14. novembar 2017. godine

Kuburović: Tužbe protiv izvršitelja hitno ćemo

rešavati, protiv nekih smo podneli i krivične

prijave

Sva potraživanja koja izvršitelji naplaćuju moraju da budu potvrđena pravosnažnom sudskom presudom i tu

nema izuzetaka, a svaka tužba podneta na rad izvršitelja razmatra se po hitnom postupku, kaže ministarka

pravde Nela Kuburović.

- Poslednjim izmenama zakona određeno je da je taj

postupak hitan i da ima prioritet u odnosu na ostale parnične

postupke. O žalbi dužnika odlučuje sud i on može da poništi

sve odluke izvršitelja ili da ih preinači, što se i dešavalo, i to

ne u malom broju slučajeva - rekla je ona za današnji "Srpski

telegraf".

Kako je precizirala, u 2015. godini izrečene su 23 kazne,

sledeće godine 10, a ove je primljeno 20 zahteva za

utvrđivanje disciplinske odgovornosti.

- Opomene, novčano kažnjavanje, privremena zabrana rada i potpuno razrešenje izvršitelja su kazne koje im

se izriču, a bilo je i situacija u kojima smo protiv njih podnosnili i krivične prijave - objašnjava ona.

Ministarka navodi i da se često dešava da dužnik pokuša da sakrije stvari od izvršitelja, a retko dolazi i do

popisivanja imovine trećih lica.

- Stanodavcima predlažemo da prilikom potpisivanja ugovora o zakupu popišu sve stvari u stanu, a

građanima da posle svake kupoprodaje izvrše promene u katastru - rekla je Kuburović.

Prema njenim rečima, treće lice može da istakne da popisana stvar nije dužnikova i da uloži prigovor

izvršitelju, ako ga on odbije, upućuje prigovor sudu, dok je treća opcija tužba.

- Važno je napomenuti da izvršitelji naplaćuju samo potraživanja koja su potvrđena pravosnažnom sudskom

presudom, a imaju veliku ulogu i kod naplate alimentacije, kao i prilikom ostvarivanja prava na neisplaćene

zarade - ističe Kuburović, zaključivši da se brojevi rešenih predmeta mere - stotinama hiljada.

"Niko neće plaćati veći porez dogodine"

Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je da Grad Beograd u 2018. neće povećati porez na imovovinu, iako

mu tu mogućnost daje skupštinska odluka, odnosno zakon.

On je na TV Pink 3 ponovio da građani na ime poreza neće plaćati više nego ove godine.

"To vam kažem odgovorno i u ime Skupštine grada. U Beogradu 2018. godine niko neće platiti veći porez

nego što je platio 2017. godine”, rekao je Vesić.

Kako podseća Beoinfo, na poslednjoj sednici gradskog parlamenta usvojene su tri odluke koje su uslovljene

donošenjem Odluke o visini stope poreza na imovinu.

Usklađivanje sa donetim planom generalne regulacije uticalo je na izvesne izmene granice zona, ali važno je

naglasiti da nije došlo do bitnijih pomeranja, već da se izmene tiču tehničkog usaglašavanja.

Grad Beograd ima četrnaest zona, od kojih su dve najopremljenije. U skladu sa predloženim prosečnim

cenama, porez na imovinu za 2018. uglavnom ostaje isti kao i ove godine.

"Previše, samo Srbija ima 30 različitih banaka"

Nedostatak novca, visok nivo loših kredita i slabe regulative u stečajnim postupcima, usporili su rast

kreditiranja u bankama koje posluju na Zapadnom Balkanu.

To se navodi u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda

(MMF).

Da bi se izborile sa slabim rastom kreditiranja i podigle

ekonomske perspektive, šest ekonomija - Srbija, Bosna i

Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Kosovo -

moraju da osiguraju pravni okvir za rešavanje problema

loših kredita (NPL), da ubrzaju reforme pravosuđa i

poboljšaju zakone o stečaju i nesolventnosti, poručuje

MMF.

"Slab pravosudni sistem utiče na banke da postanu opreznije

kod kreditiranja iz straha da dugovanja neće biti naplaćena", navodi se u izveštaju međunarodnog kreditora,

koji prenosi agencija Rojters.

Pored tih ograničenja, u većini ekonomija u regionu Zapadnog Balkana postoji preveliki broj banaka, pri

čemu, na primer, samo Srbija, najveća zemlja u regionu, ima 30 različitih bankarskih lanaca, napominje se u

izveštaju.

Prema podacima Fonda, u Albaniji je prošle godine nivo NPL-ova iznosio 18,3 odsto od ukupnih plasmana,

u BiH 11,8 odsto, na teritoriji Kosova 4,9 odsto, u Makedoniji 6,3, u Crnoj Gori 11,1, a u Srbiji 17

procenata.

Visok nivo loših kredita u većini ekonomija Zapadnog Balkana nastavlja da ugrožava profitabilnost banaka,

piše u izveštaju.

Da bi oborila udeo loših kredita na nivo iz 2007. godine, kada je on iznosio 8,4 procenta, Srbiji je, prema

proceni MMF-a, potrebno da tokom tri uzastopne godine ostvaruje rast bruto domaćeg proizvoda od 4,1

odsto.

U cilju proširenja baze finansiranja i podrške razvoju poslovanja banaka, ekonomije regiona bi mogle,

prema savetu MMF-a, da razviju lokalna tržišta kapitala gde bi banke emitovale korporativne obveznice,

dok bi uspostavljanje privatnih penzionih fondova i osiguravajućih kompanija pomoglo kreiranju tražnje za

bankarskim obveznicama i podsticanju domaće štednje.

Pre 2008. godine, eksterno finansiranje banaka je povećano za više od 500 procenta, što je poguralo

privredni rast u regionu Zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju.

U tom periodu, između 70 do 95 odsto bankarskih aktiva u 6ZB bilo je pod kontrolom stranih banaka,

uglavnom iz Evropske unije.

Međutim, osam godina posle izbijanja svetske finansijske krize, lokalne banke su smanjile uzimanje

sredstava iz inostranstva i oslonile su se na finansiranje iz vlastitih izvora, navodi MMF.

Povraćaj na kapital je pao za 10 do 35 procentnih poena u periodu tokom krize i još uvek se nije vratio na

pretkrizni nivo, zaključuje MMF.

Koliko je Agrokor potresao region?

Vodeći ljudi iz prehrambenog sektora regiona razmeniće mišljenja i ocene o stanju i perspektivama tržišta

prehrambene industrije na ovim prostorima.

Oni će ocenjivati stanje na 7. FMCG konferenciji Fra

Arena u Beogradu, nakon potresa koji je izazvao slučaj

Agrokor.

Kako je saopštio organizator kojnferencije, kompanija

Infoarena, na okruglom stolu na temu "Stanje i

perspektive prehrambenog sektora regije", između

ostalog, biće reči o uticaju procesa restrukturiranja

Agrokora na strategije kompanija i prilikama koje taj

proces otvara u regionu, i šansama za uspeh nagodbe

koncerna sa poveriocima.

