према врсти, ради лакшег проналажења када се врши препознавање и

враћање власнику);

Казнена евиденција (у њу се уводе лица која су правноснажно осуђена за извршена КД и

прекршаје – Води се по мјесту рођења лица);

Евиденција криминалних и криминогених жаришта и других безбједносно интересантних

пунктова, објеката од значаја за откривање КД и њихових починилаца;

Евиденција догађаја (ДД – води се у дежурној служби);

Евиденција спроведених акција (засједа, рација, праћења, сложенијих лишења слободе и

др. Поред осталог, служи и за сагледавање грешака у поступању, како се исте убудуће не би понављале). Раде се анализе пропуста, који се

узимају у обзир приликом планирања и реализовања сличних акција убудуће.

и др. ( нпр. у ПС – 42 еведенције).

ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ и задржавање

Финале рада униформисане

полиције

Око 3000 случајева (*)Лишење слободе

1.9. Лишење слободеПојам: - Водинелић: свака радња или поступак

који је усмјерен на одузимање слободе одређеном лицу или одређеној групи лица на

принудан начин, када је ради ефикасног спровођења ове мјере могуће ставити у изглед

употребу физичке снаге или законом дозвољене принуде друге врсте (службена палица, сузавац,

службени пси и др.)

Облици лишења слободе:

- Одузимање слободе као тежи облик (држање у затвореном простору под стражом – затвор и

притвор), и- Привремено ограничење слободе кретања

(привођење, довођење, задржавање, рација).

- Разлика између привођења и довођења?

Правни основ: члан 204. ЗКП

Спада у најтежи облик обезбјеђења присуства осумњиченог, односно оптуженог за успјешно

вођење кривичног поступка.

Полицијски орган може лице лишити слободе за које постоје основи сумње да је починило КД и

ако постоји ма који разлог предвиђен у члану 197. ЗКП (притвор), о чему је дужан, без одлагања, а

најкасније у року од 24 часа, спровести лице тужиоцу, а ако је у питању КД тероризма у року

од 72 часа.

Поред тога, ОСЛ је дужно лишити слободе лице:- За које је суд издао наредбу за довођење, а

може лиштити слободе и лице које је:

- Затекло на извршењу кривичног дјела (“свјежи чин”), и

- које треба задржати.

Разлози за одређивање притвора (чл. 197. ЗКП РС)

Поред затвора по пресуди, притвор спада у најтежи облик лишења слободе.

Ако постоји основана сумња да је одређено лице учинило КД, притвор се може

одредити:

а) ако се крије или ако постоје друге околности које указују на опасност од бјекства,

б) ако постоји основана бојазан да ће уништити, сакрити, измијенити или фалсификовати

доказе или трагове важне за кривични поступак или ако нарочите околности указују да ће ометати кривични поступак утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче,

в) ако нарочите околности оправдавају бојазан да ће поновити КД или да ће довршити покушано КД или да ће

учинити КД којим пријети, а за та КД се може изрећи казна затвора три године или тежа казна,

г) у ванредним околностима ако је ријеч о КД за које се може изрећи казна затвора од десет година или тежа казна, а које је посебно тешко с обзиром на начин извршења или посљедице

КД ако би пуштање на слободу резултирало стварном пријетњом нарушавања јавног реда.

2. У случају из тачке б. став 1. овог члана, притвор ће се укинути чим се обезбиједе докази због којих је притвор

одређен.

Надлежност за одређивање притвора:Притвор одређује рјешењем судија на образложени приједлог

тужиоца.

Ранији начин када је полиција могла одређивати притвор (*).

Тактика лишења слободе(процјена безбједносне ситуације, план мјера и активности, основни тактички

принципи ЛС)а) Процјена безбједносне ситуације подразумијева:

Ко су лица која треба лишити слободе (утврдити њихова досадашња криминална понашања, познавање борилачких

вјештина, да ли су склони пружању отпора, да ли су наоружани и спремни на употребу оружја *, ко би им могао помоћи и др.) – увид у крим.-оперативне евиденције (досије

лица*);

На ком мјесту се намјерава извршити ЛС (да ли је у питању отворени простор - шума, поље и сл, или затворени простор

– стан, превозно средство, кафана, радно мјесто). Мора се водити рачуна да се не угрозе друга невина лица;

У које вријеме ће се вршити ЛС (дан, ноћ -правило је када нас најмање очекује) - Крљић *, политички моменат који

погодује кривцу на скупу и сл. (*);

Процјена властитих снага - бројност, психофизичка припремљеност (ПЈП), обученост, опремљеност – панцири, шљемови, службени пси, хемијска средства, мотивисаност и

др.б) План мјера и активности за

лишење слободе – треба да обухвата:

избор мјеста гдје ће се вршити ЛС (гдје нас најмање очекује);

избор времена (када нам се најмање нада);

прецизан распоред припадника службе (гдје ће ко бити - затворити све излазе);

разрада конкретних задатака (ко ће шта и када радити);

вријеме, мјесто и начин саопштавања задатака (начело чувања службене тајне – Б.П. одузимање

ратног плијена);

начин изласка на мјесто гдје се намјерава лишити слободе (не смије нас примјетити – случајеви:

*Пехлић, *Сефић);

разрада плана везе и начин распознавања ( позивни знаци радио везе, тајни знаци руком или ногом, оком и

сл. ако се учесници виде);

наоружање, средства и опрема (панцири*, лисице, двоглед , хемија, и др.);

број припадника службе за успјешно извршење ЛС (довољно – услов за надмоћ);

начин снабдјевања ако акција траје дуже;

руковођење акцијом ЛС.

Форма плана (писана, усмена – Рамиза и циго*, са скицом или без ње)

в) Основни тактички принципи лишења слободе

(Г.Д. принципи)Законитост – постојање најмање основа

сумње(*)

Опрезност – није знак плашљивости, већ разума – не знате шта кривац

мисли(*);

Осмишљеност и планираност – никада не радити напамет (*);

Успостављање надмоћи над кривцем – кривац мора да осјети да је полиција

јача (*);

Не изазивати кривца – нити његове симпатизере (*);

Не приближавати се кривцу – команда “Стој, руке увис – одбаци оружје-оруђе,

на лево круг, лези”(*);

Никада не стајати наспрам врата на која се улази (*);

Не дозволити ниједан захтјев кривца прије спољњег прегледа – радња која

се мора прва извршити (*);

Никога не треба потцијенити – без обзира на узраст, пол, снагу и тежину

дјела (*);• Не дозволити кривцу да превише

прича – то може бити знак да нешто спрема (*);

Не дозволити да се неко мијеша са стране – жена, дјеца, мајка, отац, родбина, пријатељи, - тада добија

на времену – асистенција Грахово (*);

Не дозволити да кривац буде окренут према нама – погоднији су му услови за напад;

Не упирати пиштољ кривцу у леђа – избиђе га и може нас савладати;

Не дозволити да се раздвајају лица – тежа је могућност за бјекство;

Кривца везивати (* Вардић С.).

Основни тактички принципи треба да стоје увећаним словима на формату А-1 у дежурној

служби сваке ПС

г) Документовање службене радње лишења слободеО лишењу слободе сачињава се:

- Извјештај о лишењу слободе, у коме се наводе назив органа чија су ОСЛ извршили

лишење слободе, број и датум издавања наредбе суда по којој је извршено лишење

слободе (ако је вршено по наредби), подаци лица које је лишено слободе, мјесто и вријеме

лишења слободе, подаци о понашању лица приликом лишења слободе, да ли су

употријебљена средства принуде и која, презиме и име ОСЛ која су извршила лишење

слободе и др;

- Потврда о предаји лица лишеног слободе судији, која садржи горе наведене податке и коју, поред ОСЛ потписује и судија коме је

лице предато на даљи рад. (*случај “Већак”).

1.8.2. Задржавање Правни основ: чл. 228. ЗКП

ОСЛ има право да задржи лица која су затечена на мјесту извршења КД ради прикупљања

обавјештења важних за кривични поступак, а чије би касније саслушање било скопчано

знатним одуговлачењем, што би утицало на слабљење меморије, стварање додатних

беспотребних трошкова и сл. (нпр. лице које ради у иностранству и долази једном годишње или

рјеђе). Задржавање може трајати најдуже шест сати. Дакле, ради се о очевидцима догађаја

који представља КД.

О овој радњи ОСЛ је дужно одмах обавјестити тужиоца.

О мјери задржавања сачињава се службена забиљешка која садржи разлог задржавања, вријеме почетка и трајања задржавања и др.

Упућивање (*).

1.10. Рација и блокада(нема у књизи)

Законски назив: Ограничење кретања на одређеном простору или објекту

Појам: криминалистичко-тактичка радња која се предузима муњевито у циљу изненадне контроле

неодрђеног броја лица која су затечена у блокираном простору или објекту.

Циљ: - спречавање вршења КД;

- хватање на мјесту извршења (“свјежи чин” – in flagranti);

- проналажење и хватање извршилаца КД;- проналажењу и обезбјеђењу предмета и

трагова који могу послужити као доказ у кривичном поступку;

- откривању нових криминалних жаришта.

Планирање извођења рацијеПлан треба да садржи:

Циљ рације;Мјесто извођења;

Вријеме извођења;Број ОСЛ за извођење рације;

Конкретне задатке за сваког учесника (*);

Вријеме и начин саопштавања задатка; (*)

Начин изласка на мјесто извођења рације;

Наоружање, средства и опрему;

Одређивање лица које ће руководити и координирати акцијом;

План одржавања везе.Тактика поступања код

извођења рацијеНакон што руководилац рације нареди да сви

остану на својим мјестима, приступа се легитимисању присутних, а по потреби и личном прегледу и претресу, а уколико се пронађу лица за којима се трага или ухвате на мјесту извршења

КД, односно пронађу предмети и трагови кривичног дјела, исти се одузимају, те се приступа лишењу слободе, а потом врши

криминалистичка обрада.

Евидентирање резултата рације.

Анализа акције.

Разлика између рације и блокаде.

1.11. ЗасједаПојам – криминалистичко тактичка радња која се

поставља на одређеном тјеснацу, погодном простору или објекту ради тајног осматрања, са

циљем изненадног и енергичног лишења слободе извршилаца КД и лица за којима се трага.

Циљ: пресретање и лишење слободе извршиоца КД за којим се трага.

Одлазак на мјесто засједе:

Избор ОСЛ и понашање у засједи:

Анализа акције.

III тематска цјелинаТАКТИКА СПРОВОЂЕЊА РАДЊИ ДОКАЗИВАЊА

(најважнији дио криминалистике)

обухвата:Појам и врсте доказа

Појам и подјела радњи доказивањаПретресање стана, ствари и лицаПривремено одузимање предмета

УвиђајВјештачење

Испитивање осумњиченог.

Појам и врсте доказа од значаја за криминалистикуПојам: доказ је утврђена релевантна веза међу

процесима који су утицали на настанак КД, тј. све промјене у средини припремања, извршења и

прикривања КД, односно уживања плодова стечених КД.

Подјела доказа: према природи извора, значењу везе која постоји између доказа и одлучних чињеница.

а) Према природи извора:

- Лични или персонални. Настају као резултат опажања и психичког преживљавања лица која су

била у контакту са извршењем кривичног дјела (исказ – изјава осумњиченог, свједока, оштећеног

као посебне категорије свједока);

- Материјални – стварни (који се базирају на проналажењу, фиксирању и вјештачењу трагова КД

– налаз и мишљење вјештака).

б) према критеријуму значења везе која постоји између доказа и одлучне чињенице на:

- Непосредни – једнозначни (“свјежи чин”, исказ свједока да је видио када је М.М.

испалио метак из пушке и убио Ђ.М., гдје нема потребе за постављањем верзија, јер је

све јасно - очигледно);

- Посредни – вишезначни (нпр. виђен осумњичени да трчи од мјеста гдје је

извршено свирепо убиство, што не значи да га је он и извршио), што захтијева постављање

верзија и њихово елиминисање након извршених криминалистичких провјера.

Постоје и друге подјеле доказа (оригинални и изведени), који се изводе пред судом у току

главног претреса.

Степени сумње(вјероватноће да је почињено

кривично дјело)

1. Појам и подјела радњи доказивања

Појам: под радњама доказивања подразумијевају се оне радње којима се обезбјеђују лични и

материјални докази и оне се спроводе углавном током тужилачке истраге и током главног

претреса.

Врсте – у ове радње спадају:

Претресање стана, просторија и лица;Привремено одузимање предмета и имовине;

Увиђај и реконструкција;Вјештачење;

Испитивање осумњиченог, Саслушање свједока,

П Р Е Т Р Е С А Њ Е

-једна од најважнијих радњи доказивања које врши полиција(лично искуство – око 3000 претреса)

Врсте претресања(према објекту и обиму)

Према објекту:

- стан и друге просторије (помоћне стамбене просторије, подруми, шупе, штале, радионице – тј. све оно

што се налази у дворишту, затим викендице, хотели, мотели, просторије правних лица и сл.);

- Лица (осумњичени, оптужени, друга лица код којих се налазе предети);

- превозна средства (путничка возила, аутобуси, камиони, комбији, хладњаче, трактори, запреге, мотоцикли, возови,

авиони, бродови, чамци, хеликоптери и сл.);- отворени простори (шуме, ливаде –Мирко С. - Липа,

поља, паркови, баште, водене површине - рониоци и сл.);

Према обиму:

- претходна, површна или дјелимична (опипавање лица у циљу проналаска оружја, оруђа и др. предмета подесних

за напад, отварање пртљажника сумњивог возила ради проналаска предмета КД и сл.)

- потпуна или темељита (*).

2.1. Претресање стана и других просторија

Правни основ: члан 115 - 126. ЗКП.

Појам: истражна радња која се предузима у циљу обезбјеђења материјалних доказа за успјешно

вођење кривичног поступка, као и ради проналажења и хватања извршилаца кривичних дјела за којима се трага. За вршење ове радње

мора бити довољно основа за сумњу.

Претресање се врши по наредби суда (* поступање ОСЛ прије најновијег ЗКП).

Поступање у пракси (ако постоји опасност од одлагања).

ОСЛ може ући у туђи стан и друге просторије и без налога и без присуства

свједока, и по потреби, извршити претресање:

Ако станар тог стана то жели;

Ако неко зове у помоћ;

Ако је потребно ухватити учиниоца КД који је на дјелу затечен;

Ради безбједности лица и имовине (пожар, поплава и сл.);

Ако се у стану или другој просторији налази лице које се по наредби има притворити или принудно

довести, или се ту склонило ради гоњења .

У односу на ранији ЗКП брисана тачка 7 (“ако је очигледно да се на други начин не могу

обезбиједити докази” ***).

Разлози за претресањеПретресањем се траже (предмети, лица,

трагови, лешеви или дијелови леша)1. Предмети који су:

- прибављени КД (нпр. крађом и сл.);

- послужили за извршење КД (провалнички алат, нож или пушка код убиства и сл.);

- настали извршењем КД (нпр. фалсификовани новац и други вриједносни папири);

- на којима се налазе трагови КД (нпр. крв, излучевине, боја, прашина и сл.);

- који указују на извршиоца (фотографије, писма, дневници, адресарници, пејџер, мобителе, одјећа, обућа и

сл.);

2. Лица (извршиоци КД који се налазе у бјекству или се крију или лица која се воде као нестала);

3. Трагови КД (крв - * Гата, длаке, опушак, пљувачка и др)-отворени простор.

4. Лешеви или дијелови леша.

Припреме и план претресања обухватају

прикупљање што више података који се односе на:

- Објекат у коме ће се вршити претресање (улица, спрат и број, распоред просторија, таван, помоћне

просторије, кућица за псе (*), намјенски грађене просторије – трапови за сакривање предмета (* Крљић)

и др.);

- Лица код којих ће се извршити претресање (њихово досадашње понашање, склоност пружање отпора,

психофизичко стање, метод сакривања ако су рецидивисти и др.);

- Лица која би се могла наћи код власника , односно држаоца стана и њихово досадашње понашање,

посебно у погледу пружања отпора;

- Предмете, трагове и лица који се траже ;

- Мјеста на којима се могу сакривати ствари (посебно изграђени трапови (*), укопавања у земљу, амбари

са житарицама, лустери, испод подова и жбуке, ђубришта (*) и др.;

• Процјенити да ли претресање треба извршити истовремено код више лица (власника и држаоца стана и других просторија) – тада ће ићи двије екипе које ће код оба или више станова бити у исто вријеме;Утврдити тачно вријеме вршења претреса

(датум, час, минут, а посебно ако се претрес врши на више мјеста). Увијек је неопходно

постићи степен изненађења – када нас најмање очекује - у правилу дању од 06-21 (*)

Утврдити шта све треба користити код вршења претреса (разни детектори, шипке за бушење земље, огледала на штап, батеријске

лампе, фотоапарат или видео камера, лап топ – рачунар – куцање на лицу мјеста (*СРЊ),

службени пси уколико је потребно (*) – не ићи “грлом у јагоде”;

Одредити број радника потребних за успјешно претресање и њихову улогу у претресању (вођа екипе, ко ће обезбјеђивати чланове домаћинства

(*Вођеница), ко ће непосредно претресати који дио и сл.).

Тактика поступањаПравни аспект:

Прије почетка претресања наредба се предаје држаоцу стана.

Држалац стана се прије почетка претресања поучава да може обавијестити браниоца (адвоката).

Ако то захтијевају изузетне околности, претресању се може приступити и без присуства браниоца.

Држалац стана ће се добровољно позвати да преда ствари које се траже. (* и ако их преда, то нас не обавезује да

одустанемо од даљег претресања).Закључане просторије ће се насилно отворити, са што мање

оштећења.

Претресању стана присуствују два пунољетна грађанина као свједоци, који се прије почетка претресања упозоравају да:

- прате како се претресање врши, и

- имају право да изнесу своје приговоре који се констатују у записнику о претресању.

(* проблеми у пракси)

Тактички аспектиОсновни принципи претресањаЗаконитост (*) мора постојати најмање основ

сумње и наредба суда; - % усјешних – неуспјешних претресања

Мотивисаност и упорност (* прљав веш, номади- овчари) – фактор награђивања (З.Ј.);

Благовременост (*);Планираност - .....% успјешности (да не буде

“грлом у јагоде” (*);Темељитост – “одоздо према доље или обратно” – нема прескакања – претресене просторије се закључавају, а по потреби и печате (праћење

психолошких реакција);Стручност у познавању предмета који се траже

(*наркотици – “Педи”, соја - Рачић...);Конспиративност (*);

Укључивање ОСЛ према сполности (*многе акције су пропале док се нису обезбиједили

услови за примјену овог начела).

Гдје тражити? = свуда гдје се може

сакрити Важни су: искуство, машта,

харизмаУ зидним шупљинама и на зидовима (иза слика, ормара,

гоблена...);У шупљинама зидова (дупли зидови) које су криминалци

посебно изградили за одлагање робе;У шупљинама кућних апарата;

У пећима, каминима, димњацима, одложеном пепелу, дрвима и сл.;У намјештају;

У посуђу;У дијеловима одјеће и обуће;

У рафовима за књиге;У књигама;

У компјутерима (ангажовање стручног лица);У дјечјим играчкама;

У поткровљу и тавану;У подруму;

У шупама и шталама;У посебно ископаним скровиштима – траповима која се

налазе вани и у кући, односно просторима ван куће;У псећој кућици (*Б. Крљић).

Начин сакривања предмета

Укопавање (у земљу посебне лименке, бурад (*К. Вакуф), дрвене сандуке, пластичне посуде - *боквица, трапови – * Стари мајдан, гробнице и

сл. – коришћење разних детектора);

Узиђивање у зидове вриједних предмета (злато, драгуљи и сл.) који не захтијевају сталну

употребу – куцање – промјена звука;

Закивање испод подова- бродски под, ламинат, затим ламперије, иза пластичне поставе и сл. –

куцање, физичке промјене;

Умотавање у одјећу и дијелове постељине (новац и други вриједносни папири, дрога, злато

и сл.);

• Сакривање у фарове, стоп свјетло, показиваче правца – жмигавце (* Фадил Б.)

Сакривање у вјештачке шупљине кабасте робе у теретним возилима или пртљагу (оружје, дрога,

злато, скупоцјени радиоактивни материјали – плутонијум и сл. и др.) – вагање, рентгени на

граници - аеродрому, сивертметри и тд.;

Сакривање у резервни точак (дрога, накит, новац и сл.) – вагање, куцање;

Лијепљење ситних предмета (нпр. новца) испод квачила, гаса, кочнице (*) и на другим мјестима – трагови провидне љепљиве најлонске траке (*);

Приликом претресања пратиће се психолошке реакције осумњиченог и укућана, које нам

могу помоћи да лакше нађемо тражене предмете и трагове (*).

• Везивање испод подова возила (* В. Кл.), блатобрана, браника, - помоћно средство: огледало на антенском штапу у сваком полицијском возилу (*);

Утискивање у шупљине (цијеви за вентилацију, рамови од бицикла, балконску ограду од цијеви и сл.) – трагови вјештачког отвора кроз који се може

увући крадени предмет;

Рашивање – зашивање испод тапацирунга кауча, тапацирунга возила и сл. – трагови рашивања -

зашивања;

Преграђивање резервоара (у возилу, цистерне) – куцање – промјена звука;

Остављање замаскиране робе на договореном мјесту у возу, аутобусу и сл. (*Скопље) и

други разни начини сакривања.

Методе откривања предмета, лица и трагова приликом

претресања – путем:чула мириса (лешеви и дијелови леша,

ароматични предмети), коришћење службених паса (*Африканци), посљедице упаљених синуса

(*);

визуелног прегледа (трагови прашине, фарбања, рашивања, зашивања, варења);

отварања (врата, касете, пртљажник и други затворени простори);

опипавања лица и површина од платна или скаја – коже (кров возила са унутрашње стране,

сједишта, одјећа и др.);

подизања возила на дизалицу или канал;

• Одвајање тапацирунга у возилу који је спојен копчама;

вагање возила, ради откривања “разлике” у тежини и сравњење документације са робом која се превози;

растављању (апарата разних и сл.);

куцању – откривање звуком (*);

рашивање одјеће и других предмета;

преглед земљиних површина уз помоћ техничких и других помагала (нпр. службени пас – тартуфи*);

употреба разних детектора (метала, експлозива, радијације*, мириса – службени пси и сл.),

Рентген уређаји на граници, идруги разни начини откривања.

Документовање претресања стана и других просторија

Сачињава се Записник о претресу стана и других просторија, одмах након завршеног

претресања

Значај: доказ у кривичном поступку уколико је све обављено по ЗКП

Записник садржи:Назив органа који проводи радњу претресања,

Број, датум и мјесто претресања,Правни основ за вршење претресања,

Презиме и име власника, односно држаоца стана;Генералије свједока који присуствују претресању;Ко присуствује претресању (тужилац, бранилац,

Поступак са просторијама које су закључане;

Вријеме почетка претресања;Начин поступања код претресања,

Кратак попис одузетих предмета (потпуније се описују у потврди о привременом одузимању

предмета); Примједбе свједока уколико их је било;

Вријеме завршетка претресања;Потписивање записника

- ОСЛ које је руководило претресањем- држалац стана,

- пунољетни грађани – свједоци претресања, - бранилац,

- Записничар (друго ОСЛ).

2.2. Претресање лица

Правни основ: члан 116. ЗКП.

Појам: истражна радња која се предузима у циљу проналажења трагова и предмета кривичних дјела, ако је вјероватно да се ти предмети и трагови налазе код

тог лица.

Претресање се врши ради: проналаска предмета и трагова који могу послужити као доказ у

кривичном поступку, као што су:

предмети који су прибављени вршењем КД (нпр. украдени предмети – новац, злато...);

предмети којима је извршено КД (нпр. пиштољ, чешаљ за браве, ломљач брава и други провалнички алат и

сл.); предмети настали извршењем КД (нпр.

фалсификовани новац, други посебно урађени вриједносни папири – бјанко дипломе и друга бјанко

документа);трагова који указују на извршиоца (крв, сперма,

пљувачка, барутне честице, туђа коса, влакна, стакло, земља, боја, угризи или убоди, шифроване поруке,

адресарници и сл.). Претресање лица може се вршити са наредбом суда и без наредбе. Без наредбе и присуства

свједока, ОСЛ може извршити претресање у сљедећим случајевима:

- приликом извршења наредбе за довођење;

- приликом других случајева лишења слободе;

- ако постоји сумња да то лице посједује оружје (ватрено или хладно);

- ако постоји опасност да ће то лице сакрити, уништити или одбацити предмете који се

требају од њега одузети и употријебити као доказ у кривичном поступку.

Након извршења претресања без наредбе за претресање и без присуства свједока, ОСЛ мора одмах поднијети извјештај тужиоцу, који о томе

обавјештава судију за претходни поступак. Тактика претресања лица – довести лице у положај који је безбједан за ОСЛ – претходни површни преглед. Гдје тражити?

У одјећи - одозго на доље:

- Капе и шешири (ободи капа, сунцобран, испод поставе);

- Кравата – у унутрашњости или чвору кравате;

- Сакои, бунде, кошуље и сл. (џепови, ревери и оковратници, испод поставе, испод

нараменице – обратити пажњу на трагове рашивања и зашивања, у рукавима, испод

пазуха посебно причвршћено и сл.);- Панталоне и доњи дијелови (џепови, испод

постава, дио појаса, испод доњег веша и тд.);

Обућа – у унутрашњости ципеле, патике, чизме (*Љ. Кокеза), испод поставе, у потпетицама (*

може стати 10 прстенова и драгуља), у чарапама и посебним стезницима за ноге;

• тијело лица:- на тијелу – у коси, испод перике, у бради, испод

завоја и фластера, испод дојки и у силиконској дојки (“Спонзоруше”- Колумбијска мафија), између ножних прстију, у вјештачким помагалима –

шупљине у руци и нози, у гипсу на руци и нози итд.;

- у тијелу – устима, лажним зубима, носу, ушима, вагини, колону, пробавном тракту – гутање(* Бос.

Крупа – “Бонели”), уношење хирушким захватом под кожу – ангажовање ултразвука и сл.

Лични прибор – новчаник, кутија за цигарете, кесе за дуван, шибица, бочица и кутија за лијекове, козметички

препарати, шупљи накит, лажни документи, фалсификовани новац, адресари, нотеси, књиге,

цедуље, фотогрфије, стикови - УСБ, ЦД и др.

Пртљаг – ташне, торбе, кофери, ранци, гдје треба обратити пажњу на дорађена дупла дна, посебне

преграде, дршке и сл.

Документовање: Записник о претресању лица (* садржај).

2.3. Претресање возила(“криминалитет се креће на точковима”)

а) Путничка возила – гдје тражити ? Пртљажник који може имати дупла – дорађена дна;

Испод табле са инструментима;У склопу врата иза тапацирунга и иза тапацирунга

иначе (новац);Испод и у склопу сједишта;

Испод гаса, квачила и кочнице (лијепљење *);У резервоару за гориво (преграђени резервар);

Резервни точак, украсни дијелови прагова;Посебна скровишта испод подова;

Са унутршње стране блатобрана и браника (причвршћивање)

У свјетлима и штоп свјетлима (*);У склопу мотора између појединих дијелова;

Отвори за гријање и вентилацију кад нису у функцији;Обратити пажњу на посебно изграђена скровишта, и

др.

б) Аутобуси, минибуси, комбији

Као и код путничких возила;У простору за смјештај пртљага;

Обратити пажњу на дорађене подове, посебно код комбија (*).

Треба познавати конструкцију ових возила.

В) Камиони, хладњаче, цистернеУ зидовима хладњаче (куцање)

У посебно изграђеним скровиштима у резервоару цистерне;

У посебно изграђеним дуплим подовима;У већим кутијама за резервне дијелове;Преглед воженог терета и сравњење са

отпремницом. – вагање на великој вази за возила.

