=x

Fa

;-&UN

=u

()tz

!2=coaJo(9

Eo

- kroz razne programe (Skolske, televizijske), i mnoge druge tribinei skupove.

O rnnogim drugim preprekama koje su istorijske i naslecleneprirode i stoga zahtevaju duZe vreme da bi bile savlaclane, ovdenema smisla govoriti. Isto tako ne treba potseiati da su potpunoporeme6ene socijalne strukture, da ie pro6i dosta vremena da sefiksiraju odredeni socijalni slojevi i njihove funkcije, bez deganema ni gradanskog dru5tva ni ozbiljne demokratije.

Demokratija, dakle, ostaje kao zadatak Srbiji - ali zadatakkoja ona mora re5iti bez obzira koliko bio teZak i u vremenu koieje ogranideno.

Dragoljub Miiunovii

DEMOCRATIC POSSIBILITIES IN SERBIA

Summury

Dcmocratic possibilitics in Scrbia can bc discusscd lrom thc point of vicwof potcntials coming from tradition, and fnrm thc aspcct of potcntial ol cxistinginstitutions for dcmocratic transformation. unfortunatcly, traditionally, and alsoby analysis of the cxisting institutions, Scrbia is not a dcmocratic country. Howcvcr,globalization of dcmocracy and ovcrall human and cconomic potcntial of scrbiagivc hopc for dcmocratization.

Key words: dcmocracy, Scrbia, potcntial, tradition, institution.

Vesna Pe5iiInstitut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

uDK3zr.7(497.r)Orieinalni naudni rad

SNNSg ZA DEMOKRATIJU U SRBIJI:ANALIZA KOLEKTIVNIH IDENTITETA

ONZEVE. DRUSTVA I NACIJE*

Apstrakt: Ahnak se bavi kolektivnim oblicima delovania - driava, druitvoi nacija - sa ciljem da se ispita da Ii ovi osnovni oblici kolektivnog delovaniaproiTvode demokratski identitet. fukljutak je da se u oblicima spontanog delovaniadruitva - masovnim demonstracijama gradana, moie prepoznati stvaranje de-mokratskog identiteta (na protestima se traZi slobodna i odgovorna vlast, slobodamedija, vladavina pravu i sl.); ostali oblici kolektivnog clelovanja, naroiito drZavai nacija, blokiraju stvaranje demokratskog identiteta zemlie.

Kljudnc rcli: driava, druitvo, nacija, demokratiitt, kolekivni iclentitet.

U svom referatu nedu se baviti te5kim problemima doka-ziv anja postojanja i stvaranj a kolektivnih identiteta. Uobidajeno jeda se kolektivni identitet izvodi iz teorija identifikacije, od kojihsu najpoznatije teorije Frojda, Herberta Mida (Mead), Erika Erik-sona, Parsonsa i Habermasa. Dok se prve dve teorije odnose pre-vashodno na psiholodke mehanizme identifikacije u razvoju lidnos-ti, poslednje tri su sociolo5ki relevatnije, oslanjajudi se na Dirkemai njegov pojam ,,kolektivne svesti". Erikson govori o ,,ideologi-jama" koje stvaraju individue kako bi se orijentisale u okolini iodrZale sopstveni identitet.,,Ideologije" sintetizuju ve6 stvoreneistorijske i kuturne identitete, pro5lost i bududnost i, slidno Dirkemu,Erikson smatra da dru5tvo institucionalizuje ove psiholo5ke potrebei ublidava ih da bi sluZile opstanku dru5tva. Za ovog autora, kao iza Parsonsa, postoji jasan sled izmedu identiteta kao psiholo5kihpredispozicija, socijalizacije i kulture odnosno ,,ideologije" kao

* Ovaj Ilanak jc dco rada u okviru projckta ,,Individualni i kolcktivniidcntitet u postkomunizmu" Instituta za lilozoliju i drultvcnu tcoriiu koji linansiraMinistarstvo z,a nauku i tehnologiju Rcpublikc Srbijc.

t 4 l l

=oFa

oe=roN

tr

!2au!L

zU'll,

kolektivnog identiteta.' Habermas kolektivni identitet izvodi izpretpostavke da dovek i dru5tvo taloZe iclentitete u interpretativnim,simbolidkim sistemima koji predstavljaju osnovu socijalne inte-gracije, il i, legitimacije jednog dru5tvenog sistema.- Kolektivniidentitet je uodljiv kada se aktivira, bilo zato da bi se ojadao,saduvao ili odbranio i, u takvim situacijama, on je empirijski vidljivu dinjenici da mno5tvo deluju kao ,jedna jedinica".''

Bilo da kolektivni identitet nazovemo ideologijom, zajed-nidkim vrednostima, solidarno5iu zajednice ili,,interpretativnimsistemima", moZe se postaviti pitanje sadrZine tih tvorevina. Mojaje namera da odgovorim na pitanje da li se u pojedinim oblicimakolektivnog delovanja u Srbiji mogu ustanoviti izvesni sadrZajidemokratskog identiteta koji to delovanje proizvodi. Izabrala samtri takva oblika kolektivnog delovanja: drZavu, druitvo i naciju.Mada bi se prvom izabranom obliku - drZavi - mogli osporavatikapaciteti za uspostavljanje kolektivnog identiteta, smatramo danjeno delovanje treba uzeti u obziri s obzirom da je ona, funkcio-nalno posmatrano, zaduZena za normativni aspekt socijalne inte-gracije {Bpredavanje dezintegracije dru5tva. Ona svojim odlukamaodrZava normativni identitet dru5tva i za te odluke joj je potrebnaizvesna, barem minimalna, legitimacija.a

Drugo prethodno pitanje koje treba ra5distiti odnosi se nademokratske sadrZaje. U javnom Zivotu Srbije demokratija senajde5de pominje pod rubrikom ,,po5teni i stobodfii zbori". Podpo5tenim i slobodnim izborima se podrazumevaju formalno jednakestartne pozicije politidkih stranaka u borbi za osvajanje vlasti ispremnost svih udesnika, narodito vladajude partije, da prizna re-

I E ik H. Erikson, Itlentity antl the Life Cycle,lndiana Univcrsity hcss,1959. Ovo sociojalnopsihololko tumalcnjc kolcktivnog idcntitcta Erikson sumirana slcdcdi nalin: ,,Idcntitct ili idcologija su dva aspckta istog proccsa. Obaobczbccluju potrcban uslov za sazrcvanjc individuc a, s timc, i za slcdcdu, viSuformu idcntifikacijc, ulnosno, za solidarnost koja povczujc zajcrlnilki identitct"(str.157)

2 Vi.lir Jurgcn Habcrmas Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu,Naprijed, Zagrcb, 1982, str. 1 2.

3 Willia. Bloom, Personal itlentity, national itlentity antl internationalrel.ations, Cambridgc Univcsity Prcss, Cambridgc, 1990, str. 26.

a Jurgen Habcr:nas, Communication and the Evolution of Society,Hcin-mann, 1979, str. 180.

zultate izbora, odnosno iz.bornu sntenjivost vlctsti.Ret,je o borbiopozicionih stranaka da se izdejstvuje dogovor s vlaSir.r oko po5tenihizbomih uslova u Sta spada i sloboda izralavanja,odnosno slobodnai pristupadna medija. Iako je nesporno da univerzalno pravo glasasvih odraslih dlanova dru5tva i po5teni izbori predstavljaju osnovusvakog demokratskog dru5tva, demokratija se ne moZe reduciratisamo na izborna pravila. Kako jedan autor dobro primeiuje, akobi se primenili samo ovi proceduralni kriterijumi za izbor par-lamenta, odnosno vlade, najveii broj zemalja bi danas mogao bitisvrstan u demokratske zemlje.'On, naime, konastatuje da u posled-nje vreme raste broj ,,iliberalnih demokratija", dakle, onih u kojimapostoje relativno slobodni izbori ali ne postoje jasna pravila ogra-nidenja vlasti koja nameie konstitucionalni liberalizam. Mnogedana5nje demokratije nisu prihvatile ustawi liberulizam u dijetemelje se ubrajaju individualna prava i dostojanstvo (tzv."urodena..prava pojedinca), koji iskljuduju pritisak i represiju na pojedincabilo od strane drlave, dru5tva ili crkve, zatim pravo na privatnusvojinu, vladavina prava, razdvajanje i uzajamnu kontrolu zakono-davne, izvr5ne i sudske vlasti (check and balance ofpowers), slo-bodu govora i okupljanja. Po ovom gledi5tu, za zapadni tip de-mokratije su5tinska je odrednica ustavom ogranidena vlast radispredavanja njene zloupotrebe. Po5teni izbori su samo jedan odkriterijuma demokratskog druStva. Najbolji primer je dana5nji Iranu kome se redovno odrZavaju slobodni izbori, ali je represija nadindividuom ogromna. Takva vlast name6e niz ogranidenja slobo-dama i pravima grailana, sve do toga kako ie se obladiti.6 Cak semoZe tvrditi, da su autokratske liberalne drZave, kao Sto je bilaAustro-Ugarska, podno5ljivije od neliberalnih demokratija u kojimapostoje izboi,ali ne i ustavom ogranidena vlast.'

