Krivini zakonik

Krivini zakonik

KRIVINI ZAKONIK

("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013)

OPTI DEO

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Nema krivinog dela niti kazne bez zakona

lan 1

Nikome ne moe biti izreena kazna ili druga krivina sankcija za delo koje pre nego to je uinjeno zakonom nije bilo odreeno kao krivino delo, niti mu se moe izrei kazna ili druga krivina sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego to je krivino delo uinjeno.

Nema kazne bez krivice

lan 2

Kazna i mere upozorenja mogu se izrei samo uiniocu koji je kriv za uinjeno krivino delo.

Osnov i granice krivinopravne prinude

lan 3

Zatita oveka i drugih osnovnih drutvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za odreivanje krivinih dela, propisivanje krivinih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nuno za suzbijanje tih dela.

Krivine sankcije i njihova opta svrha

lan 4

(1) Krivine sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.

(2) Opta svrha propisivanja i izricanja krivinih sankcija je suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom.

(3) Krivine sankcije se ne mogu izrei licu koje u vreme kada je delo uinjeno nije navrilo etrnaest godina. Vaspitne mere i druge krivine sankcije mogu se izrei maloletniku pod uslovima propisanim posebnim zakonom.

Glava druga

VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA REPUBLIKE SRBIJE

Vremensko vaenje krivinog zakonodavstva

lan 5

(1) Na uinioca krivinog dela primenjuje se zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela.

(2) Ako je posle izvrenja krivinog dela izmenjen zakon, jednom ili vie puta, primenie se zakon koji je najblai za uinioca.

(3) Na uinioca krivinog dela koje je predvieno zakonom sa odreenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukije odreeno.

Vaenje krivinog zakonodavstva na teritoriji Srbije

lan 6

(1) Krivino zakonodavstvo Republike Srbije vai za svakog ko na njenoj teritoriji uini krivino delo.

(2) Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko uini krivino delo na domaem brodu, bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvrenja dela.

(3) Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko uini krivino delo u domaem civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili u domaem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u vreme izvrenja krivinog dela.

(4) Ako je u sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana u stranoj dravi pokrenut ili dovren krivini postupak, krivino gonjenje u Srbiji preduzee se samo po odobrenju republikog javnog tuioca.

(5) Krivino gonjenje stranca u sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana moe se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti stranoj dravi.

Vaenje krivinog zakonodavstva Srbije za uinioce odreenih krivinih dela izvrenih u inostranstvu

lan 7

Krivino zakonodavstvo Srbije vai za svakog ko u inostranstvu uini krivino delo iz l. 305. do 316, l. 318. do 321. i l. 391. do 393a ovog zakonika ili iz lana 223. ovog zakonika, ako se falsifikovanje odnosi na domai novac.

Vaenje krivinog zakonodavstva Srbije za dravljanina Srbije koji uini krivino delo u inostranstvu

lan 8

(1) Krivino zakonodavstvo Srbije vai za dravljanina Srbije i kad u inostranstvu uini koje drugo krivino delo, osim krivinih dela navedenih u lanu 7. ovog zakonika, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili bude izruen Srbiji.

(2) Pod uslovima iz stava 1. ovog lana krivino zakonodavstvo Srbije vai i za uinioca koji je postao dravljanin Srbije poto je uinio krivino delo.

Vaenje krivinog zakonodavstva Srbije za stranca koji uini krivino delo u inostranstvu

lan 9

(1) Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za stranca koji van teritorije Srbije uini prema njoj ili njenom dravljaninu krivino delo i kad nisu u pitanju krivina dela navedena u lanu 7. ovog zakonika, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili bude izruen Srbiji.

(2) Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za stranca koji prema stranoj dravi ili prema strancu uini u inostranstvu krivino delo za koje se po zakonu zemlje u kojoj je uinjeno moe izrei kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, ako se zatekne na teritoriji Srbije, a ne bude izruen stranoj dravi. Ako ovim zakonikom nije drukije odreeno, sud u takvom sluaju ne moe izrei teu kaznu od one koja je propisana zakonom zemlje u kojoj je krivino delo uinjeno.

Posebni uslovi za krivino gonjenje za krivino delo uinjeno u inostranstvu

lan 10

(1) U sluaju iz l. 8. i 9. ovog zakonika krivino gonjenje se nee preduzeti, ako je:

1) uinilac potpuno izdrao kaznu na koju je u inostranstvu osuen;

2) uinilac u inostranstvu pravnosnanom presudom osloboen ili mu je kazna zastarela ili oprotena;

3) prema neuraunljivom uiniocu u inostranstvu izvrena odgovarajua mera bezbednosti;

4) za krivino delo po stranom zakonu za krivino gonjenje potreban zahtev oteenog, a takav zahtev nije podnet.

(2) U sluaju iz lana 8. i lana 9. stav 1. ovog zakonika krivino gonjenje se moe preduzeti samo ako se za krivino delo kanjava i po zakonu zemlje u kojoj je ono uinjeno, osim kada postoji odobrenje republikog javnog tuioca ili kada je to predvieno potvrenim meunarodnim ugovorom.

(3) U sluaju iz lana 9. stav 2. ovog zakonika, ako je u pitanju delo koje je u vreme kad je izvreno smatrano krivinim delom prema optim pravnim naelima priznatim u meunarodnom pravu, gonjenje se moe preduzeti u Srbiji po odobrenju republikog javnog tuioca, bez obzira na zakon zemlje u kojoj je krivino delo uinjeno.

Uraunavanje pritvora i kazne izdrane u inostranstvu

lan 11

Pritvor, svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim delom, lienje slobode u toku postupka izruenja, kao i kazna koju je uinilac izdrao po presudi inostranog ili meunarodnog krivinog suda uraunae se u kaznu koju izrekne domai sud za isto krivino delo, a ako kazne nisu iste vrste, uraunavanje e se izvriti po oceni suda.

Odgovornost pravnih lica za krivina dela

lan 12

Odgovornost pravnih lica za krivina dela, kao i sankcije pravnih lica za krivina dela ureuju se posebnim zakonom.

Vaenje opteg dela ovog zakonika

lan 13

Odredbe opteg dela ovog zakonika vae za sva krivina dela odreena ovim zakonikom ili drugim zakonom.

Glava trea

KRIVINO DELO

1. Opte odredbe o krivinom delu

Krivino delo

lan 14

(1) Krivino delo je ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

(2) Nema krivinog dela ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeleja krivinog dela odreena zakonom.

Izvrenje krivinog dela neinjenjem

lan 15

(1) Krivino delo je uinjeno neinjenjem kad zakon proputanje da se preduzme odreeno injenje predvia kao krivino delo.

(2) Neinjenjem moe biti uinjeno i krivino delo koje je zakonom odreeno kao injenje, ako je uinilac proputanjem dunog injenja ostvario obeleja tog krivinog dela.

Vreme izvrenja krivinog dela

lan 16

(1) Krivino delo je izvreno u vreme kad je izvrilac radio ili bio duan da radi, bez obzira kad je posledica dela nastupila.

(2) Sauesnik je krivino delo uinio u vreme kad je radio ili bio duan da radi.

Mesto izvrenja krivinog dela

lan 17

(1) Krivino delo je izvreno kako u mestu gde je izvrilac radio ili bio duan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimino nastupila posledica dela.

(2) Pokuaj krivinog dela smatra se izvrenim kako u mestu gde je uinilac radio, tako i u mestu gde je posledica po njegovom umiljaju trebalo da nastupi ili je mogla da nastupi.

(3) Sauesnik je krivino delo uinio i u mestu u kojem je preduzeo radnju sauesnitva.

Delo malog znaaja

lan 18

(1) Nije krivino delo ono delo koje, iako sadri obeleja krivinog dela, predstavlja delo malog znaaja.

(2) Delo je malog znaaja ako je stepen krivice uinioca nizak, ako su tetne posledice odsutne ili neznatne i ako opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije.

(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana mogu se primeniti na krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novana kazna.

Nuna odbrana

lan 19

(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u nunoj odbrani.

(2) Nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

(3) Uiniocu koji je prekoraio granice nune odbrane moe se kazna ublaiti. Ako je uinilac prekoraio granice nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom moe se i osloboditi od kazne.

Krajnja nuda

lan 20

(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u krajnjoj nudi.

(2) Krajnja nuda postoji kad je delo uinjeno radi toga da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a pri tom uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.

(3) Uiniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je prekoraio granice krajnje nude, moe se kazna ublaiti. Ako je uinilac prekoraio granice krajnje nude pod naroito olakavajuim okolnostima moe se i osloboditi od kazne.

(4) Nema krajnje nude ako je uinilac bio duan da se izlae opasnosti koja je pretila.

Sila i pretnja

lan 21

(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno pod dejstvom neodoljive sile.

(2) Ako je krivino delo uinjeno pod dejstvom sile koja nije neodoljiva ili pretnje, uiniocu se kazna moe ublaiti.

(3) U sluaju iz stava 1. ovog lana kao izvrilac krivinog dela smatrae se lice koje je primenilo neodoljivu silu.

Krivica

lan 22

(1) Krivica postoji ako je uinilac u vreme kada je uinio krivino delo bio uraunljiv i postupao sa umiljajem, a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

(2) Krivino delo je uinjeno sa krivicom i ako je uinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izriito predvia.

Neuraunljivost

lan 23

(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u stanju neuraunljivosti.

(2) Neuraunljiv je onaj uinilac koji nije mogao da shvati znaaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti, zaostalog duevnog razvoja ili druge tee duevne poremeenosti.

(3) Uiniocu krivinog dela ija je sposobnost da shvati znaaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog lana (bitno smanjena uraunljivost) moe se ublaiti kazna.

Skrivljena neuraunljivost

lan 24

(1) Krivica uinioca krivinog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi nain doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati znaaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvruje se prema vremenu neposredno pre dovoenja u takvo stanje.