Треба познавати конструкцију ових возила.

г) ВозовиУ зидовима вагона;

У полицама за ствари (* дрога за Скопље);У тоалету, посебно у водокотлићу и корпи за

отпатке;

У подовима ходника вагона и купеа;Иза радијатора, итисона и плафона;Испод степеништа (причвршћено);

Испод подова до точкова (причвршћено);У вагонима теретних возила (одложено уз робу

која се вози);У лустерима (у унутрашњост);

У простору гдје се налазе пакети у сарадњи са магационером;

У бифеима у сарадњи са конобаром, идр.

Све се најчешће ради са особљем жељезнице, мада може и без њих ако нема њиховог надзора.д) Авиони (унутрашњост гдје сједе путници, крила и реп авиона, простор за пртљаг и бифе, и др.) – користити услуге авиомеханичара и рентгенске уређаје.

ђ) Бродови и друга пловила

У двоструким зидовима у ходницима и кабинама;У простору око мотора и око хладњака;

У магацину и доњем дијелу брода или другог пловила;

Преглед воженог терета и сравњење са документацијом;

У тунелу бродске осовине, као и

други простори гдје се налазе шупљине и могућност за сакривање предмета КД.

У претресу користити услуге бродомеханичара. е) Мотоцикли, бицикли с помоћним мотором, бицикли

У шупљинам у цијевима;У точковима;

У прегрђеном резервоару за гориво (мотоцикл, мопед);

У педалама;У звонцу;

У фаровима и штоп свјетлу;У склопу сједишта;У ташни за алат,

У пртљагу на пак-трегеру и др.

Документовање радње претресања за сва возила када се нађу предмети КД: фотографисање, видео снимање и

обавјештавање тужиоца и судије, те сачињавање службене забиљешке и потврде о привременом

одузимању предмета.

2.4. Претресање отвореног простора

(шуме, ливаде, њиве, поља, паркови, баште,водене површине)

Прикупљање обавјештења од шумара, чобана, пољара, планинара, мјештана...

Потребан број радника (*)Потребна опрема (отворени простор *, под

водом*)Начин претреса терена (стрељачки строј са

зонама одговорности)Начин претреса водених површина (рониоци

*ССП, ронилачки клубови)Праћење активности животиња - лешинара, када

се траже нестала лица. (*)Комбиновање претресања са другим

крим.тактичким радњама (рација, засједа, потјера - *)

Фото и видео документовање предмета када се нађу без помицања (обавјештење тужиоца и судије да се увјере у резултат претресања)

2.5. Привремено одузимање предмета

Правни основ: члан 129. ЗКП (са наредбом) и 130. ЗКП (без наредбе)

ОСЛ ће по наредби коју издаје судија на приједлог тужиоца или службеног лица које је

добило одобрење од тужиоца, привремено одузети предмете који могу послужити као доказ

у кривичном поступку.

Предмети који могу послужити као доказ у кривичном поступку одузеће се и без наредбе

уколико постоји разлог од одлагања.

Предмети се најчешће одузимају у склопу претресања по наредби или без ње.

О одузимању предмета издаје се потврда о привременом одузимању предмета која је

доказ у кривичном поступку. (*)

Потврда о привременом одузимању предмета

Значај: најјачи и најчешћи полицијски доказ на суду;

Опис одузетих предмета: врста, марка, творнички број, дужина, ширина, висина,

присутна оштећења на предмету по којима се са сигурношћу могу распознати међу другим

преметима исте врсте;

Овјера потврде: ОСЛ, лице од кога се одузимају

предмети (осумњичени или неко други ко изјављује да предмети потичу од осумњиченог –

отац, мајка, сестра, брат).

Потврду коју потпишу ова лица треба да прати и њихова изјава о томе како су доспјели у њихове

станбене и друге просторије.

У В И Ђ А Јје

ТЕМЕЉ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА (Д.Г.)

(Хеуристичка криминалистика)3. У В И Ђ А Ј

3.1.Правни основ за вршење увиђаја: члан 229. ЗКП РС3.2. Значај – најпоузданији начин

утврђивања чињеница у кривичном поступку. Радње увиђаја изучава хеуристичка криминалистика.(*)

3.3. Појам: истражна, односно, радња доказивања на мјесту извршења КД која има

за циљ да се непосредним запажањем уз помоћ метода криминалистичке технике и

тактике уоче, прикупе и фиксирају материјални докази значајни за кривични

поступак (*Кривокапић).

3.4. Кривична дјела код којих се врши увиђај (убиства, тероризам, диверзије, саботаже,

силовања, провалне крађе, СН и друга КД, тј. гдје је непосредним опажањем могуће уочити

трагове и предмете КД).

3.5. Основни циљеви вршења увиђаја:

Проналажење одговора на главно питање криминалистике: шта се десило, односно утврђивање да ли дјело постоји

или не постоји;

Утврђивање врсте кривичног дјела;

Проналажење доказа који указују на:

- Начин извршења КД (МОС);- Пут доласка и одласка извршиоца (једног или више) и њихово кретање на

лицу мјеста;- Околности које омогућавају

утврђивање, односно разјашњење узрока и услова КД;

Проналажење трагова и предмета који омогућавају идентификацију учиниоца;

Проналажење идентификационих трагова којима се могу установити употребљена оруђа, оружја

КД, односно предмети који су коришћени приликом извршења, или бар трагови за одређене групне припадности поменутих

предмета;

Проналажење трагова и предмета који омогућавају утврђивање идентитета жртве;

Предмети који су намјерно остављени на лицу мјеста ради фингирања КД (нпр. провалне крађе

и др.*)

Утврђивање врсте и величине штете, која је проузрокована КД;

Контрола и провјера доказа којима се располаже;

Обезбјеђење од помјерања, уништења и фиксирање свих релевантних материјалних информација примјеном записника и других

метода у складу са ЗКП (фотодокументација, видео запис и др.).

Сума сумаре: да се сними постојеће стање расположивих трагова који

могу помоћи у расвјетљавању КД и проналажењу и хватању његовог

извршиоца.3.5. Субјекти који учествују у

вршењу увиђаја: Тужилац – у истрази коју он спроводи;

ОСЛ МУП-а – крим. инспектор - може у истрази извршити увиђај након обавјештавања тужиоца;

Судије (према фази поступка и тежини КД)- за претходно саслушање - након подизања

оптужнице;- вијеће - на главном претресу;

- судија или предсједник вијећа, односно члан вијећа - ван главног претреса, као и

Криминалистички техничар (посебно битан);

Вјештаци разних струка у конкретном случају;Униформисани радници који обезбјеђују лице

мјеста и излазе први на мјесто криминалног чина.

Организациони и технички услови за успјешно вршење увиђаја (припреме

за вршење увиђаја)Организација полиције у ПС за брз излазак на ЛМ; (*)

Дежурстрво ОСЛ-крим инспектор, крим. техничар, тужилац, судија и посједовање бројева телефона; (*)

Посједовање бројева телефона адвоката и вјештака;

Стална спремност техничке опреме (несесери, фотоапарати, видео камере, рефлектори за

освјетљење ЛМ, батеријске лампе, пантљике, лупе и друга повећала, материјал за фиксирање трагова,

усисивачи микротрагова, вреће за паковање трагова и др.);

Пас трагач када постоји потреба трагања за извршиоцем;

Посебно увиђајно возило (*)

Прибор за обиљежавање и мјерење на лицу мјеста

Несесер за вршење увиђаја

3.6. Обезбјеђење лица мјеста подразумијева:

што бржи излазак униформисаних радника на мјесто догађаја – кључ успјеха; (* 10 мин. Т.В.)

Општи преглед лица мјеста (орјентација и долазак до закључка како се десило), без

помјерања ствари и одређивања простора које оно обухвата;

пружање помоћи повријеђеним лицима; (*)

отклањање непосредне опасности од пожара и експлозија (блокада простора, искључење струје,

завртање плина и др.);

Прикупљање обавјештења од очевидаца - врло битно (задржавање, упућивање) (*);

обиљежавање мјеста траком и спречавање уласка у обиљежени круг са циљем очувања предмета и

трагова од помјерања или било каквих промјена, тј. блокада простора, било да се ради о отвореном или

затвореном простору - ужи и шири круг – 50 – 100 м, мада нема правила (* - нпр авионска несрећа, жељ.

несрећа);

предузимање мјера на лишењу слободе осумњиченог лица ако се ту налази и давање података руководству

око организације потјере;

Заштита трагова од уништења (киша, снијег, јак вјетар, јако сунце и сл., начин уласка у круг и заштите (*тацне

и цигле за покривање трагова)

Рапорт руководиоцу екипе (тучиоцу, судији, крим. инспектору)

и други послови.

3.7. Фазе увиђаја(претхопдне мјере и радње, статичка и

динамичка фаза)3.7.1. Претходне мјере и радње

(оријентационо-информативне), обухватају:

Прибављање извјештаја о спроведеним радњама обезбјеђења лица мјеста и другим битним

околностима;

Саслушање лица затечених на лицу мјеста;

Оријенатација на лицу мјеста (по потреби подјела сектора за вршење увиђаја уколико је широк круг

– нпр авионска несрећа*);

Организовање потраге за учиниоцем и координирање оперативно-тактичких и

истражњих радњи у том правцу, уколико за то у датом случају има довољно основа.

3.7.2. Статичка фаза (“руке у џеповима” – УВИЂАЈ

ОЧИМА)Има за циљ да се трајно фиксира затечено

чињенично стање и да се обезбиједе предмети и трагови од уништења и оштећења, тј.:

Преглед и описивање лица мјеста као и сачињавање биљешки или/и видео записа;

Преглед затвореног простора (намјештај, покућство и др.);

Анализа чињеничног стања и мисаона реконструкција КД (како је извршено);

Обиљежавање трагова и предмета КД примјеном бројчаних ознака (1, 2, 3...);

Ко први улази у круг и на који начин (рукавице, обиљежавање стопала);

Мјерење раздаљина између предмета и трагова пронађених на лицу мјеста, њихове величине,

утврђивање међусобног односа и њихово детаљно описивање (орјентир – “Бајрина

крушка”);

Скицирање (кроки), фотографисање и видео снимање чињеничног стања;

Тражење одговора на основна питања у вези са увиђајем, и то:

- начин доласка извршиоца на лице мјеста; - кретање извршиоца на лицу мјеста (трагови

стопала); - вријеме бављења извршиоца на лицу мјеста;

- Тачно мјесто гдје је извршено КД (*) – авио несреће;

- Мјесто и вријеме наступања посљедица (* Гата);

Мјерење раздаљина између бројчано означених предмета и

трагова• Атмосферске прилике за вријеме

извршења КД;- “ “ “ вршења увиђаја;

- средства извршења ;

- МОС (modus operandi sistem);

- број људи на лицу мјеста у вријеме извршења, начин њиховог кретања и каква им је била

улога (ради елиминације);

- тачно вријеме извршења КД и положај извршиоца у вријеме извршења КД;

- сва мјеста одакле се могло видјети и чути оно што се дешавало на лицу мјеста (слијепи и

глуви очевидац *);

- постоје ли сви трагови (*) и да ли се налазе (леже ли) на правом мјесту (да нису уклоњени

намјерно);

- Да ли је на лицу мјеста остала ствар извршиоца (упаљач, лична карта, цигарета-опушак, оловка...);- постоје ли остале индиције на мјесту догађаја;

- величина нанешене штете , по коме (*);

- мотив извршења КД;

- пут којим се извршилац удаљио са лица мјеста (стопала, трагови пнеуматика);

- вршење прегледа над осумњиченим лицима;

- коме све дозволити да присуствује увиђају, ради праћења реакција.

Водинелић сматра да је статичка фаза готова ако се на њу да одговор на 20 питања.

3.7.3. Динамичка фаза (УВИЂАЈ РУКАМА) – помјерање

предмета, фиксирање и паковање трагова

изузимању предмета КД и њиховом детаљном анализирању (средства извршења, ненамјерно остављени

предмети...);

изазивање и фиксирање латентних трагова (чињење трагова видљивим –

папиларне линије, усне, микротрагови);

мулажирање трагова (обуће, утискивања оруђа у подлогу и сл.);

проналажење и фиксирање микротрагова (начин преношења и

откривања – мисаона реконструкција);

Проналажење, фиксирање и паковање биолошких трагова који се могу вјештачити ДНК

методом; (*)

паковање трагова и предмета са ЛМ (папирне вреће и врећице, пластичне врећице и друга

намјенска амбалажа);

обезбјеђење материјала за компарацију (узорака и предмета) за додатне анализе и вјештачења;

фиксирање одоролошких (мирисних) трагова (усисивач мириса *);

обављање ситуационих и других вјештачења, реконструкције, криминалистичког експеримента и осталих оперативних и доказних радњи које се

проводе на лицу мјеста.

3.8 Документовање увиђаја3.8.1. Записник о увиђају

Појам: процесни документ који на реалан начин приказује затечено стање на мјесту извршења

КД.

Записник садржи уводни дио, описни дио и завршни дио.

Уводни дио садржи:

- орган који је извршио увиђај;- КД поводом којег је вршен увиђај;

- тачно вријеме почетка и завршетка вршења увиђаја;

- мјесто вршења увиђаја;- имена и својства лица која су учествовала у

вршењу увиђаја.

• Описни дио (најважнији дио) садржи:

- Промјене настале од времена извршења КД до доласка

увиђајне екипе;

- Временске прилике у моменту извршења КД и за вријеме

вршења увиђаја;

- Географски положај и изглед ЛМ ;

- Описивање врсте, положаја, облика, величине и боје

предмета и трагова нађених на

лицу мјеста (појединачно за сваки);

- Прецизно растојање између предмета и трагова у цм (означено бројеевима од 1

па надаље);

- Начин фиксирања и паковања предмета и трагова (лијепљење и

усисавање микротрагова, изазивање отисака прстију, узимање биолошких трагова – крви, сперме, пљувачке...)

Завршни дио садржи:

- напомене учесника увиђаја;- потпис руководиоца и записничара.

Саставни дио записника у писаној форми су:

3.8.2. Скица чињеничног стања утврђеног увиђајем.

На лицу мјеста се прави кроки скица, а касније се сачињава квалитетна скица са прецизно

уцртаним раздаљинама објеката, предмета и трагова у сразмјеру 1 : 100 или 1 : 500 или 1 : 1000. Скица може бити панорамска (из птичје

перспективе), вертикална и комбинована.

3.8.3. Фотографисање фотоапаратом;

3.8.4. фотограметријско снимање лица мјеста путем стереофотограметријских камера; (СРЊ*

птичја перспектива)

3.8.5. снимање видео камером;3.8.6. макете и компјутерско моделовање

чињеничног стања фиксираног увиђајем и др.

3.5.1. Реконструкција догађаја

Појам: вјештачко обнављање чињеничног стања на ЛМ КД у оном

облику у коме је постојало након настанка КД, које има за циљ да се

постигне што вјернија “имитација”. Може се вршити у току цијелог поступка

и то:

у истрази;у фази главног претреса,

у претресу пред другостепеним судом.

(проблеми у вези са вршењем реконструкције догађаја*)

Вјештачење (експертиза)

Правни основ: 160 – 180. ЗКППојам: истражна радња која се одређује када је за

утврђивање неке важне чињенице потребно прибавити налаз и мишљење лица које располаже потребним стручним знањем овлашћено од стране

суда да може вршити вјештачење.

Значај: налаз и мишљење вјештака је доказ на суду.

Може предузети у:- претходном поступку,- на главном претресу.

Ко може тражити вјештачење:- Суд,

- Тужилац,- ОУП (осим обдукције и ексхумације леша). (*

плаћање)

Критерији за одређивање вјештака:- Стручност – искуство,

- Неподмитљивост – поштење,- Објективност – непристрасност.Поступак вјештачења

састоји се од три фазе (уводна, оперативна, завршна)

Уводна фаза: вјештак добија копију записника о увиђају како би се упознао са кривичним

предметом, добија предмет – траг и др. на што се односи вјештачење и од њега се тражи да

одговори на постављена питања која су битна за доношење пресуде.

Оперативна фаза: проводи је вјештак лично уз примјену одговарајућих метода и инструмената,

на бази властитог искуства и знања ( * Методе истражне технике).

Завршна фаза: сачињава записник о вјештачењу са давањем налаза и мишљења:

- налаза (опис материјала који се вјештачи и његова подесност за вјештачење, примјењене

методе код вјештачења и објективне резултате који су постигнути вјештачењем), и

- мишљења у којем се одговара на постављена питања). Мишљење је старије – битније од

налаза.

4. Врсте вјештачења (експертиза)

Могу се подијелити:

а) према редослиједу:- прва

- поновна (ако тражилац није задовољан вјештачењем).

б) по обиму испитивања:- основна

- допунска (ако се појавила потреба за вјештачењем нових момената).

в) по броју ангажованих експерата:- појединачна,

- комисијска (ако се мишљења више експерата исте струке не подударају),

Г) по саставу употријебљених знања на:- једнородна (само једна струка);- комплексна (ако је за налаз потребно ангажовати више вјештака различитих струка;

д) у односу на научну област;

ђ) криминалистичка вјештачења (идентификациона и неидентификациона);

е) у односу на реализатора вјештачења који:се искључиво бави вјештачењем (КТЦ МУП-а,

ИЗЗ и други институти *);повремено вјештаче по указаној потреби (***);

ж) у односу на мјесто гдје се вјештачи:

лабораторијско вјештачење у специјализованим установама (разни институти);

непосредно у згради суда (нпр. вјештачење списа и увиђајне документације), и

ситуациона вјештачења (на лицу мјеста кривичног дјела).

д) Вјештачења у односу на научну област:

Судско медицинска (узрок смрти, тежина и карактер повреде, настанак повреде, посљедица

повреде итд); струка: патолог – вјештак судске медицине

- Биолошка (вјештаче се људске излучевине, дијелови ткива – крв, сперма, фекалија,

избљувак, пљувачка, длака, урин , гној и др. ДНК метода);

струка: молекуларни биолог

- Токсиколошка (утврђују се узроци тровања); струка: хемичар - токсиколог

- књиговодствена (вјештаче се пословне књиге које се односе на материјално финансијско пословање) – струка: економска, графичка, информатика и др.- Техничко технолошка вјештачења (испитују

се узроци пожара, СН, несрећа на раду, хаварија и кварова у функционисању разних

техничких уређаја и сл.); струка: физичар, електро, машинац, грађевинац, технолог и др (комплексна

вјештачења)

- Психијатријска (утврђује се урачунљивост у часу извршења КД);

струка: психијатар (* Добој – Савић);

- Психолошка (вјештаче се психички процеси код душевно здравих лица);

струка: психолог.

ђ) Криминалистичка вјештачења

(идентификациона, неидентификациона)

Идентификациона крим. вјештачења:

- Графоскопска (утврђује се рукопис - *Д.Б.);

- Трасеолошка (спољња структура оставиоца трага на подлози);

струка (интердисциплинарна – комплексна)

- Дактилоскопска (вјештаче се отисци папиларних линија);

струка: анатом, дерматолог;

- Балистичка (идентификација оружја из којег је испаљен метак);

струка: машинац

- Вјештачење трагова стопала *, пнеуматика – гума *, оруђа * (код провалних крађа) итд.

струка: интердисциплинарна (комплексна)

• Неидентификациона вјештачења

- Дијагностичка (утврђује се механизам извршења КД – Ракочевић и ударац коцем*,

вријеме извршења, услови и узроци, поједина својства личности извршиоца итд);

- Ситуациона (комплексна) вјештачења - односе се на мјесто извршења КД, тј. када се

предмети не могу однијети у лабораторију или институт на вјештачење (кабасти су, ломљиви и сл. због чега су вјероватне њихове промјене у току транспорта), због чега се вјештачење врши на лицу мјеста, што је један од разлога да вјештак треба да буде на мјесту вршења

увиђаја.

Документовање вјештачења: Записник са налазом и мишљењем вјештака.

5. Испитивање осумњиченог

5.1. Правни основ: члан 142 – 145. ЗКП

Осумњичени је лице за које постоје основи сумње да је починило кривично

дјело.

Ова радња представља његову одбрану у односу на кривично дјело које му се

ставља на терет.

Испитивање осумњиченог је радња доказивања коју спроводи тужилац.

Радњу испитивања осумњиченог у истрази полиција може предузимати само по захтјеву тужиоца (члан 142. став 1. ЗКП) и само тада има доказну вриједност на суду, када је у питању

полиција.5.2. Права осумњиченог

(Поштовање начела законитости и хуманости)

Осумњиченом ће се саопштити за које кривично дјело се терети и поучиће се на

права која се састоје у томе да:

Није дужан да изнесе своју одбрану нити да одговара на постављена питања;

Може да узме браниоца који може бити присутан испитивању, те да има право на

браниоца без накнаде (* колико га платите, толико ће да вас брани Д.Г.);

Да може изнијети све чињенице и доказе који му иду у прилог у вези конкретног

дјела;

Има право разматрати списе и разгледати прибављене предмете који му иду у корист, осим оних чије би откривање могло довести у опасност

циљ истраге;

Уколико је глув или глухонијем, тражиће се да на питања одговара писмено, а позваће се и тумач.

Има право на бесплатен услуге преводиоца ако не зна језик којим се говори приликом

испитивања.

Мора се поштовати достојанство осумњиченог, не смије бити употребе силе и преваре – лажних

обећања ради добијања признања.

5.3. Припреме за испитивање осумњиченог

подразумијевају:

Сагледавање личности осумњиченог;

Избор ОСЛ који ће водити разговор;

Формулација питања за вођење разговора (претходно се мора детаљно проучити предмет, тј. кривично дјело у вези

којег се даје исказ, уз максимално познавање општег дијела КЗ);

Избор мјеста вођења разговора (у просторијама тужилаштва или ПС ради сигурности)

Избор времена вођења разговора (након што се лиши слободе и изврше припреме за испитивање)

Стварање мјера безбједности (да не би напао на тужиоца или ОСЛ, побјегао (*Вардић С. и др.) – судска полиција*

5.4. Са ким се обавља разговор (ко је осумњичени)?

Утврдити сљедеће:

Да ли је повратник у вршењу КД, - која дјела је до сада вршио,

- на који начин је вршио КД и др;Претходне провјере у КОЕ, ако је непознат, тражити

провјере од ОУП-а са чијег је подручја.

Какве су му психофизичке особине (да ли је склон пружању отпора и др);

Са ким се дружи;

Куда се најчешће креће;

Какве су му материјалне могућности (посебно када је у питању привредни криминалитет), и

Други подаци важни за испитивање.

5.5. Избор ОСЛ за обављање разговора

Ово је веома битно, јер од вјештине вођења разговора, често пута, зависи крајњи успјех у вршењу криминалистичке обраде. Ради се о

изузетно значајној доказној радњи којом се обезбјеђује признање за извршено КД, а потом и

остали материјални докази на бази признања (подаци гдје се налазе предмети и трагови КД,

саучесници и др). Адекватан радник за овај посао је онај:

ко је искусан у обављању ових послова (* Иванек),

ко има психофизичке предиспозиције за овај посао (харизму);

Да је детаљно упознат са предметом КД у вези којег се узима исказ – осумњичени мора да

схвати да испитивач влада ситуацијом;

ко је добар познавалац прилика везаних за криминалне и друге активности на подручју

дјеловања, што му олакшава посао;

Добра меморија за праћење исказа осумњиченог (*суђење АЦ, Рифат К.);

Да зна саставити питања и да је добар познавалац општег дијела кривичног закона

(кривична одговорност, крајња нужда и нужна

одбрана, стварна и правна заблуда, урачунљивост и умишљај, односно нехат,

покушај и неподобан покушај, саучесништво у извршењу КД – подстрекавање и помагање и др.), - све више предмета пада на суду због

пропуста (*) и

друге особине важне за крајњи успјех.

5.6. Планска формулација питања – од лакших ка

тежим(претходно детаљно упознавање са предметом КД, да се зна нашто ће се ставити

акценат)НЕ:

• Да ли је била ноћ или дан?• Да ли је то било у 20 часова?

• Да ли је извршилац имао плаву косу?• Да ли је пуцано пушком?

• Да ли је са вама био М.М?

НЕГО:• Каква је била видљивост?

• У колико часова је то било? • Какву косу је имао извршилац?

• Чиме је пуцано?

• Ко је са вама био?5.8. Фазе вођења разговора:

I фаза разговора = уводни дио (започињање разговора) има за циљ да се успостави контакт,

тј. да се лице “омекша” за разговор, како би давање података било што добровољније. Ово

ће код осумњиченог бити теже у односу на прикупљање обавјештења, јер ће постојати

одбојност због различитих интереса (тужилац, ОСЛ - осумњичени)

II фаза разговора = слободно излагање (почиње након што је успостављена повољна атмосфера).

Лице се пушта да прича све што је у вези извршења кривичног дјела које му се ставља на терет, тако да га треба пустити да прича, а све нејасноће у излагању треба исправити у трећој фази разговора. Због тога, причу осумњиченог

треба пажљиво слушати, меморисати, а по потреби и записивати нејасноће, које треба

разјаснити у трећој фази разговора када му се постављају питања. Само, уколико битније

скреће са теме, треба га прекинути и усмјерити да прича о оном што се од њега тражи.

III фаза разговора = постављање питања, која могу бити:Допуњујућа, која се постављају када је потребно

расвијетлити неку битну чињеницу, уколико се она намјерно или ненамјерно прећутала.

Контролна питања се постављају када је потребно провјерити вјеродостојност датог

исказа.

Подсјећајућа питања се постављају када је методом асоцијације неког потребно подсјетити

на нешто (* М. Матијевић и Иле Лукић – било је то око косидбе).

Прецизирајућа питања се постављају са циљем отклањања одређених непрецизности, нејасноћа, двосмислености или неодређености (нпр. како се догађај одиграо, чиме је нанесена повреда, у који

дио тијела је неко ударен и сл.).5.9. Документовање испитивања осумњиченог лица (Записник о

испитивању, снимање на видео или аудио траку*- чл. 144 ЗКП)

Записник садржи:

- Назив органа чије лице врши испитивање;- Правни основ за испитивање (чл.143. ЗКП);

- Вријеме почетка испитивања- Ко присуствује испитивању;

- Детаљни подаци лица које се испитује;- Потпис осуњиченог којим потврђује тачност

датих података;- Поука осумњиченог за његове обавезе и права

(могућност узимања браниоца, на изношење доказа који му иду у корист, право да у току истраге оствари увид у прибављене доказа);

- ИЗЈАВА осумњиченог – (пожељно писање руком на папиру као прилог изјаве која ће се

откуцати);- Вријеме завршетка саслушања;

- Потписивање записника (тужилац или ОСЛ, осумњичено лице које је дало изјаву,

записничар).

IV тематска цјелинаКриминалистичка

оперативаКРИВИЧНО ПРОЦЕСНИ И КРИМИНАЛИСТИЧКО

– ОПЕРАТИВНИ АСПЕКТИ СПЕЦИЈАЛНИХ ИСТРАЖНИХ ТЕХНИКА

Обухвата:

Појам и основне карактеристикеКривично-процесна регулатива специјалних

истражних техникаКриминалистички аспекти примјене спец.

истражних техника- Надзор и техничко снимање телекомуникација

(прислушкивање)- Надзор и техничко снимање просторија (озвучење)

- Тајно праћење и техничко снимање лица и предмета

- Приступ компјутерским системима и компјутерско сравњење података

- Прикривени истражитељ- Симуловани откуп и симуловано давање откупнине

(поткупнине)- Надзирани превоз и испорука предмета

1. Појам и основне карактеристике

криминалистичке оперативеПравни основ: члан 234 – 240. ЗКП

1.1. Појам: специјалне истражне технике представљају посебне методе које се

заснивају не само на коришћењу одређених техника, већ и у примјени посебних

средстава, радњи и мјера, што ове методе

садржајно чини специјализованим, дајући им посебну оперативну димензију.