Prema tome, mi 6emo uzeti u obzir oba elementaza,,me-renje" demokratskog identiteta: izborna pravila, odnosno postojanjepo5tenih i slobodnih izbora, ali i elemente ustavnog ogranidenjavlasti koji iskljuduju autoritarnu vlast, makar ova bila i demokratskiizabrana.

' Farccd Zakaria, ,,Thc Rise of Illibcralnovcmber-dccembcr 1997 (22-43)

6 Isto.str.237 Isto,str 27

l 6

Dcmocracy", Foreign Alfatrs,

=oFa

oe=roN

tr

!2au!L

zU'll,

kolektivnog identiteta.' Habermas kolektivni identitet izvodi izpretpostavke da dovek i dru5tvo taloZe iclentitete u interpretativnim,simbolidkim sistemima koji predstavljaju osnovu socijalne inte-gracije, il i, legitimacije jednog dru5tvenog sistema.- Kolektivniidentitet je uodljiv kada se aktivira, bilo zato da bi se ojadao,saduvao ili odbranio i, u takvim situacijama, on je empirijski vidljivu dinjenici da mno5tvo deluju kao ,jedna jedinica".''

Bilo da kolektivni identitet nazovemo ideologijom, zajed-nidkim vrednostima, solidarno5iu zajednice ili,,interpretativnimsistemima", moZe se postaviti pitanje sadrZine tih tvorevina. Mojaje namera da odgovorim na pitanje da li se u pojedinim oblicimakolektivnog delovanja u Srbiji mogu ustanoviti izvesni sadrZajidemokratskog identiteta koji to delovanje proizvodi. Izabrala samtri takva oblika kolektivnog delovanja: drZavu, druitvo i naciju.Mada bi se prvom izabranom obliku - drZavi - mogli osporavatikapaciteti za uspostavljanje kolektivnog identiteta, smatramo danjeno delovanje treba uzeti u obziri s obzirom da je ona, funkcio-nalno posmatrano, zaduZena za normativni aspekt socijalne inte-gracije {Bpredavanje dezintegracije dru5tva. Ona svojim odlukamaodrZava normativni identitet dru5tva i za te odluke joj je potrebnaizvesna, barem minimalna, legitimacija.a

Drugo prethodno pitanje koje treba ra5distiti odnosi se nademokratske sadrZaje. U javnom Zivotu Srbije demokratija senajde5de pominje pod rubrikom ,,po5teni i stobodfii zbori". Podpo5tenim i slobodnim izborima se podrazumevaju formalno jednakestartne pozicije politidkih stranaka u borbi za osvajanje vlasti ispremnost svih udesnika, narodito vladajude partije, da prizna re-

I E ik H. Erikson, Itlentity antl the Life Cycle,lndiana Univcrsity hcss,1959. Ovo sociojalnopsihololko tumalcnjc kolcktivnog idcntitcta Erikson sumirana slcdcdi nalin: ,,Idcntitct ili idcologija su dva aspckta istog proccsa. Obaobczbccluju potrcban uslov za sazrcvanjc individuc a, s timc, i za slcdcdu, viSuformu idcntifikacijc, ulnosno, za solidarnost koja povczujc zajcrlnilki identitct"(str.157)

2 Vi.lir Jurgcn Habcrmas Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu,Naprijed, Zagrcb, 1982, str. 1 2.

3 Willia. Bloom, Personal itlentity, national itlentity antl internationalrel.ations, Cambridgc Univcsity Prcss, Cambridgc, 1990, str. 26.

a Jurgen Habcr:nas, Communication and the Evolution of Society,Hcin-mann, 1979, str. 180.

zultate izbora, odnosno iz.bornu sntenjivost vlctsti.Ret,je o borbiopozicionih stranaka da se izdejstvuje dogovor s vlaSir.r oko po5tenihizbomih uslova u Sta spada i sloboda izralavanja,odnosno slobodnai pristupadna medija. Iako je nesporno da univerzalno pravo glasasvih odraslih dlanova dru5tva i po5teni izbori predstavljaju osnovusvakog demokratskog dru5tva, demokratija se ne moZe reduciratisamo na izborna pravila. Kako jedan autor dobro primeiuje, akobi se primenili samo ovi proceduralni kriterijumi za izbor par-lamenta, odnosno vlade, najveii broj zemalja bi danas mogao bitisvrstan u demokratske zemlje.'On, naime, konastatuje da u posled-nje vreme raste broj ,,iliberalnih demokratija", dakle, onih u kojimapostoje relativno slobodni izbori ali ne postoje jasna pravila ogra-nidenja vlasti koja nameie konstitucionalni liberalizam. Mnogedana5nje demokratije nisu prihvatile ustawi liberulizam u dijetemelje se ubrajaju individualna prava i dostojanstvo (tzv."urodena..prava pojedinca), koji iskljuduju pritisak i represiju na pojedincabilo od strane drlave, dru5tva ili crkve, zatim pravo na privatnusvojinu, vladavina prava, razdvajanje i uzajamnu kontrolu zakono-davne, izvr5ne i sudske vlasti (check and balance ofpowers), slo-bodu govora i okupljanja. Po ovom gledi5tu, za zapadni tip de-mokratije su5tinska je odrednica ustavom ogranidena vlast radispredavanja njene zloupotrebe. Po5teni izbori su samo jedan odkriterijuma demokratskog druStva. Najbolji primer je dana5nji Iranu kome se redovno odrZavaju slobodni izbori, ali je represija nadindividuom ogromna. Takva vlast name6e niz ogranidenja slobo-dama i pravima grailana, sve do toga kako ie se obladiti.6 Cak semoZe tvrditi, da su autokratske liberalne drZave, kao Sto je bilaAustro-Ugarska, podno5ljivije od neliberalnih demokratija u kojimapostoje izboi,ali ne i ustavom ogranidena vlast.'

Prema tome, mi 6emo uzeti u obzir oba elementaza,,me-renje" demokratskog identiteta: izborna pravila, odnosno postojanjepo5tenih i slobodnih izbora, ali i elemente ustavnog ogranidenjavlasti koji iskljuduju autoritarnu vlast, makar ova bila i demokratskiizabrana.

' Farccd Zakaria, ,,Thc Rise of Illibcralnovcmber-dccembcr 1997 (22-43)

6 Isto.str.237 Isto,str 27

l 6

Dcmocracy", Foreign Alfatrs,

=xo

al

o

e=IoN

J

{2at.U(L

zU'uJ

Driuvu. U Srbiji <JrLava nije uspostavila demokratski iden-titet i to u oba posmatrana elementa. Od uvodenja vi5epartijskogsistema i prvih izbora koji su odrZani decembra 1990. godine, spravom se moZe tvrditi da Srbija nije uspela da preile prag de-mokratskog konstituisanja vlasti na slobodnim i po5tenim izborima.Najbolji dokaz da izbori nisu bili slobodni i po5teni vidi se ukontroli medija koji ne samo favorizuju vladajuiu partiju - Soci-jalistidku partiju Srbije - i njenog predsednika u toku izborne kam-panje, nego ne obavljaju ni svoju osnovnu ulogu ,,istinitog i pra-vovremenog" informisanja graclana. Izborni proces omoguiavaizborne kracle koje su i obelodanjene 1996. godine na lokalnimizborima. Ustvari, vlast ne priznaje izborne rezultate, dakle, sme-njivost vlasti, 5to jednako dokazuje krada na lokalnim izborima1996. godine koliko i odbijanje da se prizna izborna pobeda napredsednidkim izborima u Crnoj Gori 1997. godine. Na otvorenezahteve opozicije i gratlanskih udruZenja da se uspostavi saglasnostoko izbornog zakonodavstva, slobodi medija i kontrole izbornogprocesa, dakle, o nadinu i kontroli izbora drZavnih organa, dodogovora nije doilo. 199f godine odrZan je okrugli sto na komeje napravljen kompromis oko broja izbornih jedinica u Srbiji, alije i taj dogovor poni5ten 1997. godine jednostranim potezom vladekoja je predloZila zakon o promeni izbornih jedinica od 9 na 29.Kr5enjem Ustava i Poslovnika Narodne skup3tine Srbije, izba-civanjem poslanika iz Skup5tine i preglasavanjem ovaj je zakonnametnut gotovo neposredno pred parlamentarne izbore u Srbiji.

Uspe5an otpor vladaju6e stranke da se uspostavi bazidnasaglasnost svih vaZnih druSwenih aktera oko demokratskih izbornihpravila govori o tome da je struktura modi praktidno ostala istakao Sto je bila u jednopartijskom sistemu. To praktidno znadi dajedna partija, tadnije jedna politidka klika, ima monopol na drZavu,njene organe i aparate vlasti. Raskid s partijskom drZavom nijeobavljen, mada je ona donekle razlabavljena samom praksom vi5e-stranadkih izbora. Ako ova glavna promena u raspodeli moii nijeudinjena, o ustavnosti i ogranidenju vlasti gotovo da se ne moZe nigovoriti u pravom smislu re6i. 8.

