Stvaranje Narodne biblioteke Irana ve-zano je za rane {ezdesete godine de-

vetnaestog veka. Godine 1852, savremenaDarol Fonoun {kola osnovana je u Tehera-nu. Dvanaest godina kasnije, {koli je pri-klju~ena mala biblioteka. Sudbina je htelada ta skromna biblioteka prve {koleevropskog modela u Iranu bude jezgroiranske Narodne biblioteke, koja je, mno-go godina kasnije, 25. avgusta 1941, zva-ni~no otvorena i shv}ena kao simbol poja-ve novog doba u Iranu.

Za vreme vladavine Mozafaredin {aha,sa po~etkom upoznavanja Iranaca sa za-padnja~kom civilizacijom, u Teheranu je1897. godine osnovano Nau~no dru{tvoza promovisanje visoke kulture i ubrzava-nje osnivanja savremenih {kola u zemlji.Dru{tvo je 1898. godine otvorilo Narodnunau~nu biblioteku i njena odeljenja poredDarol Fanoun {kole, ~ime je zbirka dela,nastala zahvaljuju}i beskrajnim naporimaosniva~a, postala dostupna {irokoj ~itala~-koj publici. Interesantno je da se re~ na-rodna u nazivu Biblioteke nije odnosila nanjenu nacionalnu pripadnost, niti na bilokakvu nacionalisti~ku te`nju, ve} je, pre,zna~ila da Biblioteka ni na koji na~in nezavisi od vlade i da postoji kao neprofitnainstitucija; otuda, nije bez zna~aja kada seBiblioteka smatra prvom bibliotekom za{iroku ~itala~ku publiku u Iranu. Na istina~in u potonjim decenijama, osnovanesu Narodna biblioteka Tabriza, Narodna

biblioteka Farsa, Narodna biblioteka Ker-mana i Narodna biblioteka Ra{ta. Kakosvaka zemlja mo`e imati samo jednu naci-onalnu biblioteku, Narodna nau~na bibli-oteka se ne mo`e smatrati prete~om Na-rodne biblioteke Irana.

Godine 1905, kada je Ala’ol Molk bioiranski ministar nauke, Narodna nau~nabiblioteka je preimenovana u Darol Fo-noun {kolu. Kada je 1919. godine Haki-mol Molk bio ministar za nauku u zemlji,Biblioteka je promenila ime u Narodnanau~na biblioteka. Saglasno svom statutu(ratifikovanom 30. decembra 1934), ovabiblioteka je priklju~ena Birou za publika-cije Irana. Imala je pet hiljada knjiga i pri-mala prose~no po trideset i jednog poseti-oca dnevno.

U Statutu Biroa za publikacije (osni-va~ke organizacije Nau~ne biblioteke),du`nosti Biblioteke su utvr|ene kao:1) ustrojstvo i za{tita knjiga u Biblioteci,

priprema i objavljivanje neophodnihevidencija knji`nog fonda;

2) svrstavanje knjiga, magazina i `urnalaiza{lih iz {tampe u Iranu i u inostran-stvu;

3) izbor i utvr|ivanje rukopisa i {tampa-nih knjiga koje Biblioteka treba da na-bavi u toku godine.To su o~ito uop{teni opisi zadataka

svake narodne biblioteke. Onda{nji upra-vnik Nau~ne biblioteke bio je D`angir[amsavari, koji se upravo vratio iz Sjedi-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 5

KULTURA I DRU[TVO

Narodna biblioteka Irana1

1 Preuzeto sa zvani~nog sajta Narodne biblioteke Irana www.nlai.ir (National Library and Archives Organi-zation of The I. R.of Iran).

njenih Dr`ava i bio upoznat sa modernimbibliotekama.

Drugi zna~ajniji napredak desio se1934. kada su u Teheranu odr`avani Fer-dosijev milenijumski kongres i festival.Tada je po prvi put veliki broj znamenitihznanstvenika iranskih i orijentalisti~kihnauka iz celog sveta okupljeno na jed-nom mestu u Iranu. Predvorje u Darol Fo-noun gimnaziji nazvano je po Ferdosiju, au njemu su izlo`eni radovi nau~nika pri-sutnih na kongresu i knjige koje su onidonirali povodom njegovog odr`avanja.Nakon kongresa, postavka je preneta uNau~nu biblioteku.

Prva izgradnja Narodne bibliotekeKrajem 1934, Mahdi Bajani, upravitelj

Nau~ne biblioteke, koji je tra`io bolji pro-stor za Biblioteku, iskoristio je priliku dapredlo`i osnivanje Narodne bibliotekeIrana Aliju Asgharu Hekmatu, tada{njemministru za nauku, koji je predlog po-zdravio i prihvatio. U me|uvremenu, nazapadnom uglu Trga Ma{k, (gde se danassastaju Avenija imama Homeinija i broj 30Ulice Tir) u izgradnji je bio Muzej drevnePersije. Na severnoj strani novog zdanjanalazio se prazan prostor povr{ine oko3.500 metara kvadratnih. Godine 1936, AliAsghar Hekmat je od Reza {aha zatra`iodozvolu za ustanovljavanje specijalizova-ne biblioteke na parceli Muzeja drevnePersije, koja be se nazvala Ferdosijevombibliotekom, po velikom persijskom pe-sniku, Abolhasemu Ferdosiju.

Hekmatov zahtev je prihva}en odstrane {aha i Andre Godar, francuski ar-heolog i arhitekta koji je osmislio zgraduMuzeja drevne Persije, zamoljen je daprezentuje nacrt Biblioteke, kako bi obezgrade bile sli~ne jedna drugoj. Izgradnjazgrade Biblioteke okon~ana je 1937, na-kon ~ega se u slu`benoj korespodenciji ja-vlja kao Ferdosijeva biblioteka. Iste godi-

ne, Mahdi Bajani je postavljen za novogkustosa Biblioteke.

Iste godine, Reza {ah je nalo`io da svi{tampani i rukopisni materijali, koji uKraljevskoj biblioteci postoje u vi{e odjednog primerka, budu ustupljeni Nau~-noj biblioteci. Bajaniju je u nekoliko na-vrata upu}eno ukupno 13.712 {tampanihili pisanih izdanja. [tavi{e, privatna bibli-oteka Aziz Hana Nedaia, koji je ustupiosvoju imovinu, a {aha u~inio nadzorni-kom donacije, izme{tena je u Nau~nu bi-blioteku. Drugu zbirku, koja je pripojenaNarodnoj biblioteci povodom sve~anogotvaranja, ~inilo je 5000 naslova na ru-skom, francuskom i nema~kom, u vlasni-{tvu Ruske kreditne banke. Banka jeosnovana u Iranu 1268. godine musli-manske ere, sa dopu{tenjem Nasredin {a-ha, u cilju konkurisanja Rojal banci, kojaje pripadala Britaniji. Nakon Oktobarskerevolucije u Rusiji 1917, i stvaranja sovjet-ske vlasti, otpisana su iranska dugovanjaKreditnoj banci, koja su pre{la 40 milionamantasa, imovina banke preneta je iran-skoj vladi, a njen knji`ni fond ustupljenNarodnoj biblioteci Irana. Zahvaljuju}inaporima Mehdija Bajanija, zbirka Nau~-ne biblioteke, zajedno sa donacijama Kra-ljevske biblioteke, donacija Aziz Hana,Kreditne banke i nekolicine privatnihzbirki, {to je ~inilo ukpuno 30.000 {tampa-nih i pisanih izdanja, preseljene su u no-vu zgradu, podignutu pored Muzejadrevne Persije, u kojoj je Narodna biblio-teka Irana sve~ano otvorena 25. avgusta1937. godine. Habib Jaghmai, popularniiranski liri~ar toga doba, sastavio je slede-}i stih povodom podizanja Narodne bibli-oteke:

„Nau~i o njenoj istoriji od Ferdosija:‘Ne budi, ni trenutak, umoran od u~enja’“.Zato se mo`e re}i da koreni Narodne

biblioteke Irana poti~u iz 1280. godinemuslimanske ere, iako je Narodna biblio-

KULTURA I DRU[TVO6

teka zvani~no otvorena 1937. To je zajed-ni~ka sudbina nastanka mnogih narodnihbiblioteka {irom sveta. Na primer, Narod-na biblioteka Francuske zapo~ela je kaosiroma{na institucija, za vreme vladavineKarla Velikog (1368. godine nakon Hrista)sa fondom od samo 917 dela. Zato je Na-rodna biblioteka Francuske zvani~nootvorena 1789, nakon velike Francuske re-volucije.

Ukupna povr{ina prve zgrade Narod-ne biblioteke Irana bila je 550 kvadratnihmetara, u dva nivoa. Na prvom spratu senalazio izlo`beni salon, Ferdosijevo pre-dvorje, odeljenje ~asopisa i slu`ba tehni~-kog odr`avanja, a drugisprat je bio podeljen na~itaonicu, kapaciteta od60 mesta, i prostor za dr-`anje bibliote~kog fon-da. Prostor je mogao dapohrani ukupno 40.000knjiga. Dokumenti go-vore da, uprkos sve~a-nom otvaranju na dan25.avgusta 1937, Narod-na biblioteka nije bila upotpunosti zavr{ena iopremljena do 1941, ka-da je zdanje postalofunkcionalno u svakom pogledu. Tako sui novine Etela’at, od 8 juna 1939. godine,izve{tavale: „Nova zgrada Narodne bibli-oteke, koja se nalazi sa severne straneMuzeja drevne Persije, u Rafaelovoj ulici,sada je zavr{ena u potpunosti, a od 23. ju-na bi}e otvorena za ~itala~ku publiku od 7do 13 ~asova, sem tokom praznika“.

Istorijski razvojNarodna biblioteka nije bila dugo

otvorena kada su se problemi vezani zaprostor ponovo javili. Bajani se obratioGodaru, koji je bio generalni direktorIranskog arheolo{kog odeljenja. Kona~no,

u drugoj polovini 1950, drugo zdanje,ukupne povr{ine 570 metara kvadratnih,podignuto je izme|u starog zdanja i zidazgrade Ministarstva spoljnih poslova, ko-ja se nalazila na isto~noj strani Narodnebiblioteke. Tako je Narodna biblioteka bardeceniju bila manje izlo`ena problemuvezanom za prostor. U narednoj deceniji,ograni~enost prostora se za Narodnu bi-blioteku ponovo javlja kao glavni izazov,ali, kako su sa~injeni planovi za izgradnjunove, Nacionalne biblioteke Pahlavi, ras-prava je prekinuta kao prioritetni zadatakvlasti. Ideja o otvaranju nove narodne bi-blioteke javila se uglavnom zahvaljuju}i

~injenici da postoje}aNarodna biblioteka nijepostupala, bilo u odnosuna svoju organizaciju ipolo`aj, bilo u odnosuna stvarnu odgovornosti ljudski potencijal, sa-glasno prihva}enim kri-terijumima i standardi-ma nauke o rukovo|e-nju bibliotekama. Njenstatut i smernice osmi-{ljeni su da vi{e vode ra-~una o potrebama uobi-~ajene javne biblioteke.

U pogledu Narodne biblioteke, u njenimsmernicama nisu postojali ni tragovi o od-govornosti institucije kao takve. Bibliote-ka nije bila odgovorna za sre|ivanje i or-ganizaciju objavljivanog materijala u ze-mlji, sakupljanje dela o Iranu izdatih {i-rom sveta i pomo} drugim javnim biblio-tekama {irom zemlje. ^ak, nije se pridr`a-vala Zakona o odobravanju knjiga, naosnovu koga su izdava~i bili u obavezi da„po dva primerka svih objavljenih izda-nja dostave Narodnoj biblioteci u ciljuupotpunjavanja njenih knji`nih fondo-va“. U stvarnosti, Narodna biblioteka jepostupala vi{e kao javna biblioteka, ili ~i-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 7

Nakon pobede Revolucije,prvi koraci ka pobolj{anju

statusa Narodne bibliotekepreduzeti su tokom 1979.

godine. Pripajanje Centra zaservisiranje biblioteke i

Narodne biblioteke Irana,od kojih su oboje bili

prikulju~eni tada{njemMinistarstvu kulture i

vi{eg obrazovanja,predlo`eno je ministru,

koji je predlog prihvatio.

taonica. Pogotovo je do ranih 1960-tih Bi-blioteka bila pokri}e za cenzuru, a sagla-sno izmenjenoj smernici za ustrojstvo urazvijanju filmova, uprave {tamparskihpreduze}a bile su obavezne da po{alju podve kopije svakog {tampanog materijalapre nego {to bi bili ozna~eni potpunomidentifikacijom svoga autora, ili prevodio-ca, kao i ta~an broj primeraka koji }e bitiod{tampan, „Narodnoj biblioteci u Tehe-ranu, kako bi u roku od 10 dana bili regi-strovani u posebnom uredu osnovanomza tu namenu“. Smernica o registraciji iz-danja je nezavisno doneta od strane Mi-nistarskog saveta 29. februara 1977. Na-rodna biblioteka je izdala nepotpunu i ne-usagla{enu iransku bibliografiju od 1963,suprotno globalno prihva}enim norma-ma i principima bibliotekografije, koja ni-je uop{te mogla da bude od pomo}i dru-gim bibliotekama u zemlji. Prve tri ili ~eti-ri decenije svoga postojanja, Narodna bi-blioteka Irana je potro{ila na objavljivanjespiskova svojih rukopisa. Sredinom 1960-tih, desio se zna~ajan razvoj unutar upra-ve biblioteka u Iranu, nevezano za Na-rodnu biblioteku. To je obuhvatilo: osni-vanje Fakulteta za nauke u oblasti biblio-teka, osnivanje Iranskog dru{tva za upra-vljanje bibliotekama i Bibliote~kog servi-snog centra, koji je, zajedno sa sestrin-skim centrom, Nau~nim informativnim idokumentacionim centrom, pri Ministar-stvu nauka i vi{eg obrazovanja, nastao1968. godine. Otuda bi ustanovljavanjenarodne biblioteke po op{tim, nau~nimstandardima stvorilo mogu}nost za te in-stitucije da od nje imaju ve}u korist, a zajavne biblioteke da imaju bli`u me|usob-nu saradnju, {to bi doprinelo stvaranjunacionalnog upravljanja bibliotekama i {i-renja informacionog sistema u zemlji. Utom svetlu, Me|unarodna federacija bi-bliotekarskih asocijacija je 1973. godinezamoljena da pomogne Iranu u osnivanju

savremene narodne biblioteke. Za vremesvetske konferencije ove Federacije, odr-`ane 1973, iranski predstavnik je zamoliogospodina Libareza, tada{njeg predseda-vaju}eg Federacije, koji je, istovremeno,rukovodio i projektom Narodne Pahlavibiblioteke, da iranskom rukovode}em bi-bliotekarskom kadru da ve}u ulogu uustanovljavanju nove narodne biblioteke,kao va`nog kulturolo{kog procesa u isto-riji njihove zemlje. Kao rezultat toga, pro-jekat Narodne Pahlavi biblioteke ustu-pljen je rukovodiocima iz oblasti bibliote-karstva i nau~no-dokumentarnim centri-ma Irana. Godine 1975, Naser [arifi, tada-{njni dekan Koled`a za bibliote~ke naukeu Pratu, SAD, pozvao je 60 vi|enih biblio-te~kih upravitelja i arhitekata sveta dau~ine posetu Iranu u trajanju od mesecdana kako bi ocenili arhitekturu i bibliote-ke u zemlji. Tokom posete, petnaest iran-skih upravitelja biblioteka je sara|ivalo sadelegacijom. Rezultat prve posete je bioNaserov predlog iranskoj vladi o izgrad-nji biblioteke povr{ine od 350.000 metarakvadratnih. Predlog je ocenjen kao nepri-hvatljiv, ambiciozan i nerealan od stranetehni~kog komiteta Me|unarodne fede-racije bibliotekarskih asocijacija, kao i odstrane uparvitelja biblioteka iz Irana.

Nakon u~injene revizije, od strane@an Pjer Klavea, upravnika Univerzitet-ske biblioteke u Lujzijani, podnet je drugipredlog: biblioteka od 94.000 metara kva-dratnih, {to je zvani~no prihva}eno odstrane iranske vlade 1976. godine, nakon~ega je raspisano javno nadmetanje. Od600 nacrta pristiglih na konkurs iz celogsveta, `iri, sastavljen od iranskih i straniharhitekata i nau~nika iz bibliote~ke obla-sti, za pobednika je proglasio nema~kufirmu, „Von Gerekon, Mark i partneri“. Iz-mene i dopune nisu okon~ane sve dok iz-bijanje Islamske revolucije nije zaustavilorad na projektu.

KULTURA I DRU[TVO8

Nakon pobede Revolucije, prvi koracika pobolj{anju statusa Narodne bibliotekepreduzeti su tokom 1979. godine. Pripaja-nje Centra za servisiranje biblioteke i Na-rodne biblioteke Irana, od kojih su obojebili prikulju~eni tada{njem Ministarstvukulture i vi{eg obrazovanja, predlo`eno jeministru, koji je predlog prihvatio. Do pri-pajanja je do{lo tek 1981, a rezultat je bioda je Centar za servisiranje biblioteke, sasvom opremom i zaposlenima preme{tenu staru zgradu Narodne biblioteke, namesto koje je imalo problema sa nedostat-kom prostora ve} skoro dve decenije.

Na~injene su nove studije kako bi seispitalo da li vladine ili poluvladine zgra-de mogu biti upotrebljene u cilju ubla`a-vanja problema Narodne biblioteke. Go-dine 1980, sedmo~lani komitet, sastavljenod predstavnika Centra za servisiranje bi-blioteke, Narodne biblioteke, nekolicinein`enjera i predstavnika iz Koma, obi{aoje prikladna zdanja u Teheranu, nakon ~e-ga je kona~no odabrana zgrada, koja jepodignuta kao Kancelarija za kulturu Fa-rah Pahlavi, u Naivaranu, severno od Kul-turnog centra u Naivaranu. Marta 1981.godine, kona~an izve{taj komiteta dosta-vljen je ministru kulture i vi{eg obrazova-nja. Usvojen je 7. aprila iste godine. Ipak,me{anja ministra kao i nestru~njaka koji~ak nisu ni bili zvani~no uklju~eni u pro-jekt, onemogu}avala su njegovu realizaci-ju. Nakon spajanja Centra za servisiranjebiblioteke i Narodne biblioteke tokom1983, prostorna kriza Biblioteke je pogor-{ana do skoro neizdr`ivih granica. Kona~-no, deo nairavanske zgrade je ustupljenBiblioteci, {to je uzrokovalo da je Bibliote-ka poslovala na tri razli~ite lokacije. Rase-javanje zaposlenih i postojanje razdvoje-nih odeljenja Biblioteke stvorilo je brojneprepreke za efikasan rad. Kao posledicatog stanja, zapo~ela je rasprava o sredstvi-ma za adekvatno zdanje Biblioteke.

Svi potrebni podaci i prethodni doku-menti dostavljeni su Kompaniji za konsal-ting i in`enjering, „Pir Raz“, koja je Bibli-oteci preporu~ena od strane Ministarstvaza plansku izgradnju gradova. Svi ranijipreporu~eni projekti i nacrti su ponovopregledani i procenjeni. Rezultat najnovi-jih prou~avanja bio je plan za prostor od90.000 metara kvadratnih, u vezi koga jeraspisan nacionalni tender. U julu 1995,tenderski `iri je za pobednika proglasiokompaniju „Pir Raz“, od pet ponuda kojesu zvani~no u~estvovale na nadmetanju.Izgradnja je zapo~ela u Abad Abadu, u re-gionu Teherana, a njena prva faza je sve-~ano otvorena prvog marta 2004. godine.Kao rezultat, svi zaposleni i sva odeljenjaNarodne biblioteke na{li su se na jednommestu. Zavr{etak druge faze projekta(stalaka za knjige i drugih pomo}nihsredstava) bio je planiran za sredinu 2006.

Pripajanje Centra za izdavanje knjiga uTeheranu Narodnoj biblioteci

Dvadesetog novembra 1999, Islamskarevolucionarna organizacija za kulturolo-{ka dokumenta, pri Ministarstvu kulture iislamskog upu}ivanja, pripojena je Na-rodnoj biblioteci, pove}avaju}i tako brojbibliote~kih zgrada na osam.

Drugi zna~ajan napredak ranih godi-na teku}e dekade bilo je pripajanje Na-rodne dokumentacione organizacije Na-rodnoj biblioteci i stvaranje Dokumentar-ne i narodne biblioteke Islamske Republi-ke Iran. Na svom 95-tom zasedanju, Viso-ki savet je preporu~io ovo pripajanje, saciljem „ustrojstva u upravljanju doku-mentacijom, koordinaciji odlaganja tek-stualnih materijala, korespodencije, sve-zaka i drugih nacionalnih dokumenata iz-vr{nih i sli~nih dr`avnih institucija, po-jednostavljivanja odlaganja i pristupa do-kumentima, smanjenja tro{kova i spre~a-vanja ponavljanja u postupanju“. U

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 9

odeljku C, ~lana 2 donete Rezolucije, pot-pisane od strane tada{njeg potpredsedni-ka i sekretara Visokog administrativnogsaveta, pomenuto je da }e „odgovornostii posebne funkcije Narodne dokumenta-cione organizacije biti nastavljene u okvi-ru dva nezavisna direktorata, DirektorataNarodne biblioteke i Direktorata Nacio-nalne dokumentacione organizacije, sanezavisnim planovima rada i godi{njimbud`etima.“ Nezavisnost funkcija je pod-vu~ena ponovo u ~lanu 3 iste Rezolucije:“Dokumentima i Narodnom bibliotekomIslamske Republike Irana bi}e upravljanosaglasno Statutu Narodne bibliotekeIslamske Republike Ira-na, ratifikovanom odstrane Islamske konsul-tativne skup{tine 24. ok-tobra 1990. Osniva~kiakt Narodne dokumen-tacione organizacije Ira-na, ratifikovan 27. aprila1970. godine, bi}e obave-zan u svim slu~ajevima,sem u slu~aju nesagla-snosti tog akta sa gorepomenutim Statutom.“...

Svrstavanje, procena,uni{tavanje ili odlaganjedokumentacije koja ima arhivsku vred-nost, saglasno nacionalnim standardima,odre|eni su kao du`nost Direktorata Do-kumentarne i narodne biblioteke Irana.[tavi{e, na osnovu ~lana 5 Rezolucije, no-va organizacija je u obavezi da „defini{estandarde listinga, indeksiranja i utiranjastaze stvaranja nacionalne mre`e i instru-ira dokumentacione institucije u zemlji uroku od 6 meseci, a sve u cilju standardi-zacije iskori{}avanja dokumenata“.

Kona~no, ~lan 7 Rezolucije obavezujerukovodstvo i Organizaciju za planiranjeda obezbede neophodna sredstva kako biDokumentciona i narodna biblioteka bila

u mogu}nosti da „popi{e, skenira i stvorimre`e za nacionalna dokumenta“.

Saglasno organigramu, ratifikovanomu januaru 2002, predsednika Organizacijeza Dokumentacionu i narodnu bibliotekubira Organizaciono telo upravitelja, dok senjegovo zvani~no imenovanje na funkcijuvr{i na osnovu ukaza Predsednika dr`ave.

Nova zgrada Narodne bibliotekeNova zgrada je planirana na takav na-

~in da sem bibliote~kog upravlja~kog tela,logisti~kih jedinica i parkirali{ta, ima pro-stor i za osam va`nih, specijalizovanihcentara za ~uvanje knjiga i posebna mesta

za odlaganje {tampanihpriru~nika, i spisa koji tonisu, rukopisa i retkihknjiga, kao i drugih ne-knji`nih izvora, potpunokompatibilnih svakomnovom razvoju informa-cionih tehnologija.

Nova zdanje omogu-}ava da specijalizovanimagacini budu direktnoili indirektno povezani je-dan s drugim. Glavnazbirka Narodne bibliote-ke je sme{tena u zatvore-

ne police u prizemlju zgrade, ali priru~nici(op{ti i specijalizovani) su sme{teni na otvo-rene police u ~itala~kim odajama. Rukopisii retke knjige se ~uvaju na takav na~in da seobezbedi o~uvanje kulturnog blaga zemlje.Savremene olak{ice omogu}avaju prenosriznice do odseka izdavanja knjiga.

Ukupna povr{ina na kojoj se zgradaprostire iznosi 97.000 metara kvadratnih, apodeljena je na osam glavnih jedinica. Unormalnim uslovima u zgradu je mogu}esmestiti 4 miliona knjiga i ~asopisa, ali sekapacitet mo`e uve}ati do sedam milionaknjiga, pod uslovom da se koristi intenzi-van sistem uskladi{tenja na policama.

KULTURA I DRU[TVO10

Dvadesetog novembra1999, Islamska

revolucionarna organizacijaza kulturolo{ka dokumenta,

pri Ministarstvu kulturei islamskog upu}ivanja,pripojena je Narodnoj

biblioteci, pove}avaju}itako broj bibliote~kih

zgrada na osam.

Jedinice, u su{tini, dele Biblioteku pro-storno, a zasnovane su na vrsti aktivnostikoju obavljaju:

jedinica 1, za obavljanje javnih oaktiv-nosti, sa povr{inom od 7.410 metarakvadratnih,jedinica 2, istra`iva~ka biblioteka, sa po-vr{inom od 16.000 metara kvadratnih,jedinica 3, izvr{ne logisti~ke slu`be, sapovr{inom od 4.560 metara kvadratnih,jedinica 4, mehanizovane administra-tivne slu`be i posebne li~ne pogodno-sti, sa povr{inom od 7.960 metara kva-dratnih,jedinica 5, sme{tajne slu`be, sa povr{i-nom od 7.130 metara kvadratnih,jedinica 6, zatvorene police, sa povr{i-nom od 20.000 metara kvadratnih,jedinica 7, Centar za islamske i iranskestudije za 1.150 korisnika, sa povr{i-nom od 2.080 metara kvadratnih, ijedinica 8, parkirali{te, sa povr{inomod 7.000 metara kvadratnih.U zgradi se nalazi pet ~itaonica za:

1. nauku i tehnologiju,2. op{ti katalog i bibliografiju,3. dru{tvene nauke,4. umetnost i humanisti~ke nauke,5. rukopise.

Njihov ukupni sme{tajni kapacitet je1.500 osoba.

Sagalasno prirodnim karakteristikamarasporeda i uslovima iz okru`enja, zgradasu`ava i {iri, kombinuje discipline sa slo-bodom u pogledu osvetljenja i izgleda, ipostavlja elemente me|u njih. Prostorikoje koristi publika su prirodno sme{tenina nivo na kome se nalazi trg, jedan nivovi{e, i jedan nivo ni`e od njega, kombinu-ju}i tako tri grane isprepletane iskri~avomsvetlo{}u. Svetlost sa horizonta prodire uunutra{njost kroz sporedne otvore u pro-storu, tangentna svetlost proviruje krozprozore na krovu, a frontalna preplavlju-je sve te prostore kroz prozore sa staklima

koji raspr{uju svetlost. Police uz ~itaonice,kojima nije potrebna svetlost, potisnutesu ka prednjoj zapadnoj strani, kojoj neprili~e {iroki prozori. Zatvorene centralnepolice, koje su najkabastiji elementi u pro-storu, dolaze ispod tih prostora, pritiskajucentar gravitacije zgrade i sklanjaju se odmargina zgrade da izbegnu svetlost i flui-de. Najosvetljeniji delovi plana, kancela-rije upravnika i administrativnih slu`bi,uzdi`u se do najvi{eg nivoa zgrade, a iz-nad njih je otvoreni prostor za instaliranjeantena i komunikacione opreme.

Aktivnosti Narodne bibliotekeUgovaranje

Saglasno legalno utvr|enim zadaci-ma, Narodna biblioteka je ovla{}ena daprikuplja:1. sva izdanja objavljena u Iranu,2. izdanja o Iranu, persijskom jeziku i

islamskim istra`ivanjima (posebno {iit-skim istra`ivanjima), objavljenim udrugim zemljama i na raznim jezicima,

3. dela Iranaca koji `ive u inostranstvu,4. va`ne ud`benike iz raznih nau~nih i

knji`evnih oblasti, kao i klasi~na dela,pogotovo na arapskom i engleskom je-ziku.

Na~ini akvizicijeIsporuka: Svi izdava~i, ~asopisi i proiz-

vo|a~i audio-vizuelnog materijala su pozakonu obavezni da Narodnoj bibliotecidostave dva primerka svakog novog izda-nja. Zakon se odnosi, izme|u ostalog, na:knjige, ~asopise, bro{ure, kataloge, CD-eove, postere, mape, kasete, video, slajdo-ve i sli~no.

Kupovina: Tako|e, Narodna bibliotekanabavlja materijal objavljen u inostran-stvu. ^ak dva komiteta za nabavku ruko-pisnih i nerukopisnih izdanja su odgo-vorna za odre|ivanje cene zbirki ponu|e-nih na prodaju Narodnoj biblioteci.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 11

Donacije: Od svog osnivanja, Narod-na biblioteka je uvek rado prihvatala da-rove privatnih kolekcija od strane pozna-tih ljudi i `ena, nau~nika, pisaca i drugihiz svih podru~ja delovanja.

Pojedine potrebe Biblioteke se zadovo-ljavaju na osnovu programa razmene sadrugim bibliotekama u i izvan Irana.

OrganizacijaKrajnji cilj organizacionih ili procesnih

mehanizama je da olak{a pristup infor-macijama ili izvorima uz primenu op{tih,standardizovanih, me|unarodnih meto-da. Glavne aktivnosti koje se slede na tompolju obuhvataju:

ListingKatalogizaciju i publikaciju (CIP)

Po~ev od 1998, svi iranski izdava~i suobavezni da prvo po{alju knjige koje na-meravaju da izdaju u Narodnu bibliotekukako bi iste bile evidentirane u fazi presvog izdavanja. Katalogizacija podatakaod{tampanih unutar prednje korice sva-kog naslova {tedi bilione rijala svake go-dine u organizacionim procedurama u bi-bliotekama {irom zemlje.

Post-publikaciona katalogizacijaKnjige {tampane u zemlji, dostavljene

i registrovane od strane Narodne bibliote-ke, bivaju evidentirane i njihovi identifi-kacioni podaci se unose u nacionalni bi-bliografski softer, a zatim se odla`u na od-govaraju}e police. Isti postupak se spro-vodi i sa knjigama nabavljenim iz ino-stranstva, kao i sa drugim izvorima.

Klasifikacioni knji`ni kodU cilju olak{avanja katalogizacije u bi-

bliotekama {irom zemlje, upotrebljavajuse dva op{ta klasifikaciona sistema.

IndeksacijaKatalogizacija i indeksacija se ne pri-

menjuje na novine ni novinske ~lanke.Zato se indeksacione tehnike primenjujukod organizovanja ~asopisnih ~lanaka uNarodnoj biblioteci Irana. Indeksna jedi-nica Narodna biblioteke ima pregled svih~asopisa objavljenih u Iranu i indeksira~lanke u njima objavljene. Persijska kul-turna riznica (ASFA) se koristi u tom cilju.

[irenje informacijaSem usluga koje pru`a svojim ~lanovi-

ma i ostalima koji Biblioteku pose}uju li~-no (~anstvo, ~itaonice i preporu~ene uslu-ge), Narodna biblioteka {iri informacije ina slede}e na~ine:

Online informacijeWebsite Organizacije nacionalnog ar-

hiva i Narodne biblioteke pru`a bazu po-dataka Nacionalne bibliografije Irana, Na-cionalnog indeksa i kompletne tekstove~lanaka objavljenih u Tromese~niku, `ur-nalu Narodne biblioteke Irana.

Pru`anje off-line informacijaBaze podataka poput Nacionalne bi-

bliografije i Nacionalnog indeksa su, ta-ko|e, dostupne na CD-ima koji se mogunabaviti u bibliotekama i informativnimcentrima.

Savetodavni bibliotekariSpecijalizovano osoblje je na raspola-

ganju za davanje odgovora na pitanja is-tra`iva~a putem telefona.

Razvojni standardiKao vode}a biblioteka u zemlji, i sagla-

sno njenom Statutu, Narodna bibliotekaIrana je odgovorna za upore|enje i odre-|ivanje op{tih standarda i uputstava uoblasti bibliote~kog rukovo|enja i {irenjainformacija. Neki od njih su:

KULTURA I DRU[TVO12

Bibliografije i kataloziNeki od tih izvora su:Azerbejd`anska bibliografija,Iranska istorijska bibliografija,Informaciona i komunikaciona bibliografija,Bibliografija tradicije i obi~aja Isfahana,Spisak medicinskih rukopisa,Spisak litografskih izdanja,Opisna lista nema~kih, engleskih, ruskih ifrancuskih turisti~kih vodi~a, iSpisak rukopisa Narodne biblioteke, od ~e-ga je do sada od{tampano 23 tomova.