1.2. Основне карактеристике: Без примјене специјалне истражне технике, на

данашњем нивоу техничког развоја друштва, не може бити успјешне борбе против

криминалитета, јер се ранијим оперативним методама које су се користиле по Оперативној

инструкцији РСУП-а као подзаконским актом, то није могло у потпуности постићи – није било законом дозвољено, па је спадало у домен искључиво оперативног карактера, али не и

доказног карактера;

Користе се под посебним условима, само ако се на други начин не могу обезбиједити докази. Може их одредити

само суд на образложени приједлог тужиоца, и не смије бити злоупотреба;

Представља значајну превентиву, јер ако неко зна или претпоставља, да се прати и снима, неће се ни

одлучити на извршење КД. (већи % откривених КД је најбоља превентива).

Прихваћене су Конвенцијом УН против транснационалног организованог криминалитета (Палермо 2000. године),

тако да су уграђене и у наше кривично законодавство (ЗКП);

Оргнизовни криминалитет подразумијева, поред постојања криминалне организације са високим

степеном организованости, хијерархијом, подијељеним задацима, дисциплином и планирањем криминални

дејлатности чији је циљ остваривање добити и стварање профита, обухвата и везу криминалних

организација са државом и појединим њним органима (Мићо Бошковић).

Организвовани криминалитет се односи, прије свега, на: кријумчарење дроге, трговину људским

бићима, проституцију, кријумчарење оружја и муниције, кријумчаредње остале вриједне робе,

илегално уношење радиоактивног отпада и осталих опасних материја у РС, корупцију, фалсификовање

новца, прање новца, рекет и др. Посебан циљ предузимања специјалних истражних

радњи је да се открију организатори криминалне активности који су често у државној власти и имају моћ, због чега је и наведена КД тешко откривати.

(што су разлози успјеха мафија чији је број све већи*)

Прије Конвенције УН против транснационалног организованог криминалитета донесене у Палерму, на међународном нивоу је донешена Конвенција УН

против незаконитог промета опојних дрога и психотропних супстанци (усвојена 1988. године у

Бечу а ступила на снагу 11.новембра 1990. године, а у односу на бившу СФРЈ 3. априла 1991. године).

Ова конвенција своју примјену је нарочито нашла код специјалне истражне радње “Надзирани превоз

и испорука предмета”.

Ранија регулација:”Обавезна инструкција о коришћењу одређених средстава и

метода у оперативном раду СЈБ” (“Сл. гл. СР БиХ” 19/77.) коју је донио министар

РСУП-аПо овој инструкцији полиција је могла користити:

а) од оперативних техничких средстава најчешће:тајно фотографисање;

контрола телефона (прислушкивање);тајно озвучење просторија (*) и др.

б) од оперативних метода најчешће:оперативне везе (информатор, сарадник, ангажовано

лице *);тајно праћење и осматрање уз коришћење тајног

фотографисања;пропуштање;

откуп.

Доказни значај: на суду се не прихватају – само у оперативне сврхе.

Разлика у односу на данашње законско рјешење (*).

2. Кривично-процесна регулатива специјалних

истражних техника2.1. Регулише чл. 234 до 240. ЗКП РС.

2.2. Да би се радња одобрила, мора постојати основ сумње.

2.3. Кривична дјела за која се могу одредити посебне истражне радње:

- против уставног уређења РС,- против човјечности и међународног права,

- тероризма,- за која се према Кривичном закону може изрећи казна затвора од три године или тежа

казна (дакле, велики број КД по КЗ РС).

2.4. Могу се одредити, како према осумњиченом, тако и према лицу које му помаже

само под условом:- ако се на други начин не могу прибавити

докази;- или би њихово прибављање било скопчано с

несразмјерним тешкоћама (* проблеми са добијањем наредбе).

2.5. Надлежност за одређивање и трајање посебних истражних радњи а) Надлежност за одређивање посебних истражних

радњи:

ОУП ТУЖИЛАЦ СУД

........................... ..................... ....................

иницијатива приједлог наредба

Посебне истражне радње могу се предузети само на основу одговарајуће одлуке суда, којој предстоји

иницијатива надлежног органа.

Тужилац даје образложени приједлог судији за претходни поступак за примјену неких од посебних истражних

радњи.

Судија за претходни поступак доноси наредбу о примјени одређене радње, коју доставља на извршење

полицијском органу.

Изузетно, наредба се може дати и усмено:- ако се писмена наредба не може добити на вријеме;

- ако постоји опасност од одлагања.

б) Трајање посебних истражних радњи

Посебне истражне радње могу трајати: а) најдуже до мјесец дана, а из посебно важних

разлога могу се, на образложени приједлог тужиоца, продужити за још мјесец дана, с тим да:

б) најдуже до шест мјесеци могу трајати мјере:- надзор и техничко снимање телекомуникација

(прислушкивање), - приступ компјутерским системима и

компјутерско сравњење података и - надзор и техничко снимање просторија

(озвучење),

в) а најдуже до три мјесеца мјере: - техничко праћење и снимање лица, транспортних средстава и предмета, и

- надзирани превоз и испорука предмета.

г) Рок трајања за прикривеног истражитеља законодавац није прописао.

Стање и проблеми у праксиОрганизација: при МУП-у у сједишту постоји

Одјељење за посебне оперативне послове које се састоји из два дијела:

- Одсјек за оперативну технику (прислушкивање и др.)

- Одсјек за оперативне послове (пратње и др.).

Опремљеност:- возила (разне марке, боје, рег. бројеви, јака

кубикажа);- техника (намјенски прислушни уређаји и др. –

трпе сталне промјене јер брзо застарјевају).

Селекција и обука: изналажење адекватних кадрова и њихова обука на курсевима,

семинарима и сл.

Спровођење истражних радњи у пракси (*).Од чега зависи успјех ове орг. јединице (ДП ДГ)

3. Криминалистички аспекти примјене специјалних

истражних техникаВрсте посебних истржних радњи:

Надзор и техничко снимање телекомуникација;

Надзор и техничко снимање просторија;

Тајно праћење и техничко снимање лица и предмета;

Приступ компјутерским системима и компјутерско сравњење података;

Прикривени истражитељ;Симуловани откуп и симуловано давање

откупнине (поткупљивање);Надзирани превоз и испорука предмета.

Услов за спровођење специјалних истражних радњи су процјене криминалних жаришта гдје се врше КД која је

тешко доказивати, а потом рад на прикупљању података – индиција о извршењу КД, на основу којих би се преко тужиоца могла дати иницијатива за тражење дозволе

(наредбе) за спровођење адекватне специјалне истражне радње.

Поред откривања КД против РС, међународног права и тероризма, ради се о КД недозвољене трговине,

кријумчарења, корупције, рекета и других КД из домена организованог криминалитета, тј. дјела која се без

примјене ових радњи не би могла доказати, или би то доказивање без њих било веома отежано.

Основни циљ је да се открију организатори и наручиоци крим. активности и иста пресјече на извору.

Специјалне истражне радње су међусобно повезане јер прислушкивање и озвучење често претходи праћењу и

техничком снимању лица и предмета, односно надгледању илегалног транспорта.

3.1. Надзор и техничко снимање

телекомуникација

Појам: истражна радња која се састоји у тајном надзору (прислушкивању) и снимању разговора који се воде на даљину.ЗКП обавезује организације које се баве преносом

информација (Телеком...) да се истражним органима омогући спровођење истражне радње.

Прислушкивање се односи се на сва техничка средства, без обзира да ли су стационирана,

мобилна, дигитална, тонска, сликовна, интегрисана и др, које корисници употребљавају било преко

поштанских комуникација (приватни телефонски прикључци, јавне говорнице и сл.), или преко других организација (нпр. телекомуникације у

промету и сл.), на која се протеже уставно правна и кривичноправна заштита.

Поред тога, овај начин прикупљања података односи се и на снимање непосредних разговора

који је воде у просторијама или на отвореном простору, као и за контролу поштанских пошиљки

(писама, пакета, тајних порука и сл.).

Средства за прикупљање података на овај начин могу се подијелити на:Електронска техничка средства, којима се снимају

разговори, не само у стану канцеларији, већ и у аутомобилу и отвореном простору, али и за тајну

контролу разговора и других средстава комуникација, као што су компјутер, телефакс и др.

могу се снимати и разговори преко мобилних телефона, радио и телевизијске везе и др. (нпр. у

рату, * прикр. истражитељ*).

Хемијска средства која се користе за контролу поштански пошиљки, откривање тајних порука,

присуства тајног мастила, индига и за тајно фотографисање, техничко и ТВ снимање (крим.

клопке).

Захваљујући наглом развоју технике, средства за прислушкивање се стално усавршавају, мада су она била присутна и много раније, али су била

баснословно скупа.

С тим у вези, данас се више нико не може у потпуности осјећати сигуран за тајност својих

разговора.

3.2. Надзор и техничко снимање просторија

Подразумијева озвучење просторије (стан, кућа, викендица, канцеларија, ресторан, хотелска соба и сл.),

које се предузима са циљем снимања разговора, уз коришћење одговарајућих електронско техничких

средстава (камере, радио предајници тзв. “стјенице” и др.).

Проблем уласка у просторије (*)

Снимање може бити:- оптичко (слика),

- акустичко (звук). (* Шпегељ – уочи рата). Употребљава се жични и бежични систем.

- Жични систем се користи када постоји могућност да се кабловима повежу прислушна средства која су уграђена у просторији са уређајима за снимање разговора који су лоцирани у једном центру. (*).

- Бежични систем се заснива на постављању радио пријемника у одређеној просторији која емитује

електричне сигнале – ултракратке таласе до одговарајућег радио пријемника који је лоциран на

одређеном мјесту.

3.3. Тајно праћење и техничко снимање лица

и предметаРазлика од радње осматрања и праћења.Примјеном ове истражне радње може се открити:КД и извршилац, односно његово хватање на ЛМ

(delicto in flagranti);Средства извршења КД и проналажење трагова

КД;Саучесници;

Криминална жаришта (*), пребивалиште и боравиште извршиоца и саучесника, те других

лица;Мјеста састајања криминалаца;

Лица која се налазе на високим положајима а у ланцу су организованог криминала (*),

И др.

Поред репресивног карактера, ова истражна радња има и изузетан превентивни карактер, јер

ако неко зна да се прати, неће ни покушати извршење КД.

Доказни карактер на суду имају технички снимци који су направљени у току праћења, а не и информације до којих се дошло ангажовањем лица из сарадничке мреже.

Начин вршења праћења:

- Возилом (путничко, мотоцикл и др., већ зависно од карактера задатка) (*);

- Пјешице, комбиновано и на друге начине;

- Прерушеност, тј. прилагођавање ситуацији, како се не би било

откривено (*);

- Селекција ОСЛ која врше праћење – специјална обученост, афинитет – познавање технике и вјештина у

руковању са њом, моћ запажања (*).

Техника која се користи у вршењу радње тајног праћења и снимања

лица и предмета:видео камере;

- уређаји са инфрацрвеним зракама (IC уређаји за снимање ноћу);

- Фотоапарати – нормални и прикривени који могу налазити у прикладним предметима

( кишобран, ташна, налив-перо, штап, упаљач и други предмети за које је тешко посумњати да се

у њима налази фотоапарат за снимање криминалне активности);

- многа друга техника као резултат савремених

достигнућа која омогућава квалитетно обављање тајног праћења као истражне радње

(*).

Документовање службене радње:- Службене забиљешке о извршеној специјалној

истражној радњи,

- Фото и видео снимци (+ извјештај о лишењу слободе ако је било, портвда о привременом

одузимању предмета и др.).

3.4. Приступ компјутерским системима и компјутерско

сравњивање података

• Значај рачунара у савремном временуПостаје неопходност у вршењу многих свакодневних послова Компјутер може бити предмет КД, тако што може да:

- послужи као средство извршења КД (хакери – сајбер криминалитет);

- послужи за планирање и организовање криминалне дјелатности;

- буде објекат напада КД , не само крађе, већ и прибављања података који се налазе на хард диску;

- садржи информације и податке о криминалној дјелатности појединаца или група, посебно када је у

питању привредни криминалитет (“криминалитет бијелог оковратника”) као што је нпр. утаја пореза које је на западу једно од најтежих КД (* САД - Зоран) и др;

- садржи многе друге информације које су од интереса за полицију (начин извршења КД, подаци о возилима,

предметима и др.).

Истражна радња – Приступ компјутерским системима и компјутерско сравњење података нарочито долази до

изражаја када база података садржи податке који могу бити доказ у односу на

извршено КД и његовог учиниоца, као што су:

разне фотографије, цртежи, слике, скице, исправе,

документација и сл. (нпр. висина пријављеног пореза...),

због чега је одобрен приступ компјутерским системима, како би се

извршило сравњење података.Неопходно је да ове послове обавља

изузетно стручно лице (*).

3.5. Приквивени истражитељ (*Б. Ч. ФБЗ Ск.)

Појам: ПИ је лице које се тајно инфилтрира – убацује у криминалну средину са циљем да

прикупља податке путем којих се може доказати конкретна криминална дјелатност.

Веома сложена полицијска радња која се заснива на претходној пракси дјеловања обавјештајних

служби које су користиле тајне средства и методе у свом раду.

Радња налази своје коријене у САД гдје се у сврхе прикупљања доказа за вођење квичног

поступка користи тајни агент.

Ради се о специфичном методу који се користи за прикупљање доказа и оперативних информација

у супротстављању организованом криминалитету.

Особине које је пожељно да посједује ПИ. Храброст – имати срце, “петљу” (*А.Д.);- Интелигенција – способност сналажења у новонасталој ситуацији;

Психичка стабилност (ни да се зацрвени, ни да проблиједи у тешкој ситуацији – не смије

дозволити да буде испровоциран);Глума – способност прилагођавања повјереној

улози (поштар, шумар, ловац, риболовац, трговац, рецепционар, конобар, фотограф, новинар,

електричар (*), водоинсталатер и др.);Познавање струке средине у коју се убацује (нпр.

привр. крим. и др.); (*)Добра физичка спремност, енергија (*Ф.А.) и

издржљивост;Кондиција у алкохолу кад затреба (*);

Познавање језика (*Санчо, Путин) и нарјечја средине (*), те жаргон криминалног подземља;

Адекватна физиономија – изглед за задатак у који се убацује (*Ж.С., Омер) и др.

(постоји ли такав ?)

Да посједује потребне особине - афинитет према конкретном задатку.

- ПИ мора добро проучити правила, и психолошка криминалне организације;- Мора имати намјештену биографију (* случај хапшења

Д. М.) и документа за њу, те добро креирану легенду (*);

- једноставно, мора се у потпуности саживити -поистовјетити са криминалном

организацијом у коју се убацује ради откривања и доказивања криминалне дјелатности, а

како сам не би био откривен као прикривени истражитељ. Свака грешка у било ком смислу ствара

сумњу.

- Прикривени истражитељ нема право да провоцира извршење било ког кривичног дјела.

- Не треба приступати техничкој регистрацији уочених чињеница и доказа уколико би оне угрожавале живот

прикривеног исражитеља.

- Ова радња налази своје коријене у САД гдје се у сврхе прикупљања доказа за вођење кривичног

поступка користио тајни агент.

Прикривени истражитељ дјелује са тачно одређеним циљем по налозима својих претпостављених као и по налогу тужиоца.Иако ЗКП не прецизира из које средине треба да буде прикривени истражитељ, он је по правилу из ОУП-а, с обзиром да се ради о веома сложеној и

осјетљивој улози која је скопчана са низ

опасности, тако да успјешност дјеловања зависи од знања, професионалности, али и урођеног

афинитета (харизме) да се ова улога у потпуности одглуми.

Радње које предузима прикривени истражитељ су неформалне, осим ако се саслушава у својству

свједока, што треба бити крајњи изузетак. Због тога, на основу запажања прикривеног

истражитеља, треба обезбиједити друге доказе на основу којих би се у потпуности расвјетлило

КД и његов извршилац.

Период на који се ангажује прикривени истражитељ – ЗКП није прописао – Дилеме: 1

година, 3 године, више од три године, док траје потреба.

Прије убацивања прикривеног истражитеља у криминалну организацију, неопходно је ријешити сљедећа битна питања:. Изабрати адекватно лице које може одговорити задатку;

обука и припрема за рад у новим условима (траје мјесецима);

начин снабдјевања документацијом, средствима, опремом и сл;

начин одржавања везе, давање упутстава и координација са прикривеним истражитељем;

начин убацивања у криминалну средину (под мотом нечег другог – што оставља сумњу због

чега нам сад овај долази * Ф.Д.), што је најсложенији дио посла;

прогноза могућих ситуација у које може запасти прикривени истражитељ и начин

њиховог рјешавања;начин извлачења из криминалне средине и

укључивања у реалан, преходни живот;мјере заштите прикривеног истражитеља.Задаци ПИ морају бити потпуно јасни, без

дилема.Заштита прикривеног истражитеља је веома сложена, која може бити угрожена, најчешће, усљед:

његове неадекватне дјелатности и неодговарајућег понашања у криминалној средини;

његовог откривања, јер може бити под паском чланова криминалне организације;

обавезе поштовања законских прописа у ситуацији када му се намеће провоцирање КД или учешће у извршењу КД

заједно са члановима криминалне организације;

његовог откривања од стране друге криминалне организације што се може предочити оној у коју је убачен,

те покушаја врбовања, уцјењивања и сл.;

долажење у сукоб са полицијом, која не зна да је он уграђен у криминалну организацију (мој случај у В.Кл.);

могућност корумпирања прикривеног истражитеља и др.Случајеви убацивања у рату ако дође до смрти оног ко је

креирао активност. (*)

3.6. Симуловани откуп и симуловано давање откупнине

Ради се о двије, засебне истражне радње, које долазе до изражаја код ефикаснијег откривања, разјашњавања и доказивања КД која се иначе

тешко доказују, као што су:

- кријумчарења (КД у вези са неовлашћеном производњом и стављањем у промет опојних

дрога и других психотропних супстанци, кријумчарење радиоактивних материја (*),

оружја и муниције, културних добара, фалсификованог новца и других вриједносних папира, техничке робе и др.) и недозвољене

трговине, (симуловани откуп), односно појединих

- корупцијских КД – примање и давање мита и друга корупцијска КД (симуловано давање

откупнине).

Радња симулованог откупа састоји се у томе да “купац” (најчешће ОСЛ) откупљује предмете који

су у вези са КД (предмети прибављени КД, употријебљени за извршење КД, настали

извршењем КД и други предмети који су у вези са КД). На овај начин долази се до информација која се односе на одређену криминалну дјелатност, а

може се утврдити и идентитет појединих припадника криминалне организације, а на

основу тога открити КД и његов починиоц. Овакве податке полицији може дати прикривени

истражитељ или некомпромитована оперативна веза (информатор, сарадник), који по одобрењу

криминалне организације траже “купца”.

Радња симуловано давање откупнине (поткупљивање) састоји се у томе да се даје

новац или друга материјална корист да се оствари неко право које по закону не припада даваоцу (нпр. давање мита за диплому, неко

увјерење и сл.). 3.7. Надзирани превоз и

испорука предмета (полицијско

надгледање илегалног транспорта предмета КД – кријумчарене робе)

Ова радња предвиђена је Конвенцијом УН против транснационалног организованог криминала под

називом Контролисана испорука.

Представља значајну посебну истражну радњу за откривање, разјашњавање и доказивање КД кријумчарења опојних дрога, радиоактивног

материјала (плутонијум и др.), оружја и муниције, племенитих метала, новца, културних добара,

техничке и друге вриједне робе.

У суштини, ради се о праћењу и регистрацији одређене криминалне дјелатности, али без

предузимања конкретних репресивних мјера, да би се сачекала најоптималнија ситуација за

пресјецање криминалне активности (хватање извршилаца КД и обезбјеђење доказа).

Активност се предузима на основу претходне информације да се одређено лице (или лица)

баве организованим криминалитетом – кријумчарењем разних врста роба.

Најзначајније код ове радње је то да се прикупљањем доказа на овај начин долази до главних организатора криминалне активности.

Радња “Надзирани превоз и испорука предмета” се најчешће комбинује са другим специјалним

истражним техникама, као што су тајно праћење и тајно фотографисање.

КРИМИНАЛИСТИЧКА ТЕХНИКА

V тематска цјелинаСАВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ

КРИМИНАЛИСТИЧКЕ РЕГИСТРАЦИЈЕ И ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ

Обухвата:Криминалистичка регистрација лица

Криминалистичка идентификација лицаМетоди регистрације и идентификације лица

- Лични опис- Сињалетичка фотографија

- Папилароскопија - Фото робот

- Идентификација на основу трагова усана, ноктију и зуба

- Фоноскопска идентификација- Одоролошка идентификација

- ДНК идентификацијаОсврт на идентификацију предмета и лешева

КРИМИНАЛИСТИЧКА ТЕХНИКА

дисциплина криминалистике која има за предмет изналажење и усавршавање

најадекватнијих метода и поступака заснованих на достигнућима природних и техничких наука, с циљем њихове примјене ради проналажења и фиксирања трагова и предмета КД, битних за расвјетљавање КД и проналажење њихових

извршилаца.

Обухвата три дијела:

Савремене методе криминалистичке регистрације и идентификације ( V тематска

цјелина)Трасологија (VI тематска цјелина)

Истражна техника - методи* (VII тематска цјелина)

V тематска цјелинаСАВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ

КРИМИНАЛИСТИЧКЕ РЕГИСТРАЦИЈЕ И ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ

Обухвата:Криминалистичка регистрација лица

Криминалистичка идентификација лицаМетоди регистрације и идентификације лица

- Лични опис- Сињалетичка фотографија

- Папилароскопија - Фото робот

- Идентификација на основу трагова усана, ноктију и зуба

- Фоноскопска идентификација- Одоролошка идентификација

- ДНК идентификацијаОсврт на идентификацију предмета и лешева

Предмет крим. техникеПрилагођавање и примјена научно-техничких метода за потребе крим.

технике;

Примјена разних метода за регистрацију и идентификацију лица, ствари и лешева;

Коришћење разних крим. техничких метода за откривање, фиксирање и

тумачење материјалних трагова;

Обједињавање свих метода у циљу откривања кривичних дјела и њихових

учинилаца.

Методе крим. технике(користи опште и посебне

методе)А) Опште (које користе све науке), и то:

Посматрање (*)Описивање (*)

Мјерење (*)Упоређивање (*)Експеримент (*)

Б) Посебне методе крим. технике:Криминалистичке (трасолошке, фотографске,

графоскопске и др.);Математичко – кибернетичке

(информатичке);Хемијске, Физичке;

Биолошке и др.

Науке које користи криминалистичка

техника

Математика и кибернетикаФизикаХемија

Физичко-хемијске методеБиологијаМедицина

Молекуларна биологија (за ДНК)Технологија, машинство, електротехника

идр.

Историјски развој крим. технике одвијао се у 4 фазе

Етичка или интуитивна (није било организованог рада и све се препуштало случају – односно срећи да се

извршилац ухвати у извршењу КД – нпр. Организовањем засједе);

Религијска или мистична (све се препушта “Божјем суду”, осумњичени се подвргавао разним искушењима –

хватање за ужарено жељезо, ходање по ужареном угљену и сл, па ако се учинилац не опчкне, или ако рана не

зарасте у задатом року, није крив (*- Брко);

Законска фаза (тражило се признање – лични доказ као “крунски доказ”, путем разних облика мучења (*), превара

и сл.);

Фаза слободног судијског увјерења (без било каквих вриједности појединих доказа. Изједначени су лични и материјални докази. Није било браниоца - адвоката да

утиче на квалитет доказивања. Све је препуштено судијском увјерењу и зависило од његовог карактера и

знања).

Прва књига из крим. технике се односи на лични опис, а издао је 1885. године Алфонс Бертијон.

Подјелакриминалистичке

техникеРегистрациона техника (обухвата

регистровање и идентификацију лица, лешева, ствари и трагова, с циљем да се трајно обезбиједе

сви подаци о лицу, лешу, ствари или трагу);

Крим. фотографија (увиђајна, истражна, регистрациона);

Оперативна техника (везана за крим. технику на терену, тј. обрада лица мјеста – увиђај, као и ону која се користи за документовање специјалних

истражних радњи (прислушкивање, видео снимање, ноћно ИЦ осматрање, техничко снимање

објеката и др.);

Истражна техника (бави се истраживањем материјалних трагова у циљу њихове

идентификације и вјештачења – методи истражне технике – физички, хемијски, физичко-хемијски);

Трасологија (бави се изучавањем трагова који су у вези са КД или неким догађајем).

Криминалистичка регистрација и

идентификација

Регистрација и идентификација лица припадају

кримиминалистичкој техници, и налазе се у дијелу који носи назив регистрациона техника – посебна област у оквиру криминалистичке

технике.

Појам регистрационе технике: проучава и примјењује

одговарајуће научне и техничке методе које служе за

регистрацију лица, предмета и лешева, ради омогућавања њихове идентификације.

Регистрација и идентификација су међусобно условљене, јер регистрација лица, као и предмета и лешева,

омогућава да се изврши њихова идентификација.

Регистрација претходи идентификацији.

• Криминалистичка регистрацијаврши се према:

а) субјекту, који обухвата учиниоце кривичних дјела, односно:

осумњичена лица;оптужена лица;осуђена лица.

Дакле, лица која су у било којој фази дошла у сукоб са кривичним закономм (*).

б) предмету, који обухвата:

средства извршења КД;средства прибављена КД;

предмете настале извршењем КД;предмете пронађене на мјесту извршења КД;

предмете на којима се могу наћи трагови у вези са извршеним КД.

в) непознатом лешу (*).

Регистрација се односи и на кривична дјела по начину извршења – MOS (modus operandi sistem)

евиденција, која обухвата КД са непознатим извршиоцем.

Историјски развој регистрације и

идентификације лица• Историјски посматрано,

регистација лица се вршила на разне начине, као што су:

• Сакаћење – одсјецање појединих дијелова тијела учиниоца

КД, као нпр:- крадљивцима - прст, шака, рука,

- клеветницима – језик,- или други дијелови тијела (нос, уво и сл.).

Ово је више било кажњавање него регистровање, јер су неки несретним случајем могли остати

без дијела тијела па се неоправдано мислило да су криминалци.

С друге стране, од људи су стварани инвалиди, неспособни за рад, тако да се радило о веома нехуманој методи, која је касније

напуштена.

2. Жигосање - утискивање на тијело учиниоца одређених знакова путем жигова са одређеним значењем). Врста КД означавана је са словом (нпр. слово “F” у Француској што значи “furtum” или крађа – ради

се о крадљивцу).

Жигови су се у појединим земљама стављали на сљедеће дијелове тијела:

- Стари Рим (на плећима);- Енглеска (на длану);

- Русија (на челу и образу), метода напуштена 1863. године;

- Кина (на лицу), метода укинута тек 1905. године;

- Француска – метода укинута за вријеме Наполеона Бонапарте.

Ради се о веома нехуманој методи, због чега је и напуштена.

3. Парада идентификације (творац Ежен Франсоа Видок – бивши криминалац који је постао криминалиста и власник прве детективске агенције)• Подразумијева постројавање

затвореника – рецидивиста поред којих су пролазили полицајци и трудили се да их запамте – и касније идетификују.Ежен Франсоа Видок, који је имао изузетно добру меморију (познат по “фотографском

памћењу”).