8 Vidcti: Ustavne pretpostavke za demokratsku,srDfr, Bcogradski centarza ljudska prava, 1997. (Autori studijc : Lidija Basta, Dragoljub Popovii, VcsnaRakid-Vodinclid, Goran Svilanovii i Zoran Tomid). U studiji je istaknuto da uperiodu tranzicije istoCnoevropskih drZava centralno mesto zauzima ustavotvorstvo

U okolnostima koje su bar formalno nalagale promenu iden-titeta drZave kao jednopartijske, ispraZnjavanje novih institucijaod svakog stvarnog sadrZaja i odludivanja, nedostatak demokratskihizbornih uslova i ustavnog ogranidenja vlasti, pre svega u oblastiza5tite prava, doveli su do drastidnog smanjenja integrativnih ka-paciteta drZave. Zato Srbiju karakteri5e unutra5nji rat na vi5e linija(vlast-opozicija, etnidka veiina-manjine, savezna drZava-republi-ke) Sto znadi da ona nije uspela da re5i stari Hobsov problem,,unutraSnjeg mira" i poretka. Savremeni nadin da se taj problemre5i je saglasnost da su svi dlanovi dru5tva jednaki, da raspolaZujednakim pravima i duZnostima.

Ako identitet drZave karakteriSe monopol jedne partije kojistvara neprekidne krize, nestabilnost i postide dezintegrativne pro-cese, nuZno se postavlja pitanje na demu se zasniva legitimitetovakvog postkomunistidkog reZima (postkomunizam razumem kaoperiod tranzicije istodnoevropskih zemlja ka demokratskom dru-Stvu) koji spolja odrZava privid demokratskih institucija , ali bezdemokratskog sadrZaja, transparentnih izbora i nadina dono5enjapolitidkih odluka? Da bi se na ovo pitanje odgovorilo, potrebno jeanalizirati Sta se de5ava sa druga dva kolektivna aktera - dru5tvomi nacijom. Po mojoj pretpostavci nacionalni identitet koji je kon-struisala sama vlast (mada ne samo ona) je legitimacijska osnovaautokratskog identiteta drLave. S druge strane, dru5tveni identitetje razoren, ili u najmanju ruku potpuno oslabljen, pa on ne uspevada preuzme delegitimirajudu ulogu sada5njeg relima.

Druitvo. Drugi kolektivni akter - dru5tvo - definisali smo uklasidnom smislu kao sistem funkcionalno izdiferenciranih podsi-stema delovanja,veza i odnosa razliditih grupa koje svojim de-lovanjem stvaraju ,,socijalnu zajednicu", koja zadovoljava potrebedlanova druStva. Iako bi se moglo re6i da u Srbiji postoji prilidnoizrazita grupna dinamika (na primer, brojni Strajkovi), ona je zbog

kojc nc prcdstavlja samo iznalaicnjc cxlgovarajudcg ustavnoinstitucionalnog okvira,vc{ predstavlja,,nczaobilazni kanal za sadr)insko odredivanjc tcmcljnog dcmokrats-kog konscnzusa nove politidkc zajcdnicc" (str. 7). Ustavnc promcnc u Srbiii suncophodne, ali Cc onc ispuniti svoj cilj samo ako ,,uspostavc tcmcljnc ustavnosis-tcmskc pretpostavke za dcmokratsku rckonstukciju Srbijc kao modcrnc politidkczajcdnice...." (str, 8). Prcma nalazu ove studijc, sadaSnji Ustav Srbijc ,jc donctkada sc komunistidki rcZim odludio na formalno odricanje rxl sopstvcnog idcntitcta,a zarad odlaganja pitanja o svom lcgitimitctu. U skladu s tim Ustav se i daljcrazumc kao instrumcnt vlasti a nc pravni osnov za njcno ogranilcnje".

l 8

=xo

al

o

e=IoN

J

{2at.U(L

zU'uJ

Driuvu. U Srbiji <JrLava nije uspostavila demokratski iden-titet i to u oba posmatrana elementa. Od uvodenja vi5epartijskogsistema i prvih izbora koji su odrZani decembra 1990. godine, spravom se moZe tvrditi da Srbija nije uspela da preile prag de-mokratskog konstituisanja vlasti na slobodnim i po5tenim izborima.Najbolji dokaz da izbori nisu bili slobodni i po5teni vidi se ukontroli medija koji ne samo favorizuju vladajuiu partiju - Soci-jalistidku partiju Srbije - i njenog predsednika u toku izborne kam-panje, nego ne obavljaju ni svoju osnovnu ulogu ,,istinitog i pra-vovremenog" informisanja graclana. Izborni proces omoguiavaizborne kracle koje su i obelodanjene 1996. godine na lokalnimizborima. Ustvari, vlast ne priznaje izborne rezultate, dakle, sme-njivost vlasti, 5to jednako dokazuje krada na lokalnim izborima1996. godine koliko i odbijanje da se prizna izborna pobeda napredsednidkim izborima u Crnoj Gori 1997. godine. Na otvorenezahteve opozicije i gratlanskih udruZenja da se uspostavi saglasnostoko izbornog zakonodavstva, slobodi medija i kontrole izbornogprocesa, dakle, o nadinu i kontroli izbora drZavnih organa, dodogovora nije doilo. 199f godine odrZan je okrugli sto na komeje napravljen kompromis oko broja izbornih jedinica u Srbiji, alije i taj dogovor poni5ten 1997. godine jednostranim potezom vladekoja je predloZila zakon o promeni izbornih jedinica od 9 na 29.Kr5enjem Ustava i Poslovnika Narodne skup3tine Srbije, izba-civanjem poslanika iz Skup5tine i preglasavanjem ovaj je zakonnametnut gotovo neposredno pred parlamentarne izbore u Srbiji.

Uspe5an otpor vladaju6e stranke da se uspostavi bazidnasaglasnost svih vaZnih druSwenih aktera oko demokratskih izbornihpravila govori o tome da je struktura modi praktidno ostala istakao Sto je bila u jednopartijskom sistemu. To praktidno znadi dajedna partija, tadnije jedna politidka klika, ima monopol na drZavu,njene organe i aparate vlasti. Raskid s partijskom drZavom nijeobavljen, mada je ona donekle razlabavljena samom praksom vi5e-stranadkih izbora. Ako ova glavna promena u raspodeli moii nijeudinjena, o ustavnosti i ogranidenju vlasti gotovo da se ne moZe nigovoriti u pravom smislu re6i. 8.

8 Vidcti: Ustavne pretpostavke za demokratsku,srDfr, Bcogradski centarza ljudska prava, 1997. (Autori studijc : Lidija Basta, Dragoljub Popovii, VcsnaRakid-Vodinclid, Goran Svilanovii i Zoran Tomid). U studiji je istaknuto da uperiodu tranzicije istoCnoevropskih drZava centralno mesto zauzima ustavotvorstvo

U okolnostima koje su bar formalno nalagale promenu iden-titeta drZave kao jednopartijske, ispraZnjavanje novih institucijaod svakog stvarnog sadrZaja i odludivanja, nedostatak demokratskihizbornih uslova i ustavnog ogranidenja vlasti, pre svega u oblastiza5tite prava, doveli su do drastidnog smanjenja integrativnih ka-paciteta drZave. Zato Srbiju karakteri5e unutra5nji rat na vi5e linija(vlast-opozicija, etnidka veiina-manjine, savezna drZava-republi-ke) Sto znadi da ona nije uspela da re5i stari Hobsov problem,,unutraSnjeg mira" i poretka. Savremeni nadin da se taj problemre5i je saglasnost da su svi dlanovi dru5tva jednaki, da raspolaZujednakim pravima i duZnostima.

Ako identitet drZave karakteriSe monopol jedne partije kojistvara neprekidne krize, nestabilnost i postide dezintegrativne pro-cese, nuZno se postavlja pitanje na demu se zasniva legitimitetovakvog postkomunistidkog reZima (postkomunizam razumem kaoperiod tranzicije istodnoevropskih zemlja ka demokratskom dru-Stvu) koji spolja odrZava privid demokratskih institucija , ali bezdemokratskog sadrZaja, transparentnih izbora i nadina dono5enjapolitidkih odluka? Da bi se na ovo pitanje odgovorilo, potrebno jeanalizirati Sta se de5ava sa druga dva kolektivna aktera - dru5tvomi nacijom. Po mojoj pretpostavci nacionalni identitet koji je kon-struisala sama vlast (mada ne samo ona) je legitimacijska osnovaautokratskog identiteta drLave. S druge strane, dru5tveni identitetje razoren, ili u najmanju ruku potpuno oslabljen, pa on ne uspevada preuzme delegitimirajudu ulogu sada5njeg relima.

