KRIMINOLOGIJA Apeiron

7/24/2019 KRIMINOLOGIJA Apeiron

1/121

1.POJAM KRIMINOLOGIJE

Odrediti pojam kriminologije znaci odgovoriti na pitanje ,,ta se podrazumeva pod terminomkriminologi? Odgovarajuci na ovo pitanje, odmah moemo konstatovati da nema

jedinstvenog i opte-prihvacenog gledita o tome ta je kriminologija. Odredivanje pojmakriminologije staro je koliko i krimiriologija kao nauka, ali jedna precizna, opte prihvacena i

jedinstvena defmcija jo uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se avilistrucnjaci razlicitih naucnih discipina! psihijatri, psiholozi, sociolozi, flozof, pravnici,

kriminalisti, imao je svoje shvatanje i defrticiju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog imetodoiokog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. "azlike u shvatanjimapostoje i medu kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome ta jekarakterie i predstavlja njenu it.

#"$%$&O'O($)* je nauka o zlocinu , latinski crimen-zlocin. #riminologija je nauka koja izucavakriminalitet kao negativnu drutvenu pojavu.+ najoptijem smislu kriminologija je nauka o zlocinu. Ovaj termin je prvi upotreio rancusk$antropolog ol opinard u svom delu /*ntropologija 0123, oznacavajuci kriminologiju kaonauku o proucavanju krivicnih dijela. rvo delo pod nazivom #riminologija ojavio je italijanskipozitivista4 sudija krivicar "*5*6'6 (*"O5*'O 0117 koji je pojam upotreio za na8iv svojeknjige /#riminologija podra8umevajuci pod kriminologijom nauku, ucenje9logos o

kriminalitetu $ crimen-zlocinu.:efnisanjem pojma kriminologije avio se veliki roj autora.

"*:$;$O&*'*& O)*% zlocin,u savremenom znacenju to je kriminalitet. #riminalitet jeveoma stara drutvena pojava i za nju se zanimaju mnoge nauke kao to su! pravna nauka,sociologija, psihologija, psihopatologija,antropologija, enomenologija i dr. $storijskiposmatrano moramo navesti ==.g,p.ne. akon dvanaest talica kojim se kriminalitetkanjavao. roucavajuci kriminalne proleme sa raznih aspekata vremenom su se razvile iposenekriminoloke discipline kao to su! kriminalna antropologija sociologija, psihologija,politika,etiologija, enomenologija i druge koje ne nose predznak / kriminalne kao to su!

viktimologija,penologija i slicno.&ekadanji direktor kriminolokog drutva u @ecu (raserger smatra da kriminologijaouhvata rojne naucne discipline koje medusono povezuje jedino to to predmete njihovogistraivanja predstavljaju krivicna dela. On smatra da je 5ranc 'ist s pravom okvalifkovaokriminologiju kao pomocnu nauku krivicnog prava. o miljenju (rasergera kriminologija nijecista vec je pre prirodna nauka jer se u metodi istraivanja slui njihovim metodama. roesorkriminologije (raunhurt u Oksordu smatra da je kriminologija empirijska nauka koja naucnoproucava rezultate, orme i uzroke zlocina, kaznenog i popravnog postupka sa zlocincima.#oncepcija kriminologije ima onoliko koliko ima i samih kriminologa.

&eki autori smatraju da postoji pet i vie podrucja na kojima se iskazuje predmetkriminologije.


2/121

deo zasnovan na statisticiA kriminalnasociologija, kriminalna iologija, kriminalnasomatologija, kriminalna psihologija, drutveno-psiholoko tretiranje delikvenata, kriminalnagenetika, predikciona istraivanja i viktimologija.!etvrti pravac zastupaju savremeni americki kriminolozi koji u svojim radovima akcenatstavljajuna licnost delikventa i njegov tretman, ucenje o cinjenicama zlocina i nacinu njegovogsuzijanja.o uverenju Saderlanda i #resija kriminologija je nauka koja tim nazivom ouhvata tri

discipline!sociologiju krivicnog prava,.kriminalnu etiologiju i penologiju.Pred"tavnici petog pravcasu preteno nemacki kriminolozi koji su veoma rojni. 'ernelrazlikuje#riminologiju sensu stricto, kao nauku o genetskom ciniocu zlocina $ sensu largo koja poredprvogznacenja ouhvata i kriminalnu enemenologiju, strukturu i dinamiku. o %idendorukriminologijau &emackoj smatra se naukom o zlocinu, kao pojava pojedinaca i naroda, po 6ksneru to jenauka okriminalitetu. oljski kriminolog Balcak smatra da je kriminologija nauka ciji jepredmetistraivanje uzroka kriminaliteta, njegovih olika, pravilnosti i zavisnosti povezanih s

prestupnikomi kriminalitetom.Beoma rano se kriminalitetom avila i kriminalna sociologijakoja je svoja kriminoloka shvatanja zacela prakticno sa klasicnom kolom u 01 veku.oznati rancuski sociolog :irkem je prekodefnisanja pojma kriminaliteta ustanovio pojamkriminologije. On je rekao da je kriminalitet proizvod meanja uticaja ljudi i drutva, ciji sekoreni nalaze u drutvu i da je imanentan samom drutvu. o njemu pojava kriminalitetasadrana je u kanjavanju dok nauka koja se tim avi nazivase kriminologija.S ozirom da postoji razlicito defnisanje pojma kriminologije u teoriji postoje razlicitipokuajiodredenja kriminolokih podrucja $ disciplina. oornici shvatanja kriminologije kaogrupne nauke,dijele je na teorijske i aplikativne discipline. + teorijske-prema njima spadajukriminalnasociologija, kriminalna antropologija, kriminalna psihologija, kriminalnapsihopatologija ipenologija. *plikativna ili primenjena kriminologija ouhvata kriminalnupolitiku, kriminalnuproflaksu i kriminalistiku.

"6:S*B&$;$ *+S"$)S#6 6&;$#'O6:$)S#6 C#O'6 smatraju da jekriminologijamultidisciplanarna nauka koja ouhvata parcijalne discipline! od kojih se jedneave kriminalnom stvarnocu-kriminalna enomenologija, kriminalna sociologija, kriminalna psihologija i kriminalnaantropologijaA druge se avi cinjenicama krivicnog postupka-kriminalistika, sudska medicina,sudska psihologija, a trece sprecavanjem krivicnih delakriminalna proflaksa, kurativna pedagogija,penologija.

S$&6$;#* S


3/121

koje su usmerene prvenstveno ka licnosti delikventa. Slicna ovoj je i podela na optu i klinickukriminologiju.+F$ O)*% #"$%$&O'O($)6 predstavlja kriminologiju kao nauku koja se avi izucavanjemetiologije i enomenologije kriminaliteta, kao masovne i individualne pojave. #riminologija

jenauka o deliktu i delikventima. ristalice ovog koncepta kriminologije su (aroalo,:irkem,'omrozo, inatel i dr.%oe se reci da preovladjuje shvatanje C$"6( O)*%* #"$%$&O'O($)6 po kome pristalice ovekoncepcije smatraju da kriminologija pored istraivanja kriminaliteta u uem smislu izucava i

sve ostale olike prestupnog i devijantnog ponaanjaA zatim sistem dravnih mera imehanizama za suzijanje kriminaliteta, ukljucujuci organizaciju i rad pravosudnih i policijskihorgana i ustanova zaizvrenje krivicnih sankcija. +nutra ove koncepcije ima vie shvatanja ipristalice ove koncepcije su! 5erri, (asserger, (ros, Seeling i dr.

>. "6:%6 #"$%$&O'O($)6redmet proucavanja kriminologije je delikventna licnost ili sam delikt ili i jedno i drugo.rva shvatanja o predmetu kriminologije poticu od italijanskog kriminologa 'omroza koji jesmatrao da je osnovn o pitanje nauke zlocinac, a ne njegovo delo.Shvatanja koja predmetkriminologije svode na licnost polaze od stava da licnost prestavlja najvii pojam zakriminologiju i njeno proucavanje je glavni predmet kriminolokih ispitivanja. odlicnocu sepodrazumjeva duevna struktura covjeka, GGnjegova orma mentisGG, nacin njegovor

posmatranja, reagovanja i sere intelekta Drazum, volja, senziilnostE.:rugo stanovite koje je socioloko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zlocin.OvoShvatanje potice od rancuskog sociologa :irkema, gde se pretena kriminoloka istraivanjakrecuu dva pravca! posmatranje unutranjeg stanja licnosti i ispoljavanje sloodne iliprinudne volje, kojesu uslovljene socijalnom okolinom. 'icnost delikventa, kao predmetkriminologije, moe seposmatrati iz dva aspekta!- kako se njegovo unutranje stanje maniestuje u socijalnoj sredini-i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odraava na njegova unutranja svojstva.

&eki autori polaze od stanovita da su predmet izucavanja kriminologije kriminolokiaktori,odnosno uzroci koji coveka dovode do vrenja krivicnih dela. redstavnici ovih

shvatanja su! 5eri,


4/121

osean predmet kriminologije je licnost delikventa, njegova socijalna oeleja, psiholoka $ioloka struktura. #riminologija se moe smatrati pozitivnom naukom, jer su predmet njenogizucavanja drutvena stvarnost, cinjenice i pojave, koje se ne iskazuju samo u apstraktnimpravnim defnicijama $ ormulacija, vec kao nauka ciji je predmet zlocin Dkrivicno djeloE,zlocinac Ducinilac krivicnog djelaEi uzroci zlocina Dkriminaliteta#. $a%on treceg e&e'enta i&iGaro(a&ov princip je!GG#rivicni zakon je poznavao samo dva termina, prekraj i kaznu.&ova kriminologija poznaje tri elementa! 'O;$&, 'O;$&;* $ S"6:SB* "6"6S$)6GG.

Poja' a"ocija&no"t4 u optem smislu -nedrutvenost, nehumanost i koristi se kao najoptijisinonim za sve vrste devijantnog ponaanja. + uem znacenju pojava u kojoj pojedinac ilidrutvenegrupe ne prihvataju ni drutvene vrijednosti ni oicajne norme sredine, jer neposjeduju osnovna socijalna osjecanja i sposonost da s ljudima normalno komuniciraju. Poja' anti"ocija&no"t4 predstavlja tei olik asocijalnosti, koji se maniestuje uantidrutvenomponaanju, suprotstavljanju vladajucim drutvenim normama. Oznacava ponaa nje koje jesankcionisano odredenim olicima spontane ili organizovane reakcije drutva.Poja' de&in%vencija4 u optem smislu, podrazumjeva ukupnost ljudskih ponaanja kojima se teepovreduju oicajne norme odnosa medu ljudima. Socijlano4 patoloke pojave cine enomenoloki izraz pojava olesti zavisnosti, mentalno-socijalne

devijacije, seksualne devijacije, samouistva ipokuaji samouistva.ojam kriminalitet4 u optem smislu predstavlja ukupnost kriminalnih ponaanja kojima seugroavanjuuniverzalne vrijednosti i koja su inkrimisana kao krivicna djela.H. O:&OS #"$%$&O'O($)6 S* OS*'$% &*+#*%*#riminologija kao multidisciplinarna nauka je granicna i veoma je oslonjena na neke drugenauke isa njima je medusono povezana i uslovljena. &ajtenju vezu ima sa #"$B$;&$%"*BO%,#"$B$;&$% "O;6S&$% "*BO%, #"$%$&*'$S$#O%, 6&O'O($)O% $ B$#$%O'O($)O%.

#riminologija i krivicno pravo B6* $%6I+ #"$B$&O( "*B* $ #"$%$&O'O($)6 veoma jeliska. &eki teoreticari poput5erija tvrde da je krivicno pravo grana kriminologije. a

povezanost potice usled toga to jekriminologija usmjerena ka proucavanju etiolokih ienomenolokih prolema kriminaliteta, akrivicno pravo na opte pravne institute krivicnogdela. #rivicno pravo izucava sistem pozitivnihpravnih propisa, poseno onih koji se odnose na krivicna dela i sankcije. #rivicno pravoikriminologija su dve autonomne naucne discipline sa srodnim predmetom i ciljem izucavanja,kojesu komplementarne iz razloga to jedna drugu oogacuju i dopunjavaju.#riminologija i krivicno procesno pravo #"$B$;&O "O;6S&O "*BO kao naucna disciplinaavi se postupkom i procesnim sujektima utvrdivanja postojanosti uslova da je odredenodelo izvreno i da se na osnovu toga izricu krivicnesankcije za pocinjeni delikt. ;$')#"$B$;&O( "O;6S&O( "*B* je da se na propisan nacinutvrdi postojanje krivicnog djela iodgovornosti izvrioca, odnosno da se izrekne odgovarajucakrivicna sankcija. Beza izmedu

kriminologije i krivicno procesnog prava odnosi se na tretman ucinilaca krivicnog djela, upostupku utvrdivanja odgovornosti, te izora i izricanja sankcija.