Vodi~ kroz iranske novine i ~asopiseGodi{nji vodi~ sadr`i alfabetski spisak

i punu identifikaciju novina i ~asopisa iz-datih u Iranu, i dostavljenih Narodnoj bi-blioteci.

Enciklopedija bibliote~ke i informati~kenauke

Kao prvi i jedini rad te vrste na persij-skom, Enciklopedija je objavljena u dvatoma i plod je nau~nog rada desetine is-tra`iva~a i autora na polju bibliote~ke na-uke, informacija i identifikacije primerakau periodu od vi{e od deset godina. Prvitom, koji obuhvata unos podataka po~evod persijskog slova AA do D`, objavljen je2002, a drugi tom, koji obuhvata unos po-dataka od persijskog slova S do J, obja-vljen je 2006.

Restauracija starih ~asopisaPo~ev od ranih 1990-tih, Narodna bi-

blioteka je zapo~ela sa reprintom pojedi-nih starih i retkih iranskih ~asopisa, kojipoti~u iz kad`arskog perioda. Do sada sureprintovane novine:1. Vaghaje Etefaghie2. Doulat Alajhe Iran3. Iran va Iran-e-Soltani4. And`oman-e-Tabriz5. Akhtar6. Hablol Matin

7. Hekmat8. Soraja9. [okufe van Dane{ i10. Tarbit.

Zakon propisuje slede}e ciljeve Na-rodne biblioteke Irana:

prikupljanje, ~uvanje organizovanje i{irenje informacionih izvora, podjed-nako pisanih ({tampanih, rukopisnih ielektronskih) i usmenih, stvorenih nateritoriji Iarana, ili od strane Iranacakoji `ive van zemlje,prikupljanje, ~uvanje organizovanje i{irenje radova ({tampanih, pisanih iusmenih) iz oblasti iranskih i islamskihprou~avanja, sa posebnim naglaskomna Islamsku revoluciju iz 1979,prikupljanje, ~uvanje organizovanje i{irenje zna~ajnih radova ({tampanih,rukopisnih i usmenih) na polju nauke,tehnologije i himanisti~kih nauka, bezobzira na poreklo,naru~ivanje istra`ivanja i obezbe|iva-nje savetodavnih uputstava u veziplaniranja i rukovo|enja bibliotekom iinformacionim slu`bama,u~estvovanje u me|unarodnim istra-`iva~kim projektima sa ciljem razvojabibliotekarstva i informacionih usluga,razvijanje politike i strategije u ciljuolak{anja istra`ivanja i prou~avanja urelevantnim oblastima, u cilju promovi-sanja nacionalnih kulturnih vrednosti,obezbe|ivanje savetodavnih, tehni~-kih i usluga u oblasti planiranja za bi-blioteke i informacione slu`be {iromIrana, irazvijanje strategija koordiniranja iz-me|u narodnih, javnih i specijalizova-nih biblioteka radi lak{e razmene in-formacija.Zakon iz 1970-te, utvr|uje da je uloga

Nacionalnog arhiva Irana da pove`e i sa-~uva dokumente od nacionalnog zna~aja

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 13

u jednoj instituciji, i da obezbedi pristupjavnosti do istih. Zakon, tako|e, nala`eNacionalnom arhivu Irana da minimiziratro{kove odr`avanja arhive razli~itih vla-dinih sektora i drugih dr`avnih instituci-ja, objedinjuju}i ih na jednom mestu iuni{tavaju}i nepotrebne spise.

^asopisiSaglasno definiciji Iranske akademije

za persijsku knji`evnost, sve {tampanestvari, koje se objavljuju u unapred utvr-|enim intervalima, smatraju se ~asopisi-ma. Oni obuhvataju magazine, novine isli~no. Odeljenje ~asopisa Narodne bibli-oteke je staro koliko i sama biblioteka ipredstavlja najobuhvatniju arhivu ~aso-pisa u Iranu. Pored ~asopisa i novina, unjemu se ~uvaju i drugi materijali poputnovih biltena, izve{taja sa seminara i go-di{njaka. Arhiva starih i savremenih ~aso-pisa je dostupna istra`iva~ima. Pored ~a-sopisa na farsiju, tu se nalaze i ~asopisi naarapskom i engleskom. Tu se mogu na}iiranske novine, magazini i druga perio-di~na izdanja po~ev od kad`arske dinasti-je (vremena ro|enja iranskog novinar-stva). Skoro dve i po hiljade savremenih~asopisa, poput novina, nedeljnika, me-se~nika, tromese~nika i preko pet hiljadanaziva starih ~asopisa je navedeno u arhi-vi odeljenja.

Ostali materijaliOstali materijali obuhvataju mikrofil-

move, disertacije, postere, izve{taje, slaj-dove, marke, slike, mape, razglednice,bro{ure, kompjuterske programe, audio-knjige i druge audio vizuelne radove.

RukopisiOdeljenje rukopisa Narodne biblioteke

je prvi put osnovano 1937, kada je oko3.000 rukopisa priklju~eno Kraljevskoj na-u~noj javnoj biblioteci Irana. Ova riznica je

zaitim po~ela da se uve}ava zahvaljuju}inaporima pokojnog dr Mahdi Bajanija, (pr-vog predsednika Narodne biblioteke), idrugih. Do 1957. godine, Narodna bibliote-ka je prikupila 4.157 rukopisa i 75 fotografi-sanih dokumenata, {to je poraslo na ukup-no 5.300 dokumenata do 1976. godine.

Nakon Islamske revolucije u Iranu iz1978, rukopisi Kraljevske biblioteke pri-pojeni su riznici Narodne biblioteke, a na-kon pripajanja Revolucionarne organiza-cije za kulturolo{ku dokumentaciju Na-rodnoj biblioteci, novih 950 rukopisa je,tako|e, preneto u njen posed. Neproce-njive zbirke, poput onih iz porodice {ejhaD`afara [u{tarija, koja je imala 537 ruko-pisa, i iz porodice Mola Mohsena Gazvi-nija, koja je sadr`ala 112 rukopisa i 82 na-pisa na kamenu, donirane su Biblioteci,zajedno sa drugim nabavljenim zbirka-ma, koje su pripojene riznici Biblioteke.

Napori su doprineli da u 2004. godiniu Narodnoj biblioteci postoji 18.000 ruko-pisa. Pored tih originala, tu se nalazi i ve-liki broj fotografski izra|enih kopija ruko-pisa, dostupnih u Biblioteci. Fotografisa-ne kopije ura|ene su na osnovu vrlo ret-kih originalnih rukopisa koji se ~uvaju ubibliotekama izvan Irana. Po~ev od 1973.zapo~elo je fotografisanje tih dokumena-ta i sakupljanje njihovih kopija u Kraljev-skoj nau~noj biblioteci.

Alim {ejh Mohamad Han Gazvini, ko-ji je `iveo u Parizu, sam je izradio fotogra-fije retkih iranskih knjiga iz istorije, knji-`evnosti, geografije i medicine, koje su senalazile u francuskim bibliotekama, i po-slao ih Kraljevskoj nau~noj biblioteci. DrBahman Karimi je fotografisao nekolicinuknjiga koje su ~uvane u bibliotekama uIstambulu. Profesor Mod`taba Minavi jefotografisao preko 20 tomova rukopisa islike predao Kraljevskoj biblioteci. Neko-liko takvih rukopiosa je, tako|e, odabra-no od strane profesora Mod`tabe Minavi-

KULTURA I DRU[TVO14

ja u nekolicini biblioteka, ali su fotografi-sani i dostavljeni Narodnoj biblioteci odstrane drugih lica. Tada{nje Ministarstvokulture se pridru`ilo trci i kupilo pojedinefotografisane rukopise koji su ~uvani uprivatnim zbirkama, kako bi pove}alo tujedinstvenu riznicu Narodne bibliotekeIrana.

Proces sakupljanja mikrofilmova ret-kih, odabranih knjiga iz drugih bibliotekaili kulturnih centara nastavlja se i dalje.Skora{nji primer je mirkofilmovanje pre-ko 100 naslova retkih rukopisa koje ~uvaD`om’atol Mad`ed centar u Dubaiju.

Vredni, retki rukopisiRukopisno blago Narodne biblioteke

Irana je jedno od najve}ih dragocenostiove zemlje, a sadr`i riznice znanja velikihiranskih pisaca u oblasti filozofije, mistici-zma, islamske jurisprudencije i principa,medicine i astronomije, na farsiju i arap-skom jeziku. Neke od tih knjiga su jedin-stvene i neprocenjive. Riznica, tako|e, ~u-va prve persijske prevode evropskih dela.Kolekcije pa~vorka i kaligrafije znameni-tih umetnika, poput Darvi{ Abdol Ma-d`id Taleganija, sejed Golestanija, Ema-dol Kotaba, Zejnol Abedin Esfahanija, Ar-sand`anija, Ahmad Nejrizija i porodiceVesal su me|u najvrednijim primercimakoji se ovde ~uvaju.

Neki od najvrednijih rukopisa koji senalaze u Narodnoj biblioteci su:1. Ketabol Ekhlas, Abu Abdolah Hosein

bin Ibrahim, poznat kao Adib Natanzi,preminuo 477. godine muslimanskeere, delo napisano 475. god. (doku-ment broj ein/1143).

2. Ehja Olume Ddin, emam MohamadGazali, preminuo 505. muslimanskeere, delo napisano 597. god. (doku-ment broj ein/454).

3. Divan Ablaha Bagdadija, MohamadBin Bahtijar, poznat kao Ablah Bagda-

di, preminuo 579. ili 580. godine musli-manske ere, delo napisano 599 (doku-ment broj ein/387).

4. Zbirka epistola Bu Ali Sine, Abu Ba Ba-rakat Bagdadi, Baba Afzal Ka{i i nekeepistole [ahabedin Sohrevardija, delanapisana 659. god. muslimanske ere(dokument broj f/2412).

5. [arol E{arat i Tanbihat, delo napisanood strane Havd`e Nasiredin Tousija usedmom veku, koji je preminuo 672.godine muslimanske ere (dokumentbroj ein/1153).

6. Atazkarato Nasiria, Havd`e NasiredinTusi, preminuo 672. godine musliman-ske ere, delo napisano u sedomom ve-ku (dokument broj ein/1920).

7. Sabrana dela Sa’adija, {ejh Moslehe-din Sa’adi, preminuo 691. godine mu-slimanske ere, napisano 784. godine(dokument broj f/2493).

8. D`ame’o Tavarik Hasani, Hasan ibn[ahab, astronom iz devetog veka mu-slimanske ere, delo autorizovano 857,napisano 880. godine muslimanske ere(dokument broj f/1330),

9. Sabrana dela D`amija, AbdorahmanD`ami, preminuo 898. godine musli-manske ere, napisano 877. godine (do-kument broj f/1335),

10. Fosusol Hekam, Mohiedin Bin Arabi,preminuo 638. godine muslimanskeere, napisano od strane {ejha Baha’ieau prvoj polovini jedanaestog veka (do-kument broj ein/2710).

11. Deset naslova rukopisnih knjiga, stvo-reno, napisano i pe~atirano od straneMola Mohsen Gazvinija.

Organizovanje rukopisnih zbirkiPre nego {to je Narodna biblioteka Ira-

na zvani~no nastala, spisak, od preko 300rukopisa skupljenih za Kraljevsku nau~-nu biblioteku, bio je sa~injen i objavljenod strane pokojnog Abdol Aziz D`avaher

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 15

Kalama 1924. i 1925. Spisak je sadr`avao348 originalnih rukopisa i 46 fotografisa-nih kopija.

Napore je nastavio dr Mahdi Bajani,koji je izdao nekoliko a`uriranih spisko-va. Kasnije, komisija, koju su ~inili Irad`Afshar, Mod`aba Minavi, Abas ZarjabKho’i, Mohamad Tagi Dane{ Pad`u i Se-jed Abdolah Anvar, sa~inila je sadr`aj po-dataka o rukopisnom blagu, koji se odno-sio na bibliografske i istorijske informacijeza svaki rukopis ~uvan u Narodnoj bibli-oteci. Ovaj identifikacioni proces nasta-vljen je sve do 1968.

Sejed Abdolah Anvarizdao je 10-tomnu listurukopisa Narodne bibli-oteke u vremenu od1964. do 1979, koriste}iiste podatke. U tomovi-ma od 1 do 6 navedenasu 3082 persijska rukopi-sa, a 1975 arapskih ruko-pisa je navedeno u to-movima od 7 do 10.

Tokom 1993-2002, drHabibolah Azimi, dr Ali-nagi Monzavi, dr AmireZamiri i Zohre Mo’ajeriobjedinili su tomove 11-19, koji navode 2700arapskih rukopisa. Tomo-vi 21-22 (molitvene knjige i primerciKur’ana) sakupljeni su od strane dr RezeHanipura.

Sa~injavanje popisa je jo{ uvek u toku.Ukupno 12.000 rukopisa Narodne biblio-teke je evidentirano do sada. Od toga,80% je uneto u centralnu bazu podatakaNarodne biblioteke.

Dostupnost rukopisaNakon {to su uneti u poseban katalog,

navedeni u zvani~ni spisak (a spisak obja-vljen), rukopisi su u~injeni dostupnin is-

tra`iva~ima pod odre|enim, naj~e{}e ni-`e navedenim uslovima, i to, da su:1. predava~i na fakultetima i seminari-

ma,2. post-diplomci i polaznici seminara,3. strani istra`iva~i sa preporukom pre-

dava~a ili poslodavca, ili sa zahtevomnjihovih ambasada ili kulturnih centa-ra suverenih dr`ava,

4. a ostali, nakon podno{enja preporukaod strane njihovih predava~a ili poslo-davaca, ili sopstvene pismene molbe, ipribavljanja saglasnosti od strane od-

govaraju}eg stru~njakaiz Odeljenja za rukopiseu Biblioteci.

Litografske knjigeZahvaljuju}i svom je-

dinstvenom kvalitetu,istoriji i nau~no-istorij-skoj vrednosti, kao iimunosti na delovanje{teto~ine, zbirka litograf-skih knjiga je odvojenaod drugih zbirki i posta-vljena na ekskluzivnomesto u 1995. godini. Tajdeo riznice je od svogformiranja kumulativnoidentifikovan, registro-van i popisan.

Tako|e, nastavljeno je sa stvaranjemdigitalne banke podataka, mikrofilmova-njem i skeniranjem. Trenutno ovu riznicu~ini vi{e od 13.000 tomova litografisanihknjiga na persijskom, arapskom, urdu iturskom, koje originalno poti~u iz Kra-ljevske nau~ne biblioteke, kao i doniranezbirke, poput onih od [admana, Motase-mosaltane, a odskora i ona od porodice{ejha D`a’afara [u{tarija, kao i nabavljeneknjige.

Trinaest hiljada tomova utisnutih u ka-menu se sastoji od 4025 arapskih i 7725

KULTURA I DRU[TVO16

Ukupna povr{ina na kojojse zgrada prostire iznosi

97.000 metara kvadratnih,a podeljena je na

osam glavnih jedinica.U normalnim uslovima u

zgradu je mogu}e smestiti4 miliona knjiga i ~asopisa,

ali se kapacitet mo`euve}ati do sedam milionaknjiga, pod uslovom da sekoristi intenzivan sistem

uskladi{tenja na policama.

persijskih. Preko 95% napisa na kamenimplo~ama u Narodnoj biblioteci je identifi-kovano i popisano. Pojedini istaknuti pri-merci natpisa na kamenim plo~ama izNarodne biblioteke privla~e pa`nju jer suistinski jedinstveni u odnosu na njihovuistoriju, retkost, umetni~ke i dekorativnekvalitete, kao i na subjekte kojima su bilinamenjeni.

Pojedini od tih vrednih dokumenatasu prvi iranski novinarski radovi (na~inje-ni u Teheranu i Tabrizu).

Ru~no pisanidokumenti

Kolekcija sadr`i okomilion stranica rukompisanih dokumenata. Po-slednjih godina vr{i seevidentiranje i popis tihdokumenata. To je naj-vrednija zbirka iranskihrukopisa, istorijskih do-kumenata, koja uklju~u-je oko 300 dekreta safa-vidskih i kad`arskih kra-ljeva i prin~eva. Najstari-ji dekreti iz kolekcije suizdati od strane safavid-skog {aha Tahmasba. De-korativna umetnost kori-{}ena u dekretima Nase-redin {aha je me|u najlep{im primerimapozlate na dokumentima u Iranu. Rizni-ca, tako|e, krije i manju kolekciju doku-menata ispisanih od strane samog Nase-redin {aha, i ona je unikat u svojoj vrsti.

Drugi veliki deo riznice sastoji se odrukopisnih dokumenata koji su original-no ~uvani u arhivama na dvorivima Ka-d`ar dinastije; pojedini prepisani masti-lom, i drugi originalni rukopisi.

Istra`ivanje tih zbirki otkriva mnogonovih, zna~ajnih aspekata savremeneiranske istorije.

Nabavka rukopisa, litografskih knjiga idokumenata

Zbirke Narodne biblioteke su nabavlje-ne putem donacija ili kupovinom. Pojediniznameniti iranski nau~nici su poklonilisvoje privatne zbirke Narodnoj biblioteciili su, u svojim testamentima, zahtevali odnaslednika da to u~ine nakon njihove smr-ti. Porodice [u{tari i Nahvi su me|u po-znatim darodavcima retkih knjiga i doku-menata za Narodnu biblioteku. Pokloni suregistrovani pod imenom doniraju}e po-rodice i sme{tene na posebne police. Za

one koji su voljni da pro-daju svoje privatne zbir-ke rukopisa i litografija,od zna~aja je da u Biblio-teci postoji poseban ko-mitet za nabavku, koga~ine stru~njaci koji odlu-~uju o nabavnoj ceni sva-kog ponu|enog primer-ka, razmatraju cenu saprodavcem, i tek nakonpostizanja me|usobnesaglasnosti pristupajukupovini. Pribavljeni do-kumenti se prvo eviden-tiraju u bazi podataka, is-pituju na postojanje {tet-nih mikroorganizama azatim odla`u u klimatizo-

vani prostor sa policama. Tek nakon toga,dokumenta su na raspolaganju publici.

Riznica islamskih i iranskih studijaOd svog nastanka, Narodna biblioteka

Irana je sakupljala knjige iz razli~itih disci-plina iranskih studija. Godine 1963, sveknjige sakupljene u rubrici Iran, preme{te-ne su u posebno odeljenje, koje je kasnijepostalo zna~ajan deo Biblioteke. Odeljenjeje nastavilo da se uve}ava nakon Islamskerevolucije i preimenovano je u Odeljenjeza iranske i islamske studije. Sve knjige

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 17

Rukopisno blago Narodnebiblioteke Irana je jednood najve}ih dragocenosti

ove zemlje, a sadr`iriznice znanja velikih

iranskih pisaca u oblastifilozofije, misticizma,

islamske jurisprudencijei principa, medicine

i astronomije, na farsijui arapskom jeziku.

Neke od tih knjiga sujedinstvene ineprocenjive.

ovog dela riznice su objavljene na jezici-ma koji nisu farsi, ni arapski. Putopisi za-padnih posetilaca su me|u najprivla~ni-jim primercima. Neki od njih datiraju i odpre 400 godina. Tu se ~uvaju i ~asopisi i di-sertacije, koji ~ine jednu od najobimnijih inajbogatijih riznica te vrste u svetu. Preo-vla|uju}i jezici ovih dokumenata su en-gleski, francuski, nema~ki i ruski.

Elektronska izdanjaNacionalni iranski registar CD sadr`i

podatke o ~lancima objavljenim u svim~asopisima Islamske Republike Irana. Ti~lanci su preneti na CD uz primenu Kul-turolo{kog farsi re~nika. Pored pretrageCD za ~lancima po spiskovima, ~lanci se,tako|e, mogu tra`iti na osnovu naslova,autora ili imena ~asopisa u kojima su sepojavili. Nacionbalni iranski registar seobjavljuje tri puta godi{nje. Njemu je mo-gu}e pri}i preko interneta.

Istra`ivanje i obrazovanjeU svom od strane skup{tine ratifikova-

nom Statutu, Biblioteka je odre|ena i kaoistra`iva~ka i obrazovna institucija. Istra-`ivanje i obrazovanje su ozna~eni kaojedne od glavnih funkcija Biblioteke.Glavni cilj tih funkcija Narodne bibliotekeje usavr{avanje bibliote~kog rukovodstvai {iranje informacija u Iranu. Bibliotekastalno zapo{ljava {ezdeset stru~njaka safakultetskim obrazovanjem, saglasno ak-tima Ministarstva nauke, istra`ivanja itehnologije.

Glavne istra`iva~ke i obrazovneaktivnosti Narodne biblioteke

Narodna biblioteka:1. defini{e standarde razli~itih vrsta bi-

blioteka, informativnih centara i njiho-vih funkcija,

2. stvara neophodne izvore za lak{e bi-bliote~ko i informatorsko upravljanje,

poput tematskih farsi naslova, doku-mentovanih po principu ~iji je koji,re~nika, iranskih oznaka, ekstenzijaragrani~avaju}ih kategorija u vezi Ira-na, islama i sli~nog,

3. oboga}uje bibliote~ku i informati~kunauku u Iranu, i izme|u ostalog, obja-vljuje osnovni nau~ni materijal popredmetima,

4. objavljuje tromese~nik, ure|uje Enci-klopediju biblioteke i informati~ke na-uke, druge knjige radi poja~anja inter-akcije me|u iranskim stru~njacima idaljeg podsticaja sektora,

5. vodi primenjena i fundamentalna is-tra`ivanja, koja zapo~inju nakon ratifi-kacije od strane Istra`iva~kog savetaBiblioteke,

6. tako|e, poma`e istra`ivanja koja spro-vode druge institucije na polju bibliu-ote~kog upravljanja, {irenja informaci-ja, iranskih i islamskih studija.

Kursevi i radioniceTokom godine se odr`avaju kratki i du-

`i kursevi za zaposlene u Biblioteci, kakobi njihovo znanje i ve{tine bili obnovljeni.

Predavanja i seminariNarodna biblioteka organizuje redov-

na nau~na predavanja i seminare, samo-stalno, ili u saradnji sa drugim nau~niminstitucijama. Saop{tenja sa tih de{avanjaobjavljuju se na internetu, ili kao knjige.

Podr{ka nau~nim i istra`iva~kimudru`enjima

Narodna biblioteka je oduvek izra`a-vala spremnost da drugim istra`iva~kim inau~nim grupama stavi na raspolaganjesopstvene pogodnosti kako bi im pomo-gla u njihovim nastojanjima.

prevelaMirjana Abdoli

KULTURA I DRU[TVO18

Allame Ali Akbar Dehkhoda (1879-1959) je bio zna~ajan iranski lingvista

koji je, kao autor najobimnijeg ikada obja-vljenog re~nika persijskog jezika, u najve-}oj meri zadu`io persijski jezik. Veliki re~-nik persijskog jezika, {tampan u preko 50tomova, obuhvata kompletnu leksikupersijskog jezika, sa preciznim zna~enjemi bogatim lingvisti~kim obja{njenjima.

Dehkoda je ro|en u Teheranu 1879. go-dine. Sa 10 godina je ostao bez oca. Godi-ne 1899. upisuje se na novootvoreni Ko-led` politi~kih nauka u Teheranu, na komeupoznaje osnove novih nau~nih disciplinai studira francuski jezik. Nakon studija po-~inje da radi u Ministarstvu spoljnih poslo-va. Sa 24 godine postaje pomo}nik DouleGafarija, opunomo}enog iranskog amba-sadora za podru~je Balkana, sa kojim 1903.godine polazi u diplomatsku misiju poEvropi. Dehkhoda u Evropi provodi okodve i po godine, od toga najvi{e u Be~ugde usavr{ava francuski jezik i upoznajese sa modernim naukama. Boravak uEvropi poma`e mu da upozna modernoevropsko dru{tvo koje je u to vreme prola-zi kroz zna~ajne tehnolo{ke i dru{tvenepromene, a tako|e, i sa liberalnim demo-kratskim idejama koje u nekim delovimaEvrope uzimaju maha. Dehkhodin povra-tak u Iran podudario se sa po~etkom kon-stitucionalisti~kog pokreta. Negde oko1907. godine, sa D`ahangir Hanom i Ka-sem Hanom pokre}e dnevni list Sur-eEsrafil.1 List je imao zna~ajnu ulogu na po-~etku konstitucionalisti~kog pokreta, a po-pularno-satiri~na Dehkhodina kolumna

„Koje{tarije“ (]arand o parand) ismevalaje dvor i nazadne snage u dru{tvu. Njegovstil, bez presedana u dotada{njoj persijskojknji`evnosti i `urnalistici, ozna~io je poja-vu nove {kole u iranskom novinarstvu, pai {ire, u savremenoj prozi. Pisao je jezikomkojim govore ljudi sa bazara i ulice, umestodotada{njeg, u knji`evnim krugovima po-pularnog, ki}enog i didakti~kog stila sklo-nog popovanju i poukama.

U svojim kriti~ki obojenim tekstovimauperenim protiv despotizma, pot~injeno-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 19

KULTURA I DRU[TVO

Ali Akbar Dehkhoda, pionirmoderne iranske leksikografije

Naslovna strana Dehkhodinog Re~nika

sti i korupcije monarhije, Sur-e Esrafil jeodra`avao te`nje konstitucionalisti~kogpokreta; argumentacija i izra`eni politi~kisarkazam u odbrani konstitucionalisti~-kog pokreta bili su bez presedana i zakratko vreme, list je pridobio {iroke na-rodne mase, zbog ~ega je nekoliko putazabranjivan, nakon ~ega nije izlazio nadu`e ili kra}e vreme.

Bio je prvo glasilo u modernoj istorijiIrana koje se prodavalo javno, po ulica-ma, a prodavali su ga deca i uli~ni pro-davci – kolporteri, u vreme kada stanov-nici Teherana, osim tradicionalnih recito-vanja epova u kafe~ajnicama nisu znali zadrugi vid dru{tvenog `ivota i razonode.

Kada je 1907. godine kad`arski vladarMuhamed Ali {ah2 raspustio Narodnuskup{tinu, liberali, me|u kojima je bio iDehkhoda, bili su prinu|eni da napustezemlju. Dehkhoda odlazi u Istanbul, aodatle u Evropu, ta~nije Francusku, zatim[vajcarsku, gde objavljuje tri broja lista

Sur-e Esrafil. Zatim ponovo odlazi u Is-tanbul, gde uz pomo} iranskih trgovacanastanjenih u Turskoj pokre}e dnevni list„Soru{„. Glavni izvor finansiranja ~asopi-sa bili su prilozi iranskih trgovaca uz ~ijupomo} je objavljeno petnaest brojevaovog ~asopisa koji je distribuiran u Iran.Godine 1910, nakon svrgnu}a MuhamedAli {aha, Dehkhoda se vra}a u domovinu.

Tokom Prvog svetskog rata Dehkhodaje prona{ao uto~i{te u nepristupa~nimoblastima plemena Bahtijar, u pokrajini^ahar mahal. Kada je Reza han zbacioposlednjeg kad`arskog vladara, Ahmed{aha, i utemeljio Pahlavi dinastiju, Dehk-hoda se povukao iz javnog i politi~kog `i-vota i posvetio knji`evnom i intelektual-nom radu. U tom periodu prihvatio se ko-losalnog zadatka – sastavljanja enciklope-dijskog re~nika persijskog jezika.

Posle rata i za vreme nacionalisti~kogdemokratskog pokreta koji je predvodiodoktor Mosadek, Dehkhoda se nakratkovratio na politi~ku scenu i podr`ao Mosa-deka. Nakon pu~a 1953. godine, kada jeCIA oborila Mosadekovu demokratskuvladu i na vlast ponovo dovela dinastijuPahlavi, i kada su usledile decenije repre-sije i `estoke cenzure, Dehkhoda se vratiospisateljskom radu.

Dehkhoda je umro 25. februara 1956.godine. Sahranjen je u porodi~noj grobni-ci u Reju, nadomak Teherana.

Re~nikNajva`nije i najve}e Dehkhodino delo

je Re~nik persijskog jezika na kome je ra-dio izme|u 45 i 50 godina. Vremenski, toobuhvata du`i period nego {to je Ferdosi-ju trebalo da napi{e „[ahnamu“, najve}eepsko delo persijskog jezika. Zato nimalone ~udi {to se u Iranu smatra da je jo{ sa-mo Dehkoda svojim Re~nikom uradio ta-ko veliku i zna~ajnu stvar za persijski je-zik, kao {to je Ferdosiju po{lo za rukom sa

KULTURA I DRU[TVO20

Ali Akbar Dehkhoda, rad Ali Akbar Sanatija (1978)

~uvenom „[ahnamom“. Danas je Dehk-hodin Re~nik nezaobilazan izvor podata-ka u svakoj iranskoj biblioteci.

Re~nik obuhvata kompletnu leksikupersijskog jezika, uklju~uju}i i lokalne go-vore, toponime, nau~ne izraze, li~na ime-na kao i arapske re~i i izraze. Pored svakeodrednice dato je njeno etimolo{ko zna-~enje, na~ini upotrebe, ta~an izgovor, re-levantni izrazi, kao i mno{tvo drugih po-dataka. Dehkhodin Re~nik je istovreme-no i enciklopedija, referentni izvor zamnoge nau~ne discipli-ne, i re~nik. On je nau~nidragulj neophodan usvakoj nau~no-obrazov-noj instituciji.

Poslednje poglavljeprvog izdanja Re~nikaobjavljeno je 1981. godi-ne, pedeset godina na-kon objavljivanja prvogpoglavlja. Re~nik se sa-stoji iz 222 poglavlja kojaobuhvataju 26 000 strana.Poglavlja obuhvataju342262 tema (odeljaka) i57547 izraza, sa dokumentovanim referen-cama iz persijskih knji`evnih tekstova. Ia-ko Dehkhodin Re~nik po definiciji nije en-ciklopedijsko delo, on sadr`i brojne refe-rentne ~lanke o raznim temama.

Rad na Re~niku trajao je blizu pedesetgodina; njegova gra|a je obuhvatala neko-liko miliona registara koje je Dehkhoda ne-umorno i danono}no skupljao tokom ve}egdela svog `ivota. Po njegovom svedo~enju,nikada nije prekidao rad na prikupljanju iklasifikovanju registara, osim u dva slu~aja:prilikom maj~ine smrti, kada je obustaviorad na dva dana i isto toliko kada je sam biote{ko bolestan. Ideja o sastavljanju opse-`nog re~nika koji bi sadr`avao sve leksemepersijskog jezika sa zna~enjima, kao i svaneophodna obja{njenja o njima, javila mu

se jo{ u vreme kada se krio u selima oblasti^ohar Mahal Bahtijari. Do tada je sakupionekoliko miliona registara iz najrazli~itijihizvora – od tekstova iz persijske i arapskepoezije i proze, preko pisanih i {tampanihre~nika do raznih dela iz istorije, geografije,medicine, matematike, geometrije, filozofi-je, teologije, prava. Na jednom mestu onka`e: „Do sada nigde, na jednom mestu, ni-su sakupljene sve persijske re~i; ima ih nahiljade, {to persijskih {to stranih, koje se na-laze u op{toj upotrebi, a da ih niko nije sa-

kupio, ili je sakupio ali ni-je objavio... bele`enje ne-koliko hiljada re~i i njiho-vo abecedno klasifikova-nje je posao za ceo `ivotnivek, pa i vi{e od toga, aovaj rad ni~im nije preki-nut, sem u dva slu~aja, ito prvi put, na samo ne-koliko dana, usled bolestii drugi put na dva danausled maj~ine smrti – Bogda joj du{u prosti – i sempo nekoliko minuta neop-hodnih za svakodnevne

`ivotne potrebe tokom dana, mogu da ka-`em da sam na njemu radio i tokom mno-gih no}i – koliko puta sam usred no}i usta-jao da ne{to zabele`im!“

Godine 1945. milione skupljenih regi-stara Dehkhoda je poklonio Narodnojskup{tini koja je usvojila zakon o {tampa-nju Re~nika i osnivanju Instituta za nego-vo publikovanje i promociju. Neposrednopo usvajanju nacrta za objavljivanje Re~-nika Dehkhoda je umro. Posao koordina-cije svih poslova vezanih za dalju promo-ciju Re~nika, Dehkhoda je testamentompoverio doktoru Muhamedu Mo’inu. Na-kon njegove smrti, ovaj posao su nastavi-li dr Sejed D`afer [ahidi i dr Dabir Sijaki.