Слабе стране овог вида идентификације:

- не може се меморисати велики број криминалаца (САД -147. милиона дактилоскопирано – будућност*);

- старење - промјена изгледа криминалаца отежава памћење (разлика - прије рата –

послије рата*).

Без обзира на све, ова метода се може сматрати за претечу личног описа.

Данас се користи код радње препознавања лица.

4. Антропометрија – “Бертионажа”(творац Алфонс Бертијон – франц.криминалиста)грчки “anthropos” значи човјек, а “metron” значи мјерити- Метода се заснива на мјерењу човјечијег тијела,

или боље рећи распона човјекових костију (пречник лобање, дужина руку, ногу и др).

Бертијон је био увјерен да се човјек развија до 20 године, а не и послије.

- Примјењивала се у Француској, Великој Британији и САД-у.

- Картотеке за лица која су регистрована и идентификована по овој методи правиле су се у

двије групе: - за лица до 20 година, и преко 2о година.

- Мане ове методе: - кости се смањују старењем, људи различито мјере.

- Послије увођења дактилоскопије којој се Бертијон противио, метода антропометрије се полако одбацује, иако је у полицији оставила

дубок траг, као први прецизан метод за идентификацију криминалаца.

Алфонс Бертијон2. Криминалистичка

идентификација лица Појам – са криминалистичког становишта, значи

утврђивање идентитета неког лица, тј. утврдити његову истовјетност, односно све оне битне индивидуалне карактеристике (обиљежја) по којима се то лице разликује

од других лица.

Идентификација значи утврђивање правних, фактичких и физичких обиљежја лица.

а) правна обиљежја – настају на основу законских прописа, као што су:

- име и презиме, име и презиме родитеља,

- пребивалиште, боравиште, држављанство, - брачно стање и сл.

Нека од ових обиљежја могу бити промјенљива – пребивалиште и боравиште,

држављанство, брачно стање и др.б) фактичка обиљежја – стичу се рођењем, као што су:

дан, мјесец и година рођења (* Г.Д:), мјесто рођења, КЕ

ЈМБГ, дан, мјесец и година производње (за предмет) и сл. Ова

обиљежја се не могу мијењати.

в) Физичка – тјелесна обиљежја – карактеристична за свако лице, објекат (предмет) и веома су значајна за

идентификацију, посебно када се врши препознавање (*).

Ова обиљежја подразумијевају лични изглед са особеним знацима, од којих се:

нека не могу мијењати (папиларне линије – отисци прстију, дланова, табана, боја очију), док су

нека промјенљива (смањење висине до које долази старошћу, опадање косе и др.).

3. Методи регистрације и идентификације лица

Лични опис, Регистрациона (сињалетичка)

фотографија,Папилароскопија - идентификација помоћу цртежа папиларних линија,

Фото робот (иденти кит),Идентификација на основу трагова

усана,Идентификација на основу трагова

ноктију,Идентификација на основу трагова зуба,

Фоноскопска идентификација (помоћу гласа),

Одоролошка идентификација (помоћу трага мириса),

ДНК идентификација (на основу генетског записа).

3.1. Лични описТворац овог метода је Алфонс Бертијон, а претеча Ежен

Франсоа Видок – творац параде препознавања.

Лични опис је један од првих метода регистрације и идентификације лица.

У пракси постоји утврђени образац на коме се налазе сви могући подаци о личном опису, које крим. техничар

подвлачи или попуњава.

Лични опис се даје на посебном обрасцу на коме су дате могуће варијанте физиономије човјечијег тијела са

специфичним карактеристикама по којима се то лице разликује од других лица, те се понуђене варијанте –

одговори подвлаче, или се допуњују варијантом која није предвиђена у обрасцу.

Образац садржи сљедеће карактеристике и варијанте:Висина............цм

Развијеност (јака, средња, слаба)

• Облик главе: округао, дугуљаст, четвртаст, правоугаони, крушкаст, овалан ромбоид и сл.. Лице - боја коже: бијела, блиједа, мрка, црвена, црвенкаста, мркоцрвена, бубуљичаво лице, браздасто – боре и сл.

Коса: - облик (права, таласаста, коврџава),

- боја (плава, црна, риђа, кестењаста, црвенкаста, обојена............, сиједа, просједа),

- обилност (густа, ријетка, ошишана скроз), - ћелавост (чеона, чеоно-тјемена, тјемена, слијепоочна, потпуна);

Чело: - ширина (широко, уско), - висина (високо, ниско),

- правац (забачено, усправно, нагнуто);

Обрве: - облик: праве, лучне, таласасте, (* Цуцуловски Бајрам, Гаши

Ћерим)- дужина (дугачке, кратке),

- ширина (широке, уске), - положај (високе, ниске, врло растављене, врло приближене,

састављене – Крајишник*), - правац (водоравне, косо-спљоштене, косо унутрашње),

- обилност (густе - * Брежњев, ријетке - * Јул Бринер),

• Очи: боја (кестењасте, зелене, плаве, свијетло-тамно-плаве)- величина (велике - *”окац”, мале – жути људи, средње)- особености (испупчене – буљаве – “Буљо”, упале у очно дно)

Нос:- величина (велики, средњи, мали)- правац (кос удесно, кос улијево)

- коријен (широк, узак, дубок, плитак)- леђа (права, испупчена, кукаста, таласаста)

- врх (шиљаст, затупаст, раздијељен)- ноздрве (танке, састављене, дебеле)

- особености (бубуљичав, црвен, модроцрвен – розацеа бактерија)

Уши:- дужина (велике, средње, мале)

- облик (троугласте, правоугаоне, округле, овалне)- положај (приљубљене, одвојене, клемпаве)- ресица (срашћена, слободна, велика, мала)

Уста:- облик (права, таласаста)

- правац (водоравна са угловима уздигнутим - спуштеним, коса удесно-улијево) - * Туђман и др;

- величина (велика, мала, средња)

Усне- дебљина (дебеле, танке)

- положај (горња истурена, доња истурена (* Станко В.) или спуштена (Миладин Г.*)

- особености (распукнута *Ишан, горњи зуби видљиви - *Роналдо “Зуба”)

Подбрадак

- ширина (широк, узак, бисок, низак)- правац (повучен, усправан, истурен)

- облик (четвртаст, округао, шиљаст, дупли – раздијељен)

Врат (дуг, кратак, широк, узак, изразито јак*)

Говор – глас (дубок, оштар, пискав, тепав, замуцкујући)

Држање тијела (усправно, погурено, укрућено)

Ход (лак, укрућен, гегав, са храмасем, кратки – дуги кораци, с поскакивањем (*).

3.2. Регистрациона (сињалетичка) фотографијаЗначај: Историјат фотографије (1550, италијански научник Ђероламо Кардано ставља у отвор тамне коморе конвексно сочиво и тако у соби на другој страни

зида добија веома јасну слику )...

Врсте криминалистичке фотографије:- Регистрациона (сињалетичка) фотографија

- Оперативна - Истражна

Основне норме криминалистичке фотографије:

- Објективност (“да ли сам то ја”? у 50-ој, “баш сам ружан, изборан, остарио” – она приказује

изворно); - Хитност (код увиђаја као истражне радње и

иначе);- Свеобухватност (могућност фотографисања

лице мјеста из више углова);- Поступност и систематичност ( могућност

фотографисања по утврђеном редослиједу).

Творац регистрационе (сињалетичке) фотографије је француски криминалиста Алфонс

Бертијон.

Састоји се у регистровању одређених лица фотографисањем, тако да се одређена

категорија лица може идентификовати на такав начин.

По правилу, региструју се осуђена лица, учиниоци кривичних дјела у поврату,

професионални учиниоци КД.

Препознавање лица и непознатих лешева помоћу фотографије врше оштећени, очевидци догађаја

и сл.

Ова фотогрфија се користи за:- идентификацију лица- идентификацију лешева

- расписивање потјернице и објаве,- трагање за лицима,

- криминалистичко-оперативне евиденције (Албум криминалаца).

Потребна опрема за фотографисање:- специјална столица која се окреће (Бертијонова)

- фотоапарат- статив

- два рефлектора са сијалицама од 500 W- два рефлектора са сијалицама од 250 W

- таблица са подацима о регистрацији лица- позадина (неутрално сиве боје)

Регистрациона (сињалетичка) фотографија подразумијева три позе:

- Анфас (предња страна – лице гледа у правцу објектива),

- десни профил (лице се фотографише под углом од 90 степени),

- лијеви полупрофил (лице се фотографише под углом од 45 степени).

Анфас и десни профил се снимају без икаквих детаља, а лијеви полупрофил, онако како лице

свакодневно изгледа (наочале, капа и сл.).

Фотографија се ради у размјери 1:10, што је погодно за мјерење појединих дијелова тијела

(антропометрија).

У доњем лијевом углу фотографије уписује се организациона јединица гдје се врши

фотографисање и регистарски број лица.

Ове фотографије се налазе у Албуму криминалаца и служе, прије свега, за

препознавање од стране очевидаца или оштећених лица.

3.3. Папилароскопија(зашто папилароскопија а не

дактилоскопија – гдје се све налазе папиларне линије?* - хистологија)

Пресјек коже са папиларним линијама (дерм, епидерм, папиле,

знојне жлијезде*) Дактилоскопија (потиче од грчке

ријечи dactilos-прст и scopien – посматрати = посматрати прст)

Оснивач: Иван Вучетић из Аргентине (поријеклом Хваранин - Хрватска).

Појам – представља метод криминалистичке регистрације и идентификације лица, који се

заснива на проучавању и упоређивању папиларних линија на кожи :

- прстију (scopien), - дланова (heiros)и - табана (pedos).

Трагови папиларних линија остају на глатким површинама (стакло, порцулан, пластика,

средства извршења – оружје, нож, прибор за јело и др.) и као такви се могу изазвати одређеним

врстама прашкова (графитни, магнетни, златни, флуоросцентни и др.), а потом пренијети на

дактилоскопску фолију ради вјештачења.

Историјат дактилоскопије

• Још 720 године п.н.е. отисак прста стављан је на уговоре у Кини и Јапану (Вучетић који је то истраживао сматрао је то мистичним чином – да се тиме оставља дио душе).

Прво научно проучавање цртежа папиларних линија провео је крајем 17. вијека италијански

анатом Марчело Малпиђи, а потом је чешки анатом Пуркије 1823. године покушао извршити

класификацију, у чему није успио.

Могућност идентификације отисака прстију први је открио Виљем Хершел из Бангладеша (некад

Бенгал) који је предложио да се исти користе за закључивање разних уговора, регистрацију

затвореника и тд., о чему постоји траг у једном лондонском часопису природних наука.

На класификацији отисака ПЛ радио је енглески љекар Франсис Галтон, о чему је издао 1888. и 1892. године научна дјела. Његов систем

класификације који није био подесан преуредио је његов сљедбеник Едуард Хенри, тако да је створен Галтон-Хенријев систем, који је послије

Вучетићевог најпримјењивији у пракси.

Френсис Галтон

Иван Вучетић (1858-1925)

• У исто вријеме, када и Галтон и Хенри, на систему класификације радио је и Иван Вучетић, за којег се сматра да је творац дактилоскопије, јер је његов систем класификације примјењен у Аргентини 1891. године, а Галтон-Хенријев у

Енглеској 1901. године.

Од осталих земаља које су примјениле употребу отисака прстију у доказвању злочина је:

- Аустроугарска 1903. године,- Њемачка 1904.- Хрватска 1907.- Србија 1911 .*

- Русија и Француска 1914. године (послије Бертијонове смрти који јој се противио) и др.

*За развој полиције у Србији посебне заслуге има Душан Алимпић (1873-1930), који је у своје вријеме

завршио правни факултет у Београду и студије полицијских служби у иностранству. Био је власник

и уредник часописа “Полиција”, начелник МУД. Написао је књигу “Бертилонаж”, “Полицијски

речник”, “Историјски развитак полицијске власти у Србији” и др.

Подјела дактилоскопије

А) Регистрациона

а) Дактилоскопирање НН лица и лешеваб) Класификација отисака прстију и дланова

в) Формирање дактило збиркиДекадактило збирка (*10)Монодактило збирка (*1)- познати учиниоци (*),

- НН учиниоци (*)Хејроскопска збирка- познати учиниоци

- НН учиниоциБ) Истражна

Идентификација дактилоскопираних лица и НН лешева

Обрада и анализа трагова папиларних линија

Идентификација лица (НН извршилаца КД) на основу трагова папиларних линија (дактилоскопско вјештачење)

Битне карактеристике (својства) папиларних

линија:

непромјенљивост – настају код плода у мајчиној утроби након три мјесеца старости фетуса и остају

непромјењене током читавог живота;

индивидуалност – не постоје двије особе са идентичним папиларним линијама (*);

груписање – све папиларне линије се групишу у основне групе (по Вучетићевом систему на: лучни

узорци, лијеве петље, десне петље, кружни узорци и помоћне групе – који се не могу сврстати ни у једну

од наведених група;

преносивост – остављање трагова папиларних линија на предметима који се додирују, због лучења знојних жлијезда, што се нарочито

манифестује у страху у коме се већина налази када извршава КД (*).

Димензије: висина 0,1-0,25 мм, ширина 0,2 – 0,5 мм.

Папилароскопија се, са аспекта човјечијег тијела гдје су најизраженије папиларне линије дијели на:

а) Дактилоскопију – папиларне линије на прстима;

б) Хеироскопију – папиларне линије на длановима;

в) Педоскопију – папиларне линије на табанима, односно стопалима.

У супротстављању криминалитету, а ради идентификације непознатих

учинилаца КД, најпоузданији је метод дактилоскопије (*).

Да би се могла извршити идентификација лица на основу папиларних линија,

потребно је да постоји

дактилоскопска збирка која садржи претходно узете отиске прстију одређених категорија лица.

Трагови папиларних линија пронађени на мјесту извршења кривичног дјела упоређују се са

отисцима прстију одређених лица из дактилоскопске збирке (* граница Швајцарске на

ЛМ - рачунару).

Поступак узимања отисака прстију (дактилоскопирање лица) – (палац, кажипрст,

средњи прст, домали прст и мали прст – од краја до краја нокта) (*).

Потребан прибор за узимање отисака:- глатка плоча од стакла или бакелита на коју се

наноси боја,- гумени ваљак за наношење боје;

- специјална дактилоскопска боја која се ваљком наноси на плочу;

- омекшивач папиларних линија (препринт);- дактилоскопски сто;

- обрасци – фишеви на које се стављају отисци прстију, дланова, табана.

Врсте дактилоскопских збирки:

а) Општа или декадактилоскопска збирка – отисци папиларних линија свих десет прстију одређених лица на истом

картону.На основу свих десет отисака прстију једног лица прави се дактилоскопска

формула.

б) Монодактилоскопска формула – сваки отисак прста на посебном

дактилоскопском фишу, што значи да за једно лице постоји десет појединачних

дактилоскопских фишева.Сваки појединачни отисак прста има

своју формулу. Монодактилоскопска збирка састоји се из двије цјелине:

прве, у којој се региструју отисци папиларнилих линија познатих учинилаца кривичних дјела, и

друге, у којој се региструју трагови папиларних линија непознатих

учинилаца кривичних дјела (отисци нађени на мјесту криминалног догађаја).

Пронађени траг папиларних линија на мјесту извршења КД провјерава се кроз

свих десет картона отисака прстију познатих учинилаца КД.

Основна класификација отисака (Вучетићев систем) чине главне и

помоћне групеа) Главне групе чине папиларне линије у облику:

Лукова, и обиљежавају се са арапским бројем 1 (“јединице”);

Петља лијево (са отвором у лијеву страну, док се делта налази на десној страни). Обиљежава

се са бројем 2 (“двојке”);

Петља десно (са отвором у десну страну, док се на лијевој страни налази делта). Обиљежава се

са бројем 3 (“тројке”);

Остали облици папиларних линија (кругови, овали, спирале, елипсе, ковити и сл.) који имају

двије делте. Обиљежавају се са бројем 4 (“четворке”).

б) Помоћне групе чине изузеци који се нису могли сврстати у наведене четири - главне

групе. У помоћне групе се сврставају:

Трајно оштећене папиларне линије, због чега се не могу сврстати у ниједну од главних група.

Обиљежавају се са икс (“Х”);

Сложени отисци гдје папиларне линије образују цртеже од најмање два основна

облика (нпр. петља и круг, спирала и петља и сл.) и имају три и више делти. Обиљежавају се са

икс 1 (“Х1”);

Ампутирани прсти – ако недостаје прва фаланга или њен већи дио на прсту. Обиљежавају се са

нулом (“О“).

Основна дактилоскопска формула

Изглед дактлоскопског картона - фиша

Лук (1 “јединица”)Лијева петља (2

“двојка”)

Петља десно (3 “тројка”)

Кругови (4 “четворка”)

Овали (4 “четворка”)

Елипсе (4 “четворка”)Ковити (4 “четворка”)

Везе између прекидаМинуције

Неке карактеристике папиларних линија

(минуције) од значаја за вјештачење

Помоћна група (Х = трајно оштећени, Х1 = сложени отисци са најмање 2 и више основних

облика и 0 = ампутирани прсти)

Дактилоскопско вјештачење(Електронско * и др.)

Да би доказали да је отисак прста узет од лица идентичан са одређеним трагом папиларних линија са мјеста

извршења кривичног дјела, врши се дактилоскопско вјештачење.

По нашем законодавству потребно је пронаћи најмање 12 идентичних индивидуалних карактеристика на оба отиска

(оног који је нађен на ЛМ и оног који је узет од лица), да би се доказало присуство на лицу мјеста:

стање код других земаља:- 12 карактеристика код већине;

- 17 у Француској;- 8 у Бугарској;

- Испод 8 у САД (зависно од облика папиларних линија), јер сви нису једнако заступљене. Тако нпр.:

- петља је заступљена са око.................. 60%, - спирала око ..............................................30%, - лук око.........................................................5%, - остали облици око.....................................5%.

Електронско вјештачење папиларних линија (1. сензор, 2.

добијање слике, 3. издвајање карактеристика, 4. креирање шаблона, 5. база података)

Вјештачење папиларних линија

3.4. Фото – робот (иденти кит).

Суштина фото-робота састоји се у састављању лика на основу запажања

очевидца догађаја.

Помоћу овог метода врши се састављање слике једног лица

комбинацијом слика дијелова других лица, тј. уклапањем у цјелину помоћу

одговарајућег апарата, по казивању очевидца догађаја.

У свијету се користе разни системи за израду фото-робота, а код нас је

присутан компјутерски систем са великим бројем комбинација.

Други начин израде фото-робота је цртање изгледа неког лица од стране ангажованог ликовног умјетника, а по

казивању очевидца догађаја.

Састављени или нацртани иглед лица фотографише се и добијена фотографија

служи за:

- препознавање учиниоца КД, због чега се објављује у средствима јавног

информисања;

- расписивање ванредног обавјештења и др.

Проблеми код фоторобота

3.5. Идентификација на основу трагова усанаУсне човјека садрже индивидуалне

карактеристике (бразде) које су погодне за његову идентификацију.

Трагови усана могу бити:

- латентни (остају на тврдим подлогама), који се откривају под косим свјетлом, и

- видљиви (нашминкане усне).

Трагови усана се фотографишу и фиксирају магнетним прахом и транспарентном фолијом.

Идентификација се врши упоређивањем са неспорним трагом скинутим на погодним

подлогама, а на основу индивидуалних карактеристика.

Идентификација трагова усана – црте

(подударне карактеристике)

3.6. Идентификација на основу трагова ноктију

Немају идентификциони карактер, јер не могу бити толико индивидуални да би омогућили сигурну идентификацију, мада се не смију

запоставити.

Треба указати на трагове ткива који се могу наћи испод ноктију, који могу бити веома значајни за

идентификацију, посебно због ДНК.

Са аспекта идентификације лица најзначајнији су трагови који представљају дијелове ноктију (најмање 2 – 3 мм дужине), а пронађу се на

мјесту извршења, јер посједују уздужне бразде које су погодне за идентификацију, јер се на

основу бразда може идентификовати прст лица са кога траг потиче.

За идентификацију је битно да постоји узорак нокта.

3.7. Идентификација на основу трагова зуба

Посједују индивидуалне карактеристике, на основу којих се може извршити идентификација

лица.

Могу настати на сљедеће начине:

- угризом на живом људском тијелу – ткиву или на лешу, односно на предметима, најчешће

прехрамбеним артиклима (чоколада и слични производи на којима може остати рељефни

траг), или

- одгризом на тијелу (одгризање ува, носа и сл.).

На овај начин могу остати и трагови пљувачке, слине и других ткива од извршиоца, који се могу вјештачити ДНК методом, на што треба обратити пажњу код проналажења и фиксирања трагова.

Фиксирају се фотографисањем и при том се узимају предмети ради вјештачења.

Идентификација се врши на основу индивидуалних карактеристика трагова

са мјеста извршења КД и узетих трагова осумњичених лица на истој или сличној

подлози, односно предмету.

Да би се могла вршити идентификација, потребно је да на гриженој површини остану трагови од најмање 4-5 зуба.

Зуби 3.8. Фоноскопска идентификација

(идентификација помоћу гласа)Одређена КД врше се вербалним непосредно

(увреда, клевета и др.) или преко телефона (уцјена, отмица, организовани крмининалитет –

договарање кријумчарења, корупцијска кривична дјела и др), због чега је неопходно препознавање

гласа.

Значај овог метода идентификације је у индивидуалности, јер у свијету не постоје два

лица са истим гласом.

Основне карактеристике специфичности гласа испољавају се у виду јачине, висине и боје гласа, те нарјечја. (случај разбојништва на бензинској

пумпи у Бихаћу 08.03.1983. године *).

Када је глас непознатог лица снимљен на одговарајући уређај, потребно је пронаћи

осумњичена лица чији глас треба такође снимити истом или сличном техником.

Идентификација лица је могућа на основу индивидуалних карактеристика у гласу сваког

човјека (чим се преко телефона јави неко познат, одмах га препознате).

Идентификационо вјештачење се састоји у упоређивању:

- снимање инкриминисане, и - прибављене компаративне изјаве осумњиченог

лица, или прибављања изјаве на оперативан начин.

У новије вријеме се компаративна вјештачења ове врсте врше на компјутеру, уз примјену специјалних

софтвера за анализу гласа.

Овакве могућности су повод за развој нове гране криминалистике – фоноскопска криминалистика.

Савремене биометријске методе идентификације

Појам: аутоматизовано – рачунарско разликовање различитих физичких својстава и

понашања људског тијела, са циљем утврђивања идентитета човјека.

Историјски развој биометрије

- Алфонс Бертијон (*) и др; - 2003. године САД послије терористичког

напада на трговачки центар (биометријски документи – лична карта, пасош)

Подјела биометријских метода идентификације

Према физичким карактеристикама:

Отисак прстаФизиономија лица

Физиономија дланаИрис (дужица - шареница) ока

Фундус (ретина - мрежница) окаФизиономија уха

ДНКБиометрија мириса

Према карактеристикама понашања:

гласпотпис

ход

Врсте биометријских метода

Биометрија отисака прстију(1. сензор, 2. добијање слике, 3. издвајање

карактеристика – минуције, 4. креирање шаблона, 5. база података)

Физиономија лица

Отисак лица назива се фејспринт (faceprint). Препознавање се врши на основу карактеристика – чворних тачака као што су:

растојање између очију;ширина и висина носа;

дубина очне дупље;изражености јагодичне кости;

линија вилице;брада,и др.

Потребно је само 14 до 22 чворне тачке како би софтвер успјешно обавио процес препознавања.

Ово је, заправо, савремени (електронски - аутоматизирани) лични опис лица као метода идентификације (Д.Г.)

Физиономија длана

Ирис (дужица – шареница ока)

Фундус (ретина-мрежница) ока

Биометрија уха

Биометрија гласа

Биометрија потписа (*)

Биометрија хода (*)

Биометрија мириса

Савремене (перспективне) методе идентификације лица

Одоролошка идентификацијаДНК идентификација

3.9. Одоролошка идентификација

(идентификација на основу трага мириса)

Ради се о посебној врсти микротрагова.

Извршиоци КД нису ни свјесни да на мјесту извршења остављају и трагове мириса (тјелесни мирис).

Сваки човјек има индивидуални мирис, што је од посебног значаја за откривање злочина. Он се заснива на

генетици, што је и научно потврђено.

У новије вријеме развија се нова дисциплина криминалистике – криминалистичка одорологија (наука о

мирисима).

Помоћу посебних справа трагови мириса се фиксирају на мјесту извршења кривичног дјела, тако што се усисавају а

потом конзервирају.

Мириси могу бити изузетно пријатни (*парфеми), али и веома непријатни (* - случај Зељић, случај Шево,

растурање агресивних демонстраната).

Различите супстанце имају различит мирис.

Траг мириса омогућава да се уз помоћ посебно дресираних паса открије извршилац КД, ако су испуњени одређени услови (проток времена, атмосферске прилике,

карактеристике терена и сл.).

Посебно дресирани пас претходно помирише траг – конзервише га и на основу њега покушава да између више лица идентификује лице од кога мирис потиче.

Овај поступак се понавља више пута и са различитим службеним псима. ( * случај разбојништва у Рипчу).

Истраживања су показала да правилно конзервиран траг задржава својства и више година, а присуство грешке у

идентификацији је незнатно (1-2% - истраживања рађена у Мађарској).

Због своје индивидуалности и могућности дуготрајнијег фиксирања трагова мириса, те на стални развој технике и

технологије, одоролошка идентификација има изузетан значај у будућности, јер се могу избацити из употребе

службени пси када је у питању ова сврха.

3.10. ДНК идентификација

(идентификација на основу генетског записа)

Правни основ за примјену: чл. 177 – 180 ЗКП РС.

У криминалистичке сврхе први је употребио генетичар Алек Џефри (Alex Jeffreys) 1984. године у Вел. Британији.

Сматра се да је он измислио методу за форензичку генетику (откривање КД

путем ДНК).Džejms Votson i Frensis Krik,

проналазачи структуре ДНК – Нобел 1962 (Вотсон: ја сам

Бог)

Розалин Франклин (1920 – 1958)

Alek Džefriz (1950) – британски генетичар

први развио методу идентификације на основу ДНК (1984)

Метода идентификације лица помоћу ДНК први пут

је коришћена у Великој Британији

1988. године, када је захваљујући “ДНК

отиску” утврђено да је лице које је силовало двије младе дјевојке и

њихов убица пекар (Цолин Виле), а не

младић који је претходно ухапшен

као осумњичени. Значај ДНК у

криминалистици

(откривању и доказивању злочина)

ДНК одлучује о људским судбинама,

због ње се давно затворени списи (неразјашњена КД) поново отварају,

правноснажно осуђена лица ослобађају, а

извршиоци кривичних дјела и при самој помисли да би њихова ДНК могла бити анализирана, озбиљно

страхују.

Има највећу могућност примјене у расвјетљавању злочина с обзиром на бројне биолошке трагове који остају

на мјесту криминалног догађаја.• структура ДНК откривена 1953.

године(ДНК – ДНА) * дексирибонуклеинска киселина (acid)

Допринос за ову методу (нобеловци 1962. - Вотсон, Крик, Вилкинс) – Розалинд Франклин.

(Лајнус Полинг *).

Значај методе: највећа могућност за пријмену у расвјетљавању злочина данашње вријеме, с

обзиром на бројност трагова.

На мјесту извршења КД остају бројни биолошки трагови који потичу од извршиоца КД, на основу којих се може извршити ДНК идентификација.

ДНК представља органску супстанцу која се налази у нуклеусу живих ћелија.

ДНК је саствни дио хромозома и састоји се од четири базе и суштина је у распореду, односно

утврђивању редослиједа ових база.Животни циклус ћелије

(број ћелија у организму – око 100 билионa (милион милиона) – када би се поредале једна до друге, ланац би био дугачак 1000 км – од Париза

до Рима). Има их око 200 врста.