Takođe će biti reči o tome kakav će uticaj imati "novi",

restrukturirani Agrokor i "novi igrači" na tržištu na lanac vrednosti po zemljama regiona, šta se može raditi

drugačije da bi se ubrzao rast prehrambeno-maloprodajnog sektora, o planovima daljeg širenja, efektima

onlajn kanala prodaje na poslovanje...

Konferencija FMCG "Retail and Agribusineš Arena" se tradicionalno organzuje svake godine u četiri

regionalna centra - u Zagrebu, Beogradu, Sarajevu i Ljubljani. U Zagrebu je održana prošle nedelje, a nakon

sutrašnjeg skupa u Beogradu, biće organizovana u Sarajevu 30. novembra i u Ljubljani 7. decembra.

Na konferenciji u Beogradu će, među brojnim predstavnicima vodećih preduzeća iz ovog sektora, kako je

najavljeno, učestvovati Ivan Šašić, konsultant za prodajnu efikasnost iz kompanije Nielsen Srbija, Drago

Munjiza, vlasnik i direktor firme "Jakov Viktor" iz Hrvatske, i drugi.

Minimalac nije samo naša boljka, i u EU se muče

Radnicima u Srbiji koji svakog meseca zarađuju minimalac do kraja ove godine zarada će biti obračunata po

ceni radnog sata od 130 dinara.

Od početka naredne minimalna zarada biće viša za 10 odsto jer će se obračunavati po ceni minimalne

satnice od 143 dinara.

Zbog toga će minimalne zarade biti više za oko 2.000 dinara nego sada, ali će i dalje biti niska, a iznos neće

dostići 60 odsto prosečne plate, za šta se zalaže Evropska konfederacija sindikata. Naime, i u mnogim

zemaljama Evropske unije minimalne zarade su takođe niske, a očekuje se da će uskoro biti određen

datum do kada će nacionalne minimalne zarade dostići barem 60 odsto prosečnih zarada, kako bi od

nje moglo pristojno da se živi.

Taj procenat učešća minimalne zarade u prosečnoj zaradi, po svemu sudeći će za radnike u Srbiji koji

zarađuju minimalac, biti još dugo nedostižan. Naime, prosečna avgustovska plata u Srbiji bila je 47.720

dinara, odonosno oko 385 evra, a minimalna zarada od oko 22.500 dinara ili oko 185 evra, pokazuje da je

procenat učešća minimalca u prosečnoj zaradi ispod 50 odsto, odnosno oko 48 odsto. Čak i uz povećanje

minimalca za 10 odsto i iznos od oko 24.000 dinara,od početka sledeće godine, neće se ništa značajno

promeniti, jer će i prosečne plate, pre svega zaposlenih u javnom sektoru, biti za toliko više, piše Dnevnik.

Tako će se cilj ponovo udaljiti od željenih 60 odsto prosečne plate jer da bi se to desilo minimalac bi trebalo

da bude oko 28.000 dinara ili oko 230 evra. Taj iznos ostaće nedostižan, a bio bi čak i da se ne promeni

visina prosečne plate jeć će od početka sledeće godine maksimalan iznos minimalca, u mesecima u kojima

ima 184 radna sata biti 26.312 dinara, odnosno oko 2.000 dinara manji od iznosa koji bi u ovom trenutku

predstavljao procenat od oko 60 odsto prosečne plate u Srbiji. Što se tiče najnižeg iznosa minimalne zarade

on će iznositi 22.880 dinara, u mesecima u kojima ima 168 radnih sati minimalna zarada biće 24.024 dinara,

dok će u koverte zaposlenih koji rade za minimlac u mesecima u kojima ima 176 radnih sati biti 25.168

dinara.

Praktično je prosečna minimalna zarada ove godine pokrivala nesto više od 65 odsto troškova minimalne

potrošačke korpe, odnosno bilo je potrebno oko 1,60 minimalnih zarada za to. Takođe, jednako će daleko

kao i sada onima koji zarađuju minimalac biti prosečna potrošačka korpa za koju je u avgustu bilo potrebno

gotovo 70.000 dinara. Da bi se ona napunila, pod uslovom da se cene ne promene naviše, biće potrebno

nešto manje od tri minimalne zarade, dok će oni koji prosečno zarađuju morati da odvoje 1,47 prosečnih

zarada. Ipak, oni koji prosečno zarađuju mogu da pokriju troškove minimalne potrošačke korpe jer je za to

dovoljno 0,77 prosečne zarade.

Da će minimalna zarada i uz povećanje od 10 odsto u odnosu na sada važeću biti nedovoljno za pristojan

život više puta su isticali u Savezu samostalnih sindikata Srbije, ukazujući da minimalna zarada pokriva tek

oko 65 odsto minimalne potrošačke korpe što je pokazatelj životnog standarda velikog broja zaposlenih koji

je primaju.

Iako su minimalne zarade u zemljama EU daleko više nego u Srbiji, izvesno je da i u ovim zemaljama

radnici koji rade za minimalac teško sasastavljaju kraj s krajem. Tako se u dokumentu EKS ukazuje da je u

10 zemalja EU iznos minimalne zarade 50 odsto nacionalne prosečne zarade ili je ispod tog procenta.

Социјалне карте биће уведене и у Србији

Изгледа да ће после више година најављивања у Србији ускоро бити урађене социјалне карте, на

основу којих ће до најсиромашнијих грађана стизати помоћ државе.

Наиме, министар за рад, запошљавање, борачка и

социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да би

увођење социјалних карата био велики и

квалитативни искорак напред и да би то допринело

праведнијој расподели помоћи и спречавању било

каквог вида злоупотреба. По његовим речима,

направљен је план за израду социјалних карата, а у

тај пројекат ће, заједно с министарством бити

укључена и владина кацеларија.

- То ће бити велики и квалитативни искорак напред

јер ће обезбедити да грађани и грађанке добију праведнију расподелу онога што држава њима жели

да да и што сада може да им да - рекао је Ђорђевић. - Највећа предност израде социјалних карата је

то што ће убудуће грађани по аутоматизму добијати социјалну помоћ. Држава жели да буде

друштвено одговорна, да препозна оне којима је помоћ потреба и да они и добију социјалну помоћ,

без потребе за администрацијом и чекањем у редовима.

На граници да постану сиромашни 25,5 одсто грађана

Да подсетимо, о неопходности увођења социјалних карта говори се већ неколико година. Ипак, треба

рећи и да је то обиман и скуп посао за који треба пуно времена. Како би помоћ државе стигла на

праву адресу потребно је направити неколико корака, а један од важнијих је обједињавање података

о грађанима у централни регистар, како би се имао увид у имовину и приходе грађана, а то би била и

полазна тачка да се утврди коме је социјална помоћ заиста потребна. На тај начни би се, између

осталог, допринело праведнијој расподели новца намењеног за најсиромашније грађане и,

истовремено, избегла могућност да се у реду за социјалну помоћ нађу и они којима ни по чему не

припада. А то се догађало. Управо о томе је недавно министар Ђорђевић рекао да ће најављена

дигитализација помоћи да се заокружи систем социјалних карата, да је за то обезбеђен новац у

буyету, а да постоји и подршка из иностранства, односно средства из претприступних фондова. Он је

тада најавио да ће од 1. јануара наредне године министарство радити заједнички са Владом, која

прави аналитичку базу у сврху израде социјалних карата, а која ће омогућити да на једном месту

буду сви потребни подаци, који ће се у реалном времену мењати. По његовим речима, први

резултати очекују се већ у првој половини следеће године, а неке укрштене анализе крајем године, па

би требало очекивати да од 2019. године систем социјалних карата почне да функционише.