#riminologija i kriminalistika#riminalistika i kriminologija su dve naucne discipline koje su uzajamno povezane.#riminalistika,kao naucna disciplina, avi se izucavanjem sredstava i metoda otkrivanja i razjanjavanjakrivicnih djela, otkivanja i hvatanja izvrioca krivicnih djela, otkrivanja i oezjedivanjadokaza i sprecavanjaizvravanja krivicnih dijela, a kriminologija uzrocima kriminaliteta injegovim pojavnim olicima.


5/121

OS&OB&$ ;$') #"$%$&*'$S$#6 )6 proucavanje naucnih metoda na utvrdivanju materijalnihcinjenica, odnosno prikupljanja dokaza u vezi sa krivicnim delom $ izvriocem. &ajtenji odnosizmedu ove dve naucne discipline postoji kod proucavanja licnosti delikvenata, kod kojih sumetodiveoma slicni, a u nekim podrucjima Dpsihologija licnosti delikventaE i identicni.

#riminologija i penologija--6&O'O($)* je nauka o nacinu i efkasnosti sistema izvravanjakazni i drugih sankci ja, sa aspekta njihovog uticaja na resocijalizaciju licnosti izvrilaca

krivicnih djela i suzijanjakriminaliteta. Osnovna pitanja i podrucja penologije su sistem i organizacija kazneno-popravnihustanovaA klasifkacija i razvrstavanje osudenikaA nacin iuslovi izdravanja kazni. enologijakroz prakticnu primjenu krivicnih sankcija daje kriminologiji uvid u ispravnost i pouzdanostodredenih kriminolokih stavova. oseno znacajna je penoloka disciplina *&:"*(O($)* kojase avi pitanjima usavravanja metoda, olika i sredstava vaspitanja, orazovanja iprevaspitanja osudenih lica.

B$#$%O'O($)* se tretira negdje kao samostalna disciplina, ali najcece kao ("*&*#"$%$&O'O($)6,koja se avi izucavanjem rtava krivicnih djela i odnosa rtve i izvrioca. Ona se prvenstveno

avi licnocu rtve krivicnog dela, njene io-psihicke karakteristike i socijalnao eleja.

#riminologija i druge naukeS$


6/121

SO;$)*'&* *O'O($)* je mlada naucna disciplina ciji je predmet izucavanja sloen iodnosi sena kompleks ljudskih prolema i posene strane covekove normalnosti i zdravlja. +najiremsmislu to su ne samo prolemi koji se odraavanju na ekonomsko socijalne uslove, vec i napsiholoke karakteristike i ioloke determinante licnih i drutvenih poremecaja koji se moguokarakterisati kao patologija. o su kockanje, prostitucija, alkoholizam i dr.

5$'OO5$)* je akademska disciplina i predstavlja najoptije miljenje o zakonitostima razvojaprirode, covjeka i drutva. :elinkvencija i devijacije su opti pojmovi poremecaja u

ljudskomdrutvu, vezani za odredene flozoske kategorije miljenja, kao to je uzrocnost.akoni uzrocnosti, kao i odnos opteg, pojedinacnog i posenog jesu olasti koje kriminologijaiz flozoskog pojmovnog aparata koristi za izucavanje logickih i ojektivnih veza i odnosamedu patolokim $ drugim drutvenim pojavama.

S*$S$#* je matematicka disciplina analize numerickih podataka. + kriminologiji sekoristeopte i posene statisticke metode, kao to su! metod teorije vjerovatnoce, metodsrednje vrijednostii metod korelacije.

7. O)*% #"$%$&*'$6*#"$%$&*'$6 je negativna drutvena pojava vrenja krivicnih djela od strane pojedinaca.

#riminalitet predstavlja pojedinacni akt i drutveni enomen.ostoji veliki roj razlicitihdefnicija kriminaliteta i zlocina, ali u zavisnosti od njihovog karaktera sve one se mogusistematizovati u dvije osnovne, a to je zakonska ili pravna $ socioloka defnicija. "*B&*:65$&$;$)* #"$%$&*'$6* 4temelji se na normama materijalnog krivicnog zakonodavsta.Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguce odrediti ez krivicnogprava #riminalitet se iskljucivo tretira kao krivicnopravna kategorija i ogranicava na onaprotivpravna ponaanja koja su inkrimisana u normama vaeceg krivicnog zakonodavstva.ostoji ue i ire odredenje pojma kriminaliteta.rema +F6% shvatanju kriminalitet predstavlja samo radnje koje predstavljaju k. dela.rema C$"6% shvatanju rec je o delima koja ouhvataju sve protivpravne kanjive radnje,pored krivicnih dela tu su i prekraji i prestupi.#"$B$;&O"*B&* :65$&$;$)* zasniva se naprincipu zakonitosti, koji je uvela klasicnakrivicnopravna kola Dnullum crimen sine legeE i

omogucava sigurnost u pogledu oima i sadrajaucinjene protivpravne radnje. +krivicnopravnoj literaturi preovladuje ui pristup, jer se smatra da ukoliko neto nije krivicnodjelo, onda nije ni zlocin, a to i znacilo da nije ni kriminalitet.

SO;$O'OC#* :65$&$;$)* je u defnisanju kriminaliteta ireg pristupa, ona je sadrajnija, ona neposmatra samo delo vec proucava i ucinioca, drutvene uzroke, uslove i posledicekriminaliteta. Socioloka defnicija kriminalitet defnie kao drutvene pojave kojima seugroavaju osnovne drutvene vrednosti.

#"$%$&O'OC#* :65$&$;$)* postavlja vezu izmedu pravnih i i sociolokih tumacenja. Ovu vezusu popunili kriminolozi i kriminoloka shvatanja koja polaze od inkriminisanih dela idrutvenihuslova.

#"$%$&O'OC#6 :65$&$;$)6 #"$%$&*'$6* moemo odrediti kompilacijom itnih oelejapravnog i sociolokog znacenja. o znaci da su one skup drutvenih pojava kojima seugroavajuuniverzalne drutvene vrednosti i kao takve su sankcionisane krivicnim pravom.@$&* SBO)SB* #"$%$&*'$6* S+! skup individualnih pojava 4masovna pojavaA pojavakojaima drutveni karakter sa ozirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenuA to jenegativnadrutvena pojava kojom se kre neke norme i ugroavaju vrednostiA to je istorijskapojava koja je karakteristicna za sve periode drutvaA to je univerzalna pojava koja jesvojstvena svim drutvima ikoja ne poznaje granice.#"$%$&*'$6 nije samo prost skup individualnih pojava, vec masovna i negativna drutvenapojava, a zadatak kriminologije je da utvrdi njene uzroke, aktore, strukturu Dlicnost i delaE i


7/121

akonitosti.

K. OC* $ #'$&$;#* #"$%$&O'O($)*OSO)$ O:6'* koja kriminologiju deli na! OC+ $ #'$&$;#+ #"$%$&O'O($)+. odelana optui klinicku kriminologiju potice od rancuskog kriminologa inatel Fana Dinatel )eanE. remanjemu opta ili sinteticka kriminologija trea da koristi, uporeduje i sistematski izlae podatkedo kojih se dolazi u posenim ili specijalizovanim kriminologijama. Od posenih kriminologija

navodi kriminalnu iologiju, a poseno se zalae za klinicku kriminologiju kao primjenjenunauku, koja se sastoji iz multidisciplinarnog pristupa pojedinacnom kriminalnomslucaju uzpomoc znanja opte i posenih kriminologija.Opta kriminologija je enciklopedijska i sinteticka, razvija se u vertikalnoj ravni i nalazi se navrhupiramide sastavljene od kriminolokih nauka ili posenih kriminologija. #ao naucnakriminologija,opta kriminologija trea da zlii i uporedi podatke izdvojene od specijalnihDposenihEkriminologija koje se odnose na maniestacije, uzroke i posledice kriminalne pojaveDkriminalnaiologija ili ioloka kriminologija, kriminalna psihologija ili psiholokakriminologija, kriminalnasociologija ili socioloka kriminologijaE. Slicno inatelu, autori 'enjel,'evastin i Stanciju, smatrali su da ce se posene kriminologije sjediniti u optu kriminologijuLkao kakvu prostranu i plodonosnudeltuL. Ovo tvrdenje je ilo cesto osporavano, pa je optojkriminologiji cak negiran svaki naucni karakter.Opta kriminologija moe imati razlicite

pravce! istorijske, teorijske, deskriptivne i dierencijalne prirode. ored istorijskog pregledakriminolokih izucavanja i odredivanja operativnih pojmova kriminologije, opta kriminologijaouhvata izucavanje osnovnih kriminolokih teorija i hipoteza,metoda i izvora kriminologije#linicka kriminologija je prilicno rasprostranjena4'omrozova kola-italijanska antropolokakola.

K.0. #linicka kriminologija#linicka kriminologija, prema jednoj od najrasprostranjenijih i najirih defnicija, predstavlja

jedan kriminoloki pravac, koji se, za razliku od opte kriminologije, sastoji uLmultidisciplinarnompristupanju individualnom slucaju, uz pomoc principa i metodakriminoloke nauke ispecijalizovanih kriminologijaL. #roz multidisciplinarni pristup treaoceniti proucavanog delinkventa, ormulisati hipoteze o njegovom uducem ponaanju i

izraziti program pogodnih merakoje mogu da od strane eventualni povrat. "azvoj klinickekriminologije moe se pratiti pocev od 'omroza, $ talijanskog lekara, koji je medu prvimaukazao da trea izucavati zlocinca a ne zlocin. (aroalo je istakao vanost socijalne ankete, aende, proesor patologije i klinicke metodologije u"imu, naglaavao je da trea ispitati da likod zlocincapostoje kakve promene unutar sistema odkoga zavisi njegovo ponaanje.

%edju kasnijim teoreticarima klinicke kriminologije u $taliji poseno se isticao lekar,direktor$nstituta za kriminalnu antropologiju +niverziteta u "imu, @enigno :i ulio, koji jesmatrao da trea primeniti Lklinicki kriterijumL priizucavanju kriminaliteta, da trea proucavati covekovu licnost u svimaspektima, kao jedinstvo gde se iroko ujedinjavaju nasledene i stecene snage,ioloke,

psiholoke, socijalne $ kulturne. #anepa :akomo D;anepa (iacomoE proesor kriminalneantropologije na %edicinskom akultetu uIenovi, na %edunarodnom kongresu za kriminologiju u @eogradu 032H. u reeratuL#riminalnalicnost i tipologija delinkvenataL, istakao je da prolem licnosti spada u olastnauka klinickog posmatranja i da L'icnost proizilazi iz skupa elemenata sa fzckog i psihickog aspekta da i smo jerazlikovali oddrugihL.a razvoj klinicke kriminologije u 5rancuskoj znacajni su 'aignel, 'avastine, Stanciu,inatel,5avardA u @elgiji Bersele i :e (reMA u Cvedskoj #inerg. + &jemac koj se kriminolog ipravnik%ergen zalagao za kriminoloku kliniku, dok su 'enc i eelig u okviru kriminalno-


8/121

iolokogpravca predlagali ioloko i psiholoko proucavanje individualnogprestupnika.Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinickekriminologije su! opasno stanje, prolemkriminalne licnosti Dda li postoji i ako postoji cime sekarakterieE i tipologija delinkvenata, a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnogslucaja kriminalnog ponaanja je klinicki metod.ojam opasnog stanja, kako tvrdi inatel,vlada klinickom kriminologijom. :efniciju pojmaopasnog stanja ili temiiliteta dao je (aroalo,odredujuci ga ne kao pravni pojam, vec kao stvarnost koja se moe klinicki posmatrati.ojmom opasnog stanja (aroalo je oznacavao najpre postojanu $ aktivnu izopacenost

prestupnika i kolicinu zla od koga moemo strahovati sa njegove strane,odnosno kriminalnusposonost prestupnika. #asnije je ovako odredenom pojmu opasnog stanjadodao ormulu oprilagodavanju, koja se odnosi na istraivanje Lmogucnosti prilagodjavanja prestupnikaL ili nauslove sredine za koju se moe pretpostaviti dace u njoj prestupnik prestati daude opasan."azmatranje prolema kriminalne licnosti prolo je kroz tri aze razvoja.+ prvoj azi naglaavase apsolutna specifcnost kriminalne licnosti 'omrozoA u drugoj azi, pod uticajempsihoanalize, ta specifcnost je negirana isticanjem da antisocijalne tenje latentnog karakterapostoje i kod delinkvenata i kod nedelinkvenataA u trecoj azi D:i ullio, (emellio, :e(reM,inatelE se tvrdi da je koncept kriminalne licnosti operacionalan i da nema sutinskerazlikeizmedu delinkvenata i nedelinkvenata, razlika je samo u stepenu ispoljavanja, tako da

je teorija o kriminalnoj licnosti samo Lradna hipotezaL.inatel je teoriju o kriminalnoj licnostiizloio u osam tacaka!