Odnedavno, Dehkhodin Re~nik po-stoji i u CD formatu, zahvaljuju}i napori-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 21

Rad na Re~niku trajaoje blizu pedeset godina;

njegova gra|a jeobuhvatala nekoliko

miliona registara koje jeDehkhoda neumorno idanono}no skupljaotokom ve}eg dela

svog `ivota.

ma Dekhodinog Instituta koji sada radi usastavu Filolo{kog fakulteta Univerzitetau Teheranu. Zbog svoje izuzetne kulturnei nau~ne vrednosti i ogromnog zna~aja zapersijski jezik, druge ustanove i instituci-je su spre~ene da se bave izdavanjem ipromocijom Dehkhodinog Re~nika. Zbogposebne op{te i nau~ne va`nosti koju u`i-va Dehkhodin Re~nik, bi}e donet zakonpo kome }e objavljivanje i distribucija bi-lo Re~nika ili njegove CD verzije biti unadle`nosti Dehkhodinog instituta i pokome se to izri~ito zabranjuje ostalim in-stitutima i izdava~kim ku}ama.

Do kraja 1980. godine od{tampan jeposlednji tom ovog monumentalnog de-la. Skoro 70 godina neprestanih napora unjegovom sastavljanju, i skoro 45 godinada ugleda svetlost dana, dovelo je do vi-{estrukih problema u prvom izdanju. Ia-ko su ovi problemi mali u pore|enju samonumentalnim zadatkom publikovanja,zna~aj ovog dela i njegovo mesto u studi-jama persijskog jezika, knji`evnosti i kul-ture, u~inili su neophodnim objavljivanjedrugog izdanja u kome }e svi pomenutinedostaci biti eliminisani.

U novom izdanju izvr{ena je korekcijakompletnog teksta od strane tima ekspe-rata. Ura|ena je moderna grafi~ko-tehni~-ka priprema i prelom teksta. Ta~nost svakepojedina~ne re~enice je bri`ljivo provere-na dva puta, kao i ta~nost abecednog reda.Novo izdanje je {tampano je u 15 tomovasa pojedina~nim obimom od 1500 strani-ca, u ~vrstom povezu, na veoma tankom ivisoko neprozirnom papiru poznatomkao ’biblijski’ koje ne dozovoljava probija-nje otiska na suprotnoj strani.

„Poslovice i kazivanja“ (Amsal va he-kam) je drugo po zna~aju Dehkhodinodelo. U njemu je sakupljena ve}ina izreka,

poslovica, maksima, kuranskih ajeta, pe-sama, pri~a i predanja koji se nalaze u sva-kodnevnoj upotrebi u persijskom jeziku.

Kada se 1918. godine vratio u Teheran,Dehkhoda je po~eo rad na opse`noj studi-ji o izrekama koje koriste obi~ni ljudi, isvim drugim poslovicama koje ~ine boga-to knji`evno nasle|e persijske knji`evno-

sti. U vreme kada su Dehkhoda i njegovisaradnici radili na prikupljanju registaraza Re~nik, tada{nji ministar obrazovanja,E’temad Doula Karagezlu, mu je predlo-`io da u jednu zasebnu knjigu sabere po-slovice, izreke, kazivanja, maksime i raznedruge predaje, budu}i da ne postoje sred-stva za {tampanje Re~nika i da je njegovosakupljanje dugotrajan posao. On tadapo~inje da kasifikuje prikupljeni materijal,

KULTURA I DRU[TVO22

Naslovna strana Poslovica i kazivanja

formira svoju kompilaciju i tra`i korensvake pojedina~ne jedinice i njenih varija-cija. Ovo je dovelo do sakupljanja ~etvo-rotomne zbirke „Amsal va hekam“, koja jeobjavljena izme|u 1929-1932. godine.

Dekhoda je iz razo-node ponekad pisao ipesme, ali poezija nika-da nije bila njegova glav-na preokupacija. Njegovpesni~ki opus sabrao jeMuhamed Mo’in, koji gaje podelio u dve grupe:u prvoj su dela u klasi~-nom stilu napisana pouzoru na stare pesnike, au drugoj su pesme u kojima je primetanodre|eni poetski modernizam. Dehkho-da je iza sebe ostavio temeljan i dubok is-tra`iva~ki rad o zna~ajnim delima klasi~-ne pozije. Iako se poezijom nije nikadozbiljno bavio, neke njegove pesme veo-ma su ~itane i danas.

Dehkhoda je bio izvrstan poznavalacfrancuskog jezika. Sa francuskog je napersijski preveo nekoliko knjiga, koje ni-kada nisu objavljene. Pored ostalog, pre-veo je Monteskjeov „Uspon i pad Rima“(na drugim mestima: Duh zakona). U nje-govoj zaostav{tini nalazi se francusko-persijski re~nik na kome je radio od ranemladosti do kraja `ivota. Re~nik sadr`itermine iz raznih oblasti, od nauke, istori-je, knji`evnosti, geografije i medicine nafrancuskom jeziku sa odgovaraju}im per-sijskim i arapskim ekvivalentima, koje jeDehkhoda godinama detaljno prikupljaoiz najzna~ajnih izvora na persijskom iarapskom.

Godine 1945. u Dehkhodinoj ku}i uTeheranu otvoren je Dekhhodin institut.Nakon Dehhodine smrti brigu o Re~nikupreuzeo je Iranski parlament da bi ga1957. godine poverio Odeljenju za persij-ski jezik Univerziteta u Teheranu. Dr Mu-

hamed Moin, poznati univerzitetski pro-fesor, i jedan od koautora Re~nika, posta-vljen je na mesto predsednika Dehkhodi-nog instituta. Za potpredsednika je ime-novan dr Sejjed D`afer [ahidi, poznati

akademik. Nakon Moi-nove smrti 1971, dr [ahi-di je postao predsednikInstituta.

Godine 2007. povo-dom 51. godine od smrti,Dehkhodinom Institutuje, kao donacija, priklju-~ena privatna bibiliotekapoznatog iranskog nau~-nika, Sejeda D`afera [a-

hidija, sa preko 8000 naslova i stvarana to-kom vi{e od pedeset godina pregala{tvana polju kulture i istorije. D`afar [ahidi jebio ugledni iranski lingivsta i istori~arislama, poznat po saradnji u Dehkhodi-nom Re~niku i Moinovom re~niku persij-skog jezika.

priredioAleksandar Dragovi}

NAPOMENE

1 Serafimova truba.2 Mohammad Ali {ah (1872 -1924) persijski kralj di-

nastije Kad`ar, vladao od januara 1907. do jula1909. godine, bio je protivnik konstitucionalisti~-kog pokreta. Godine 1907. raspustio je iranskuSkup{tinu koju je bombardovao uz vojnu i poli-ti~ku pomo} Rusije i V. Britanije.

LITERATURA

Logat nameje Dehkhoda, Daneshgahe Tehran, Danes-hkadeje adabijat va olume ensani, Teheran, 1138.

Ali Akbar Dehkhoda, Emsal va hekam, Amir Kabir, Te-heran, 1391.

A. A. Dehkhoda, www.tebyan.netA. A. Dehkhoda, Iran Chamber Society Ali Akbar Dehk-

hoda, a Man of Peace, Iran Chamber Societyhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ali Akbar Dehkhoda

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 23

Dehkhodin Re~nik jeistovremeno i enciklopedija,

referentni izvor za mnogenau~ne discipline, i re~nik.

On je nau~ni draguljneophodan u svakojnau~no-obrazovnoj

instituciji.

Stotinama hiljada godina priroda te~esvojim tokom i godi{nja doba se u ta~-

nim ciklusima smenjuju jedno za drugim.U cikli~noj smeni i stalnom ponavljanjupriroda odslikava stalnu `elju ~oveka zapromenama, za obnovom svoje unutra-{njosti i okru`enja. Iako se na prvi pogled~ini da se sada{nja civilizacija ne protivisvakodnevnom obnavljanju, mi ipak vidi-mo da je savremeni ~ovek usvojio jedanma{inski na~in `ivota, zasnovan na una-pred prora~unatim radnjama i mogu}imposledicama {to ga je odvojilo od ve~nihprincipa po kojima je sazdan univerzum iu~inilo nemarnim prema samom sebi.Danas na sve strane vidimo rezultate po-ti{tenosti, pesimizma i mnogih drugih ne-gativnih ose}aja u `ivotu modernog ~ove-ka; svuda oko nas ose}amo nepoverenje i`elju za osamom. Obnavljanje prirode,koje se de{ava svake godine, poziva ~ove-ka da se i on menja. Prole}e dolazi nakonzime, a ~ovekov umoran duh, vra}anjemovim ve~nim principima i nepromenlji-vim na~elima mo`e iza}i iz tog stanja. No-ruz, ili praznik Nove godine, je praznikkoji se poklapa sa dolaskom prole}a i o`i-vljavanjem prirode.

Noruz kroz istorijuPo~etak prole}a se obele`avao i prosla-

vljao u mnogim dru{tvima i zajednicamakoje su bila utemeljene na poljoprivredi.Poznati iranski nau~nik, Mehrdad Bahar,noruz predstavlja kao praznik kulturolo-{kog konteksta Irana i Mesopotamije, i isti-~e da su „obi~aji vezani za ovaj veliki danpreneseni na podru~je Mesopotamije ve-

rovatno kroz nomadske selidbe stanovni-{tva koje je nastanjivalo iranske prostorejo{ u tre}em milenijumu pre nove ere“.Profesorka @ale Amuzgar u delu „Jezik,kultura i mit“ pi{e da je proslava sli~na no-ruzu zabele`ena 2500. godine p.n.e. u Va-vilonu. Ta sve~anost se zvala ‘zagmug’ iprire|ivana je na po~etku prole}a, u ~astonda{njeg bo`anstva Marduka, a central-na sve~anost je organizovana u njegovomvelikom hramu. Noruz je jo{ od davninabio poznat i semitskim plemenima u ovomdelu sveta, a slavile su ga i mnoge arapskeplemenske zajednice pre pojave islama.

Na otkrivenim i istra`enim epigrafimakoji datiraju iz ahamenidskog perioda,uklesani su podaci koji pokazuju da je ta-da{nje stanovni{tvo bilo dobro upoznatosa obi~ajima noruza i da ga je proslavljalokao drevni praznik. Kraljevi iz dinastijeAhamenida su noruz sve~ano proslavljalina dvoru u Persopolisu. Sa~uvani pisanidokumenti pokazuju da je tih dana vla-dar primao delegacije raznih naroda iobla~io sve~anu, nacionalnu ode}u i pri-mao poklone, a da je slavlje prire|ivano usve~anom delu dvorca koji se zove Apa-dana. Prema mi{ljenju profesorice Amu-zgar, ne posedujemo dovoljno provere-nih informacija o na~inu proslave noruzau periodu Ahamenida i A{kanida. Me|umalobrojnim podacima koji su iz tog peri-oda stigli do nas, jeste to da je persijskivladar Kir Veliki, koji je napisao svojevr-snu prete~u Povelje o ljudskih pravima,po{to je osvojio Vavilon, na ceremonijiproslave po~etka prole}a (zigmug) ustoli-~io svoga sina Kambiza na mesto kralja

KULTURA I DRU[TVO24

KULTURA I DRU[TVO

Noruz, iranska Nova godina

Mesopotamije. Gr~ki istori~ari su zapisalii podatak da se Iranci `ene na po~etkuprole}a i da mlado`enja pre odlaska umladena~ku sobu jede samo jabuke i sr`kamilje kosti.

U periodu A{kanida (250. p.n.e.-226.n.e.) i poslednje predislamske vladarskedinastije Sasanida (224.-652.), Iranci sunoruz proslavljali u skladu sa obi~ajima ipropisima koje su gajili i po{tovali njihovipreci. Informacije ko-je o na~inu obele`a-vanja noruza donoseislamski hroni~ari iputopisci, verovatnosu opisi obi~aja iz sa-sanidskog perioda.Tako na primer, u de-lu „Studija o Sasani-dima“, autora Ino-stranceva, nalazimopodatak da su iran-ske devojke u tokunoruza kri{om odla-zile na vodeni~ke sla-pove i u vr~eve za-hvatale vodu sa vo-deni~kih kamenova.Na vr~eve su stavljale|erdane od rubinananizane na zlatnunit. Kasnije, u abasid-skom periodu i to-kom vladavine iran-skih dinastija Sama-nida, koje su od 819. do 999. vladale napodru~ju Horasana, i Bujida (320. do 348)~ija vlast se protezala u ju`nim delovimaIrana i Iraku, iranski narod i lokalne vlastiu~inili su mnogo na popularizaciji i oma-sovljavanju praznika noruza.

U safavidskoj eri (1500-1722), novogo-di{nji obi~aji su se pro`eli sa islamskim, ta-ko da je noruz u vrlo kratkom periodu po-primio karakter verskog praznika. U na-

meri da se praznik noruza legalno oprav-da i u~vrsti, prikupljeni su mnogi hadisi idelovi usmenog i pisanog predanja o na~i-nu njegovog obele`avanja, uz temeljnopo{tovanje verskih propisa i ose}anjairanskog naroda. Ovi hadisi i predaje suna lestvici verskih praznika iranskih mu-slimana poja~ali ose}aj verskog aspektapraznika noruza. Jedan od njih je predajakoja se pripisuje {estom {iitskom imamu,

D`aferu Sadiku – mirneka je s njim – pokojoj je „Adam stvo-ren po~etkom farvar-dina, a to je sre}an ipovoljan dan da se unjemu tra`i ne{to, is-pune `elje, za sklapa-nje braka i putova-nje”. Islamski u~enja-ci su zabele`ili mno-{tvo predaja u kojimase preporu~uje obele-`avanje praznika No-ve godine i obavljanjebogougodnih delame|u kojima su moli-tva, ritualna ~isto}a ipose}ivanja, kao i re-citovanje molitvi pri-merenih toj prilici, odkojih je najuobi~ajnijaona koja se izgovarau trenutku prelaskastare u novu godinu.

„O, Bo`e, Ti Koji upravlja{ na{im du{amai na{im srcima, Koji pokre}e{ dan i no} iupravlja{ na{im `ivotima, pomozi da nam`ivot bude bolji“.

U islamskom periodu praznik noruzprimio je novo ruho kada su mu dodatinovi obi~aji i rituali. Uo~i Nove godine,stanovnici bi se okupljali na trgovima i svi-rali zurle, bubnjeve, defove i kudume, asvirka bi trajalo do podneva prvoga dana

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 25

Noruz slave svi iranski

narodi i mnogobrojne

etni~ke grupe koje `ive u

Iranu. Zato ovaj praznik

predstavlja sponu koja

povezuje mnoge narode

raznovrsnih tradicija

stvaraju}i ose}aj jedinstva i

solidarnosti, bez obzira

na sve jezi~ke,

istorijske, geografske

ili religijske razlike.

Nove godine. Potom suodlazili u d`amije neskrivaju}i svoje pra-zni~no raspolo`enje.Nakon molitve, jednidrugima su ~estitaliNovu godinu. Praznikje proticao uz raznedruge sve~anosti: trkekonja, rva~ke borbe,igre klisa i pola, a `enesu ruke bojile kanom.Praktikovano je i oslo-ba|anje zatvorenika samanjim prekr{ajima{to je praksa za koju sepretpostavlja da datiraiz drevne istorije i po-vezuje se sa legendar-nim vladarom D`am{i-dom. Pod uticajemislamske kulture nastale su neki novogo-di{nji obi~aji, kao {to je postavljanje naprazni~ni sto Kur’ana, koji se ~ita u trenut-ku prelaska stare u novu godinu.

Noruz, praznik jedinstvaNoruz slave svi iranski narodi i mno-

gobrojne etni~ke grupe koje `ive u Iranu.Zato ovaj praznik predstavlja sponu kojapovezuje mnoge narode raznovrsnih tra-dicija stvaraju}i ose}aj jedinstva i solidar-nosti, bez obzira na sve jezi~ke, istorijske,geografske ili religijske razlike koje me|unjima postoje. Sa svojom vi{evekovnomistorijom, noruz je i praznik drugih naro-da koji `ive na Orijentu. Proslavlja se ususdenim zemljama – Avganistanu, ze-mljama centralne Azije i Kavkaza, Indij-skom potkontinentu, Turskoj i Iraku. UAvganistanu, noruz je od davnina pred-stavljao simbol po{tovanja `ivota, prirodei ljudskih vrednosti i duboko je ukorenjenu kulturi, poeziji, knji`evnosti, umetnosti,folkloru, porodi~nim i dru{tvenim obi~a-

jima ove zemlje. U pra-zni~nim danima Avga-nistanci se podse}ajustarih obi~aja, kao {toje ‘proslava crvenih ru-`a’, ‘seosko slavlje“ ili‘pripremanje sedamvrsta vo}a’. Veruje seda se doma}in ne}eosramotiti pred svojimgostima ako ih, nekoli-ko dana pre dolaskaNove godine, poslu`isa sedam razli~itih vr-sta vo}a. Tako|e se pri-prema sve~ana novo-godi{nja trpeza na ko-ju se stavlja {to vi{epredmeta (najmanjesedam) ili vo}a ili dru-gih stvari koje po~inju

slovom ‘s’. Naj~e{}e su to zelen, sir}e, be-li luk, kovani zlatni novac, riba, jabuka,guma za `vakanje, olovo itd. Nova godi-na u Avganistanu je nezamisliva bez ‘pro-slave crvenih ru`a’. Ova svetkovina kojase praznuje u vreme cvetanja cve}a jednaje od varijanti praznovanja ‘crvenog cve-ta’, koja se obele`ava na {irem podru~juBliskog i Srednjeg istoka. U Avganistanusimbolizuje hrabrost, slobodu i mu~eni-{tvo imama Alija. Tokom ovih dana sta-novnici ove i susednih zemalja okupljajuse u svetom gradu Mazari [arifu, gde raz-vijaju zastave imama Alija kao simbol bla-gostanja, sre}e, dobro~instva i pravde.

Noruz u Turkmenistanu ima nacional-ni karakter. Tih dana se priprema sve~anahrana, narod u`iva u tradicionalnim igra-ma kao {to su trke konja, rvanje, skokuvis, u potrazi za maramicom, borba pe-tlova i {ah. ^lanovi porodice se me|usob-no pose}uju i uzvra}aju posete, {to noru-zu u ovoj zemlji daje odlike zajedni{tva,solidarnosti i prijateljstva. Noruz je u Uz-

KULTURA I DRU[TVO26

U jednoj mitskoj predaji se

ka`e da u Iranu dugo vre-

mena nije padala ki{a i da je

su{a po~ela ozbiljno da mu-

~i Irance. No, tada je na pre-

stolje zaseo D`am{id i ki{a

je po~ela da pada. Uzev{i to

kao dobar znak, Iranci su

po~etak D`am{idove vlada-

vine nazvali ‘novi dan’ {to se

mo`e shvatiti kao po~etak

nove ere. S obzirom da su

im za novu eru trebali i novi

obi~aji i praznici, Iranci su

odlu~ili da svetkovinu u

znak padanja ki{e ponove i

narednog prole}a.

bekistanu zvani~ni dr`avni praznik koji jetokom poslednjih godina poprimio novozna~enje i pretvorio se u Dan nezavisnostii slobode. Gra|ani ga do~ekuju obu~eni unovu, sve~anu ode}u, sa ~istim i sre|enimulicama, parkovima i trgovima. U ovoj vi-{enacionalnoj zemlji noruz predstavljapraznik bratstva, solidarnosti, nacional-nog jedinstva i zajedni{tva svih naroda ietni~kih grupa koji u njoj `ive. Uzbecima,Tad`icima, Kazacima i Kirgizima pridru-`uju se i pripadnici nemuslimanskih naro-da – Rusi, Ukrajinci, Gruzijci, Jevreji,Nemci, Koreanci itd. Me|u obi~ajima ka-rakteri~nim za proslava noruza u Uzbeki-stanu je ‘kolona sre}e’ u kojoj u~estvujusvo stanovni{tvo, zatim jahanje, konjsketrke, rvanje i drugi tradicionalni sportovi.Uzbeci ovaj praznik proslavljaju i odr`a-vanjem poetskih ve~eri tokom kojih se su-sre}u sa poznatim pesnicima, pose}ujusvetili{ta, daju poklone i obilaze starije ~la-nova porodice. Pakistanci se spremaju zadolazak noruza tako{to ~iste domove istambeni prostor i u su-sret prazniku obla~enovu ode}u, tako|epripremaju slatka jela,razli~ite kola~e, alvu,obilaze porodicu i pri-jatelje i daruju prazni~-ne poklone. Tokomprazni~nih dana uzdr-`avaju se ru`nih re~ikoje bi mogle uvreditikom{ije i prijatelje.

Obi~ajiKao {to prole}e svet

pretvara u raznobojnulivadu, tako i novogo-di{nji prole}ni obi~ajipozivaju na radost i ve-selje. Obi~aji noruza,

koji se sa kolena na koleno prenose ve} hi-ljadama godina, menjali su se istovreme-no sa promenom na~ina `ivota i u skladusa savremenom tehnologijom i ~ovekovojzavisnosti od ma{ina i kompjutera.

Esfand je mesec u kojem po~inje setva,a iranske porodice u ovom mesecu u sak-sije sade seme p{enice kao simbol nada-nja u blagorodnost dolaze}e godine. Ovajobi~aj se po{tuje vekovima i odra`avaiskonsko verovanje da je p{enica simbolblagorodnosti. Iz pisanih svedo~enja i do-kumenata saznajemo da su drevni Iranci,25 dana pre nastupanja noruza, na grad-skom trgu postavljali 12 stubova na koji-ma su sejali p{enicu, je~am, ri`u, zob, pa-sulj, gra{ak, so~ivo i druge biljke. [estogdana prvog meseca su se okupljali nagradskom trgu i, uz pesmu i veselje, veli-~ali Uzvi{enog Stvoritelja, ~upali plodovezasa|enih biljaka i odnosili ih na sve stra-ne, mole}i tako Boga da im podari beri}et-nu godinu. O ovom obi~aju je pisao i slav-

ni iranski nau~nik EbuRejhan Biruni.

Dana{nji Iranci, de-set dana ili dve sedmicepre dolaska Nove godi-ne, u razli~ite zdele, {er-pe, tanjire i saksije sejuseme p{enice, je~ma,so~iva i sli~nih biljaka.Kada semenje proklija,stavlja se na sve~anunovogodi{nju trpezu.Trinaestog dana Novegodine, isklijala p{eni-ca, prema drevnom obi-~aju, odnosi se u priro-du gde Iranci porodi~-no odlaze i tamo se pu-{ta u potoke i reke, od-nosno vodu koja te~e.

U dana{nje vreme, utrenutku nastupa Nove

27

Nouruz je jedan od

najstarijih praznika u celom

svetu, a mnogima je privla-

~an i prihvatljiv zbog toga

{to u svojoj su{tini veli~a

vrednost prirode, lepote

`ivljenja i pro`ivljenja. Kao

{to iranski pesnik Mevlana

ka`e:

Koje seme ne proklija kad

ga zemlja u se primi

pa za{to u pro`ivljenje da ti

du{u sumnja mori?

Kad zatvori{ jedan otvor tad

se drugi sam otvara

Jer dru{tvima d`ennetlija

grob samo paravan tvori.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.

KULTURA I DRU[TVO28

Francuski turista i putopisac [arije, koji je Iran posetio pred kraj vladavine di-nastije Kad`ar, u svojim memoarima je zabele`io:

„Kada do|e mesec esfand (poslednji mesec iranskog kalendara), stanovni{tolagano po~inje da razmi{lja o Novoj godini i slavlju. Jedna od najstarijih tradicijasvih iranskih porodica jeste sa|enje i uzgoj obi~ne trave u posebnim posudama,to je obi~aj svih stanovnika, kako imu}nih tako i siroma{nih. Na kraju ovu posudusa zelenom travom svi Iranci stavljaju na sofru koji nazivaju „sedam s“. Pored oveposude, na sofri se nalazi i jedan primerak Kur’ana i obavezna posuda za miris.“

„Kada se objavi nastupanje Nove godine, kao da si najboljom dovom usre}iosve stanovnike Irana. Svi me|usobno ~estitaju dolazak novog dana – noruza. Tosu isti oni ljudi koji su ju~e, zbog posebnih verskih obi~aja, bili u poseti lokalnimgrobljima gde su se molili za svoje pretke. Zanimljivo je da imu}niji ~lanovi dru-{tva, svojim siroma{nim susedima kupuju novu ode}u, pripremaju slatki{e i ne-koliko vrsta hrane. Poput ovog obi~aja Iranaca, ja nisam video niti ~uo da posto-ji igde drugde u svetu.“

Nezamul Mulk u poznatom delu „Sijasat-name“ (Knjiga o politici) bele`i inte-resantan obi~aj koji po mnogo ~emu podse}a na tradicionalne karnevale i ma-skenbale koji su odr`avani u drevnoj Gr~koj i Vavilonu. Kralj bi obla~io odelo obi~-nog stanovni{tva, a na njegovo mesto bi zasedao neko drugi. Ova predstava jezavr{avana svrgavanjem kralja i ponovnim postavljanjem pravog kralja na presto-lje kao odraz narodne volje.

Srednjovekovni istori~ari su u vi{e pisanih dela spomenuli novogodi{nje obi~a-je iranskog naroda, poput generalnog ~i{}enja ku}a i dvori{ta, ukra{avanja ku}a izgrada, obilja hrane i gomila nove ode}e koja se prodaje na gradskim trgovima.Zapisano je da je proslava noruza trajala po sedam dana i da su Iranci taj periodkoristili da porodi~no odu u prirodu i da se okupljaju oko reka i izvora. MuhamedAli Imam [u{tari je u delu „Noruz u arapskoj knji`evnosti“ ukazao na niz istorijskihdela u kojima su opisani iranski novogodi{nji obi~aji i u kojima je istaknuto da suIranci u toku novogodi{njih praznika potpuno slobodni ~initi {to god po`ele.

Doktor Jakub Edvard Pulak, u svom putopisu „Iran, zemlja i njegovo stanov-ni{tvo“, pi{e: „Novu godinu Iranaca mo`emo porediti sa pojedinim obi~ajima hri-{}ana za vreme njihove Nove godine. Pre praznika i prazni~ne atmosfere, po~i-nju pripreme za {to bolje obele`avanje dolaska dva nova gosta, prole}a i Novegodine. Stanovni{to ~isti i sprema svoje domove, doma}ice spremaju raznovrsnajela, kola~e i slatki{e. Nema ku}e iz ~ijih se od`aka ne vije dim – znak priprema-nja jela i slatki{a. U svim ku}ama, na posebnom mestu se nalazi sofra sa sedamstvari koje po~inju sa slovom s.“

godine, Iranci sede okupljeni za sve~anomtrpezom i ~itaju delove iz svete knjige,Kur’ana; zatim izgovaraju sedam blagoslo-va za Bo`ije poslanike. Haft sin („Sedam s“)je ime simboli~ne iranske trpeze koja se po-stavlja pre dolaska Nove godine i ~ine je se-dam stvari koje po~inju na slovo s, od kojihsvaka nosi odre|enu simboliku. Novogodi-{nja sve~ana trpeza ‘haft sin’ usmerava ~o-vekovu pa`nju na pozitivne stvari i Bo`ijeblagodati. ^ovek `eli da ovim postupkomuka`e na svoju okolinu, sredinu, li~no zdra-vlje i na prirodne vrednosti. Iranci ovimsimboli~no ka`u da je vo}e veoma vredno,biljke i `ivotinje imaju svoj poseban polo`aju eko-sistemu. Stvari koje se nalaze na no-vogodi{njoj sve~anoj trpezi simbol su Bo`i-jeg darivanja, dok jedino {to na trpezi nepo~inje slovom „s“ jesu Kur’an i ogledalo,koje je simbol ~isto}e i unutra{nje svetlosti.

O sofri „haft sin“ pevali su mnogi pe-snici u raznim periodima. Jedan od njih,Mirzade E{ki, u delu „Noruz-name“(Knjiga o Novoj godini), peva:

Ni jedan Iranac noruz nikad nezaboravlja,svaki od Mazandarana do [upa i Rejapripravlja,sofru „haft sin“ i seda oko nje i tako seoporavlja.Jedan od starih obi~aja koji se i danas

praktikuje u Iranu, vezan je za tzv. glaso-no{u koji svojom pesmom nagove{tavadolazak prole}a i Nove godine. Glasono-{e, okupljeni u dru`ine Nouruz hani, zapo-~inju pevanje dve nedelje pre praznika.Re~ je o vrlo staroj tradiciji koja se zadr`a-la i u postislamskom periodu kada je pro-menjen tek po neki stih. Peva~i pevaju ka-side o Poslaniku islama i njegovoj porodi-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 29

ci, o prole}u, ljubavi i godini koja se do~e-kuje sa radosnom strepnjom i nadom uuspeh. U okolini grada Ardebila jo{ uvekse mogu videti glasono{e koje seljacimadonose pesme radosti, bu|enja i nade, zakoje bivaju obilno nagra|eni kola~ima.Ovaj obi~aj se zadr`ao u severnim pokra-jinama, Gilan i Mazandaran.

Pose}ivanja ~lanova porodice, {ire fami-lije i prijatelja je jo{ jedan lep obi~aj iranskeNove godine. Islam je zasnovan na dobro-~instvu, ljubavi, iskrenosti i pomaganjudrugima. Negovanje i ~uvanje porodi~nihveza u ^asnom Kur’anu povezuje se saprodu`etkom `ivotne dobi, dugove~no{}u,izlivanjem Bo`ijih blagodati, dobijanjemoprosta i usavr{avanjem ~ovekovog mora-la. Obi~aj nala`e da se prvo obi|u stariji~lanovi porodice, ili bolesni, ako ih ima, za-tim prijatelji ili drugi ~lanovi dru{tva. Veli-ki broj Iranaca, sa cve}em u ruci odlazi ubolnicu, i na taj na~in u srca bolesnikaudahnjuje sre}u i nadu u {to br`e ozdra-vljenje. Tako|e se obilaze verski velikodo-stojnici i nau~nici. Obi~aj je da se deci dapoklon, a ~esto i novac umesto poklona.

Pred Novu godinu naveliko se ure|ujuku}e i gradski prostor; ~iste se parkovi, uli-

ce, trgovi i druga prometna mesta. Higije-na koja je oduvek bila imperativ za Irance,predstavlja i sastavni deo ritualne ~isto}e uislamu. I ovaj obi~aj, koji se zove hanetakani(spremanje i ~i{}enje ku}a) je iz drevne, no-vogodi{nje tradicije. Od vremena pobedeIslamske revolucije, ~i{}enju se pristupa or-ganizovano, uz aktivno u~e{}e omladine.

LITERATURA

Askar Bahrami, \a{nh?je iranij?n (Iranian’s Festi-vals), Cultural Research Bureau, Teheran, 2003.

Abdol-Hossein Zarrinkoub, Struggle of Day andNight.

Mir~a Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja, Pro-sveta, 1991.