Министар је истакао да постоји јасна воља да се то уради и да је на овом послу ангажован тим

стручњака, која гледа које би податке требало да садржи та аналитичка база, а паралелно се покрећу

преговори с осталим државим органима о томе како ће у будућности постојати даља размена

података.

Део енергената троши се бесплатно

Већ неколико година држава најсиромашнијим грађанима Србије омогућава да део енергената троши

без плаћања јер је на снази Уредба о енергетски заштићеном купцу. Захваљујући овој уредби,

најсиромашнији грађани имају право да без плаћања потроше одговрајући број киловата елеткричне

енергије и та привилегија се може користити целе године, као и природног гаса, а та повластица

одобрава се током грејне сезоне.

Према последње доступним подацима Републички завод за статистику (РЗС) стопа сиромаштва у

Србији 25,5 одсто, односно да је четвртина грађана у ризику да постане сиромашна.

Према подацима РЗС, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2016. години

износила је 38,7 одсто.

Ризицима од сиромаштва најизложенији су млади од 18 до 24 године (32,7 одсто), затим млађи од 18

година (30,2 одсто), док најнижу стопу ризика од сиромашва има популација старија од 65 година

(19,1 одсто).

Највећу стопу ризика од сиромаштва имају особе које живе у домаћинствима која чине двоје

одраслих с троје или више издржаване деце (49,8 одсто) и особе млађе од 65 година које чине

једночлана домаћинства (40,1 одсто).

Анкета о приходима и условима живота спроведена је четврти пут на територији Србије од маја до

јула 2016. године. У анкети директним интервјуима учествовало је 5.554 домаћинства, односно

15.057 особа старијих од 16 година.

Rihter: Želimo da radnici iz Srbije imaju iste

uslove kao Slovaci

Slovački ministar rada i socijalnih pitanja Jan Rihter izjavio je da je interes Slovačke da se radnicima iz

Srbije obezbede adekvatni radne uslove, socijalno osiguranje i odgovarajući smeštaj.

"S obzirom na sadašnju potražnju i stanje na slovačkom tržištu rada biće nam potrebna kvalifikovana radna

snaga", kazao je Rihter na konferenciji za novinare sa ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna

pitanja Srbije Zoranom Đorđevićem u Bratislavi.

Rihter je ranije danas potpisao sa ministrom rada Srbije Đorđevićem protokol o saradnji ministarstava u

oblasti rada i zapošljavanja, kako bi radnici iz Srbije koji su potrebni Slovačkoj dobili iste uslove rada kao

Slovaci i kako se ne bi širio socijalni damping na tržištu rada preko često sumnjivih posredničkih agencija.

Povodom problema nastalog jer neobaveštenost radnika iz Srbije zloupotrebljavaju posredničke agencije,

ministar Rihter je da će saradnja u suzbijanju nelegalnog zapošljavanja između slovačkog i srpskog

ministarstva, kao i saradnja inspekcija rada dve zemlje pomoći da Srbi u Slovačkoj imaju ravnopravne

uslove prema slovačkom Zakonu o radu.

"Srbija i Slovačka imaju sporazum o socijalnom osiguranju. Ako dođe zaposleni iz Srbije ima sve zakonske

garancije koje postoje za građane Slovačke. To je naš cilj. Da stvaramo uslove da bilo koji državljanin treće

zemlje, uključujući tu i Srbiju ima uslove jednake kao slovački zaposleni prema Zakonu o radu i da se ne

dešava socijalni damping, da mi ne uvozimo jeftinu radnu snagu", kazao je Rihter.

Slovački ministar upozorio je da su uglavnom za iskorišćavanje radnika iz Srbije krive posredničke agencije,

često iz Češke, Poljske i Mađarske, dodajući da je nelegalno zapošljavanje inspekcija otkrila u 24 preduzeća

i da je u toku provera još 12.

"Otkako smo u Slovačkoj pooštrili zakon o agencijama za privremeno zapošljavanje mnoge koriste priliku

da otvore podružnicu u susednim zemljama gde propisi nisu tako strogi i da tako šalju zaposlene. Zato je

važno da imamo blagovremeno informaciju o ljudima koji dolaze iz Srbije", kazao je Rihter i dodao da

radnici iz Srbije rade najčešće u fabrikama automobilske industrije i elektro industrije.

Prema najnovijim podacima, u Slovačkoj radi 10.811 državljana Srbije, od toga 8.516 bez potrebe da imaju

radnu dozvolu a 2.295 uz radnu dozvolu koju su izdali slovački biroi rada. Većina zaposlena je na zapadu

Slovačke u bratislavskom regionu, a najmanje dve trećine su prema rečima Rihtera Slovaci iz slovačke

manjine u Srbiji kojima i nije potrebna dozvola za rad, javlja slovačka agencija TASR.

Ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Zoran Đorđević je rekao da saradnja zemalja u

regionu u oblasti sprečavanja rada na crno od velikog značaja, jer za cilj ima obezbeđivanje pune zaštite

građana na radu u inostranstvu, uz istovremeno poštovanje važećih propisa obe države.

"U zajedničkom je interesu da se dodatno ojača saradnja dveju Vlada, kao i ministarstava u ovoj oblasti,

posebno u borbi protiv nelegalnog rada, kao i u boljem protoku informacija u cilju sprečavanja rada na crno

i rada nelegalnih agencija", kazao je Đorđević i dodao da su nadležne službe ministarstva pojačale kontrolu

licenciranih agencija i da intenzivno sarađuju sa ostalim institucijama nadležnim za kontrolu subjekata koji

obavljaju poslove zapošljavanja bez dozvole za rad.

Kako je prenelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije, Đorđević je kazao da

se nastavlja sa svim neophodnim merama iz svoje nadležnosti u cilju sprečavanja nelegalnog zapošljavanja

srpskih građana u inostranstvu zbog čega su od početka ove godine oduzete dve dozvole za rad agencijama

koje su zapošljavale u Slovačkoj i pet privrednih subjekata nije dobilo dozvolu, jer su obavljali poslove

zapošljavanja bez dozvole.

"Ove nedelje sa ministrima, da ne bude

kašnjenja"

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je da će Nacrt budžeta za 2018. godinu biti predstavljen do kraja

novembra.

"Postoji Nacrt budžeta, ali moramo da ga prođemo još jednom da bi videli sve potrebe", rekla je Brnabić

novinarima.