0.redmet klinicke kriminologije je prelazak na delo,>.zlocinac je covek kao i drugi, koji se od drugih ljudi razlikuje sklonocu za prelazak na delo,H. sklonost ka prelasku na delo izraava takvu strukturu licnosti koja se naziva kriminalnomlicnocu,7.kriminalna licnost se opisuje pomocu psiholokih crta licnosti koje se grupiu u centralno

jezgro $ varijante,K.centralno jezgro ouhvata egocentrizam, lailnost, agresivnost i aektivnu ravnodunost, avarijante se odnose na fzicke, intelektualne, tehnicke sposonosti, nutritivne iseksualnepotree,N.centralno jezgro upravlja prelaskom na delo,2.varijante upravljanja nacinima izvrenja dela, osvetljavaju opti pravac, stupanj uspenostiimotivaciju,

1.kriminalna licnost je dinamicka struktura.

@elgijski proesor 6tjen de (re zastupnik koncepcije prelaska na delo u okviru klinickekriminologije, isticao je da, kada neto radimo, mi mislimo da to cinimo po svojoj volji.

%edutim, cak i radnje za koje smatramo da imaju najveci moralni znacaj, odredene su naiminstinktima DnagonimaE. 'judskom psihom upravljaju dve kategorije instinkata!l. instinkt odrane,koji doprinosi samoodranju i ispoljava se putem straha, ekstva, ali iagresijeA>. instinktsimpatije, koji deluje u vidu odricanja see samog i potpunog prihvatanja drugog. +dijalektickoj dinamici dveju kategorija instinkata, covek je sklon da izaere sigurnost nasuprotosecajnosti. *li,kako se u ovom izoru osuduje na samocu, iz koje proizilaze tekoce i

osecanje krivice, on se trudida to eliminie povratkom ka drugom - linjem. Svesne i voljneunkcije imaju svoju ulogu u ovom pretvaranju osecanja i ponaanja, ali poremecaj karaktera inedostatak inteligencije nece dozvoliti ispravljanje ponaanja i avorizovace prelazak na delo.#linicka kriminologija, kao kriminoloki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanjeindividualnom slucaju Dmediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanjeE uz pomoc specifcnihprincipa imetoda raznih kriminolokih disciplina, ocenjuje proucavanog delinkventa, predvidanjegovo uduce ponaanje i izradjuje i ostvaru je program mera i staranja, znacajno doprinosiupoznavanjukriminaliteta kao pojedinacne pojave. %edutim, klinickoj kriminologiji se mogustaviti odredjene kriticke primede. #linicka kriminologija osvetljava psiholoka svojstva


9/121

licnosti delinkventa, alinedovoljno sagledava socioloku stranu kriminaliteta, drutveneaktore i okolnosti koje uticu kakona ormiranje licnostitako i na javljanje kriminalnog ponaanja.

N. *#*:6%S#* $ "$%)6&)6&* #"$%$&O'O($)*N.0. +niverzitetska kriminologijaodela na univerzitetsku DakademskuE i aplikativnu DprimenjenuE kriminologiju zasniva senashvatanjima kanadskog kriminologa Sao D:. SzaoE i grupe kriminologa sa :epartmanazakriminologiju u %ontrealu D#anadaE.+niverzitetska DakademskaE kriminologija razvija se na

univerzitetima zapadnih zemaljazadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika, istraivaca, ali ne $drutva. +niverzitetska istraivanja se karakteriu velikom raznolikocu, unidisciplinarnimkarakterom,stalnim porastom istraivackih instrumenata, koji je uslovljen razvojem naucnetehnologije imetodologije. Ova istraivanja se prema shvatanju (iens D(iensE odnose nacetiri grupe pitanja!-proucavanje drutva Dnesvesno kriminalno ponaanje i neevidentirano od strane vlasti ili

javnostiA dejstvo ukidanja kazniA stav javnog mnjenja u odnosu na teinu zlocina ipostupanjesa delinkventimaA sociologija medicinskih i sudskih odeljenja namenjenihzlocincimaEA-proucavanje drutvenih institucija Dsocioloko proucavanje o unkcionisanju sudova,odeljenjaza zatitu dece, medicinsko-psiholoko odeljenje, policijeA metoda za osnivanjestatistike o

zlocinima i zlocincimaEA-proucavanje delinkvenata Denomenoloka i psiholoka proucavanja koja se narocito odnosena nove tipove delinkvenata, proucavanje kriminalnih karijera, tipologijadelinkvenata,etioloka izucavanja nekog tipa delinkventa u odnosu na primenjeni tretmanEA-proucavanje institucija za tretman Dkomparativno proucavanje tretmana, duina tretmana,karakteristike kazneno popravnih zavoda i sredstva koja omogcavaju da se doije ili izmeniucinjena transormacija, uticaj postpenalne pomoc i na eekt tretmanaE. +niverzitetskaDakademskaE kriminologija izazvala je otpor i primede od strane administrativnih organaDpravosude, policija, zatvorska administracija $ dr.E uz naglaavanje da LcistakriminolokaistraivanjaL nisu u stanju da doprinesu unkcionisanju administracije pravde.og toga je dolo doosnivanja istraivackih slui u ministarstvima pravde u nekimzapadnim zemljama i do dogovorasa univerzitetskim centrima za realizaciju istraivanja sa

prakticnim DaplikativnimE karakterom. oto je kriminologija sastavni deo humanitarnih naukaprimenljivih u pravosudnoj upravi, uprevenciji kriminaliteta i tretmanu delinkvenata, vano jeda se univerziteti opreme takvimakademskim strukturama kako i udovoljili potreamaproesionalnog osposoljavanja i naucnog istraivanja.

N.>. *plikativna DprimenjenaE kriminologija*plikativna DprimenjenaE kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kaoprimenjenenauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. Od deskriptivne i akademskeiopsiholoke discipline,kriminologija se razvija u socijalnu, ekonomsku i politicku disciplinu saanalitickom i dinamickom tendencijom. rema modelu primenjene kriminologije, koji je daoSao, kriminoloko istraivanjeima tri unkcije! prevencijulocina i rehailitaciju zlocincaA

kontrolu kriminalitetaApravosudni,policijski i popravni sistem.(lavni cilj istraivanja je smanjenje ukupnih drutvenih trokova kojiprate kriminalitet,razvijanje oljih sredstva za prevenciju, suzijanje i kontrola kriminaliteta. %odelorganizacijeprimenjene kriminologije moe doprineti razvijanju racionalnije administracijepravosuda uokviru posenih istraivackih instituta i centara, kao to su! centar za izucavanje prevencije irehailitacije,ciji i cilj io da se umanji potrea $ elja za cinjenjem zlocinaA centarzaistraivanje represije i kontrola kriminalne aktivnosti, ciji i cilj io da ucini teim izvrenjezlocina i poveca opasnost da ude uhvacen, centar za izucavanje celokupnog sistema


10/121

pravosudne administracije Dpolicija, sudovi, popravna slua itd.E, ciji i cilj io smanjenjetrokova operacija, cineci sistem efkasnim.:rugi nacin za realizaciju primenjene kriminologije sastoji se u postojanju istraivaca upojedinim administrativnim sluama, cija i dunost ila da realizuju istraivackepoduhvate.&avedeni model primenjene kriminologije Sao smatra racionalnim i prihvatljivim,

jer se oimkriminaliteta stalno povecava u zapadnim zemljama, javno mnjenje neprestanoukazuje na potreu efkasnije zatite gradana od kriminaliteta, nezadrivo rastu fnansijskitrokovi namenjeni unkcionisanju sistema krivicnog pravosudja. %edutim, pogreno i ilo

iskljucivo prihvatiti jedanili drugi olik kriminolokog istraivanja. #ao i u olasti drugih nauka,tako i u olasti kriminolokenauke, trea negovati undamentalna i primenjena istraivanja,povezati ih i usavravati zavisno od potree, interesovanja i mogucnosti istraivaca.5undamentalna istraivanja trea da otvore putprimenjenim istraivanjima, koja ce doprinetiuspenijem razvoju undamentalnih istraivanja.

2. #"$%$&O'OC#6 :$S;$'$&62.0. Osnovne kriminoloke discipline%edu kriminolokim disciplinama primarno mjesto zauzima!kriminalna etiologijaDproucava aktore i uzroke koji dovode do k. ponaanjaEi kriminalna enomenologija.#"$%$&*'&* 6$O'O($)* "O+;*B* aktore, uzroke i povod kriminalnog ponaanja koja su

usmerene prvenstveno ka licnosti delikvenata. Ona istrauje uzroke ponaanja delikventa kroznacin njegovog ivota, u njegovim moralnim i karakternim svojstvima i prirodi veza sadrutvenom sredinom. 6tioloki prolemi su centralna teorijska pitanja kriminologije.

#"$%$&*'&* 56&O%6&O'O($)* je podrucje kriminologije koje se avi pojavnim olicimakriminaliteta. Ona utvrduje klasifkaciju, proucava strukturu, stanje i kretanjeDdinamikuEkriminalnog ponaanja.+ irem smislu predstavlja dio kriminologije koji proucava i vri tipologiju delinkventa u okvirupojediniholika kriminaliteta, izucava delikt kao pravni enomen $ delinkvenciju kao drutvenu pojavu.Ona opisuje pojedine olike kriminalnih delikata kao drutvenu pojavu, tzv. kriminalnamorologija, nacin njihovog izvrenja, socijalnih uslova ivota i ponaanje delikvenata. Ovo

podrucje je veoma iroko ozirom na pojedine olike kriminaliteta, kao i psihicka i socijalnaoeleja delikvenata.+ predmet izucavanja kriminalne enomenologije spadaju! prostorne karakteristike,vremenske varijacije, razlicite maniestacije u okviru iste grupe dela,struktura, sistematizacijai klasifkacija pojava kriminaliteta.5enomenologija proucava delikvente po polu, uzrastu, orazovanju, socijalnoj i drugojpripadnosti.

).*. Po"e+ne %ri'ino&o%e di"cip&ine+ ostale znacajne kriminoloke discipline spadaju kriminalna antropologija, kriminalnaiologija, kriminalna etnologija, kriminalna geografja, kriminalna lingvistika, kriminalnamorologija,kriminalna pedagogija, kriminalna politika, kriminalna proflaksa, kriminalna

psihologija,kriminalna psihopatologija, kriminalna sociologija i kriminalna statistika.

#"$%$&*'&* *&"OO'O($)* )6 kriminoloka disciplina koja proucava etiolokeosnovekriminaliteta polazeci od strukture ucinalaca krivicnog delikta. @avi se i proucavanjemnjihovih anatomskih, fziolokih i psiholokih karakteristika. 'omrozo se smatra njenimosnivacem. rema shvatanjima predstavnika ove discipline uzroci kriminalnog ponaanja su uioloko-konstruktivnoj i organski degenerativnoj strukturi licnosti.#"$%$&*'&* @$O'O($)* je disciplina koja proucava iostrukturu licnosti DgenetikuE delikventa,istraivanjem fzickih determinacija devijantnosti na osnovu izgleda, konstrukcije licnosti,


11/121

zdravstvenog stanja, fziolokih procesa, nasleda i dr. Ovaj pojam je uveo * 'encustanovljavajuci posenu disciplinu ioloke orjentacije u proucavanju kriminaliteta.#"$%$&*'&* 6&O'O($)* proucava vezu kriminaliteta i uslova ivota pojedinih narodaietnickih zajednica. osmatra medusonu zavisnost nacina ivota, oicaja, tradicije narodaidelinkventnog ponaanja. + teoriji se prihvata da odredeni cinioci nacionalne karakterologije kojiseogledaju u vidu agresivnog mentaliteta, zaostale svesti, rasnog i verskog anatizma, kao inacionalno opterecenih predrasuda u sklopu sa drugim socijalnim ciniocima mogu uticati na

delinkventno ponaanje.#"$%$&*'&* (6O("*5$)* je disciplina koja izucava prostorne i vremenske dimenzijekriminaliteta. @avi se unkcionisanjem pravnog sistema, socijalnim uslovima, uranizacijom,kulturom i drugim specifcnostima koje na teritoriji uslovljavaju specifcne tipolokekarakteristike $ oim kriminaliteta.#"$%$&*'&* '$&(B$S$#* je disciplina koja proucava nacin i olike medusone veralnekomunikacije delikventa. $zvrioci krivicnih dela u svojim sredinama koriste posenenacinekomunikacije putem argona, mimike i gestikulacije. Ona istrauje znacenjepojedinihstandardizovanih izraza i ustaljenih znakova medusonog optenja izvrioca krivicnihdela, kao jedne od olasti posene delinkventne kulture.#"$%$&*'&* %O"5O'O($)* predstavlja disciplinu koja se avi spoljnim olicima ispoljavanjazlocina. Ona ukazuje na olike pripremanja i izvrenja zlocina, kao i na tragove izazvanih

posledica.#"$%$&*'&* O'$$#* proucava mere i aktivnosti drutva na prolemima sprecavanjaisuzijanja kriminaliteta. $zucava opte i posene mere kao i svrsishodne aktivnosti zatitedrutvaod pojave kriminaliteta. rakticna primena kriminalne politke ogleda se u krivicnimzakonskim odredama, kaznenoj politici, merama drutvene prevencije kod sprecavanja irepresije i suzijanja delinkventnih pojava.#"$%$&*'&* "O5$'*#S* je disciplina koja proucava uspenost preventivnih mera usuzijanju i sprecavanju kriminaliteta. revencija predstavlja znacajnu drutvenu meru ireakciju nauklanjanju uzroka koji dovode do asocijalne, antisocijalne i delinkventne aktivnosti.+pravo zog toga ona se avi pitanjima uspenosti socijalizacije licnosti, vaspitnih mera iorazovnog sistema, unkcionisanja sistema socijalnih mera i institucija socijalne, zdravstvenei druge zatite racnih i porodicnih savetovalita.