(2) Uiniocu koji je pod okolnostima iz stava 1. ovog lana uinio krivino delo u stanju bitno smanjene uraunljivosti ne moe se po tom osnovu ublaiti kazna.

Umiljaj

lan 25

Krivino delo je uinjeno sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje ili kad je uinilac bio svestan da moe uiniti delo pa je na to pristao.

Nehat

lan 26

Krivino delo je uinjeno iz nehata kad je uinilac bio svestan da svojom radnjom moe uiniti delo, ali je olako drao da do toga nee doi ili da e to moi spreiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom moe uiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti.

Odgovornost za teu posledicu

lan 27

Kad je iz krivinog dela proizala tea posledica zbog koje zakon za to delo propisuje teu kaznu, ta se kazna moe izrei ako je uinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umiljajem ako time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela.

Stvarna zabluda

lan 28

(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.

(2) Stvarna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeleje krivinog dela ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, inila delo dozvoljenim.

(3) Ako je uinilac bio u stvarnoj zabludi usled nehata, postojae krivino delo uinjeno iz nehata kad zakon takvo krivino delo predvia.

Pravna zabluda

lan 29

(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi.

(2) Pravna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.

(3) Uiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to bio duan i mogao da zna, kazna se moe ublaiti.

2. Pokuaj krivinog dela

Pokuaj

lan 30

(1) Ko sa umiljajem zapone izvrenje krivinog dela, ali ga ne dovri, kaznie se za pokuaj krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, a za pokuaj drugog krivinog dela samo kad zakon izriito propisuje kanjavanje i za pokuaj.

(2) Uinilac e se za pokuaj kazniti kaznom propisanom za krivino delo, ili ublaenom kaznom.

Nepodoban pokuaj

lan 31

Uinilac koji pokua da izvri krivino delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu moe se osloboditi od kazne.

Dobrovoljni odustanak

lan 32

(1) Izvrilac koji je pokuao izvrenje krivinog dela ali je dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvrenja ili je spreio nastupanje posledice, moe se osloboditi od kazne.

(2) Odredba stava 1. ovog lana nee se primeniti ukoliko uinilac krivino delo nije dovrio zbog okolnosti koje onemoguavaju ili znatno oteavaju izvrenje krivinog dela, ili zbog toga to je smatrao da takve okolnosti postoje.

(3) Osloboditi se od kazne moe i saizvrilac, podstreka ili pomaga koji je dobrovoljno spreio izvrenje krivinog dela.

(4) Ako je u sluaju iz st. 1. i 3. uinilac dovrio neko drugo samostalno krivino delo koje nije obuhvaeno krivinim delom od ijeg izvrenja je odustao, uinilac se ne moe osloboditi od kazne za to drugo delo po istom osnovu.

3. Sauesnitvo u krivinom delu

Saizvrilatvo

lan 33

Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja sa umiljajem ili iz nehata zajedniki izvre krivino delo, ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa umiljajem bitno doprinesu izvrenju krivinog dela, svako od njih kaznie se kaznom propisanom za to delo.

Podstrekavanje

lan 34

(1) Ko drugog sa umiljajem podstrekne da izvri krivino delo, kaznie se kaznom propisanom za to krivino delo.

(2) Ko drugog sa umiljajem podstrekava na izvrenje krivinog dela iji pokuaj je po zakonu kanjiv, a delo ne bude ni pokuano, kaznie se kao za pokuaj krivinog dela.

Pomaganje

lan 35

(1) Ko drugom sa umiljajem pomogne u izvrenju krivinog dela, kaznie se kaznom propisanom za to krivino delo, ili ublaenom kaznom.

(2) Kao pomaganje u izvrenju krivinog dela smatra se naroito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvri krivino delo, stavljanje uiniocu na raspolaganje sredstava za izvrenje krivinog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvrenje krivinog dela, kao i unapred obeano prikrivanje krivinog dela, uinioca, sredstava kojima je krivino delo izvreno, tragova krivinog dela ili predmeta pribavljenih krivinim delom.

Granice odgovornosti i kanjivosti sauesnika

lan 36

(1) Saizvrilac je odgovoran za izvreno krivino delo u granicama svog umiljaja ili nehata, a podstreka i pomaga u granicama svog umiljaja.

(2) Osnovi koji iskljuuju krivicu izvrioca (l. 23, 28. i 29. ovog zakonika) ne iskljuuju krivino delo saizvrioca, podstrekaa, ili pomagaa kod kojeg krivica postoji.

(3) Lini odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih zakon dozvoljava osloboenje od kazne, ili koje utiu na odmeravanje kazne, mogu se uzeti u obzir samo onom izvriocu, saizvriocu, podstrekau ili pomagau kod kojeg takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje.

(4) Lini odnosi, svojstva i okolnosti koji predstavljaju bitno obeleje krivinog dela ne moraju postojati kod podstrekaa ili pomagaa. Podstrekau ili pomagau koji nema takvo lino svojstvo, kazna se moe ublaiti.

4. Kanjavanje podstrekaa i pomagaa za pokuaj

Pokuaj i lake krivino delo

lan 37

(1) Ako je krivino delo ostalo u pokuaju podstreka i pomaga e se kazniti za pokuaj.

(2) Ako je izvrilac izvrio lake krivino delo od onog na koje se podstrekavanje ili pomaganje odnosi, a koje bi bilo njime obuhvaeno, podstreka i pomaga e se kazniti za krivino delo koje je uinjeno.

(3) Odredba stava 2. ovog lana nee se primeniti ako bi se podstreka stroe kaznio primenom lana 34. stav 2. ovog zakonika.

5. Posebne odredbe o krivinim delima uinjenim putem tampe ili drugih sredstava javnog informisanja

Odgovornost urednika

lan 38

(1) Izvriocem krivinog dela izvrenog objavljivanjem informacije u novinama, na radiju, televiziji ili drugom javnom glasilu smatra se autor informacije.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana izvriocem krivinog dela uinjenog putem novina, radija, televizije ili drugog javnog glasila smatrae se odgovorni urednik, odnosno lice koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja informacije:

1) ako je do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat;

2) ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora;

3) ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora, koje i dalje traju.

(3) Iskljuena je krivica odgovornog urednika, odnosno lica koje ga zamenjuje ukoliko je bio u neotklonjivoj zabludi u pogledu neke od okolnosti navedenih u stavu 2. ta. 1. do 3. ovog lana.

Odgovornost izdavaa, tampara i proizvoaa

lan 39

(1) Kad postoje uslovi iz lana 38. ovog zakonika izvriocem se smatraju:

1) izdava - za krivino delo izvreno putem nepovremene tampane publikacije, a ako nema izdavaa ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje - tampar koji je za to znao;

2) proizvoa - za krivino delo izvreno putem kompakt diska, gramofonske ploe, magnetofonske trake i drugih auditivnih sredstava, filma za javno i privatno prikazivanje, dijapozitiva, video-sredstava ili slinih sredstava namenjenih irem krugu lica.

(2) Ako je izdava, tampar ili proizvoa pravno lice ili dravni organ, izvrilac je lice koje odgovara za izdavanje, tampanje ili proizvodnju.

Primenjivanje odredaba l. 38. i 39.

lan 40

Odredbe l. 38. i 39. ovog zakonika primenjuju se samo ako se ta lica po optim odredbama ovog zakonika ne mogu smatrati uiniocem krivinog dela.

Zatita izvora informacija

lan 41

Lica iz l. 38. i 39. ovog zakonika nee se smatrati izvriocem krivinog dela zbog toga to sudu ili drugom nadlenom organu nisu otkrila identitet autora informacije ili izvor informacije, osim u sluaju da je uinjeno krivino delo za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet ili vie godina, ili je to neophodno da bi se izvrenje takvog krivinog dela spreilo.

Glava etvrta

KAZNE

1. Svrha kanjavanja, vrste kazni i uslovi za njihovo izricanje

Svrha kanjavanja

lan 42

U okviru opte svrhe krivinih sankcija (lan 4. stav 2), svrha kanjavanja je:

1) spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne ini krivina dela;

2) uticanje na druge da ne ine krivina dela;

3) izraavanje drutvene osude za krivino delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona.

Vrste kazni

lan 43

Uiniocu krivinog dela mogu se izrei sledee kazne:

1) kazna zatvora;

2) novana kazna;

3) rad u javnom interesu;

4) oduzimanje vozake dozvole.

Glavne i sporedne kazne

lan 44

(1) Kazna zatvora moe se izrei samo kao glavna kazna.

(2) Novana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole mogu se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna.

(3) Ako je za jedno krivino delo propisano vie kazni, samo se jedna moe izrei kao glavna kazna.

Kazna zatvora

lan 45

(1) Kazna zatvora ne moe biti kraa od trideset dana niti dua od dvadeset godina.

(2) Kazna zatvora iz stava 1. ovog lana izrie se na pune godine i mesece, a do est meseci i na dane.

(3) Za najtea krivina dela i najtee oblike tekih krivinih dela moe se uz kaznu iz stava 1. ovog lana izuzetno propisati i kazna zatvora od trideset do etrdeset godina. Kazna zatvora od trideset do etrdeset godina izrie se na pune godine.

(4) Zatvor od trideset do etrdeset godina ne moe se izrei licu koje u vreme izvrenja krivinog dela nije navrilo dvadeset jednu godinu ivota.

(5) Ako uiniocu krivinog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud moe istovremeno odrediti da e se ona izvriti tako to e je osueni izdravati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo dranje posle uinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinio moe oekivati da e se i na taj nain ostvariti svrha kanjavanja.