Druitvo. Drugi kolektivni akter - dru5tvo - definisali smo uklasidnom smislu kao sistem funkcionalno izdiferenciranih podsi-stema delovanja,veza i odnosa razliditih grupa koje svojim de-lovanjem stvaraju ,,socijalnu zajednicu", koja zadovoljava potrebedlanova druStva. Iako bi se moglo re6i da u Srbiji postoji prilidnoizrazita grupna dinamika (na primer, brojni Strajkovi), ona je zbog

kojc nc prcdstavlja samo iznalaicnjc cxlgovarajudcg ustavnoinstitucionalnog okvira,vc{ predstavlja,,nczaobilazni kanal za sadr)insko odredivanjc tcmcljnog dcmokrats-kog konscnzusa nove politidkc zajcdnicc" (str. 7). Ustavnc promcnc u Srbiii suncophodne, ali Cc onc ispuniti svoj cilj samo ako ,,uspostavc tcmcljnc ustavnosis-tcmskc pretpostavke za dcmokratsku rckonstukciju Srbijc kao modcrnc politidkczajcdnice...." (str, 8). Prcma nalazu ove studijc, sadaSnji Ustav Srbijc ,jc donctkada sc komunistidki rcZim odludio na formalno odricanje rxl sopstvcnog idcntitcta,a zarad odlaganja pitanja o svom lcgitimitctu. U skladu s tim Ustav se i daljcrazumc kao instrumcnt vlasti a nc pravni osnov za njcno ogranilcnje".

l 8

X

Fa(ro==oN

J

!)*r,Ul

zc,IIJ

svoje dezorganizovanosti i nedovoljne strukturisanosti druStva ne-sposobna da profili5e osnovne i razlidite tlruitverrc irterese. S ob-zirom cla dru5tvo nije u5lo u normativno urealenu tranziciju, presvega u ekonomskoj sferi, dru5tvo nije u stanju da se diferencirabilo horizontalno (u funkcionalnom smislu koji omogudava rela-tivno autonomno delovanje podsistema - ekonomskog, personal-nog, politidkog i normativnog), niti vertikalno u smislu stvaranjastabilnog sistema socijalne stratifikacije. Nedostatak interesnogorganizovanja koje bi dru5tvenim grupama davale definisan i sta-bilan pravac delovanja, i Sto je jo5 vaZnije, uspostavilo veze izmedudru5tvene strukture i politidkog delovanja, dru5tvo je praktidnonesposobno da artikuli5te svoje potrebe, ukljudujuii i politidkeciljeve i vrednosno-normativni poredak. To se, s jedne strane, naj-bolje pokazuje u konfuznom delovanju sindikata (oS uvek postoji

,,drZavni sindikat" koji kontroli5e artikulaciju socijalnih interesa,zatimniz nezavisnih sindikata koji nemaju dovoljno snage i velikibroj ad /zac sindikalnih organizacija koje se javljaju u Strajku izajedno s njim nestaju). I druge socijalne grupacije imaju istutendenciju - da nestaju ili se rasipaju u veliki broj organizacija,pri demu nije toliko vaZan broj koliko nemoguinost kooperacijeoko definisanja zajednidkih interesa. Recimo, studentski pokret1991. godine je nestao kao fantom, studentski pokret 1992. je

trajao dva meseca i nestao bez traga, dok je studentski pokret1996. bar ostavio odredene tragove, iako se raspao ha niz organiza-cija koje ne mogu da uspostave saradnju. Glavni problem socijalneneartikulisanosti, dak i u situaciji stalnog pada Zivotnog standarda,osiroma5enja i smanjivanja Zivotnih i profesionalnih Sansi, izvireiz permanentne destrukcije samog dru5tva - pre svega iz destrukcijisocijalne stratifikacij e koj a predstavlja kidmu interesnog delovanja,ali i instrument ,,merenja" ekonomske dinamike i onoga Sto rade iobeiavaju ,,politidari". Postojeie socijalne grupe desto ostvarujusvoje neposredne, kratkorodne interese dok, istovremeno, nemajusnage da efikasno i dugoroEno kontroliSi vlast i iniciraju promeneu skladu sa sopstvenim interesima.

DruStvo u svom spontanom i gradanskom kolektivnom de-lovanju (misli se na masovne demonstracije), koje je u Srbiji gotovo

desta pojava za poslednjih sedam godina (iskljudujemo ,,antibi-rokratsku revoluciju" iz osademdesetih godina kao reZirana okup-ljanja), proizvodilo je i iskazivalo demokratski identitet dru5tva.

9. mart 1991. godine (masovne demonstracije protiv reZimske kon-trole <irZavne televizije), Vidovdanski sabrorl992 (obnavlja zahtevzr slobodnim medijima i traZi se ostavka predsednika RepublikeSrbije) i, konadno, tromesedne demonstracije 1996-1991 povodomkracle izborne volje grailana na lokalnim izobrima. U svim ovim,,pobunama" dru5tva kao po pravilu su nicali prateii studentskipokreti koji su davali samostalnu podr5ku demokratizaciji zemlje.Iako su navedene masovne demonstracije bile rukovocTene opozi-cionim strankama, one su imale spontan (narodni ili graclanski)karakter Sto se vidi po tome da su nagovestile, naznadile i stvarale,,paralelno" druStvo, novu zajednicu s novim pravilima, Sto naroditovali za tromesedne demonstracije 1996-1997. Ove poslednje su,Sirom Srbije, toliko snaZno izraiavale demokratske zahteve gra-dana, da se moZe reii da je legitimitet reZima bio vi5e nego poljuljan.Same demonstracije su se odnosile na po5tovanje narodne volje,traZeni su se po5teni i slobodni izborni uslovi, slobodna medija,ali i niz su5tinskih stavki liberalne demokratije: vladavina prava,dostojanstvo doveka i njegova prava, slobodno izabrana, smenjiva,odgovorna i kontrolisana vlast.

Koliki je domet spontanog iskazivanja demokratskog identi-teta? Pokazalo se da je domet takvih oblika kolektivnog delovanja,pa dak i kada jasno proizvodi sopstveni demokratski identitet, ogra-niden u pogledu delegitimiranja reZima, formiranja demokratskihinstitucija i odreClenog normativnog poretka. Kljudno pitanje je,medutim, za5to spontane energije dru5tva lide na reke ponornice -izbijaju na povr5ini kao lavina, tonu i nestaju, da bi ponovo isplivalena povr5inu. Tromesedne demonstracije daju najbolji odgovor naovo pitanje. Da bi masovno iskazivanje demokratskog identitetaproizvodilo odredene institucionalne posledice, odnosno da bi biloefikasno, ono mora da stvori ili sopstvenu infrastrukturu i sopstvenupolitidku artikulaciju, ukljudujuii i vodstvo, ili mora da se oslonina dvrstu i politidki artikulisanu infrastrukturu postojedih opozi-cionih stranaka. Ti pokreti su se oslanjali na,,demokratsku opozici-ju", bili njome vodeni do trenutka kada bi se sama ,,demokratskaopozicija" raspadala, kao Sto se desilo sa koalicijom Zajedno. Ovajraspad je za sobom ostavio bes, razodarenje i pesimizam kod demon-stranata, a na politidkoj sceni je izazvao pusto5 i slom same mo-guinosti politidke artikulacije demokratske Srbije na izborima1997.

2 0 2T

X

Fa(ro==oN

J

!)*r,Ul

zc,IIJ

svoje dezorganizovanosti i nedovoljne strukturisanosti druStva ne-sposobna da profili5e osnovne i razlidite tlruitverrc irterese. S ob-zirom cla dru5tvo nije u5lo u normativno urealenu tranziciju, presvega u ekonomskoj sferi, dru5tvo nije u stanju da se diferencirabilo horizontalno (u funkcionalnom smislu koji omogudava rela-tivno autonomno delovanje podsistema - ekonomskog, personal-nog, politidkog i normativnog), niti vertikalno u smislu stvaranjastabilnog sistema socijalne stratifikacije. Nedostatak interesnogorganizovanja koje bi dru5tvenim grupama davale definisan i sta-bilan pravac delovanja, i Sto je jo5 vaZnije, uspostavilo veze izmedudru5tvene strukture i politidkog delovanja, dru5tvo je praktidnonesposobno da artikuli5te svoje potrebe, ukljudujuii i politidkeciljeve i vrednosno-normativni poredak. To se, s jedne strane, naj-bolje pokazuje u konfuznom delovanju sindikata (oS uvek postoji

,,drZavni sindikat" koji kontroli5e artikulaciju socijalnih interesa,zatimniz nezavisnih sindikata koji nemaju dovoljno snage i velikibroj ad /zac sindikalnih organizacija koje se javljaju u Strajku izajedno s njim nestaju). I druge socijalne grupacije imaju istutendenciju - da nestaju ili se rasipaju u veliki broj organizacija,pri demu nije toliko vaZan broj koliko nemoguinost kooperacijeoko definisanja zajednidkih interesa. Recimo, studentski pokret1991. godine je nestao kao fantom, studentski pokret 1992. je

trajao dva meseca i nestao bez traga, dok je studentski pokret1996. bar ostavio odredene tragove, iako se raspao ha niz organiza-cija koje ne mogu da uspostave saradnju. Glavni problem socijalneneartikulisanosti, dak i u situaciji stalnog pada Zivotnog standarda,osiroma5enja i smanjivanja Zivotnih i profesionalnih Sansi, izvireiz permanentne destrukcije samog dru5tva - pre svega iz destrukcijisocijalne stratifikacij e koj a predstavlja kidmu interesnog delovanja,ali i instrument ,,merenja" ekonomske dinamike i onoga Sto rade iobeiavaju ,,politidari". Postojeie socijalne grupe desto ostvarujusvoje neposredne, kratkorodne interese dok, istovremeno, nemajusnage da efikasno i dugoroEno kontroliSi vlast i iniciraju promeneu skladu sa sopstvenim interesima.