ДНК и једру

Нукелотиди: А = аденин, G = гуанин, C = цитозин, T = тимин

ГЕН = 60.000 до 80.000 генома

ДНК шифраГенетика Марјана

Матијевића

Сваки човјек посједује сопствени код (шифру), који

се назива геном.Шта је ген (а шта геном)?

Занемарљива је вјероватноћа да двије особе имају исти редослијед база, односно генетски

код (геном), који одређује индивидуалне карактеристике сваког појединог лица.

Према томе, ДНК је генетски материјал који се налази у језгру тјелесне ћелије и који даје

кодиране поруке које се разликују код сваког лица. Могу их имати једнојајчани близанци.

То значи да крв, сперма, пљувачка, као сваки други траг који потиче од човјека и у себи садржи

људске ћелије, може да послужи за ову врсту идентификације.

ДНК представља генетски траг једног лица и омогућава његову

идентификацију на основу одређених биолошких трагова, исто као што то

омогућавају трагови папиларних линија, па се у литератури среће и назив

“генетски отисак прстију”.

Идентификација се врши упоређивањем ДНК са мјеста извршења са ДНК узетом

од осумњиченог лица.

Научници искључују могућност да се код два лица појави иста генетска структура, уз могућност изузетка код једнојајчаних

близанаца. Врсте биолошких трагова подобних за вјештачење

(може се вјештачити траг који у себи има језгро са ДНК)

Крв (потребан 1 кубни милиметар);Кожа и епител;

Сперма;Вагинални секрет;

Пљувачка (фиксира се са коже од угриза);Зној;

Длака (с коријеном и без њега*) – најлакше је начи као доказ;Мокраћа;

Фекалија (измет);Секрет из носа на марамици;

Одломљен нокат.

За вјештачење је битно:Количина узоркаКвалитет узоркаЧистоћа узорка

Начин преноса трагова

Директно (примарно) – крв, сперма, пљувачка и сл., са извршиоца на жртву и обратно, или на

мјесту догађаја;

Индиректно - посредно (секундарно) – нпр. извршиоц покупи својом одјећом или косом длаку

са жртве или из возила у коме је извршено кривично дјело.

Приликом вршења увиђаја, биолошке трагове који се могу вјештачити путем ДНК треба, након што се

означе бројем и размјере:

- фотографисати;- направити видео запис трагова и њиховог

положаја мјесту криминалног догађаја;

- записати мјесто и стање узорка;- направити скицу и уцртати мјесто узорка и

његов однос са другим узорцима и околним предметима.

Начин прикупљања и поступања са биолошким траговима (обавезно радити у бијелим рукавицама које често мијењати и маском на лицу)

• КРВ (као најчешћи биолошки траг)

а) када се налази на одјећи треба поступати на сљедећи начин:

- одјећу осушити на собној температури у хладу (као код љекобиља*);

- сваки одјевни предмет паковати у засебну папирну врећу – никад не користити пластичне вреће или

другу херметички затворену амбалажу, јер убрзава процес кварења;

- не дозволити да дође до трења или протресања;- правилно означити одјећу и похранити у лабораторији на сувом, хладном и тамном мјесту

б) када се налази у текућем узорку: - 5 мл прикупити у вакум епрувету,

- правилно означити, - ставити у фрижидер на + 4 степена Ц, и

- што прије доставити у лабораториј.

в) ако је крв на људском тијелу:са коже или слузокоже – крв узети помоћу

љепљиве траке или тампона вате (штапић за узимање бриса) навлаженог дестилованом

водом;испод ноктију помоћу чисте чачкалице, а сами

нокти резањем чистим маказама или ноктарицом, с тим да се сваки нокат и свака чачкалица, односно одсјечени нокат пакује засебно и

правилно обиљежава;

г) Сасушене мрље на предметима или другој подлози:

читав предмет са траговима крви, уколико је то могуће, доставити означен у лабораториј, а

ако је на другој подлози треба га састругати на лист папира, или помоћу љепљиве траке,

упаковати у папирну врећицу (или коверту) и означен доставити у лабораториј на вјештачење.2. СПЕРМАа) Када је на одјећи, поступа се на исти начин као и код крви;

б) Када је у питању текући узорак:- употребом чисте шприце пренијети сперму у

чисту стерилну епрувету, прописно је означити, похранити у фрижидер и што прије доставити у

лабораториј.

в) Када су у питању трагови са жртве:- узети брисове и размазе са стиднице и из роднице, брисове око сполних органа, брисове

и размазе из усне шупљине, брис слузнице носа, стидне длаке чешљањем и чупањем, микро трагове испод ноктију, одрезани нокти и сл.

- узорке је потребно узети што прије, означити и паковати засебно, те до доставе у лабораториј

чувати у фрижидеру.

Сваки узорак који садржи текућину, потребно је прије паковања осушити на собној температури у

хладу (као биље). 3. Остале тјелесне излучевине (слина, мокраћа, вагинални исцједак, зној, исцједак из носа, млијеко мајке, желучани сок, повраћени садржај, фекалија, пљувачка).а) Уколико се налазе на одјећи, поступак је исти

као и код крви.

б) Уколико су у питању текући узорци – пренијети у чисту стерилну стаклену посуду, исту

затворити, означити и ставити у фрижидер до пребацивања у лабораторију.

в) Уколико су у питању трагови на људском тијелу:

Слина: након испирања водом остатака хране (*) из усне шупљине, слина се узима на чист папир

гдје се оловком оцртавају њени обриси. Узорак се суши на зраку, пакује у папирну омотницу,

прописно означава и похрањује;

Мокраћа и измет прикупљају се у чисте посуде, означавају и похрањују у фрижидер;

Када је у питању вагинални исцједак исти треба узети брисом, осушити га на зраку, умотати у чист папир, прописно означити и похранити.

На исти начин се поступа и када је исцједак из носа. (марамице са лица мјеста обавезно

покупити).

Када је у питању пљувачка, иста се може наћи на опушку цигарета који треба упаковати,

обиљежити и похранити.

д) Када су у питању сасушене мрље, могу се прикупити изузимањем читавог предмета или пак

стругањем или изрезивањем дијела, а потом паковати у чисте омоте, прописно означити и

похранити у фрижидеру до доставе у лабораториј.

Битно је да на узорке не дођу микроорганизми (*).

Прикупљање и паковање длака

Длаке се чупају са различитих дијелова заједно са коријеном (4 – 5 длака са различитих дијелова

главе), а уколико је узорак мокар, треба га осушити на зраку, а затим сваку длаку посебно

запаковати у папирне омоте, правилно означити и похранити.

На исти се начин поступа и са длакама које се нађу на мјесту догађаја као испале, на жртви или

другом мјесту које је у вези са криминалним чином.

Папиларне линије су подесне за ДНК вјештачење само ако су остали трагови на љепљивој траци гдје се задржао зној који је

подесан за вјештачење (остаци трагова масти и масних киселина због којих траг папиларних

линија може остати дуже уколико није изложен

временским непогодама или обрисан на други начин).

Трагови животињског и биљног поријекла

а) Трагови животињског поријекла

Прикупљају се на исти начин као и трагови људског поријекла.

Читави инсекти и њихове развојне фазе (ларве и сл.) стављају се у чисте стакленке са

пробушеним поклопцима ради вентилације (*), правилно означавају и похрањују на собној или

другој температури која им одговара.

б) Трагови биљног поријекла (* биљка има ћелије као и човјек)

Могу се наћи на осумњиченом, оштећеном – жртви, као и на мјесту криминалног догађаја.Исте се суше у хладовини а потом пакују у

одговарајуће папирне кесице које се означавају са латинским (*) и домаћим називом.

Методе ДНК вјештачења

PRCL – Restriction fraдment lenдht polymorphism – Полиморфизам дужине рестриктционих

фрагмената (најстарија метода код које се налаз чекао 6 – 8 седмица)

PCR – The Polimeras Chain Reaction – Ланчана реакција полимеразе (новија метода код које се

налаз чека неколико сати).

Mт ДНК – дексирибонуклеинска киселина из митохондрије - органеле (први пут примјењена у

САД 1996. године), по којој се могу вјештачити кости старе и до 1000 година, длака бе коријена,

зној, као и материјали који су контаминирани. Идентификација се врши по сродности по мајчиној

линији. (разлика између матице и трута).

Какве ће тек технике бити у будућности? (идентификација ће бити на лицу мјеста), Вотсон –

ја сам бог.

Захваљујући ДНК методи разријешени

су бројни компликовани

случајеви, нарчито силовања и убиства, а посебно случајеви из

рата на овим просторима, када су у

питању лешеви и остаци човјечијег

тијела – кости и др.

Проблеми у праксиа) непостојање ДНК лабораторије у МУП-у РС

у криминалистичке сврхе (* интерес борбе против криминала, 5 х више наплаћују други);

б) Проблеми у поступању са ДНК доказима

Грешке и пропусти у фази оперативне и истражне дјелатности, као што су:

- контаминација трага туђим биолошким материјалом од стране полицајца који је

обезбјеђивао лице мјеста или чланова увиђајне екипе,

- уништење трага услијед неадекватног третирања,

- грешке у фиксирању и документовању , - оштећење трага од фазе паковања до преноса у

лабораторију за вјештачење,

- грешке приликом обезбјеђивања компаративног материјала (контаминација, уништење услијед

неадекватног паковања, замјена услијед непажње ОСЛ, или лукавог поступања од стране

осумњиченог.

Грешке и пропусти у лабораторији коју је послат биолошки материјал за вјештачење, као што су:

- контаминација, - уништење,

- несавјестан рад и др.

В) Потреба за стандардизацијом ДНК поступка, која подразумијeва:

- потребну законску регулативу (* Закон о ДНК регистру, Закон о биолошким вјештачењима,

Закон о заштити генетске приватности),- базе података (*),

- полицијски и истражни поступак у обезбјеђивању доказа за ДНК вјештачење,

- стандардизација лабораторијских услова и поступака вјештачења

4. Идентификација предмета и лешева

Значај: њиховом идентификацијом се долази до података о могућем извршиоцу кривичног дјела.

4.1. Идентификација предмета (ствари)

може да буде:

а) непосредна (предмети који су претходно регистровани, или имају неко физичко обиљежје

– нпр. возило - серијски број), и

б) посредна идентификација – на основу трагова које су предмети оставили на лицу

мјеста.

Идентификација ствари врши се на основу физичких, правних и фактичких обиљежја.

Обиљежја ствари могу се класификовати у четири групе:

а) Обиљежја настала намјерно у току процеса израде предмета (облик, величина, боја, тврдоћа

и сл.), која су заједничка за све предмете израђене по истом пројекту и углавном служе за

одређивње групне припадности;

б) обиљежја која настају у току производње ненамјерно, због непрецизности и сл. И ово су

по правилу строго индивидуална обиљежја;

в) обиљежја настала намјерно у току употребе – веома су погодна за идентификацију;

г) обиљежја настала спонтано у току употребе - веома погодна за идентификацију.

4.2. Идентификација лешеваВрши се:

Препознавањем на основу личног описа или фотографије (* случај из Македоније);

Препознавањем одјеће и обуће на лешу;

Узимањем отисака прстију и провјеравањем кроз дактилоскопску збирку;

Упоређењем отиска зуба са стоматолошким картоном и сл.

Сваки непознат леш подлијеже претходној регистрацији (лични опис, опис одјеће и обуће нађене на лешу,

опис предмета нађених код леша, његово фотографисање и

тоалетизирање(* - Бихаћ, Костела).

Прво се врши провјера кроз евиденцију несталих лица која се води у органима

унутрашњих послова;

Такођер се врши провјера и кроз евиденцију издатих потјерница, које

садрже фотографију, те обавјештавају циркуларно ОУП-а.

VI тематска цјелинаТРАСОЛОГИЈА

ОПШТА РАЗМАТРАЊА О ТРАСОЛОГИЈИОбухвата:

Појам, значај и подјела трагова

МикротраговиТрагови папиларних линија

Трагови крвиТрагови сперме

Трагови пљувачкеТрагови длака

Трагови стопала и др. трагови људског поријеклаТрагови животињског поријекла

Трагови оруђа Трагови ватреног оружја

Трагови возилаОстали материјални трагови у вези са КД

Трагови средстава вјешања

Пајам, значај и подјела трагова

Појам трасологије: дио криминалистичке технике који се бави учењем о траговима,

односно проналажењу, фиксирању, тумачењу и значају материјалних трагова који су у вези

са КД.

Појам трага: представља одређену промјену која је настала дјелатношћу човјека, животиње или неког предмета и која је у вези са КД, а

може да буде видљива или невидљива, и као таква доприноси разјашњавању КД и

откривању учиниоца.

Значај трагова: указују на постојање КД, средства и начина извршења, омогућавају

утврђивање мјеста, времена и мотива извршења КД.

ДОКАЗИ: - Лични (*)

- материјални (*)

Врсте трагова:

- микротрагови,- трагови папиларних линија,

- трагови крви,- трагови сперме,

- трагови пљувачке,- трагови длака,

- трагови стопала,

остали трагови људског поријекла (гној, мокраћа, измет, мајчино

млијеко, колострум, и др.),трагови животињског поријекла,

трагови оруђа,трагови ватреног оружја,

трагови возила,остали материјални трагови у вези

са кривичним дјелом,трагови средстава вјешања.

1. МикротраговиПојам: представљају микроскопски ситне

промјене које су невидљиве, или голим оком једва видљиве, док су макротрагови знатно већи

и могу се уочити голим оком.

Микротрагови имају велики значај због чега је њиховом проналажењу, фиксирању и

обезбјеђењу (паковању) посебно на увиђају

потребно посветити посебну пажњу. Ово због тога, што починилац кривичног дјела често није ни свјестан да се ти трагови могу на адекватан начин уочити, фиксирати и вјештачити, што на

крају може бити материјални доказ на суду.

За проналажење и фиксирање микротрагова користе се разна техничка средства, а за

вјештачење разна савремена средства која увеличавају и до неколико десетина хиљада

пута.

1.1. Врсте микротраговаВеома је тешко казати шта спада у микротрагове,

мада најгрубље речено, они би се, условно речено, могли подијелити на биолошке, хемијске

и остале трагове.

- Биолошки трагови (једноћелијска или безћелијска тијела – нпр. вируси (*), мали

фрагменти – супстанце биљака или животиња) – специфичности код појединих биљака (*) и

животиња (*);

- Хемијски трагови (ситне честице – фрагменти минерала, стијена, земље – прашине, метала,

легура, уља, мазива, боје, стакла и сл.);

- Остали микротрагови (дјелићи материје у чврстом или течном стању који се јављају у

микроскопским величинама).

1.2 Начин проналажења микротрагова

Да би се микротрагови могли проналазити (на бази претпоставке о врсти и карактеру КД, начину извршења и др., зашто треба

одређено искуство), неопходно је познавати како се преносе микротрагови – тј. КОНТАКТ између нечег. Према Водинелићу, постоји

девет категорија преношења:

• а) од учиниоца КД на мјесту извршења, или б) од учиниоца на неком другом мјесту;

• а) од мјеста извршења на учиниоца, и б) од других лица мјеста на учиниоца;

• а) од оштећеног – нападнутог објекта на мјесто извршења КД,

б) или од оштећеног на друга лица мјеста;

IV. од учиниоца на оштећеног-нападнути објекат;

V. од оштећеног – нападнутог објекта на учиниоца;

VI. а) од средства извршења КД на учиниоца

б) од учиниоца на средства извршења;

VII. а) од средства извршења на оштећеног – нападнути објекат, б) или обратно;

VIII. а) од средства извршења КД на мјесто извршења,

б) или обратно;

IX. а) од средства извршења на друго лице мјеста, б) или обратно.

1.3. Начин откривања, фиксирања и паковања

а) Откривање микротрагова

Мисаона конструкција – претпоставка гдје се налазе;

Визуелни прегелед голим оком;Визуелни преглед лупом или другим оптичким

помагалом;Претпоставка гдје се налазе.

б) Фиксирање микротрагова

Макрофотографијом, уз претходно бројчано означавање гдје је траг нађен увиђајем;

Усисавање специјалним усисивачем;Лијепљење на љепљиву траку.

в) Паковање микротрагова

1.4. Вјештачење микротрагова2. Трагови папиларних

линија

Значај уопштеНачин остајања папиларних линија

на лицу мјеста (*)Трајност и састав супстанце – зноја

(*)Дјела код којих се појављујуГдје се најчешће проналазеПоступци којима се штите

извршиоци КДПоступак проналажења и фиксирања и паковања

Доказни значај

Могу бити видљиви и невидљиви (латентни).

Невидљиви трагови проналазе се уз помоћ косог свјетла, затим изазивају и на крају се врши

њихово фиксирање (фотографисање) и уз помоћ одговарајућих фолија узимају и пакују на

вјештачење.

За изазивање невидљивих трагова користе се:

а) Физичке методе (аргенторат, графитни прах, златни прах – бакарна бронза, магнетни прах, флуоросцентни прах - који се лијепе на зноју

трага).

Изазвани трагови скидају се дактилоскопским фолијама које могу бити црне или бијеле боје,

односно провидне (транспарентне).

б) хемијске методе – коришћење одређених хемијских агенаса као што су: јодне паре, раствор сребро-нитрата, нинихидрина и метод ласерског

зрачења.

Овако изазвани трагови фиксирају се фотографисањем.

Након фиксирања трагова папиларних линија врши се њихова фотографска репродукција и

приступа се дактилоскопском вјештачењу.

За разлику од раније, данас се вјештачење ради у електронској форми, што је много брже,

једноставније и поузданије.

3.Трагови крви

Значај уопштеДјела код којих се појављују

Облици у којима се појављујуГдје се најчешће проналазе

Чему нам помажу (мисаона конструкција)

Поступак проналажења и фиксирања и паковања

Доказни значај

Трагови крви су карактеристични за многа, углавном за тежа КД (крвне и сексуалне деликте, имовинска КД, дјела политичког криминалитета, дјела против опште сигурности људи и имовине,

безбједности саобраћаја и др.).

Присутне су различите подјеле трагова крви, а наш најпознатији криминалиста В. Водинелић је

ове трагове подијелио на:

- Локве крви; - млазеве крви;- Капљице крви; - трагове вучења;

- Трагове замаха; - крвне посјекотине.- Брисотине крви;

На основу пронађених трагова крви на лицу мјеста вршимо мисаону конструкцију догађаја

(правац кретања учиниоца, њихов међусобни однос, положај и др.).

Проналажењу, фиксирању и паковању трагова крви мора се посветити посебна пажња.

Експертизом трагова крви утврђује се:- да ли се ради о људској или животињској крви;

- крвна група;- пол лица;

- старост трага крви;

- идентитет лица на основу ДНК анализе.

4. Трагови сперме

Примјер из праксе (*)Дјела код којих се

појављују

Гдје се најчешће проналазе

Чему помажу (мисаона

конструкција)Поступак

проналажења и фиксирања и

паковањаДоказни значај

Најчешће се налазе код сексуалних деликата (силовање, обљуба над

немоћним лицем и др).

Најлакше се проналазе коришћењем кварц лампе, пошто

сперма флуоресцира.

На основу трагова сперме може се извршити идентификација лица на

основу ДНК анализе.

5. Трагови пљувачке

Значај уопштеДјела код којих се

појављују

Облици у којима се појављују

Гдје се најчешће проналазеПоступак

проналажења и фиксирања и

паковањаДоказни значај

Могу се наћи на мјесту извршења многих КД.

На увиђају је потребно обратити пажњу на луле, муштикле, опушке, папирне марамице, чачкалице

и сл.

Трагови пљувачке имају елиминациони и идентификациони значај.

Помоћу пљувачке се може утврдити пол лица и крвна група, при чему је потребна мања количина

пљувачке него крви.

Такав траг не може бити старији од 10 -15 дана.

Помоћу пљувачке се врши ДНК идентификација.

6. Трагови длака

Значај уопштеДјела код којих се

појављујуОблици у којима се

појављују

Гдје се најчешће проналазеПоступак

проналажења и фиксирања и

паковањаДоказни значај

Длаке остају на извршењу многих КД.

Посебно су значајне код крвних и сексуалних деликата, али и код

имовинских деликата (крађе, разбојништва, одузимање возила и сл.).

Длаке треба тражити на одјећи, обући, тијелу извршиоца и жртве, на

предметима извршења и на нападнутом објекту.

За њихово проналажење потребно је добро освјетљење и помагала (лупе и сл.), при чему треба водити рачуна код

припреме увиђаја.

Не смију се узимати рукама, већ пинцетом и одлажу се у епрувете.

Судско-медицинским вјештачењем длаке даје се одговор на сљедећа питања:

- да ли се уопште ради о длаки ?,

- да ли је длака људског или животињског поријекла ?,

- да ли потиче од мушкарца или жене и са ког дијела тијела ?,

- којој врсти животиње припада ?,

- да ли је длака отпала природним процесом, ишчупана, одсјечена или откинута ?,

- да ли је длака измјењена козметичким путем (бојење, фризирање и сл.) ?,

- да ли длака може пружити податке о старости лица ?,

- да ли длака припада осумњиченом лицу ?.

Помоћу длаке утврђује се крвна група и врши ДНК анализа.

8. Трагови стопала

Значај уопштеДјела код којих се

појављују

Облици у којима се појављују

Гдје се најчешће проналазе

Шта се на основу њих може закључити

Поступак проналажења и

фиксирања и паковања

Доказни значајТрагови стопала могу указати на:

- број учинилаца КД,

- правац и начин кретања,

- висину лица – код нормално развијеног човјека дужина босог стопала је за 6,876 пута

мања од његове висине (Парвин),(* Сани)

- пол и узраст,

- тјелесне недостатке (“Х” или “О” ноге и сл.),

- дужину корака,

- линију хода,

- угао хода и др.

Трагови стопала могу бити видљиви и невидљиви.

Видљиви могу бити површински и рељефни.

Начин фиксирања (зависи од начина остављања трага)

- фотографисање размјерном фотографијом,

- рељефни се фиксирају мулажирањем (алабастер гипс), а

- од босих ногу изазивају отисци табана на дактилоскопску фолију.

Величина обуће у цм(висина : 6,876 – босо стопало)

9. Остали трагови људског поријекла

У ове трагове спадају нарочито:

трагови усана,трагови зуба,

трагови ноктију,трагови људских излучевина, као што су:

- трагови мокраће - урина,- трагови гноја,

- трагови млијека, - трагови колострума,

- и други трагови, који могу имати идентификациони значај

коришћењем ДНК методе.

Трагови усана

Трагови зубаТрагови ноктију

10. Трагови животињског поријекла

То могу бити трагови:

- ногу, - ткива,- канџи (*), - измета,

- крви, - зуба,- длаке, - перја,

- папиларних линија код неких врста животиња (неке врсте мајмуна, пси,

кунићи), јер се исте налазе на њиховим шапама.

Проналазе се у криминалистичко – тактичким ситуацијама у којима се животиње могу довести у вези са кривичним дјелом и учиниоцем.

• Животиња може бити:- Објекат напада КД (крађа животиње, убијање и

мучење животиње – КД против ЖС);

- Коришћена као средство извршења (разбојништво уз помоћ змије отровнице, пса,

стршљена * и др);

- Коришћена за превоз до мјеста извршења (запрега, коњ и сл.);

- Коришћена за транспорт крадених предмета, леша и др.;

- Пратила извршиоца КД ради сигурности;- Учествовала у СН.

Начин фиксирања је исти као и код трагова људског поријекла.

11. Трагови оруђаОруђа којима се могу извршити кривична дјела и

оставити трагове на лицу мјеста или неком другом мјесту могу бити:

Фабричке израде (оруђа рађена у серији која имају свој тип, модел, творнички број и др.);

Ручно произведена (раде их ковачи, бравари и други мајстори и имају више особених карактеристика у односу

на она која су произведена творнички);

Специјално произведена за конкретну намјену (ради се о оруђима специјално израђеним за вршење КД као што су

чешаљ за отварање брава, топ – ломљач брава, разни калаузи за отварање брава, пригушивачи за оружје (*) и

многе друге направе помоћу којих се лакше може извршити КД);

Приручна оруђа (која извршилац нађе на лицу мјеста као комад жељезне шипке који може помоћи умјесто пајсера,

метална цијев, жица и др.).

Врсте оруђа и начин на који својим дјеловањем могу

оставити траговеТрагови сјечива (сјекира, брадва, длијето);

Трагови тестере;Трагови бушења (бушилице, бургије);

Трагови стругања (турпије, флексерице и др.);Трагови одваљивања (пајсер, ћускија, сјекач,

жељезна шипка - полуга);Трагови убода (рогуље, виле, нож, шило,

шрафцигер, шипка и др.);Трагови копања (ашов, лопата, мотика, будак,

крамп и др. – закопавање леша, крадених ствари или других трагова у вези са КД);

Трагови ударања (маљ, мацола, чекић и др.);Трагови намјенски израђених оруђа за

проваљивање (чешаљ, ломљач брава “топ”, калауз).

12. Трагови ватреног оружја

Дио оружја на којем остају трагови испаљивања и

испаљени пројектил (десно)

Врсте оружја код којих остају разни трагови:

по намјени (војно, ловачко, спортско)- по техничким карактеристикама

(неаутоматско, полуаутоматско, аутоматско)

- по конструкцији (краткоцијевно, дугоцијевно)

- по врсти (пиштољи, револвери, пушке, ловачке пушке, аутомати,

митраљези)

- по калибру (лично наоружање од 5,6 – 11,43 мм, ловачко ватрено од 10 – 20

мм)- по производњи (индустријско, ручно

рађено)- по унутрашњости цијеви (олучено,

неолучено)

Одређивање правца пуцања

Трагови могу потицати од:пројектила – зрна, односно цијеви,

ударне игле, чела затварача,

извлакача, барутних честица – гасова и др.

Шта се може утврдити криминалистичко – балистичким вјештачењем трагова ватреног оружја?

- из које врсте ватреног оружја је извршено испаљење,- из којег конкретно оружја,

- правац пуцања,- удаљеност , односно мјесто са кога је пуцано,

- положај учиниоца у моменту испаљења,- положај жртве у моменту када је погођена

- вријеме када је извршено опалење,

- исправност ватреног оружја .

Трагови проласка метка на стаклу, одјећи и лобањи

Судско медицински вјештак може дати одговор на сљедећа питања:

- да ли се ради о повреди ватреним оружјем;- која рана је улазна, а која излазна, ако је има;- са које удаљености је извршено испаљење;

- карактеристике и правац канала ране;- да ли је у питању устрелна(*), прострелна (*)

или застрелна рана;- какве су остале посљедице у односу на

угрожавање живота (*);- какво је поријекло повреде (убиство,

самоубиство, нехат, задес, самоповријеђивање, злонамјерно

повријеђивање (*случајеви у рату);- идентификација оружја и муниције.

Успоредба спорног и неспорног зрна

Парфинска рукавица се примјењује ради проналажења барутних честица на

руци лица које је пуцало из ватреног оружја. Умјесто парафина за скидање барутних честица може се користити и силикон, разне пасте које ће за себе

везати барутне честице.

Веома су значајни трагови ватреног оружја настали на стаклу , посебно код

крвних деликата ако је зрно прошло кроз стакло и погодило лице у унутрашњости

просторије.

Може се утврдити да ли је пуцано из даљине или близине, са које стране

стакла је пуцано.