(6) Osueni kojem je odreeno izvrenje kazne zatvora na nain predvien u stavu 5. ovog lana ne sme naputati prostorije u kojima stanuje, osim u sluajevima propisanim zakonom koji ureuje izvrenje krivinih sankcija. Ukoliko osueni jednom u trajanju preko est asova ili dva puta u trajanju do est asova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud e odrediti da ostatak kazne zatvora izdri u zavodu za izvrenje kazne zatvora.

(7) Osuenom za krivino delo protiv braka i porodice koji ivi sa oteenim u istom porodinom domainstvu ne moe se odrediti izvrenje kazne zatvora na nain propisan u stavu 5. ovog lana.

Uslovni otpust

lan 46

(1) Osuenog koji je izdrao dve treine kazne zatvora sud e uslovno otpustiti sa izdravanja kazne, ako se u toku izdravanja kazne tako popravio da se moe sa osnovom oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka vremena za koje je izreena kazna ne uini novo krivino delo. Pri oceni da li e se osueni uslovno otpustiti uzee se u obzir njegovo vladanje za vreme izdravanja kazne, izvravanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kanjavanja. Ne moe se uslovno otpustiti osueni koji je tokom izdravanja kazne dva puta disciplinski kanjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, sud moe uslovno otpustiti osuenog:

- koji izdrava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;

- koji je osuen za krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom (l. 370. do 393a), krivina dela protiv polne slobode (l. 178. do 185b), krivino delo nasilje u porodici (lan 194. st. 2. do 4), krivino delo neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (lan 246. stav 4), krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije (l. 305. do 321), krivino delo primanje mita (lan 367) i krivino delo davanje mita (lan 368);

- koji je osuen od strane nadlenih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima voenim u skladu sa nadlenou odreenom Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih tekih krivinih dela;

- koji je vie od tri puta pravnosnano osuen na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvreno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

(3) Sud moe u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osueni duan da ispuni obaveze predviene krivinopravnim odredbama.

(4) U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osueni izdrao kaznu.

Opozivanje uslovnog otpusta

lan 47

(1) Sud e opozvati uslovni otpust ako osueni, dok je na uslovnom otpustu, uini jedno ili vie krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora preko jedne godine.

(2) Sud moe opozvati uslovni otpust, ako uslovno otputeni uini jedno ili vie krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora do jedne godine, odnosno ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio u skladu sa lanom 46. stav 3. ovog zakonika. Pri oceni da li e opozvati uslovni otpust sud e naroito uzeti u obzir srodnost uinjenih krivinih dela, pobude iz kojih su uinjena i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja uslovnog otpusta.

(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i kad se uslovno otputenom sudi za krivino delo koje je uinio pre nego to je uslovno otputen.

(4) Kad sud opozove uslovni otpust izrei e kaznu primenom odredaba l. 60. i 62. stav 2. ovog zakonika, uzimajui ranije izreenu kaznu kao ve utvrenu. Deo kazne koji je osueni izdrao po ranijoj osudi uraunava se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uraunava se.

(5) Ako uslovno otputeni bude osuen na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust, produava se uslovni otpust za vreme koje je osueni proveo na izdravanju te kazne zatvora.

(6) U sluaju iz st. 1. do 3. ovog lana uslovni otpust se moe opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kad je uslovni otpust istekao.

Opte odredbe o novanoj kazni

lan 48

(1) Novana kazna se moe odmeriti i izrei ili u dnevnim iznosima (lan 49) ili u odreenom iznosu (lan 50).

(2) Za krivina dela uinjena iz koristoljublja novana kazna kao sporedna kazna moe se izrei i kad nije propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da e se uinilac kazniti kaznom zatvora ili novanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.

Novana kazna u dnevnim iznosima

lan 49

(1) Novana kazna u dnevnim iznosima odmerava se tako to se prvo utvruje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa. Do iznosa novane kazne sud e doi mnoenjem utvrenog broja dnevnih iznosa sa utvrenom vrednou jednog dnevnog iznosa.

(2) Broj dnevnih iznosa ne moe biti manji od deset, niti vei od tristaezdeset. Broj dnevnih iznosa za uinjeno krivino delo odmerava se na osnovu optih pravila za odmeravanje kazne (lan 54).

(3) Visina jednog dnevnog iznosa novane kazne utvruje se tako to se razlika izmeu prihoda i nunih rashoda uinioca krivinog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa brojem dana u godini. Jedan dnevni iznos ne moe biti manji od petsto dinara, niti vei od pedeset hiljada dinara.

(4) U cilju utvrivanja visine dnevnog iznosa novane kazne sud moe da zahteva podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova, dravnih organa i pravnih lica koji su duni da dostave traene podatke i ne mogu se pozivati na zatitu poslovne ili druge tajne.

(5) Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima uinioca krivinog dela, ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava, sud e na osnovu raspoloivih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa novane kazne.

(6) Broj dnevnih iznosa novane kazne se utvruje u okviru sledeih raspona:

1) do ezdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri meseca;

2) od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do est meseci;

3) od ezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei zatvor do jedne godine;

4) od stodvadeset do dvestaetrdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do dve godine;

5) najmanje stoosamdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri godine;

6) u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za krivina dela za koja je kao jedina kazna propisana novana kazna.

Novana kazna u odreenom iznosu

lan 50

(1) Ako nije mogue utvrditi visinu dnevnog iznosa novane kazne ni na osnovu slobodne procene suda (lan 49. stav 5), ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produilo trajanje krivinog postupka, sud e izrei novanu kaznu u odreenom iznosu u okviru propisane najmanje i najvee mere novane kazne.

(2) Novana kazna ne moe biti manja od deset hiljada dinara. Novana kazna ne moe biti vea od milion dinara, a za krivina dela uinjena iz koristoljublja vea od deset miliona dinara.

(3) Novana kazna kao glavna kazna izrie se u sledeim iznosima:

1) do sto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri meseca;

2) od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do est meseci;

3) od trideset hiljada do trista hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do jedne godine;

4) od pedeset hiljada do petsto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do dve godine;

5) najmanje sto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri godine;

6) u okviru propisanog iznosa za krivina dela za koja je kao jedina kazna propisana novana kazna.

Izvrenje novane kazne

lan 51

(1) U presudi se odreuje rok plaanja novane kazne koji ne moe biti krai od petnaest dana niti dui od tri meseca. U opravdanim sluajevima sud moe dozvoliti da osueni plati novanu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne moe biti dui od jedne godine.

(2) Ako osueni ne plati novanu kaznu u odreenom roku, sud e novanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako to e za svakih zapoetih hiljadu dinara novane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne moe biti dua od est meseci, a ako je izreena novana kazna u iznosu veem od sedamsto hiljada dinara, kazna zatvora ne moe biti dua od jedne godine.

(3) Ako osueni plati samo deo novane kazne, sud e ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora, a ako osueni isplati ostatak novane kazne, izvrenje kazne zatvora e obustaviti.

(4) Neplaena novana kazna moe se, umesto kaznom zatvora, zameniti kaznom rada u javnom interesu tako to e za svakih zapoetih hiljadu dinara novane kazne odrediti osam asova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu ne moe biti dui od tristaezdeset asova.

(5) Posle smrti osuenog novana kazna nee se izvriti.

Rad u javnom interesu

lan 52

(1) Rad u javnom interesu moe se izrei za krivina dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novana kazna.

(2) Rad u javnom interesu je svaki onaj drutveno koristan rad kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i koji se ne vri u cilju sticanja dobiti.

(3) Rad u javnom interesu ne moe biti krai od ezdeset asova niti dui od tristaezdeset asova. Rad u javnom interesu traje ezdeset asova u toku jednog meseca i odreuje se da bude obavljen za vreme koje ne moe biti krae od mesec dana, niti due od est meseci.

(4) Prilikom izricanja ove kazne sud e imajui u vidu svrhu kanjavanja, uzeti u obzir vrstu uinjenog krivinog dela, linost uinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu. Rad u javnom interesu se ne moe izrei bez pristanka uinioca.

(5) Ako osueni ne obavi deo ili sve asove izreene kazne rada u javnom interesu, sud e ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako to e za svakih zapoetih osam asova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora.

(6) Ukoliko uinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud mu moe duinu izreenog rada u javnom interesu umanjiti za jednu etvrtinu.

Oduzimanje vozake dozvole

lan 53

(1) Uiniocu krivinog dela u vezi sa ijim izvrenjem ili pripremanjem je korieno motorno vozilo moe se izrei kazna oduzimanja vozake dozvole.

(2) Sud odreuje trajanje kazne iz stava 1. ovog lana koje ne moe biti krae od jedne niti due od tri godine, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uraunava u vreme trajanja ove kazne.

(3) Kazna iz stava 1. ovog lana moe se izrei kao sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novanu kaznu, a moe se izrei i kao glavna kazna za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine ili novana kazna. Kazna oduzimanja vozake dozvole ne moe se izrei zajedno sa merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.

(4) Ako osueni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazna oduzimanja vozake dozvole, sud e kaznu oduzimanja vozake dozvole zameniti kaznom zatvora tako to e se za jednu godinu oduzimanja vozake dozvole odrediti jedan mesec zatvora.

2. Odmeravanje kazne

Opta pravila o odmeravanju kazne

lan 54

(1) Sud e uiniocu krivinog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajui u vidu svrhu kanjavanja i uzimajui u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude manja ili vea (olakavajue i oteavajue okolnosti), a naroito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo uinjeno, jainu ugroavanja ili povrede zatienog dobra, okolnosti pod kojima je delo uinjeno, raniji ivot uinioca, njegove line prilike, njegovo dranje posle uinjenog krivinog dela a naroito njegov odnos prema rtvi krivinog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca.

(2) Pri odmeravanju novane kazne u odreenom iznosu (lan 50) sud e posebno uzeti u obzir i imovno stanje uinioca.