DruStvo u svom spontanom i gradanskom kolektivnom de-lovanju (misli se na masovne demonstracije), koje je u Srbiji gotovo

desta pojava za poslednjih sedam godina (iskljudujemo ,,antibi-rokratsku revoluciju" iz osademdesetih godina kao reZirana okup-ljanja), proizvodilo je i iskazivalo demokratski identitet dru5tva.

9. mart 1991. godine (masovne demonstracije protiv reZimske kon-trole <irZavne televizije), Vidovdanski sabrorl992 (obnavlja zahtevzr slobodnim medijima i traZi se ostavka predsednika RepublikeSrbije) i, konadno, tromesedne demonstracije 1996-1991 povodomkracle izborne volje grailana na lokalnim izobrima. U svim ovim,,pobunama" dru5tva kao po pravilu su nicali prateii studentskipokreti koji su davali samostalnu podr5ku demokratizaciji zemlje.Iako su navedene masovne demonstracije bile rukovocTene opozi-cionim strankama, one su imale spontan (narodni ili graclanski)karakter Sto se vidi po tome da su nagovestile, naznadile i stvarale,,paralelno" druStvo, novu zajednicu s novim pravilima, Sto naroditovali za tromesedne demonstracije 1996-1997. Ove poslednje su,Sirom Srbije, toliko snaZno izraiavale demokratske zahteve gra-dana, da se moZe reii da je legitimitet reZima bio vi5e nego poljuljan.Same demonstracije su se odnosile na po5tovanje narodne volje,traZeni su se po5teni i slobodni izborni uslovi, slobodna medija,ali i niz su5tinskih stavki liberalne demokratije: vladavina prava,dostojanstvo doveka i njegova prava, slobodno izabrana, smenjiva,odgovorna i kontrolisana vlast.

Koliki je domet spontanog iskazivanja demokratskog identi-teta? Pokazalo se da je domet takvih oblika kolektivnog delovanja,pa dak i kada jasno proizvodi sopstveni demokratski identitet, ogra-niden u pogledu delegitimiranja reZima, formiranja demokratskihinstitucija i odreClenog normativnog poretka. Kljudno pitanje je,medutim, za5to spontane energije dru5tva lide na reke ponornice -izbijaju na povr5ini kao lavina, tonu i nestaju, da bi ponovo isplivalena povr5inu. Tromesedne demonstracije daju najbolji odgovor naovo pitanje. Da bi masovno iskazivanje demokratskog identitetaproizvodilo odredene institucionalne posledice, odnosno da bi biloefikasno, ono mora da stvori ili sopstvenu infrastrukturu i sopstvenupolitidku artikulaciju, ukljudujuii i vodstvo, ili mora da se oslonina dvrstu i politidki artikulisanu infrastrukturu postojedih opozi-cionih stranaka. Ti pokreti su se oslanjali na,,demokratsku opozici-ju", bili njome vodeni do trenutka kada bi se sama ,,demokratskaopozicija" raspadala, kao Sto se desilo sa koalicijom Zajedno. Ovajraspad je za sobom ostavio bes, razodarenje i pesimizam kod demon-stranata, a na politidkoj sceni je izazvao pusto5 i slom same mo-guinosti politidke artikulacije demokratske Srbije na izborima1997.

2 0 2T

12aIIJ(L

zoIJJ

Naravno, mora se postaviti pitanje za5to je politidka infra-struktura gradanskog protesta bila toliko krhka, daje brzo izneverilaodekivanja gradana? Njena slabost je poticala odtuda Sto je obna-vljala stari hijerarhijski obrazac koji karakteri5e (navodna) mono-litnost heterogenih grupa, ali s pretenzijom na dominaciju jednestranke. Slidno monopolu na vlast vladajude stranke, uspostaviose i paralelni monopol na ektminantni opozicioni status koji jeproizveo ,,vladajuiu stranku u opoziciji"e (misli se na SPO). Tajstatus se brani po svaku cenu (ba5 kao Sto se i reZim brani posvaku cenu) a najmanje bi sebe dovodio u pitanje zbog op5tihinteresa dru5tva. Cim je taj poloZaj ugroZen, bilo otporom u sop-stvenoj stranci ili konkurencijom, obnavlja se savez sa reZimomkoji treba da odrZi uspostavljenu hijerarhiju u opoziciji i na tajnadin se, praktidno, clvostruko blokira artikulacija demokratskogpotencijala Srbije.

Na ponovljenim predsednidkim izborima za Predsednika re-publike gotovo kao na dlanu je postala jasna ova montirana blokadakoja je, bez preterivanja, postala jedna izrabljivadka politidka klasa,sastavljena i od vlasti i od ,,velikih" odnosno laZnih opozicionihstranaka. Vlast i te stranke su se povezale izmedu sebe i napravile,,trojku" s ciljem dct iskljuti konkurenciju kao da" trojka" viienema protivnike. Otuda ne treba da dudi Sto ove ,,opozicione"stranke, ba5 kao i vladajuia, ne raspolaZu sopstvenim, unutra5njim,demokratskim potencijalom sposobnim da se legitimi5u kao de-mokratske, a jo5 manje su u stanju da stabilno i dugurodnije izralava-ju demokratski identitet gradana. Zato su gradanske demonstracije,gotovo nepoznate u srpskoj istoriji, u takvom obimu i trajanju,dobile sva svojstva,,komedije zabune".

Otkud ovako slaba5na opozicija? Stranke su nastale u vremekada su Sanse za demokratiju bile potpuno zatvorene tj. kada jevlast u Srbiji, pre pada Berlinskog zida jeseni 1989. godine, pre-stukrutisala ukupni socijalni i politidki prostor Srbije na novojlegitimacijskoj osnovi - radikalno nacionalistidkoj ideologiji kojase saZimala u mitu o ,,ujedinjenju svih Srba i srpskih zemalja" ujednu drZavu. Iako su tadalnje okolnosti i5le na ruku nacionali-stidkim politikama i ideologijama Sirom negda5nje Jugoslavije,

9 Na ova.l fenomen ,,vladajuic strankc u opoziciji" ukazao je vi5e puta usvojim javnim nastupima Dr. VladimirGoati.

prestrukturacija ukupnog politidkog, ekonomskog, socijalnog i kul-turnog Zivota na novim ideolo5kim (etnidko-ekskluzivnim-emo-cijama) pretpostavkama desila se u Srbiji nanernim dolivanjemulja na objektivno ,,zapaljive" uslove, kao sredstvo spredavanjademokratskih promena i efikasno oruZje za odbranu autoritarnevladavine i starih aparata vlasti.r0 eim je uspe5no napravljena mo-bilizirajuia forulmula: voda-sunarodnici-neprijatelj-rat " i kada jeona dobila plebiscitarnu podrdku, politidke stranke su mogle samoda joj se prilagode i odlome manji deo biradkog tela dodavanjemnekih elemenata kao Sto je ,,antikomunizam" ili pojadavanjem sameformule, ali se glavna formula te5ko mogla dovesti u pitanje. Ovoprilago<lavanje politidkih stranaka vladaju6oj formuli, signaliziraloje njihove niske demokratske kapacitete, Sto se i potvrdilo kasnijimslomom koalicije Zajedno,,,deobom" vlasti u pojedinim op5tinamai gradovima koja je potvrdila ,;rie", korumpirane interese pojedinihstranaka i nedemokratski nadin njihovog funkcionisanja.

Ali, ni same demonstracije nisu jasno dovele u pitanje legiti-macijsku osnovu reZima, mada je to moglo da se desi s obziromda ju je reZim obilato koristio (,,no5enje stranih zastava",,,specijalnirat", ,,izdajnici", ,,Spijuni", ,,faiisti", ,,neie Srbijom vladati tudaruka" itd.) i s obzirom na kontrast izmedu onoga Sto se zaistazbivalo i traZilo na ulici i reZimske interpretacije (istu interpretacijuprotesta je preuzeo Se5elj i na tome profitirao, Sto je dokaz vi5e dalegitimacijska osnova reZima nije protestom osporena).