#"$%$&*'&* S$


12/121

kriterijumima. Osnovu kriminalne statistike cine podaci policijskih i pravosudnih organa.+stanovljena je pocetkom 03-og veka i pomocu nje a na osnovu statistickih podataka su seizucavali uticaj pola, starosti, proesijei dr. socijalnih oeleja licnosti i sredine na kriminalitetinjegovu geograsku distriuciju. &a osnovu statistickih istraivanja moguci su relativnopouzdaninalazi o nekim etiolokim pitanjima uticaja na pojave kriminaliteta, poseno ciniocidinamicnog karaktera Dekonomske krize, depresije, migracija, uranizacijaE.

1. $SO"$)S#$ "*BO) #"$%$&O'OC#6 %$S'$

1.0. *&$;#* %$S*O

#riminologija spada u red mladih pravnih disciplina, razvila se u samostalnu nauku tekpocetkom 03-og veka. %edutim misao o zlocinu i zlocincu stari su koliko i samo drutvo,pocev od misli iz flozoskih sistema starog veka. SO5$S$ su ovaj prolem tretirali krozizucavanje motiva ljudskog ponaanja uopte jo u K-omveku p.n.e. eokrat je smatrao da suu ljudskom ponaanju dominantna tri osnovna motiva! zazadovoljstvom, za ogacenjem i za cacu. Svaki od njih u odredenoj meri ima i devijantneposledicena covekovu orijentaciju i ljudsko ponaanje.. S"6:&)OB6#OB&* %$S*O O #"$%$&*'$6++ skladu sa drutvenim odnosima i verskim dogmama u eudalizmu kriminalitet je shvacankao greh protiv ojih zapovesti i poretka oanskog reda, a sama kazna je morala iti kaooja pravda.


13/121

+ srednjem veku krivac se nije smatrao razumnim icem na koje uticu spoljni aktori, vecicem ukoje je usaden zao duh. (lavni predstavnici ovih shvatanja ili su sv. *+(+S$& $

O%**#B$&S#$.*ugustin je kasnije nazvan /Sveti, io je flozo poreklom iz *rike 4 dananji*lir, u svom delu/O ojoj dravi zastupao je stav da kazna predstavlja otkupljivanje zaizvreno delo, a svrhakanjavanja je izazivanje kajanja kod izvrioca. &jegovo zalaganje zaukidanje smrtne kazne nije ilo motivisano humanocu zato to je smatrao da se izvrenjemsmrtne kazne neopravdanouskracuju muke zlocinaca i da su time lieni prilike da se krozpatnje i ol iskupe i pomire sa uvredenim oanstvom. rema njegovom miljenju zlocincem

dominira zao duh, a lek i oaveze ;rkve je da ga popravi tako to ce isterati davola izgrenika.

oma *kvinski je io osoa plemickog porekla, predavac teologije u &apulju. + svojimdelimaornik teologije i ornik protiv neznaoca pored apsolutne pravde, u vidu kazne zanajtee delikte povrede oanskog reda, istice $ relativnu pravdu koja titi od drugih dela kojaugroavajuljudsko drutvo, i kojom se uspostavlja drutveni red. + ojanjavanju grenogponaanja coveka oslanjao se na tezu koja je savremena teorija psihoanalize, odnosno napretpostavku da je u pitanju suko savesti kao dela covekove due koja je usmerena karazumskom ponaanju i nagonima koji ihprevladavaju da i zadovoljili fzioloke i instiktivnepotree.nacaj perioda-+ eudalizmu i uopte u srednjem vijeku ustanovljen je sloen istranipostupak,

sudenje je postalo procedura ustanovljavanja istine o zlocincu i krivici, a izricanje kazneodredivano je prema zakonski utvrdenim uslovima.1.H.


14/121

zlocine. rema njegovom miljenju covjek cini zlocin da i ponovo uspostavio sloodu koje seodrekao pristupajuci drutveno ugovorenim odnosima. 5rancuski pravnik %O&6S#$)6 u svomdelu /:uh zakona izneo je teze o uslovljenosti drutvenih pojava, karaktera coveka imentaliteta naroda, pa i kriminaliteta geograskim a poseno klimatskim uslovima ivota.rema %onteskijeu ljudi iz sjevernih krajeva sa hladnom klimom su u osnovi izdrljiviji,energicni, slavoljuivi i ratoorni, dok su oni iz junih i toplijih predjela pretenolijeni, plaljivi ipokorni. astupao je miljenje da krivicni zakoni ukoliko ele da udu efkasni moraju itiprilagodjeni vremenu, tradiciji, kulturi i drutvenim prilikama sredine.

3. OS&OB&$ #"$%$&O'OC#$ "*B;$:o 01-og vijeka kriminoloka misao egzistira u raznovrsnim pogledima flozoa, teologa,humanistai dr. mislilaca. + 01. i 03. vijeku u naucnom opusu pojavile su se kriminoloke kole kao to su!- #lasicna-*ntropoloka-$talijanska pozitivisticka-Socioloka kola i-Ckola drutvene odrane.

0=.#'*S$;&* C#O'*#lasicna kola predstavlja prvo sistematizovano teorijsko razmiljanje o kriminalitetu. Ovajkriminoloki pravac nastao je krajem 01-og i pocetkom 03-og veka. Ckola je nastala poduticajem rancuske revolucije kao reakcija na surove kaznene sisteme i iroka diskrecionaovlacenja vlasti utom periodu u 6vropi. rema osnovnim shvatanjima kole, slooda coveka

je najveca drutvenavrednost, a zlocin je povreda etickog reda i izraz sloodne volje coveka, ane uticaj ilo kakvih sujektivnih ili ojektivnih procesa ili odnosa. redstavnike klasicne kolenije interesovala licnos tzlocinca vec unkcija zakona i legalni krivicnopravni procesi. 'icnostdelikventa nije ila predmet nauke vec krivicno delo i kazna. #rivica je proizilazila iz moralneodgovornosti, a kanjavanje je za svrhu imalo odmazdu,ispatanje i ponovno uspostavljanje

pravnog i etickog reda."6:S*B&$;$ #'*S$;&6 C#O'6 S+! italijanski pravnik ;6*"6 @*#*"$)*, nemackiteoreticar*&S6'% 5O)6"@*


15/121

ukidanje telesnih kazni-igosanje, sakacenje i slicno iza orjentaciju uvodenja pravnih principa.&*)B6;* S'*@OS #'*S$;&6 C#O'6 ilo je to to je zanemarivala licnost izvriocakrivicnogdjela i drutvenu uslovljenost delinkvencije, pa je sve proleme kriminaliteta svodila na cistopravne ormulacije. +pravo zog iskljucivo ormalne logike imala je ogranicavajuci uticaj nakriminoloku nauku.

00. *&"OO'OC#* C#O'*

*ntropoloka kola javlja se sedamdesetih godina 03-og veka kao reakcija protiv ormalizmaklasicne kole. eorijskim korenom antropoloke kole smatra se delo /oreklo vrste ;arlsa:arvina. $z darvinizma nastala su dva posena kriminoloka pravca *&"OO'OC#$ $O$$B$S$;#$.*ntropoloku kolu zasnovao je ;6*"6 'O%@"OO, sa tezom da delikvente karakteriuodredena tipicna konstituciona oeleja degenerativnih karakteristika tela, poseno loanje ilica.rema 'O%@"OOBO) #'*S$5$#*;$)$ razlikuju se kriminalni tipovi!-"OI6&$ 'O;$&;$ sa rojnim anomalijama anatomske, ioloke i psiholokeprirodeDneosetljivi i ez osecanja samilosti to ih cini predisponiranim za kriminalnoponaanjeEA-:+C6B&O @O'6S&$ $B"C$O;$ #"$B$;&O( :6'* koji se dele na moralne ludakeDzakrljalih

moralnih culaE, duevne olesnike i matodoide DpoluludaciEA-'O;$&;$ $ S"*S$ neuravnoteene preosetljive osoe koje aektivno deluju i vrekrivicnadela u nastupu ljuomore, mrnje i gnevaA-S'+;*)&$ 'O;$&;$ ez urodenih sklonosti, ali koji pod uticajem spoljnih aktora cine manja ilinehatna krivicna dela i-:+C6B&O @O'6S&$ 'O;$&;$ nervno neuravnoteena lica sa urodenim dispozicijamazavrenje krivicnih dela preteno imovinskog karaktera. + prvom izdanju svog dela on jesmatrao da oko NKP-2=P od ukupnog roja delikata pocine rodeni kriminalci, ali je kasnijepod uticajem kritike i svojih evolutivnih shvatanja taj odnos sveo na HKP-7=P. ored fzickogizgleda pripisivao im je i odredena moralna svojstva, izvlaceci to iz cinjenice da sececetetoviraju od nedelinkventnih licnosti, da za razliku od ostalih ispoljavaju vecu neosetljivost naol.

oseno se u antropolokoj koli istice tip tzv. konstitucionalnog izvrioca krivicnogdjela.'omrozo je koristeci se statistickim metodama i metodama merenja, u svom delu daodetaljnu sliku tzv. 'O;$&*;#O( $*. akva slika odaje delikventa kao ljudskog degenerika,

jednuvrstu fzicke i moralne nakaze. 'omrozo je radi potvrde svoje teorije /rodenog zlocincakao lekar izvrio veliki roj odukcija iispitao H1H loanje mrtvih italijanskih zatvorenika i K3=2 ivih prestupnika, ukazujuci nanjihoveanatomske, fzioloke i psihicke anomalije. + konstitucionalne kriminogene elemente'omrozo uraja nasledje od dalekih predaka. Berujuci uteoriju /rodenog zlocinca za njenodokazivanje proucavao je na stotine izvrioca krivicnih dela4osudenika. + anatomskihkarakteristika degenerativne prirode urajao je karakteristike tela!nenormalnovelika ili mala glavaAasimetrija licaA

mali i zdepast rastAdugacke i klempave uiAslicnost sa impanzomAcudan izgledAuduljene i kose ociAmalo i zakoeno celoAvelika vilica i jagodicne kostiAkriv, prcast i spljoten nos kod lopova, odnosno iljat kod uicaAusne mesnate i oteceneArazde naorazima kakve imaju neke ivotinjeA


16/121

kratka ili dugacka rada kao kod majmunaAdeekti grudnogkoaAinverzije genitalnih organaApredugacke ruke i veci roj prstiju.+ 5+$O&*'&O 5$$O'OC#6 &6&O"%*'&OS$ urajao je! neosetljivost na ol, daltonizam,oslaljeno culo pipanja i sl. 'omrozo je doao do zakljucka da kriminalci imaju primitivni tipmodane strukture, a samim tim i ponaanja. Ova stanja su se nazivala **B$S$;#*. oduticajem mnogorojnih kriticara tog vreme na 'omrozo je postepeno pored

anatomskihkarakteristika u aktore delinkvencije uveo $ ekonomske i socijalne aktore, ali imje pridavao sporedni 4sekundarni uticaj i znacaj.'omrozova teorija je vremenom guila na znacaju. ome je poseno doprineo engleski lekar;*"S (O"$&( koji je proveravajuci 'omrozovu tezu uporedivao hiljade osudenika i vojnike

jedne ritanske vojne jedinice. (oring je nakon proucavanja doao je do zakljucka da izmeduove dve grupacije ne postoje nikakve evidentne razlike. "ezultate ovog istraivanja ojavio jeu svojoj knjizi / 6ngleski osudenik. (oring je dokazao da atavizam nema naucnu podlogu ipodaci koje je sakupio su zauvek diskreditivali 'omrozovu ideju o / rodenom zlocincu.nacaj kole i kriticka shvatanja. Savremena shvatanja odacuju antropoloku kolu i njenepristupekao nenaucne i jednostrane. %edutim njen znacaj je u tome to je prva ukazala navanostizucavanja izvrioca krivicnog dela, a ne samo delikta kao normativne kategorije.