Istakla je da će se tokom ove nedelje naći sa svim ministrima kako bi razgovarali o prioritetnim projektima

za 2018. godinu i kapitalnim investicijama za 2019. i 2020. godinu, kako ponovo ne bi bilo kašnjenja u

korišćenju budžetskih sredstava i kako bi svi znali šta su prioritetni projekti u naredne tri godine.

Brnabić je objasnila da iako se neki projekti ne započinju naredne godine mora da se dogovori koliko je

novca potrebno za njih, odnosno za eksproprijaciju, tehničku dokumentaciju, idejne i građevinske projekte.

Premijerka je istakla da uputstvo za budžet na sajtu Ministarstva finasija, o kome su pisali pojedini mediji,

ne odražava kako će budžet stvarno izgledati, već je to samo smernica za njegovo konačno definisanje,

prema prioritetima određenih oblasti.

Na pitanje zbog čega su na čelu velikog broja javnih preduzeća vršioci dužnosti direktora, Brnabić je rekla

da Vlada Srbije radi na tome da bude što manje takvih preduzeća,

"To je bila sugestija i u okviru sektorske budžetske podrške za reformu javne uprave", rekla je ona.

Dodala je da je u najvećim javnim preduzećima, poput Pošte Srbije i EPS-a, u toku konkurs za izbor

profesionalnog menadžmenta.

Na pitanje da li država ima spisak preduzeća u kojima je v.d. stanje premijerka je rekla da se to zna, ali da

ona trenutno ne može da kaže precizan broj.

GdeInvestirati/Dnevnik

Slovenci traže bravare iz Srbije, potrebno iskustvo,

početna plata 750 evra

Nacionalna služba za zapošljavanje objavila je oglas da Steklarna Hrasnik doo, Slovenija traži 10

mašinskih tehničara-bravara iz Srbije.

Traže se radnici na poslovima proizvodnje staklenih proizvoda, a kandidati moraju imati najmanje tri godine

radnog iskustva u struci.

Od posebnih znanja i veština traži se poznavanje i upravljanje na mašinama IS Emhart – proizvodnja mašina

u staklari, a poželjno je i osnovno poznavanje rada na računaru. Radni odnos zasniva se na godinu dana uz

probni rad od tri meseca, sa mogućnošću zaposlenja na neodređeno vreme.

Visina neto zarade za bravare je 750 evra, uz napomenu da je reč o početnoj plati, zatim isplata regresa

jednom godišnje u visini od oko 600 evra, plus Božićna finansijska nagrada, poslodavac pruža pomoć u

nalaženju smeštaja ali troškove plaćaju sami radnici. Reč je o radu u smenama, kao i noćni rad.

Konkurs je otvoren do 20.novembra.

eKapija

Bez dostavljanja podataka o zaradama RZS-u od

2018. - Uspostavljanjem nacionalnog statističkog

sistema do budžetskih ušteda

Uspostavljanje efikasnog i konzistentnog nacionalnog statističkog sistema i veće korišćenje administrativnih

izvora podataka, osim budžetskih ušteda donosi i rasterećenje privrede i vodi prevazilaženju izazova sa

kojima se godinama suočavamo u praksi, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, na

prvom sastanku odgovornih proizvođača zvanične statistike.

- Bez pouzdanih, kvalitetnih i objedinjenih - povezanih baza podataka, uporedivih sa onima koje se koriste u

svetu, ni država, ni poslovne asocijacije, ni privreda, ni investitori, ne mogu ozbiljno da prate kretanja, vode

i planiraju poslovanje, donose kvalitetne odluke - rekao je Čadež, navodi se u saopštenju PKS-a.

Kako je istakao, u proteklih godinu dana, usvajanjem

Zakona o opštem upravnom postupku koji uvodi

obavezu institucija da međusobno razmenjuju podatke,

kao i digitalizacijom administrativnih procedura i

komunikacije države i privrede - uvođenjem

elektronskih servisa, napravljen je pomak koji privreda

prepoznaje kao olakšanje u poslovanju.

Čadež podseća da je PKS značajno ojačala svoj

informatičko-analitički kapacitet u funkciji podrške

rešavanju problema privrednika i razvoju poslovanja.

Dalju digitalizaciju, ističe Čadež, za koju se PKS zalaže

i podržava razvojem novih elektronskih servisa,

olakšaće i novi zakon i drugi propisi iz oblasti

elektronskog poslovanja.

- Još jednu dobru vest za privredu dobili smo od statistike: poslodavci od 2018. više neće morati da statistici

dostavljaju podatke o zaradama koje već daju Poreskoj upravi. Biće dovoljno da Poreskoj upravi dostave

poreski obrazac o obračunatim i plaćenim doprinosima na zarade i druga primanja, a Zavod za statistiku

preuzimaće od Poreske uprave podatke potrebne za praćenje prosečnih zarada - objasnio je Čadež.

Efikasna saradnja i koordinacija svih aktera u lancu zvanične statistike doprineće povezivanju i

objedinjavanju postojećih baza, standardizaciji metodologija u proizvodnji i obradi podataka i njihovom

usaglašavanju sa međunarodno prihvaćenim standardima, dodao je.

Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, istakao je da je dobra saradnja preduslov za

uspešno funkcionisanje sistema statistike. Ukazao je na značaj, odgovornost i izazove zvanične statistike u

procesu EU integracija. Cilj je, kako je rekao, dalje unapređenje, kako zvanične statistike, tako i položaja

Zavoda kroz izmene postojećeg zakona koje je Zavod inicirao.

O značaju statističkih podataka u kreiranju javnih politika, ciljeva i prioriteta vlade, na sastanku u PKS,

govorio je Siniša Barjaktarević iz Republičkog sekretarijata za javne politike.

Mihajlo Jovanović iz Kancelarije za IT i eUpravu predstavio je dva projekta - Informacioni sistem eZUP,

alat za elektronsku razmenu podataka svih organa javne uprave i Portal otvorenih podataka.

eZUP je veliki korak na uvođenju moderne elektronske uprave u Srbiji koja je osnov efikasne i

transparentne javne uprave. Portal otvorenih podataka predstavlja mesto na kome se objavljuju informacije o

skupovima otvorenih podataka, koje objavljuju državni organi, navedeno je u saopštenju PKS-a.

Gubitaši čekaju privatizaciju

Iako je rok za okončanje privatizacije davno istekao, na sajtu Ministarstva privrede još uvek se nalaze 142

preduzeća koja očekuju novog vlasnika.

Od momenta kada je ovaj resor preuzeo aktuelni ministar Goran Knežević, rešen je status tek 47 firmi, od

čega ih je svega sedam prodato dok je 26 završilo u stečaju. Za 14 društava postupak je obustavljen, ali

nema naznaka kakva će biti njihova dalja sudbina. Pri tom, spisak Ministarstva nije konačan, jer je 2014.

kada je donet novi Zakon o privatizaciji, bilo ukupno 556 neprodatih preduzeća. U kom su ona sada statusu,

nema preciznih podataka.