Nacija. Nacionalni identitet koji je stvaran u Srbiji u perioduosamdesetih i devedesetih sluZio je kao legitimacija autoritarne

l0 Da su unutralnji razlozi borbc za vlast u Srbiji bili glavni Cinilac,dolivanja" ulja na vatru, svcdodi dinjcnica da jc upravo stara vlast najviSe trcbaloda strahujc u ovoj rcpublici jcr su u nioi snagc dcmokratizacijc i disidcntstva bilcnajjadc. Ona jc unutraln ii politidki sukob izbcgla njcgovim ospoljavanjcm u prcdi-mcnzionirani ctnilki sukob prema spolja, prcma drugim ,,prctcCim" narodima. Dajc ova hipotcza tadna, potvrdujc duboka ravnuduinost istc tc vlasti prema sudbinisrpskog naroda, pa i prcma iinjcnici da jc izgubila rat. Vidcti vi5c o pretvaranjuunutralnjih sukoba clita u spoljalnjc - ctnidkc, pri dcmu sc nc osporavaju ctnilki inacionalni problcmi u praktidnoj ravni i ravni politikc u vrcme raspada Jugoslavijcu radovima V. P. Gagnon, Jr. Poscbno nicgov rad: ,,Ethnic Nationalism and Inter-national Conflict: Thc Casc of Serbia", International Security, Vol. 19, No. 3,r994-r995 (130-166).

rr Aleksandar Molnar, Narod, nacija, rasa, Bcogradski krug i AKAPIT,Bcograd, 1997. Vidcti sv.7-23.

=xo6co<-LoNoJTL

22 2 3

12aIIJ(L

zoIJJ

Naravno, mora se postaviti pitanje za5to je politidka infra-struktura gradanskog protesta bila toliko krhka, daje brzo izneverilaodekivanja gradana? Njena slabost je poticala odtuda Sto je obna-vljala stari hijerarhijski obrazac koji karakteri5e (navodna) mono-litnost heterogenih grupa, ali s pretenzijom na dominaciju jednestranke. Slidno monopolu na vlast vladajude stranke, uspostaviose i paralelni monopol na ektminantni opozicioni status koji jeproizveo ,,vladajuiu stranku u opoziciji"e (misli se na SPO). Tajstatus se brani po svaku cenu (ba5 kao Sto se i reZim brani posvaku cenu) a najmanje bi sebe dovodio u pitanje zbog op5tihinteresa dru5tva. Cim je taj poloZaj ugroZen, bilo otporom u sop-stvenoj stranci ili konkurencijom, obnavlja se savez sa reZimomkoji treba da odrZi uspostavljenu hijerarhiju u opoziciji i na tajnadin se, praktidno, clvostruko blokira artikulacija demokratskogpotencijala Srbije.

Na ponovljenim predsednidkim izborima za Predsednika re-publike gotovo kao na dlanu je postala jasna ova montirana blokadakoja je, bez preterivanja, postala jedna izrabljivadka politidka klasa,sastavljena i od vlasti i od ,,velikih" odnosno laZnih opozicionihstranaka. Vlast i te stranke su se povezale izmedu sebe i napravile,,trojku" s ciljem dct iskljuti konkurenciju kao da" trojka" viienema protivnike. Otuda ne treba da dudi Sto ove ,,opozicione"stranke, ba5 kao i vladajuia, ne raspolaZu sopstvenim, unutra5njim,demokratskim potencijalom sposobnim da se legitimi5u kao de-mokratske, a jo5 manje su u stanju da stabilno i dugurodnije izralava-ju demokratski identitet gradana. Zato su gradanske demonstracije,gotovo nepoznate u srpskoj istoriji, u takvom obimu i trajanju,dobile sva svojstva,,komedije zabune".

Otkud ovako slaba5na opozicija? Stranke su nastale u vremekada su Sanse za demokratiju bile potpuno zatvorene tj. kada jevlast u Srbiji, pre pada Berlinskog zida jeseni 1989. godine, pre-stukrutisala ukupni socijalni i politidki prostor Srbije na novojlegitimacijskoj osnovi - radikalno nacionalistidkoj ideologiji kojase saZimala u mitu o ,,ujedinjenju svih Srba i srpskih zemalja" ujednu drZavu. Iako su tadalnje okolnosti i5le na ruku nacionali-stidkim politikama i ideologijama Sirom negda5nje Jugoslavije,

9 Na ova.l fenomen ,,vladajuic strankc u opoziciji" ukazao je vi5e puta usvojim javnim nastupima Dr. VladimirGoati.

prestrukturacija ukupnog politidkog, ekonomskog, socijalnog i kul-turnog Zivota na novim ideolo5kim (etnidko-ekskluzivnim-emo-cijama) pretpostavkama desila se u Srbiji nanernim dolivanjemulja na objektivno ,,zapaljive" uslove, kao sredstvo spredavanjademokratskih promena i efikasno oruZje za odbranu autoritarnevladavine i starih aparata vlasti.r0 eim je uspe5no napravljena mo-bilizirajuia forulmula: voda-sunarodnici-neprijatelj-rat " i kada jeona dobila plebiscitarnu podrdku, politidke stranke su mogle samoda joj se prilagode i odlome manji deo biradkog tela dodavanjemnekih elemenata kao Sto je ,,antikomunizam" ili pojadavanjem sameformule, ali se glavna formula te5ko mogla dovesti u pitanje. Ovoprilago<lavanje politidkih stranaka vladaju6oj formuli, signaliziraloje njihove niske demokratske kapacitete, Sto se i potvrdilo kasnijimslomom koalicije Zajedno,,,deobom" vlasti u pojedinim op5tinamai gradovima koja je potvrdila ,;rie", korumpirane interese pojedinihstranaka i nedemokratski nadin njihovog funkcionisanja.

Ali, ni same demonstracije nisu jasno dovele u pitanje legiti-macijsku osnovu reZima, mada je to moglo da se desi s obziromda ju je reZim obilato koristio (,,no5enje stranih zastava",,,specijalnirat", ,,izdajnici", ,,Spijuni", ,,faiisti", ,,neie Srbijom vladati tudaruka" itd.) i s obzirom na kontrast izmedu onoga Sto se zaistazbivalo i traZilo na ulici i reZimske interpretacije (istu interpretacijuprotesta je preuzeo Se5elj i na tome profitirao, Sto je dokaz vi5e dalegitimacijska osnova reZima nije protestom osporena).

Nacija. Nacionalni identitet koji je stvaran u Srbiji u perioduosamdesetih i devedesetih sluZio je kao legitimacija autoritarne

l0 Da su unutralnji razlozi borbc za vlast u Srbiji bili glavni Cinilac,dolivanja" ulja na vatru, svcdodi dinjcnica da jc upravo stara vlast najviSe trcbaloda strahujc u ovoj rcpublici jcr su u nioi snagc dcmokratizacijc i disidcntstva bilcnajjadc. Ona jc unutraln ii politidki sukob izbcgla njcgovim ospoljavanjcm u prcdi-mcnzionirani ctnilki sukob prema spolja, prcma drugim ,,prctcCim" narodima. Dajc ova hipotcza tadna, potvrdujc duboka ravnuduinost istc tc vlasti prema sudbinisrpskog naroda, pa i prcma iinjcnici da jc izgubila rat. Vidcti vi5c o pretvaranjuunutralnjih sukoba clita u spoljalnjc - ctnidkc, pri dcmu sc nc osporavaju ctnilki inacionalni problcmi u praktidnoj ravni i ravni politikc u vrcme raspada Jugoslavijcu radovima V. P. Gagnon, Jr. Poscbno nicgov rad: ,,Ethnic Nationalism and Inter-national Conflict: Thc Casc of Serbia", International Security, Vol. 19, No. 3,r994-r995 (130-166).

rr Aleksandar Molnar, Narod, nacija, rasa, Bcogradski krug i AKAPIT,Bcograd, 1997. Vidcti sv.7-23.

=xo6co<-LoNoJTL

22 2 3

=X

ora

oeatrNoJ

I

!:*J)l!

zU'uJ

vladavine u liku neprikosnovenog Vode koji homogenizuje suna-rodnike, oznadava neprijatelje koji prete ,,nestanku" nacije i pozivana oruZje 1989. godine u svom duvenom govoru na Gazimestanui, konadno, ulazi u ,,odbrambeni" rat. Koncepcijski se radi o eks-tremnoj etnifikaciji nacije i njenog pretvaranja od politidko-kulturneu etno-biolo5ku kategoriju koja se brani kao vrsta kojoj preti istre-bljenje. Ovim se nikako ne tvrdi da je nacionalni identitet izmi5ljeni da se moZe pokrenuti i staviti u dinamidko stanje nekakvomdistom voljom koja nema nikakve veze sa stvarno5iu i realnimiskustvom pripadnika nacije. Niti se ovde negira da se nacionalniidentitet stvara u odnosu na druge nacije, Sto neki naSi teoretidariuzimaju kao samo po sebi agresivni potencijal nacionalnog identi-teta.