Serija tekstova sa interneta:Mahmoud Omidsalar Haji Firuz, The Herald of Iranian

New YearDr Ali A. Jafari, Norooz , The New Year of the Iranian Pe-

oplesDr. Ali Shariati, NowrouzSadegh Homayouni, Nowrouz and its Relationship

with Other NationsMohammad Makari, Nowrouz in Heart AfghanistanMohammad Mir Shokraei, Nowrouz, National Unity

and Regional Correlation Zhaleh Amouzgar, Return of gods to Earth in Nowrouzhttp:// bosnian.irib.ir (Svjetski polo`aj praznika-no-

ruza)

KULTURA I DRU[TVO30

Na sve~anosti progla{enja nezavisnostiIndije, 15. avgusta 1947, Ananda Ku-

marasvami, ~uveni istori~ar umetnosti i fi-lozof – „perenijalista“, izjavio je sa monu-mentalne govornice da se Indusi moder-nog doba u svoju tradiciju najbolje moguuputiti ~itaju}i dela Rene Genona. To u pr-vi mah zvu~i ~udno, s obzirom da je Genonu to vreme bio – musliman. S druge strane,mada kr{ten po rimokatolikom obredu, uEgiptu je dobio ime ‘Abd al-Vahid Jahja istekao titulu {eika, {to, u sufizmu kome jepripadao, ozna~ava „starca-duhovnog ru-kovoditelja“, koji je stekao pravo da u~i,posve}uje i vodi dervi{ke kandidate na nji-hovom putu duhovnog usavr{avanja. Aopet, kao Francuz po ro|enju, objavljivaoje do smrti svoja dela na maternjem jeziku,pod svojim kr{tenim imenom. Neka me|utim delima posve}ena su, recimo, jevrej-skom ezoterijskom u~enju, simbolici ustroj-stva dru{tva srednjovekovne hri{}anskeEvrope, Danteu, tajnim dru{tvima, krizi sa-vremenog obezbo`enog sveta, ili ~istoj ma-tematici. [ta je on u stvari bio: orijentalista,istori~ar religija, sociolog, pesnik, okultista,filozof? Sve to zajedno, ili ni{ta od svega to-ga? Moglo bi se re}i da je bio „metafizi~ar“u najispravnijem etimolo{kom tuma~enjute re~i, ali sâm Genon bi i takvu „etiketu“rado izbegao. Pi{u}i u prvom licu mno`ine,u „pluralu smernosti“ (a ne „veli~anstva“),svesno se povla~io u senku sopstvenog de-la, pa je uputnije, ako se ve} mora, njego-vom opusu, a ne njemu samom, dati nekoime. U tom slu~aju, Genonovi spisi (knjige,~lanci i pisma) zapravo su prevod sa ko-

mentarima na savremeni „jezik“ u~enja ve-likih duhovnika svih verodostojnih tradici-ja, u kakvo god ruho da su se odevale. Jer,njegova velika ljubav bila je PrimordijalnaTradicija, a `udnja – da je rekonstrui{e koli-ko je god to mogu}e, te da je takvu predsta-vi svojim dezorijentisanim savremenicimasvih rasa, nacija i vera. Odmah valja re}i dase ovde ne radi o sinkretizmu ili eklektici-zmu, pojavama upravo svojstvenim devi-jantnom «modernom» mentalitetu, koje jeGenon izlo`io nepristrasnoj, ali istovreme-no `estokoj kritici. Njegov cilj je bio uzvi-{en, a danas je mogu}e konstativati da ga jeon u velikoj meri dostigao.

Rene @an Mari @ozef Genon ro|en je15.XI 1886. u gradi}u Bloa u dolini Loare,a ve} u ranoj mladosti istakao se kao vrsnimatemati~ar i logi~ar. U Pariz je prispeo1907, smesta uroniv{i u splet tada{nje„andergraund“-kulture francuske presto-nice: masonskih lo`a, tajnih dru{tava, spi-ritualizma i neo-okultizma. Uo~iv{i ba-nalnost i neutemeljenost njihovih „dok-trina“, a naro~ito parodi~nost inicijati~kihpostupaka, krenuo je u potragu za pra-vim korenima Mudrosti. Postao je musli-man 1912. godine, s pravom smatraju}ida se pre u islamu mogu na}i pravci u ko-jima su o~uvane vrednosti Prvobitnogpredanja i istinski postupci posve}enja unajdublje znanje. Ubrzo potom, oku{aose u akademskoj karijeri, ali je njegovadoktorska teza o hinduizmu (sa kriti~kimosvrtom u odnosu na zapadnoevropskumisao) 1921. glatko odbijena. Razo~aran iobudoveo, otputovao je u Kairo, gde je `i-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 31

FILOZOFIJA I GNOZA

Hijerarhija i antihijerarhijau delu Rene GenonaOliver Tomi}

veo veoma povu~eno, sa drugom `enom itroje dece (~etvrto je ro|eno kao posmr-~e). Umro je 7.I 1951, i sahranjen sa po~a-stima u turbetu koje je za njega posebnopodignuto.

Mada je Genonovo delo uzaludnosvoditi pod bilo koji pravac «mi{ljenja»novijeg doba, a skoro nemogu}e klasifiko-vati unutar njega samog, ipak se mogu iz-dvojiti dve magistralne ideje-vodilje: po-traga za Primordijalnom tradicijom i Kri-tika modernog sveta. One su istovremenoneodvojive i nepome{ane, jer je svoje su-dove o „civilizaciji“ u kojoj je ̀ iveo Genonizricao upravo sa ta~ke gledi{ta verodo-stojnog predanja.

Na`alost (ili na sre}u), Genon nije do-`iveo da bude svedok ostvarenja mnogihsopstvenih prognoza, ali se njegov metodanalize mo`e u potpunosti primeniti napostoje}e stanje, ono u kome se ~ove~an-stvo nalazi na po~etku „Tre}eg mileniju-ma“. Brojni fenomeni koji se savremnom~oveku ~ine kao sasvim novi i svojstveni,ne njegovoj generaciji, ve} ~ak samo jed-nom periodu ljudskog `ivota, zapravoimaju korene u pro{losti i nalaze tuma~e-nje u Genonovom delu.

Profesionalno opredeljenjeSavremeno dru{tvo nam kao svoje ve-

liko dostignu}e predstavlja mogu}nost dasvako bira poziv prema li~nom naho|enjuili raspolo`enju i da je neophodno samose dovoljno potruditi da bi se te `elje ispu-nile. Kao suprotnost, sa negativnim pred-znakom, navodi se stale{ko ure|enjeevropskog srednjeg veka i kruti obi~aj dasinovi po profesiji nasle|uju o~eve, bilioni kraljevi, sve{tenici, seljaci ili zanatlije.Situacija se tokom XIX, a naro~ito XX vekaiz korena izmenila i to bi trebalo da budeznatan napredak. A da li je to slu~aj, bezostatka? U svom delu „Kriza modernogsveta“,1 Genon tim povodom prime}uje:

„...niko se u svetu, u stanju u kome je on da-nas, ne nalazi na mestu koje bi mu normalnopripadalo, u skladu sa svojom pojedina~nomnaravi; upravo na to se misli kada se ka`e dakaste vi{e ne postoje, s obzirom da je kasta, utradicionalnom smislu re~i, sâma individualnapriroda,2 sa ~itavom celinom osobenih sklonostikoje sadr`i i koje svakog ~oveka predore|uju daispuni odre|enu funkciju. Od trenutka kadpristup nekoj funkciji vi{e nije podre|en nika-kvom zakonitom pravilu, svako se mo`e osetitipozvanim da radi bilo {ta, a naj~e{}e ono za {taje najmanje kvalifikovan; uloga koju takav ~o-vek igra u dru{tvu nije odre|ena slu~ajem, ko-ji u stvarnosti ne postoji,3 nego ne~im {to pru-`a iluziju da je slu~ajno, odre|ena je, dakle, za-mr{eno{}u svih vrsta akcidentalnih okolnosti;tu najmanje deluje upravo ono {to bi ovde tre-balo da bude najva`nije – prirodne razlike kojepostoje me|u ljudima.“ Logi~na posledicatog nasumi~nog biranja `ivotnog pozivaje njegova nepostojanost. Ne nalaze}i utom ~inu ni podr{ku ni prepreku u bilokom superiornom, nadljudskom principu,~ovek ne mo`e a da ne do`ivljava svoj iz-bor kao „slu~ajan“. Iz toga proizlazi da ve-liki broj ljudi, naro~ito na Zapadu, menja ipo nekoliko me|usobno razli~ith profesijatokom `ivota, u nadi da }e, kao slepac umraku, nasumice pogoditi onu za koju in-tuitivno sluti da je predodre|en. Samimtim, „hijerarhiju“ na radnom mestu svakodo`ivljava kao ne{to slu~ajno i promenlji-vo, iz ~ega proizlazi (~esto opravdan) ni-poda{tavaju}i odnos, ma i neispoljen, pre-ma „{efu“ ili „rukovodstvu“, li{enom pra-vog autoriteta. „Uzrok celog tog nereda jesteporicanje me|uljudskih razlika, a time i ~itavedru{tvene hijerarhije. Ta je negacija mo`da upo~etku jedva prime}ena i bila je vi{e prakti~nanego teoretski zasnovana (jer je izme{anost me-|u kastama prethodila njihovom potpunomukidanju), odnosno: prvo je zanemarivana raz-lika me|u pojedincima, da se na kraju sa njomuop{te ne bi ra~unalo. Potom su je „moderni“

FILOZOFIJA I GNOZA32

uzdigli na nekakv pseudo-princip pod imenom„jednakosti“.“4 Poznato je da je taj pojam udana{njem smislu re~i promovisan krajemXVIII stole}a, u vreme Francucke revoluci-je (zajedno sa „bratstvom“ i „slobodom“) iAmeri~kog rata za nezavisnost. Ali, ovdese radi o neadekvatnoj upotrebi termina.Monoteisti~ke religije, poput hri{}anstva iislama, kao pola-znu osnovu imajuistinsku jednakostsvih ljudi pred Bo-gom (judaizam,pak, isti~e superior-nost jevrejske naci-je kao „izabrane odBoga“), ali iz toga sene izvla~e radikalnizaklju~ci na planusvakodnevnog `i-vota i dru{tvenogustrojstva, a kamolisvetskog poretka. Utom svetlu, savre-mena „jednakost“je upravo ono {to je Genon ozna~io kao„uniformnost“, gde bi svi ljudi trebalo dabudu identi~ni koliko je god to mogu}e ida se razlikuju me|usobno solo numero.

Op{te (obavezno) obrazovanjeKako dovesti ljude to stepena takve

dezorijentacije? Jer, valja ih navesti da sepitaju „[ta `elim da radim?“ umesto „[tatreba da radim?“, ili „[ta `elim od Sveta?“umesto „[ta Svet od mene o~ekuje?“. Ge-non na ta pitanja daje nedvosmislene od-govore: „Odve} je lako dokazati da jednakostnigde ne postoji, iz prostog razloga {to ne mo-gu postojati dva odvojena bi}a koja bi istovre-meno bila sli~na u svemu; a odatle se jo{ lak{emogu izvesti sve besmislene posledice kojeproizlaze iz te himeri~ne ideje, u ~ije ime sesvuda nastoji uvesti kompletna uniformnost –na primer op{tim obrazovanjem, kao da su svi

jednako sposobni da razumeju iste stvari i toprimenom identi~nih metoda za sve. ^ovek semo`e zapitati ne radi li se tu o nastojanju dase „nau~i“ (apprendre), a ne „shvati“ (com-prendre)... gde je kvalitet u celini `rtvovankvantitetu...Tim povodom, ima mnogo da seka`e o zlodelima takozvanog «obaveznog obra-zovanja»...ali je dovoljno ista}i da su te «egali-

taristi~ke» teorije je-dan od elemenata sa-vremenog nereda...“5

Po Genonu, obave-znost uniformnogobrazovanja je jed-no od najstra{nijihoru|a ru{enja sva-kog poretka i uki-danja li~nih razlikajo{ u ranom ~ove-kovom uzrastu.Jedna od posledicaje da malo ili nima-lo nadarena decado`ivljavaju pravetraume kada nisu

kadra da uspe{no prate {kolsko gradivo.Ali, po dru{tvo je jo{ gore zatomljavanjemogu}nosti onih nadarenih tokom togprocesa. Genon op{te i obavezno obrazo-vanje vidi kao da je namerno napravljenoda ugu{i svaku te`nju prema vi{em sa-znanju (onom koje prevazilazi nametnuteud`benike), s obzirom da „savremena uni-formizacija neizbe`no podrazumeva mr`njuprema svakoj superiornosti.“6

Ali, ni sa odraslima stvari ne stoje bo-lje, jer se javlja te`nja ka „vulgarizaciji“, sapretenzijom da sva znanja treba da bududostupna svima. Genon prime}uje da tonije drugo do nastojanje „da se znanje sni-zi na razinu najinferiornije inteligencije... {todovodi samo do ujedna~avanja prema dnu“7

(prema kapacitetima najglupljih i najne-sposobnijih). [tavi{e, najvi{i dometi nau-ke, filozofije, teologije, pa ~ak i tradicio-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 33

nalne ezoterijske misli sada se prire|uju„za po~etnike“, jer su, tobo`e, svi sadaspremni da sve razumeju i prihvate,8 s ob-zirom da je toliko uzdignut prose~ni kul-turni nivo – a ve} sama upotreba epiteta„prose~ni“ obesmi{ljava ovu tvrdnju.„Svremeni mentalitet tako je uobli~en da nepodnosi nikakvu tajnu, pa ~ak ni uzdr`anost;takve stvari, usled nepoznavanja razloga, de-luju mu kao „privilegije“ ustanovljene radiprofita nekolicine, te je svaka superiornost ne-podno{ljiva.“9 Naravno, kada je Genon ovopisao, nije jo{ bilo ispoljeno stvaranje no-ve „elite“ menad`era i bankara, ~ijim sevrhunskim me{etarenjima svi imaju divi-ti bez potpunog razumevanja, kao da seradi o misterijskim obredima neke pseu-do-religije. Siroma{ne mase su ute{enesamo time {to je, tobo`e, svakom otvorenput do mesta prvosve{tenika kulta eko-nomije, odnosno, tradicionalno re~eno,`reca Mamonovog. I s obzirom da bi me-sto trgovcima i zelena{ima u svim pret-hodnim civilizacijama bilo na dnu lestvi-ce,10 nivelacija nani`e kao da je u savre-menom dru{tvu ve} izvr{ena. Vreme jeda po~ne trka sa dna ka vrhu, u kojoj mo-gu u~estvovati svi, a svima je data iluzijada u toj trci imaju podjednake {anse. Ustvarnosti, najve}e izglede imaju samonajbeskrupulozniji.

Demokratija i „politi~ari“U cilju stvaranja iluzije da „svi imaju

podjednake {anse“, usavr{en je oblik bira-nja vlasti (ali, vide}emo, ne i biranje sâmevlasti), op{tepoznat kao – demokratija.Na taj se pojam Genon posebno osvr}e:„Najodlu~niji argument protiv ‘demokratije’mo`e se sa`eti u nekoliko re~i: superiorno nemo`e proiste}i iz inferiornog, kao {to iz ‘vi{e’ne mo`e proiza}i ‘manje’; to je strogo i apso-lutno matemati~ko pravilo, kome se nikako nemo`e prigovoriti.“11 Genon isti~e vezu iz-me|u ideje demokratije i materijalisti~-

kog pogleda na svet, iz koga je, tako|e,svaki nadljudski princip (tj. Bog) izop-{ten. Tokom napretka eksperimentalnih i„egzaktnih“12 nauka XIX veka, ~ovek jepo~eo da se divi samom sebi {to je otkriomnoge prirodne zakone, zaboravljaju}ina Onog Ko je te zakone postavio kao te-melj Svetu. Zanemarena je i ona otkrive-na ~injenica da ti zakoni va`e samo poduslovom njihovog trenutnog, istovreme-nog nastanka: dakle, sve nau~ne „kon-stante“ postoje od Po~etka u savr{enojistovremenosti, ina~e, nijedna ne bi bilamogu}a. Stoga je potpuno nelogi~no pod-razumevati nekakav su{tinski razvoj, od-nosno evoluciju u smislu napredovanja iliuslo`njavanja, i Genon je na mnogim me-stima demonstrirao da se svet, istina,„razvija“, ali samo u pogledu udaljavanjaod (prvobitnog) Principa. Dakle, jedino jematerijalisti~ki pogled na svet mogao iz-nedriti ideju da nekakav narod mo`e po-veriti izvesnoj li~nosti mo}/vlast koju sâmne poseduje. „Ako se ‘demokratija’ defini{ekao vladavina naroda nad samim sobom, ima-mo posla sa istinskom nemogu}no{}u, ne~im{to prosto ne mo`e postojati, ni u na{e doba,kao ni u bilo koje drugo; re~i ne treba da nasprevare, jer je protivre~no prihvatiti da istiljudi mogu istovremeno biti upravlja~i i onikojima se upravlja; koriste}i aristotelovskuterminologiju, jedno bi}e ne mo`e istovremenobiti ‘u ~inu’ i ‘u potenciji’ pod istim okolnosti-ma... Ne mo`e biti onih kojima se vlada, akonema vladara, pa ~ak oni bili nelegitimni...Ali, velika ve{tina manipulatora savremenogdoba je u tome da narod poveruje kako sâmupravlja sobom; a narod se tome prepu{ta timlak{e, jer nije u stanju da se doseti {ta je u sve-mu tome nemogu}e.“13 U tu svrhu, tvrdi Ge-non, izmi{ljeni su „izbori sa op{tim pra-vom glasa“, pri ~emu se zbog ne~ega un-pred podrazumeva da je ve}ina uvek upravu. Kako }e to mnogi ljudi relativnoograni~enih sposobnosti prepoznati bo-

FILOZOFIJA I GNOZA34

ljeg od sebe, pitanje je na koje ne samo daniko ne mo`e odgovoriti, ve} se ono nesme ni postaviti. Radi se, po Genonu, o ~i-stoj logici: ako neko u drugom vidi vi{evrednosti i prepoznaje ih kao takve, zna-~i da ih i sam (makar virtuelno) poseduje,pa u tom slu~aju on i ne glasa za boljeg odsebe, nego za sebi ravnog. Za{to ondauop{te i da glasa? Po{ten zaklju~ak bi bioda svako treba da na vlast bira sebe sa-mog. Kriza demokratije pre Drugog svet-skog rata (na koju veoma li~i nezaintere-sovanost bira~kog tela ve} krajem XX ve-ka u tzv. „demokratskim“ dr`avama) uka-zala je stvarnim rukovodiocima Sveta naneophodnost „proizvodnje javnog mnje-nja“, u cilju mobilizacije bira~kih masa iodr`anja opisane iluzije. Genon isti~e daje nesposobnost (glupost, nepo{tenje itd.)politi~ara koji se biraju nu`an ishod ovogprocesa, jer „uistinu samo pod tim uslovimadoti~ni politi~ari mogu zaista izgledati kaoemanacija ve}ine, budu}i po njenoj slici, jer seve}ina, ma kojim povodom da se tra`i njenomi{ljenje, uvek sastoji od nekompetentnih, ~ijije broj neuporedivo ve}i od onih ljudi koji susposobni da se oglase sa poznavanjem datestvari.“14 Dakle, na ovom mestu Genon jesvojim zapa`anjima efikasno razobli~ioprincip „zakona ve}ine“, koja se obi~noodlikuje ili nedostatkom inteligencije, ilineznanjem.15 Pri tome, u igru ulaze i nekezakonitosti do kojih je do{la „kolektivnapsihologija“, naro~ito ona po kojoj celinamentalnih reakcija narodnih masâ nije~ak ni na razini proseka pojedina~no ispi-tanih individua, ve} znatno ni`a. Ovo je,po Genonu, naro~ito opasno, ako se u ob-zir uzme pojam „op{te“ ili „univerzalnesaglasnosti“: ~ak i kada bi postojala nekastvar oko koje bi se apsolutno svi ljudi slo-`ili, to samo po sebi ne bi ni{ta dokaziva-lo. Primera radi, sâma re~ „demokratija“je danas, makar u medijima, toliko svetada se ne sme kritikovati, ~ime ona brani

sebe sâmu po principu tautologije: „De-mokratski smo odlu~ili da je demokratijasvetinja.“ Nevolja je u tome {to vlast kojase na toj osnovi ustanovljava jednostavnomora zaklju~iti: „Mi smo najbolji zato {tosmo najbolji“ i ona sa tom premisom de-luje u areni svetske istorije. Ako se radi ovelikoj sili, a ne nekoj bezna~ajnoj dr`avi,posledice ovakvog zaklju~ivanja su pla-netarno razorne.16

Razvijaju}i svoju misao, Genon nasta-vlja: „...valja insistirati na neposrednoj posle-dici „demokratske“ ideje, koja je negacija poj-ma „elite“ i to u jedinom legitimnom smislu tere~i; nije bez razloga {to se „demokratija“ su-protstavlja ‘aristokratiji’17, pri ~emu ovaj dru-gi termin ta~no ozna~ava vlast elite... ona je podefiniciji malobrojna, a njena mo}, bolje re}iautoritet, poti~e iz njene intelektualne superi-ornosti, {to nema ni{ta zajedni~ko sa numeri~-kom silom na kojoj po~iva ‘demokratija’, ~ija jeosnovna odlika da `rtvuje manjinu ve}ini...akvalitet kvantitetu.“18 „Demokratija“ i tomedoska~e, jer stvara svoju „elitu“, odnosno„izabrane“, samo {to je ovde re~ o onimakoje je, makar prividno, „izabrao“ sam na-rod. Tako nastaje hijerarhija vlasti bez ~vr-stog temelja.

PseudohijerarhijePo{to je ukazao na nu`nost mediokri-

teta, pa i mizerije „demokratski“ izabra-nih dr`avnika, Genon se posvetio posle-dicama tog fenomena. Zaklju~iv{i da suljudi takvog kova su{tinski nesposobni davladaju, logi~no je pretpostavio da posto-ji druga~iji centar stvarne mo}i (koji o~itofunkcioni{e), a potom to istorijski potkre-pio. Taj centar je tokom nekoliko posled-njih vekova ustanovio jednu „elitu“ {tonastoji da zavlada Svetom, koju nije iza-brao narod, te stoga ona mora imati dru-ga~ije poreklo. Genon je posvetio tradici-onalnim oblicima vlasti ~itave knjige, kao{to su „Duhovni autoritet i svetovna

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 35

mo}“19 ili „Kralj Sveta“.20 U njima se izla`epozitivna i legitimna strana tih oblika vla-davine, kakvim se odlikuju sve civilizacijesem savremene.21 Ta vlast se zasnivala, usvakom slu~aju, na nekom vi{em princi-pu, ~ije poreklo ne poti~e od ~oveka, bo-gova ili Boga,22 i bila je strogo hijerarhij-skog tipa. Tajni „vladari sveta“ i dan-da-nas prosto moraju slediti taj model, te ti-me i strukturu dru{tvenog i dr`avnogure|enja od starine, ma kako ona sada bi-la maskirana iluzijom „demokratije“. Hi-jerarhija jednostavno mora postojati, apo{to je efikasnu upravu nemogu}e za-snovati na rasu|ivanju i izborumasa, nju treba izgraditionako kao {to je to uvek~injeno. Ili, ne ba{ naisti na~in...

Bitna razlika kojuje Genon uo~io iz-me|u „moderne“civilizacije23 (koju jesad mogu}e nazvatisavremenom) i onihtradicionalnih je upogledu prirode „ini-cijacije“, to jest posve}e-nja u neku oblast `ivota ilive{tinu. Bez obzira da li je upitanju uvo|enje u rang vladara,sve{tenika ili zanatlije, postojao je izvesanporedak, kao i stepeni upu}ivanja „kandi-data“ u datu oblast. U „modernoj“ civili-zaciji, taj je postupak prvo razoren – legi-timni (ma ~ak i nesposobni) monarsi susvrgavani, duhovna hijerarhija u najma-nju ruku skrajnuta (osobito odvajanjemdr`ave od „crkve“), a zanati pretvoreni uindustriju (pri ~emu se unikatna dela, ko-ja je pojedinac izvodio od po~etka do kra-ja, pretvaraju u serijsku proizvodnju, gde~ovek u~estvuje samo u jednoj etapi izra-de).24 Novac je izgubio svoju simboli~nukomponentu (koja je garantovala legitim-

nost i sakralnost njegove emisije), a po-tom i kvalitativnu – do razmera ukidanjazlatne podloge i pretvaranja „novca“ ugomilu bezvredne hartije (koja, sa siste-mom savremenih kreditnih kartica, danas~ak i fizi~ki i{~ezava).25 Nauka je postala upotpunosti profana i raspar~ala se na ne-brojeno mnogo fragmenata, pa se o njojsada mo`e govoriti samo u mno`ini, ma-da se termin „nau~nik“ primenjuje na sveoblasti podjednako.26 Filozofija27 se od su-premne „svenauke“ i sama svela na speci-jalisti~ku disciplinu, koja je odustala odtoga da objasni totalitet Sveta i ~ije razno-

vrsne ogranke mnogi visokoobrazovani ljudi niti prate,

niti razumeju, jer ve}inatih „pravaca“ nema ~ak

ni prakti~nu prime-nu.28 Ipak, to ne zna-~i da je ~ove~anstvodo{lo do stadijumada svako sâm sebimo`e podmiriti svepotrebe – ~injenice

govore sasvim su-protno: ~ovek nikada

nije bio toliko zavisanod ukupnog dru{tvenog

ustrojstva i „civilizacijskih“dostignu}a. Dakle, ta slo`ena struk-

tura ima svoju logiku, zakonitosti i, {to jenajva`nije, hijerarhiju. Nju je Genon te-meljno obradio u zavr{nim poglavljimasvoje knjige „Vladavina kvantiteta i znaciVremena“ i definisao kao „kontra-inicija-ciju“. Prethodno, ukazao je na to da se ra-cionalisti~ki i materijalisti~ko-mehanici-sti~ki pogled na svet raspao (ve} u njego-vo vreme), usled novih dostignu}a na po-lju fizike (teorija relativiteta) i filozofije(intuicionizam), a posebno pojavom neo-spiritualizma i psihoanalize.29 U ova dvaposlednja fenomena, Genon prvo prepo-znaje fazu „pseudo-inicijacije“,30 za koju

FILOZOFIJA I GNOZA36

je karakteristi~no samovoljno tuma~enjefenomena, ina~e dobro poznatih svim tra-dicionalnim civilizacijama. [to se ti~e spi-ritualizma u {irem smislu re~i (a danas setu mogu podvesti mnogi pseudo-orijen-talni kultovi i organizacije definisani kaosekte), istakao je da su slika i tuma~enjesveta „duhova“ i „`ivota posle smrti“ umoderno doba ne samo banalni, ve} i di-jametralno suprotni svemu onom o ~emusvedo~e drevne kulture: „Pre svega, valjare}i da se tu ne radi o homogenoj celini, ve} one~em {to poprima mno{tvo razli~itih oblika...ali ono {to je jo{ neobi~nije je {to se sve te gru-pe, {kole i ‘pokreti’ neprestano nadme}u i ~aksukobljavaju do te mere da se sli~na mr`nja nemo`e sresti nigde, osim mo`da kada je re~ o po-liti~kim partijama; a sve te (neo-spirituali-sti~ke organizacije, pr. autora) istovremenopropovedaju ‘bratstvo’ bilo kojim povodom i~ak bez povoda!“.31 Genon zapa`a da neo-spiritualizam, mada na~elno neprijateljskinastrojen prema materijalizmu, li~i na istipo mnogo ~emu: od grubih fenomena po-jave „duhova“ koje su identi~ne telesnomsvetu, preko „eksperimentalne“ metodekoja je preslikana iz oblasti nauke, do me-diokritetskih „poruka“ i „proro~anstava“koje tobo`nji duhovi saop{tavaju prekosvojih medijuma (obi~no ljudi krajnjeograni~enih sposobnosti i obrazovanja).Pri tome, sve sli~ne organizacije predsta-vljaju sebe kao inicijacijske i stoga vi{este-pene (piramidalne), sa izrazito strogomhijerarhijom.

Iste fenomene – konfuziju, subverzijui, kona~no inverziju – Genon vidi u psiho-logiji, a naro~ito psihoanalizi, dodu{e ma-hom na osnovu Frojda i njegovog tuma~e-nja simbolike snova, {to je u tradicional-nim civilizacijama bila disciplina kojoj susamo posebno obdareni i obu~eni poje-dinci pristupali sa velikom oprezno{}u:„...san u kome je izra`eno neko ‘nadljudsko’nadahnu}e je uistinu simboli~an, dok bilo koji

obi~an san to uop{te nije, ma kakve da su stva-ri u njemu vi|ene. Podrazumeva se da su psi-holozi oduvek poku{avali da simbolizam obja-sne na svoj na~in i svedu ga u okvire sopstve-nih koncepcija... ali kod psihoanaliti~ara nijevi{e re~ o ljudskom, ve} o ‘pod-ljudskom’ (in-fra-humain); dakle, ovde se vi{e ne radi o obi~-nom srozavanju, ve} o totalnoj subverzi-ji...gnusan i odbojan karakter psihoanaliti~kihtuma~enja daje njihovom postupku jednu‘oznaku’ koja ne mo`e da nas prevari.“32 Ge-non se potom osvr}e i na postupak kakose uop{te postaje psihoanaliti~ar, sa uzne-miravaju}im zaklju~kom: „...ko god `eli dase aktivno bavi psihoanalizom profesionalno,mora prethodno sam biti ‘psihoanaliziran’. Presvega treba primetiti da onaj koji je pro{ao kroztaj postupak vi{e nije isti kao {to je pre toga bio,odnosno... to na njemu ostavlja neizbrisiv trag,poput inicijacije, ali u nekom smislu naopakogzna~enja, jer umesto da se radi o duhovnomrazvoju, re~ je o razvijanju inferiornog psihi-zma.33 S druge strane, ovde postoji o~iglednoimitiranje inicijacijskog prenosa... Svakako jenemogu}e da ~ovek prenese drugima ono {tosam ne poseduje, a po{to je izum psihoanalizesasvim nedavnog datuma, odakle su to prvipsihoanaliti~ari dobili „mo}i“ koje predaju svo-jim u~enicima, i ko je to njih prethodno „psiho-analizirao“? Ovo pitanje, koje je, me|utim, sa-svim logi~no postaviti, verovatno je vrlo indi-skretno i vi{e je nego sumnjivo da }e na njegaikada biti dat zadovoljavaju}i odgovor.“34 Sli~-nost sa misterijskim kultovima (od Eleusi-ne do mitraizma) veoma je o~igledna, aliona se uo~ava i pri pore|enju sa monotei-sti~kim religijama: hri{}ani veruju da jenjihovu crkvu zasnovao li~no Sin Bo`iji ida apostolsko prejemstvo traje do danas;muslimani veruju da je Muhamed prorokkoji je ~uo i zapisao glas Gospoda; ali, koje „inicirao“ Frojda – ne zna se. Sâm sebe?Tradicionalne monoteisti~ke religije u to-me bi videle imitiranje satane i ponavlja-nje njegovog greha u mikrokosmosu, a

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 37

Genon se ne uste`e da upotrebi isti ter-min, mada se ogra|uje od svake religio-zne implikacije: „Kada antitradicijsku delat-nost, ~ije razli~ite aspekte prou~avamo, kvalifi-kujemo kao ‘satansku’, mora se razjasniti da jeto sasvim nezavisno od posebne ideje koju bisvako mogao imati o ‘satani’, u skladu sa ovimili onim teolo{kim stanovi{tem, jer se podrazu-meva da ‘personifikacije’ nisu svojstvene na{ojta~ki gledi{ta i ne mogu se uplitati u ovo raz-matranje. Ono {to treba zamisliti, to je, s jednestrane, duh negacije i subverzije u kome se ‘sa-tana’ otkriva u materijalnom, kakvi god da suposebni oblici kojima se on mo`e odenuti u ovojili onoj oblasti; sa druge strane, to {to ga usti-nu predstavlja i, da tako ka`emo, ‘otelovljuje’ utelesnom svetu...nije drugo do ono {to smo na-zvali ‘kontra-inicijacijom’.“35

AntihijerarhijaU takvom svetlu, analiziraju}i jedan po

jedan fenomen, Genon posmatra savre-meno dru{tvo kao anti-civiliziaciju, kojuvodi samoproklamovana elita, izbru{enaunutar sebe po principima „kontra-inicija-cije“. To je, dakle, nekakva kontra-elita,formirana po potpuno naopakom postup-ku u odnosu na normalan poredak stvariu svim prethodnim civilizacijama. Kona~-ni rezultat takve delatnosti je Svet kao„Velika Parodija“ ili „ono {to smo nazvali‘duhovnost okrenuta naglava~ke’, koja je, razu-me se, samo parodija duhovnosti jer je podra`a-va u naopakom smislu, do te mere da izgledakao njena suprotnost; ka`emo da tako samo iz-gleda, a da u stvarnosti nije suprotnost, jer ka-kve god da su njene pretenzije, ovde ne mo`ebiti re~i ni o simetri~nosti ni o jednakosti.“36

Takva struktura, parodi~na ma koliko daje mo}na, nu`no mora imitirati tradicio-nalni hijerarhijski poredak, gde postoje„vladari“, „sve{tenici“ i „ratnici“, ali je onu potpunosti zasnovan na principima fal-sifikata i uzurpacije. Narodne „mase“, raz-ume se, to ne zapa`aju, jer samo tako pre-

varanti „mogu da se predstave kao ono {to ni-su i ne mogu uistinu biti, dakle kao predstav-nici ne~eg {to bi moglo da se uporedi sa duhov-no{}u, koju u stvari ho}e da zamene.“37.