U međuvremenu, preduzeća sa spiska o kome brine Ministarstvo, gomilaju gubitke a samo prvih 20 najvećih

iz tog portfolija, koja zapošljavaju 35.117 radnika, u minusu je prema završnom računu iz prošle godine,

ukupno 24,38 milijardi dinara. To je tek za oko 180 miliona manje nego 2015. kada je gubitak iznosio nešto

preko 24,56 milijardi. U to nisu uračunata otpisana dugovanja, „zaboravljene“ rate kredita, posebno onih

preko Fonda za razvoj, oproštene poreske obaveze, niti šteta koju ostala privreda trpi zbog njihovog

povlašćenog položaja, a konačan ceh na kraju će opet platiti građani.

Ipak, poneka od tih firmi imala je i dobit u prethodna dva obračunska perioda, ali je ona gotovo simbolična –

iznosi 1,1 milijardu 2015. i oko 500 miliona dinara prošle godine. Pri tom, u računicu nije ušlo 15 milijardi

plusa u Telekomu, koji se takođe nalazi na spisku za privatizaciju, ali o njegovom statusu odlučuje Vlada.

Najveći gubitaš svakako je RTB Bor, koji je sa tri zavisna preduzeća ušao u „crveno“ za ukupno 5,9

milijardi. To bi bio napredak u odnosu na 13,7 milijardi gubitka iz 2015. kada bi se zaboravila činjenica da

je sredinom 2016. ta grupa ušla u unapred pripremljen plan reorganizacije, usled čega joj je otpisano više od

milijardu evra duga prema državnim poveriocima. I pored tog otpisa, ali i veće cene bakra na svetskom

tržištu, Borski basen nije u stanju da napravi dobar rezultat.

Tik uz RTB Bor je i grupa preduzeća svojinski vezana za Srbijagas. U vrhu je pančevačka Azotara sa

negativnim bilansom od šest milijardi, što je „napredak“ u odnosu na godinu ranije, kada je gubitak bio 2,6

milijardi dinara. Nije mnogo bolje poslovala ni Petrohemija, jer je minus veći od pet milijardi, što je

drastičan skok u odnosu na 1,4 milijarde minusa iz godine pre. I MSK Kikinda je prošle godine uvećala

gubitak sa 2,2 milijarde iz 2015. na 3,5 milijardi lane. Problem srpske privrede su i rudnici Resavice, koji su

upisali gubitak od milijardu dinara uprkos subvencijama koje je to preduzeće dobija od države.

Za šest preduzeća sa spiska kojim upravlja Ministarstvo privrede raspisani su tenderi, dok se za preostalih

136 još uvek analizira mogućnost privatizacije. A nije da ništa nije urađeno. Od tog broja, utvrđeno je da iz

raznih razloga nije moguće objavljivanje tendera za 111 firmi, dok za 25 može, ali tek kada se prikupe

pisma zainteresovanih kupaca, ili se utvrdi model privatizacije, ili se reguliše status imovine…

Istraživanje pokazalo veliku apatiju mladih, barem u institucionalnim okvirima

Četvrtina mladih u Srbiji nema ni posao ni školu

Omladina se ipak sve više okreće preduzetništvu.

Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način

usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i

Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine,

organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji

i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija

„Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu

zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način

usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi

25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od

15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja,

imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz

siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom

osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada

ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17

odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i

Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od

ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše

da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini

39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska

sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano

90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

PRILIKA ZA OTVARANJE HILJADA RADNIH

MESTA: Do 2020. biće otvoreno 7 novih rudnika

Rudarstvo danas učestvuje sa 1,5 odsto u BDP, kada se otvore novi rudnici, dohodak od rudarstva biće

povećan na 3,5, pa čak i pet odsto BDP

Do 2020. godine u Srbiji će biti otvoreno čak

sedam rudnika! Samim tim prihod od rudarstva

biće povećan na čak pet odsto BDP, a biće

otvoreno nekoliko hiljada novih radnih mesta,

otkriva za Kurir ministar rudarstva i energetike

Aleksandar Antić.

Prema njegovim rečima, u rudarskom i geološkom

sektoru u Srbiji radi oko 22.000 radnika, a u ovom

trenutku rudarstvo učestvuje sa 1,5 odsto u BDP.

- U nekoj od faza otvaranja nalazi se sedam

rudnika, pored ona dva o kojima se u javnosti najviše priča, a to je rudnik bakra i zlata u okolini Bora i

projekat sa litijumom kod Loznice. Očekuje se da će oba rudnika biti otvorena do 2020. godine. To su dva

najveća projekta te vrste i reč je o depozitima svetske klase - kaže ministar Antić.

Prema njegovim rečima, priliku za zaposlenje dobiće više hiljada ljudi.

- Za 2018. godinu planirano je i otvaranje rudnika „Majdani“ kod Krupnja i Ljubovije, zatim rudnik

kamenog uglja Jerma kod Pirota, kao i rudnik olova i cinka kod Bosilegrada, do 2020. godine i rudnik

bornih minerala u Boljevcu kod Raške. Moram da pomenem još jedan značajan projekat, a to je otvaranje

površinskog kopa u rudarskom basenu Kolubara, koji predstavlja zamenski projekat za „Tamnavu - Zapadno

polje“ - navodi Antić i dodaje:

- Sve to, s velikim brojem istraživanja koja se realizuju, govori da će u budućnosti značaj rudarstva, bez

ikakve sumnje, biti sve veći. Ovih nekoliko projekata koje sam naveo garantuju da će učešće rudarstva u

našem BDP da se poveća sa sadašnjih 1,5 na tri, pa čak i do pet odsto.

Ministar Antić objašnjava da još uvek nema preciznih podataka o broju radnih mesta, ali naglašava da će ih

biti više hiljada.

- Recimo, Ljubovija će dobiti oko 100 radnih mesta, u Pirotu će biti 110, u Bosilegradu 100, kod Bora 670

novih radnih mesta... Kada je u pitanju rudnik litijuma, taj broj neće biti manji od 670, možda čak i oko

1.000 radnih mesta. U projekat u okviru Kolubare bez dileme između 1.500 i 2.000 novih radnih mesta. Svi

ovi projekti znatno će uticati na rast naše ekonomije - zaključuje Antić.

Nalazište litijuma

NAJVREDNIJI RUDARSKI RESURS KOD LOZNICE

Pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku Siniša Tanacković najavio je otvaranje novih rudnika na

nezvaničnom skupu na Borskom jezeru, u organizaciji Tehničkog fakulteta u Boru.

- Najvredniji rudarski resurs Srbije je nalazište litijuma u Jadarskom basenu, kod Loznice. Kada počne

eksploatacija tog rudnika, odatle će moći da se dobiju količine litijuma koje bi zadovoljile 10 odsto svetskih,

odnosno 90 odsto evropskih potreba za ovim metalom - rekao je Tanacković.

EKSKLUZIVNO U KURIRU! DRŽAVA SPREMA

ŽESTOK UDAR NA FARMACEUTSKE LOBIJE:

Znamo ko sve plaća kampanju protiv vakcina!