(3) Okolnost koja je obeleje krivinog dela ne moe se uzeti u obzir i kao oteavajua, odnosno olakavajua okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivinog dela ili odreenog oblika krivinog dela ili ako postoje dve ili vie ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje teeg, odnosno lakeg oblika krivinog dela.

Posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivino delo uinjeno iz mrnje

lan 54a

Ako je krivino delo uinjeno iz mrnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etnike pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud e ceniti kao oteavajuu okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeleje krivinog dela.

Povrat

lan 55

Kad sud odmerava kaznu uiniocu za krivino delo koje je uinio posle izdrane, oprotene ili zastarele kazne ili osloboenja od kazne, po proteku roka za opozivanje uslovne osude ili posle izreene sudske opomene, moe tu okolnost uzeti kao oteavajuu, cenei pri tom posebno teinu ranije uinjenog krivinog dela, da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba dela uinjena iz istih pobuda, okolnosti pod kojima su dela uinjena i koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od izreene, oprotene ili zastarele kazne, osloboenja od kazne, od proteka roka za opozivanje ranije uslovne osude ili od izreene sudske opomene.

Ublaavanje kazne

lan 56

Sud moe uiniocu krivinog dela izrei kaznu ispod granice propisane zakonom ili blau vrstu kazne, kad:

1) zakon predvia da se kazna moe ublaiti;

2) zakon predvia da se uinilac moe osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;

3) utvrdi da postoje naroito olakavajue okolnosti i oceni da se i sa ublaenom kaznom moe postii svrha kanjavanja.

Granice ublaavanja kazne

lan 57

(1) Kad postoje uslovi za ublaavanje kazne iz lana 56. ovog zakonika, sud e ublaiti kaznu u ovim granicama:

1) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili vie godina, kazna se moe ublaiti do sedam godina zatvora;

2) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet godina, kazna se moe ublaiti do tri godine zatvora;

3) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri godine, kazna se moe ublaiti do jedne godine zatvora;

4) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od dve godine, kazna se moe ublaiti do est meseci zatvora;

5) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od jedne godine, kazna se moe ublaiti do tri meseca zatvora;

6) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor ispod jedne godine, kazna se moe ublaiti do trideset dana zatvora;

7) ako je za krivino delo propisana kazna zatvora bez naznaenja najmanje mere, umesto zatvora moe se izrei novana kazna ili rad u javnom interesu;

8) ako je za krivino delo propisana novana kazna sa naznaenjem najmanje mere, kazna se moe ublaiti do deset dnevnih iznosa, odnosno deset hiljada dinara.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog lana, ne moe se ublaiti kazna za krivina dela iz l. 134. st 2. i 3, 178, 179, 180, 214. st. 2. i 3, 246. st. 1. i 3, 350. st. 3. i 4. i 388. ovog zakonika.

(3) Izuzetno od stava 1. ovog lana ne moe se ublaiti kazna uiniocu krivinog dela koji je ranije osuivan za istovrsno krivino delo.

(4) Kad je sud ovlaen da uinioca krivinog dela oslobodi od kazne moe mu kaznu ublaiti, bez ogranienja propisanih u st. 1. do 3. ovog lana.

Osloboenje od kazne

lan 58

(1) Sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela samo kad to zakon izriito predvia.

(2) Sud moe osloboditi od kazne i uinioca krivinog dela uinjenog iz nehata kad posledice dela tako teko pogaaju uinioca da izricanje kazne u takvom sluaju oigledno ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja.

(3) Sud moe osloboditi od kazne i uinioca krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, ako posle izvrenog krivinog dela, a pre nego to je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi tetu prouzrokovanu krivinim delom.

Poravnanje uinioca i oteenog

lan 59

(1) Sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa oteenim ispunio sve obaveze iz tog sporazuma.

Sticaj krivinih dela

lan 60

(1) Ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie krivinih dela za koja mu se istovremeno sudi, sud e prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa e za sva ta dela izrei jedinstvenu kaznu.

(2) Jedinstvenu kaznu sud e izrei po sledeim pravilima:

1) ako je za neko od krivinih dela u sticaju utvrdio kaznu zatvora od trideset do etrdeset godina izrei e samo tu kaznu;

2) ako je za krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisie najteu utvrenu kaznu, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostii zbir utvrenih kazni, niti prei dvadeset godina zatvora;

3) ako su za sva krivina dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne moe biti vea od deset godina zatvora;

4) ako je za krivina dela u sticaju utvrdio samo novane kazne, izrei e jednu novanu kaznu u visini zbira utvrenih kazni, s tim da ona ne sme prei osamnaest miliona dinara, a ako je utvrdio samo novane kazne u odreenim iznosima (lan 50), ona ne sme prei milion dinara odnosno deset miliona dinara kad su jedno ili vie krivinih dela izvreni iz koristoljublja;

5) ako je za krivina dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu, izrei e jednu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrenih asova rada, s tim da ona ne sme prei tristaezdeset asova, a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti due od est meseci;

6) ako je za neka krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela novane kazne, izrei e jednu kaznu zatvora i jednu novanu kaznu po odredbama ta. 2. do 4. ovog stava.

(3) Novanu kaznu kao sporednu kaznu sud e izrei ako je utvrena makar i za jedno krivino delo u sticaju, a ako je utvrdio vie novanih kazni, izrei e jednu novanu kaznu u skladu sa odredbom stava 2. taka 4. ovog lana. Ako sud utvrdi novanu kaznu kao glavnu kaznu, a utvrdi i novanu kaznu kao sporednu kaznu, izrei e jednu novanu kaznu primenjujui pravila iz stava 2. taka 4. ovog lana.

(4) Ako je sud za krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletnikog zatvora, izrei e kaznu zatvora kao jedinstvenu kaznu primenom pravila predvienih u stavu 2. taka 2. ovog lana.

Produeno krivino delo

lan 61

(1) Produeno krivino delo ini vie istih ili istovrsnih krivinih dela uinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog uinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledeih okolnosti: istovetnosti oteenog, istovrsnosti predmeta dela, korienja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvrenja dela ili jedinstvenog umiljaja uinioca.

(2) Krivina dela upravljena protiv linosti mogu initi produeno krivino delo samo ako su uinjena prema istom licu.

(3) Ne mogu initi produeno krivino delo ona dela koja po svojoj prirodi ne doputaju spajanje u jedno delo.

(4) Ako produeno krivino delo obuhvata lake i tee oblike istog dela, smatrae se da je produenim krivinim delom uinjen najtei oblik od uinjenih dela.

(5) Ako produeno krivino delo obuhvata krivina dela ije je bitno obeleje odreeni novani iznos, smatrae se da je produenim krivinim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinanim delima ukoliko je to obuhvaeno jedinstvenim umiljajem uinioca.

(6) Krivino delo koje nije obuhvaeno produenim krivinim delom u pravnosnanoj sudskoj presudi, predstavlja posebno krivino delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produenog krivinog dela.

Odmeravanje kazne osuenom licu

lan 62

(1) Ako se osuenom licu sudi za krivino delo uinjeno pre nego to je zapoelo izdravanje kazne po ranijoj osudi ili za krivino delo uinjeno za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora, sud e izrei jedinstvenu kaznu za sva krivina dela primenom odredaba lana 60. ovog zakonika, uzimajui ranije izreenu kaznu kao ve utvrenu. Kazna ili deo kazne koju je osueni izdrao uraunae se u izreenu kaznu zatvora.

(2) Za krivino delo uinjeno u toku izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora sud e uiniocu izrei kaznu, nezavisno od ranije izreene kazne, ako se primenom odredaba lana 60. ovog zakonika, s obzirom na teinu krivinog dela i neizdrani deo ranije izreene kazne, ne bi mogla ostvariti svrha kanjavanja.

(3) Osueni koji za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora uini krivino delo za koje zakon propisuje novanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine, kaznie se disciplinski.

Uraunavanje pritvora i ranije kazne

lan 63

(1) Vreme provedeno u pritvoru, na izdravanju mere zabrane naputanja stana, kao i svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim delom uraunavaju se u izreenu kaznu zatvora, novanu kaznu i kaznu rada u javnom interesu.

(2) Ako je krivini postupak voen za vie krivinih dela u sticaju, a pritvor nije odreen za svako od njih, vreme provedeno u pritvoru uraunava se u izreenu kaznu zatvora, novanu kaznu i kaznu rada u javnom interesu za krivino delo za koje je okrivljeni osuen.

(3) Zatvor ili novana kazna koju je osueni izdrao, odnosno platio za prekraj ili privredni prestup, kao i kazna ili disciplinska mera lienja slobode koju je izdrao zbog povrede vojne discipline uraunava se u kaznu izreenu za krivino delo ija obeleja obuhvataju i obeleja prekraja, privrednog prestupa, odnosno povrede vojne discipline.

(4) Pri svakom uraunavanju izjednaava se dan pritvora, dan lienja slobode, dan zatvora, dan izdravanja mere zabrane naputanja stana, osam asova rada u javnom interesu i hiljadu dinara novane kazne.

Glava peta

MERE UPOZORENJA

1. Uslovna osuda i sudska opomena

Svrha uslovne osude i sudske opomene

lan 64

(1) Mere upozorenja su: uslovna osuda i sudska opomena.

(2) U okviru opte svrhe krivinih sankcija (lan 4. stav 2), svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema uiniocu lakeg krivinog dela ne primeni kazna kad se moe oekivati da e upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na uinioca da vie ne vri krivina dela.

Uslovna osuda

lan 65

(1) Uslovnom osudom sud uiniocu krivinog dela utvruje kaznu i istovremeno odreuje da se ona nee izvriti, ako osueni za vreme koje odredi sud, a koje ne moe biti krae od jedne niti due od pet godina (vreme proveravanja) ne uini novo krivino delo.