Savremeno „sve{tenstvo“ nove, anti-duhovne hijerarhije (sveprisutno u ma-sovnim medijima u cilju njegove popula-rizacije) ve} ima prepoznatljivu ikonogra-fiju: insignije, ode`de i rituale, makar po-reklo tih elemenata (poput obavezne kra-vate) bilo nisko na dru{tvenoj lestvici. Ter-min „ta{na-ma{na“, rezervisan za „japije“,brokere, menad`ere, bankare, biznismenei politi~are mo`e zvu~ati posprdno, ali toje u skladu sa pojmom „Velike Parodije“koju Genon analizira. Ne treba smetnuti suma da ~itava samozvana elita svoje atri-bute nosi sa gvozdenom disciplinom, ~ak iu ekstremnim okolnostima,38 i da nastupasa savr{enom va`no{}u na svojim (pseu-do- ili kontra-) religijskim ritualima, kakvisu sastanci MMF-a ili Svetske Banke, naprimer. Pravila pona{anja su istan~ana izadata, ali njihov parodi~ni karakter (li{ensvake simboli~ne vrednosti) naravno da seotkriva u izve{ta~enosti, lo{oj glumi i be-smislenom cerenju, bilo kojom prilikomkada su kamere medija uperene na njiho-va lica. Kod savremenih dr`avnika to jenaro~ito izra`eno i razra|eno, poput pra-vog sve{tenog rituala (UN), katkad u pri-sustvu stale`a „ratnika“, kakve su sedniceNATO-a. Ali na mestu nekada{njih k{atri-ja, vitezova ili samuraja, sada se {epureneubedljivi manekeni koji, istina, priti-skom ka`iprsta u tren oka mogu da uni{tesvet, ali nikada ne bi bili u stanju ni da is-te{u najjednostavniji no` od obsidijana, akamoli da se sa njim u ruci bore. Sastanak„na najvi{em vrhu“ predstavnika Evrop-ske Unije dovoljan je da ilustruje parodi~-no imitiranje religioznog rituala, ustroje-nog po detaljno elaboriranoj hijerarhiji:na stepenastom postamentu svako stojiupravo tamo gde mu je mesto, obu~en po

FILOZOFIJA I GNOZA38

najstro`im pravilima, sa obaveznim sme-{kom na licu, bez obzira na konkretne re-zultate „samita“. Svako od njih se, svoje-vremeno, jo{ vi{e smejao od sre}e kada jedo{ao na svoj polo`aj „demokratskim“putem, umesto da mu je te`ina odgovor-nosti oduzela i poslednji trag osmeha sa li-ca. Dodu{e, mnogi od uva`enih sve{teni-ka anti-hijerarhijeraduju se s pra-vom dolasku navlast, jer ih, dok suna funkciji, od kri-vi~nog gonjenja{titi imunitet. To jepravna odbranaod zakona koje susami doneli i to uime naroda koji ihje izabrao, a kojaih od tog istog na-roda sada {titi injihova nedelaostavlja bar pri-vremeno neka-`njenim. Na izve-san na~in, oni jesu „izvan zakona“, kao {tosu u doba imperatora Konstantina Velikogpostali sve{tenici, koji vi{e nisu polagalira~une rimskom pravu, ve} crkvenom su-du. Parodi~na analogija je jasna: anti-hije-rarhija sudi svojim ~lanovima samo unu-tar sebe same, ali narod to ne sme prime-titi, pa se krivac obi~no ka`njava nekomnovom (ili novoizmi{ljenom) funkcijom uokviru sistema pri vrhu. Ali, ko je na sa-mom „vrhu“?

Svi znaju da postoji generalni sekretarUjedinjenih nacija: u savremenom dobu toje obi~ni ~inovnik, skromnih intelektual-nih kapaciteta, moralni beski~menjak ilikameleon, koga suptilno ili brutalno kaoda name}u SAD (a zapravo kontra-elitakojoj su SAD samo trenutna baza). Maloko se, me|utim, zapitao za{to ta institucija

nema predsednika. Da li }e ga imati? Kadai ko }e to biti? Ne osvr}u}i se konkretno natu politi~ku funkciju, Genon daje odgovori na ovo pitanje, ponovo se ogra|uju}i odtermina koji je prinu|en da koristi kako biga ~itaoci uop{te razumeli – „antihrist“:„{ta god da ~ovek o njemu misli, on je u svakomslu~aju ne{to u ~emu }e se koncentrisati i sinte-

tisati sve snage kon-tra-inicijacije, u ciljufinalizacije ~itavogdela, shvatili ga mikao pojedinca ili ko-lektiv; u izvesnomsmislu on mo`e biti ioboje u isti mah…kao neki vo|a ‘sata-ninih svetaca’ (naarapskom awliyâesh-Shaytân) ilinjihov „pe~at“ (khâ-tem)... a o~ito ‘vara-lica’ (dajjâl); njego-va vladavina zaista}e biti ‘velika parodi-ja’ par excellence,

karikaturalna i ‘satanska’ imitacija svega {to jeverodostojno tradicionalno i duhovno; a on }ebiti na~injen, ako se mo`e re}i, na takav na~inda ne}e mo}i da ne odigra ba{ tu ulogu... Posle‘egalitarizma’ na{e epohe (Genon ovo pi{e1945), ponovo }e postojati jedna hijerarhija, vi-dljiva i potvr|ena, ali jedna naopaka hijerarhi-ja... ~iji }e vrh zauzimati bi}e koje }e, u stvarno-sti, dosegnuti vi{e od svih drugih samo dno ‘pa-klenog ponora’.“39 Genon smatra da }e ta ‘li~-nost’ biti izuzetna u tom smislu {to ne}e imatini prethodnika ni nastavlja~a, i da }e biti u tojmeri ‘falsifikovan’ da }e, na izvesan na~in,predstavljati inkarnaciju sâme Neistine.40

Kraj ili Po~etakI {ta }e biti kada „Velika parodija“ ko-

na~no bude uspostavljena? [ta }e se do-goditi kada „Novi svetski poredak“ – NO-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 39

VUS ODRO SAECULORUM koji se isti~ena nov~anici od jednog dolara – budeutemeljen (ako se to uskoro uop{te desi,no to je oblast Bo`ije Volje)? Sve – i ni{ta!,ka`e Genon. Upravo }e svi oni koji se to-liko upinju da ~ove~anstvo uvedu u novodoba („New Age“) oti}i na kosmi~ko sme-tli{te i ni{ta od svega {to su po svojoj volji(tj. samovoljno) uradili ne}e imati udela upozitivnom svo|enju ra~una, na KrajuSveta. A svi oni koji su ostali verni svompredanju kona~no }e odahnuti, rastere}e-ni od neupotrebljivog kr{a obmana koji-ma su ih zasipali njihovi „usre}itelji“ i ma-nipulatori. U tom svetlu, Genon i zaklju-~uje svoje delo tvrdnjom da, kada se pre-vazi|e oblast la`nog dualizma, savreme-nih pojmova „dobra“ i „zla“, „postoji prostosamo ono {to jeste, i {to ne mo`e da ne bude ni-ti da bude drugo do to {to jeste; i tako, ako `e-limo da se vinemo do stvarnosti najvi{eg reda,u svoj strogosti mo`emo re}i kako ‘kraj jed-nog sveta’ nikada nije, niti mo`e biti drugodo kraj jedne iluzije.“41

NAPOMENE

1 La crise du monde moderne, (u daljem tekstu: La cri-se) Paris 1946, 112. Svi prevodi sa francuskog ura-|eni su od strane autora teksta.

2 Pod „individualnim” Genon ne podrazumeva ne-{to svojstveno „individui”, ve} odre|eni oblik po-stojanja koji se dalje deli na „kolektivno” i „poje-dina~no”.

3 „Ono {to ljudi nazivaju slu~ajno{}u je prosto nepozna-vanje uzroka; pretpostaviti da se ne{to dogodilo slu~aj-no, u smislu da za taj doga|aj ne postoji uzrok, ~ista jeprotivre~nost.“

4 La crise, 113.5 La crise, n.m.6 Le Règne de la Quantité et les Signes des Temps, (u da-

ljem tekstu: Le Règne) Paris 1945. (1972), 85.7 Le Règne, 85.8 U tom smislu, Genon je vi{e puta ukazao na opa-

snost od praktikovanja joge, koja je duhovna di-sciplina, namenjena ve} uravnote`enim pojedin-cima, a ne sredstvo za uravnote`avanje rastroje-nih ljudi: bave}i se jogom u te svrhe, neurotizova-

ni ~ovek mo`e samo da pogor{a svoje stanje dostadijuma neizle~ivog.

9 Le Règne, 89.10 Na primer, u indijskoj kasti „{udra”; osim toga,

zajam uz kamatu je ne{to {to ve}ina tradicional-nih religija strogo zabranjuje, a upravo na tome jezasnovana svetska ekonomija.

11 La crise, 117-118.12 Da uop{te nisu egzaktne, ve} samo aproksimativ-

ne, budu}i zasnovane na statistikama, Genon jeubedljivo demonstrirao u poglavlju L’Illusion desstatistiques, u okviru Le Règne, 72-77.

13 La crise, 118-119.14 La crise, 120.15 Strogo uzev{i, ve}ina nekad mo`e biti u pravu, ali

se tu pojavljuje jo{ jedna nijansa savremene ma-nipulacije. Naime, izbore u dr`avama u kojima je-dan predsedni~ki kandidat dobija ubedljivu ve}i-nu, recimo preko 80% glasova, tzv.”demokratski”svet ili ne priznaje ili ih progla{ava „nedemokrat-skim”. Dakle, obu~eni „kreatori mnjenja” uvodetime pojam „prihvatljive ve}ine”, koja se grubomo`e proceniti na 50-60% glasova za doti~nu li~-nost i to samo od onih koji su iza{li na birali{ta. Sobzirom da je minimalna mera izlaznosti (da bi iz-bori uspeli) obi~no 50%+1glas, na kraju ispada daonog koji }e upravljati svima odreda zapravo birasamo (pre~esto izmanipusilana) manjina ukup-nog bira~kog tela, a nikakva stvarna ve}ina. Da bita mahinacija uspela, neophodno je jednu ciljnugrupu (obi~no manju) nahu{kati, ili ~ak platiti daiza|e na izbore, a drugu obeshrabriti. U slu~ajuda taj proces „uspe”, zaista se ne mogu dobiti ve-like brojke, pa su izbori „demokratski” samo kadaje trka tesna, a „savr{eno-demokratski” kada opobedniku odlu~uje svega nekoliko hiljada glaso-va u vi{emilionskom bira~kom telu. Simpatizeri(no ne nu`no i aktivni glasa~i) pora`enog kandi-data trebalo bi da potom imaju veliku du{evnusatisfakciju {to su u~estvovali u izvrsnom demo-kratskom ~inu i da strpljivo ~ekaju nove izbore,bez obzira {to su ~esto bili znatno brojniji od pri-stalica „pobedni~ke” strane.

16 Uzgred valja re}i da se „demokrate” istorijski po-ku{avaju nadovezati na anti~ku Gr~ku. U stvari,termin se, samo uslovno, mo`e odnositi jedino naPeriklovu Atinu, a da se pri tome obavezno zabo-ravlja masa robova, ~ijem je kulu~enju taj grad uV veku stare ere dugovao svoj prosperitet. Semtoga, ve}ina drugih gr~kih polisa tog vremenaimala je sasvim druga~ija i „nedemokratska” ure-|enja. Kao negativan primer, pak, navodi se „Per-sija”, to jest Iran Ahemenida, najve}a, najmo}nijai najbezbednija dr`ava sveta u to vreme i prva ukojoj je zvani~no proklamovana potpuna slobodaveroispovesti.

FILOZOFIJA I GNOZA40

17 „Vladavina najboljih”, prvi po rangu oblik vlada-vine po Platonu (dok je demokratija tek na tre}emmestu od {est, iza monarhije).

18 La crise, 125.19 L’Autorité spirituelle et le Pouvoir temporel, Pariz

1929.20 Le Roi du Monde, Pariz 1927.21 Genon je „modernu” (savremenu) civilizaciju na-

zvao „~udovi{no{}u”, koja `ivi samo od onog {tosu sve prethodne civilizacije odbacile, a ~ija je je-dina „prednost” naspram tradicionalnih u svekra}em vremenskom razmaku izme|u novogtehni~kog dostignu}a i njegove masovne prime-ne.

22 [to, dodu{e, nije svejedno: monoteisti~ke religije(judaizam, hri{}anstvo i islam) odbacile su ljudske`rtve kojima se „odlikovao” veliki broj visoko raz-vijenih mnogobo`a~kih kultura.

23 Njen nastanak Genon vezuje za po~etak XIV ve-ka, razvoj – u renesansu, razmah – u epohu racio-nalizma i prosvetiteljstva, a trijumfalni nastup – udoba materijalizma i pozitivizma XIX veka.

24 Le Règne, 59-65.25 Le Règne, 108-112.26 La crise, 69-89; Neverovatno je u kojoj meri ve}ina

savremenih nau~nika ima potrebu da isti~e svojateizam, ili, u najmanju ruku agnosticizam/skepti-cizam, a da pri tome bez skrupula nastavljaju darazra|uju dostignu}a Njutna, Paskala ili Tesle, ~i-ja se religioznost nikako ne mo`e dovesti u pita-nje. Ovaj stav ima potpunu analogiju sa kategori-jom „politi~ke podobnosti” u totalitarnim re`imi-ma XX veka, a mo`da {alje i prigodnu poruku. Naprimer, da li se time sugeri{e kako bi pomenuti re-ligiozni geniji iz istorije nauke postigli i vi{e samoda su se oslobodili iluzije o Bo`ijem postojanju?

27 Ve} je pojava filozofije po Genonu degenerativna,jer se Mudrost zamenjuje „Ljubavlju ka mudro-sti” koja ne garantuje ni{ta: La crise, 25-26.

28 Potpuna analogija mo`e se uspostaviti sa pravci-ma i „stilovima” moderne i savremene umetnosti,pri ~emu svaki pretenduje na dosezanje neke ko-na~ne „istine” o slici (~ak do njene potpune nega-cije kao svog vrhunskog dostignu}a). Pri tome,umetnost se sasvim udaljava od potreba obi~nog~oveka, koji je u tradicionalnim civilizacijamaimao ne samo slobodan pristup najznamenitijimdelima, ve} i duhovnu, du{evnu, te time i prakti~-nu korist od njih.

29 Treba primetiti da Genon precizno upotrebljavare~ „spiritualnost”-spiritualité u smislu „duhov-nosti”, nasuprot (neo)spiritualizmu-spirituali-sme, ~iji sufiks re~ito ukazuje da se radi samo ojednom pravcu u kome se mentalna aktivnost od-vija.

30 Le Règne, 236-246.

31 Le Règne, 211.32 Le Règne, 225.33 Tim povodom, Genon isti~e nagla{avanje zna~aja

„podsvesti“ u psihologiji uop{te, dok se „nad-svest“ (koja bi trebalo da joj je prirodan ekviva-lent) veoma uporno izbegava. Istra`ivanje naj-tamnijih strana psihe pojedinca, koje ve} zalazi uoblast infra-personalnog, on je uporedio sa inici-jati~kim silaskom u podzemlje, odnosno „Sila-skom u Had“. Ali, po njemu, savremeni „silasci uHad“ razultiraju samo uzvitlavanjem paklenogtaloga i otvaranjem vrata najrazornijim silama(kojih „pacijent“ do tada makar nije bio svesan),~ak i u slu~aju najboljih namera, usled nekompe-tentnosti istra`iva~a.

34 Le Règne, 228-229.35 Le Règne, 236.36 Le Règne, 261.37 Le Règne, 262.38 Besprekorno ispeglana odela, do grla zakop~ane

ko{ulje i utegnute kravate VIP-ijeva koji se znojena temperaturi od +40 zaista parodiraju religio-zne prizore. Tako su se svojevremeno acte~ki vla-dari i sve{tenici povijali i bukvalno „kuvali” podnezamislivim konstrukcijama perja, tkanina, zlatai tirkiza, dok su ~upali ljudska srca na vrhovimahramova pod vrelim meksi~kim suncem. Pri tomesavremeni, parodi~ni `reci nisu ni izbliza tako de-korativno i simboli~no odeveni. Na svu sre}u, oniprovode na otvorenom malo vremena, tek kolikoje potrebno da se iz limuzina sa zatamnjenim sta-klima prebace u klimatizovane hramove novih,sada profanih (ali preko medija svima dostupnih)misterija.

39 Le Règne, 264-265.40 Mada }e mu se dati privid Spasitelja-Ute{itelja i

Bo`ijeg „pomazanika”: Genon isti~e da, po sve-tom Hipolitu, i Hristos i Antihrist kao simbol ima-ju lava, a da u arapskom postoji velika sli~nost upojmovima „Mesije” (El-Mesîha) i njegovog pa-klenog imitatora (El-Mesîkh). On ~ak ide dotle datradicionalni opis tog bi}a (su{te suprotnosti „li~-nosti”) kao fizi~ki asimetri~nog tako|e mora u iz-vesnoj meri biti ispunjen, jer su u verodostojnojtradiciji fizi~ki deformiteti predstavljali preprekuza inicijaciju bilo koje vrste, po{to su svedo~ili ounutra{njoj, du{evnoj neuravnote`enosti kandi-data.

41 Le Règne, 272.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 41

Nije novina u savremenoj zapadnojmisli pojava op{teg neraspolo`enja

prema pogledima koji ustanovljavanjemodernizma i postmodernizma izjedna-~avaju sa konceptom svedimenzijalnogprosperiteta u nauci, umetnosti, filosofiji itrgovini. Dana{nji ~ovek je ve} du`e vre-mena u potrazi za poretkom koji }e pre-vazi}i op{tu uznemirenost koju izazivajuduboke ontolo{ke i antropolo{ke, kao idru{tvene krize nametnute od stranepostmodernisti~kih pogleda na ~oveka isvet. Zapravo, mnogi primeri su, na ne-prikosnoven na~in, ilustrovali mogu}nostsvestranog napretka bez potrebe za naru-{avanjem tradicionalnih i svetih obrazacana temelju kojih su razni narodi podizalivelelepno i rasko{no zdanje svoje samo-svesti i svog samopotvr|ivanja. Safavid-ska dinastija u Iranu (1501-1725.) ukazuje,upravo onda kada fundamentalne pro-mene obuzimaju samu bit zapadnog ~o-veka, na puni procvat svoje zadivljuju}ecivilizacije u raznim domenima nauke, fi-losofije, knji`evnosti, arhitekture i umet-nosti, ne uste`u}i se da u sve te grane uti-sne duboko tradicionalnu aromu svogislamsko-iranskog poimanja kosmosa (eti-molo{ki srodnog sa pojmom kozmetike).Tada kulturna prestonica islamskog sveta,Isfahan, u srcu takvog ambijenta, pokazu-je se kao ve~na paradigma kako se mo`eposti}i nebeska sve`ina sa`ivljenosti ver-skih i nacionalnih tradicionalnih obele`ja,

s jedne, i svih obzira nau~nog i kulturnogprosperiteta, s druge strane.

Zapad, u doba renesanse, nije po{aoovim putem. Modernizam, svakako, nijerazvijen zahvaljuju}i putovanjima i otkri-}ima u petnaestom veku, izme|u kojih jei otkrivanje Amerike, niti snagom nau~nerevolucije iz sedamnaestog veka, premdaovi i svi ostali doga|aji nisu bili bez utica-ja da se pojava novog doba zaklju~i. Dru-gim re~ima, pomisao da su ovi faktoriklju~ni ili posve zna~ajni u uspostavljanjuogromne institucije modernizma sa svimnjenim temeljitim promenama, bila bi –apsurdna. Ostvarenje modernog doba jemoralo da usledi iza formiranja modernihprincipa ~ovekove misli koji su, do tada,bili bez presedana, a u okviru kojih }emoderno ~ove~anstvo dobiti novi pogledna egzistenciju, te sagledavati, do onogvremena na neisproban na~in, sebe, uni-verzum i Boga. Ho}emo da ka`emo da jefokus ovog preobra`aja, pre svega, filo-sofske prirode, budu}i da on name}e no-vi pogled na egzistenciju i egzistente; otu-da }emo, u nastavku, poku{ati da seusredsredimo na presudnu i glavnu pre-kretnicu takve zapadne poslerenesansneprima filosofije, na momenat koji je mo-gao, prirodno, da bude izveden u novojzapadnoj filosofskoj misli i snagom nje-nog osniva~a Dekarta, pre negoli u dru-{tvenim, politi~kim ili ekonomskim nau-kama. Jasnije, Dekart je krunisao sve kri-

FILOZOFIJA I GNOZA42

FILOZOFIJA I GNOZA

Poslerenesansno otu|enjeod institucije Svetog1

Dr Seid Halilovi}

1 Preuzeto iz prolegomene knjige „Bitak i pad: antropologija u islamu“; autor dr Hamid Parsanija; s persij-skog preveo i prolegomenu napisao dr Seid Halilovi}; Beograd: Metaphysica, 2007.; str. 7-11.

tike koje su, po~ev od ~etrnaestog veka,bile uperene protiv sholastike i Aristotelo-vog intelektualnog nasle|a, tako {to jeuspeo da, izgradiv{i novo zdanje, zased-ne na mesto Aristotela i, napokon, preve-de ne srednji vek u novo doba, nego, ta~-nije, doba renesanse u moderno doba.

Umesto da se prihvati srednjovekov-nog obrasca da izvesnost i nu`nost istinarazuma jem~e doktrine Crkve, on se upu-{ta u potragu za metodom dobijanja izve-snosti koja }e biti zagarantovana snagomsamog ~oveka. Druga~ije kazano, osnov-no pitanje filosofije o tome {ta je egzisten-cija / postojanje, kod njega ustupa mestonovom fundamentalnom pitanju: „koji jeto – izvesni egzistent? / {ta sigurno posto-ji?“. Dekart je ponudio i odgovor na svojepitanje: „/Cogito, ergo sum./ Mislim, daklejesam.“ Na taj na~in, neprikosnovena ikonstantna realnost za kojom je tragaoDekart, nije drugo nego sam ~ovek i nje-gova uverenost u sopstveno postojanje.

^ovekovo izbavljanje iz om~i pro{lostii nala`enje uto~i{ta kod sopstvenog egatreba biti osnovnom karakteristikom mo-dernog doba, karakteristikom u okriljukoje }e se ono odvojiti / otu|iti od prija-{njih vekova; me|utim, ovim, zdanje mo-dernizma jo{ nije dovr{eno. Ono {to mo-dernizam ~ini novim i bez presedana je-ste to {to je i sama ~ovekova narav / esen-cija izvrgnuta fundamentalnoj promeni ipreina~ena u subjekat, {to }e re}i da su sviegzistenti objekti ovom subjektu, ili da ka-`emo da je moderni ~ovek koren i temeljpostojanja svih egzistenata. Ovde je po-trebno da se, malo, udubimo u prvotnozna~enje ova dva termina i u promenukoja }e ih pogoditi kod Dekarta.

Termin subject je latinski prevod gr~-kog hypokeimenona i dobija se od dva dela:predloga sub sa zna~enjem is/pod i od ja-cere {to zna~i metnuti. Isto zna~e i dva gr~-ka dela ove sintagme: hypo i keimenon.

Gr~ki termin, u Aristotelovoj filosofiji,ozna~ava spolja{nje egzistente (ousia),kao {to je i u logici hypokeimenon subjekatu sudovima koji nikada ne biva predika-tom (latinsko substratum). Tako je, u latin-skom jeziku, subjectum ozna~avao sve re-alne spolja{nje egzistente, izme|u kojihje i ~ovek te je, u srednjem veku, slu`io zaekvivalent re~i substans.

Nasuprot subjectuma stoji re~ objectumu kojoj ob zna~i preko. U srednjem veku,objectum zna~i ono {to donosi / nanosi ~o-vek, tj. ono mentalno {to postoji u misli-ma. Otuda Dans Skotus govori da subjec-tive ukazuje na spolja{nje supstancije i eg-zistente, a objective na misaone pojmove.

A {ta se sad de{ava u Dekartovoj filo-sofiji? Dekartu nisu sporna zna~enja ovadva termina, ali u svojim filosofskim raz-matranjima, on kre}e da ponudi noveokvire za iznala`enje jasnih i odvojenihprimera za subjekat i objekat. U nastavku}emo uo~iti da je upravo ovo moderno raz-me|avanje utisnulo u ove termine takvupromenu da je poljuljalo samu su{tinunjihovih prija{njih zna~enja.

Naime, na osnovu prizivanog principacogito kao neprikosnovenog fundamentaegzistencije, Dekart je za jedinog realnogsubjekta, odnosno za jedinog izvesnog eg-zistenta, uzimao ego cogito, na kojeg se osla-njaju i snagom kojeg se dobijaju sviostali egzistenti; to}e re}i da su egzi-stencije svih egzi-stenata proizvodi ireprezentacije, odnosnoobjekti ovog ljudskog jakoje razmi{lja. Otuda,ono {to vredi pa`nje nijenjihova spolja{nja neza-visna egzistencija, negoto {to su one reprezentacije,to jest mentalni prikazi iproizvodi ~ovekove spo-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 43

FILOZOFIJA I GNOZA44

D`alil Rasuli, Radost prole}a, slomljeni nastalik, 1990.

znaje. A kako je ljudsko ja, po Dekartu, je-dini realni i izvesni egzistent, ono }e svaostala bi}a, uzev od Boga do ~oveka, imatiobjektivnu, {to videsmo da ovde zna~i re-prezentativnu, prirodu. Zaklju~ak je da susva bi}a podignuta u okrilju onog subjekta.

Tako, i ~ovekov ego dobija sasvim novozna~enje, jer postaje temeljom svega, a isvi egzistenti, s obzirom na to da su, kodDekarta, objekti i zavisni o onom koji raz-mi{lja, postaju proizvod istog tog ~oveka.

Mi nemamo nameru da se upustimo uobja{njenja o tome kako je Kant, u na-stavku, subjekat izjedna~io sa samim vr{i-ocem spoznaje, a objekat sa onim {to jespolja{nje (Gegenstand), {to jeste, jasno je,sasvim opre~no srednjovekovnom zna~e-nju ova dva termina, a {to je ostavilo tra-ga i u svim evropskim jezicima. Za nas je,ovde, od presudnog zna~aja da podvu~e-mo to da se preko spomenute promenezna~enja ovih termina ne sme olako pre}isa izgovorom da se radi o obi~noj leksiko-lo{koj promeni koja je izbila tokom vre-mena; to nipo{to nije tako, jer se, u ovomslu~aju, radi o promeni koja je do{la kaorezultat fundamentalnih promena u zna-~enju samog ~oveka i novih, do tada neis-probanih definicija o bitku i bi}ima, pro-meni koja je uskrsla u Dekartovom filo-sofskom sistemu, a upravo zbog ~ega se imi sla`emo da na tom mestu stavimo po-~etnu ta~ku modernog doba. Naravno, tone zna~i da je Dekart bio prvi koji je raz-mi{ljao o tome, nego je on, svojim ekspli-citnim obja{njenjima, doneo zaklju~niobrazac svim takvim razmi{ljanjima kojasu zanimala razne mislioce iz doba rene-sanse, ili ~ak i pre renesanse.

Da pre|emo na jedno sasvim ozbiljnoi produbljeno pitanje koje se name}e ov-de i na kojem mi, odva`no, insistiramo.Naime niko ne}e posumnjati u to da ka-snije filosofije nisu, nu`no, sledile Dekar-ta u svim filosofskim razmatranjima, kao

{to ne}emo podvrgnuti podozrenju ni ~i-njenicu da je ~itava modernisti~ka filoso-fija i pre svega prizivana slika subjektivi-zma, izlo`ena ozbiljnim i stru~nim kriti-kama od strane postmodernisti~kih misli-laca. Ipak, postavlja se pitanje: da li je op-{ta zapadna, ne samo filosofska, misao unovijim vremenima uspela da se oslobodii okvira u kojem sva svoja dru{tvena, po-liti~ka, ekonomska, nau~na i ostala pro-matranja otpo~inje od ovda{njeg ~oveka isa ta~ke gde ~ovek stoji; ili pak nau~nadostignu}a, tehnologiju, umetnost, istori-ju, pa ~ak i religiju uva`ava samo zato {toudovoljavaju potrebama materijalnog ~o-veka; `ivotnu sredinu prestaje da po{tuje~im se ona sukobi sa ~ovekovim interesi-ma, kao {to i veru i vernike respektuje nizbog ~ega drugog nego da ne bi poru{ilana~elo ~ovekovog slobodnog izbora? Da lije savremena zapadna misao poku{ala dase, u borbi protiv ontolo{ke i dru{tvenekrize modernizma, okomi na najosnovni-je na~elo i kamen temeljac zdanja moder-noga doba, ili je sna`na samo za toliko damu promeni fasadu ili pak poneku ciglu,nastavljaju}i put njegovog spoznajnogstadijuma? U ovom drugom slu~aju, nijeli svesna toga da, u stvari, samo produ-bljuje te{ku i mu~nu ogor~enost dana-{njeg ~oveka? I najzad, za{to se ne dosetimogu}nosti da je kriza direktan rezultatnajfundamentalnijih promena snagomkojih je moderni Zapad otu|en od insti-tucije svetog, od tradicionalnih obrazacakoji, umesto da ~oveka postave u srce sve-ga, u sr`i ~ovekovog bi}a ume{taju aromutranscendentnog sveprisustva Bo`ijeg?

Ova i sli~na pitanja danas nipo{to nisunova. Ve} du`e vremena se po~ev od sa-mog Zapada, pa do svih tradicionalnihkrugova na Orijentu koje je modernizam,na razli~ite na~ine, ranjavao, mogu ~utirazli~iti i manje-vi{e harmoni~ni odgovo-ri na njih.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 45

Poetski Divan imam Homeini koji jespevao u poslednjim godinama `ivo-

ta, predstavlja izraz gnostika koji je dosti-gao stupanj sjedinjenja, napisan u godi-nama potpune intelektualne i duhovnezrelosti. U njemu se odra`ava duh li~nostikoja je dostigla krajnji stupanj u poznava-nju {erijatskog prava i islamskih nauka.Za razliku od drugih dr`avnika i verskihfigura 20. veka, imam Homeini je, kao pe-snik, potekao iz posebnog duhovnog mi-ljea. Poezija koju je pisao, uglavnom kadabi po`eleo da se odmori od svakodnevnihdr`avni~kih obaveza, ili u posebnim tre-nucima duhovne osame, pripada tradicijinajsjajnijih iranskih sufijskih pesnika,zbog ~ega je neuporediva sa vremenom ukome mi `ivimo.

Imam Homeini nikada nije imao na-meru da se bavi poezijom, pisanje pesamaje pre bio jedan od na~ina izra`avanja nje-govog izuzetnog duha, i zato sebe nikadanije do`ivljavao kao pesnika. U tome ga jespre~avalo i vlastito ose}anje skromnosti,ali i ogromno uva`avanje prema velikimpersijskim pesnicima, Mevlani, Sadiju,Hafizu i Hajamu, ~ije je pesni~ke forme,tako|e negovao. Jednom prilikom je re-kao da „ni u mladosti, dobu uzavrelih ose-

}anja, a koja je pro{la, niti u starosti, kojusam tako|e ostavio za sobom, pa ni sada,na kraju `ivotnog veka, nikada nisam po-sedovao snagu pesni~kog izra`avanja.“Ipak, on je po~eo da pi{e poeziju jo{ u naj-ranijoj mladosti. Rani radovi, uglavnomgazeli, sakupljeni u sveskama, zabele{ka-ma i rukopisu, nisu sa~uvani; neki od njihsu izgubljeni na mnogim putovanjimausled neprestane promene mesta borav-ka, druge je uni{tila {ahova tajna policijaprilikom pretresa njegove ku}e. Jedan deorukopisa sa~uvali su njegovi prijatelji koji-ma ih je on poverio na ~uvanje, da bi ih,kasnije predali Organizaciji za publikova-nje dela imama Homeinija. Ova organiza-cije je izvr{ila redakciju svih rukopisa kojeje 1992. godine objavila u zbirci pod nazi-vom „Divan poezije“.

Osnovna tema ove poezije je njenonastojanje da opi{e stanje duhovnog put-nika (arif) koji se utopio u more Bo`anskeljubavi i oslobodio svoga sopstva. U njojje nagla{ena staza misti~ne ljubavi (’e{k),koja je po mi{ljenju gnostika i bogotra`i-telja, jedini istinski put koji ~oveka mo`eodvesti Bogu. Velikim delom, ona je inspi-risana poezijom Atara, Mevlane, Sadija iHafiza.