$talijanska kola u konQiktu sa klasicnom- opredelila se za potpuno naputanje4 pravnogpojma odgovornosti, a kao glavni prolem postavljen je!- stepen opasnosti individue, koji onapredstavlja za drutvo, a ne stepen sloode individue. *ntropoloka i italijanska pozitivistickakola, u tom periodu su ukazivali na potreu da treaistraiti patoloka oeleja izvrilacakrivicnih dela 4 ukazivanjem na stanje opasne individue.

0>. $*'$)*&S#* O$$B$S$;#* C#O'*osle klasicne i antropoloke kole i na azi njihove kritike nastao je novi pravac ukriminologijikoji je io orijentisan ka izucavanju pozitivnih cinjenica vezanih za izvrioca krivicnih dela,poznatu teoriji kao $*'$)*&S#* O$$B$S$;#* C#O'*.a razliku od klasicne kole pozitivisti se okrecu proucavanju sveta oko see, tumaceci ljudsko

ponaanje determinacijama iolokih, psiholokih i socijalnih aktora. redstavnici ove kolesu6&"$#O 56"$ $ "*5*6'6 (*"O5*'O koji su ili 'omrozovi sljedenici.6&"$#O 56"$ u svojim razmatranjima polazi od izvesnih socijalnih uslova sredine kao to su!porodica, kola, vaspitanje, uslovi ivota i rada, kao i dravni olici institucionalnogorganizovanjau suzijanju kriminaliteta i defnisanju kaznene politike. rema pozitivistickomucenju na licnost dominantno djeluju antropoloki ili unutranji aktori. Oni su u iti karakter acovjeka, a kako ce selicnost ponaati u sredini zavisi dodatno od uticaja fzickih aktora. rema 6nriku 5eriju uzroci delinkvencije su prvenstveno u prirodnim, odnosno fzickimaktorima, kao i u porodicnim, drutvenim i ekonomskim uslovima. a to je odacivao pojammoralneodgovornosti i prihvatao samo drutvenu odgovornost izraenu kroz zakonsku. oduticajemprirodnih nauka i flozofje 5eri je insistirao na eksperimentalnoj metodi kaonajvanijem element u proucavanju licnosti. :rutvena opasnost nije u izvrenom djelu, ona

je u covjeku- pociniocu. Otuda njegova pozitivisticka okrenutost prema delinkventu, a neprema deliktu.

ipologija delinkvenata koju je izveo 5eri zasnovana je na odredenoj kritici 'omrozoveklasifkacijezlocinaca. 5eri je kriminalce delio na dve grupe!-onekod kojih dominiraju unutranji actor iDanomalije organske i fzicke konstrukcijeE i-one kod kojih preovladuju socijalni aktori.rema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorija kriminalaca-krivaca!- :+C6B&O @O'6S&$ krivci gde spadaju duevno oolela lica, poremecena $ psihopatolokalicaA


17/121

-"OI6&$ #"$B;$ kod kojih je neizena kriminalna sklonost posledica naslednih osoina kojesu ormirane generacijamaA-#"$B;$ $ &*B$#6, kao podvrsta rodenih krivaca koji su rano poceli sa kriminalom ipoduticajem prilika, poseno nekanjavanja, ostali hronicni kriminalciA#"$B;$ $ S"*S$ sangvinicne, nervozne i osetljive osoe koje cine zlocin pod uticajem jakihemocijaA- S'+;*)&$ #"$B;$, lakomislene i moralno neosetljive osoe.On smatra da antropoloki aktori u vidu anatomskih i unkcionalnih anomalija dominiraju kod

duevno olesnih krivaca, rodenih krivaca i krivaca iz strasti, dok socijalni aktori preovlad ujukod krivaca iz navike i slucajnih krivaca. "*5*6'6 (*"O5*'O je drugi predstavnik pozitivisticke kole. On je io italijanski sudijaikrivicar tog vremena. + svom delu R#riminologija/ ustanovio je cetiri tipa prestupnika!- $$;&6 'O;$&;6A-'*


18/121

!IKA/KA /KOLA u svom proucavanju polazi od stanovita da su ljudska zajednica i sredinaglavni aktoriuticaja na ljudsko ponaanje. redstavnici cikake kole polaze od shvatanja da jekriminalitet!produkt socijalnog okruenja, posledica nacina ivota u velikim gradovima,posledicanedostataka i sloma drutvene kontrole nad uim grupama migranata, sirotinje imaloletnika. Oni kriminalitet ojanjavaju posljedicom neujednacenog razvoja drutva,procesima i sukoima koji se u vezi s tim javljaju.Socijalnu sliku ;ikaga >=-ih godina karakteriu! velike migracione populacije poseno crnacke

izruralnih u urana podrucja, povecanje gradskog stanovnitva u vrlo kratkom period samilion na pet miliona."at, velika depresija i mafja prouzrokovali su socijalnu nejednakost velikih razmera.redstavnici ove kole su .$.omas, 5.naniecki, ".ark, 6.@urdis, #.Co i


19/121

polazeci od dvojne podele kriminaliteta $ kriminalce deli na #"$B;6 $ &*B$#6 i S'+;*)&6#"$B;6. #rivce iz navike nazivao je i hronicnim krivcima i krivcima po tendenciji i to su ileone osoe kod kojih postoji urodena sklonost ili stecene dispozicije ka kriminalnom ponaanju.

u on razlikujepopravljive i nepopravljive krivce, a najteim tipom je smatrao proesionalnekriminalce.S'+;*)&$ #"$B;$ su delikventi koji su nastali pod uticajem spoljnih socijalnih cinilaca i uslova.Oni se po psihofzickim osoi nama ne razlikuju od nedelinkvenata, ali im je ponaanjeuslovljeno jakim uticajima spoljnih uslova i povoda. Sutinski znacaj ove kole je to je

kriminoloka saznanja da je krivicno djelo produkt sujektivnog,socijalnog i fzickog aktoraiskoristila za ormiranje odgovarajucih stavova u kriminalnoj politici ikrivicnopravnimnormama, kao relativno autonomnoj teorijskoj koncepciji.07. C#O'* :"+CB6&6 O:@"*&6Ckola drutvene odrane, prvenstveno kao drutveni pokret, nastala je nakon $$ svetskog rata.Ona jeteila socijalizaciji $ humanizaciji krivicnog prava. $deje ovog pokreta zacete su u IenoviD$talijiE037K. god. osnivanjem ;entra za izucavanje ideja drutvene odrane. 0373 god. pokret

je prerastao u %edunarodno udruenje drutvene odrane. Osnovni sadraji u idejamapredstavnika pokreta D5ilipe (ramatika i %ark *ncelE motivisani su u humanijem odnosuprema osudenim licima i mjerama resocijalizacije, a radi njihove re isigurnije reintegracije udrutvo. okret odacuje ranije teorijske pristupe ioloke, psiholoke isocioloke osnove

klasifkacije delinkvenata. + njemu egzistiraju dva gledita reormi kaznene politike!- )edno zasnovano na ideji klasifkacije i kategorizacije delinkvenata sa ciljempraveresocijalizacije i primjene kaznenih mjera-:rugo, ekstremno gledite koje preerira na ukidanje kaznenog zakonodavstva i uvodenjepsihijatrijskih, psiholokih, socijalnih i dr. mjera suzijanja delinkvencije.S razvojem krivicnopravne i kriminoloke nauke krajem 03-og veka u teoriji je sveprisutnijaorijentacija na prevaspitavanju kao osnovnoj svrsi i resocijalizaciji kao ciljukanjavanjaprestupnika.revazilaenjem shvatanja klasicne misli o zlocinu i kazni, kao ojektivnimelementimapreokupacije nauke, pocinje polako da prodire, a zatim i da dominira ideja osujektivnoj straniprolema odnosno o krivcu koga kazna, poseno kazna lienja sloode, trea daresocijalizujetokom njenog izvrenja. :otadanja penoloka praksa je pokazala da represivnaunkcija kazne

nije doprinela opadanju stope kriminaliteta.

0K. #"$%$&O'OC#6 %6O:6 4metodi kriminologije+ proucavanju kriminaliteta kriminologija se koristi naucnim metodama koje su zajednickesvim drutvenim naukama, s tim to ih ona prilagodava izucavanju kriminaliteta u svimnjegovim pojavnim olicima. #riminologija je izgradila svoje sopstvene metode! metoduizucavanjakriminaliteta kao individualnih slucajeva $ metodu izucavanja kriminologije kaomasovne pojave.#riminoloke metode su! metoda izucavanja individualnih slucajevaA metodaizucavanjakriminaliteta kao masovne pojaveA statisticki metod.#riminologija se avi izucavanjem kriminaliteta koji se maniestuje istovremeno kaopojedinacna pojava i kao masovna pojava. #ao pojedinacna pojava kriminalitet je vezan za

licnost izvriocakrivicnog djela. #riminalitet je i masovna pojava koja je povezana sasocijalnom struktorom kaocjelinom, koja izvire iz nje kao njena zakonita pojava i koja integrieu sei na odreden nacin sve pojave pojedinacnog kriminaliteta.adatak kriminologije je da izucava kriminalitet i kao masovnu drutvanu pojavu, da otkrijeuzrokei zakonitosti njenog javljanja u datim uslovima ivota. S ozirom na ovakav dvostrukikarakterkriminaliteta u kriminologiji se koriste dvije osnovne metode!-%eto da proucavanja individualnih slucajeva-%etoda proucavanja kriminaliteta kao masovne pojave

0N. %6O:* $+;*B*&)* $&:$B$:+*'&$< S'+;*)6B*


20/121

Sastoji se u proucavanju pojedinih slucajeva delinkventnog ponaanja i pojedinih izvrilaca k.delaD/case metod, /case stud8E. S ozirom na cinjenicu da polazi od konkretnihslucajevadelinkventnog ponaanja, s ciljem da se sagledaju svi njegovi elementi znacajnuulogu ima metod analize i indukcije kao i ekipni rad i interdisciplinarni pristup. Ovo ispitivanjese najcece vri u kazneno-popravnim ustanovama, vaspitni ustanovama ili specijalnimklinikama. Ova metoda ouhvata sve elemente proucavanja licnosti delikvenata tj. sve straneu njegovom razvoju to podrazumeva geneticko proucavanje, kao i ojektivne $ sujektivneokolnosti i uslove koji su omogucili izvrenje njegove deli

nkventne radnje. o ispitivanje trea da ouhvati socioloke, psiholoke, psihijatrijske i drugerelevantne cinjenice, te da omoguci ustanovljavanje jednog registra osnovnih podataka ostarosti, polu, zanimanju, mjestu rada, mjestu stanovanja, porodicnom stanju $ odnosima uporodici, materijalnom stanju, drutveno- politickoj pripadnosti, drutvenom statusu, stepenuorazovanja, ranijem kanjavanju itd. Ovo ispitivanje trea da prikae osnovne crtelicnostidelinkventa, poude i motive izvrenja krivicnog djela, uslove koji su pogodovaliizvrenjukrivicnog djela, okolnosti pod kojima je djelo izvreno, podatke o rtvi krivicnog djelai sve druge elemente koji mogu iti od znacaja za krimi noloko istraivanje.+ savremenojkriminologiji iz ove metode se razvila posena klinicka metoda koja se sastoji uprimenipostupaka prema delinkventnom licu koji su analogni tretmanu na klinici. u se radi oindividualnom ispitivanju licnosti delikventa koje se vri klinickim putem, klinickom metodom.

#'$&$;#* %6O:* S6 S*SO)$ $ ;6$"$ 5*6-medicinsko-psiholoko i socijalno ispitivanjeA-utvrdivanje kriminoloke dijagnozeA-davanje socijalne prognoze o uducem ponaanju delikvenata i-davanje predloga za penoloki tretman ucinioca. Ovom metodom se ispituju sve stranelicnosti delinkventa! ioloka, psiholoka, psihijatrijska pa $ socioloka.#linicka metoda ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzrocnih aktora koji deluju nasvakipojedinacni slucaj razlicitim dinamizmom.ehnike prikupljanja podataka o kriminalitetu kaoindividualnoj pojavi su razlicite i ouhvataju!-razgovor Dpored iograskih podataka o uciniocu trea da oezijedi doijanje podatakanaosnovu kojih ce se moci saznati odnos ucinioca prema odredenim prolemima, nacinproivljavanja izvjesnih perioda njegovog ivota, nacin doivljavanja odredenih dogadaja

izivota i sl. "azgovor se moe voditi na nekoliko nacina!usmjereni razgovor4 odvija se po unaprijed pripremljenoj emi i cesto se na pitanja moeodgovarati sa da ili ne, neusmjerenirazgovor 4 ne postoji unaprijed pripremljena ema i osoa se puta da sloodno govoriuzpovremeno postavljanje podpitanja, upotrea pitanja s ciljem4 usmjerena na neke znacajne detalje iz ivota osoe koju ispitujemo a o kojima ta osoanerado govori imikroanamneza 4 kao razgovor pomocu kojeg se pokuava do detalja rasvjetliti neka aza urazvoju ispitanika.-promatranje Douhvata zapaanje i tumacenje ponaanja neke osoe i njenih reakcija uodredenim okolnostima. ;esto se vri u toku razgovora sa ispitanikom, ali i u sudnici,ukontaktu ispitanika sa drugim saucesnicima ili zatvorenicima i slEA

- psiholoku analizu k. dela i nacina njegovog izvrenja Dmetodoloki postupak koji se zasnivana shvatanju da se unutranja struktura covjekove licnosti moe upoznati prekonjegovihpostupaka i ponaanja npr. poude i motivi izvrenja k.d., nacin i priroda izvrenog k.d.,okolnosti pod kojima je izvreno, dran je ucinioca poslije izvrenja k.d. mogu da otkrijupojedine crte licnosti uciniocaE.-psihoanalizu licnosti Dvri se pomocu raznih testova koje moemo svrstati u dvije osnovnegrupe!testovi kojima se mjere odredena svojstava licnosti 4 testovi svojstva $ testovi koji prikazujulicnost u cjelini4testovi licnosti.