13. Трагови возилаЗначај возила у савременом

временуТрагови возила у крим. смислу се појављују када је

возило коришћено:

- као превозно средство за одлазак и повратак извршиоца са мјеста извршења КД;

- као средство транспорта предмета КД;- за превоз убијеног (жртве);

- за бјекство из затвора или преко границе;- за кријумчарење робе;

- као средство за убиство са умишљајем или наношење ТТП или ЛТП, односно покушај истих;

- као објекат у коме је извршено КД (силовање и др.);

- као објекат над којим је извршено КД (крађа возила или крађа дијелова са возила);

- кад је послужило за фингирање КД у циљу прикривања извршеног КД;

- кад је учествовало у СН (КД против јавног саобраћаја).

Трагови који се појављују код возила су:

трагови точкова,

трагови отпалих дијелова са возила (свјетла, штоп свјетла, показивач правца, отпали гит и боја, браник,

вјетробранско стакло, прашина, уља и др), трагови на возилу (од другог бозила, крв, длаке, влакна

одјеће и др), трагови у возилу (крв, длаке, сперма, пљувачка, опушак и

др.), трагови на жртви (комади стакла, длаке, сперма, крв,

прашина са возила и др).

Трагови точкова се фиксирају као и трагови стопала, а могу бити рељефни и површински.

Рељефни трагови се фиксирају фотографисањем и мулажирањем, а површински фотографисањем.

Остали трагови (на возилу, у возилу, н жртви, отпали са возила) фиксирају се као и остали трагови који су нађени

на мјесту криминалног чина.

14. Остали трагови у вези са кривичним дјелом

Трагови земље и прашине

Трагови одјеће и влакана

Трагови стаклаТрагови боје и лака15. Трагови средстава

вјешањаЗначај уопште (да се расвијетли о чему се

ради )Средства извршења

Чему помажу (мисаона

конструкција)Поступак

проналажења,

фиксирања и паковања трагова

Потреба за обдукцијом

Доказни значајVII тематска цјелина

УВОД У ИСТРАЖНУ ТЕХНИКУ

Појам и задатак истражне техникеФизички методи истражне техникеХемијски методи истражне технике

Физичко-хемијски методи истражне технике

1. Појам и задатак истражне технике

Појам: дио криминалистичке технике који се бави испитивањем макро и

микротрагова, а у ком се користе специфичне криминалистичко-техничке и

оперативно-тактичке методе, али и методе појединих техничких наука

(физике, хемије, биологије, медицине и др.).

Задатак: да све трагове доведе у узајамну корелацију – везу без обзира на

то гдје су нађени, тј. да изврши идентификацију трагова и вјештачењем

утврди идентичност.

Методи истражне технике (физички, хемијски, физичко-хемијски).

2. Физички методи (методи мјерне технике, оптички методи,

фотографски метод)а) Методи мјерне технике често налазе своју

примјену у мјерењу дужине и масе.

- Мјерење дужине нарочито се примјењује приликом вршења увиђаја гдје се користе:

- пантљике, метри, лењири (дужине веће од цм – дм, м итд.),

- лупе (нпр. код графоскопских вјештачења) и - шублери (нонијуси), када се ради о

милиметрима или или још мањим дужинама,- микрометарски завртањ, којим се мјери стоти

дио милиметра, а постоје класични и модерни микрозавртањ – нпр. идентификација дебљине

папира или фолије. (*у машинству је милиметар највећа мјера).

- Мјерење масе – тежине подразумијева

коришћење разних врста вага (техничка – 0,01 г, аналитичка – до 0,000001 г), зависно од тежине

материје која се мјери.

Лупа, шублер (нонијус)

б) Оптички методи (користе се у области видљивог и невидљивог зрачења и дијеле се у двије групе).Прва група – методе које се примјењују у области видљивог дијела спектра, гдје спадају огледала

и призме. Најчешће се користе оптички инструменти који могу увећати лик неког предмета, тако да се у ту сврху користе:

- лупа , - микроскопи – разне врсте (стерео,

компаративни, поларизациони) са увећањем и до више десетина хиљада пута.

Друга група – методе које се примјењују у области невидљивог дијела спектра, гдје се

користе - уређаји са инфрацрвеним зрацима (ИЦ –

продиру у дубину материје), - уређаји за рендгенско зрачење (откривају шта

се налази у материји - * ДГ), - уређаји за ултраљубичасто зрачење (заснивају се на бази флуоросценција – нпр.

откривање трагова сперме).

Стерео микроскоп

в) Фотографски метод подразумијева примјену фотографије у криминалистици.

Криминалистичка фотографија се дијели на:

Регистрациону (сињалетичку);

Оперативну фотографију (фиксирање разних трагова, предмета, доказа, кретања и дјелатности

одређене категорије лица и служи за добијање значајних индицијалних чињеница на основу којих се планира даљи

оперативни рад. Оперативна фотографија се дијели на:

- Увиђајну фотографију (приказивање – снимање лица мјеста криминалног догађаја из свих углова и

пронађених и означених предмета и трагова на лицу мјеста ).

- Тајну фотографију , која подразумијева тајно фотографисање лица, простора, предмета или догађаја, за које не знају друга лица. Користе се

скривена камера, минијатурна камера, даљинско снимање и ноћно снимање (IC фотографија).

Употребљава се код извођења специјалних истражних радњи, у циљу прибављања доказа неопходних за

успјешно вођење кривичног поступка.

Камера са инфрацрвеним зрацима

(за снимање ноћу)

- Репродукциона фотографија подразумијева репродукцију, односно

умножавање одређене фотографије или неког документа када се за то укаже потреба.

- Пројекциона фотографија је фотографија која се може пројектовати на екрану са

знатним увећањем.

Истражна фотографија је фотографија путем које се документује вјештачки налаз, односно писмени вјештачки налаз и мишљење, јер га обавезно прати одређен број фотографија.

Уједно служи да се дође до нових информација, чињеница и података од значаја за откривање и

доказивање КД, у ком циљу се користи: макрофотографија, микрофотографија, употреба

невидљивог зрачења у фотографији, фотографисање под различитим условима

освјетљења и примјена обојених филтера у истражној фотографији. У правилу се ради о

тајној фотографији за прикупљање материјалних доказа.

3. Хемијски методи које користи криминалистичка хемија

Значај хемије у савременом свијету

Услови за примјену хемијских метода код испитивања разних врста трагова су:

а) да се могу користити искључиво специфичне хемијске реакције, а специфичност се огледа у томе што се помоћу њих може идентификовати тачно одређен атом, молекул или молекулска

група, док су неспецифични за сва остала хемијска једињења. Проналазак одређеног једињења на осумњиченом служи као индиција (нпр. остаци

барутних гасова на шаци скинутих парафинском рукавицом).

б) да је хемијска реакција примјењива, тј. да се

може примјенити у склопу истражне технике, а не да се користи она путем које би се уништили

трагови (нпр. коришење метода чија би висока температура истопила парафин у парафинској

рукавици и уништила трагове барута. (супротоно

томе- елиминисање вируса из организма – метод старих Индијанаца).

в) што су многе хемијске реакције токсичне. Хемијске реакције које се примјењују у току

вјештачења морају бити апсолутно нетоксичне.тј. ослобођене сувишних материја.

Хемијски методи се примјењују нарочито код:

одређивања даљине пуцања путем концентрације барутних честица (Валкеров метод, метод

Лисинског, Хофманов метод) *;

изазивање трагова папиларних линија као поузданих доказа присуства извршиоца на лицу мјеста КД (графитни прах, магнетни прах и др.);

постављања хемијских криминалистичких клопки (фуксин, сребронитрат, специјалне невидљиве пасте и др.), са циљем да се докаже присуство

извршиоца на мјесту криминалног чина, иу другим ситуацијама.

4. Физичко – хемијски методи

У склопу истражне технике примјењују се

разни физичко-хемијски методи, а најчешће сљедећи:

Мјерење густине;Мјерење индекса преламања;

Микроелементарна спектрографска анализа;Ласерска микроспектрална анализа;

Атомско-апсорпциона спектрофотометрија;Инфрацрвена спектрометрија;

Рентгенске анализе;Електронски микроскоп са рентгенском

микросондом;Неутронска активациона анализа;Нуклеарна магнетна резонанца;

Масена спектрометрија;Термометријска анализа;

Електрохемијски методи, иХроматографски методи.

Нукеларна магнетна резонанца

Густина. Свака материја има своју густину (уље, мед, метал, дрво* и др. Вјештачењем се нпр. утврђује да ли је метал који се представља као сребро, злато или платина фалсификован или

није и сл. Исто је и са другим супстанцама које су

много скупе (плутонијум и други радиоактивни материјали који су цијењени на тржишту, дрога

итд.).

Мјерење индекса преламања се користи ради идентификације узорка трага који је пронађен у течном стању (разна уља – бензин, нафта, лож

уље, моторно уље, тинктуре, PCB * и др.).

Микроелемнтарна спектрографска анализа се користи за идентификацију квалитативног

састава хемијских елемената у узорку и налази своју примјену у вјештачењу боја, експлозива,

балистичких и неких других вјештачења. Инфрацрвена спектрометрија користи се за вјештачења која су у вези са загађивањем животне средине (чл. 414, 416 КЗ РС и др.), као што су:

узорци воде (*), земљишта (*) или ваздуха (* - PAU, диоксини и др),

- испитивања хаварија у фабрикама, - узроци пожара,

- квалитет индустријских производа и др.

Неутронска активациона анализа се примјењује ради откривања:

- затрованости хране, - састава дрога и других материја,

- остатка пуцања из ватреног оружја (барутне честице),

- аутентичности умјетничких слика (откривање фалсификата *),

- остатака прашине или земље на одијелу и др.

Нуклеарна магнетна резонанца примјењује се нпр. за испитивање узорака земље ради откривања

присуства радијације, тешких метала (кадмијум, никл, шестовалентни хром,

жива, олово и др)и других материја (песстициди и др.) које могу угрожавати здравље људи и животиња (изазивање

рака, аутоимуних болести, нервних болести, болести дисајних путева,

метаболичке болести и др).

Хроматографски методи се примјењују у испитивању разних смјеса са циљем

утврђивања микротрагова пожара, експлозива, дрога, пестицида и др.

VIII тематска цјелинаКРИМИНАЛИСТИЧКА М Е Т О Д

И К А

Обухвата:

Уводна разматрањаПојам и предмет криминалистичке

методикеОднос криминалистичке методике

и осталих дисциплина криминалистике

Методе криминалистичке методике1. Појам и предмет

криминалистичке методикеПојам: криминалистичка

дисциплина која изучава и

примјењује методе засноване на достигнућима природних,

друштвених и техничких наука, с циљем расвјетљавања конкретних

кривичних дјела.

Проучава феноменологију сваког кривичног дјела понаособ, и

посебности које важе за спречавање, откривање,

разјашњавање и доказивање одређене врсте КД (Водинелић,

ДГ).2. Однос криминалистичке

методике и осталих дисциплина криминалистике

2.1. Однос са криминалистичком тактиком:

- да би се успјешно могла расвјетљавати конкретна КД, неопходно је добро познавати начин спровођења свих криминалистичко-

тактичких радњи (прикупљање изјава од лица, криминалистичка провјера, провјера алибија,

криминалистичке клопке, осматрање и праћење, употреба службених паса, лишење слободе и

задржавање, коришћење криминалистичко оперативних евиденција и др. ),као и

- Начин спровођења радњи доказивања (вршење увиђаја, претресање стана и других просторија,

лица и ствари, привремено одузимање предмета, испитивање осумњиченог,

вјештачење и др. радњи које су повјерене од стране судије).

- Познавање крим. тактике је предуслов да би се ефикасно могла примјенити криминалистичка

методика.

2.2. Однос са криминалистичком

техникомНеопходно је познавање:

- Метода криминалистичке регистрације

и идентификације лица

(папилароскопије, сињалетичке фотографије, фоторобота, ДНК и др.);

- Трасологије (микротрагови, трагови

папиларних линија, трагови крви, сперме, пљувачке, длака, стопалa,

оруђа, трагови ватреног оружја и др.);

- Истражне технике и њених метода (физичких, хемијских и физичко-

хемијских).2.3. Однос са криминалистичком

оперативом (примјена специјалних истражних техника)Неопходно је познавати:

Кривично – процесну регулативу примјене специјалних истражних техника, те

Врсте и тактику спровођења специјалних

истражних техника (надзор и техничко снимање телекомуникација и просторија, тајно праћење и

техничко снимање лица и предмета, компјутерско сравњење података, прикривени истражитељ,

симуловани откуп и симуловано давање

откупнине, те надзирани превоз путника и испоруке предмета).

2.4. Однос са кривичним правом – КЗ. Неопходно је познавати сва кривична дјела – њихова законска

обиљежја, те општи дио кривичног права како би се знало на што треба обратити пажњу како би се за

одређено кривично дјело успјели прикупити докази. Неопходно је познавати и процесне

одредбе ЗКП-а, како би радње које се предузимају биле законите.

3. Методе криминалистичке методикеПодразумијевају:

Познавање етиологије (узрока) и феноменологије (облика) испољавања криминалитета и стална

потреба за његовим изучавањем;

Потреба за проучавањем оперативне праксе полиције;

Праћење савремених достигнућа других наука и њихова уградња у методе крим. методике (ДНК и

др.*);

Праћење и изучавање утицаја научних и техничких достигнућа на развој и облике

испољавања савременог криминалитета (обим, нови појавни облици, коришћење науке и технике

у супротстављању криминалитету – нпр. спец. истражне радње).

Заступљеност кривичних дјела по појединим врстама криминалитета у РС у

петогодишњем периоду (2004-2008)*

Општи криминалитет.............91% (59.274 кд*)

Привредни криминалитет......5,84% (3.804 кд*)

Политички криминалитет.......0,51 (335 кд*)

Еколошки криминалитет........2,65 (1726 кд*)

IX тематска цјелина

МЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И ДОКАЗИВАЊА ПОЈЕДИНИХ К.Д. ПОЛИТИЧКОГ

КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

Појмовно одређење и дефинисање политичког криминалитета

Основне карактеристике политичког криминалитета

Улога Интерпола у сузбијању политичког криминалитета

ТероризамДиверзијаСаботажа

1. Појмовно одређивање и дефинисање политичког

криминалитетаПојам - политички криминалитет подразумијева:

- специфичне облике КД, извршених из политичких побуда, која угрожавају унутрашњу или спољњу

безбједност, као и све криминалне активности које се врше из идеолошких или политичких разлога унутар и

ван државе (А. Савић).

- КД (и политички прекршаји) усмјерена против организовања и функционисања политичко-

економског система државе, као и дјела извршена из политичких побуда (Д. Кезен – аутор из Хрватске)

- специфични облици КД која су усмјерена против уставног уређења, спољње и унутрашње безбједности земље и територијалног интегритета, која се разликују

од осталих КД по политичким побудама, мотивима, узроцима, посљедицама, па и по својствима и статусу учиниоца, који под одређеним условима могу стећи и право азила, односно изузети су од екстрадиције (М.

Бошковић).- Битни елементи: да постоје непријатељске побуде

(субјективна страна) и објекти напада који су од интереса за државу (објективна страна).

2. Основне карактеристике политичког криминалитетаВисок степен организованости, што подразумијева обухватне припремне радње, обуку учинилаца (*Радуша), избор и опсервација објекта напада,

набављање средстава извршења, начин извршења, понашање извршиоца након

извршења КД и др.

КД се јављају у разним облицима, на што утичу промјене у друштвено-

политичким и економским односима у

земљи, од разних политичких ставова других држава, односно од дјеловања понашања међународне заједнице (*), гдје се не искључују и извјесни спољни

притисци и покушаји мијешања у унутрашње односе суверене државе.

• висок степен друштвене опасности (предвиђене су највише казне по Кривичним законима држава).Често је присутан елемент иностраности

(криминална активност је често усмјерена на просторима више земаља, тако да добија

интернационални карактер, а понекад прераста и у међународни криминалитет, тако да је у уској

вези са карактеристиком организованости).

Предвиђена је кажњивост за припремне радње, обзиром да се ради о кривичним дјелима

са високим степеном друштвене опастости.

Специфичности у односу на извршиоца, у погледу:

- Врсте и висине казне;- Услова за вријеме извршавања казне затвора

и става јавности;

- Искључења извршилаца ових КД из екстрадиције.

3. Улога Интерпола у сузбијању политичког

криминалитетаОсновне карактеристике политичког

криминалитета су:

- организованост и- међународни карактер.

Досадашње понашање Интерпола у спречавању и откривању политичког

криминалитета (*Бесим И.).

Изузеци код кривичних дјела:- тероризам,

- Отмица авиона.4. Врсте кривичних дјела- напад на уставно уређење РС (чл. 293)- угрожавње територијалне цјелине (чл. 294)- довођење у положај потчињености и зависности (чл.

295)- убиство представника највиших органа РС (чл. 296)

Отмица највиших представника РС (чл. 297)Оружана побуна (чл. 298)

Тероризам (чл. 299)Узимање талаца (чл. 300)

Финансирање терористичких активности (чл. 301)Диверзија (чл. 302)Саботажа (чл. 303)

Шпијунажа (чл. 304)Одавање тајне РС (чл. 305)

Упућивање и прегацивање на територију РС оружаних група, оружја и муниције (чл. 306)

Позивање на промјену уставног уређења РС (чл. 307)Помоћ учиниоцу послије извршења КД против уставног

уређења РС (чл. 308)*Стварање злочиначког удружења за вршење КД против

УУ РС (чл. 309)Припремање КД против уставног уређења РС (чл. 310)

Ратни злочини (чл. 171., 172. и 173. и др. КЗ БиХ).

Тероризам (члан 299. КЗ РС)

Законске одредбе(1) Ко учини терористички акт с циљем озбиљног застрашивања грађана или

присиљавања органа власти у РС да што учини или не учини или с циљем озбиљног

нарушавања или уништавања основних

политичких, уставних, економских или других друштвених организационих јединица у РС,

казниће се казном затвора најмање три године.(2) Ако је усљед КД из става 1. овог члана

наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити казном затвора најмање пет

година.(3) Ако је при извршењу КД из става 1. овог

члана учинилац неко лице с умишљајем лишио живота, казниће се затвором од најмање десет

година или казном дуготрајног затвора.(4) Терористички акт у смислу овог члана подразумијева коју од сљедећих намјерних радњи која с обзиром на своју природу или

околност може озбиљно оштетити државу или међународну организацију:

1) Напад на живот лица које може проузроковати његову смрт,

2. Напад на тјелесни интегритет лица,

3. Противправно затварање, држање затвореног или на други начин одузимање или ограниавање

слободе кретања другом лицу с циљем да се њега или некога другог присили да што учини,

или не учини или трпи (отмица) или узимање талаца,

4) Наношење велике штете објектима РС или јавним објектима, саобраћајном систему,

објектима инфраструктуре укључујући информатички систем, фиксној платформи која

се налази у континенталном појасу, јавном мјесту или приватној имовини за коју штету је

вјероватно да ће угрозити људски живот или довести до знатне материјалне штете,

5) Отмицу ваздухоплова, брода или другог средства јавног саобраћаја или превоза робе,

6) производњу, посједовање, стицање, превоз, снабдијевање, коришћење или оспособљавање за

коришћење оружја, експлозива, нуклеарног, биолошког или хемијског оружја или

радиоактивних материјала, те истраживање и развој биолошког, хемијског или радиоактивног

материјала,

7) Испуштање опасних материја или изазивање пожара, експлозија или поплава с циљем

угрожавања људских живота,

8) Ометање или заустављање снабдијевања водом, електричном енергијом или другим природним

ресурсом с циљем угрожавања људских живота,

9) Пријетња извршењем којег дјела из тачке 1. до 8. овог става.

Појам и основне карактеристике

тероризмаПојам: тероризам представља

терористички акт са циљем озбиљног застрашивања грађана или

присиљавања органа власти РС да нешто учини или не учини, или с циљем озбиљног нарушавања или уништавања

основних политичких, уставних, економских или друштвених

организационих јединица у РС.

Потиче од француске ријечи terreur, што означава страх и ужас или примјену насиља све до физичког уништења.

Начин испољавања – видљив из законских одредаба.

Средства извршења и начин сазнања

Средства извршења:Начин сазнања:

Обезбјеђење лица мјеста и вршење увиђаја

Обезбјеђење лица мјеста:

Вршење увиђаја:Откривање учиниоца

Диверзија (члан 302. КЗ)

Законска одредба

Ко у намјери угрожавања уставног уређења или безбједности РС рушењем,

паљењем или на други начин уништи или оштети индустријски,

пољопривредни објекат, саобраћајно средство, уређај или постројења, уређаји система везе, уређај јавне

употребе за воду, топлоту, гас или енергију, брану, складиште, зграду или какав други објекат који има већи значај за безбједност или снабдјевање грађана

или за привреду или функционисање јавних служби,

казниће се затвором од три до петнаест година.

Појам, карактеристике, објекти напада и средства извршења

Појам: подразумијева субверзивни акт - радњу којом се у намјери угрожавања уставног уређења или безбједности РС рушењем, палењем или на

други начин уништи или оштети индустријски, пољопривредни објекат, саобраћајно средство,

уређај или постројење, уређај система везе, уређај јавне употребе за воду, топлоту, гас или енергију, брану, складиште, зграду или какав

други објекат који има већи значај за безбједност или снабдјевање грађана или за привреду или

функционисање јавних служби.

Потиче од латинске ријечи diversio, што означава све врсте активности у позадини непријатеља,

односно илегалну дјелатност усмјерену на рушење, уништење или оштећење важних привредних или војних објеката, са циљем

слабљења моћи одређене државе.

Објекти напада код диверзијеРади се о објектима који су од значаја за безбједност

земље и снабдјевање грађана, за привреду или функционисање јавних служби, као што су:

- индустријски објекти;- водоопскрбни објекти (рушења и тровања);

- хидро и термоелектране;- уређаји система веза;

- плиноводи и рафинерије;- електропостројења;

- бране,- мостови;

- пруге и саобраћајнице;- саобраћајна средства (авиони, возови, аутобуси и

др.);- складишта експлозива и других опасних материја, и

- други објекти од значаја за безбједност грађана.

Да би постојало КД диверзије, мора постојати намјера угрожавања уставног уређења и безбједности РС.

Начин сазнања и обезбјеђење лица мјеста извршења диверзије

Начин сазнања: олакшан јер је посљедица очигледна, а и извршиоцу је

стало да за диверзију зна што више људи.

Најбитније је да се дође до сазнања о припреми диверзије, како би се иста

благовремено осујетила и спријечиле жртве и оштећење имовине.

О извршеној диверзији одмах се обавјештавају надлежне републичке и државне институције ради сазнања о диверзантском акту, те сви ОУП-а са циљем предузимања мјера контроле

(легитимисања, прегледа возила,

путника и пртљага и др.) са циљем откривања починилаца.

Обезбјеђење мјеста извршене диверзијеВршење увиђаја и

разјашњавање диверзије

Поступак откривања диверзанта

Саботажа (члан 303. КЗ)

Ко у намјери угрожавања уставног уређења или безбједности РС на прикривен, подмукао или други сличан начин, у вршењу своје службене дужности или радне обавезе, проузрокује знатну штету за државни орган или

правно лице у којем ради или за други државни орган или правно

лице, казниће се затвором од двије до

петнаест година.Појам, карактеристике и

средства извршења Појам: подразумијева субверзивни акт – радњу

која се састоји у прикривеној, подмуклој и сличној намјери угрожавања уставног уређења или

безбједности РС са циљем да се, било чињењем, или нечињењем, изазове штета у правном лицу у

коме је извршилац запослен.

Слична је са другим КД као што су несавјесно пословање у привреду, несавјестан рад у служби

и др., од којих се разликује углавном по мотивацији која постоји код извршиоца, односно

начину извршења КД.

Први облици овог КД појавили су се након Октобарске револуције у тадашњем Совјетском Савезу, када је новонастала држава увела ову

инкриминацију са циљем да заштити новонасталу државу.

Откривање саботаже

Обезбјеђење лица мјеста и вршење увиђаја

Разјашњавање саботаже

Откривање учиниоца саботаже

X тематска цјелинаМЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И ДОКАЗИВАЊА

ПОЈЕДИНИХ К. Д. ОПШТЕТ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

Појам и карактеристике општег криминалитетаУбиство

СамоубиствоСиловање

Крађа Тешке крађе

Разбојништво и разбојничка крађа

ПревараИзнудаОтмица

Неовлашћена производња и промет опојних дрога

Појам и карактеристике општег криминалитета

а) Појам: под општим криминалитетом

сматрају се КД против свих постојећих облика својине, живота и тијела, и других друштвених вриједности инкриминисаних у КЗ, под условом да не спадају у групу

КД против привреде и службене дужности (привредни криминалитет), односно да нису систематизована у

глави КД против уставног уређења РС (политички криминалитет), или да нису кривична дјела против животне средине

(еколошки криминалитет).

б) Карактеристике општег криминалитета

Масовност (*);

Велики број КД по НН извршиоцу (*);

Специјализираност и професионалност у вршењу КД (*);

Повратништво (*);

Бруталност, свирепост и насилност у вршењу КД (*);

Организованост извршилаца (*);

“Тамна бројка”.

Обрада кривичних дјела из области општег

криминалитета:Убиство (самоубиство),

Силовање,Крађа,

Тешке крађе,Разбојништво и разбојничка крађа,

Превара,Изнуда,Отмица,

Неовлашћена производња и промет опојних дрога.

Убиство (члан 148. КЗ РС)

Одредбе КЗ РС• Ко другог лиши живота, казниће се

затвором најмање пет година.• Ако је дјело из става 1. овог члана учињено

под особито тешким околностима, учинилац ће се казнити затвором од једне

до осам година. Тешко убиство (члан 149)

(1) Затвором најмање десет година или казном дуготрајног затвора казниће се:

1) Ко другог лиши живота на нарочито свирем или крајње подмукао начин,

2) Ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог КД,

из безобзирне освете или из других нарочито ниских побуда,

3) Ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању,

4) Ко другог лиши живота и при том умишљајно доведе у опасност живот још неког лица,

5) Ко умишљајно лиши живота два или више лица, а не ради се о убиству на мах, убиству

дјетета при порођају или убиству учињеном по особито олакшавајућим околностима (чл. 148.

ст. 2.),6. Ко лиши живота дијете, малољетно лице или

женско лице за које зна да је бременито,7) Ко лиши живота судију или јавног тужиоца у

вези са вршењем њихове дужности , или ко лиши живота службено или војно лице при

вршењу послова безбједности или дужности чувања јавног реда, хватања учиниоца КД или

чувања лица лишеног слободе.

(2) Казна из става 1. овог члана примјениће се и кад је лишење живота извршено организовано

или по наруџби.

Појам, средства и мотиви извршења убиства

Појам: радња која се, као тежи облик, састоји у лишавању живота другог лица и као блажи облик:

лишавање живота другог лица на мах, нехатно лишење живота и убиство дјетета на порођају.

Средства извршења: могу бити различита и сва она са којима се може изазвати смрт лица, као

што су:- Ватрено оружје (пиштољ, револвер и друге

врсте пиштоља, ловачка и друге врсте пушака);

- Хладно оружје (сјекира, сабља, мач, нож, бритва, срп, разни бодежи и сл.);

- Експлозивне направе (бомбе, минско-експлозивна средства и запаљиве течности);

- Разни алати (рогуље, ашов, лопата, ушице сјекире, шрафцигери, моторна пила, бушилица, флексерица, уређаји са

електричним напоном и сл.);

• Хемијске отровне материје – синтетичке са јаким дозама (сона киселина, камена сода, цијановодоник, сирћетна киселина, фенол, лизол и др.);

Отровне материје – алкалоиди из љековитих биљака – јаче дозе (аконит, татула, стрихин, беладона, мразовац,

дигиталис и др.);Средства за спавање – јаке дозе

(барбитол, мединал, проминал и др.);Саобраћајна средства (путнички

аутомобил, теретно возило, мотоцикл и др.);

Канап и разна ужад (гушење);Други предмети (колац, камен, флаша

разбијена и сл.)Употреба физичке силе без предмета

(гушење, гурање у ријеку, бацање са моста непливача и сл.).