(2) Sud moe u uslovnoj osudi odrediti da e se kazna izvriti i ako osueni u odreenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvrenjem krivinog dela, ne naknadi tetu koju je prouzrokovao krivinim delom ili ne ispuni druge obaveze predviene u krivinopravnim odredbama. Rok za ispunjenje tih obaveza utvruje sud u okviru odreenog vremena proveravanja.

(3) Mere bezbednosti, izreene uz uslovnu osudu, izvravaju se.

Uslovi za izricanje uslovne osude

lan 66

(1) Uslovna osuda se moe izrei kad je uiniocu utvrena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.

(2) Za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea kazna ne moe se izrei uslovna osuda.

(3) Uslovna osuda se ne moe izrei ako nije proteklo vie od pet godina od pravnosnanosti osude kojom je uiniocu izreena kazna zatvora za umiljajno krivino delo.

(4) Pri odluivanju da li e izrei uslovnu osudu sud e, vodei rauna o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenog krivinog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno.

(5) Ako je uiniocu utvrena i kazna zatvora i novana kazna, uslovna osuda moe se izrei samo za kaznu zatvora.

Opozivanje uslovne osude zbog novog krivinog dela

lan 67

(1) Sud e opozvati uslovnu osudu, ako osueni u vreme proveravanja uini jedno ili vie krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora od dve godine ili u duem trajanju.

(2) Ako osueni u vreme proveravanja uini jedno ili vie krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora manja od dve godine ili novana kazna, sud e, poto oceni sve okolnosti koje se odnose na uinjena krivina dela i uinioca, a posebno srodnost uinjenih krivinih dela, njihov znaaj i pobude iz kojih su uinjena, odluiti da li e opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako uiniocu za krivina dela utvrena u uslovnoj osudi i za nova krivina dela treba izrei kaznu zatvora od dve godine ili u duem trajanju (lan 66. stav 1).

(3) Ako opozove uslovnu osudu, sud e, primenom odredaba lana 60. ovog zakonika, izrei jedinstvenu kaznu zatvora i za ranije uinjeno i za novo krivino delo, uzimajui kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrenu.

(4) Ako ne opozove uslovnu osudu, sud moe za novo uinjeno krivino delo izrei uslovnu osudu ili kaznu. Osuenom, kome za novo krivino delo bude izreen zatvor, vreme provedeno na izdravanju ove kazne ne rauna se u vreme proveravanja utvreno uslovnom osudom za ranije delo.

(5) Ako sud nae da i za novo krivino delo treba izrei uslovnu osudu, primenom odredaba lana 60. ovog zakonika, utvrdie jedinstvenu kaznu i za ranije uinjeno i za novo krivino delo i odredie novo vreme proveravanja koje ne moe biti krae od jedne ni due od pet godina, raunajui od dana pravnosnanosti nove presude. Ukoliko osueni u toku novog vremena proveravanja ponovo uini krivino delo, sud e opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu zatvora, primenom odredbe stava 3. ovog lana.

Opozivanje uslovne osude zbog ranije uinjenog krivinog dela

lan 68

(1) Sud e opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osueni izvrio krivino delo pre nego to je uslovno osuen i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo. U tom sluaju primenie odredbu lana 67. stav 3. ovog zakonika.

(2) Ako sud ne opozove uslovnu osudu, primenie odredbu lana 67. stav 4. ovog zakonika.

Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja odreenih obaveza

lan 69

Ako je uslovnom osudom osuenom odreeno ispunjenje neke obaveze iz lana 65. stav 2. ovog zakonika, a on ne ispuni tu obavezu u roku odreenom u presudi, sud moe, u okviru vremena proveravanja, produiti rok za ispunjenje obaveze ili moe opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu koja je utvrena u uslovnoj osudi. Ako utvrdi da osueni, iz opravdanih razloga, ne moe da ispuni postavljenu obavezu, sud e ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajuom obavezom predvienom zakonom.

Rokovi za opozivanje uslovne osude

lan 70

(1) Uslovna osuda moe se opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osueni u tom vremenu uini krivino delo koje povlai opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvreno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda moe se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.

(2) Ako osueni u odreenom roku ne ispuni neku obavezu iz lana 65. stav 2. ovog zakonika, sud moe, najdocnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvri utvrena kazna u uslovnoj osudi.

(3) Ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osueni izvrio krivino delo pre nego to je uslovno osuen, zbog ega ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude, uslovna osuda moe se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.

Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom

lan 71

(1) Sud moe odrediti da se uinilac kome je izreena uslovna osuda stavi pod zatitni nadzor za odreeno vreme u toku vremena proveravanja.

(2) Zatitni nadzor obuhvata zakonom predviene mere pomoi, staranja, nadzora i zatite.

(3) Ako u toku trajanja zatitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moe zatitni nadzor ukinuti pre isteka odreenog vremena.

(4) Ako osueni kome je izreen zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud ga moe opomenuti ili moe ranije obaveze zameniti drugim ili produiti trajanje zatitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.

Uslovi za odreivanje zatitnog nadzora

lan 72

(1) Kad izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da se uinilac stavi pod zatitni nadzor, ako se, s obzirom na njegovu linost, raniji ivot, dranje posle izvrenog krivinog dela, a naroito njegov odnos prema rtvi krivinog dela i okolnosti izvrenja dela, moe oekivati da e se zatitnim nadzorom potpunije ostvariti svrha uslovne osude.

(2) Zatitni nadzor odreuje sud u presudi kojom izrie uslovnu osudu i odreuje mere zatitnog nadzora, njihovo trajanje i nain njihovog ispunjavanja.

Sadrina zatitnog nadzora

lan 73

Zatitni nadzor moe obuhvatiti jednu ili vie od sledeih obaveza:

1) javljanje organu nadlenom za izvrenje zatitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi;

2) osposobljavanje uinioca za odreeno zanimanje;

3) prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima uinioca;

4) ispunjavanje obaveza izdravanja porodice, uvanja i vaspitanja dece i drugih porodinih obaveza;

5) uzdravanje od poseivanja odreenih mesta, lokala ili priredbi, ako to moe biti prilika ili podsticaj za ponovno vrenje krivinih dela;

6) blagovremeno obavetavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta;

7) uzdravanje od upotrebe droge ili alkoholnih pia;

8) leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi;

9) poseivanje odreenih profesionalnih i drugih savetovalita ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima;

10) otklanjanje ili ublaavanje tete priinjene krivinim delom, a naroito izmirenje sa rtvom uinjenog krivinog dela.

Izbor mera zatitnog nadzora

lan 74

Pri izboru obaveza iz lana 73. ovog zakonika i odreivanja njihovog trajanja, sud e naroito uzeti u obzir godine ivota uinioca, njegovo zdravstveno stanje, sklonosti i navike, pobude iz kojih je izvrio krivino delo, dranje posle izvrenog krivinog dela, raniji ivot, line i porodine prilike, uslove za ispunjenje naloenih obaveza, kao i druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca, a od znaaja su za izbor mera zatitnog nadzora i njihovo trajanje.

Trajanje zatitnog nadzora

lan 75

(1) Vreme trajanja mera zatitnog nadzora odreuje se u okviru roka proveravanja utvrenog u uslovnoj osudi.

(2) Zatitni nadzor prestaje opozivanjem uslovne osude.

(3) U toku trajanja zatitnog nadzora sud moe, s obzirom na ostvarene rezultate, pojedine obaveze ukinuti ili zameniti drugim.

(4) Ako u toku trajanja zatitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moe zatitni nadzor ukinuti pre isteka odreenog vremena.

Posledice neispunjavanja obaveze zatitnog nadzora

lan 76

Ako osueni kome je izreen zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud ga moe opomenuti ili moe ranije obaveze zameniti drugim ili produiti trajanje zatitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.

Sudska opomena

lan 77

(1) Sudska opomena moe se izrei za krivina dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili novana kazna, a uinjena su pod takvim olakavajuim okolnostima koje ih ine naroito lakim.

(2) Za odreena krivina dela i pod uslovima predvienim zakonom sudska opomena moe se izrei i kad je propisan zatvor do tri godine.

(3) Sudsku opomenu sud moe izrei za vie krivinih dela uinjenih u sticaju, ako za svako od tih dela postoje uslovi iz st. 1. i 2. ovog lana.

(4) Pri odluivanju da li e izrei sudsku opomenu sud e, vodei rauna o svrsi sudske opomene, posebno uzeti u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenja krivinog dela, a naroito njegov odnos prema rtvi krivinog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno.

(5) Sudska opomena ne moe se izrei vojnim licima za krivina dela protiv Vojske Srbije.

Glava esta

MERE BEZBEDNOSTI

Svrha mera bezbednosti

lan 78

U okviru opte svrhe krivinih sankcija (lan 4. stav 2), svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da uinilac ubudue ne vri krivina dela.

Vrste mera bezbednosti

lan 79

(1) Uiniocu krivinog dela mogu se izrei ove mere bezbednosti:

1) obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi;

2) obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi;

3) obavezno leenje narkomana;

4) obavezno leenje alkoholiara;

5) zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti;

6) zabrana upravljanja motornim vozilom;

7) oduzimanje predmeta;

8) proterivanje stranca iz zemlje;

9) javno objavljivanje presude;

10) zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim;

11) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.

(2) Pod uslovima predvienim ovim zakonikom odreene mere bezbednosti mogu se izrei i neuraunljivom licu koje je uinilo protivpravno delo u zakonu predvieno kao krivino delo (lan 80. stav 2).

Izricanje mera bezbednosti

lan 80

(1) Sud moe uiniocu krivinog dela izrei jednu ili vie mera bezbednosti kad postoje uslovi za njihovo izricanje predvieni ovim zakonikom.

(2) Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi neuraunljivom uiniocu izriu se samostalno. Uz ove mere mogu se izrei zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta.

(3) Mere iz stava 2. ovog lana mogu se izrei uiniocu krivinog dela ija je uraunljivost bitno smanjena, ako mu je izreena kazna ili uslovna osuda.