Radili smo analize, koje ukazuju da pojedinci iz farmaceutske industrije mogu da imaju takav interes i

finansiraju kampanje protiv vakcinacije, saznaje Kurir u Ministarstvu zdravlja. Iskoristićemo sve svoje

resurse u skladu sa zakonom da se tačno utvrdi ko i kako podržava laike da se suprotstavljaju struci

Država zna koje farmaceutske kuće stoje iza kampanje protiv vakcinacije MMR vakcinom u Srbiji, koja je

dovela do epidemije morbila, saznaje Kurir od izvora u Ministarstvu zdravlja.

- Situacija u kojoj smo se našli u poslednjih nekoliko godina, a koja, i pored brojnih preduzetih mera i

edukacija, ukazuje da se smanjuje obuhvat vakcinisane dece i da protivnici vakcinacije imaju podršku da

organizuju skupove, izlaze na ulice, ulažu žalbe sudovima... jasno ukazuje da u svemu postoji i neki treći

interes. Nekome očigledno nije problem da ulaže pare u razne kampanje i podršku neformalnim lobijima.

Radili smo analize, koje ukazuju da pojedinci iz farmaceutske industrije mogu da imaju takav interes -

objašnjava naš sagovornik.

Kako naglašava, krivci za ovu pošast su pojedinci iz farmaceutske industrije, u koje ne spadaju i oni koji

donacijama i drugim vrstama pomoći zaista podržavaju vakcinaciju i druge aktivnosti.

Isterati na čistac

- I za njih je bolje da se sve ovo istera do kraja, da vidimo ko stoji iza višegodišnje kampanje

antivakcinacijskog lobija, da ni oni ne nose anatemu nekih koji svoje interese ostvaruju preko leđa građana.

Kako drugačije objasniti da ljudi koji su kao mali vakcinisani sada imaju potrebu da se tako energično i

agresivno bore protiv vakcinacije - kaže izvor Kurira.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo zdravlja namerava da se odlučno suprotstavi ovoj opasnoj kampanji.

- Ovo je ozbiljna država i iskoristiće sve svoje resurse u dozvoljenim zakonskim okvirima da tačno utvrdi ko

i kako podržava laike da se suprotstavljaju struci i na taj način izazivaju situacije s kakvima se trenutno

suočavamo. Interes zdravstvenog sistema Srbije je da učini sve da građani budu na vreme i kvalitetno

zaštićeni od poznatih zaraznih bolesti za koje postoje proverene i sigurne vakcine, odnosno druge mere

zaštite - naglašava naš izvor.

Ako se stvarno utvrdi da su pojedine farmaceutske kuće plaćale kampanje protiv vakcinacije, sve može vrlo

lako da završi u policiji i tužilaštvu.

O farmaceutskom lobiju koji zarađuje od trenutne epidemije malih boginja u Srbiji progovorio je ministar

zdravlja Zlatibor Lončar, koji je rekao da farmaceutske kuće jedine imaju korist od razbolevanja ljudi. On je

juče na RTS naglasio da su preduzete sve utvrđene mere u slučaju epidemije malih boginja, da se sve više

ljudi vakciniše i da vakcina ima dovoljno. Država je, kako napominje, spremna da odreaguje na svaku

situaciju.

- Još kad se pojavila u Rumuniji, krenuli smo s preventivnim merama, hitna prijava sumnje, epidemiološka

ispitivanja, uzorkovanja svih sumnjivih, revizija vakcinalnih kartona... Gde god se pojavi sumnja,

alarmiramo, registrujemo i sprovodimo neophodne mere - objasnio je Lončar.

On smatra da smo u ovu situaciju došli zbog naše neodgovornosti, pa će situacija, kako napominje, zavisiti

od toga kako ćemo se mi ponašati, dok će država učiniti sve što je na njoj, u skladu s propisima.

Neodgovornost

- Dete može da se upiše u vrtić ako nije moglo da bude vakcinisano iz određenih zdravstvenih razloga.

Takođe, u bolnicama su već pooštrene mere i one će trajati minimum dvostruko duže nego period inkubacije

od poslednjeg obolelog. Zasad nema zabrane posete bolnicama, što ne znači da ih neće biti ako nastavimo da

budemo neodgovorni kao do sada - izjavio je Lončar.

Od početka oktobra do danas registrovano je 98 slučajeva malih boginja u Srbiji. Većina obolelih nije

vakcinisana ili je nepotpuno vakcinisana. U bolnici je 47 odsto obolelih, a sedmoro ima i upalu pluća.

Ministar je rekao da su ti pacijenti sada stabilno i da se njihovo stanje poboljšava.

Vlast i opozicija se ujedinili

Dušan Milisavljević, DS

PORAŽAVAJUĆE ZA NACIJU

Kao država moramo jasno i brzo da odgovorimo na pojavu sve većeg broja roditelja koji ne vakcinišu svoju

decu. Ali ne na silu, nego mora struka da im objasni. Pričati u 21. veku o štetnosti imunizacije je

poražavajuće za jednu naciju.

Muamer Bačevac, SDPS

OPASAN LOBI

Ne čudi me poruka ministra Lončara o farmaceutskom lobiju, jer smo dospeli u situaciju kad je šteta već

napravljena. Ministarstvo zdravlja i Odbor za zdravlje i porodicu bili su protiv akcije u kojoj se poziva na

nevakcinisanje. U Skupštini smo doneli zakon koji je sprečavao i išao u pravcu da zaustavi loše tendencije i

antivakcinacijski lobi.

Sanda Rašković Ivić, Narodna stranka

O VAKCINACIJI NEMA RASPRAVE

kao lekar kažem da sam apsolutno za vakcinaciju. Ono što nije smelo da se dozvoli u našem društvu je to da

neki ljudi koji nemaju nikakve veze s medicinom i farmacijom budu glavni promoteri antivakcinacije. Oko

ovih vakcina koje moraju da se prime nema rasprave.

Konstantin Samofalov, SDS

MORAMO VEROVATI LEKARIMA

Verujem lekarima, koji su ipak profesionalci, a koji se većinom i dalje zalažu za vakcinisanje dece, čime se

sprečava epidemija. Naravno da postoje lobiji kao i u svim sferama društva, a slabe države tome podležu.

Boško Obradović, Dveri

REČ STRUČNJACIMA

Iza nevakcinacije dece stoji strah roditelja od neispravnosti stranih vakcina. Dok su vakcine bile domaće,

toga nije bilo. Ovo je tema o kojoj treba da govore stručnjaci, a ne političari.