KNJI@EVNOST46

KNJI@EVNOST

Poezija imama Homeinija– izbor iz Divana –

Nova godina

Proletni vetar i planinom i pustinjom puhnu;i {ah i prosjak obuko{e ode}u prazni~nu!

Slavuj rajskih vrtova do Dusta put ne na|e;namiguje mi svira~ med`lisa {to put Kible zna!

Sufija i arif iz pustinje ove udalji{e se.pehar vina od vira~a uzmi {to ~istoti vodi!

Svi za praznik u pustinju il’ ru`i~njak odlaze;ja, p’jan iz mejhane lice okre}em Bogu!

Nova godina sretna nek’ je sretna i bogatom i siroma{nom!O, Ma’{uku, kapije hrama idola otvori!

Ako mi put do vrata pira hanikaha otvori{,tako mi srca i du{e, ka njemu k’o na krilima vinu}u se!

Godinama u safu onih sa ~almom bejah!Da do Ma’{uka stignem, vi{e pogre{iti ne}u!

Ljubav sposonosna

Pri~u ljubavi tvoje proletni vetar opet donese;saba iz pravca livade miris blagi donese!

Ru`a sva radosna o tajnama vrta pri~a;du{e svehle vest o ljubavi spasonosnoj donese!

Ljubi~ica u tuzi daljine od Jara pla~na be{e;Melek ajet rastanka du{e sagorene donese!

Hilal pri~u o luku Jarovih obrva pri~a!Nesim – kako ugodan cvetni miomiris donese!

Karavan `ivota

@ivot na zalasku je, a Jar mi na vrata ne do|e!Moja pri~a svr{ena je, a tuzi ovoj kraj ne do|e!

Pehar smrti do ruke sti`e, pehar vina ne videh nikad!Godine prohuja{e mi, a Dilberova pa`nja na do|e!

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 47

Ptica du{e u kavezu ovom bez krila i pera jeA nikad Onaj {to kavez slomiti treba na vrata mi ne do|e!

A{ici D`ananovog lica svi bez imena i znaka su!@elja za njim onima {to ugled tra`e ni trena ne do|e!

Karavan a{ka za licem Njegovim u safovima ~eka Ga!Kome re}i kada ovaj Ma’{uk, odgajatelj du{e, opet ne do|e?!

Umrlima ruh poklanja se, a{icima du{a uzima se:d`ahilima, pak, uz toliku `rtvu a{ikovu verovanje ne do|e!

Zavi~aj svetosti

Digni ruku sa srca mi jer du{a do grla do|e;zbog rastanka od lica Ti dan mi k’o no} do|e.

Rekoh du{i o`alo{}enoj: vi{e ne tuguj!Tuga pokupi se i doba veselja i svirke do|e.

Voljeni moj k’o Josif izgubljeni vrati se;Kanan moj preko srca usplamsalog do|e.

Ptica iz zavi~aja svetosti na krilima odlepr{a,do dvorca na kojem joj je izabranik do|e.

Sve}a postojanja

Da l’ }e do}i taj dan da iz ku}e ove se preselim,da sa sveta vinem se, na drvetu nepostojanja nastanim?

Da l’ }e do}i taj hal da oko sve}e lica Voljene,sa`e`enih krila i srca, k’o leptir no}ni kru`im?

Lice od hanikaha i bogomolja okrenem,da sed`du na prahu kr~marevog praga u~inim?

Hal ne do|e preko govora sufije i {ejha!Lice sokaku Drage, ludo zaljubljen, okre}em.

Kosa i ben nad usnama, zrno i zamka je,kako da pticu srca iz zamke ove, zrna ovog, oslobodim?

Da l’ }e do}i dan kad }u u ku}i ovoj idola kofer da sklopim,da vinem se i le|a ku}i ovoj stranoj okrenem?

KNJI@EVNOST48

Halvet a{ika (Osama zaljubljenog)

Sretan li je dan kad od kaveza ovog slobodanpostanemtugu udaljenosti od Drage odagnam,radostan postanem.

Glavu polo`i}u na stopu Dusta u halvethania{ka;usne preda}u usnama Ti sklatkim, Ferhad dapostanem.

Sledim put mejhane da do pira stignem,dahom pira mejhane srce svoje da uredim.

U spomen na dan kad u halvethanu a{ikaodem,sretan, radostan, veselog srca da postanem.

Nemam puta do mejhane niti mesta ud`amiji!Reci Jaru nek u~ini ne{to da upu}enpostanem.

Kasida u o~ekivanju prole}a

Prole}e sti`e i vrt ko Ferdous uzvi{en posta!Ru`e propupale na livadi ko lice Jara blagoda!

Lahor beskrajni smaragdni }ilim razastre!Oblak blagodarni izli obilnu ki{u bisera!

Od jorgovana i jasmina tratina ko kadifapostala je!Od sveta nara i divlje ru`e rubovi joj – svilakineska!

prevelaMubina Moker

NEPOZNATE RE^I

{ah – vladar, kraljdust – dragi, voljeni, Bog, Apsolutna istina

dosotjna istinske ljubavi med`lis – skup, dru{tvo, selo kibla – pravac okretanja muslimana u mo-

litvi arif – gnostik, onaj koji poseduje spozna-

ju Uzvi{enog Bogamejhana – kr~ma, mesto u kome se ispija

pi}e spoznaje ljubavi i gnoze ma’{uk – voljeni, ljubljeni hanikah – tekija, mesto gde `ive dervi{isaf – red, linijasaba – donosilac vesti od Voljenog zalju-

bljenomJar – dragi, prijatelj, Bogmelek – an|eoajet – stavak iz Kur’ana; znakhilal – mlad mesec, polumesec nesim – lahor, povetaracdilber – voljeni, dragi, Bog, apsolutna isti-

naa{ik – zaljubljeni, duhovni putnik, opijen

Bo`anskom ljubaviD`anan – dragi, Boga{k – ljubav, Bo`anska ljubav, privr`enost

Bogud`ahil – neznalica, onaj ko `ivi u neznanju

o Bogu Josif – tako|e Jusuf, Bo`iji poslanik Kanan – pokrajina u Palestini iz koje je bio

Josifhal – duhovno stanje sed`da – deo molitve kada se u slavljenju

Boga ~elom dodiruje zemljasufija – dervi{, onaj ko je pro~istio svoju

du{u,{ejh – stare{ina (dervi{kog reda), duhovni

vodi~, upu}iva~halvet – osama, povla~enje, duhovno osa-

mljivanje

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 49

Islamizacija turskih naroda je trajala odVII veka tj. pojave islama, pa sve do XI

veka. Od tada se turska knji`evnost razvi-ja pod islamskim uticajem. Mnogi turskipesnici od tada pa sve do pada Osman-skog carstva stvaraju inspirisani sufi-zmom, islamskim misticizmom. Odmahnakon osnivanja brojnih dervi{kih redovau Anadoliji se razvija i misti~ka poezija. Utekijama, opijeni a{kom, stvaraju mnogivelikani klasi~ne turske poezije. Jedan odnajzna~ajnijih pesnika a{ik-poezije je Ju-nus Emre. O njemu postoji jako malo po-uzdanih podataka, ali se zato prepri~ava-ju brojne legende. @iveo je ili od 1249. do1322. ili 1238. do 1320. godine. Po jednojod legendi, Junus je jedne su{ne godine,tra`e}i p{enicu za svoje siroma{no selo,do{ao u tekiju Had`i Bekta{a Velija, tako-|e poznatog turskog pesnika. Had`i Bek-ta{ mu je umesto p{enice ponudio himet(tur. himmet)1, ali ga tada jo{ neuki Junusodbija i uzima p{enicu. Ubrzo shvata da jepogre{io, vra}a se u tekiju, ali kasno. Hi-met je ve} pripao Taptuk Emreu. Tada Ju-nus postaje u~enik {ejha Taptuka u bliziniEski{ehira. Jedna legenda ka`e i da je Ju-nus bio veliki poznavalac egzoteri~nogislama i da je u jednom trenutku shvatiosvoju plitkost, pokajao se i posvetio ilm-ibatinu. Turci pripovedaju i da se Junusjednom u Konji sreo sa velikim persijskimpesnikom Mevlanom Dzelaludinom Ru-mijem, osniva~em mevlevijskog dervi-{kog reda, poznatijeg kao ple{u}i dervi{i.Bez obzira na istinitost legende, izvestanje Rumijev uticaj na Junusa.

Junus Emreova dela su Divan (zbirkapesama) koji se sastoji od tri stotine i pe-deset do ~etiri stotine i pedeset pesama(mada mu se pripisuje i preko hiljadu) ididakti~ko delo Risalet-un Nushiye (Knjigapouke). Kao i drugi sufijski pesnici, pisaoje o misti~koj ljubavi, o opijenosti Bogom,o izgaranju od `elje za Njim. Pri tom je Ju-nus koristio simbole prisutne i kod drugihsufijskih pesnika, kao {to su slavuj, ru`a,ru`i~njak, vino, Med`nun i Lejla2, more...Junus tako|e ~esto spominje li~nosti kojese pojavljuju u Kur’anu, kao {to je Jusuf(biblijski Josif, Josip), i sufijske u~enjakekao {to su Ibrahim Edhem, Mensur Ha-lad`, Sejdi Balum i dr.

Izvestan je i Junusov zna~aj za svetskupoeziju uop{e. Mnogi su veli~inu JunusaEmrea, u poetskom pogledu, dovodili uvezu sa velikim pesnicima i misliocimaZapada. Tako na primer, Burhan Toprakporedi Emrea sa francuskim misliocemPaskalom, a Junusovo delo s delom Bo`an-ske komedije. Ejuboglu naziva Junusa tur-skim Vijomonom i Servantesom.3

Pri prevo|enju poezije Junusa Emreadolazi se do odre|enih nedoumica. Po{tou turskom jeziku ne postoji gramati~kirod, ~italac i prevodilac mo`e do}i u dile-mu o kakvoj ljubavi Junus govori. Vrlo ~e-sto je prvi utisak da je to poezija koja go-vori o ljubavi prema `eni. Postoji legendada je Junus bio zaljubljen u k}er svog {ej-ha Taptuka, pa se ta ljubav smatra Junu-sovom inspiracijom. Jasna [ami} je u knji-zi Misti~ki eros ve}inu pesama prevodila udve ili tri varijante, kao da su posve}ene

KNJI@EVNOST50

KNJI@EVNOST

Junus Emre, pesnik i mistikNadija Rebronja

Bogu, `eni ili mu{karcu. ^injenica da po-ezija Junusa Emrea zaista prenosi dubljuduhovnu poruku, ipak daje prednost reli-gijskom tuma~enju nad aluzijom na pro-fano zna~enje. Osim Jasne [ami}, JunusEmrea su na srpski jezik prevodili i ori-jentalisti Marija \ukanovi}4, Tad`ida Ha-fiz, Mirjana Markovi}5 i dr. Pesmu Tebe tre-bam, samo Tebe su prevodili pomenuti au-tori, osim Marije \ukanovi}.

I pored postoje}ih prevoda na srpskijezik, poezija Junus Emrea predstavljastalni izazov za prevodioce. Izrazita melo-di~nost turskog jezika kao i njegova aglu-tinativnost, turskim piscima daje dostamogu}nosti za rimovanje. Melodi~nost iritmi~nost stiha su bitne karakteristike Ju-nus Emreove poezije a ni najmanje ih ni-je lako preneti na srpski jezik. Ovaj pre-vod je poku{aj da se ta melodi~nost sa~u-va. Pri tom su zadr`ani odre|eni sufijski iislamski termini koje je bilo te{ko opisnoprevesti, a da se ne poremeti metrika i neizgubi duh pesme.

Pevaj, slavuju moj, pevaj

Ponovo su dani leta.Pevaj, slavuju moj, pevaj!Cvet je dragulj sa buketa.Pevaj, slavuju moj, pevaj!

Prole}e je, ode zima,Du{a ti je opet `iva,Svaki kraj d`enet biva.Pevaj, slavuju moj, pevaj!

Drvo zeleno odeva,Ptica krilom lepr{a,Du{a Tebi dah dariva.Pevaj, slavuju moj, pevaj!

U ljubavi proklju~aj ti,Iz srca se nered gubi,

K |ulistanu se zaputi.Pevaj, slavuju moj, pevaj!

Na suvu trnu ru`i je kraj,Od `udnje sad propada{, znaj.Od mene zar gori si, vaj?Pevaj, slavuju moj, pevaj.

Slavuj }e a{ik ru`i bit’,Hal a{ikov svima je skrit,Prema ru`i a{k plemenit.Pevaj, slavuju moj, pevaj!

Mo}i vrata otvorena,Milost svetom prolivena,Ode`da rajska skrojena,Pevaj, slavuju moj, pevaj!

Daleko od mene moj pir,Du{a u telu nema mir’,Danju, no}u pla~ i nemirPevaj, slavuju moj, pevaj!

Krila mo`e{ ra{iriti,Ra{iriti, preleteti,Mora mo`e{ preplivati.Pevaj, slavuju moj, pevaj!

Pti~e iz gnezda krado{e,Tebe ludim u~ini{e.To vreme ~ini, reko{e.Pevaj, slavuju moj, pevaj!

^ar mog `ivota nestade,Taj |ulistan gar postade,Hej Junusov dragi brate!Pevaj, slavuju moj, pevaj!

Stigli domu dervi{i

^ujte amo, jarani,Stigli domu dervi{i.Dajmo du{u zahvalni,Stigli domu dervi{i.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 51

Ko Mu lice ugleda,Odri~e se svog ega,Ilmi batin opeva.Stigli domu dervi{i.

Ko ptice uzletaju,Pokraj mora zimuju.O, kako se raduju!Stigli domu dervi{i.

Suzno lice dervi{aKo god vidi, poludi,Sr` od Ar{a mu vi{a,Stigli domu dervi{i.

Krajem Sejdi Baluma,K’o med slatkim re~ima,Svoga dosta ba{tamaStigli domu dervi{i.

Junus Ti rob usamljen,Bez ikoga ostavljen,Od du{e je opro{ten.Stigli domu dervi{i.

Ti si mi potreban, samo Ti

Od ljubavi sebe gubim,Tebe trebam, samo Tebe.

Danju, no}u samo gorim,Tebe trebam, samo Tebe.Nit’ imanje me raduje,Nit’ nemanje mene truje,Ljubav za te ohrabruje,Tebe trebam, samo Tebe.

A{k a{ika je ubio,Morem a{ka zaronio,Spoznajom ga ispunio.Tebe trebam, samo Tebe.

A{kom lance pokida}u,Lud planini pohita}u,Ve~na patnja mom si bi}u,Tebe trebam, samo Tebe.

Kad bi me ko ubijao,Moj prah nebom razbacao,I taj prah bi tada zvaoTebe trebam, samo Tebe.

Sufijama sohbet treba,Dragoj bra}i Ahret treba,Med`nunima Lejla treba,Tebe trebam, samo Tebe.

D`ehenemskog mesta nemam,Nit’ D`enetske dvore spremam,

KNJI@EVNOST52

O Tebi ja pla~an snevam,Tebe trebam, samo Tebe.

D`enet, d`enet neko zbori,Hurije i divni dvori,Daj ih onom kog to mori,Tebe trebam, samo Tebe.

Jusuf lepi kad svoje sneUsnio je no}i jedne,Napusti {to imade sve.Tebe trebam, samo Tebe.

Niske nas misli sa puta skrenu{eDo{lo je doba {to nam um razjedaA srce na{e u ime ljudi ubi{e

Veli~amo stvari kao Spasitelja sadaPo~esmo zaboravljati sebe sameMisli nam ose}anja zatrova{eVidi {ta biva kad se ljudi okamene.

Ako se tvoja milost svetom proneseIzle~i}e tvoje o~i stra{}u zaslepljeneAko tvoj glas prona|e put da nas uzneseNa{ ponos {to smo ljudi krunisa}e na{e glaveTu`no odjekuju zvuci tvoji, bezdu{ni rode,

A sve u ime nekakve nauke praveVidi {ta biva kad se ljudi izrode.

Ako iza|em sad i planine pitamsa kog horizonta se Junus videona rajskom drvetu, nebesima skitamako pronesem radosnu vest {to bi se stideoa da ne mislim na zamke {to ih sutra nosijer sada za prijateljstvo i slobodu prosim.U ime ~ove~anstva grupe robota se budeVidi {ta biva kad srce ~oveka zalude.

prevelaAna Stjelja

Ako sada zemlju dotakne lice mojeIstog trena moj }e mesec zasijatiI zima i leto u jedno }e da se spojeSvaki }e mi praznik istu dra` imati.

Nek ne bude oblaka niti senke zrak[to svetlost moga meseca skriva^iju puno}u ne sme zameniti mrakOd zemlje do neba sjaj {to ga sniva.

Srce iz svog usamljenog kutaSjajem svojim crni mrak tera

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 53

Kako se taj mrak domogao putaovog srca, gde vlada sjaj i jaka vera.

Svoj mesec na zemlji vidim sad[ta mogu tra`iti od svih nebesaLice {to na zemlji je do~ekalo padSa zemlje te ki{a me milosti potresa.

Moja re~ ni mesecu ni suncu dovoljna nijeKoliko je dovoljna onima koji voleAko ne ka`em da sam voleo, da mi srce bijeSve patnje ovog sveta }e da me zabole.[ta ako je Junus voleoI mnogi drugi su Boga ljubiliI Junus je svoju glavu pognuoJer zaljubljeni, za njim glavu su izgubli.

prevelaAna Stjelja

Svetom hodim, u sebi gorimLjubav mi telo krvlju bojiNi razuma nemam, ludo zborimVidi {ta od mene ljubav stvori.

Katkad poput vetra plovimPoput staze {to se u prah pretvoriKatkad poput bujice vreme lovimVidi {ta od mene ljubav stvori.

@uborim tiho poput vodeSvoju jadnu du{u morimZa Drugom mi se suza oteVidi {ta od mene ljubav stvori.

Ili me odvedi, uzmi me za rukuIl’ se za jedinstvo na{e boriI uveseli me, skrati mukuVidi {ta od mene ljubav stvori.

S kraja na kraj svetom hodamO u~itelju svom stalno zborimKo }e u tu|ini da me pozna

Vidi {ta od mene ljubav stvori.

Svetom hodim, ludilom opijenDu{a mi samo o njemu sanjariI budim se tugom ubijenVidi {ta od mene ljubav stvori.

Ja sam Junus, opila me tugaCelo telo mi rana moriIzgnanik iz zemlje svog DrugaVidi {ta od mene ljubav stvori.

prevelaAna Stjelja

NAPOMENE

1 Duhovna podr{ka, pomo} {ejha.2 Zaljubljeni par, isto~nja~ki Romeo i Julija.3 Isto, 113.4 Marija \ukanovic, Kroz tursku narodnu poeziju, Be-

ograd, 1969.5 Miryana Markoviç, Yunus Emre’nin ?iirini S?rpçaya

Tercümesindeki Problemler, Çevren, Pri?tine, Y?lXIX, Say? 87-89 (Ozak-Haziran) 1992, 125.

LITERATURA

1. Dr Mustafa Tatc?, Junus Emre Divani, Ankara 1998.2. Jasna Sami}, Junus Emre. Misticki eros, Banja Luka

1990.3. Darko Tanaskovi}, Ivan [op, Sufizam, Beograd

1981.4. Marija \ukanovi}, Kroz tursku narodnu poeziju, Be-

ograd 1969.5. Snje`ana Velja~i}-Akpinar, Misticka poezija Junusa

Emrea, Kulture Istoka, br. 25, 1990.6. Rejnold A.Nikolson, Sufizam, Mistici islama, Beo-

grad 2004.7. Martin Lings, [ta je sufizam, Zagreb 1994.8. Miryana Markoviç, Yunus Emre’nin ?iirini S?rpçaya

Tercümesindeki Problemler, Çevren, Pri?tine, Y?lXIX, Say? 87-89 (Ozak-Haziran), 1992.

KNJI@EVNOST54

Nekada davno `ivlja{e jedna ptica ~ijasu hrana bile ribe. Njeno ime be{e ~a-

plja. Ta ~aplja je bila toliko obazriva i pre-dostro`na, da je danima glad i `e| trpela.Nije pila vodu, nije lovila ribu sve dok nebi iznemogla, a onda bi popila jednu kapvode, i ulovila jednu sasvim malu ribu.

Ostale `ivotinje, koje su sve to znale,~esto bi joj govorile: „Za{to ni{ta ne je-de{?“ ^aplja bi im odgovarala: „Zato {tosaose}am sa drugima. Ako bih ja punovode pila, i svaki dan ribu lovila, vode bi iriba ponestalo, i onda bi drugi `edni igladni ostali.“

Ptice bi joj onda govorile: „Ne pla{i se,reka je puna vode, a more bogato ribom.“

„Ne du{o moja, ne zlato moje“, odgo-varala bi ~aplja, „o svemu treba razmi{lja-ti. Ove reke bez riba pogledaj. Za{to u nji-ma nema riba? Zato {to su ribe pojedene.One reke usahle pogledaj. Za{to su pre-su{ile? Zato {to su im vodu odneli. Ja za-mi{ljam da sam ja njihov vlasnik, i ne `e-lim da svega nestane, ve} i da posle meneza druge preostane. Ja sam ptica koja zna{ta je dobro, korisno i razumno, a dobroje, korisno i razumno da ~ovek o svemurazmi{lja.“

„Bravo, ba{ si ti jedna predostro`naptica!“, govorile bi ptice, koje je nazva{ePtica tuge.

I tako se desilo da su se pojedine pticena{le u uverenju da je ~aplja zaista veomamudra, pa su ponekad odlazile kod nje,da bi se sa njom posavetovale. ^aplja je,opet, govorila sve {to bi joj na njen nesa-vr{en um dolazilo. Savetovala bi ih, i svo-

ja im iskustva prenosila. Ponekad se de{a-valo da ~apljini saveti budu korisni. Malopo malo, ~aplja je i sama po~ela da verujekako je ona pametnija i mudrija od svih.Kada bi nekuda prolazila, svakoga bi ozdravlju njegovom upitala: „[ta mogu dau~inim za vas? Imate li nekih problemakoje bih mogla da re{im? Imate li ne{to dame pitate? Ja sam ~aplja, o svemu brinemi nikada ne gre{im.“

Tako be{e sve dok se jednog dana nekigolub nije na{ao u jednoj ~udnoj nevolji.

Ovaj golub be{e svio gnezdo u {uplji-ni, na vrhu jednog drveta. Imao je punopti}a koji jo{ uvek nisu mogli da lete. Utoj stepi je `ivela i jedna lisica, koja je sveto znala. Po{to nije mogla na vrh drvetada se popne, ona sebi re~e: „Idem da za-pla{im tog goluba, i jednog pti}a da se do-kopam.“

Lisica stade ispod drveta, i dozva go-luba, kome re~e: „Ovo drvo meni pripa-da, za{to si se bez dozvole na njemu na-stanio?“

Golub joj odgovori: „Nisam znao da jedrvo tvoje. Pti}i su mi jo{ uvek mali i nemogu da lete, jo{ nekoliko dana, pa }u oti-}i.“

„Ne mo`e“, re~e lisica, „mora{ odmahda napusti{ drvo.“

„Ali, u ovoj stepi drugog drveta nema,a ja ne mogu gnezdo ba{ svuda da svijem.Deca su mi jo{ mala i ne mogu da lete“,objasni joj golub.

„To mene ne interesuje“, odvrati lisica,„ili napusti drvo, ili dolazim gore svu de-cu da ti pojedem.“

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 55

KNJI@EVNOST

Golub i ~apljaM. A. Jazdi

Golub se upla{i i re~e: „Ne mogu od-mah. Mo`e{ li mi dati rok od nekoliko da-na?“

„Ako mi da{ jednog pti}a u zalog, da-}u ti jedan dan“, pristade lisica. Golub da-de lisici jednog pti}a, i nalo`i joj da se do-bro brine o njemu.

„Ako do sutra ode{, svoje dete }e{ vi-deti, ali ako bude{ bio ovde, vi{e ga vide-ti ne}e{„, re~e lisica, odnese pti~icu i poje-de je. Sutra ujutru lisica se vrati i zastra{u-ju}im se glasom javi.

Golub se pojavi na ivici {upljine i re-~e: „Nameravam da odem, ali jo{ uvek ni-sam na{ao pogodno mesto. Daj mi jo{ je-dan dan.“

„Ako mi jednog pti}a kao zalog da{,da}u ti jo{ jedan dan, a ako ne, do}i }u sveda ih pojedem“, ponovo pristade lisica.Golub opet dade lisici jednog pti}a, kogaona zgrabi i ode.

Tog dana u podne, ~aplja koja be{e pri-stigla sa puta, slete na drvo i vide da je go-

lub veoma tu`an. Upita ga za zdravlje, pare~e: „Vidim da si prili~no tu`an, da te ni-je neka nevolja sna{la koju mogu da tiolak{am, nema{ li neki problem koji mo-gu da re{im?“

„Imam problem“, odgovori golub,„pojavila se neka lisica, koja tvrdi da jeovo drvo njeno. Svaki dan dolazi i pretida }e sve pti}e da mi pojede ako odavdene odem. Za svaki dan koji prekora~im, uzalog mi jedno dete uzima. Ja decu jo{

uvek nisam nau~io da lete i ne mogu

odavde da odem. Kakva me je nesre}a za-desila!“

„Ah“, uzdahnu ~aplja, „da si mi to ra-nije rekao. Ja sam ~aplja, i znam {ta je do-bro, korisno i razumno, svaki problemmogu da re{im, a tako|e, nikada ne gre-{im. Za tvoj bol ima leka. Pri~ekaj malo,odmah }u da se vratim, pa }u da ti ka`em{ta treba da radi{.“

^aplja odlete do mora i uhvati jednumalu ribu, kojoj raspori utrobu. U ribu sta-

KNJI@EVNOST56

vi malo otrova, pa je odnese golubu, komere~e: „Dobro slu{aj {ta }u ti re}i: kao prvo,lisica te uzalud pla{i, ona ne mo`e na drvoda se popne. [ta god da ka`e, la`e. Slu`i selukavstvima da bi ti se dece domogla. Tajproblem sa lisicom }emo lako da re{imo.Uzmi ovu ribu i ~uvaj je. Njen stomak jepun otrova. Kada lisica sutra do|e ti joj re-ci: Ja odavde ne idem, drvo je, opet, tvoje, pa ti~ini {ta god ho}e{. Tada }e{ videti da lisica nemo`e na drvo da se popne, i da }e te sepro}i. Ali, ako vidi{ da se lisica zaista uz dr-vo penje, reci joj da si se {alio, i da }e{ jojjo{ jednog pti}a dati. A onda joj umestopti~ice daj ovu ribu. Lisica jo{ nikada nijevidela ribu, i ne}e znati {ta je to. Ako teupita za{to je pti~ica ovakva, ti joj reci da jezbog straha od lisice takva postala. Lisica}e pojesti zatrovanu ribu i umreti. Dobi}e{ta je zaslu`ila. Ako ne umre, ja }u svakogdana jednu ribu punu otrova da donosim,dok se lisica na kraju ne otruje. Od lo{ehrane se, malo po malo, svako otruje.“

„Neka te Bog po`ivi, ne ka`u bez raz-loga da ~aplja sa sva~ijim bolom saose}a,neka ti Bog reke i mora podari, Bog ti sva-ko dobro dao!“, zahvaljiva{e joj golub.

„Ako je neko oprezan i usredsre|en,ne samo lisica, nego ga ni lav, ni vuk pre-variti ne mogu. Vidimo se sutra u podne“,re~e ~aplja i ode.

Sutra ujutru lisica se pojavi i pozva go-luba. Golub sebi re~e: „Sa lisicom se nije{aliti, bolje je da ostanem u rupi i da sepravim da je nisam ~uo. Ako lisica ode da-lje, bi}e jasno da je ~aplja bila u pravu i dalisica ne mo`e na drvo da se popne. Ali,ako se popne, da}u joj ribu i re}i }u dasam zaspao i da je nisam ~uo. Re}i }u dase sino} jedna zmija ovde pojavila, i dasmo do jutra bili budni, pa nas je sanuhvatio; pti}i su se razboleli... ne{to po-put toga }u joj re}i.“

Golub tako i u~ini. Lisica ga par putapozva, pa re~e: „Ne odgovara{? Sada }u ti

dati ono {to si zaslu`io, evo me dolazim,sve }u pti}e da ti pojedem.“ Nakon togalisica po~e da grebe {apama o drvo. Go-lub, koji se od tog zvuka be{e upla{io, jerje pomislio da se lisica penje, brzo sko~ina ivicu rupe i upita: „[ta se de{ava?“

„Ho}e{ li da se desi ne{to?“, odvrati li-sica, „ili daj jednog pti}a, ili dolazim sveda ih pojedem.“

„Toliko si vikala da si ih sve upla{ila,pa su se razboleli. Evo ti jedna pti~ica, alipazi, oni su taoci i mora{ dobro da ih ~u-va{„, re~e golub i baci ribu ispred lisice.

Lisica pojede ribu i upita: „Kakav jeovo pti}?“

„Od straha je takav postao. Zar nezna{ da se ljudi od velike buke razbole?“,objasni joj golub.

„Ne, ovog ne prihvatam, daj nekogdrugog“, re~e lisica.

Golub se uznemiri, i re~e: „Nema vi{epti}a, a ti ~ini {ta god ti je volja. Znam dane mo`e{ na drvo da se popne{.“

Lisica, ~uv{i ovo, vide da je osramo}e-na, pa re~e: „Istinu govori{, ne mogu nadrvo da se popnem, ali, i da mogu, ne bih,jer si ti jedna mnogo dobra ptica. Kako sito shvatio? Ta misao nije tebi na pametpala. Golubovi nisu toliko iskusni, a i ovajpti} nije golub, i ja sam to shvatila. Jasnoje da te je neko mudar i iskusan ovomenau~io. Molim te da mi ka`e{ istinu, ko teje ovome podu~io? Ako mi ka`e{ istinu,vi{e se nikada ovde ne}u pojaviti, i odmene ne}e{ vi{e ni glas ~uti.“

Golub re~e: „Nau~io sam od osobe, odkoje i ti treba sedamdeset godina da u~i{,od osobe koja zna {ta je dobro, korisno irazumno, od osobe koja ima vi{e iskustvaod svakog, od osobe koja sa sva~ijim bo-lom saose}a; sve reke i mora njoj pripada-ju, ime joj je Ptica tuge. A sad odlazi i nevra}aj se, ina~e }e{ zlo videti.“

„Vrlo dobro“, re~e lisica, „poznajem jatu Pticu tuge, ime joj je ~aplja. Ja ovde vi-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 57

{e ne}u da dolazim, ali ne}e ni ~aplja,idem da zavr{im sa njom.“

„^aplja nije slaba kao {to sam ja, ona}e svojim kljunom o~i da ti izvadi. Ona ni-kada ne gre{i“, odvrati golub.

„Pozabavi}u se malo njom, glas o tomesti}i }e i do tebe“, re~e lisica, i ode pravodo mora, gde vide ~aplju kako zami{ljenasedi na obali. ^im ~aplja vide lisicu kakojoj se pribli`ava, ona ustade i stade na-spram nje, spremna za borbu. Lisica shva-ti da }e se lo{e zavr{iti ako bude po~ela dapri~a o golubu. Stoga malo razmisli, pa re-~e: „Dobar dan vam `elim.“

^aplja joj uzvrati pozdrav, malo seumiri i re~e: „@eli{ li ne{to?“

„Da“, re~e lisica, „ako dozvolite, ~ulasam da vi veoma mnogo iskustva imate.Svi se u svojim poslovima sa vama save-tuju, ja danas tako|e imam nekih proble-ma, pa sam do{la va{ savet da ~ujem.“

^aplja, odu{evljena biranim re~imakojima joj se lisica obratila, re~e: „Da, pitajme {ta god ti srce `eli, ja sam veoma pa-metna, ja nikada ne gre{im, ja...“

„Sla`em se sa vama“, prekide je lisica,„moj problem je slede}i: bojim se vetra.“

„Vetar uop{te nije stra{an. Mi se na gra-nama drve}a ne pla{imo, zar se ti, koja sina zemlji, vetra pla{i{?“, za~udi se ~aplja.

„Dobro de“, re~e lisica, „vi se ne pla{i-te jer se u svoja krila uzdate, ali se mi, `i-votinje koje na zemlji `ivimo, pla{imo. Astrah je brat smrti. Za nas je vetar veomazastra{uju}i.“

„Da vidim, da li tvoj strah poti~e od{uma li{}a i grana?“, upita ~aplja.