21/121

+ okviru testova svojstva licnosti najvie se primjenjuju testovi inteligencije kojima se mjerisposonost licnosti da se snade u novoj i do tada nepoznatoj ivotnoj situaciji. &ajpoznatijitestovi licnosti su tzv. projektivni testovi pomocu kojih ispitivana osoa dajuci svoj sud imiljenje o necemu, zapravo prikazuje svojulicnostE,-analizu ivotnih uslova Dtj. proucavanje socijalnih uslova ivota koju nazivamo $ sujektivno 4ojektivna anamneza. *naliza socijalnih uslova ivota trea da ouhvati proucavanje ivotnogistorijata licnosti, proucavanje ojektivnih i sujektivnih uslova ivota, kao i reagovanjelicnosti na te usloveE. +potreom navedenih tehnika istraivanja postie se svestrano

proucavanje licnosti sa svihaspekata. ako ojedinjena i sinteticka ocjena licnosti koju suoavili strucnjaci iz raznih olasti, zove se #"$%$&O'OC#* 6#S6"$*.

02. %6O:* $+;*B*&)* #"$%$&*'$6* #*O %*SOB&6 O)*B6%etoda izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave nastaje nakon proucavanja kriminalitetakao pojedinacne pojave, sledi druga aza- proucavanje kriminaliteta kao masovne pojave. Ovo izucavanje kriminaliteta koristi seprvenstveno za naucno-istraivacki rad, poseno za otkrivanje uzroka kriminaliteta, oima, strukture i kretanjakriminaliteta.ostupak proucavanja kriminaliteta kao masovne pojave ostvaruje se kroz nekoliko aza!- odredivanje predmeta i cilja istraivanja,

-postavljanje hipoteza,-prikupljanje podataka,-analiza $-sinteza DzakljucciE. Odredivanje predmeta i cilja istraivanja pretpostavlja tacno odredivanjepojave koja ce se proucavati i onoga ta se eli postici proucavanjem date pojave.ostavljanje hipoteze je utvrdivanje polaznih pretpostavki istraivanja. &pr. predmetistraivanja je kretanje kriminaliteta na odredenom podrucju.


22/121

0poredivanje je slicno eksperimentu jer se njime vri uporedivanje razlicitih pojavadelinkventnogponaanja s ozirom na geograska podrucja, vremenske razmake, ojekte napada, grupe ivrstekrivicnih djela. )edan od olika uporedivanje koji se narocito koriste u kriminolokimistraivanjima jeste koritenje kontrolnih grupa. Sastoji se u tome to se pored delinkventnegrupe koja se eli proucavati ormira i grupa nedelinkvenata tj. kontrolna grupa, a zatim seposmatranjem iuporedivanjem ovih dvija grupa utvrduju razlike izmedu delinkvenata inedelinkvenata, odredenasvojstva delinkvenata, uticaj uzroka na vrenje krivicnih djela itd.

rilikom ormiranja grupa mora se voditi racuna da pripadnici oe grupe imaju slicnesocioloke i iopsiholoke karakteristike, tj. da poticu iz iste socijalne sredine, da imaju ista ilislicna fzicka i psihicka svojstva, uzrast,orazovanje.I"pitivanje je takva tehnika istraivanja kojom se prikupljanje cinjenica o posmatranoj pojavivriputem intervjuisanja koje moe iti usmeno i pismeno. +smeni intervju se sprovodi u ormisloodnog razgovora a pismeni intervju se vri pomocu upitnika ili ankete.o slednja aza ispitivanja kriminaliteta je sredivanje podataka, njihova analiza iizvlacenjezakljucaka. ime se utvrduje da li je postavljena hipoteza potvrdena ili ne, a naosnovu zakljucakase oicno ormuliu odredeni prijedlozi i preporuke za smanjenje iliuklanjanje ispitivane pojave.

14. 2A2I2I!KI ME2O3 0 I$0!A5AN0 KRIMINALI2E2AS*$S$;#$ %6O: koristi se u proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave. rimenomrazlicitih statickih metoda predvidaju se tendencije! opadanje, stagnacija, porast pojediniholika $ vrsta delinkvencije u odredenom periodu. Statisticka evidencija kriminalitetapredstavlja zir podataka o kriminalitetu koju vode odredeni dravni organi. 6videncijustatistickih metoda vode organi unutranjih poslova, javna tuilatva i sudovi. o i znacilo dapostoji statistika kriminaliteta organa unutranjih poslova, javnih tuilatva i sudova.Statistika unutranjih poslova sadri podatke o svim podnetim prijavama i svim krivicnimdelimaza koja se na ilo koji nacin sazna. &edostatak ove statistike je u tome to sva

prijavljena ponaanje ne moraju imati karakter krivicnih djela tako da se za neka nikada nepokrene krivicni postupak, a sdruge strane ova statistika ne ouhvata krivicna djela poprivatnoj tui.Statistika javnih tuilatava sadri podatke o svim k. delima za kojim je pokrenut postupak.%edutim ni ova ova evidencija ne daje tacne podatke jer se pojedini sudski postupcizavreodijajucom ili osloadajucom presudom. Sudska statistika ouhvata sva krivicna delaciji izvrioci su osudeni.Sudska statistika se uzima kao osnov pracenja kretanja kriminaliteta i za kriminolokaistraivanja.&ijedna od navedenih statistika kriminaliteta nam ne daje apsolutno tacne i pouzdanepodatke o roju izvrenih k. dela i njihovih izvrilaca. ored toga odredeni roj k. dela ostajenepoznat. o su krivicna djela koja nisu otkrivena ili je ucinilac nepoznat. aj oim

kriminaliteta koji ostaje nepoznat u kriminolokoj literaturi naziva se / tamna rojkakriminaliteta. amna rojka se tacno ne moe utvrditi, ona se moe samo pretpostaviti.

amna rojka kriminaliteta sadri H grupe krivicnih djela! savrene zlocine Dveoma ih je tekootkriti jer su izvrena pod povoljnijim uslovima, veoma spretno i ez vi dljivih tragovaE,poznata djela koja ne daju povoda za vodenje krivicnog postupka Djavljaju se uglavnom uselima gdje ih pokriva seoska solidarnost pa ih je teko sudski dokazati to cesto dovodi doodustajanja od njihovog gonjenjaE i djela tzv. jelog oko vratnika Dkriminalitet imucnih slojevadrutva koji se kriju iza fnansijske i politicke mociE. ored tamne rojke kriminaliteta postoji $rojka pretjerivanja kriminalitetakoja se odnosi na one aktivnosti koje se prikazuju kao krivicna djela a to u stvar


23/121

i nisu. rilikom izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave upotreljavaju se raznestatisticke metodakao to su zakon vjerovatnoce, srednja vrijednost, metoda korelacija,metoda uzoraka i sl. Ovemetode slue za prikupljanje podataka i njihovu oradu, a ne za naucno ojanjenjekriminaliteta.Statisticki metod se moe koristiti samo kao pomocni metod u proucavanju kriminaliteta kaomasovne pojave, a nikako kao jedini i iskljucivi metod.

03. 6O"$)6 + #"$%$&O'O($)$ Dpojam, vrste, naucni i prakticni znacajE&aucna misao se jo pre nego to je kriminologija ustanovljena kao posena nauka,interesovala daojasni zato se neki ljudi vladaju asocijalno, zato se neko ponaanje smatra kriminalnim, adrugo ne. #roz istoriju se pokuavalo kroz razne kole tumaciti kriminalno ponaanje licnostiuopte $ kriminaliteta kao pojava. "azliciti pristupi u istraivanjima, tumacenju i teorijskojzasnovanosti uizucavanju pojava kriminaliteta i kriminalnog ponaanja licnosti uopte- dovelisu do razlicitih pravaca i teorija! ioloke teorije, psiholoke teorije, psihopatoloki pristupi isocioloke teorije. + ioloke teorije spadaju! 5"6&O'OC#* 6O"$)*A

6O"$)* &*S'6I*A@$O#O&S$+;$O&*'&* 6O"$)* $ 6O"$)* S#'O&OS$A


24/121

kole, ali su vremenom imali vie modaliteta, uvaavajuci osim anatomskih i drugecinioceuticaja na delinkvenciju a narocito elemente iolokog i genetskog nasljeda.+ ioloke teorije spadaju! 5"6&O'OC#* 6O"$)*A

6O"$)* &*S'6I*A@$O#O&S$+;$O&*'&* 6O"$)* $ 6O"$)* S#'O&OS$A


25/121

usljed dominacije niih segmenata, dok je kod nedelinkvenata razvijeniji gornji deoglave. &aosnovu tzv. segmenta pristalice renoloke teorije su smatrale da se sa sigurnocu mogupredvideti uduca ponaanja osoe. 5renoloka teorija je dugo vremena ila popularna ipriznata i u6vropi i u *merici. ridesetih godina prolog veka ova teorija je skoro u potpunostiosporena.Osnovna zamjerka je ila da je naucno neutemeljena pretpostavka da meko modano tkivomoe uticati na olik i ormu cvrste kotane strukture kakvu ima loanja.Spada u ioloke teorije.

**. 2EORIJA NALE8A itanje odnosa nasleda i delinkvencije je klasicno pitanjekriminologije koje potice jo od'omroza. rema 'omrozu Rrodeni zlocinac/ potice izdegenerisane porodice kod cijih se clanova javljaju slucajevi ludila, gluvoce, siflisa, epilepsijei alkoholozma.+ predstavnike ove teorije spada 6&"$#O 56"$, koji kada govori o rodenom kriminalcu iGGneizjenoj tiraniji prirodenihsklonostiGG, iolokim aktorima pridaje itan znacaj kod delin kvencije smatrajuci da uponaanju licnosti postoje nasledne sklonosti.&a ovoj tezi postavio je teoriju dierencijalne dijagnoze po kojoj se sklonost sastoji u necemuspecifcnom to jo nijeutvrdeno. 5eri to ojanjava na prakticnom primeru dvojice idiota,vaspitavanih pod istim uslovima, od kojih jedan reaguje na alu uistvom, a drugi ne. 5eri totumaci tako da jedan od njih koji jeuica, pored idiotije ima i nasledenu zlocinacku sklonost, a

drugi nema.Od svih olika nasledaDmaterijalno, duhovno i genetskoE, za kriminologiju je najitnije genetsko,ono koje se ispoljavau iolokim karakteristikama defnisanim u hromozomima, genima idezoksirionukleinskomkiselinom-:. Ova istraivanja su sa izvesnim stepenom pouzdanosti dokazala genetskonaslede kod slucajeva mentalne retardiranosti, odnosno prisustva hromozomskeaeracijepredaka i potomaka Dizorenija i aektivni poremecajiE. &a osnovu genetickihucenjaizdierenciran je tzv. **B$S$;#$ $ :6'$B6&*.#riminolozi su u drugoj polovini 03.veka teoriju nasleda priznavali kao naucno validnu, mada

je u savremenim shvatanjima dosta osporavana.od uticajem teorija o nasledu razvijena je posena disciplina u okviru penologije tzv.6+(6&$#*ciji je cilj io sprecavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetskedelinkventne dispozicije putem sterilizacije. Dsprecavanje radanja dece kod nasljednih

olesnikaE.(6&6$;#* S


26/121

uslovljenost hromozomskih aeracija za delinkventne osoine. reca varijanta nastala je uokviru sociolokih pristupa u tzv. eoriji socijalnog nasledaprema kojoj starije generacije prenose u nasljede svoje osoine na mlade. rema timmiljenjima, roditelji susvoje proleme iz mladosti prenosili na potomstvo to se odraava naiopsihicki razvoj i ponaanje dece, jer nagomilani prolemi dovode do akumulacijeasocijalnosti i dispozicije delinkventnog ponasanja.

>H. @$O#O&S$+;$O&*'&* 6O"$)* $ 6O"$)* S#'O&OS$?