• Мотиви за извршење убиства

Начини сазнања и прве мјере по сазнању

Трагови и предмети на мјесту извршења

Вршење увиђаја

Откривање учиниоца

СамоубиствоПојам:

Основне карактеристике

Начини извршења и мотиви

Силовање (члан 193. КЗ РС)

• Ко другога принуди на обљубу или неку другу полну радњу употребом силе или

пријетњом да ће непосредно напасти на живот или тијело тог или њему блиског

лица, казниће се затвором од једне до десет

година.

(2) Ако је дјело из става 1. овог члана извршено према малољетном лицу, или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин,

или је истом приликом извршено више силовања од стране више лица, или је

усљед дјела наступила ТТП, тешко наушавање здравља или трудноћа

силованог женског лица, учинилац ће се казнити затвором од три

до петнаест година.

(3) Ако је усљед дјела из става 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према

којем је дјело извршено,

учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(4) Ко другога принуди на обљубу или неку другу полну радњу озбиљном

пријетњом да ће за њега или њему блиско лице открити нешто што би

шкодило његовој части или угледу или пријетњом неким другим тешким злом, казниће се затвором од шест мјесеци

до пет година.

Појам и основне карактеристикеПојам:састоји се у принуди другог лица на обљубу или на неку другу сполну радњу

употребом силе или претње да ће се непосредно напасти на живот и тијело тог или њему блиског

лица.

Постоје и тежи облици овог КД, који постоје уколико је:

- услијед КД наступила смрт лица;

- ако је силовање извршено према малољетном лицу;

- ако је извршено на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин;

- ако је силовање извршено од стране више лица;

- ако је услијед дјела наступила тешка тјелесна повреда, тешко наручавање здравља или

трудноћа силованог женског лица.Начин извршења

Начин сазнања и прве мјере по сазнању

Специфичност трагова силовања

Разјашњавање и откривање починиоца

Крађа (члан 231. КЗ РС)

(1) Ко одузме туђу покретну ствар у намјери да њеним

присвајањем прибави себи или другом противправну имовинску

корист, казниће се новчаном казном или

затвором до три године.

(2) Ако вриједност украдене ствари не прелази износ од 200

КМ, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, казниће се новчаном казном или

затвором до једне године. Појам и врсте крађа

Појам: састоји се у одузимању туђе покретне ствари у намјери да се њеним присвајањем

прибави себи или другом противправна имовинска корист. Да би постојало ово КД морају бити

испуњени сљедећи услови:

- ствар мора бити туђа и покретна; - постојање намјере прибављања противправне

имовинске користи за себе или другог, јер у противном неће бити КД крађе (може

постојати КД одузимања туђе покретне ствари).

Врсте крађа. Поред ове крађе која се назива обична или проста крађа, у кривично правном

погледу постоји и:- Тешка крађа (са више облика*);

- Разбојничка крађа;- Ситно дјело крађе у нечијим кривичним

законодавствима (не у РС).• Према мјесту извршења и објекту

напада, најкарактеристичнији облици крађе су:

Џепне крађе;Крађе мотоцикла;

Крађе бицикла;Крађе по трговинама;

Хотелске крађе;Крађе по камповима (* );

Крађе из станова;

Крађе по домовима и интернатима;Крађе у средствима јавног саобраћаја

(возови, аутобуси и др.);Крађе при полном општењу;

Остале врсте крађа.Извори сазнања за крађе

Џепне крађе

Основне радње и мјере у откривању учиниоца крађе

Тешке крађе (члан 232. КЗ РС)

• Ако је крађа извршена:

• обијањем или проваљивањем или другим савлађивањем већих препрека да се дође

до ствари из затворених зграда, соба,

каса, ормара, благајни или других затворених простора,

• на нарочито опасан или нарочито дрзак начин,

• од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно средство ради напада

или одбране,• од стране више лица која су се удручила за

вршење крађа,• искоришћавањем стања проузрокованог

пожаром, поплавом, земљотресом или сличном несрећом,

6) Искоришћавањем немоћи или другог тешког стања неког лица,

учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(2) Ако вриједност украдене ствари прелази износ од 10.000 КМ,

учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(3) Ако је украдена од посебног историјског, научног или културног значаја, или вриједност украдене ствари прелази износ од 50.000 КМ,

учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

Појам и објекти напада тешке крађе

Појам: тешка крађа је квалификовани облик крађе који постоји када се обична крађа врши под

посебним околностима које обичној крађи дају тежи вид.

Облици тешке крађе су:- Провална крађа или крађа извршена обијањем

или проваљивањем или другим савлађивањем већих препрека да се дође до

ствари из затворених простора које се противправно присвајају;

- Крађа извршена на нарочито опасан или нарочито дрзак начин (криминалистички

назив - дрска крађа);- Крађа извршена од стране наоружаног лица,

које је спремно да употријеби оружје или опасно оруђе за напад и одбрану да дође у противправан посјед туђе покретне ствари

(услов је да оружје или оруђе није употријебљено, јер би се у противном радило

о разбојништву или разбојничкој крађи);

Крађа извршена од стране више лица која су се удружила за вршење крађа (мора бити најмање

два лица која су се претходно договорила да изврше најмање двије крађе);

Крађа извршена искоришћавањем стања проузрокованог пожаром, поплавом,

земљотресом или сличном несрећом;

Крађа извршена искоришћавањем немоћи или неког другог тешког стања неког лица;

Крађа ствари чија вриједност прелази износ од 10.000 КМ или од 50.000 КМ, или ствари од

посебног историјског, научног или културног значаја.

Објекти напада код тешких крађа. Најчешће се проваљују или обијају:

станови, куће и викендице;возила;

трговинске радње и складишта и магацини робе;апотеке;

банке, поште (* Прекаја) и друге финансијске институције;

угоститељски објекти;златарске радње;

музеји у којима могу доћи до вриједних историјских ствари, умјетничких слика и др.;

бензинске пумпе, идруги објекти у којима очекују да ће наћи новац и друге вриједне ствари које им требају или их могу

уновчити.

Начин и средства извршења

Откривање учиниоца и обезбјеђење доказа

Разбојништво и разбојничка крађа

Разбојништво (чл. 233. КЗ РС)

(1)Ко употребом силе против неког лица или пријетњом да ће непосредно напасти на чивот или тијело одузме туђу покретну ствар у намјери да њеним присвајањем прибави

себи или другом противправну имовинску корист, казниће се затвором од једне до десет година.

(2)Ако је при извршењу дјела из става 1. овог члана неком лицу умишљајно нанесена ТТП или је дјело учињено од

стране више лица или је употријебљено какво оружје или опасно средство, или ако вриједност одузетих ствари

прелази износ од 50.000 КМ, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест

година.

(3)Ако је при извршењу КД из става 1. воог члана неко лице умишљајно лишено живота,

учинилац ће се казнити најмање десет година или дуготрајним затвором.

Разбојничка крађа (члан 234. КЗ РС)

(1)Ко је на дјелу крађе затечен, па у намјери да украдену ствар задржи, употријеби силу против

неког лица или пријетњу да ће непосредно напасти на његов живот и тијело,

казниће се затвором од једне до десет година.

(2)Ако је при извршењу дјела из става 1. овог члана неком лицу умишљајно нанесена ТТП или је дјело

учињено од стране више лица или је употријебљено какво оружје или опасно средство, или ако вриједност

одузетих ствари прелази износ од 50.000 КМ,

учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3)Ако је при извршењу КД из става 1. воог члана неко лице умишљајно лишено живота,

учинилац ће се казнити најмање десет година или дуготрајним затвором.

Појам и битне карактеристикеПојам разбојништва: ово КД се састоји у

одузимању туђе покретне ствари употребом силе против неког лица или

пријетњом да ће се непосредно напасти на живот или тијело, у намјери да њеним присвајањем себи или другом прибави

противправну имовинску корист.

Појам разбојничке крађе: за разлику од КД разбојништва, туђа покретна ствар се

најприје одузме, потом се према оштећеном који крене да поврати своју ствар, употријеби сила или пријетња да се противправно одузета ствар задржи.Средства извршења и облици

испољавања

Начини сазнања и прве мјере по сазнању

Откривање учиниоца и обезбјеђење доказа

Превара (члан 239. КЗ РС)

(1) Ко у намјери да себи или другоме прибави какву противправну имовинску

корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем

чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на

штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини,

казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дјелом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист до 200

КМ, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист или да

проузрокује малу штету, казниће се новчаном казном или

затвором до једне године.

(3) Ако је дјелом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или је

проузрокована имовинска штета у износу који прелази 10.000 КМ, учинилац ће се казнити

затвором од шест мјесеци до пет година, а ако тај износ прелази 50.000 КМ,

казниће се затвором од једне до десет година.

(4) Ко дјело из става 1. овог члана учини само у намјери да другог оштети,

казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(5) Гоњење за дјело из става 2. овог плана предузима се по приједлогу.

Појам и карактеристике превареПојам: радња се састоји у довођењу у заблуду или одржавању у заблуди неког лица у намјери да се себи или другом прибави противправна

имовинска корист, тако што је то лице заблудом наведено да нешто учини или не учини на стету

своје или туђе имовине.Дјело ће бити лакше извршити уколико је лице наивно, лаковјерно, лакомислено и небрижно, што учинилац има у виду приликом планирања

преваре. Извршиоце одликује интелигенција и лукавство,

способност говорништва и бирање ријечника, изуавање професије из које је лице које се

намјерава преварити, лако се прилагођавају разним ситуацијама, а могу бити:

- професионални (баве се искључиво овим послом, имају свој сопствени МОС, прикупљају податке о лицима које намјеравају преварити и

проучавају околности под којима то могу урадити) и

- пригодни (врше их када им се за то пружи прилика).

Облици испољавања преваре

Преваре лажним представљањем

Преваре просјачењем

Преваре врачањем

Преваре приликом купопродаје

Преваре женидбом

Преваре “хоштаплером”

Преваре на два улаза

Хотелске преваре

Новији појавни облици превара

Начини сазнања за преваре и откривање учиниоца

Изнуда (чл. 242. КЗ РС)

(1) Ко у намјери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, силом или

озбиљном пријетњом принуди другог да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине, или ко на такав начин утјерује дуг,

казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

(2) Ако је дјелом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази 10.000 КМ, учинилац ће се казнити

затвором од једне до осам година, а како тај износ прелази 50.000 КМ, или ако је при

извршењу употребљено какво оружје или опасно средство, или је дјело учињено од стране више

лица или на нарочито груб и понижавајући начин,

казниће се затвором од двије до дванаест година.

(3) Ко се за награду бави вршењем дјела изнуде, казниће се затвором од три до петнаест

година.Појам и начин сазнања

Појам: КД изнуде састоји се у намјери прибављања

противправне имовинске користи принуђивањем другог лица силом

или озбиљном пријетњом да нешто учини на штету своје или туђе

имовине, или утјеривање дуга на такав начин, с тим што су

предвиђени и одговарајући тежи облици КД. Иако се ово КД због

сличности у појединим елементима поистовјећује са рекетом, што се не може у потпуности прихватити,

јер рекет у себи садржи битна обиљежја организованог

криминалитета.Разјашњавање и откривање

учиниоца

Отмица (члан 165. КЗ РС)

(1) Ко силом, пријетњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице у намјери да од њега или другог

лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или кога

другог принуди да нешто учини, не учини или трпи,

казниће се затвором до осам година.

(2) Ко дјело из става 1. овог члана изврши према дјетету или

малољетном лицу, или на свиреп начин или пријетњом убиством или тешком

тјелесном повредом, или у саставу групе или злочиначке организације, казниће се затвором од једне до

десет година.

(3) Казна из става 2. примјениће се и ако је отето лице задржано дуже од петнаест дана,

или је лицу које је отето тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке

посљедице.

(4) Ако је усљед дјела из става 1, 2 и 3. овог члана наступила смрт отетог лица,

учинилац ће се казнити затвором од двије до петнаест година.

(5) Учинилац дјела из става 1. овог члана који добровољно пусти на слободу отето лице прије него што је остварен његов захтјев због којег

је извршио отмицу, може се ослободити од казне.

Појам и начин испољавањаПојам: радња која се састоји у примјени неког од начина извршења (сила, пријетња, обмана) да би се одвело или задржало неко лице са намјером да се не пусти на слободу док се од њега или другог лица не изнуди новац или каква друга

имовинска корист или да се то или друго лице принуди да нешто друго учини, не учини или

трпи.

Тежи облици овог КД постоје :

- кад се ради остварења циља пријети убиством или наношењем ТТП отетом лицу;

- кад је отмица извршена према малољетном лицу;

- ако је отето лице задржано дуже од 15 дана;- ако је отетом лицу тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке посљедице, а

посебно - ако је наступила смрт отетог лица.

Начини сазнања, разрјешавање и откривање учиниоца

Наркоманија и криминалитет

Епидемија наркоманије у свијету

Наркоманија као негативна појава датира од давнина, али у знатно мањем обиму, у односу на

данас.

1950. година = САД и друге Латиноамеричке земље;

1960. година = развијене земље Европе (СРЊ, Шведска, Швајцарска, Финска, Француска,

Данска, Холандија и др);

1970. године = Балканске земље (*Бихаћ 1978);

Посебан проблем са наркоманијом данас имају: Авганистан, Пакистан, Иран, Колумбија*,

Боливија, Индонезија, Мјанмар (Бурма), Малезија, Либан, Тајланд, Вијетнам, САД...

Правна регулатива опојних дрога у РС (два КД)

1. Неовлашћена производња и промет опојних дрога у РС (чл.224 КЗ РС)

(1) Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају, или ко ради продаје

купује, држи или преноси, или ко посредује у продаји или куповини или на други начин

неовлашено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге,

казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је дјело из става 1. овог члана извршено од стране више лица или је учинилац овог дјела

организовао мрежу препродавалаца или посредника, или је за извршење дјела

искористио дијете или малољетно лице,

учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(3) Ко неовлашћено прави, набавља, посједује или даје на употребу опрему, материјал или супстанце за које зна да

су намијењене за производњу опојних дрога,

казниће се затвором од једне до пет година.

(4) Учиниоца који пријави од кога набавља опојне дроге, суд може блаже

казнити или ослободити од казне.

(5) Опојне дроге и средства за њихово справљање одузеће се.

Радња се састоји у:Неовлашћеној производњи, преради, продаји или

нуђењу на продају дроге;

Продаји, куповини, држању или преношењу дроге;

Посредовању у куповини или продаји, или на други начин неовлашћено стављање у промет

супстанце или препарата који су проглашени за опојне дроге;

Неовлашћено прављење, набављање, посједовање или давање на употребу опреме, материјала или супстанце за које се зна да су

намијењене за производњу опојних дрога.

Конзумирање (кажњиво као прекршај ако се узима на јавном мјесту*).

Омогућавање уживања опојних дрога (чл. 225. КЗ РС)

(1 ) Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да је

ужива он или друго лица, опојне дроге илиили стави на располагање

просторије ради уживања на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу, казниће се затвором од 6 мјесеци

до пет година.(2) Ако је дјело из става 2. овог члана

учињено прома дјетету, малољетнику,

душевно поремећеном лицу или према више лица или је изазвало нарочито тешке посљедице, учинилац ће се

казнити затвором од једне до десет година.

(3) Опојне дроге ће се одузети.Појам и врсте дрога

Појам дрога: производи и супстанце природног или вјештачког поријекла чијом се употребом могу стварати стања зависности која могу да

изазову оштећење здравља или на други начин угрозе интегритет људи, било у физичком,

психичком или социјалном смислу.

Начин добијања:

Природним путем од биљака:- опијумски мак - из чаура (Papaver somniferum L.)

- лишћа биљке коке (Erythroxylum coca L.)- индијска конопља – канабис (Canabis sativa L.),

Синтетичким путем - дроге које се добијају одређеним технолошким поступцима у

лабораторијама или фабрикама.

Систематизација дрога (по др Радојици Максимовићу):

Наркотици (опијум и његови деривати – морфијум, хероин, кодеин)

Психостимуланси (кокаин, амфитамини)Канабис (марихуана, хашиш, ганђа, канабис.

уље)Психодепресори (хипнотици, седативи,

антипсихотици, анксиолитици, барбитурати, бензодиазепини)

Халуциногени (LSD, мескалин, фенциклидин; PCP, STP)

Органски растварачи (удисање: аеросола, испарљивих нитрита и др.)

Дроге које узрокују само психичку зависностДроге које узрокују психичку и физичку

зависностУопштени симптоми –

манифестације понашања овисника:

Ожиљци на рукама због сталног убадања игле у вене;

Зјенице су јако сужене, а ако се наркотици дуже користе јако проширене, а очи запаљене и сузне;

Губитак апетита и кашаљ;

Повлачење из друштва свако 4-6 сати ради новог убризгавања;

Исцрпљујући изглед.

Тјелесни органи који страдају од употребе дрога: јетра*, ЦНС (*случај једне Италијанке), органи имуног система*, гастроинтестинални

тракт, урогени тракт...Опијумски мак (Papaver somniferum

L.)

само са бијелим цвјетовима - *

Врсте дрога:а) Праве се од Papaver somniferum L. (опијумског

мака):

Опијум (добија се засјецањем зреле чауре мака из које излази бијели сок, који у додиру са

кисеоником постаје браон-смеђе до црне боје);

Морфин (издваја се из опијума);

Хероин (добија се из морфијума у облику самљевеног праха – кремасте до бијеле боје);

Маково сјеме (“ситно ко маково зрно”) – не садржи алкалоиде, тако да се од њега праве:

- колачи маковњаче;- уље за исхрану.

Хемијски састав опијумаМорфин.........................................2 –

23 %(*)Наркотин.......................................2 –

12 %Кодеин........................................0,5 –

5%Папаверин .................................0,4

– 1%

Тебаин........................................0,2 – 0,5%

Меконске киселине.......................3 – 8 %

Слузи, гуме, шећер, пектин........40 – 50%

Смола, восак, бјеланчевине ......15 – 20%

Масне материје.............................2 – 3%

Посљедице коришћења опијума

Најприје се губи воља и разум;Хроничан гастроентеритис, опстипација

(10-15 дана), а потом пролив;Ријетко мокрење са много бјеланчевина

у мокраћи;Неправилност пулса (устрепталост);

Тремор – дрхтање удова;Мршављење;

Прерано старење;

Морална отупјелост;Физичка немоћ,

Болесник мокри у постељу;Смрт живог леша.

Koka (Erytroxylum coca L.)б) од ње се прави кокаин

Симптоми узимања кокаина:

Претјерана активност (* прелазак Анди), иритираност, претјерана говорљивост,

нервоза, еуфорија;

Проширење зјеница при јакој свјетлости;

Уста се суше, тако да се облизују, што изазива црвенило и испуцалост усана, сушење слузнице у

носу и чешање или копање носа;

Слаб апетит и губитак сна;

Повећана хипертензија и број срчаних откуцаја.

Слична својства испољавају и амфитамини (вјештачке дроге).

Индијска конопља – канабис (Canabis sativa L.)

В) Од индијске конопље (Canabis sative L.), праве се:

Хашиш Марихуана

Ганђа Канабисово уље.

Наркотично дјеловање зависи од количине ТHC (tetrahidrocinobal), чија

количина је:- 1 – 6% у топлијим крајевима (*)

- Испод 0,3 у хладнијим крајевима (*) – код нас (*)

Дипони

Симптоми узимања канабиса - марихуане:Јако расположење, смијех и гласан

говор, а касније поспаност;

Очи закрвављене (проширени капилари);

Не осјећа се страх (дају се ратницима у рату - Турска и др.);

Поремећај и губитак осјећаја за вријеме (веће дозе);

Осјећај мириса спаљеног сијена.Datura stramonium (L.) –

татула, кужњак

Симптоми узимања психодепресора:

(хипнотици, седативи, анксиолитици, антипсихотици, бензодиазепини и др)

Тетурање, посртање, привидна пијаност али без мириса на алкохол;

Често спавање без обзира на буку;

Нејасно изговарање ријечи;

Теже се концентрише;

Потпуна незаинтересованост за било што (“орило – горило”).

Врсте криминалитета у вези са наркоманијом:

Примарни (производња дроге, држање дроге, набавка и дистрибуција друге);

Секундарни (КД извршена под дејством дроге – убиства, ТТП,

силовања, провалне крађе и др);

Терцијарни (организовани криминалитет у вези са дрогама –

најопаснији)Земље у којима се нарочито

производи дрога:

Опијумски мак и канабис:АвганистанПакистан

Македонија

Кокаин:Колумбија,Боливија,

Венецуела, Перу

Аргентина и друге земље Јужне Америке

Путеви и начин снабдјевања дрогом

Руте преноса дроге- Турска – сјеверна

рута- Турска – средња

рута- Турска – јужна рута

Начин сакривања дроге

Откривање, разјашњавање и обезбјеђење доказа

Прикупљање обавјештења;

Проналазак плантажа дроге (* - законска регулатива);

Спровођење специјалних истражних радњи:

- Прикривени истражитељ;- Прислушкивање;

- Надзирани превоз и испорука дрога и др.

Вјештачење дрога (физичко-хемијски методи).

Успјешна борба притив наркоманије захтијева:

Спречавање производње и прераде дрога;

Спречавање продаје дрога;

Едукација младих о штетности дрога;

Отклањање узрока у друштву који погодују појави наркоманије;

Укључење свих субјеката у борбу против наркоманије (МУП, просвјета, НВО, Влада,

здравство и др.);

Лијечење наркомана – натријум аскорбат ради чишћења нагомиланих отрова(*)

XI тематска цјелинаМЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И ДОКАЗИВАЊА

ПОЈЕДИНИХ К. Д. ПРИВРЕДНОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

Појам привредног криминалитетаОсновне карактеристике привредног

криминалитетаСпецифичности трагова код привредног

криминалитетаНедозвољена трговина

Злоупотреба службеног положајаПроневјера

Превара у службиПримање и давање мита

1. Појам привредног криминалитета

Појам: обухвата оне видове криминалног понашања и дјелатности које настају у економским односима и у вези

с тим односима, а усмјерени су против економског система, без обзира на заступљене облике својине, и као

такви су кривичним законима и другим законима предвиђени као кривична дјела (Мићо Бошковић).

Подразмијева КД против привреде (економски криминалитет и КД против службене дужности, али не и

имовински криминалитет у привреди, јер ова КД спадају у општи криминалитет.

Привредни криминалитет се јавља у:

привредним дјелатностима (индустрија, рударство, пољопривреда, рибарство, шумарство, водопривреда,

грађевинарство, саобраћај и везе, трговина, угоститељство и туризам, стамбено-комунална

дјелатност и уређење насеља и простора, занатство и личне услуге, финансијско-техничке и пословне услуге,

истраживачко развојне услуге) и ванпривредним дјелатностима (образовање, наука,

култура, информисање (*Ђоко), здравствена и социјална заштита, друштвено-политичке заједнице, политичке

организације, спорт, адвокатске и друге услуге).

2. Основне карактеристике привредног криминалитета

Организованост. Учиниоци су често повезани са политичким и економским моћницима, тако да ова КД

попримају облике организованог криминалитета;

Способност прилагођавања новонасталим друштвено-економским односима и позитивним прописима који инкриминишу незаконито понашање у овој области;

Учиниоци КД су школовани људи који веома добро познају прописе (“криминалитет бијелог оковратника”);

Прикривеност КД ( “тамна бројка”), јер постоји мањи интерес за пријављивање КД;

Велики број законских и подзаконских аката, које је тешко пратити, тако да се користе међупростори;

Врше га одговорна и службена лица, с обзиром на образовање и позицију радног мјеста, а већи дио послова се обавља у иностранству (закључење штетних уговора и

др.).

3. Специфичности трагова код привредног криминалитета

За разлику од КД општег криминалитета гдје је познато мјесто и вријеме извршења КД и гдје се на

лицу мјеста кроз вршење увиђајних радњи могу открити предмети и трагови КД, код привредног

криминалитета не постоје овакве погодности, тако да ова КД најчешће у пракси представљају “тамну

бројку”. Када се открије КД, мањи је проблем у откривању извршиоца, што није случај са општим

криминалитетом.

Мјесто извршења КД не везује се само за једно предузеће или други правни субјект, већ на више у оквиру једне републике, државе па и ван ње, што

отежава извршење КД.

Привредни криминалитет чине, у правилу, образована лица, која вјештије прикривају трагове кривичног дјела, које је због тога и теже откривати.

Због тога се овај вид криминалитета назива и криминалитет “бијелог оковратника”.

Најчешћи трагови који указују на постојање КД из области привредног криминалитета су:фалсификована документација (уговори,

закључнице, пропратнице, фактуре, пријемнице, радни налози, царинске декларације, товарни

листови, записиници, купопродајна евиденција и сл.);

Радње из којих је видљиво да се прикива КД, као што су:

- убацивање робе лошијег квалитета у квалитетну робу;

- влажности појединих дијелова робе да би се добило на потребној тежини према

документацији;

- трагови демонтирања и уградња половних дијелова умјесто нових;

- убацивање шкарта у средину квалитетног производа;

- мањка робе у односу на задужење;- и др., већ зависно од врсте дјелатности

(индустрија, рударство, пољопривреда, грађевинарство, угоститетљство, туризам и др.).

Индиције које указују да је почињено КД из области привредног криминалитета могу бити:

Испољавање бољег материјалног стања мимо стварне зараде и кредита (куповина станова и луксузних аутомобила, градња кућа и викендица, прекомјерно трошење новца по луксузним баровима, одлазак на годишњи одмор

на најлуксузнија љетовалишта, посједовање златног накита, скупих умјетничких предмета, обнављање најквалитетније гардеробе и др.);

Годинама избјегавање коришћења годишњег одмора, јер се у одсуству најлакше сазна за

криминалне радње;

Прибјегавање фингирању кривичних дјела (подметање пожара - паљевина, тешких крађа,

разбојништва и др.), како би се прикрили трагови КД из области привредног криминалитета и

одвратила сумња од њих као починиоца;

Одређене психолошке промјене у понашању починиоца (испољавање страха, узнемиреност,

радост, збуњеност, ужурбаност и несналажљивост, промјене у изгледу лица које је

најбоље огледало емоционалног понашања човјека – блиједило или црвенило, сушење уста, стискање шака, чешкање носа, ушију или других

дијелова тијела);

Прикупљени подаци о уништавању документације (палење, цијепање, закопавање,

бацање у смеће и сл.); Прикупљени подаци о утицају на лица која нешто

знају о извршењу КД;

Прикупљени подаци о посједовању већих количина новца у страним банкама, куповина

имовине у иностранству (на овај начин поступају

лукавији како би избјегли спољње манифестације које би их откриле као починиоце КД) итд.