„Ne, toga se ne bojim. Pla{im se da mivetar o~i zemljom ne napuni“, objasni lisi-ca.

„Dobro, onda zatvori o~i kada vetarduva“, posavetova je ~aplja.

„Ta~no, ali {ta da radim sa nosom i u{i-ma?“, opet upita lisica, „do{la sam da vaspitam {ta vi radite kada sna`an vetar du-

va? Na primer kada vetar jako duva sadesne ili leve strane?“

„Nikakvih problema nema. Ako vetarduva sa desne strane, ti glavu okreni nalevo, a ako duva s leve strane, ti glavuokreni na desno; tako vetar ne}e u lice dati duva“, objasni ~aplja.

„A ako duva spreda?“, upita lisica.„Ma idi! Ti si prili~no praznoglava. Ne

znam za{to pri~aju da si ti veoma lukava.Jasno je, ako vetar duva u lice, mi }emo le-|a da mu okrenemo“, opet objasni ~aplja.

„Dobro, a sad, ako vetar dune sa svihstrana, sa leve i sa desne, spreda i otpoza-di, ako dune vihor na primer, {ta }ete vida uradite“, nastavi lisica da zapitkuje.

„Ni{ta“, re~e ~aplja, „onda }emo glavuispod krila da sakrijemo.“

„Istinu govori{„, re~e lisica, „vi ste ve-oma sre}ni jer imate krila, ali ja, nesre}ni-ca, i da imam krila, ne bih mogla glavu is-pod njih da sakrijem, jer mi je vrat isuvi-{e kratak. U tom slu~aju {ta bih ja moglada uradim?“

„Mo`e{ o~i da zatvori{, vrat da savije{,da se sklup~a{, glavu u nedra da sakrije{,i nos i u{i {apama da pokrije{„, dade joj~aplja savet.

„To ne izgleda tako lo{e“, re~e lisica,„ali ne{to sam rasejana, i ne shvatam ba{najbolje, pa bih vas molila da mi vi to po-ka`ete, kako bih nau~ila. Ako to u~initeve~no }u se za vas moliti.“

„Evo ovako...“, re~e ~aplja, sklup~a se,glavu sakri ispod krila i pokri je rukama.

Lisica odmah sko~i, uhvati ~aplju zavrat i re~e: „Sav ovaj razgovor samo izgo-vor be{e, ja se vetra ne pla{im, ja od tvo-ga kljuna strahujem. Ej, nesre}nice sirota,ovo }e te nau~iti pameti da goluba vi{e nesavetuje{, i da mu ribu ne nosi{. Ti samavodu ne pije{ i ribu ne jede{ da je ne biponestalo, a ovamo je golubu nosi{, kakobi je meni mesto pti}a podmetnuo. Jo{ gai savetuje{ da lisica ne mo`e na drvo da se

KNJI@EVNOST58

popne. Neprestano ponavlja{: Ja znam {taje dobro, korisno i razumno, ja nikada ne gre-{im. Vidi{ li sada da je lisica od tebe luka-vija? Kako se sad ose}e{?“

„U pravu si“, re~e ~aplja, „mene, sasvim mojim znanjem, uspeli su tvoja slat-kore~ivost i hvala da prevare. Ali, reci mi,da li si onu ribu pojela?“

„Naravno da sam je pojela, i tebe }uda pojedem“, odgovori lisica.

„Pretpostavimo da me pojede{,ima{ pravo jer sam te ispred golubaosramotila, ali ja sam ti samo jedan dan zahranu dovoljna. Sada, kada si bez pti}agolubijih ostala, ja sam spremna da jednutrgovinu sa tobom napravim: pusti me, aja }u svaki dan po dve ribe da ti donosim.I sama zna{ da je more puno ribe i da jenikada ne}e ponestati. Na taj na~in ne}e{svoje ruke krvlju mojom da uprlja{, iuvek }e{ spremnu hranu za sebe daima{„, predlo`i ~aplja.

„Pristajem“, re~e lisica, „ali ko mi je-mac mo`e biti, da re~ svoju ne}e{ pogazi-

ti, i da }e{ obavezu svoju ispuniti?“„Ja ti jem~im ~ime god `eli{„, re~e ~a-

plja, „ali i ti sama zna{ da ja prevarant ni-sam. Ja sam htela svaki dan po jednu ribuda ulovim i golubu da odnesem, kako bi tije on dao, i ni{ta za uzvrat nisam tra`ila. Asad, kakve razlike ima, ja }u ribu da lovimi tebi da dajem, to je jednostavnije.“

Tog trenutka otrov po~e da deluje u li-sicinom stomaku, i ona oseti kako je

glava i srce bole. Ne imade vi{e snageni strpljenja ~aplju da gleda, pa zato re~e:„Dobro, imam poverenje u tvoju re~. Na{dogovor je slede}i: svakog dana }e{ naistom ovom mestu dve ribe da mi dono-si{. Ja sada odlazim, ali, jaoj se tebi ako sesvoje re~i ne bude{ dr`ala.“

Lisica to re~e, oslobodi ~aplju i ode, alise vi{e nikada ne vrati.

preveoDejan Spasojevi}

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 59

Ufebruaru ove godine Nadalian je po-setio Beograd i tom prilikom je na vi-

{e beogradskih univerziteta odr`ao pre-davanja i umetni~ke radionice. Na Fakul-tetu za umetnost i dizajn Megatrend uni-verziteta, Nadalian je 22. februara odr`aopredavanje o savremenoj iranskoj umet-nosti i svom stvarala{tvu. Na po~etkupredavanja prikazao je radove iranskihumetnika i njihov do`ivljaj iranske revo-lucije 1979. godine. Studenti Megatrenduniverziteta imali su priliku da saznajune{to vi{e o tom te{kom periodu za iran-ski narod – o ~uvenom crnom petku1, {a-hovom re`imu, uticaju revolucije na tra-dicionalnu iransku umetnost. Revolucio-narna de{avanja tokom 1979. godine bilasu, po re~ima umetnika, potresna ne sa-mo za njega, koji je u to vreme bio jakomlad, ve} i za celu iransku naciju; njegoviradovi iz tog perioda uglavnom nose na-gla{enu socijalnu poruku. Slede}e godineNadalian odlazi na studije u inostranstvo,a po povratku u zemlju, nakon zavr{etkairansko-ira~kog rata, nastaje prelomni tre-nutak u Nadalianovom umetni~kom `i-

votu: okre}e se prirodi i utemeljuje ambi-jentalnu i ‘ekolo{ku’ umetnost u Iranu.

U drugom delu prezentacije Nadalianje prikazao kretanja u savremenoj iranskojumetnosti u poslednjoj deceniji. To suuglavnom radovi na kojima se vidi uticajzapadne kulture, odnosno radovi gde jepome{an zapadni stil sa tradicionalnimiranskim umetni~kim izrazom. Tako|e,predstavio je radove starijih iranskihumetnika ~ije je stvarala{tvo do`ivelo pre-obra`aj pod uticajem mla|ih generacija.

U ponedeljak, 25. februara, Nadalianje na Adi Ciganliji odr`ao umetni~ku radi-onicu sa studentima Fakulteta likovnihumetnosti, a istog dana na Fakultetu li-kovnih umetnosti odr`ao je predavanje osavremenoj iranskoj likovnoj sceni. Prenjega, kra}e predavanje o slikarstvu epo-he iz perioda dinastije Kad`ar o~imaEvropljana, odr`ala je njegova asistentki-nja, Zahra [od`ai Bagini. U utorak, 26. fe-bruara, Nadalian je na Filozofskom fakul-tetu, na Odeljenju za Istoriju umetnostiodr`ao predavanje o savremenoj iranskojumetnosti.

UMETNOST60

UMETNOST

Re~na umetnost Ahmada NadalianaAleksandar Dragovi}

Ime Ahmada Nadaliana, ambijentalnog umetnika iz Irana, u me|unarodnim okvirima poznatoje kao jednog od najaktivnijih ambijentalnih umetnika dana{njice. Njegovo delo koje obnavljadrevno shvatanje o svetosti prirode i nepovredivosti `ivotne sredine, karakteristi~no je po riba-ma uklesanim u re~no kamenje koje se mo`e prona}i na svim kontinentima, a od nedavno i u Sr-biji. Ambijentalna umetnost ovog iranskog umetnika, duboko tradicionalna i krajnje savremenau isto vreme, obuhvata medijski {iroku skalu umetni~kog izraza koja se kre}e od kamenoklesanjai figurativnog slikanja koje podse}a na drevne crte`e, preko instalacija i performansa tipi~nih zaambijentalnu umetnost, do video instalacija i istra`ivanja u oblasti sajber umetnosti i interak-tivnih radionica, a njene vi{estruko slojevite poruke nose pe~at iskonskih verovanja u kojima je~ovek smatran ~uvarom prirode, a ne njenim razoriteljom, {to je postao u modernoj civilizaciji.

Ahmad Nadalian je ro|en 1963. godi-ne u Sangsaru, Iran. Umetni~ku karijeruzapo~inje u vreme revolucionarnih de{a-vanja, na po~etku 1979. godine. Godine1983. upisuje se na Fakultet lepih umet-nosti u Teheranu, na kome diplomira1988. godine na Odseku za slikarstvo.Postdiplomske studije upisuje naUniverzitet Srednje Engleske (UCE) gdedoktorira 1995. godine. Izme|u 1990-1992. godine `ivi u Francuskoj gde prou-~ava mesopotamsku, egipatsku, persij-sku, gr~ku, afri~ku i modernu evropskuumetnost. Po povratku u Iran, 1996. godi-ne, okre}e se ambijentalnoj umetnosti ipo~inje da radi rezbarije u kamenju i ste-nama. Tokom prole}a i leta boravi u seluPolur, 65 kilometara udaljenom od Tehe-rana. Njegove rane radove 1987. godineobjavio je, kao kolekciju crte`a, Univerzi-tet u Teheranu. Drugu zbirku crte`a podimenom „Ahmad Nadalian“ 1993. je obja-vio Barg Press. Ilusutrovao je ~etiri knjigede~je poezije. U referentnoj knjizi „Umet-nost danas“ (Art Tomorrow), Edvarda Lu-si-Smita,2 delo Ahmada Nadaliana pred-stavljeno je kao delo jednog od vode}ihambijentalnih umetnika dana{njice: „UIranu, Ahmad Nadalian je u procesu stva-ranja ogromne ‘river art’ instalacije du`obala i vodenih tokova reke Haraz, nado-mak planine Damavand. Na oblucima suurezani razli~iti simboli, uglavnom riba,simbol ljudske du{e, `edne da proba `i-vot, ali i ljudske figure, simboli nogu i ru-ku, slike ptica, jar~eva, zmija i rakova.Dok su neke od ovih gravura velikog op-sega, druge su uklesane na malim obluci-ma i ostavljene ne bi li ih prona{li slu~ajniposetioci. Po Nadalianu, pronala`enje ra-dova predstavlja ~in kolaboracije sa umet-nikom. (Edward Lucie-Smith „Art Tomor-row“). Uvr{ten je i u zna~ajni rad Gotfri-da Junkera „Najuzbudljiviji savremeniumetnici“ (The most exciting Contem-

porary Artists), a njegovi ambijentalni ra-dovi predstavljeni su u u brojnim katalo-zima i magazinima {irom sveta.

Akademsku karijeru zapo~eo je 1984.godine na Fakultetu umetnosti Univerzi-teta u Teheranu i Umetni~koj {koli „[a-hed“, tako|e u Teheranu, gde predaje sli-karstvo i istoriju umetnosti. Predavao je ina drugim fakultetima (Univerzitet Al Za-hra, Fakultet umetnosti na Azad Univer-zitetu). Trenutno predaje na Fakultetuumetnosti univerziteta „[ahed“. Kao go-stuju}i predava~ bio je pozivan od stanerazli~itih univerziteta, organizacija iumetni~kih centara, tokom svojih posetadr`ao je govore (predavanja) i radionice oraznim relevantnim temama kao {to suambijentalna i interaktivna umetnost.

Godine 2002. nagra|en je nagradom„Netdays Europe 2002 label“. Netdays Eu-rope je inicirala Evropska komisija u ciljupodizanje svesti u primeni novih tehnolo-gija u obrazovanju i kulturi, kao i podsti-canja stvaranja projekata koji pokazujuodli~an pedago{ki sadr`aj i dodeljuje sesamo visoko kvalitetnim projektima. Do-bitnik je po~asne medalje grada Ramatuel-le u Francuskoj za radove klesane u kame-nu; dobitnik je gran prija Tre}eg me|una-rodnog bijenala u Ta{kentu (Uzbekistan).Svoje radove (video, multimedijalna dela,instalacije, crte`e, rezbarije u kamenu i ste-nama) Nadalian je izlagao na 16 samostal-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 61

Ahmad Nadalian

nih i preko 80 grupnih izlo`bi. U~estvovaoje na brojnim konferencijama i seminarimau zemlji i inostranstvu, a njegova izlaganjao persijskoj umetnosti i modernoj evrop-skoj umetnosti i njenom uticaju na savre-menu umetnost Irana objavljena su u raz-li~itim umetni~kim magazinima.

Po~ev od 2000. godine, Nadalian zapo-~inje svoju umetni~ku misiju proputova-nja po svetu, tokom koje obilazi mnogezemlje od Bliskog Istoka preko Evrope doAmerike i Azije u kojima izvodi svoje am-bijentalno-umetni~ke performanse. Nje-gov rad u prirodi karakteristi~an je porezbarijama u kamenu koje je izveo usvim zemljama u kojima je boravio. Naj-~e{}i motiv ovih rezbarija je riba, kojeuglavnom predaje, odnosno vra}a prirodii okru`enju njihovog nastanka, tako {toih porinjuje u vodu ili zakopava u zemlju.

Nadalian vodi ta~nu evidenciju mesta nakojima je obavio ovaj, za njega, izuzetnova`an umetni~ki ~in, a spisak zemalja, ko-jima se odskora priklju~ila i Srbija je, mo-`da, preduga~ak za navo|enje.

@ivotna sredinaNadalian je veoma ose}ajan kada je u

pitanju `ivotna sredina.3 Jedna od najva-`nijih karakteristika njegovih radova je{to neprestano pronalazi inspiraciju u pri-rodnom, socijalnom i politi~kom okru`e-nju. U prezentaciji svoje ambijentalneumetnosti Nadalian koristi razli~ite medi-je i tehnike. Sve svoje radove dokumentu-je fotografijom, video-snimcima ili tekstu-alno, da bi ih kasnije prikazao kao videoinstalacije. ^esto svoje radove prikazujekroz nove medije i obilno koristi mogu}-nosti digitalne ere, kao {to je internet. U

UMETNOST62

Nadalian sa eminentnim srpskim slikarom Milo{em [obaji}em

njegovom opusu nalaze se i radovi koji nepredstavljaju samo dokumentaciju ’landarta’ i ambijentalne umetnosti, ve} i onikoji su stvoreni u sajber prostoru. Nada-lian obilno koristi mogu}nosti interneta,ne samo za prezentaciju svojih radova,ve} i kao savremeni na~in za globalnopreno{enje ideja, i, uop{te umetnosti. UNadalianovim radovima publika nije tekpasivni posmatra~, ona pre interaktivnou~estvuje u izradi, u samom umetni~kom~inu: mo`e da dotakne i razotkrije ve{ti-nu stvaranja. Njegova dela predstavljajuspoj izvornog i visoke tehnologije. Iakoneke teme njegove umetnosti postoje odiskona, tj. jo{ od mitolo{kih vremena pr-vobitnih stanovnika zemlje, on za svojrad uzima i krajnje ovovremene i dubokosocijalno i politi~ki anga`ovane teme. Toodre|uje i trajnost njegovih radova; nekisu trajni i solidni, a drugi su prolazni ikratkotrajni. Sjajan primer za to je instala-cija postavljena na 15. Ambijentalnom iumetni~kom festivalu odr`anom na iran-skom ostrvu Hormuz u januaru ove godi-ne. U zavr{nom delu festivala odr`an jeperformans tokom kojeg su umetnici izrazli~itih zemalja stavili u boce stihoveameri~ke pesnikinje Barbare Roks o ne-sre}i rata i blagodati mira, kao i tekst oiranskom putni~kom avionu, oborenomiznad Persijskog zaliva 1988. godine4, kojesu zatim ba~ene u vode Zaliva. Tragedijileta IR655 posve}en je veliki performanskoji su izveli u~esnici Festivala. Oni su naju`noj obali Persijskog zaliva iscrtali kon-ture aviona ~ije su ivice poja~ane prirod-nom, crvenom bojom sa ostrva. Dola-skom plime, konture aviona su postepenonestajale u plavoj vodi na ~ijoj tamnoj po-vr{ini je crvena zemlja dobila izgled krvi,~ime je do~arana tragedija ratnih strada-nja u Persijskom zalivu, da bi na krajuostao samo broj leta “IR 655”. Festival jeodr`an pod sloganom „Stop ratu i milita-

rizaciji regiona“, a d`inovski slogan ’Per-sijski zaliv bez rata’ je mogao da se vidi ina Google-u. Poruku mira su preneliumetnici iz Sjedinjenih Dr`ava, VelikeBritanije i Nema~ke.

Na njegovo stvarala{tvo zna~ajno jeuticala drevna persijska kultura, sa sredi-{njim simbolizmom ba{te kao odrazomBo`anskog, nebeskog i ve~nog vrta. Najja-~i uticaj na njegov rad, kako sam ka`e,imao je, s jedne strane, nomadski na~in `i-vota njegovih predaka, `ivot usko pove-zan sa prirodom, a sa druge, bareljefi kojidatiraju iz najranijeg perioda iranske civi-lizacije, zapisani na stenovitim liticama isme{teni u prirodu kao svoj umetni~kiokvir i ambijent. Osim drevnih kultura icivilizacija na Nadaliana su zna~ajno uti-cala i dela evropskih i ameri~kih ambijen-talnih umetnika, od kojih se njegova delarazlikuju po na~inu izrade i znatno ma-njim dimenzijama, ali i po tome {to nisukratkotrajna kao dela Andija Goldsvortija(Andy Goldsworthy), a to najbolje ilustru-je zakopavanje umetni~kih dela, kao ~inpoveravanja zemlji i vra}anja prirodi ono-ga {to je ionako njeno, ~ime Nadalian kaoda `eli da sa~uva i zapamti lepotu pro{lo-sti za sada{njost i budu}nost {to predsta-vlja neku vrstu tajne koju deli sa zemljomodnosno ‘izlo`bu’ za naredne generacije.

Po~eci Nadalianovog okretanja prirodii ekolo{kim konceptima u umetnosti dati-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 63

Trenutak ubacivanja ribe u vodu

raju iz perioda kada je, po povratku sastudija provedenih u Evropi, osetio zasi-}enost urbanim `ivotom koja se manife-stovala kroz nedostatak ‘ne~ega’ u `ivotu,kroz pomanjkanje koje intuitivno ose}askoro svako ko `ivi u urbanim sredinama.Ovo ose}anje, direktno povezano sa am-bijentom iz kojeg je priroda isklju~ena unajve}oj meri, podstaklo ga je da se vratiprirodi, putu predaka za koje je prirodaimala {arm, tajnovitost i veli~anstvo otkri-vaju}i tragove drevnih religijskih vredno-sti. S druge strane, `eleo je da izbegne „vi-{estruko zaga|enu sredinu – ekolo{ki,moralno, politi~ki...“ i ponovo otkrije raj,jer u ovom zaga|enom svetu, i priroda,ona netaknuta, mo`e biti raj. Me|utim,raj detinjstva je svakim danom rapidnonestajao, u njemu je bilo sve manje `ubo-re}ih reka, nekada bistri potoci, sada zatr-pani plasti~nim kesama i ljudskim otpaci-ma, skoro da su oterali ribe i `ivi svet. Pod

diktatom savremenog, ubrzanog, urba-nog `ivota, ljudi su se udaljili od prirode izapostavili je. Stvorena je ve{ta~ka sredi-na iz koje je priroda isklju~ena u najve}ojmogu}oj meri, ~ak je i religiozni ~ovek iz-gubio ose}aj za duhovno zna~enje priro-de. Odluka koju je tada doneo bila je vi{enego jasna – povratak prirodi i sa`ivljava-nje sa njom u potrazi za izgubljenim ra-jem, bilo da je to onaj arhetipski, nebeskiraj ili raj de~ijih uspomena...

Iako je ljudsko dru{tvo na po~etku 21.veka do{lo do novih otkri}a u nauci kojasu mu omogu}ila odre|eni napredak iobezbedila nove sposobnosti, ono se u istovreme suo~ava sa problemima, krizama ibolestima koje nikada ranije nisu postoja-le. Savremeni ~ovek koristi i zloupotreblja-va prirodu kako bi pobolj{ao svoj `ivot, {toje izazvalo ogromna zaga|enja i planetar-nu ekolo{ku krizu. Tehnolo{ki razvoj, po-rast stanovni{tva, neprikladani na~ini kori-{}enja prirodnih resursa, klimatske prome-ne i nedostatak prikladnog odnosa premaprirodi, doneli su ogromne probleme svim`ivim bi}ima, pa tako i ~oveku. Mnogi sa-vremeni umetnici i nau~nici {irom sveta iz-razili su interes za ambijentalnu umetnost.Pitanjem zaga|enosti `ivotne sredine bavise i nauka, posebno u tehnolo{ki razvije-nim zemljama, gde ovo pitanje tretirajunau~nici u okviru istra`ivanja o uzrocima iposledicama ekolo{ke krize, ali i savreme-ni pokreti i pravci u umetnosti. S drugestrane, u velikom broju nerazvijenih ze-malja i zemljama Tre}eg sveta, ne postojidovoljno visoka svest o ekolo{koj krizi injenim direktnim posledicama na `ivot iokru`enje, gde zbog odsustva obrazova-nja i obave{tenosti o ovim pitanjima, velikibroj ljudi ne poseduje izgra|en stav o za-ga|ivanju `ivotne sredine.

Nadalian poru~uje savremenom ~ove-ku da postane svestan opasnosti ekolo{kekrize koja preti `ivotnoj sredini. To je i

UMETNOST64

Detalj sa umetni~ke radionice u prirodi;Ada Ciganlija, 25. februar 2008.

jedna od funkcija ambijentalne umetnosti– da ljudima uka`e na tu ~injenicu, da ihubedi na prestanu sa daljim zaga|enjem`ivotne sredine. Zaga|enje prirode poti~eod zaga|ene ljudske du{e, zaga|enookru`enje posledica je zaga|enih ose}a-nja, misli i stavova, dok ~ist i neokaljansvet zaslu`uje ono bi}e koje je i samo ta-kvo, dakle – ~isto.5

Nadalianov rad je skoro besmislen bezvode, njenog `ubora i kretanja. Opus kojije nazvao „Re~na umetnost“ (River Art),~ine rezbarije u kamenu koje je ostavljenona mestu na kome je ura|eno. Tu je rekatransformisana u umetnost. Na ve}ini ra-dova su ribe, kao simbol `ivota i plodno-sti, na nekima su i otisci ljudskih i `ivo-tinjskih ruku i stopa. Ponekad su njegove

rezbarije ritualno razbacane kilometrimadu` reke. Neke ribe su potopljene u vodu,dok je ve}i deo urezan u stene i kamenjekoje le`e usred vode, sa telima koja su sa-mo delimi~no pod vodom. Reka ih kon-stantno natapa vodom, a mehuri}i pru`a-ju zgodnu vizuelnu podlogu za posma-tranje umetni~kog dela. Za umetnika {et-nja re~nom obalom i pranje kamenja kojeje ve} oblikovao, nije samo performansa,ve} i jedna vrsta rituala. Ponekad kora~anekoliko kilometara du` re~nog korita i~isti prljav{tinu sa uklesanog kamenja.

Me|unarodni rezidencijalni centar zaambijentalnu umetnost

Ahmad Nadalian je osniva~ Centra zaambijentalnu umetnost koji je od osniva-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 65

Pomenuli ste sukob savremene i tradicionalne iranske umetnosti.Da, to su dva razli~ita aspekta na{eg dru{tva koji se me{aju, uti~u jedan na drugi, i ja-

ko je bitno negovati ih. U svom stvarala{tvu se trudim da prika`em taj uticaj tradicionalneumetnosti. Mislim da je jako bitno negovati tradiciju, iako svoje radove bele`im novim teh-nologijama, uvek sam dosledan izvornoj iranskoj umetnosti.

Vi ste ambijentalni i ekolo{ki umetnik i radite sa svim dostupnim elementima izprirode, ali ribe uklesane u kamenu su va{ za{titni znak.

Ranije sam slikao ljude i socijalne motive, ali od kada sam se posvetio prirodi i njenomo~uvanju, po~eo sam da radim sa kamenjem. Obi~no sam to kamenje pronalazio pored reka,i bilo mi je sasvim prirodno da po~nem da uklesujem ribe u to kamenje. Tek kasnije sam sa-znao da ribe imaju bitno zna~enje kod svih naroda.

Mo`ete li mi re}i ne{to o `ednoj ribi?U raznim religijama va`i mi{ljenje da je riba ljudska du{a, a voda znanje, ̀ edna riba ima sim-

boli~no zna~enje i time sam hteo da predstavim konstantnu ljudsku potrebu i `e| za znanjem. Iako se uglavnom bavite uklesavanjem ribe u kamenje, Vi pripremate i razne in-

stalacije i performanse, interesanto je pomenuti otisak u pesku. Po{to ~esto putujem, prikazujem svoj rad – ribu u kamenu, kao poruku mira i stalo`eno-

sti ljudskog duha, ~esto nailazim na predele na zemlji gde pronalazim odre|enu stenu ili ka-men gde bih urezao ribu, stoga sam prona{ao alternativu – pesak, jer ne `elim da moje ribeimaju granice.

Koju god zemlju da posetite uvek ostavite poklon u vidu kamena sa uklesanomribom; da li }ete i Beogradu pokloniti neki kamen?

Da, iako sam poneo neko kamenje iz Irana, pre neki dan sam bio u va{oj prirodi gde samprona{ao kamenje u koje sam uklesao ribu, tako da }u za koji dan pokoniti svoj rad reci Du-nav kao `elju da ova regija postane plodnija i mirnija.

nja 1996. godine ugostio veliki broj ambi-jentalnih umetnika iz celog sveta. U pri-rodnom okru`enju sela Polur (severno odTeherana, na putu Haraz-Amol), ure|enaje mala ba{ta kao prirodni prostor za stva-ranje i simboli~no nazvana ‘rajski vrt’6 ko-ji ne ozna~ava samo okru`enje koje suumetnici stvorili za rad u prirodi, ve} i za-dovoljstvo umetni~kog stvaranja u prirodii duhovno stanje koje proizilazi iz tog za-dovoljstva. Kroz centar je od osnivanjapro{ao veliki broj umetnika iz raznih ze-malja (Nema~ka, Holandija, Velika Brita-nija, Liban, SAD, Australija, [vajcarska, Ir-ska, Japana, Gr~ka, Belgija) koji su u nje-mu stvarali ili sakupljali materijale potreb-ne za stvaranje umetni~kih dela u svojimzemljama. Rajski vrt je jedno od retkihmesta na planeti koje pru`a gostoprim-stvo isklju~ivo ambijentalnim umetnicimai usredsre|eno je na pitanja koja se ti~u `i-votne sredine. On je, tako|e, baza za raz-voj ambijentalne umetnosti i pokreta, imesto susreta i razmene iskustava iran-skih i umetnika iz drugih zemalja sveta.

Ciljevi za koje se, izme|u ostalog,Centar zala`e, su uspostavljanje mira i

harmonije izme|u ljudi i prirode; za{titazemlje i ~i{}enje vode; popularizacija irazumevanje ambijentalne umetnosti;stvaranje uslova za {iroku saradnju izme-|u ambijentalnih umetnika, razvoj ideja,sticanje zajedni~kog pogleda i razli~itihprilaza u umetnosti. U Rajskom vrtu seorganizuju radionice i kratki kursevi zarazli~ite grupe mladih generacija ambi-jentalnih umetnika, gde kroz diskusije odelima poznatih ambijentalnih umetnikadobijaju ideje i u~e kako da unaprede irazviju sopstvene radove u prirodi. Cen-tar je otvoren za saradnju sa pojedincima,organizacijama, muzejima i galerijama {i-rom sveta. U me|unarodnim okvirimaCentar je poznat kao rezidentni centarambijentalnih umetnika koji `ele dapodstaknu, stvore i izla`u svoja dela uprirodi. U Poluru je do sada odr`ano ne-koliko festivala na kojima su izvedeni raz-li~iti ambijentalni projekti i stvoreni rado-vi. Centar je, tako|e, stalna galerija u pri-rodi u kojoj su izlo`ena dela Ahmada Na-daliana. Predivna prirodna sredina pru`i-la je okvir za njegova dela klesana u ka-menu.

UMETNOST66

Riba uklesana na re~nom kamenu, nezaobilazan detalj Nadalianove ‘re~ne umetnosti’

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 67

Ambijentalna umetnost (Environmental art)

Izraz ambijentalna umetnost koristi se u dva razli~ita zna~enja; kao umetni~ki izraz koji

se bavi ekolo{kom pitanjima i prirodnim okru`enjem i u tom kontekstu, kroz medije kao {to

su slikarstvo, crtanje i umetnost svojstvenu predelu (site-specific art), a ponajvi{e fotografi-

je bazirane na pejza`ima, ona ja~a svest o prolaznosti prirode. Ambijentalna umetnost je

specifi~na po materijalima koje koristi u svom radu; to su uglavnom prirodni materijali, na-

|eni u prirodi, kao {to su gran~ice, li{}e, kamenje, zemlja, perje. Zbog toga ona ne potpo-

ma`e proces degradacije `ivotne sredine i usmerena je ka stvaranju ekolo{kih, ’zelenih’ de-

la od biolo{ki raspadljivih materijala i ekolo{kih skulptura koje se pa`ljivo integri{u u prirod-

no okru`enje. Ambijentalna umetnost se odnosi i na umetnost svojstvenu predelu ili na am-

bijentalnu skulpturu koja se ~esto koristi u stvaranju dela koje je ’ambijentalno’ u prvom

zna~enju, ali se, tako|e, mo`e odnositi i na druge aspekte njihove sredine – politi~ke, isto-

rijske ili socijalne. Po~eci ambijentalne umetnosti kao pokreta datiraju iz kasnih {ezdesetih

godina pro{log veka. Postoji najmanje ~etiri pravca, odnosno struje u glavnom toku ambi-

jentalne umetnosti; u prvoj su oni umetnici koji su prevashodno zainteresovani za estetiku

svojih radova; oni koriste prirodne elemente ili ambijent da stvore lepotu i nisu posve}eni

obrazovanju zajednice i ljudi. U njihovim radovima, u najmanju ruku, obrazovna poruka ni-

je upadljiva, oni ne protestuju protiv zaga|enja prirode, ve} samo `ele da stvore umetni~-

ko delo. U drugoj su umetnici ~iji radovi nose sna`nu ekolo{ku poruku; neki od ovih rado-

va su bli`i socijalnom aktivizmu i pokretu zelenih nego umetnosti, i u njima ne postoji jasno

razgrani~enje izme|u socijalnog pokreta i umetnosti. U tre}u grupu spadaju umetnici ~ija

dela ~ine sintezu oba ova aspekta i u kojima je primetna i lepota i ideja, odnosno socijalna

poruka. Poslednja grupa je ona u kojoj se umetnici slu`e virtuelnim materijalom i tehnolo-

gijom, ali ~esto koriste materijal od drugih umetnika. Njihova dela se ~esto prezentuju u

muzejima, galerijama ili preko drugih medija kao {to je internet. Sredi{nja ta~ka ambijen-

talne i ekolo{ke umetnosti je u poja{njenju ~injenice da mi kao ljudska bi}a nismo sami na

ovoj planeti i da nam ne pripada sve na njoj. Sve {to treba da nau~imo jeste to da presta-

nemo da je dalje zaga|ujemo i shvatimo da smo deo ’majke prirode’, kako bi, kroz dijalog

sa prirodom i `ivotnom sredinom, nau~ili kako da se pona{amo i pobolj{amo na{ odnos

prema njoj. Kroz ovu interakciju bi}emo u stanju da obogatimo na{u kulturu i stvorimo no-

vu i idealnu sredinu.