@iokonstitucionalna teorija $ rva znacajna teorija u okviru iolokih teorija skonstitucionalnim osnovana, proistekla je iz 'omrozove antropoloke kole, koja je u pocetkupotpuno ignorisala druge kriminoloke cinioce,kao uzrocnike kriminaliteta, a uzimala je u ozirsamo fzicki izgled delikventa. Ovateorija jedoivela oziljne kritike, jer istraivanja nisu pokazala ispravnost tihstavova.redstavnici su! D'omrozo, :i ilio, 6ksner, (rasergerE'omrozo i drugi predstavnici su devijacije idelinkvenciju kod ena ojanjavali hormonskim poremecajima, menopauzom, poremecajimamenstrualnih ciklusai dr. ime su nastojali dokazati da ene, zog svojih motorickih karakteristika, sklonijedevijacijamaod mukaraca. rostituciju kod ena su ojanjavali njihovom zaostalocu u evolutivnom

razvoju.$ako su 'omrozova pocetna ucenja u celini osporavana, cinjenica je da su neke osnovnepostavkeostale izvor za mnoga kasnija ucenja. Sutina ovih iolokih pristupa svodi se naojanjenje da licnost zlocinca, pored konstitucionalnih karakteristika, odreduju i psiholokasvojstva. Smatrajuci da postoji veza izmedu fzickih i svojstava ljudi sklonih delinkvenciji,austrijski kriminolog elig je cak tu posenu naucnu disciplinu nazvao kriminalna iologija.eling je tvrdio da je krivicno djelo GGpsihomatski ivi procesGG, zlocin covjeka kao ivog ica.eling u svojoj klasifkaciji delinkventa razlikuje!atipicne, meovite i ciste tipove kriminalaca. (raserger je vjerovao da je povezivanjekriminalne antropologije i kriminalne psihologije dovelodo toga d iloka teorija imastanovite da izmedu telesnih $ psihickih procesa postoji zavisnost. %nogi drugi predstavniciovih teorija D6ksner, &ojrojter, :elmos, @londel, :i ulioi dr.E su smatrali da izmedu fzickog

-anatomskog izgleda i moralnih osoina covekapostoji kauzalna DuzrocnaE veza Dneki ljudi odredenog morolokog olika su sklonijidevijacijama od drugihE.:i ulio4 tvrdi da su GGsvi izvrioci krivicnog djela po navici, proesionalni kriminalci i kriminalcipo sklonosti uvijek konstitucionalnog tipaGG. @ioloki pristupi su zapaeni i u americkojliterature.


27/121

Ovaj pravac zalae se za proucavanje naslednih sklonosti Drazdraljivost, agresivnost i dr.E4kojemogu da dovedu do devijantnog ponaanja. %edutim takve sklonosti kod predaka nisuuvijek vodile u delinkvenciju. Smatra se da se ne mogu nasledem prenositi kriminala djelapredaka, nego samo sklonosti koje su do njih dovele. redstavnici ove teorije negiraju teoriju ourodenom zlocincu, ali zato smatraju da kod odredenihlicnosti4 postoje urodene sklonosti kadevijantnom ponaanju.redstavnici ovog pravca smatraju da devijantno ponaanje odredujepored naslednih osoina i povezanost izmedu fzickog$zgleda i psihickih osoina licnosti.

*9. ROMO$OMKA 2EORIJAredstavnik ove teorije je Fan inatel.


28/121

6ndokrinologija je naucna disciplina koja se avi proucavanjem osoina i rada lezda saunutranjim lucenjem i u vezi s tim temperamenta, psihickog ivota i ponaanja coveka.

*


29/121

psihoanaliza spekulativna teorija, da nema elementarne veze s ojanjenjimadevijantnosti, jernegira socijalnu uslovljenost ponaanja coveka, poto zlocin ispoljava socijalne protivrjecnosti. +mjereni kriticari, koji u cjelini ne odacuju validnost psihoanalize, kao osnovninedostataksmatraju pretenzije da svojim metodom ojasne celinu devijantnih pojava i svenjihoveenomenoloke olike.

akode, u ovim shvatanjima nije sporno postojanje nagona, ali tu se samo naglaava njihovairacionalna strana DpodsvestE, ne dovodeci ih u vezu sa savecu DsuperegomE kao actoruskladivanja, nekad manje, nekad vie. +koliko i se ove teorije prihvatile ez rezervi, onda i

to znacilo da je drutvo nemocno ukontrolisanju i ouzdavanju agresije i ljudske destrukcije uopte.(raserger u kritickom osvrtu na! kolu individualne psihologije! istice da se ne moeneuspehlicnosti u procesu drutvenog prilagodavanja svesti samo na uticaj sredine.Kriti%a (ru"tracione teorije!&e dovode sve rustracije do agresivnog ponaanja, vec i do drugih olika ponaanja koja sene mogu podvesti pod ovaj pojam. $sto tako, agresivnost se moe ispoljiti ikad rustracije nepostoje. Ovoj teoriji,5rom zamera, da je pojam rustracije nedovoljno jasno odreden , jer se moe razlicito shvatiti,cime ovu teoriju cini empirijski neodrivom.Kriti%a teorije inte&igencije! inteligencija i orazovanje mogu u nekimSlucajevima uticati &a asocijalno ponaanje, ali sami po sei ne mogu se smatrati

devijantnim.;injenica da je najveci roj devijantnih licnosti ispodprosjecnog orazovanja, ali to jo nijedokaz determinacije, jer se orazovanost moe pojaviti kao posredni cinilac i posljedica nekogdrugogneposrednijeg izvora.$nteligencija i orazovanost se ne mogu poistovjecivati. akode,&ije dokazano da sudelinkventi manje orazovani i nieg nivoa inteligencije u odnosu nanedelinkventnupopulaciju, a tamo gdje su i iskazane neke razlige pitanje je ta je tome posljedica!stvarnostanje ili su inteligentniji vjetiji u prikrivanju delinkventne sklonosti.

*4.PIOANALI2I!KA 5A2ANJA4 6O"$)* sihoanaliza je pravac u psihologiji koji se aviizucavanjem nesvestih, podsvesnih i svesnih psihickih sadraja. Ovaj pravac je zasnovao 5rojd

po kome je ponaanje coveka uslovljeno odredenim stepenima psihoseksualnog razvoja iinstikata. redstavnici 4 5rojd, *dler, )ung,5ridlender, #orn, %ak-#orkli sihoanaliticka shvatanja za polaznu osnovu imaju ojanjenja devijantnosti psihickimstanjem licnosti u seri nesvesnog, odnosno podsvesnog, pre svega potisnute seksualne sile iimpulsa. Ova shvatanja polaze od teze da sve to se odvija u ivotu i snovima coveka,nastajeiz podsvesti, odnosno posledica je dogadaja u ranom detinjstvu, a koje su u neposrednoj vezisa razvojem seksualnosti u najoptijem smislu. &a osnovama psihoanalitickih shvatanjarazvijen je posean pravac kriminalne psihologije koji sklonost coveka ka destrukciji, agresiji inasilju ojanjavaju instinktima , narocito instinktom smrti DtanatosE.6tore atini psihoanalizu tretira kao Rnauku o podsvesti/, a podsvest defnie kao stanje ukome jecitava svest o trenutnoj situaciji svedena na opte zapaanje iskustava u kome DopaanjuE

nijeidentifkovan ojekt DiskustvaE. Ovakvo stanje naziva se i R pomracena svest/.rema psihoanaliticarima delikt je proizvod, odnosno posledica potisnute elje u podsvesti. +podsvesti se sukoljavaju prikriveni motivi i elje i tu proizvode unutranje sukoe.

i unutranji sukoi se reavaju potiskivanjem motiva i elja.. a razliku od drugih pravaca kojiprihvatajupostojanje i nehatnog delikta, prema psihoanaliticarima nema nehatnog delikta,nema&iceg slucajnog, nehatnog i nenamernog, vec je namera potisnuta u podsvesti. &a ovimpostavkama izgradeni su i stavovi o povezanosti i kauzalitetu nagona i devijacija Dposenokod5riedlanderaE, gde se


30/121

aktori kriminaliteta tumace poremecajima odnosa unkcionalnihkomponenti cove kovogivota! $:*, 6(* i S+6"6(*. rema ovim shvatanjima poremecaji nastaju po H osnova!uticajem antidrutvenog karaktera pod uticajem konstitucije licnosti i sredineA poremecajimaorganske prirode, kao posledicom nervnih otecenja i toksicnosti $ psihoticnih poremecaja6(*, usled cega licnost nije u stanju da razlikuje stvarnost od fkcije.$: predstavlja nesvesni deo psihicke strukture i cini deo nagonskog ica licnosti. &jegovapsihickaenergija ili ono to 5rojd naziva liidom, instinktivisticka je, tei za uivanjem $

zadovoljavanjem prvenstveno iolokih potrea i motiva.6(O 4razum, svest, je najaktivnijideo strukture licnosti koji se odraava kao miljenje, percepcija,govor, ucenje, memorija,rasudivanje, motorika, akcija $ vreme. S+6"6(O 4savest je deo psihickih unkcija koje seodnose na moralne zahteve, norme drutva isocijalne motive. Superego je kljucnakomponenta psihicke strukture za razumevanje moralnog ponaanja i regulie ponaanjelicnosti da ne izvri ili ne planira k.delo, a ukoliko to ipak uradistrogo ga kanjava prekorima sredine i osecajem krivice. $:, 6(O i S+6"6(O nisustrogoodeljeni jedan od drugog, oni su u dinamickom odnosu.#orn i %ak #orkli! delinkvenciju ojanjavaju tako to se kod deteta prvo razviju iolokinagonipreko $:-a Ddete uocava predmete oko see i pod uticajem nagona pokuava da ih prisvojiE,akasnije kada za to udu kanjavani Dunkcija S+6"6(*E oni shvataju ili ne shvataju znacaj

svojih postupakaunkcija 6(*. ime se dominacijom $:-a i nerazvijenocu unkcija 6(* iS+6"6(*, tumacidelinkventnoponaanje licnosti.

$O'O($)* :6'$B6&;$)6! &eki psihoanaliticari 4*leksander i Stau, razlikuju!zamiljeni DimaginarniE kriminalitet koji se ispoljava u vidu pretnji $ eektivni kriminalitet kojimoe itihronicni i akcidentni .ronicni %ri'ina&itet je posledica delovanja.-organskih kriminalaca koji su neuracunljivalica-imecili, duevno olesni, narkomaniA-normalnih kriminalaca sa kriminalnim superegom 4telesno i mentalno su zdravi, ali susamoralnim shvatanjima u sukou sa drutvenim shvatanjimaA

- nerazvijenih, zaostalih kriminalaca Dimaju atavisticki ego, a nerazvijen SuperegoE i-#riminalaca nesvesnih svojih postupaka-neurotici.*kcidentni kriminalitet podrazumeva dela koja su izvrena nehatno, u aektu ili ulegitimnojsamoodrani. sihoanaliticar *dler kroz koncept individualne psihologije priojanjenju pojave devijantnosti pridaje posean znacaj kompleksu ineriornosti, a )ung6dipovom kompleksu -skup ljuavnih $ neprijateljskih osecanja koje svako dete oseca premaroditeljima. rema *dleru Rcovek je pri rodenju neispisani list papira/ , a ta ce iti uuducnosti odreduje mu sudina.+koliko mu ona uskrati elje kod njega ce se razviti kompleks i ineriornosti i neuspjehausocijalizaciji.

Ckola individualne psihologije delinkventnost pripisuje kompleksima ineriornosti-manje

vrednosti, od kojih pate odredene licnosti, a razvija se na azi organskih slaosti. o se udrutvenoj sredini na individuu ispoljava tko to ga sredina odacije. :a i prevladaokompleks covjek semora sukoiti sa sredinom i prekriti drutvenu normui tako postaje devijantna licnost.