KALENDAR OBAVEZNOG VAKCINISANJA U SRBIJI

1. Na rođenju: protiv turberkuloze i hepatitisa B (prva doza)

2. Drugi mesec: protiv hepatitisa B (druga doza)

3. Treći mesec: protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja (prva doza), protiv dečje paralize (prva doza), protiv

oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip B (prva doza)

4. Sa navršenih 3,5 meseci: protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (druga doza), protiv dečje paralize

(druga doza), protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip B (druga doza)

5. Peti mesec: protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (treća doza), protiv dečje paralize (treća doza), protiv

oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip B (treća doza)

6. Druga godina: protiv malih boginja, zauški i rubeole

7. Druga godina: protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (prva revakcinacija), protiv dečje paralize (prva

revakcinacija)

8. Sedma godina: protiv difterije i tetanusa (druga revakcinacija), protiv dečje paralize (druga revakcinacija),

revakcinacija protiv malih boginja, zauški i rubeole

9. Dvanaesta godina: protiv hepatitisa B (deca koja do tada nisu, sa tri doze vakcine po šemi 0, 1, 6 meseci)

10. Četrnaesta godina: protiv difterije i tetanusa (treća vakcinacija), protiv dečje paralize (treća vakcinacija)

Upozorenje

MORBILE GODIŠNJE UBIJU MILION LJUDI U SVETU

Smatralo se da je ova bolest na evropskom kontinentu suzbijena, ali su se male boginje kod dece i odraslih

nedavno ponovo pojavile zbog sve većih otpora vakcinaciji. Uprkos tome što naziv ovog oboljenja ne

asocira na neku opasnu i strašnu bolest, morbile svake godine odnose blizu milion života u svetu i izazivaju i

do 60.000 slučajeva slepila. lako se ove statistike prvenstveno odnose na zemlje u razvoju (pacifička regija i

Afrika), gde nije bilo većih kampanja vakcinacije, svedoci smo povratka ovog oboljenja i na naše prostore, i

to u godini u kojoj je EU nameravala da proglasi zvaničnu pobedu nad morbilama.

Medicina bez inženjera nije moguća

Umesto da budu inovatori koji će održavati i unapređivati medicinske aparate, inženjeri biomedicine u Srbiji

nisu uvršteni ni u klasifikaciju zanimanja

I dok njihove kolege širom sveta razvijaju robote hirurge i

veštačka srca, biomedicinski i klinički inženjeri u Srbiji

nisu uvršteni ni u spisak zanimanja. Umesto da budu ino-

vatori koji će održavati, projektovati i unapređivati medi-

cinske aparate – što je samo deo njihovog opisa posla –

predstavnici ovog esnafa u našoj zemlji najčešće se svode

na tehničko osoblje koje priključuje kablove i popravlja

kvarove.

To je utoliko čudnije ako se zna da Srbija ima dugu tradi-

ciju biomedicinskog inženjerstva za koje se i danas školu-

ju kadrovi na nekoliko ovdašnjih fakulteta. Među njima je i Mašinski fakultet u Beogradu, na kojem je ne-

davno održan panel o svim ovim problemima.

Jedna od ključnih poruka sa stručnog skupa pod nazivom „Biomedicinsko inženjerstvo u nacionalnom okvi-

ru kvalifikacija i klasifikacija zanimanja u Srbiji” bila je da bi ovu profesiju što pre trebalo prepoznati kao

relevantnu kako bi oni koji se za nju školuju znali da ih čeka posao. To konkretno znači, kako je pojasnio

dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Radivoje Mitrović, otvarajući panel, da bi u Nacionalnu klasifikaciju za-

nimanja trebalo uvrstiti dva nova zanimanja: biomedicinski inženjer i klinički inženjer. Ovo je utoliko važni-

je ako se zna da Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da na 50 bolničkih kreveta u zdravstvenim

ustanovama treba angažovati po jednog predstavnika te struke.

Ukazujući da su sve tehnološke inovacije u medicini, „od običnog stetoskopa do sajber-noža” osmislili ljudi

s inženjerskim, ali i određenim medicinskim znanjem, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Meho

Mahmutović je ocenio da je u ovoj oblasti potrebno da „inženjere učimo medicini a doktore tehnici”.

„Trebalo bi da edukujemo tehnički pismene doktore i medicinski pismene inženjere koji ne bi samo održa-

vali medicinsku opremu već bi, na primer, imali i važnu ulogu u razvoju softvera, budući da su podaci o pa-

cijentima u Srbiji sada integrisani u jedinstveni informacioni sistem”, rekao je dr Mahmutović.

To što biomedicinski i klinički inženjeri održavaju aparate u bolnicama samo je deo njihovog posla jer su

oni, prema mišljenju akademika Ljubiše Rakića, redovnog člana SANU, ravnopravni saradnici lekara i spe-

cijalista.

„Biomedicinski inženjeri treba da rešavaju probleme od dijagnostike do terapije i zbog toga je važno da po-

stanu deo zdravstvenog sistema. Oni bi mogli da pomognu i da se s kvalifikovanim naučnim projektima

konkuriše kod velikih međunarodnih fondacija. Njihovo školovanje bi trebalo da ostane na mašinskim i

elektrotehničkim fakultetima, jer ukoliko ih budemo školovali na medicinskim fakultetima, stvaraćemo od

njih laborante kojih već imamo”, naglasio je akademik Rakić.

Na bogatu tradiciju biomedicinskog inženjerstva u Srbiji, čiji koreni sežu od sredine prošlog veka, podsetio

je akademik Dejan Popović, takođe redovni član SANU. On je ukazao da su sedamdesetih godina 20. veka

jugoslovenske strukovne organizacije za biološku i medicinsku tehniku bile u članstvu relevantnih međuna-

rodnih tela iz ove oblasti dok se danas, kako je naglasio, u novinama ne može naći ni oglas da su nekom po-

trebni biomedicinski i klinički inženjeri.

Nasuprot tome, u svetu je prilično drugačije jer, prema rečima Pavla Kovačevića, profesora novosadskog

Medicinskog fakulteta, ova zanimanja spadaju u najprimamljivija unutar čitave inženjerske struke.

„Biomedicinski inženjeri povećavaju efikasnost i smanjuju troškove zdravstvenog sistema”, rekao je Kova-

čević, navodeći kao primer operacionu salu bez ljudi – projekat koji se već primenjuje u SAD, a zasniva se

na tome da roboti umesto lekara obavljaju hirurške intervencije.

Naposletku, značaj ove struke sažeto je iskazao Zoran Bjelica, predsednik Upravnog odbora Asocijacije kli-

ničkih inženjera Srbije, rečima: „Tehnika bez medicine je nemoćna, medicina bez tehnike je nemoguća.”

RTB Bor: Gubici i „ućutkana“ privatizacija

RTB Bor je u 2016. godini zabeležio gubitke u poslovanju, pokazuje finansijski izveštaj. Prošlogodišnji

gubitak je, istina, manji nego pre, ali i dalje impozantan. Manjak je iznosio 5,25 milijardi dinara, dok je

godinu dana pre toga bio 13,7 milijardi dinara, prenosi

Politika.

Gubici su napravljeni uprkos boljoj ceni bakra na

svetskom tržištu, ali i tome što je grupa preduzeća Rudnik

bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i Topionica i

rafinacija ušla u unapred pripremljen plan reorganizacije

(UPPR). Podsećanja radi, tada im je otpisano više od

milijardu evra duga prema državnim poveriocima. Osim

toga, RTB Bor je u 2016. godini imao budžetsku pomoć

od dve milijarde dinara za tekuću likvidnost kako bi postigao bolje rezultate pred privatizaciju, a

interesantno je da na takvu pomoć u ovoj godini ne može da računa. Po medijskoj tišini koja vlada kada je

reč o privatizaciji ovog borskog preduzeća, čini se da od toga nema ništa.