(4) Obavezno leenje narkomana, obavezno leenje alkoholiara, zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude mogu se izrei ako je uiniocu izreena kazna, uslovna osuda, sudska opomena ili je uinilac osloboen od kazne.

(5) Proterivanje stranca iz zemlje i zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama moe se izrei ako je uiniocu izreena kazna ili uslovna osuda.

(6) Mera zabrane pribliavanja i komunikacije sa oteenim moe se izrei ako je uiniocu izreena novana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozake dozvole, uslovna osuda i sudska opomena.

(7) Za krivina dela u sticaju mera bezbednosti e se izrei ako je utvrena za jedno od krivinih dela u sticaju.

Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi

lan 81

(1) Uiniocu koji je krivino delo uinio u stanju bitno smanjene uraunljivosti sud e izrei obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, ako, s obzirom na uinjeno krivino delo i stanje duevne poremeenosti, utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da uinilac uini tee krivino delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo leenje u takvoj ustanovi.

(2) Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, sud e izrei obavezno leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi uiniocu koji je u stanju neuraunljivosti uinio protivpravno delo predvieno u zakonu kao krivino delo.

(3) Meru iz st. 1. i 2. ovog lana sud e obustaviti kad utvrdi da je prestala potreba za leenjem i uvanjem uinioca u zdravstvenoj ustanovi.

(4) Mera iz stava 1. ovog lana izreena uz kaznu zatvora moe trajati i due od izreene kazne.

(5) Uiniocu koji je krivino delo izvrio u stanju bitno smanjene uraunljivosti i koji je osuen na kaznu zatvora, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uraunava se u vreme trajanja izreene kazne. Ako je vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi krae od trajanja izreene kazne, sud e, po prestanku mere bezbednosti, odrediti da se osueni uputi na izdravanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust. Pri odluivanju o putanju na uslovni otpust sud e, pored uslova iz lana 46. ovog zakonika, naroito uzeti u obzir uspeh leenja osuenog, njegovo zdravstveno stanje, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi i ostatak kazne koju osueni nije izdrao.

Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi

lan 82

(1) Uiniocu koji je u stanju neuraunljivosti uinio protivpravno delo odreeno u zakonu kao krivino delo, sud e izrei obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi, ako utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da uinilac uini protivpravno delo koje je u zakonu predvieno kao krivino delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti dovoljno njegovo leenje na slobodi.

(2) Mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei i neuraunljivom uiniocu prema kojem je odreeno obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi kad sud, na osnovu rezultata leenja, utvrdi da vie nije potrebno njegovo uvanje i leenje u takvoj ustanovi, nego samo njegovo leenje na slobodi.

(3) Pod uslovima iz stava 1. ovog lana sud moe izrei obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi i uiniocu ija je uraunljivost bitno smanjena, ako mu je izreena uslovna osuda ili je na osnovu lana 81. stav 5. ovog zakonika puten na uslovni otpust.

(4) Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi moe se povremeno sprovoditi i u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, ako je to potrebno radi uspenijeg leenja, s tim da povremeno leenje u ustanovi ne moe neprekidno trajati due od petnaest dana, niti ukupno due od dva meseca.

(5) Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi traje dok postoji potreba leenja, ali ne due od tri godine.

(6) Ako se u sluaju iz st. 1. do 3. ovog lana uinilac ne podvrgne leenju na slobodi ili ga samovoljno napusti ili i pored leenja nastupi opasnost da ponovo uini protivpravno delo predvieno u zakonu kao krivino delo, tako da je potrebno njegovo leenje i uvanje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, sud moe izrei obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u takvoj ustanovi.

Obavezno leenje narkomana

lan 83

(1) Uiniocu koji je uinio krivino delo usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i kod kojeg postoji ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivina dela, sud e izrei obavezno leenje.

(2) Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se u zavodu za izvrenje kazne ili u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje dok postoji potreba za leenjem, ali ne due od tri godine.

(3) Kad je mera iz stava 1. ovog lana izreena uz kaznu zatvora, ona moe trajati due od vremena izreene kazne, ali njeno ukupno trajanje ne moe biti due od tri godine.

(4) Vreme provedeno u ustanovi za leenje uraunava se u kaznu zatvora.

(5) Kad je mera iz stava 1. ovog lana izreena uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili osloboenje od kazne izvrava se na slobodi i ne moe trajati due od tri godine.

(6) Ako se uinilac, bez opravdanih razloga, ne podvrgne leenju na slobodi ili leenje samovoljno napusti, sud e odrediti da se mera prinudno izvri u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.

Obavezno leenje alkoholiara

lan 84

(1) Uiniocu koji je uinio krivino delo usled zavisnosti od upotrebe alkohola i kod kojeg postoji ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivina dela, sud e izrei obavezno leenje.

(2) Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se u zavodu za izvrenje kazne zatvora ili u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje dok postoji potreba za leenjem, ali ne due od izreene kazne zatvora.

(3) Vreme provedeno u ustanovi za leenje uraunava se u kaznu zatvora.

(4) Kad je mera iz stava 1. ovog lana izreena uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili osloboenje od kazne izvrava se na slobodi i ne moe trajati due od dve godine.

(5) Ako se uinilac, bez opravdanih razloga, ne podvrgne leenju na slobodi ili leenje samovoljno napusti, sud e odrediti da se mera prinudno izvri u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.

Zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti

lan 85

(1) Sud moe uiniocu krivinog dela zabraniti vrenje odreenog poziva, odreene delatnosti ili svih ili nekih dunosti vezanih za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje tuom imovinom ili za uvanje te imovine, ako se opravdano moe smatrati da bi njegovo dalje vrenje takve delatnosti bilo opasno.

(2) Sud odreuje trajanje mere iz stava 1. ovog lana, koje ne moe biti krae od jedne niti due od deset godina, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvrena mera bezbednosti ne uraunava u vreme trajanja ove mere.

(3) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da e se ta osuda opozvati, ako uinilac prekri zabranu vrenja poziva, delatnosti ili dunosti.

Zabrana upravljanja motornim vozilom

lan 86

(1) Uiniocu krivinog dela kojim se ugroava javni saobraaj sud moe izrei zabranu upravljanja motornim vozilom.

(2) Pri izricanju mere iz stava 1. ovog lana sud odreuje na koje se vrste i kategorije vozila zabrana odnosi.

(3) Meru iz stava 1. ovog lana sud moe izrei, ako nae da teina uinjenog dela, okolnosti pod kojima je delo uinjeno ili ranije krenje saobraajnih propisa od strane uinioca pokazuju da je opasno da on upravlja motornim vozilom odreene vrste ili kategorije.

(4) Sud odreuje trajanje mere iz stava 1. ovog lana, koje ne moe biti krae od tri meseca niti due od pet godina, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi u kojoj se izvrava mera bezbednosti ili vaspitna mera ne uraunava u vreme trajanja ove mere.

(5) Ako je mera iz stava 1. ovog lana izreena licu koje ima stranu dozvolu za upravljanje motornim vozilom, zabrana se odnosi na upravljanje motornim vozilom na teritoriji Srbije.

(6) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da e se ta osuda opozvati, ako uinilac prekri zabranu upravljanja motornim vozilom.

(7) Zakonom se moe odrediti obavezna zabrana upravljanja motornim vozilom.

Oduzimanje predmeta

lan 87

(1) Mera bezbednosti oduzimanja predmeta moe se odrediti u pogledu predmeta koji je bio namenjen ili upotrebljen za izvrenje krivinog dela ili je nastao izvrenjem krivinog dela, kad postoji opasnost da e se odreeni predmet ponovo upotrebiti za izvrenje krivinog dela, ili kad je radi zatite opte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.

(2) Primena ove mere bezbednosti ne utie na pravo treih lica na naknadu tete zbog oduzimanja predmeta prema izvriocu krivinog dela.

(3) Zakonom se moe odrediti obavezno oduzimanje predmeta, a moe se odrediti i njihovo obavezno unitavanje. Zakonom se mogu odrediti i uslovi za oduzimanje odreenih predmeta u pojedinim sluajevima.

Proterivanje stranca iz zemlje

lan 88

(1) Sud moe stranca koji je uinio krivino delo proterati sa teritorije Srbije za vreme od jedne do deset godina.

(2) Pri oceni da li e izrei meru iz stava 1. ovog lana sud e uzeti u obzir prirodu i teinu uinjenog krivinog dela, pobude zbog kojih je krivino delo uinjeno, nain izvrenja krivinog dela i druge okolnosti koje ukazuju na nepoeljnost daljeg boravka stranca u Srbiji.

(3) Vreme trajanja proterivanja rauna se od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uraunava u vreme trajanja ove mere.

(4) Mera iz stava 1. ovog lana ne moe se izrei uiniocu koji uiva zatitu u skladu sa ratifikovanim meunarodnim ugovorima.

Javno objavljivanje presude

lan 89

(1) Pri osudi za krivino delo uinjeno putem sredstava javnog informisanja, ili za krivino delo koje je prouzrokovalo opasnost za ivot ili zdravlje ljudi a objavljivanje presude bi doprinelo da se otkloni ili umanji ta opasnost, sud moe odluiti da se o troku osuenog istim putem ili na drugi odgovarajui nain objavi sudska presuda u celini ili u izvodu.

(2) Zakonom se moe odrediti obavezno objavljivanje presude. U tom sluaju sud e odluiti putem kojeg sredstva javnog informisanja e se presuda objaviti i da li e se objaviti u celini ili u izvodu.

(3) Javno objavljivanje presude moe se izvriti najkasnije u roku od trideset dana od dana pravnosnanosti presude.

Zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim

lan 89a

(1) Sud moe uiniocu krivinog dela zabraniti pribliavanje oteenom na odreenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oteenog i zabraniti dalje uznemiravanje oteenog, odnosno dalju komunikaciju sa oteenim, ako se opravdano moe smatrati da bi dalje vrenje takvih radnji uinioca krivinog dela bilo opasno po oteenog.

(2) Sud odreuje trajanje mere iz stava 1. ovog lana koje ne moe biti krae od est meseci niti due od tri godine, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvrena mera bezbednosti ne uraunava u vreme trajanja ove mere.

(3) Mera iz stava 1. ovog lana moe se ukinuti pre isteka vremena za koje je odreena, ako prestanu razlozi zbog kojih je odreena.

Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama

lan 89b

(1) Sud moe uiniocu krivinog dela izrei meru zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, kada je to radi zatite opte bezbednosti neophodno.

(2) Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se na taj nain to je uinilac krivinog dela duan da se neposredno pre poetka vremena odravanja odreenih sportskih priredbi lino javi slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na podruju na kojem se uinilac zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme odravanja sportske priredbe.

(3) Sud odreuje trajanje mere iz stava 1. ovog lana, koje ne moe biti krae od jedne niti due od pet godina, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uraunava u vreme trajanja ove mere.

(4) Ako sud izrekne uslovnu osudu, sud e odrediti da e se ta osuda opozvati, ako uinilac prekri zabranu prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, odnosno ako ne izvri dunost iz stava 2. ovog lana.

(5) Ako posle izdrane kazne zatvora, uinilac prekri zabranu prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, odnosno ako ne izvri dunost iz stava 2. ovog lana, sud koji je izrekao meru iz stava 1. ovog lana, moe ga kazniti zatvorom od trideset dana do tri meseca.

(6) Zakonom se moe odrediti obavezna zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.

Prestanak mere bezbednosti na osnovu sudske odluke

lan 90

(1) Sud moe odluiti da prestanu mere bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti i zabrane upravljanja motornim vozilom, ako su protekle tri godine od dana njihovog primenjivanja.

(2) Pri oceni da li e odrediti prestanak mere bezbednosti iz stava 1. ovog lana sud e uzeti u obzir ponaanje osuenog posle osude, da li je naknadio tetu prouzrokovanu krivinim delom, da li je vratio imovinsku korist steenu izvrenjem krivinog dela i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka tih mera.

Glava sedma

ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI

Osnov oduzimanja imovinske koristi

lan 91

(1) Niko ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom.

(2) Korist iz stava 1. ovog lana oduzee se, pod uslovima predvienim ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvreno izvrenje krivinog dela.

Uslovi i nain oduzimanja imovinske koristi

lan 92

(1) Od uinioca e se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivinim delom, a ako oduzimanje nije mogue uinilac e se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvrenjem krivinog dela ili proistekle iz krivinog dela ili plati novani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.

(2) Imovinska korist pribavljena krivinim delom oduzee se i od pravnog ili fizikog lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja oigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.

(3) Ako je krivinim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist e se oduzeti.

Zatita oteenog

lan 93

(1) Ako je u krivinom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oteenog, sud e izrei oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosueni imovinskopravni zahtev oteenog u tom iznosu.

(2) Oteeni koji je u krivinom postupku u pogledu svog imovinskopravnog zahteva upuen na parnicu moe traiti da se namiri iz oduzete imovinske koristi, ako pokrene parnicu u roku od est meseci od dana pravnosnanosti odluke kojom je upuen na parnicu.

(3) Oteeni koji u krivinom postupku nije podneo imovinskopravni zahtev moe zahtevati namirenje iz oduzete imovinske koristi, ako je radi utvrivanja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od tri meseca od dana saznanja za presudu kojom je izreeno oduzimanje imovinske koristi, a najdalje u roku od tri godine od dana pravnosnanosti odluke o oduzimanju imovinske koristi.

(4) U sluajevima iz st. 2. i 3. ovog lana oteeni mora u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti odluke kojom je usvojen njegov imovinskopravni zahtev zatraiti namirenje iz oduzete imovinske koristi.

Glava osma

PRAVNE POSLEDICE OSUDE

Nastupanje pravnih posledica osude

lan 94

(1) Osude za odreena krivina dela ili na odreene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak odreenih prava ili zabranu sticanja odreenih prava.

(2) Pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivino delo uiniocu izreena novana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je uinilac osloboen od kazne.

(3) Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviene.

Vrste pravnih posledica osude

lan 95

(1) Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak odreenih prava su:

1) prestanak vrenja javnih funkcija;

2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vrenja odreenog poziva ili zanimanja;

3) gubitak odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnog organa ili organa lokalne samouprave.

(2) Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava su:

1) zabrana sticanja odreenih javnih funkcija;

2) zabrana sticanja odreenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapreenja u slubi;

3) zabrana sticanja ina vojnog stareine;

4) zabrana dobijanja odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnih organa ili organa lokalne samouprave.

Poetak i trajanje pravnih posledica osude

lan 96

(1) Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnanosti presude.

(2) U sluaju da posle pravnosnanosti presude, na osnovu koje su nastupile pravne posledice osude, ta presuda bude izmenjena po vanrednom pravnom leku, nastupanje ili dalje trajanje pravnih posledica osude usklauje se sa novom odlukom.

(3) Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava mogu se propisati u trajanju najdue do deset godina.

(4) Vreme provedeno na izdravanju kazne ne uraunava se u vreme trajanja pravne posledice osude.

(5) Rehabilitacijom prestaju pravne posledice osude predviene u lanu 95. stav 2. ovog zakonika.

Glava deveta

REHABILITACIJA, PRESTANAK PRAVNIH POSLEDICA OSUDE I DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE

Opti pojam rehabilitacije

lan 97

(1) Rehabilitacijom se brie osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osueni se smatra neosuivanim.

(2) Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuenog lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija).

(3) Rehabilitacijom se ne dira u prava treih lica koja se zasnivaju na osudi.

Zakonska rehabilitacija

lan 98

(1) Zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuivanim.

(2) Zakonska rehabilitacija nastaje, ako:

1) lice koje je oglaeno krivim, a osloboeno od kazne ili kojem je izreena sudska opomena, u roku od godinu dana od pravnosnanosti presude, odnosno reenja ne uini novo krivino delo;

2) lice kojem je izreena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne uini novo krivino delo;

3) lice koje je osueno na novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozake dozvole ili kaznu zatvora do est meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo;

4) lice koje je osueno na kaznu zatvora preko est meseci do jedne godine, u roku od pet godina od dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo.

5) lice koje je osueno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo.

(3) Zakonska rehabilitacija ne nastaje ako sporedna kazna jo nije izvrena ili ako jo traju mere bezbednosti.

Sudska rehabilitacija

lan 99

(1) Sudska rehabilitacija moe se dati licu koje je osueno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izdrana, zastarela ili oprotena ne uini novo krivino delo.

(2) U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e dati rehabilitaciju ako nae da je osueno lice svojim vladanjem zasluilo rehabilitaciju i ako je, prema svojim mogunostima, naknadilo tetu prouzrokovanu krivinim delom, pri emu je sud duan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od znaaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i znaaj dela.

(3) Sudska rehabilitacija ne moe se dati ako sporedna kazna jo nije izvrena ili ako jo traju mere bezbednosti.

Sudska rehabilitacija lica koje je vie puta osuivano

lan 100

Licu koje je vie puta osuivano sud moe dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz l. 98. i 99. ovog zakonika u pogledu svakog krivinog dela za koje je osueno. Pri oceni da li e u ovakvom sluaju dati rehabilitaciju sud e uzeti u obzir okolnosti iz lana 99. stav 2. ovog zakonika.

Prestanak pravnih posledica osude

lan 101

(1) Kad proteknu tri godine od dana izdrane, zastarele ili oprotene kazne, sud moe odluiti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja odreenog prava, ukoliko ve nije prestala usled rehabilitacije.

(2) Pri odluivanju o prestanku pravne posledice osude sud e uzeti u obzir ponaanje osuenog posle osude, da li je naknadio tetu prouzrokovanu krivinim delom i vratio imovinsku korist steenu izvrenjem krivinog dela, kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravne posledice osude.

Sadraj i davanje podataka iz kaznene evidencije

lan 102

(1) Kaznena evidencija sadri line podatke o uiniocu krivinog dela, o krivinom delu za koje je osuen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, osloboenju od kazne i oprotenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadranih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdravanju kazne, kao i ponitenje evidencije o pogrenoj osudi.

(2) Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tuiocu i policiji u vezi sa krivinim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osueno, organu za izvrenje krivinih sankcija i organu koji uestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odluivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vrenje poslova iz njihove nadlenosti. Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati i drugim dravnim organima koji su nadleni za otkrivanje i spreavanje izvrenja krivinih dela, kada je to posebnim zakonom propisano.

(3) Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazloen zahtev, dati i dravnom organu, preduzeu, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako jo traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.

(4) Niko nema prava da trai od graanina da podnosi dokaz o svojoj osuivanosti ili neosuivanosti.

(5) Graanima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuivanosti ili neosuivanosti.

(6) Podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati.

Glava deseta

ZASTARELOST

Zastarelost krivinog gonjenja

lan 103

Ako u ovom zakoniku nije drukije odreeno, krivino gonjenje ne moe se preduzeti kad protekne:

1) dvadeset pet godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei zatvor od trideset do etrdeset godina;

2) dvadeset godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko petnaest godina;

3) petnaest godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko deset godina;

4) deset godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko pet godina;

5) pet godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko tri godine;

6) tri godine od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko jedne godine;

7) dve godine od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora do jedne godine ili novana kazna.

Tok i prekid zastarelosti krivinog gonjenja

lan 104

(1) Zastarelost krivinog gonjenja poinje od dana kad je krivino delo izvreno. Ukoliko posledica krivinog dela nastupi kasnije, zastarelost krivinog gonjenja poinje od dana kada je posledica nastupila.