Fenomen stvaranja nacionalnog identiteta, odnosno procesapreuzimanja uloge pripadanja naciji je dovoljno proudavan da bis-mo se upu5tali u tu Siroku temu. Mnogi autori su razlikovali, gene-ralno gledano, dva takva identiteta, koja nisu nuZno karakteristidniza pojedine nacije (mogu se javiti oba kod iste nacije u zavisnostiod istorijske, konkretne situacije), mada je ,,objektivistidki" identitet u formi etnonacionalnog identiteta karakteristihiji za istodnunego za zapadnu Evropu. Prvi tip identiteta se odnosi na subjektivno--politidko osedanje pripadnosti naciji, Sto u sebi obuhvata samo-percepciju individue kao pripadnika nacije, s obzirom na jezik,zajednidku istoriju, sudbinu i kulturu koja ga klasifikuje i razlikujeod drugih ljudi koji sebe percipiraju kao pripadnike drugih nacija,tj. drugih kultura, istorija izajednica. Drugi tip nacionalnog identi-tetaje objektiviziran etnidkom pripadno5iu (krvno poreklo) odno-sno pripadno56u jednom jedinstvenom organizmu koji je u perma-nentnom stanju odbrane usled spolja5njih pretnji. On je po prirodistvari ekskluzivan,paranoidan, netrpeljiv do mrZenje i rata zarazlkuod prvog koji je tolerantan, inkluzivan i subjektivan. Neki autoriobjektiviziranu etno-identifikaciju nazivaju kompulzivnim, defan-zivnim ili agresivnim nacionalizmom. On nije bazftan na priv-ladnosti i prednostima grupnog pripadanja, nego na re5avanju pro-blema unutra5njih sukoba i nesigurnosti. Ima mnogo nadina da seova razlika u nacionalnom identitu izrazi, pa neki autori koristeFrojda i njegovo razlikovanje dve vrste identifikacije: anakliktidkai edipalna. Prva se zasniva na dobrobiti (materijalnoj i emocionalnoj,

a clrugi identitet se stvara na pretnji, odnosno oclbrani.r2 To Sto sesrpska nacija na5la u procesu regresije od politidke nacije ka etno--biolo5koj, dakle, u frustriranom stanju pretnje i odbrane, po svojprilici je posledica njene nespremnosti za raspad drZavne zajednice(biv5e Jugoslavije) koju je smatrala svojim trajnim okvirom. JedinoSrbija nije gradila svoj lik kao suverene drZave i to ju oteralo uresantiman, revan5izam i prenaduvani - ideolo5ki nacionalizamkojim se nacionalni i drZavni problemi ne mogu re5iti.

Ma koliko mogu biti zanimljive ove razlike u nacionalnomidentitetu koje se moraju razumeti dinamidno i relativno -,,bolesni"tj. prenadraZeni nacionalni identitet moZe da se menja u ,,zdrav" itolerantan i obrnuto, za nas je najvaZnija da konstatujemo da je zaodrZavanje i upostavljanje autoritarne strukture vlasti i spredavanjedemokratskog nacionalnog identiteta karakteristidno za,,edipalni"odbrambeno-agresivni identitet. Propagandnim sredstvima, tajnimpolicijskim radnjama, dramaturgijom reZima, ali i objektivnim okol-nostima ne samo u sadadnjosti nego i u pro5losti, u Srbiji je prevladaoetnonacionalizam ekskluzivnog, apsolutizovanog tipa u kome sestalno obnavlja isti Sablon da je odbrana nacija uvek ispred de-mokratije, razvoja, otvorenosti i saradnje. I sve dok se ne izade izidentiteta pretnje i odbrane, a na tome paruzitira ova vlast, proiz-vodenjem uvek novih neprijatelja, separatista, mrzitelja Srba i ne-prijatelja, demokratski identitet se ne moZe usidriti bilo u drZavniminstitucijama, bilo u delovanju dru5tva bilo u nacionalnom iden-titetu. Otuda stalne krize, potresi, porazi, novi nemiri. Moramostalno biti na oprezu, jer neprijatelj uvek vreba. Ali, ovakve diktaturekoje i same predstavljaju jedan organizam,brzo se troSe, jer sustalno u akciji proizvotlenja nereda i kriza. S takvom vla56u se nemoZe Ziveti paralelno ili mimo nje, stavljanjem u zagrade. Ali, tojo5 uvek ne znadi da njena istro5enost, otvara nove puteve zaizlazakiz ,,bolesti" i stvaranje ,,zdravog" nacionalnog identiteta koji bi sepotvrdio i afirmisao u demokratskim insititucijama. Red je o du-bljem rascepu u Srbiji, pa i u pogledu prevladavanja i uravnoteiava-nja nacionalnog identiteta. Ona je danas podeljena na dva o5trosuprodstavljena dela: oni koji vide Srbiju kao modernu, de-mokratsku, sposobnu, privladnu i otvorenu i one koji je vide kao

12 William Bloom, Personal identity, national ittentity and internationalr e latio ns. cttirano str. 5 I

2 4 2 5

=X

ora

oeatrNoJ

I

!:*J)l!

zU'uJ

vladavine u liku neprikosnovenog Vode koji homogenizuje suna-rodnike, oznadava neprijatelje koji prete ,,nestanku" nacije i pozivana oruZje 1989. godine u svom duvenom govoru na Gazimestanui, konadno, ulazi u ,,odbrambeni" rat. Koncepcijski se radi o eks-tremnoj etnifikaciji nacije i njenog pretvaranja od politidko-kulturneu etno-biolo5ku kategoriju koja se brani kao vrsta kojoj preti istre-bljenje. Ovim se nikako ne tvrdi da je nacionalni identitet izmi5ljeni da se moZe pokrenuti i staviti u dinamidko stanje nekakvomdistom voljom koja nema nikakve veze sa stvarno5iu i realnimiskustvom pripadnika nacije. Niti se ovde negira da se nacionalniidentitet stvara u odnosu na druge nacije, Sto neki naSi teoretidariuzimaju kao samo po sebi agresivni potencijal nacionalnog identi-teta.

Fenomen stvaranja nacionalnog identiteta, odnosno procesapreuzimanja uloge pripadanja naciji je dovoljno proudavan da bis-mo se upu5tali u tu Siroku temu. Mnogi autori su razlikovali, gene-ralno gledano, dva takva identiteta, koja nisu nuZno karakteristidniza pojedine nacije (mogu se javiti oba kod iste nacije u zavisnostiod istorijske, konkretne situacije), mada je ,,objektivistidki" identitet u formi etnonacionalnog identiteta karakteristihiji za istodnunego za zapadnu Evropu. Prvi tip identiteta se odnosi na subjektivno--politidko osedanje pripadnosti naciji, Sto u sebi obuhvata samo-percepciju individue kao pripadnika nacije, s obzirom na jezik,zajednidku istoriju, sudbinu i kulturu koja ga klasifikuje i razlikujeod drugih ljudi koji sebe percipiraju kao pripadnike drugih nacija,tj. drugih kultura, istorija izajednica. Drugi tip nacionalnog identi-tetaje objektiviziran etnidkom pripadno5iu (krvno poreklo) odno-sno pripadno56u jednom jedinstvenom organizmu koji je u perma-nentnom stanju odbrane usled spolja5njih pretnji. On je po prirodistvari ekskluzivan,paranoidan, netrpeljiv do mrZenje i rata zarazlkuod prvog koji je tolerantan, inkluzivan i subjektivan. Neki autoriobjektiviziranu etno-identifikaciju nazivaju kompulzivnim, defan-zivnim ili agresivnim nacionalizmom. On nije bazftan na priv-ladnosti i prednostima grupnog pripadanja, nego na re5avanju pro-blema unutra5njih sukoba i nesigurnosti. Ima mnogo nadina da seova razlika u nacionalnom identitu izrazi, pa neki autori koristeFrojda i njegovo razlikovanje dve vrste identifikacije: anakliktidkai edipalna. Prva se zasniva na dobrobiti (materijalnoj i emocionalnoj,

a clrugi identitet se stvara na pretnji, odnosno oclbrani.r2 To Sto sesrpska nacija na5la u procesu regresije od politidke nacije ka etno--biolo5koj, dakle, u frustriranom stanju pretnje i odbrane, po svojprilici je posledica njene nespremnosti za raspad drZavne zajednice(biv5e Jugoslavije) koju je smatrala svojim trajnim okvirom. JedinoSrbija nije gradila svoj lik kao suverene drZave i to ju oteralo uresantiman, revan5izam i prenaduvani - ideolo5ki nacionalizamkojim se nacionalni i drZavni problemi ne mogu re5iti.

