Upload
milan-milosevic
View
482
Download
13
Embed Size (px)
DESCRIPTION
Lekcija za 1. godinu srednjih stručnih škola
Citation preview
КРИТСКО-МИКЕНСКИ СВЕТ
- најранија европска цивилизација развила се на Криту и острвима у Егејском мору
(Кикладима); по легендарном краљу Миносу, она се назива и минојска;
- са Крита се проширила и на Пелопонез, са центром у граду Микени, па се назива и
критско-микенска култура;
- минојска цивилизација је трајала од око 2600-1200. г.п.н.е.
- у 3. миленијуму п.н.е. настају градови Кносос, Фестос, Малија и Хагија Тријада на
Криту, као и на Кикладским острвима (Самос) и малоазијској обали (Ефес, Милет и
Илион/Троја)
- постојала је жива трговина између Крита и континенталне Грчке, Мале Азије,
Кипра и Египта; да су постојале интензивне везе између Крита и Египта показују
материјални извори у виду златних и сребрних посуда са Крита пронађени у Египту,
и диорита, камена који се вадио у Египту, а пронађена је статуа од овог материјала
на Криту
- палата у Кнососу се издвајала од других, јер је по легенди у њој постојао лавиринт
са чудовиштем Минотауром; унутрашњост палате у Кнососу била је украшена
живописним фрескама са представама биљног и животињског света, као и сликама
мушкараца и лепо обучених жена; није било слика војних похода, што указује на то
да Крићани нису били војнички народ
- Крићани су били одлични у производњи керамике, која је имала танке и чврсте
зидове, па се назива и "керамика љуске јајета"; критске занатлије су израђивале
накит, камене печате, обрађивали су слоновачу увожену из Египта
- критско писмо имало је неколико фаза: прво је било пиктографско (сликовно)
писмо, затим се развило писмо познато као линеар А, које није на грчком језику и
вероватно представља писмо аутохтоних Крићана пошто још увек није
дешифровано, а из њега се у 15. веку п.н.е. развија писмо линеар Б, које је било
грчко слоговно писмо
- крајем 17. века п.н.е. (?) дошло је до катастрофе која је погодила острво Крит, а за
коју се претпоставља да је изазвана ерупцијом вулкана на нешто севернијем острву
Тера; вулкански пепео је уништио усеве, а вулкан је произвео цунами који је
уништио сва насеља на северној обали Крита; после ерупције, чести су били
земљотреси и градови нису успели да се опораве;
- средином 15. века п.н.е. градове на Криту заузимају Ахајци, грчко племе које је
почетком 2. миленијума п.н.е. дошло на Пелопонез; Ахајци на Пелопонезу оснивају
више градова под утицајем критске културе: Микену, Пилос, Тиринс, Орхомен
- градови су подизани на узвишењима и утврђивани огромним необрађеним
каменим блоковима ("киклопским зидовима"); централни део града заузимала је
владарска палата са великом двораном, тзв. мегароном
- археолошки проналасци потврдили су моћ и богатство Микене; Атрејева ризница
(гробница) садржала је бројне предмете префињене израде, међу којима је и
златна маска која се приписивала легендарном краљу Агамемнону; позната је и
северна капија града, Лавља капија, која указује на везе са Египтом
Тројански рат;
- по предању, пред крај микенског периода избио је рат између Грка (Ахајаца) и
Тројанаца; рат је почео кад је Парис, син тројанског краља Пријама, отео Јелену,
жену спартанског краља Менелаја; Менелај и његов брат, краљ Микене,
Агамемнон, скупили су велику војску и флоту од 1200 бродова;
- када су дошли под зидине Троје, Грци су поставили опсаду, али се град бранио 9
година; Троја је, по Илијади, освојена лукавством, тако што је убачен тзв. тројански
коњ, наводно дар богињи Атини, који су Тројанци прихватили, не слутећи да се у
њему налазе Менелај, Одисеј и други грчки јунаци, који су током ноћи изашли из
коња и отворили градске капије Грцима, што су ови искористили да заузму,
опљачкају и спале град
- почетком 12. века п.н.е. пелопонеске градове заузели су Дорци, што је означило и
крај критско-микенске цивилизације; она је била брзо заборављена, и остало је
тако све док је научници Шлиман (Троју и Микену) и Еванс (Кносос) нису открили