(2) Zastarelost ne tee za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne moe otpoeti ili nastaviti.

(3) Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivinog dela ili radi otkrivanja i gonjenja uinioca zbog uinjenog krivinog dela.

(4) Zastarelost se prekida i kad uinilac u vreme dok tee rok zastarelosti uini isto tako teko ili tee krivinog delo.

(5) Svakim prekidom zastarelost poinje ponovo da tee.

(6) Zastarelost krivinog gonjenja nastaje u svakom sluaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu trai za zastarelost krivinog gonjenja.

Zastarelost izvrenja kazne

lan 105

Ako u ovom zakoniku nije drukije odreeno, izreena kazna ne moe se izvriti kad protekne:

1) dvadeset pet godina od osude na zatvor od trideset do etrdeset godina;

2) dvadeset godina od osude na kaznu zatvora preko petnaest godina;

3) petnaest godina od osude na kaznu zatvora preko deset godina;

4) deset godina od osude na kaznu zatvora preko pet godina;

5) pet godina od osude na kaznu zatvora preko tri godine;

6) tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine;

7) dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, na novanu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu, ili na kaznu oduzimanja vozake dozvole.

Zastarelost izvrenja sporedne kazne i mere bezbednosti

lan 106

(1) Zastarelost izvrenja novane kazne i oduzimanja vozake dozvole ako su izreene kao sporedne kazne nastaje kad protekne dve godine od dana pravnosnanosti presude kojom su te kazne izreene.

(2) Zastarelost izvrenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi, obaveznog leenja narkomana, obaveznog leenja alkoholiara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne pet godina od dana pravnosnanosti odluke kojom su te mere izreene.

(3) Zastarelost izvrenja mera bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izreene.

Tok i prekid zastarelosti izvrenja kazne i mera bezbednosti

lan 107

(1) Zastarelost izvrenja kazne poinje od dana kad je presuda kojom je kazna izreena postala pravnosnana, a ako je uslovna osuda opozvana - od dana kad je odluka o opozivanju postala pravnosnana.

(2) Ako je aktom amnestije ili pomilovanja ili odlukom suda po vanrednom pravnom leku izreena kazna smanjena, vreme potrebno za nastupanje zastarelosti odreuje se prema novoj kazni, ali se tok zastarelosti rauna od ranije pravnosnane presude.

(3) Zastarelost ne tee za vreme za koje se po zakonu izvrenje kazne ne moe preduzeti.

(4) Zastarelost se prekida svakom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne.

(5) Svakim prekidom zastarevanje poinje ponovo da tee.

(6) Zastarelost izvrenja kazne nastaje u svakom sluaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne.

(7) U sluaju nastupanja zastarelosti iz stava 6. ovog lana zapoeto izvrenje kazne obustavlja se.

(8) Odredbe st. 2. do 5. ovog lana shodno se primenjuju i na zastarelost izvrenja mere bezbednosti.

Nezastarelost krivinog gonjenja i izvrenja kazne

lan 108

Krivino gonjenje i izvrenje kazne ne zastarevaju za krivina dela predviena u l. 370. do 375. ovog zakonika, kao ni za krivina dela za koja po ratifikovanim meunarodnim ugovorima zastarelost ne moe da nastupi.

Glava jedanaesta

AMNESTIJA I POMILOVANJE

Amnestija

lan 109

(1) Licima koja su obuhvaena aktom amnestije daje se osloboenje od krivinog gonjenja ili potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne, zamenjuje se izreena kazna blaom kaznom, daje se rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.

(2) Amnestijom se mogu ukinuti sledee mere bezbednosti: zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranaca iz zemlje.

Pomilovanje

lan 110

(1) Pomilovanjem se poimenino odreenom licu daje osloboenje od krivinog gonjenja ili potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne, zamenjuje se izreena kazna blaom kaznom ili uslovnom osudom, daje se rehabilitacija, odreuje krae trajanje odreene pravne posledice osude ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.

(2) Pomilovanjem se moe ukinuti ili odrediti krae trajanje mere bezbednosti zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje.

Dejstvo amnestije i pomilovanja na prava treih lica

lan 111

Davanjem amnestije ili pomilovanja ne dira se u prava treih lica koja se zasnivaju na osudi.

Glava dvanaesta

ZNAENJE IZRAZA

Znaenje izraza u ovom zakoniku

lan 112

(1) Pod teritorijom Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija, vodene povrine unutar njenih granica, kao i vazduni prostor nad njima.

(2) Pod krivinim zakonodavstvom Srbije podrazumevaju se ovaj zakonik kao i sve krivinopravne odredbe sadrane u drugim zakonima Srbije.

(3) Slubenim licem smatra se:

1) lice koje u dravnom organu vri slubene dunosti;

2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u dravnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vri slubene dunosti ili slubene funkcije u tim organima;

3) javni belenik, izvritelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeu ili drugom subjektu, kojem je povereno vrenje javnih ovlaenja, koje odluuje o pravima, obavezama ili interesima fizikih ili pravnih lica ili o javnom interesu;

4) slubenim licem smatra se i lice kojem je faktiki povereno vrenje pojedinih slubenih dunosti ili poslova;

5) vojno lice.

(4) Stranim slubenim licem smatra se lice koje je lan, funkcioner ili slubenik zakonodavnog ili izvrnog organa strane drave, lice koje je sudija, porotnik, lan, funkcioner ili slubenik suda strane drave ili meunarodnog suda, lice koje je lan, funkcioner ili slubenik meunarodne organizacije i njenih organa, kao i lice koje je arbitar u stranoj ili meunarodnoj arbitrai.

(5) Odgovornim licem u pravnom licu smatra se lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlaenja vri odreene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktiki povereno obavljanje tih poslova. Odgovornim licem smatra se i slubeno lice kad su u pitanju krivina dela kod kojih je kao izvrilac oznaeno odgovorno lice, a u ovom zakoniku nisu predviena u glavi o krivinim delima protiv slubene dunosti, odnosno kao krivina dela slubenog lica.

(6) Vojnim licem smatra se profesionalni vojnik (profesionalni oficir, profesionalni podoficir, oficir po ugovoru, podoficir po ugovoru i vojnik po ugovoru), vojnik na odsluenju vojnog roka, student vojne akademije, uenik vojne kole, lice iz rezervnog sastava dok se kao vojni obveznik nalazi na vojnoj dunosti i civilno lice koje vri odreenu vojnu dunost.

(7) Kad je kao izvrilac odreenih krivinih dela oznaeno slubeno lice, odgovorno lice ili vojno lice, lica navedena u st. 3, 5. i 6. ovog lana mogu biti izvrioci tih dela, ako iz obeleja pojedinog dela ili iz pojedinog propisa ne proizilazi da izvrilac moe biti samo neko od tih lica.

(8) Detetom se smatra lice koje nije navrilo etrnaest godina.

(9) Maloletnikom se smatra lice koje je navrilo etrnaest godina, a nije navrilo osamnaest godina.

(10) Maloletnim licem smatra se lice koje nije navrilo osamnaest godina.

(11) Uiniocem se smatraju izvrilac, saizvrilac, podstreka i pomaga.

(12) Silom se smatra i primena hipnoze ili omamljujuih sredstava, s ciljem da se neko protiv svoje volje dovede u nesvesno stanje ili onesposobi za otpor.

(13) Izborima se smatraju izbori za narodne poslanike, predsednika Republike, organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugi izbori koji se raspisuju i vre na osnovu Ustava i zakona.

(14) Referendumom se smatra izjanjavanje graana na kojem se odluuje o pitanjima za koja je to utvreno Ustavom ili zakonom.

(15) Opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su zakonom i drugim propisom zasnovanim na zakonu proglaeni za opojne droge i ostale psihoaktivne kontrolisane supstance.

(16) Pokretnom stvari se smatra i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i raunarski podatak i raunarski program.

(17) Raunarski podatak je svako predstavljanje injenica, informacija ili koncepta u obliku koji je podesan za njihovu obradu u raunarskom sistemu, ukljuujui i odgovarajui program na osnovu koga raunarski sistem obavlja svoju funkciju.

(18) Raunarskom mreom smatra se skup meusobno povezanih raunara, odnosno raunarskih sistema koji komuniciraju razmenjujui podatke.

(19) Raunarskim programom smatra se ureeni skup naredbi koji slue za upravljanje radom raunara, kao i za reavanje odreenog zadatka pomou raunara.

(20) Raunarski virus je raunarski program ili neki drugi skup naredbi unet u raunar ili raunarsku mreu koji je napravljen da sam sebe umnoava i deluje na druge programe ili podatke u raunaru ili raunarskoj mrei dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili vie raunarskih programa ili podataka.

(21) Subjektom privrednog poslovanja smatra se preduzee, drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost i preduzetnik. Pravno lice koje pored svoje osnovne delatnosti obavlja i privrednu delatnost smatra se subjektom privrednog poslovanja samo kada vri tu delatnost.

(22) Grupa je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vrenja krivinih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih lanova, kontinuitet lanstva ili razvijenu strukturu.

(23) Novac je metalni i papirni novac ili novac izraen od nekog drugog materijala koji je na osnovu zakona u opticaju u Srbiji ili u stranoj dravi.

(24) Znacima za vrednost smatraju se i strani znaci za vrednost.

(25) Motornim vozilom smatra se svako saobraajno sredstvo na motorni pogon u suvozemnom, vodenom i vazdunom saobraaju.

(26) Ispravom se smatra svaki predmet koji je podoban ili odreen da slui kao dokaz kakve injenice koja ima znaaj za pravne odnose, kao i raunarski podatak.

(27) Spis, pismo, poiljka i dokument mogu biti i u elektronskom obliku.

(28) lanom porodice smatraju se: suprunici, njihova deca, preci suprunika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbrani partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i