Ma koliko mogu biti zanimljive ove razlike u nacionalnomidentitetu koje se moraju razumeti dinamidno i relativno -,,bolesni"tj. prenadraZeni nacionalni identitet moZe da se menja u ,,zdrav" itolerantan i obrnuto, za nas je najvaZnija da konstatujemo da je zaodrZavanje i upostavljanje autoritarne strukture vlasti i spredavanjedemokratskog nacionalnog identiteta karakteristidno za,,edipalni"odbrambeno-agresivni identitet. Propagandnim sredstvima, tajnimpolicijskim radnjama, dramaturgijom reZima, ali i objektivnim okol-nostima ne samo u sadadnjosti nego i u pro5losti, u Srbiji je prevladaoetnonacionalizam ekskluzivnog, apsolutizovanog tipa u kome sestalno obnavlja isti Sablon da je odbrana nacija uvek ispred de-mokratije, razvoja, otvorenosti i saradnje. I sve dok se ne izade izidentiteta pretnje i odbrane, a na tome paruzitira ova vlast, proiz-vodenjem uvek novih neprijatelja, separatista, mrzitelja Srba i ne-prijatelja, demokratski identitet se ne moZe usidriti bilo u drZavniminstitucijama, bilo u delovanju dru5tva bilo u nacionalnom iden-titetu. Otuda stalne krize, potresi, porazi, novi nemiri. Moramostalno biti na oprezu, jer neprijatelj uvek vreba. Ali, ovakve diktaturekoje i same predstavljaju jedan organizam,brzo se troSe, jer sustalno u akciji proizvotlenja nereda i kriza. S takvom vla56u se nemoZe Ziveti paralelno ili mimo nje, stavljanjem u zagrade. Ali, tojo5 uvek ne znadi da njena istro5enost, otvara nove puteve zaizlazakiz ,,bolesti" i stvaranje ,,zdravog" nacionalnog identiteta koji bi sepotvrdio i afirmisao u demokratskim insititucijama. Red je o du-bljem rascepu u Srbiji, pa i u pogledu prevladavanja i uravnoteiava-nja nacionalnog identiteta. Ona je danas podeljena na dva o5trosuprodstavljena dela: oni koji vide Srbiju kao modernu, de-mokratsku, sposobnu, privladnu i otvorenu i one koji je vide kao

12 William Bloom, Personal identity, national ittentity and internationalr e latio ns. cttirano str. 5 I

2 4 2 5

izolovanu, inferiornu, zastra5enu, zaostalu. Ova ista poclela moZeseizrazitii podelom na one koji teZe da se Srbija oslobodi zastarelihideologija komunizma i nacionalizma i njihovog miksiranja (kokar-da i petokraka zajedno u protivstavu prema demokratskim i ekono-mskim reformama) i na one kojima je,,toplo,, u zagrljaju icleolo5kihzajednica koje zatvaraju put racionalnom re5avanju clrZavnih, na-cionalnih i ekonomskih problema. Sada preovlacluju tople, ideo-lo5ke paradigme, miks socijalizma i nacionalizma, pri demu seba5 taj miks smatra kao ne5to ,,na5e", srpsko. Opisala sam jedanza(arani krug: da bi se stara vlast odrZala pobeglaje u etnonacio-nalizam, delom i zbog toga Sto je bila nespremna da na moderannadin konstitui5e srpsku naciju kao politidku zajeclnicu a Srbijupostavi na demokratske temelje. BeZanje u etnonacion alizam raz-biloje i vlast i opoziciju, i drZavu i preteZan deo dru5tva. U ovomzadaranom kruga landane destruktucije, spontani izlivi demokrat-skog identiteta ne mogu se pretoditi u identitet drlave, nacije ilidru5tva. Postoje6i demokratski dinioci nemaju snage da probijuzadarani krug, ne samo zato Sto su slabiji, nego i zato Sto se namernoslabe neprekidnom denuncijacijom od strane vlasti i laZne opozicijeda su demokratske snage u Srbiji,,izdajnidke',,,,anacionalne.,,,,an-tinacionalne" ili, jednostavno, nedovoljno,,srpske,.. Da li ipak imanekog izlaza iz iivogblata dana5nje Srbije? Im$ar dve mogudnosti.Jedna je suZavanje manevarskog prostora vlasti razbijanjem laZnihzapleta kojima drZi Srbiju u stanju hibernacije. Ovaj proboj moZeda izvr5i kultura, nezavisna medija, demokratske stranke i udruZenjagradana. Druga je mogu6nost objektivna: pucanje permanentnekrize usled istro5enosti vladaju6eg organizma. Tako se ne5to veidesilo u Crnoj Gori, za5to ne bi i u Srbiji?

Vesna PeSi6

THE CHANCES FOR DEMOCRACY IN SERBIA:AN ANALYSIS OF COLLECTIVE IDENTITIES

(STATE, SOCIETY AND NATION)

Summary

This papcr dcals with thc dillbrcnt lirms ol'collcctive action - the statc,society and nation; thc goal is to find out whethcr thc basic forms of collcctiveaction creatc a dcmocratic idcntity. Thc author concludcs that cxccpt in spontancoussocial activity such as the mass demonstrations of citiz.cns in which the creation ofdcmocratic identity can bc rccognized (thc protcsts cxprcsscd a demand for freeand accountablc governmcnt, free mcdia, thc rulc of law, ctc.), the other forms ofcollcctive action, spccially the stats and nation, blo,ck thc creation ofcountry's(prescnt day Scrbia) dcmocratic idcntity.

Key words: statc, srrcicty, nation, dcmocracy, collcctivc identity.

=

l-atro;-L

NoJ

tr

'!2auJ(L

zouJ

262 7

izolovanu, inferiornu, zastra5enu, zaostalu. Ova ista poclela moZeseizrazitii podelom na one koji teZe da se Srbija oslobodi zastarelihideologija komunizma i nacionalizma i njihovog miksiranja (kokar-da i petokraka zajedno u protivstavu prema demokratskim i ekono-mskim reformama) i na one kojima je,,toplo,, u zagrljaju icleolo5kihzajednica koje zatvaraju put racionalnom re5avanju clrZavnih, na-cionalnih i ekonomskih problema. Sada preovlacluju tople, ideo-lo5ke paradigme, miks socijalizma i nacionalizma, pri demu seba5 taj miks smatra kao ne5to ,,na5e", srpsko. Opisala sam jedanza(arani krug: da bi se stara vlast odrZala pobeglaje u etnonacio-nalizam, delom i zbog toga Sto je bila nespremna da na moderannadin konstitui5e srpsku naciju kao politidku zajeclnicu a Srbijupostavi na demokratske temelje. BeZanje u etnonacion alizam raz-biloje i vlast i opoziciju, i drZavu i preteZan deo dru5tva. U ovomzadaranom kruga landane destruktucije, spontani izlivi demokrat-skog identiteta ne mogu se pretoditi u identitet drlave, nacije ilidru5tva. Postoje6i demokratski dinioci nemaju snage da probijuzadarani krug, ne samo zato Sto su slabiji, nego i zato Sto se namernoslabe neprekidnom denuncijacijom od strane vlasti i laZne opozicijeda su demokratske snage u Srbiji,,izdajnidke',,,,anacionalne.,,,,an-tinacionalne" ili, jednostavno, nedovoljno,,srpske,.. Da li ipak imanekog izlaza iz iivogblata dana5nje Srbije? Im$ar dve mogudnosti.Jedna je suZavanje manevarskog prostora vlasti razbijanjem laZnihzapleta kojima drZi Srbiju u stanju hibernacije. Ovaj proboj moZeda izvr5i kultura, nezavisna medija, demokratske stranke i udruZenjagradana. Druga je mogu6nost objektivna: pucanje permanentnekrize usled istro5enosti vladaju6eg organizma. Tako se ne5to veidesilo u Crnoj Gori, za5to ne bi i u Srbiji?

Vesna PeSi6

THE CHANCES FOR DEMOCRACY IN SERBIA:AN ANALYSIS OF COLLECTIVE IDENTITIES

(STATE, SOCIETY AND NATION)

Summary

This papcr dcals with thc dillbrcnt lirms ol'collcctive action - the statc,society and nation; thc goal is to find out whethcr thc basic forms of collcctiveaction creatc a dcmocratic idcntity. Thc author concludcs that cxccpt in spontancoussocial activity such as the mass demonstrations of citiz.cns in which the creation ofdcmocratic identity can bc rccognized (thc protcsts cxprcsscd a demand for freeand accountablc governmcnt, free mcdia, thc rulc of law, ctc.), the other forms ofcollcctive action, spccially the stats and nation, blo,ck thc creation ofcountry's(prescnt day Scrbia) dcmocratic idcntity.

Key words: statc, srrcicty, nation, dcmocracy, collcctivc identity.

=

l-atro;-L

NoJ

tr

'!2auJ(L

zouJ

262 7