*?. 2EORIJA IN2ELIGEN!IJE+ psiholokim teorijama postoji pristup koji uzroke delin kvencije dovodi u vezu sa psihickimsvojstvima niske inteligencije, maloumnosti .Dprva varijantaE redstavnici ove teorije smatrajuda


31/121

defcitarnost inteligencije dovodi do neshvatanja znacaja drutvenih normi od strane licnosti,asamim tim i odsustva odgovornosti za njihovo potovanje i pridravanje.$straivanja koja su se u pocetku avila odnosom inteligencije i kriminaliteta nazivana su tzv.Rpedigre/ studijama. omocu njih su se vrila geneticka izucavanja porodicnog stalakriminalaca kako i se utvr dilo ima li osnova u porodicnom poreklu predaka sa niskimkoefcijentom inteligencije-$W. o se poseno odnosi na radove :odaglea i (oddarda.:ruga varijanta ove teorije D5erguson, @urt, @agotE devijantnost dovodi u vezu sa

niskomorazovnom strukturom, a pri tom se ovaj aktor uzima kao posledica niskeinteligencije, a ne kao odraz socijalnih uslova i mogucnosti orazovanja. Oa pristupapokuavaju da dokau da kod devijantnih licnosti preovladavaju osoe ispodprosjecneinteligencije i nivoa orazovanja,Cto ima za posljedicu neshvatanje drutvenih vrijednosti iodgovornost za vlastite postupke.ojedini predstavnici ove teorije DBilson i


32/121

slojevadrutva, kao kompenzaciona reakcija na socijalni status, kao i pojave huliganstva ivandalizma.D5rustracija4 je potitenost zog prepreke, ometanja u ostvarivanju elje. o jesloeno psihicko stanje nastalo usled nemogucnosti da se zadovolje aktuelni motivi, usledcega mogu nastupiti posledice razdraljivosti, netrpeljivosti i agresije.5rustraciona tolerancija je prag maksimalne izdrljivosti rustracija ez poremecajaponaanja.Ona odraava sposonost licnosti da ne podlegne emocijama i nagonu i da odriprethodnorazvijeno ponaanje. Osoe koja ne posjeduju dovoljan stepen rustracione tolerancije sklonije

suod ostalih prekrajima i krivicnim dijelima u aektuE@1. 7IE5IORI2I!KA 5A2ANJA 2EORIJAredstavnici! @ardes, @andura.Ove teorije delinkvenciju tumace kao steceni, nauceni olik ponaanja, a kao osnovniuzrocnik ljudske destrukcije uzimaju drutvene aktore. 'icnost reaguje u zavisnosti od togana koji nacin reagovanja jenaucena. :elinkventno ponaanje ojanjava se uzrocima stecenih navika ponaanja krozucenje po modelu. osmatrajuci delinkventno ponaanje modela licnost moe takvoponaanje potpuno da usvoji, iako mu je do tada ilo strano. @iheviorizam sve vrsteponaanja izvodi iz ucenja, pa i emocionalna stanja, sa orijentacijom da je svako ponaanje

moguce menjati vaspitanjem. Ovaj pravac se ponegdje u literaturi tretira $ teorijom socijalnogucenja.ristup je zasnovan na @urdersovoj verziji shvatanja pojma socijalnog ucenja, zakonuimitacije i radovima o agresiji @andure, po kome je delinkventno ponaanje uzrokovano kao isvako drugo posredstvom tzv. %odelovanja tj.opservacionog ucenja. rema ovoj teoriji svakoponaanje ukljucujuci $ kriminalno, je nauceno. rema njima, ucenje se stice na vie nacina,kroz porodicu, preko medija,ucecem u sukulturnim grupama i sl.+koliko su takve grupe delinkventno orijentisane one ce po modelu socijalnog ucenja imatiuticaj ina ponaanje osoe koja prije toga nije imala delinkventne sklonosti. eorija je veoma liskasociolokim teorijama dierencijalne asocijacije i dierencijalne identifkacije. + novije vremenala je mesto u radovima 6jkersa.

rema 6jkersu ucenje je naziv za situaciju u kojoj je ponaanjeuslovljeno podravanjem,kanjavanjem ili uocavanjem posljedica koje su nastale za drugoga. nacaj ucenja je u tometo se podravanjem povecava ucestalost ponaanja, a kanjavanjem smanjuje.#riminalno ponaanje je rezultat odnosa izmedu uspeha u kriminalnoj karijeri i uspenostikanjavanja.@iheviorizam je pravac u psihologiji koji je zasnovao americki psiholog Botson, on

je proucavao psihicke procese na osnovu ojektivnog ponaanja ljudi , s orijentacijom nafzioloke aspekteprolema psiholokih procesa.

@*. PIOPA2OLO/KI PRI20PIOsnovni pristupi uzrocnosti devijantno ponaanje ojanjavanju raznim olicimapsihopatolokih

oolenja licnosti Dolesti i poremecaj psihe, trajna i privremena duevna oolenja, duevniporemecaj i zaostali duevni razvojE, tj. raznim olicima duevne poremecenosti Dteim $lakimE. &a osnovu saznanja da medu delinkventima postoji i odredeni proce nat onih koji suduevno olesnii poremeceni &iceor je izneo tezu o kriminalitetu kao psihopatolokoj pojavi, a slicna miljenjaimali su i drugi kriminolozi D:espin, inel, iloord, 6sJuirolE koji su razvili i posean pristup 4teoriju o zlocinu ciji je uzrok u mentalnoj deektnosti izvrioca. Sutina ovih pristupa je da sedevijantno ponaanje tumaci raznim olicima psihopatolokih stanja licnosti ojam duevneporemecenosti4se razlicito tumaci!


33/121

aEpsihijatrijsko shvatanje4 to je odstupanje od stanja normalnosti u mentalnom zdravlju licnosti.E socioloko shvatanje4ovaj pojam svode na asocijalno i devijantno, za razliku od prosjecnog inormalnog drutvenogponaanja na ta itno uticu socijalni,a ne unutranji cinioci licnosti.ojam drutvene poremecenosti pokuavaju da defniu i odrede i sociolozi i psiholozi. Svionipolaze od jednog kriterijuma GGodstupanje od normalnog GG ali s razlicitih polazita, zavisnood discipline koja prolem posmatra. #riterijum normalnosti je ujedno i pokazatelj

poremecenosti. Becina teoreticara psihopatoloke orijentacije kriminalitet tumaci4 poremecajem nervnogsistema.Smatraju da je covekov karakter je uslovljen sklopom nervnog sistema. avisno od toga,postoje'icnosti sporijeg i intenzivnijeg olika ispoljavanja emocija $ temperamenta4 pri cemu su ovi drugiskloniji devijacijama. Ce psihicke poremecaje odreduje kao reakcijulicnosti na drutveno etiketiranje devijacija..Sas poznati antipsihijatar u teoriju je uao s tezom da duevni poremecaji u stvari i nepostoje.5ars i :anham su smatrali da se psihopatoloki poremecaji javljaju kao posledica visokogstepena

socijalne izolacije $ dezorganizacije.


34/121

@@.O!IOLO/KE 2EORIJE =poja', vr"te i %ritic%i o"vrt#Socioloke teorije predstavljaju naucna shvatanja koja pojave i dogadaje izucavaju i tumacesapozicija determinacije drutvenih i ue socijalnih aktora. Ovakva misao o delinkvenciji nastalaje iz kritickih postavki prema antropolokim, iolokim i psiholokim shvatanjima.@ioloke i psiholoke teorije u proucavanju socijalnih devijacija polaze sa aspektalicnostidelinkventa.

%edutim takvi pristupi se smatraju jednostranim, nepotpunim i nedovoljnonaucnoutemeljenim, to je nastojala da prevazide socioloka misao o devijacijama koja uzlicnost posmatra i drutvene uzrokekoji je ormiraju kao takvu, kao i uticaj licnosti na drutvene odnose , ekonomske socijalne idruge determinante. %edutim ni ove teorije nisu imune od zastranjivanja, poseno kadapokuavaju da prekosocija lnog statusa ojasne specifcnosti psihickih poremecaja i dovode ihu uzrocnu vezuiskljucivo sa elementima uslova i nacina ivota. akva orjentacija u nauci sedefnie kaodeterminantni sociologizam. &ajznacajnije socioloke teorije su!

1.2EORIJA O!IJANE RE3INE I O!IJALNI PRO7LEMAB 2eorija anato'ijeeorija drutvenih prolema

eorija socijalnog interakcizma i etikecijeAeorija socijalnih veza i teorija suzdravanjaA5unkcionalizam*.2EORIJE O!IJANOG 0!ENJAeorije imitacijeeorija dierencijalne asocijacije eorija difrencijalne identifkacije

@. K020ROLO/KE 2EORIJEeorija podkultura i kontrakultura eorija kulturnog konQiktaeorija drutvenih grupa

9. 2EORIJE KRI2I!KE ORIJEN2A!IJE#ritika i :oprinos sociolokih teorija! Socioloke teorije su dale znacajan doprinos shvatanjuuzroka irazumijevanju pojava devijantnogponaanja. One ukazuju na vanost socijalne sredine ipojedinih njenih elemenata. + nauku uvodeshvatanje da je devijantnost drutvena pojava, ane zir individualnih, iolokih, psiholokih $ patolokih svojstava licnosti. %edutim 4 oveteorije devijantnost posmatraju vrlo usko Dkao drutvenu pojavuE, ne unoseci dovoljno drugihelemenata, s ozirom na to da se devijantnost iskazuje i kao individualni cin. Smatra se da suslaosti pomenutih teorija u njihovoj jednostranosti i nepotpunosti , insistiranjuda se pojave socijalnih devijacija ojasne na

jednom optem uzroku. ojave kriminaliteta su veoma sloen kompleks prolema da i mogle

iti samo predmet jedne nauke. + etiologiji kriminaliteta razvili su se mnogi multiaktorskipravci $ kriticka orijentacija. Ove teorije polaze od vie uzrocnosti devijantnog ponaanja,povezujuci to sa izucavanjemkauzaliteta izmedu mnogorojnih cinilaca iofzickog i socijalnogkaraktera. &a taj nacin su proireni vidici saznanja o delinkvenciji kao drutvenoj pojavi, ali sesmatra da je njena slaost tose taj odnos ne moe izvesti samo iz medusonog mehanickogdejstva aktora, ez sistematizacijeznacaja uticaja pojedinihod njih u ukupnoj pojavi.#ao reakcija na monodisciplinarne i multiaktorske pristupe uetiologiji delinkvencije pojavila sepojavila se! kriticka orijentacija prema postojecimsociolokim teorijama.


35/121

rema ovim teorijama4 za shvatanje kriminaliteta nuno je poci od niza determinanti kojeuslovaljavajusloenu drutvenupojavu uzrokovana dinamickim procesom povezanih i medusonouslovljenihaktora, od kojih svaki ima posean Di ne uvek istiE uticaj na pojavu u celini. aj odnos semora posmatrati u dinamickom odnosu uzroka, uslova i povoda.&ajpotpuniju kritikusociolokih teorija, dali suneomarksisticki pristupi ! o njima ! @ioloke osoine imaju znacajau ponaanju individue

Dindivudue se po tome irazlikujuE.%edutim , licnost nije odredena samo rodenjem! iolokim i fziolokim procesima, vec jeodreduju $ socijalni uticaji $ proces socijalizacije. @ioloke predispozicije i psiholoki aktori nemogu imati za posledicu devijacije, ez spoljnihD drutvenihE cinilaca. $sto tako, ni samisocijalni uslovi ne mogu imati takvo dejstvo, ez psihickih $ iolokih uslova. a shvatanjesutine pojava socijalne devijacije moraju se imati u vidu mnogorojni cinioci, prije svegaunutranji Daktor licnostiE $ spoljni-ojektivni DprirodniE idrutveni, zatim istorijski i geneticki,drutveno-ekonomski i idejno politicki, urani i ruralni,neposredni i posredni. %arks i 6ngels su prolem devijantnosti sveli na pitanje otudenosti istrukturalnihkarakteristika klasnog drutva, sukoima normativnog i realnog. :evijaciju su defnisalikaooru pojedinaca i drutvenih grupa, kao proizvod njihovog poloaja u drutvu, a ne kao

njihovopatoloko oiljeje . rema njihovom shvatanju patologija je u drutvu, a ne u licnosti.$z tihstanovita razvili su se i neki pristupi neomarksisticke orjentacije4 jedan od njih jeekonomski determinizam. ako @onger, uzrokepojave socijalnih devijacija nalazi uekonomskim ulovima,ali ga tretira kao drutvenu pojavu. Ona je prema njemu odrazseicnosti, egoizma i ekonomske ijede koju produkuju kapitalisticki odnosi. astupajucimaterijalisticko stanovite ukazivao je na kapitalisticki nacin proizvodnje kao odgovarajucinacin sticanja profta, koji na jednoj strani imaegoizam, a na drugoj socijalni statussuprotstavljanja takvim stavovima.%ertonova teorija anomije zasnovana je na neomarksistickoj ontologiji drutvenihprotivrjecnosti.

5romova shvatanja drutvene strukturiranosti deekta i otudenje covjeka smatraju se takvim

pristupom ojanjenja devijantnog ponaanja ljudi. rolem otudenosti i normativno-vrednosnogsistema su polazne osnove marksistickog ojanjenja devijantnosti .&eomarksisticki pristupi4socijalnu devijantnost, kao drutvenu posenost,posmatraju kaoneto to je od opteg znacaja. Socijalne devijacije su GGposene drutvene pojave koje cinedio posene devijantne stvarnosti. Specifcnosti ove realnosti je u!0.#arakteristikama drutvenih odnosa, koji nastaje krenjem drutvenih normi,>. +nutranjoj strukturiranosti koja se maniestuje u razlicitim olicima drutvenihdevijacija injihovoj povezanosti , specifcnim uslovima u kojima

Documents

KRIMINOLOGIJA Apeiron