Pominjalo se da su zainteresovane kineske firme, ali se sve na tome i završilo. U Fiskalnom savetu, koji je

mnogo puta upozoravao na fiskalni rizik RTB-a Bor, kažu da ovo državno preduzeće u 2017. ima bolje

rezultate poslovanja zahvaljujući povećanju cene bakra i njegovoj većoj proizvodnji. Cena bakra

kontinuirano raste od okgobra 2016. godine, kada je iznosila oko 4.700 dolara i sredinom septembra 2017.

dostigla je 6.800 dolara po toni. Na uspešnije poslovanje utiče ito što će količine proizvedenog bakra u 2017.

biti veće nego prethodnih godina, pošto će ove godine nova topionica praktično prvi put raditi punim

kapacitetom.

Ministar najavljuje: Nove kazne, novi psiholozi i

pedagozi

Protekle nedelje javnost je uzdrmalo nekoliko slučajeva nasilja u srpskim školma. Ministar prosvete Mladen

Šarčević tvrdi da je prethodni saziv ministarstva neopravdano štedeo na angažovanju pedagoga i psihologa,

pa će se u borbi protiv nasilja u prestati sa tom praksom.

Zato ćemo naći način da uštedimo na drugim stvarima, a da

primimo nove ljude i pojačamo psihološko-pedagoške službe u

školama – rekao je on za Večernje novosti.

Ovo su neke od mera za smanjenje nasilja u školama. Ministar

Šarčević kaže da će narednih dana biti formiran ministarski tim

koji će se baviti problemom nasilja u školama i u kome će, osim

Ministarstva prosvete, učestvovati i predstavnici ministarstava

pravde, unutrašnjih poslova i rada, zapošljavanja i socijalne

politike.

Ovaj problem je ogroman i ne može prosveta sama da ga reši. Potrebna nam je pomoć drugih resora i zbog

preventivnog delovanja. Mnogo ćemo raditi na prevenciji, da se slučajevi poput ovog iz Aranđelovca ne

ponove. Za to je važno da se, osim institucija, uključe i roditelji. Novi krovni prosvetni zakon predviđa

mnogo strože kazne za roditelje, koje dostižu i 100.000 dinara. Promenili smo šest prosvetnih zakona i

menjamo još četiri da bismo imali efikasniji sistem, da imamo veću kontrolu nad onim što se dešava u

školama, da možemo da smenimo direktore koji ne rade svoj posao kako treba – kaže on.

Ministar navodi da je u toku izrada 59 pravilnika koji treba da omoguće primenu novih prosvetnih zakona, a

da je jedan od tih pravilnika i o društveno-korisnom i humanitarnom radu učenika. To će biti jedna od

kaznenih mera za đake koji naprave disciplinske prekršaje, koji budu uništavali školsku imovinu,

diskriminisali i zlostavljali druge učenike ili nastavnike…

To će više biti vaspitna mera nego kazna. Ništa loše nema u tome ako učenik, kroz Pokret gorana, koji

takođe hoćemo da vratimo u škole, dođe vikendom i zasadi drvo – objašnjava Šarčević.

Ministar navodi i da će, kao i učenici i njihovi roditelji, strože biti kažnjavani i direktori škola koji

zataškavaju slučajeve nasilja, kao i oni koji ne preduzimaju potrebne mere kada se nasilje u školi već

dogodi.

– Nema više guranja stvari pod tepih i prećutkivanja događaja. Svaki vid nasilja direktor je dužan da istog

dana prijavi školskoj upravi i inspekciji, koja odmah izlazi na teren. O tome se obaveštavaju i policija i

tužilaštvo, ako je reč o ozbiljnijem prekršaju – naglašava ministar prosvete.

Poverenik: Obrada podataka zdravstva traži

rešenja, a ne imprivizacije

Obrada podataka o ličnosti u oblasti zdravstva je problem koji traži ozbiljna rešenja a ne imprivizacije,

objavljeno je na sajtu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti povodom oglušivanja vlade o njegove

primedbe na izmene Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je još u toku pripreme Nacrta

zakona u nekoliko navrata davao mišljenje Ministarstvu zdravlja koje ga je pripremalo.

Vlada Srbije, utvrđujući predlog zakona, oglušila se o glavnu i suštinsku primedbu Poverenika.

Naime, Predlogom zakona se i dalje ne rešava suštinski problem obrade podataka o ličnosti u IZIS-u

(Integrisani zdravstveni informacioni sistem), odnosno nije rešeno pitanje pravnog osnova za uspostavljanje

IZIS-a.

A IZIS je i pored više upozorenja Poverenika faktički uspostavljen, iako važeći Zakon o zdravstvenoj

dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva nijednom svojom odredbom ne ovlašćuje rukovaoca

podataka da ga uspostavi na način da u okviru njega vrši obradu podataka o ličnosti.

Naprotiv, odredbom člana 44. stav 2. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti

zdravstva, propisano je da IZIS čine zdravstveno-statistički sistem, informacioni sistem organizacija

zdravstvenog osiguranja i informacioni sistemi zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica.

Zakon ni na jednom mestu ne predviđa uspostavljanje jedne jedinstvene i centralizovane zbirke podataka o

ličnosti koja bi bila pod kontrolom jednog rukovaoca.

Osim što još jednom skreće pažnju na nepostojanje valjanog pravnog osnova, Poverenik ukazuje i na pitanja

bezbednosti koja traže odgovore.

S aspekta opšteprihvaćenih evropskih standarda u oblasti zaštite podataka o ličnosti, ukrupnjavanje velikog

broja manjih baza podataka u jednu ogromnu, centralizovanu bazu podataka predstavlja ozbiljan rizik po

prava lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i takvu obradu uvek treba izbegavati, osim kad je

neophodno i izuzetno opravdano.

U konkretnom slučaju čini se očiglednim da tako nešto nije neophodno. A u svakom slučaju, ukoliko se

svrha obrade ne bi mogla postići drugačije tj. bez stvaranja ogromne centralizovane baze podataka, onda kao

minimum zakonom treba urediti koji podaci će se unositi i obrađivati u IZIS-u, koje zdravstvene ustanove će

to činiti, pod kojim uslovima, način korišćenja podataka i sl.

S aspekta minimuma bezbednosti, takođe je neophodno zakonom propisati tehničke i organizacione mere

koje se moraju preduzeti u IZIS-u, uzimajući u obzir vrstu podataka, obim i svrhu obrade, tehnološki nivo,

verovatnoću pojavljivanja i ozbiljnost opasnosti po prava lica, kao i ko i kako može imati pristup podacima

o ličnosti i odgovornost za obradu tih podataka, stoji na sajtu Poverenika za zaštitu podatak o ličnosti.