3.4. Врсте кривичних дјела а) КД против привреде и платног

прометаСтварање монополистичког положаја на тржишту

(чл. 257 КЗ РС)Злоупотреба лажног стечаја (258)

Проузроковање стечаја несавјесним пословањем (259)

Повреда равноправности у обављању привредне дјелатности (260)

Злоупотреба у стачајном поступку или поступку принудног пословања (261)

Оштећење или повлашћивање повјерилаца (262)Злоупотреба овлашћења у привреди (263)

Несавјесно привредно пословање (264)Пословна превара (265)

Закључивање штетног уговора (266)Неовлашћено примање поклона или дарова (267)Неовлашћено давање поклона или дарова (268)Одавање и неовлашћено прибављање пословне

тајне (269)Одавање и коришћење берзанске тајне (270)

Упад у компјутерски систем (чл. 271)Неовлашћена употреба туђе фирме, узорка или

модела (чл. 272)

Неовлашћена употреба туђег проналаска (чл. 273)Фалсификовање или уништавање пословних или

трговачких књига или исправа (чл. 274)Фалсификовање и употреба хартија од

вриједности (чл. 275)Фалсификовање кредитних картица и картица за

безготовинско плаћање (чл. 276)Фалсификовање знакова за вриједност (чл. 277)

Прављење, нбављање и давање другом средстава за фалсификовање (чл. 278)

Фалсификовање знакова за обиљежавање роба, мјера и тегова (чл. 279)Прање новца (чл. 280)

Недозвољена трговина (чл. 281)Обмањивање купаца (чл. 282)

• Обмана при добијању кредита или других погодности (чл. 283)- Недозвољено бављење бнкарском дјелатношћу (чл. 284)- Издавање хартија од вриједности без покрића (чл. 285)

Издавање чека и средстава безготовинског плаћања без покрића (чл. 286)

Утаја пореза и доприноса (чл. 287)Лажна пореска исправа (чл. 288)

Подношење лажне пореске пријаве (чл. 289)Спречавање пореског службеника у обављању службене

дужности (чл. 290)Напад на “ (чл. 291)

Неправилно издвајање средстава правних лица (чл. 292)

б) КД против службене дужности

Злоупотреба службеног положаја и овлашћења (чл. 347)Проневјера (чл. 348)

Превара у служби (чл. 349)Послуга (чл. 350)

Примање мита (чл. 351)Давање мита (чл. 352)...

Недозвољена трговина (чл. 281. КЗ РС)

(1) Ко немајући овлашћење за трговину, набави робу или друге предмете у већој количини или вриједности у сврху

продаје, или ко се неовлашћено и у већем обиму бави трговином или посредовањем у трговини и заступањем домаћих привредних субјеката у промету робе и услуга, казниће се новчаном казном или затвором до двије

године.

(2) Ко се бави продајом робе чију је производњу неовлашћено организовао,

казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко неовлашћено продаје, купује или врши размјену робе или

предмета чији је промет забрањен или ограничен.

(4) Ако је учинилац дјела из става 1, 2. и 3. овог члана организовао мрежу прерподаваца или посредника, или је

постигао имовинску корист која прелази износ од 10.000 КМ, казниће се затвором од једне до осам година.

(5) Роба и предмети недозвољене трговине ће се одузети.

Појам и облици испољавања

Појам: неовлашћено набављање робе или других предмета у већој количини и вриједности ради

продаје, или неовлашћено бављење у већем обиму трговином, или посредовањем у трговини, или заступањем домаћих привредних субјеката у

промету робе и услуга, или бављење продајом робе чију је производњу неовлаштено

организовало.

Облици испољавања недозвољене трговине су, дакле:

- набављање робе и других предмета у већој количини или вриједности ради продаје;

- бављење трговином у већем обиму;- посредовање у трговини;

- заступање домаћих организација у промету робе и услуга;

- продаја робе чија је производња неовлашћено организована;

- организвање мреже препродаваца или посредника.

Откривање и доказивањеОсновни начин сазнања је

дјелатност:

- полиције; - органа надзора и контроле (тржишна инспекција, управа за

индиректно опорезивање, финансијска полиција и др), те

пријаве- грађана – анонимне и

псеудонимне,- правних лица,

- коришћење средства јавног информисања,

- јавно поговарање и др.

Злоупотреба службеног положаја или овлашћења

(члан 347. КЗ РС) (1) Службено или одговорно лице које у намјери да себи или

другоме прибави какву имовинску корист или да другоме нанесе какву штету, искористи свој положај или

овлашћење, прекорачи границе свог овлашћења или не изврши службену дужност,

казниће се затвором од три мјесеца до три године.

(2) Ако је дјелом из става 1. овог члана нанесена знатна штета или је дошло до теже повреде права другог,

учинилац ће се казнити затвором од шест мјесеци до пет година.

(3) Службено или одговорно лице које у намјери да себи или другоме прибави какву имовинску корист, искористи свој

положај или овлашћење, прекорачи границе свог овлашћења или не изврши службену дужност,

казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

(4) Ако је дјелом из става 3. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази 10.000 КМ, училилац ће се казнити затвором од једне до осам година, а ако тај

износ прелази 50.000 КМ, казниће се затвором од двије до десет година.

Појам, облици испољавања и начини сазнања

Појам: инкриминисано неовлашћено коришћење службене позиције и овлашћења да поступа на

недопуштен начин и супротно интересима службе.

Облици испољавања:- искориштавање службеног положаја или

овлашћења;- прекорачење граница свог службеног

овлаштења, и- невршење своје службене дужности.

Начини сазнања: - оперативна дјелатност ОУП-а;

- дјелатност других органа надзора и контроле;- анонимне и псеудонимне пријаве.

Разјашњавање и доказивање

Проневјера (члан 348. КЗ РС)

(1) Ко противправно присвоји новац, вриједносне папире или друге покретне ствари које су му

повјерене или уопште на раду у државном органу или правном лицу,

казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

(2) Ако вриједност проневјерених ствари из става 1. овог члана не прелази износ од 200 КМ,

а учинилац је ишао за тим да прибави малу вриједност,

казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако је дјелом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази 10.000 КМ, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година, а ако тај

износ прелази 50.000 КМ, казниће се затвором од двије до десет

година.Појам, начини извршења и

откривањеПојам: противправно присвајање новца, хартија од вриједности или других покретних ствари од

стране лица коме су оне повјерене у служби или уопште на раду у државном органу или правном

лицу.

Начини извршења – зависи од више фактора као што су радно мјесто (благајник, магационер,

пословођа, трговац, шефови стоваришта и разних представништва и др), врста ствари која

се присваја, дјелатност државног органа, предузећа или установе у којој извршилац ради и

др.

Мотив: користољубље, обезбјеђење лагодног живота.

Начин сазнања: оперативни рад ОУП-а и других органа надзора и контроле, пријава органа у коме

извршилац ради, анонимне и псеудонимне пријаве и др.

Разјашњавање и доказивање

Превара у служби (члан 349. КЗ РС)

(1) Службено или одговорно лице које у намјери да себи или другом прибави

противправну имовинску корист подношењем лажних обрачуна или на

други начин доведе у заблуду овлашћено лице да изврши незакониту исплату,

казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

(2) Ако је дјелом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази 10.000 КМ, учинилац ће се

казнити затвором од једне до осам

година, а ако тај износ прелази 50.000 КМ,

казниће се затвором од двије до десет година.

Појам и начин извршењаПојам: прибављање противправне имовинске

користи довођењем у заблуду другог, с тим, што га у односу на обичну превару, може извршити

службено или одговорно лице у вршењу службе.

Начин извршења:

- подношење лажних рачуна са службених путовања;

- подношење фиктивних платних спискова у којима се наводе лица која нису у радном

односу;

- подношење лажних обрачуна о плаћеном износу за извршене услуге које нису извршене

и др.Откривање преваре у служби

Разјашњавање и доказивање

Примање и давање мита

Примање мита чл. 351. КЗ РС• Службено или одговорно лице које захтијева или прими

поклон или какву другу корист, или које прими обећање поклона или друге користи, да у оквиру свог овлашћења

изврши радњу који не би смјело извршити, или да не изврши радњу коју би морало или могло извршити,

казниће се затвором од једне до осам година.

(2) Сл. или одг. лице које захтијева или прими поклон или какву корист, или које прими обећање поклона или какве користи, да у оквиру свог овлашћења изврши радњу коју би морало или могло извршити, или да не изврширадњу

коју не би смјело извршити, казниће се затвором од једне до пет година.

(3) Сл. или одг. лице које послије извршења, односно не извршења радње наведене у ст. 1. до 3. овог члана, а у

вези са њом, захтијева или прими поклон или какву другу корист,

казниће се затвором до три године.

(4) Примљени поклон или имовинска корист одузеће се.

Појам, карактеристике и појавни облици кривичних дјела давања

и примања митаПојам: основно и најзначајније дјело из категорије

корупцијских КД.

Радња извршења примања мита састоји се у:- захтијевању или примању поклона или неке

друге користи, примање обећаног поклона или неке друге користи, да у оквиру свог службеног овлашћења изврши неку службену радњу коју

која не би смјела да се изврши или да не изврши службену радњу која би морала или могла да се

изврши;- захтијевању или примању поклона или неке

користи, примање обећаног поклона или какве користи да у оквиру слог службено овлашћења

изврши радњу која би се морала или могла извршити, или да не изврши службену радњу

која се не би смјела извршити, и- захтијевању или примању поклона или неке

друге користи послије извршења, односно неизвршења службене радње – тј. накнадно

подмићивање.

Радња извршења давања мита може се испољити у два законска облика:

давање, покушај давања или обећање поклона или неке друге користи службеном или одговорном лицу да у оквиру службеног

овлашћења изврши службену радњу коју не би смјело извршити или да не изврши службену

радњу коју би морало или могло извршити, као и посредовање у оваквом подмићивању, и

давање или обећање поклона или какве друге користи службеном или одговорном лицу да у

оквиру службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смјело извршити, као и посредовање у оваквом подмићивању.

Карактеристике :

- тајност извршења;- обострани интерес примаоца и даваоца мита;

- нови облици извршења која се састоји у фиктивним исплатама хонорара и сл.

- ерозија морала и и све више схватање ове појаве нормалном у друштву.

Савремени појавни облици прикривања ових КД врше се:

- фиктивним уговорима о дјелу и фиктивним заснивањем радног односа;

- фалсификованим путним рачунима и другом документацијом;

- одобравањем нереалних провизија и издавањем гарантних писама;

- исплатом ауторских хонорара без основа;- вршењем разноврсних бесплатних услуга или услуга

уз симбооличну накнаду;- продајом робе по цијени која је знатно нижа од

стварне и сл.

Начини сазнањаОперативни рад ОУП-а путем:- прикупљања обавјештења о

извршеним КД примања и давања мита;

- прављење посебних студиозних процјена и прогноза о могућим

жариштима гдје се могу појавити ова кривична дјела уз

спровођење специјалних истражних радњи, у циљу

хватања извршиоца на мјесту извршења (“свјежи чин”);

Анонимне и псеудонимне пријаве.Разјашњавање и доказивање

XII тематска цјелинаМЕТОДИКА ОТКРИВАЊА И

ДОКАЗИВАЊА ПОЈЕДИНИХ К. Д. ЕКОЛОШКОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Обухвата:

Појам и основне карактеристике еколошког криминалитета

Узроци еколошког криминалитетаЗагађивање животне средине

Уношење опасних материја у Републику Српску

1. Појам еколошког криминалитета

Појам: обухвата групу кривичних дјела

којима се загађују, односно угрожавају основне компоненте

животне средине (вода, ваздух,

земљиште, биосфера, те вјештачки

изграђена животна средина) односно угрожава опстанак

живих бића (људи, животиња, биљака) на планети Земљи. (Д.Г.).

2. Основне карактеристике еколошког криминалитета

Болесне амбиције појединаца за богаћењем (*);

Рапидан развој науке и технологије, гдје се у старту не размишља о могућим посљедицама

производње неких штетних материјала (*);

Небрига појединаца јер се ради о општем добру (“што је свачије, није ничије”) – Копенхаген 2009;

Посљедице се јављају више година, деценија па и стољећа (*);

Немогућност утицаја на најбогатије земље у погледу угрожавања ЖС (*);

“Тамна бројка” и др.

3. Узроци еколошког криминалитета

Садржани су у економским односима и усвојеном начину производње гдје нема уравнотежености

развоја;

Пораст броја становника на планети које треба нахранити, огријати и др. (*);

Неадекватна организација субјеката на заштити ЖС и сузбијању ЕК – нико се у потпуности не сматра

одговорним (*);

Непотпуна правна регулатива ЗЖС (*);

Недовољна стручност и техничка опермљеност безбј. субјеката (*);

Неувезаност субјеката (*);

Разни утицаји моћника, зарад властитих интереса (*)

4. Врсте еколошких кривичних дјела

Загађивање животне средине (чл. 415)Загађивање ЖС отпадним материјама (чл.

416)Угрожавање ЖС буком (чл. 417)

Противправна изградња и стављање у погон објеката и постројења (чл. 418)

Оштећење објеката и уређаја за заштиту ЖС (чл. 419)

Уништење или оштећење заштићеног природног добра (чл. 420)

Производња штетних средстава за лијечење животиња (чл. 421)

Загађивање хране и воде за исхрану, односно напајање животиња (чл. 422)

Непоступање по прописима за сузбијање болести животиња и биља (чл. 423)

Несавјесно поступање у промету пестицида (чл. 424)

Несавјесно пружање ветеринарске помоћи (чл. 425)

Неовлашћено обављање ветеринарских услуга (чл. 426)

Уништење засада (чл. 427)Неизвршење одлуке о мјерама заштите

ЖС (чл. 428)Уношење опасних материја у РС (чл.

429)Шумска крађа (чл. 430)

Пустошење шума (чл. 431)Изазивање пожара (чл. 432)

Мучење и убијање животиња (чл. 433)Изношење у иностранство посебно

заштићених биљака или животиња (чл. 434)

Узурпација некретнина (чл. 435)Незаконит лов (чл. 436)

Незаконит риболов (чл. 437)

Загађивање животне средине (члан 415. КЗ

РС)

Дјело има два облика.

Радња извршења код основног облика дјела састоји се у кршењу прописа о заштити, очувању

и унапређењу животне средине, тако што се загади ваздух, земљиште или вода у већој мјери

или на ширем простору.

Посљедица дјела је загађење наведених компоненти изнад граница дозвољених законом

или подзаконским актом.

Извршилац може бити свако лице, а радњу може извршити и из нехата.

Санкција: новчана казна или затвор до двије године.

Други облик дјела постоји ако је већа посљедица, тј. ако је дошло до уништења или знатног оштећења шума, биљака или другог растиња на ширем простору или је животна средина загађена у тој мјери да је угрожено здравље људи и животиња,

што се мора утврдити.Извршилац може бити свако лице.

Санкција:- за нехатно извршење: новчана казна

или затвор од шест мјесеци до двије године;

- за умишљајно извршење казна затвора од једне до пет година.

Појам, извори сазнања и прве мјере по сазнању

Специфичности вршења увиђаја

Разјашњавање и доказивање

Загађивање животне средине отпадним

материјама (чл. 416. КЗ РС)

Најрепрезентативније КД против животне средине.

Дјело се испољава у три облика.

Основни облик дјела: врши онај ко противно прописима прерађује, одлаже, одбацује, сакупља, складишти или

превози опасне материје или са њима поступа на начин којим се угрожавају основне компоненте ЖС.

Опасне материје су:- Радиоактивне (добијене у процесу производње или

коришћења нуклеарног горива или сваки материјал

који је постао радиоактиван због излагања зрачењу (осим радиоизотопа који се могу користити у научне,

пољопривредне, медицинске, индустријске и др. сврхе);

- Остале опасне материје са особинама као што су: канцерогеност, мутагеност, експлозивност, запаљивост, инфективност, тератогеност,

иритантност, токсичност, екотоксичност и др.).

Други облик дјела (став 2.) врши онај ко, злоупотребом свог службеног положаја

или овлашћења, одобри извршење дјела из основног

облика.

Радња извршења: одобравање

извршења КД.Субјективна страна

дјела: умишљај.Санкција: затвор од шест мјесеци до три

године.Појам, извори сазнања и прве

мјере по сазнању

Специфичности вршења увиђаја

Разјашњавање и откривање учиниоца

Уношење опасних материја у Републику Српску (чл. 429.

КЗ РС)• Ко противно прописима унесе у РС

радиоактивне или друге опасне материје или отпатке штетне за живот и здравље

људи, казниће се новчаном казном илои затвором

до двије године.

(2) Ко злоупотребом свог положаја или овлашћења противно прописима омогући да се у РС унесу материје или отпаци из

става 1. овог члана, казниће се затвором од шест мјесеци до

пет година.

(3) Покушај дјела из става 1. је кажњив.Појам и основне карактеристике

Врсте опасних материја:

Облици испољавања и начин сазнања

Разјашњавање и доказивање

Група А (16.04.2010)Питање макс. бр. бодова

1.....................................52.....................................33.....................................74.....................................25.....................................36.....................................77.....................................68.....................................69.....................................710...................................811...................................412...................................3

13...................................814...................................815...................................516...................................317...................................518...................................519...................................420...................................4

Укупно 100 бодова : 5 =

Група Б (16.04.2010)Питање макс. бр. бодова

1.....................................62.....................................33.....................................64.....................................45.....................................66.....................................47.....................................68.....................................89.....................................610...................................511...................................612...................................513...................................814...................................515...................................5

16...................................417...................................718...................................219...................................220...................................2

Укупно 100 бодова : 5 =

Група Ц (16.04.2010)Питање макс. бр. бодова

1.....................................32.....................................33.....................................44.....................................55.....................................76.....................................57.....................................68.....................................69...............................5 + 510...................................511...................................512...................................513...................................414...................................515...................................416...................................517...................................418...................................3

19...................................620...................................5

Укупно 100 бодова : 5 =

Структура КД извршених у РС у 2009. годиниУКУПНО КД.........................10.979

Убиства.......................................28Тешке крађе...........................3.673Крађе .....................................2.120Разбојништва и р. крађе..........226Преваре....................................163Изнуде........................................45Дроге.........................................197Злоуп. сл. пол. или овл.............96Проневјере ...............................45

Разбојништво (чл. 233. тач. 1 КЗ РС)

Дана 19.05.2010. године у 09 часова назвао је ПС Центар Бања Лука грађанин Митровић Петар из Београда и пријавио да су га малочас у улици Јована Дучића у Бањој Луци пресрела два младића и уз

употребу пиштоља отели од њега новчаник који се налазио у унутрашњем

лијевом џепу сакоа, а потом су побјегли у правцу транзита према Клиничком

центру. Запријетили су да ће га, уколико случај пријави полицији, убити. У новчанику су се налазила лична

документа и 5100 евра.

Сачинити план поступања у циљу откривања извршиоца овог кривичног

дјела.

Силовање (члан 193. тачка 1. КЗ РС)

Дана 19.05.2010. године у 04 часа дошла је у ЦЈБ-и Бања Лука грађанка Јанковић Милена и

пријавила да је око 23 часа у кафани “Фишкал” у

бањалоучком насељу Центар упознала млађег мушкарца који се представио као Срђан из Бање Луке. Након тога сјели су у његово возило марке

“Фијат пунто” сиве боје и отишли према Бањ брду да се провозају. Како нису могли проћи од рампе, стали су на паркингу, гдје је он од ње тражио да ступе у полни однос, на што она није пристала, али је он присилио на тај начин што је неколико пута ошамарио, задигаа сукњу, скинуо гаћице и

силовао. Након тога је избацио из возила и одвезао се у правцу града.

Сачинити план поступања у циљу откривања извршиоца овог кривичног дјела.

Разбојничка крађа (чл. 234. тачка 1 КЗ РС)

Дана 19.05.2010. године око 09 часова дошла је у ПС Лазарево Бања Лука

грађанка Јовановић Мирјана из Сарајева и пријавила да ју је приликом проласка

кроз улицу Младена Стојановића наспрам парка пресрео младић старости

око 18 година и отргнуо јој ташну са рамена, а када је она кренула да је

врати, исти је убо ножем у руку, исти одбацио у парк, а потом са ташном

побјегао у правцу аутобусне станице на коју је и она пошла с циљем да иде у Сарајево. У ташни се, поред личних докумената и хигијенског прибора,

налазило и 1950 КМ у апоенима од по 50 КМ.

Сачинити план поступања у циљу откривања извршиоца кривичног

дјела.

Тешка крађа (члан 232. став 1. тачка 1. КЗ РС) Дана 19.05.2010. године у 08 часова дошао је у ПС Обилићево грађанин

Симић Јован из Обилићева и пријавио да је НН извршилац у току ноћи провалио његову шупу која се налази у дворишту

куће у улици Царице Милице, на тај начин што је пресјекао бомсеком

катанац. Из шупе је отуђена моторна

пила марке “Стил” – дужина мача 51 цм, флексерица марке “Бош” и бушилица марке “Пежо”, чиме је оштећен за око

5000 КМ, јер се радило о новом и квалитетном алату.

Сачинити план поступања циљу откривања извршиоца овог кривичног

дјела.

Крађа (чл. 231. КЗ РС)Дана 21.05.2010. године у 09 часова

грађанин Томић Никола из Бања Луке дошао је у Полицијску станицу Лазарево

и пријавио да му је непознати извршилац, вјероватно док је куповао

аутобусну карту за Београд, извукао из задњег џепа панталона новчаник у коме се, поред личних докумената, налазило

5.500 евра које је понио у Београд да помогне кћерки око куповине намјештаја

за стан који је добила.

Сачинити план радњи и мјера у циљу проналаска извршиоца овог кривичног

дјела.

Превара (члан 239. КЗ РС)

Дана 21.05.2010. године у о8 часова дошао је у Полицијску станицу Центар Бања Лука грађанин Јовић Симо и пријавио непознато лице да га је,

отприлике прије три мјесеца, преварило за 10.000 КМ, тако што се представио као савјетник премијера и обећао му да ће у Влади РС

запослити сина Милана који је завршио правни факултет на мјесто секретара у Министарству трговине и туризма. Новац је примио одмах на

првом контакту, а обећао је да ће почети радити за седам дана од дана пријема новца. Како се до

данас није јавио, одлучио је да пријави случај.

Сачинити план радњи и мјера у циљу откривања извршиоца овог кривичног дјела.

Изнуда (члан 242. КЗ РС)

Дана 21.05.2010. године у 07 часова дошао је у МУП-а РС Бања Лука

грађанин Ђукић Јанко и пријавио да га је јутрос око 06 часова назвало телефоном непознато лице и наредило му да данас од 10 до 11 часова донесе најлон кесу са 5000 евра и остави је у контејнер који се

налази испред салона Леснине преко пута Мљекаре, како га не би пријавио за

одређене неморалне радње које могу утицати на то да му се растури брак и

породица. Рекао му је да ће, уколико овај разговор пријави полицији, бити убијен.

Сачинити план радњи и мјера у циљу откривања извршиоца овог кривичног

дјела.

Отмица (чл. 165. КЗ РС)

Јутрос у 10,15 часова назвао је телефоном познати фудбалер Барселоне Драган Ћирић и

пријавио да му је непознато лице искористило је моменат док је стан био откључан из из истог, док нико није био присутан, узели сина Ранка

(стар 3,5 године) и однијели у непознатом правцу. Стан се налази у уулици Јована Дучића број 15, други спрат. Јавили су му телефоном да донесе

на приједорску петљу 250.000 евра у црвеној најлон кеси и исту баци у контејнер који се налази

поред пута на десној страни, гледано у правцу Приједора. Након тога ће му казати гдје се налази

дијете, како би га могао преузети.Уколико пријави полицији, дијете ће бити убијено.

Сачинити план радњи и мјера у циљу откривања извршиоца овог кривичног дјела.

Тероризам (члан 229. тачка 7. КЗ РС)

Данас у 08 часова обавијештена је дежурна служба ЦЈБ-и Бања Лука од

Епидемиолошког завода РС да је јутрос запажена масовна појава да се грађани

јављају у Дом здравља са јаким симптомима тровања, које вјероватно

потиче од загађене воде, о чему је одмах обавијештена Управа водовода.

Прегледом водоинсталација уочено је да је откопавана главна водоводна цијев у Српским Топлицама и да је вјероватно у

воду сипан отров.

Сачинити оперативни план у циљу расвјетљавања овог кривичног дјела.

Диверзија (члан 302. КЗ РС)

РТВ РС је ујутро у 06 часова обавијестила МУП-а РС да је

нестало ТВ програма у 04 часа, након чега су се упутили на релеј

који се налази на Козари. Затекли су побијене раднике који раде на

обезбјеђењу релеја, те видјели да је релеј миниран, због чега РТС као ни друге ТВ које примају слику са овог релеја нису у функцији, што

све упућује на диверзију.

Сачинити оперативни план у циљу откривања извршилаца овог

кривичног дјела. Примање и давање мита

(чл. 351. КЗ РС)У току оперативног рада дошло се до

сазнања да се у Министарству пољопривреде и шумарства РС на мјесту

шумарског инспектора запослило лице (извјесни Јовановић Милорад) са

завршеним машинским факултетом. Имајући у виду да се ради о

неодговарајућем факултету, те чињеници да је овај пријем обављен мимо

објављеног конкурса, претпоставља се да је одговорно службено лице које одлучује о пријему примило мито.

Сачинити оперативни план у циљу расвјетљавања овог кривичног дјела.

Превара у служби (чл. 349. КЗ РС)

На основу анонимне пријаве дошло се до података да је директор једне

фирме у више наврата у току године био одсутан приватно, а приложио је лажне рачуне да је

боравио службено у иностранству: Њемачкој, Француској, Италији и

Србији, зашто је приложио рачуне од дневница и трошкова спавања у

износу од 45.000 КМ.

Сачинити план радњи и мјера у циљу прикупљања личних и

материјалних доказа.Злоупотреба службеног

положаја или овлашћења (чл. 347. КЗ

РС)Путем анонимне пријаве дошло се до

података да је директор једног предузећа купио машине застарјеле технологије за

обраду дрвета са којим се не може постићи планирани обим производње,

нити се са финалним производом може бити курентан на тржишту.

Машине је, према добијеној пријави, купио од свог кума који се раније бавио

прерадом дрвета.

Сачинити план радњи и мјера у циљу прикупљања личних и материјалних

доказа за ово КД.

Недозвољена трговина (чл. 281. КЗ РС)

Путем анонимне дојаве полиција је дошла до сазнања да су два лица из бањалучког насеља Лауш набавила

преко 300 квалитетних мобилних телефона марке “Нокиа” за које нису платили потребне даџбине држави.

Извор је саопштио да ће се телефони продавати на бувљој пијаци у Бањој Луци

по повољној цијени, тако да се процјењује да би их се могло продати

преко 50%.

Сачинити оперативни план радњи и мјера у циљу проналаска и хватања извршилаца и одузимања бесправно

прибављене робе.

Проневјера (чл. 348. КЗ РС)

Ванредном инвентуром код пословође једне самопослуге

пронађена је већа количина кафе (200 кг), цигарета (300 штека) и 150

флаша вискија. Ову робу није завео у евиденције и продавао је

за свој рачун, тако да на крају пописа није имао мањак.

Сачинити план радњи и мјера на плану прикупљања личних и материјалних доказа за ово

кривично дјело.

Уношење опасних материја у РС (члан 429.

КЗ РС)У јутарњим часовима око (05,00)

обавјештена је дежурна служба ЦЈБ-и Бања Лука да је у близини изворишта

ријеке Гомјенице код Бронзаног Мајдана истоварен камион са непознатим отпадом. Ово је примјетио један грађанин који се враћао кући из

Бронзаног Мајдана, а све се догодило око 04,30 часова. Сама чињеница да се

ради о хладњачи страних таблица са ознаком “Ф”, претпоставља се да се ради о сумњивом и опасном отпаду. Камион је отишао у правцу Бронзаног Мајдана и не

зна се гдје је даље окренуо.

Сачинити оперативни план у циљу расвјетљавања овог кривичног дјела.

Josep Nichiphore Niepce (1765-1833)

Antoni van Levenhuk (1632-1727)

Artur Konan Dojl (1859-1930)

Џејмс Вотсон (1928-)

Френсис Крик (1916-2004)

Едмнод Локард (1877-1966)

Морис Вилкинс (1916-2004)

Вилијам Хершел (1833-1917)

Борис Матвеевич Шавер (1880-1951)

Сергеј Михајлович Потапов (1873-1957)