Land Art, Earthworks or Earth Art je umetni~ki pokret koji je nastao u Americi krajem

’60-ih i po~etkom ’70-ih godina pro{log veka. U landart-u na neraskidiv na~in povezani su

pejza` i umetni~ko delo, na taj na~in {to se umetni~ko delo ne stavlja u predeo, ve} je sam

predeo sredstvo umetni~kog stvaranja. Dela su ~esto ostavljena u otvorenom prostoru uda-

ljeno od civilizacije, gde su podlo`na promeni i eroziji u prirodnom uslovima. Mnogi rani ra-

dovi land arta, stvoreni u pustinjama Nevade, Novog Meksika, Ute ili Arizone, bila su krat-

kotrajnog karaktera i sada postoje samo kao video zapisi ili fotografije. Land art se shvata

i kao protest protiv artificijelnosti, plasti~ne estetike i nemilosrdne komercijalizacije u umet-

nosti krajem {ezdesetih godina u Americi. Negiraju}i instituciju muzeja kao mesta umetni~-

ke aktivnosti, njeni promoteri su razvili monumentalne pejza`ne projekte izvan doma{aja

komercijalnog umetni~kog tr`i{ta. Land art su inspirisale tzv. minimalisti~ka i konceptualna

umetnost (Minimal Art and Concept art), ali i neki moderni i minimalisti~ki pokreti.

NAPOMENE

1 Osmog septembra 1978. godine, protiv demon-stranata koji su na teheranskim ulicama protestvo-vali protiv {ahove vlasti, re`im je izveo vojsku sanare|enjem da otvori vatru. Tog dana, koji je ka-snije nazvan ’crni petak’ samo na trgu @ale ubije-no je oko 600 ljudi. Nakon trujumfa islamske revo-lucije, trg @ale je preimenovan u ’Trg mu~enika’.

2 U internacionalnim razmerama Edvard Lusi Smitje poznati likovni kriti~ar, teoreti~ar i istori~ar i je-dan od najcenjenijih svetskih autora i istra`iva~au oblastima likovnih umetnosti. U septembru2005. godine Edvard Lusi Smit je posetio Srbiju napoziv svog prijatelja slikara Radovana Kragulja.Edvard Lusi Smit napisao je mnoge knjige iz obla-sti umetnosti, najpoznatije su „Pokreti u umetno-sti od 1945.“ (Movements in Art since 1945), „Vi-zuelne umetnosti 20. veka“ (Visual Arts of the20th Century) i referentnu knjigu „Umetnost da-nas“ (Art Today). Najavljuje novu zanimljivu knji-gu „@ene u umetnosti“ (Women in Art).

3 „Prema islamskom vi|enju, Sam Bog je ona kona~-na `ivotna sredina koja okru`uje i obuhvata ~ove-ka. Od beskrajnog je zna~aja ~injenica da se uKur’anu za Boga ka`e da je Sveobuhvatni (muhit),kako i stoji u jednom njegovom odeljku: „Bogu pri-pada sve {to je na nebesima i na Zemlji! On je Taj Kojiobuhvata (muhit) sve!“ (IV, 126). Od velikog je zna~a-ja i ~injenica da termin muhit tako|e zna~i i ’`ivot-na sredina’. U stvari, ~ovek je uronjen u Bo`anskusveobuhvatnost, samo toga nije svestan zbog svojevlastite zaboravnosti i nemara. Se}ati se Boga zna-~i videti Ga svuda i iskusiti Njegovu realnost kaoSveobuhvatnog (muhit).“ S. H. Nasr, Susret ~ovjeka iprirode, str. 153, El-Kalem, Sarajevo, 2001).

4 U nedelju 3. jula 1988. godine, komercijalni letiranske avio kompanije pod brojem 655 (skra}e-no: IR655), na relaciji Bander Abas-Dubai oborilaje krstare}a raketa ispaljena sa ameri~kog ratnogbroda USS Vincennes. Tom prilikom je poginulosvih 290 putnika i ~lanova posade, uklju~uju}i 38putnika, neiranskih dr`avljana, 66 dece od kojihje njih osmoro bilo mla|e od dve godine. U tre-nutku obaranja aviona Vincennes je bio u iranskimteritorijalnim vodama. Ameri~ka administracije jeizdala saop{tenje da je iranski avion pogre{noidentifikovan kao borbeni avion, ina~e, admini-tracija se nikada zvani~no nije izvinula iranskomnarodu.

5 „Destrukcija `ivotne sredine posledica je moder-nog ~ovekovog poku{aja da posmatra prirodnusredinu kao neki ontolo{ki odvojen poredak stvar-nosti, odeljen od Bo`anske sredine, bez ^ije oslo-ba|aju}e milosti `ivotna sredina postaje ugu{ena iumire. Biti svestan Boga kao Sveobuhvatnog zna-~i ostati svestan svetog kvaliteta prirode, realnostiprirodnih fenomena kao znakova Bo`ijih (ajat) iprisustva prirodne sredine kao ambijenta koji jepro`et Bo`anskim prisustvom, te Realnosti koja jejedina ‘kona~na sredina’ iz koje i mi sami poti~e-mo i kojoj }emo se vratiti“. S. H. Nasr, Susret ~ovje-ka i prirode, str. 153, El-Kalem, Sarajevo, 2001.

6 Paradis (pardis) je rajski vrt; izrazi paradeisos nagr~kom, paradise na evropskim jezicima, firdaws naarapskom, poti~u od staropersijskog izraza pairi-daeza, {to zna~i ba{ta, vrt. Opisuje se kao ve~noprole}e u kome je drve}e u cvatu i sve je radosno.Iranski mistici su smatrali da je rajski vrt ni{tadrugo do dobra dela ~oveka.

UMETNOST68

Pogled na selo Polur i planinski vrh Damavand

Dame i gospodo, pre svega, `elim daka`em da ovu priliku koja mi je pru-

`ena da govorim o umetnosti ilustracije uIranu smatram dragocenom, i za vremekoje mi stoji na raspolaganju nastoja}u daiznesem samo jedan mali deo od onoga{to se o tome mo`e re}i.

Umetnost ilustrovanja u Iranu imazna~ajnu istoriju i ona datira od pre vi{eod 11 hiljada godina. U ta davna vreme-na, slikalo se na kamenu, grn~ariji, drve-tu, metalu, a kasnije i na staklu. Ono {to jetada nastalo veoma se razlikuje od onoga{to danas nazivamo ilustracijom, ali nijebez sli~nosti, iz prostog razloga {to suumetnici tog vremena, u najmanju rukukao i dana{nji, raspolagali neobi~nim ve-{tinama i potencijalima koje su njihovadela u~inila besmrtnim.

Primera radi, dela iranskih umetnikanastala pre 25 vekova, u vreme dinastijeAhemenida, ra|ena na zidovima, grn~ari-ji, pe~atima i metalu, po svojoj tematici isadr`aju poseduju posebnu ekspresivnuproporcionalnost. O~igledan primer oveumetnosti zapa`a se na bareljefima u Per-sepolisu, u Palati naroda. Umetnici koji sustvorili ovo delo, bili su dovoljno svesni ipa`ljivi u pogledu rasnih i etni~kih karak-teristika koje su stvorili ahemenidski kra-ljevi. Zbog toga i mi danas imamo mogu}-nost da iz dela koja su preostala u Perse-polisu precizno sagledamo i shvatimo ovekarakteristike.

Drugi primer umetnosti ilustracije izepohe Ahemenida mo`e se zapaziti nastepeni{tu Apadana palate na kojem su

veoma jasno, sa svojim rasnim i etni~kimkarakterisitkama prikazane razne nacijekoje su u to vreme `ivele pod vla{}u ahe-menidskog vladara. Tu su prikazani ljudipristigli iz Etiopije na kojima se jasno uo-~avaju osobine crne rase. Pripadnici `uterase su uklesani i oslikani sa fizionomijomi no{njom koja je karakteristi~na za `uturasu i to vreme. ^ak su pokloni, kao {to su`ivotinje koje su doneli na dar suverenu,preuzete iz njihovog podneblja {to tako-|e jasno ukazuje na njihov nacionalniidentitet.

Najstarije svedo~anstvo sli~no knjizikoje danas posedujemo datira iz periodaod pre vi{e od 15 vekova i pokazuje za-mah umetnosti ilustrovanja u Iranu. To jeverski spis koji sadr`i moralna u~enja ipobo`ne ode, a ukra{en je privla~nim ilu-stracijama. Tokom istorije, po~ev od tihdavnih vremena, sa~uvane su mnogeknjige koje nam daju uvid u istoriju ilu-strovanja u Iranu.

U dalekoj pro{losti nisu postojale po-sebne knjige za decu. U to vreme pisanesu i ilustrovane knjige za ljubitelje kultu-re i umetnosti iz kojih je svako saglasnosvom statusu ne{to uzimao za sebe.

Vremenom je ilustrovanje dopunjenoi usavr{eno kaligrafijom, iluminacijom idrugim dekorativnim umetnostima, iz ~e-ga se izrodilo slikarstvo koje je, sa svimsvojim odlikama i obele`jima dugo vre-mena obasjavalo vrhove grafi~kih mani-festacija. Po{to je slikarstvo bilo ograni~e-no na ilustrovanje de~jih knjiga i prikazi-vanje doga|aja iz `ivota savremenog ~o-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 69

UMETNOST

O autenti~nosti iranske ilustracijeFaride Halatbari

veka, umetnici nisu imali dovoljno pro-stora niti sredstava da izraze unutra{njisvet svoje du{e, pa su postepeno po~elida ilustruju druge sfere, kao {to su tradi-cionalne kafed`inice ili materijale kao {tosu kamen i ru~no {tampane stvari. Njihovcilj je bio da sa~uvaju stare metode i teh-nike i svoja dela prilagode savremenimsferama.

* Skra}eni tekst izlaganja gospo|e Ha-latbari na tematskom skupu o ilustraciji,23. novembra 2007. godine u galeriji „Pro-gres“.

Prva knjiga u Iranu, napisana i ilustro-vana za decu, nastala je pre vi{e od se-damsto godina. Iz tih vremena poti~umnoge knjige koje se sada ~uvaju u mu-zejima {irom sveta. Mnoge od njih su vre-menom postale reference za pripoveda~ei ilustratore {irom sveta i na taj na~in uti-cale na nastanak neprolaznih dela. Danaspostoji veliki broj pri~a poznatih autorakoje imaju svoje korene u drevnim iran-skim bajkama i legendama. Tako|e, pore-klo mnogih stilova i metoda u dana{njimilustracijama kao i umetnostima koje ga~ine – slikarstvu, grafici, crtanju, karikatu-ri, treba potra`iti u delima iz te epohe.

Kao vid vizuelne umetnosti, ilustracijaje, u me|uvremenu, u drugim zemljamadobila na zna~aju. U mnogim zemljamasu osnovane brojne me|unarodne izlo-

`be, {to nije bio slu~aj sa Iranom. Jo{ ~ud-nije je to {to iranski ilustratori na ovimmanifestacijama nisu ni prisustvovali. Pr-vo u~e{}e iranskih ilustratora na me|una-rodnoj izlo`bi zabele`eno je na izlo`bi uBolonji odr`anoj 1969. godine, na kojoj jeFar{id Maskali osvojio prvu nagradu. Ta-da je ovaj daroviti iranski umetnik otvo-rio vrata koja su do tada bila zatvorena.Od tada, imena iranskih ilustratora poste-peno ulaze u kataloge me|unarodnih iz-lo`bi i oni sve ~e{}e osvajaju razli~ite ivredne nagrade.

Ve} na samom po~etku na{i ilustratorise upoznaju sa knji`evno{}u kao i sa stilo-vima u umetnosti i literaturi. Pristup knji-`evnim delima omogu}uje im solidnoknji`evno poznavanje i poma`e u izboruadekvatne pri~e za ilustrovanje.

Autenti~nost dela i samostalnostumetnika u njegovom stvaranju uvek sename}u kao te{ko}a u ocenjivanju ilustra-cije. Samo ono {to dolazi iz unutra{njegbi}a umetnika i obuhvata najdublje sloje-ve njegove li~nosti, sazdane od li~nih sa-znanja i iskustava, mo`e imati karakteri-stike potrebne za stvaranje jednog neza-boravog dela. Ne postoji ni jedno delo ko-je nije refleksija li~nih umetnikovih po-gleda i njegovih vlastitih unutra{njih stre-mljenja, a da ne nosi nikakvo kulturnoobele`je njegove sredine, koja je tako|e

UMETNOST70

Amin Hasanzade, bez naslova

dominantan i neodvojivi aspekt njegoveli~ne kulture. Zato je identitet umetnikamerilo vrednovanja autenti~nosti umet-ni~kog dela... ... treba da jasno defini{emoiranski identitet jednog umetni~kog dela ione kriterijume pomo}u kojih mo`emoda odredimo stepen njegove autohtono-sti i umetni~ke autenti~nosti.

Umetni~ka autenti~nost je upravo onaumetni~ka superiornost i ono inicijalnoobele`je u jednom delu koje govori o nje-govoj umetni~koj prirodi. Drugim re~ima,to je ono {to otkriva i pokazuje istinitost iverodostojnu zbilju ilustratora u izra`a-vanju onoga {to je ukorenjeno u njego-vom bi}u. Zato se o njoj ne mo`e doneti

jednostavan sud koji se temelji na povr-{nim manifestacijama. Moramo znati dakultura nije zamrznuta, stabilna, definisa-na i nepromenljiva kategorija; kultura jeduh koji upravlja svakodnevnim `ivotomi izgra|uje du{evnu supstancu i svest lju-di; ona u svakoj epohi iznova gradi nji-hov pogled na svet i na~in `ivota, ona jepratilac svake generacije, epohe i dru{tva.

Ono {to danas podrazumevamo podpojmom iranske kulture predstavlja hvale-vredan i odabrani zbir koji se pojavio izdrevne persijske istorije i koji nam kao ta-kav stoji na raspolaganju i obuhvata po-gled na svet i savremene obi~aje i navikekoji se nalaze u bi}u svakog Iranca.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 71

Saba Masumijan, Vukovi i ljudi

UMETNOST72

Hoda Hadadi, Dva prijatelja

Autenti~nost jednog umetni~kog delaneposredno je povezana sa njenim kul-turnim fundamentima; ona se nalazi upogledu na svet autora, u njegovim psi-hi~kim i mentalnim stavovima i posebnou meri njene kompatibilnosti sa `ivomkulturom Irana danas i li~nom i kulturom`ivljenja samog ilustratora. Ili, drugim re-~ima: ono {to dolazi preko slike pro{lo jekroz duh i du{u ilustratora i plod je nje-govih vizuelnih riznica i njegove vlastitekulture, i kao takvo odra`ava one okolno-sti koje postoje u njegovoj sredini i okru-`enju. Dakle, autenti~no je.

Ili, jo{ preciznije: ne postoji izvornaumetnost koja u svojoj prirodi nije autoh-tona. Me|utim, zna~enje pojma „autoh-ton“ mo`e se odrediti u odnosu na okru-`enje u kome `ivimo, u odnosu na brojnekulture koje danas postoje u Iranu i u od-nosu na raznovrsne i mnogobrojne po-glede na svet koje imamo u dru{tvu, i uslu~aju svakog ilustratora ona nosi druga-~ije odlike.

Autenti~no delo nije pretenciozno;ono jasno manifestuje ono {to je nastalounutar jednog dru{tva i pro`elo unutra-{nje bi}e ilustratora, i kao takvo se mani-festuje kako u unutra{njim tako i u spolja-{njim aspektima njegovog dela. U spolja-{njem sloju autohtone elemente odra`a-vaju spolja{nja i vizuelna obele`ja, kao{to su pismo, boja, kompozicija i struktu-ra. U unutra{njoj ravni ti elementi se ot-krivaju kroz narav i unutra{nju priroduslike. U strukturi spolja{njeg sloja autoh-tonih elemenata, s jasno}om se mogu uo-~iti obrasci i elementi drevnog slikarstva,istorijsko-geografskih posebnosti, detaljitradicionalne arhitekture i shvatanja pro-stora, fizionomije, karakterologije i deko-racije.

U unutra{njem sloju autohtonih ele-menata zapa`aju se karakteristike koje supovezane sa ambijentom u kome umet-

nik `ivi i njegovim specifi~nim etni~kimuglom posmatranja i promi{ljanja. Ovespecifi~nosti, verovanja, obi~aji i etni~kenavike u sebi tako|e sadr`e i egzistenci-jalne poglede i ideje.

Na dana{nje ilustratore obilno su uti-cali su{tinski motivi i drevni vizuelni ele-menti i oni konstantno privla~e njihovupa`nju, bilo u objektivnim ili apstraktnimvizurama. Ali samo ubacivanje nekolikoiranskih motiva nije dovoljan razlog da sejedno delo tuma~i kao autohtono, zato {tolokalne karakteristike postoje ~ak i u na~i-nu posmatranja i simulaciji pokreta.

Prema tome, autohtonost jednog delatreba potra`iti u slojevima misaono-men-talnih sfera i u pogledu na svet koji je unjima dominantan, a ne u simbolima iobele`jima koji u njemu postoje. Druk~ijere~eno, biti iransko delo ne zna~i nagla{a-vanje posebnih iranskih vizuelnih eleme-nata i nagomilavanje obele`ja koja jasnopokazuju tradicionalnu iransku kulturu.Autohtonost jedne slike pokazuje iskrenuestetiku umetnika koja je potpuno sagla-sna sa njegovim unutra{njim ’ja’. Zbogtoga, istaknuti iranski ilustratori danas,koji stvaraju sa dubokim uverenjem i izsrca, u sebi poseduju mnoga obele`ja da-na{njeg sveta i umetnosti na jedan na~inkoji postoji kako u dalekim tako i u bli-skim zemljama, zato {to se u svom svako-dnevnom `ivotu susre}u sa elementimakoji nisu iranski, ili bolje da ka`emo, sasvetskim elementima i od njih tako|e pri-maju uticaj.

Zna~ajna privilegija iranskih ilustrato-ra sastoji se u tome {to su oni u svojim de-lima uspeli da sa~uvaju duh iranske kul-ture, naravno, bez ponavljanja i dodat-nog razmetanja i bez toga da svoj identi-tet i svoju nacionalnost name}u publici.

preveoA. Dragovi}

73Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.

Monah Behira

Sre}a napusti Abdul-Mutaliba u posled-njem delu `ivota njegovog, a ono {to

ostavi iza sebe ne be{e ni{ta do skromnoimanje za svakog od sinova njegovih. Ne-ki od njih, naro~ito Abdul-Uzza, poznatkao Ebu-Leheb, sami imetak steko{e. Ebu-Talib, me|utim, be{e siroma{an, pa se bra-ti} njegov ose}a{e obaveznim da radi koli-ko mo`e, kako bi zaradio za svoju opskr-bu. ^inio je to, uglavnom, napasaju}i ovcei goveda, provode}i tako dan za danomsam na brdima iznad Meke ili po rubovi-ma dolina iza njih. Amid`a njegov vodioga je ponekad sa sobom na putovanja svo-ja. Jednom prilikom, kad Muhammedube{e devet, ili, prema drugima, dvanaestgodina, po|o{e njih dvojica s trgova~kimkaravanom sve do Sirije. U Busri, blizujednog od odmori{ta gde je karavan me-kanski uvek zastajao, be{e }elija koju jemonah hrir{}anski nastanjivao iz nara{ta-ja u nara{taj – kad bi jedan umro, drugi biga zamenio i naslijedio sve {to be{e u }eli-ji, uklju~uju}i i neke rukopise stare. Me|utim rukopisima be{e jedan koji sadr`i na-vje{}enje o dolasku Verovesnika Arapima.Behira, monah koji tad `ive{e u toj }eliji,be{e dobro upu}en u sadr`aj te knjige, ko-ja ga je sve vi{e zanimala, jer je i sam, kaoi Vereka, ose}ao da }e se dolazak Verove-snika desiti za `ivota njegovog.

^esto je gledao mekanski karavan kojise primi~e i zastaje nedaleko od }elije nje-

gove. Ali kad se ona ovaj put na vidikupojavi, pa`nju mu privu~e ne{to {to sli~-no nikad pre ne vide. Obla~i} niski lebdeoje nad glavama njihovim tako da se uveknalaza{e izme|u Sunca i jednog ili dvoji-ce putnika. S velikim zanimanjem monahposmatra{e njihovo primicanje, ali se iz-nenada zanimanje njegovo prometnu uza~u|enost. Jer, ~im oni zastado{e, zasta-de i obla~i}, ostaju}i nepomi~an nad drve-tom pod koje se oni skloni{e. Drvo tadspusti grane svoje nad njih, tako da beja-hu u senci dvostrukoj. Behira zna{e da jepredznak takav, iako nenametljiv, izuzet-no va`an. Samo neka velika prisutnostduhovna mo`e to objasniti, i odmah po-misli na Verovesnika o~ekivanog. Mo`e libiti da je on napokon do{ao i da je me|utim putnicima?

]elija nedavno be{e opskrbljena na-mirnicama, pa skupiv{i sve {to je imao, onposla poziv karavanu: „Ljudi od Kurej{a,pripremio sam hranu za vas, i hteo bih dami do|ete, svi vi, mladi i stari, robovi i slo-bodnjaci.“ I do|o{e oni tako u }eliju nje-govu, ali, i pored toga {to on re~e, ostavi-{e Muhammeda da ~uva deve njihove iprtljag. Kako se pribli`avahu, Behira pa-`ljivo promatra{e lica njihova, jedno pojedno, ali ne vide bilo {ta {to odgovaraopisu u knjizi njegovoj, niti se ~inja{e dame|u njima ima iko kome prili~i veli~inaonih dvaju ~uda. Mo`da svi nisu do{li?„Ljudi od Kurej{a,“ ponovi on, „neka nije-

VERSKE TEME74

VERSKE TEME

Muhamed s.a.v.s.: @ivot njegov osnovanna vrelima najstarijim1

Martin Lings

1 Preuzeto iz: Muhammed a.s.: `ivot njegov zasnovan na najranijim izvorima, Connectum, Sarajevo, 2004, prev.Amra Sulejmanovi-Hajdarevi}. Redakcijska obrada: NUR

dan od vas ne izostane.“ „Niko i nijeostao,“ odgovori{e, „osim de~aka jednog,najmla|eg od nas svih.“ „Ne odnosite setako prema njemu,“ re~e Behira, „nego gapozovite da do|e i bude s nama za so-from ovom.“ Ebu-Talib i drugi prekori{esebe za nepromi{ljenost. „Zaista treba dase sramimo“, re~e jedan od njih, „{to je sinAbdullahov ostavljen, {to nije povedenda podeli ovu gozbu s nama.“ Onda tajode po njega, pa ga zagrli i dovede dasedne s ljudima.

Jedan pogled na lice de~akovo be{edovoljan da Behiri objasni ona ~uda. I,gledaju}i u nj pa`ljivo u toku jela, opaziznake mnoge, i lica i tela, koji odgovarahuonome {to be{e u knjizi njegovoj. Zato,kad zavr{i{e s jelom, monah ode do naj-mla|eg gosta svog i postavi mu pitanja onjegovom na~inu `ivota, i o spavanju nje-govom, i o poslovima njegovim uop{te-no. Muhammed ga spremno obavesti o

tome, jer ~ovek be{e ~astan, a pitanja nje-gova pristojna i dobronamerna. I ne okle-va{e zato skinuti ogrta~ svoj, kad ga, nakraju, monah upita mo`e li videti le|anjegova. Behira je bio ve} uveren, ali ovajput to be{e dvostruko, jer tamo, izme|uramena njegovih, staja{e onaj znak ~ije jevi|enje o~ekivao – pe~at verovjesni{tva,ba{ onakav kakav be{e opisan u knjizinjegovoj, i upravo na istom, opisanommestu. Tad se on okrenu Ebu-Talibu: „Ukakvom je srodstvu s tobom ovaj de~ak?“– re~e. „On je sin moj“, uzvrati Ebu-Talib.„On nije sin tvoj“, kaza monah. „Ne mo-`e biti da je `iv otac de~aka ovog.“ „On jesin brata mog“, dodade Ebu-Talib. „[ta jeonda s ocem njegovim?“ – upita monah.„Umro je“, re~e, „kada je de~ak jo{ bio uutrobi maj~inoj.“ „To je istina“, prihvatiBehira. „Vrati sina brata svog u zemljunjegovu, i ~uvaj ga od Jevreja, jer, Bogami, ako ga oni vide i saznaju o njemu to

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 75

{to ja znam, nane}e mu zlo. ^ast velika~eka ovog sina brata tvog.“

^u|enje i nadaNi svi mladi i oni manje uspe{ni, daka-

ko, ne prihvati{e odmah Poslanicu Bo`iju.Ali ih uznesenost sobom barem ne spre~iu slu{anju o{trine i odlu~nosti poziva ko-ji se prolomi{e poput glasova trublje nadmalim svetom njihovim. Glas koji jeOsman ~uo u pustinji kako vi~e „Spava~i,probudite se!“ – be{e srodan Poslanici sa-moj, a za one koji ve} primi{e islam, be{eto doista kao da su se probudili iz sna pau{li u `ivot novi.

Neverni~ki stav, pre|a{nji i sada{nji,sa`et je u re~ima: Nema ni{ta osim `ivotau svetu ovom ... i ne}emo biti pro`ivljeni.Na to do|o{e odgovori Bo`iji: Mi nismo uigri stvorili nebesa i zemlju, i sve {to je me-|u njima; zar mislite da smo vas Mi stvo-rili samo u ispraznosti i da ne}ete Namabiti vra}eni? Za one u kojima se nevera ni-je kona~no oblikovala, te re~i zvu~ahu isti-nito. Tako be{e i sa Objavom u celini, kojasebe opisuje kao svetlost koja sadr`i mo}da upu}uje. Uporedni podsticaj za prihva-tanje te poslanice be{e sam Poslanik – ~o-vek, kako su verovali, isuvi{e obdaren isti-nom da bi zavodio i premudar da bi sambio zaveden. Poslanica sadr`i upozorenje iobe}anje. Upozorenje ih poti~e da deluju,a obe}anje ih ispunjava zadovoljstvom.

Zaista, oni koji ka`u: „Gospodar na{ jeBog“i koji onda postojano slede Put Njegov,njimameleki silaze, govore}i: „Ne bojte sei ne tugujte; radujte se rajukoji vam je obe}an.Mi smo prijatelji va{i u ni`em svetuovomi svetu budu}em; u njemu}ete imati sve {to `ele du{e va{e,sve za {to molite,

kao obilje od Njeg Koji je Oprostitelj, Sa-milosni.“

Drugi od mnogo stavaka o raju, tadaobjavljeni, jest onaj koji govori o Vrlu be-smrtnosti obe}anom ~estitima. O tome seka`e: Za njih je u njemu ono {to oni `ele,zauvek i uvek – obe}anje za koje Se Go-spodar tvoj obavezao ispuniti ga.

Istinski vernici odre|eni su kao onikoji nade svoje pola`u u susret s Nama;nevernici su oni koji ne pola`u svoje nadeda susretnu Nas, koji su zadovoljni ovimni`im `ivotom i u njemu nalaze svoj naj-dublji mir, oni koji se ne uspevaju odnosi-ti prema Na{im znakovima – kao znako-vima. Stav verni~ki mora biti suprotan usvakom pogledu. Jedan izraz privida sli~-nog snu u koji su nevernici potonuli jesteuzimati da su im blagoslovi prirode daro-vani. Biti probu|en prema zbilji ne zna~isamo pomeranje nada ne~ijih od svetaovog prema svetu budu}em, ve} ~u|enjeu svetu ovom pred znacima Bo`ijim kojisu ovde pokazani. Blagosloven je OnajKoji je u nebu postavio sazve`|a Zodija-ka, a me|u njima Svetiljku i Mesec kojisvetlost daje, i On je Onaj Koji je stvoriono} i dan da jedno drugo slede, kao znakonom koji }e razmi{ljati i zahvaljivati.

Prvaci Kurej{a drsko zahtevahu znakekao {to je sila`enje meleka da potvrde ve-rovesni{tvo Muhammedovo, ili uzdizanjeMuhammeda na nebo. Jednom prilikom, uno}i punog Meseca, nedugo nakon {to oniza|e i be{e vi|en u nebu iznad brda Hira,jedna grupa nevernika pri|e Verovesniku izatra`i od njega da rastavi Mesec na dvoje,kao znak da je on zaista Poslanik Bo`iji.Mnogi tada bejahu prisutni, uklju~uju}ivernike i kolebljivce, a kad zahtev bi posta-vljen, svi upre{e o~i prema telu svetle}em.Velika be{e za~u|enost njihova kad ga zai-sta vide{e rastavljena na dva dela koji seudaljavahu jedan od drugog sve dok na

VERSKE TEME76

obe strane brda ne zasvetle po jedna od po-lovina njegovih. „Posvedo~ite!“ – re~e Vero-vesnik. Ali, oni ~iji ovo zahtev be{e odbaci-{e to vi|eno ~udo kao puko ~arobnja{tvo,govore}i da ih je on op~inio. Nasuprot nji-ma, vernici se radovahu, dok me|u kole-bljivcima neki odmah u|o{e u islam, a ne-ki se primako{e mogu}nosti da to u~ine.

Taj neposredan odgovor Neba na ovajdrski izazov be{e izuzetak. Drugi od zna-kova koje zahtevahu Kurej{i bejahu, za-pravo, ve} dati, ali ne ba{ onako kako suoni tra`ili, niti u vremenu njihovom, ve}u Bo`ijem. Beja{e, tako|e, jo{ mnogo ma-njih ~uda koja posvedo~i{e samo vernici.Ali nikad ne be{e dopu{teno da takva ~u-da budu u sredi{tu, jer sredi{nje ~udo Bo-`ijeg uplitanja koje se tada doga|a{e, be-{e sama Knjiga objavljena, upravo kao {toHrist be{e sredi{nje ~udo prethodnoguplitanja. Prema Kur’anu, Isus je oboje – iposlanik Bo`iji, i Re~ Njegova, koju je onspustio na Mariju, i Duh od Njega. I kao{to to be{e s Re~ju-telom-u~injenom, takoje sli~no i sada, Prisutno{}u Bo`ijom uovom svijetu Re~ju-knjige-u~injene,islam, u potpunom smislu, vera spoja iliveze sa Svetom drugim. Jedna od ulogaRe~ju-knjige-u~injene, s obzirom na pr-vobitnu veru, {to islam tvrdi da jeste, be-{e da u ~oveku ponovno probudi njegovoprastaro ose}anje koje je vremenom po-tamnelo i postalo krivo usmereno. Zato,kad Kurej{i pitahu za ~uda, glavnikur’anski odgovor jeste da se poka`u ona~uda koja im uvek bejahu pred o~ima ada oni u njima ~udo ne vide{e:

Pa za{to oni ne pogledaju kamile – kakosu stvorene? I nebo – kako je uzdignuto?I planine – kako su postavljene? I Zemlju– kako je prostrta?

I ~u|enje i nada, zahtevani od verni-ka, jesu shva}anje povratka Bogu. Zna-

men zahvaljivanja, u izricanju: Hvala Bo-gu, Gospodaru svetova – uklju~uje ~u|e-nje i vra}a hvaljeno, a time i hvalitelja,Onostranom Izvoru svega dobrog. Zna-men posve}enja u izricanju: U Ime Boga,Milostivog, Samilosnog – podsti~e du{u uistom smeru na struji nade. Na tom putupovratka sredi{tu nalazi se osnovna moli-tva“ islama el-Fatiha, Otvorenje, nazvanatako jer je prvo poglavlje Kur’ana:

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog!Hvala Bogu, Gospodaru svetova,Milostivom, Samilosnom,I Vladaru Dana sudnjeg.Tebi robujemo i od Tebe pomo} tra`imo.Uputi nas Putem pravim,putem onih koje si blagoslovio,ne putem onih na koje si gnevan,niti onih zalutalih.

Temeljna je, kao savr{eni i sa`eti izrazu~enja islama, i sura el-Ihlas, sura Iskre-nosti, koja je kao poslednja sura (izuzevjo{ dve) stavljena na kraj Kur’ana. Obja-vljena je nakon {to je neki slu`itelj kumi-ra (idola) upitao Verovesnika da opi{e Go-spodara svog.

Reci: On, Bog jeste jedan,Bog, Sebi dovoljan, Uto~i{te svemu.Rodio nije, i ro|en nije,I niko Mu jednak nije.

^asJedan od naj~e{}ih prigovora never-

ni~kih beja{e: Ako bi Bog zaista imao po-slanicu za njih, onda bi im On poslao me-leka. Kur’an na to odgovara: Kad bi mele-ki hodali zemljom smireni, Mi bismo imzaista poslali meleka poslanika. Povreme-no sila`enje D`ibrilovo (Gavrilovo) nijega u~inilo poslanikom, u kur ’anskomzna~enju tog pojma, budu}i da je za topotrebno da bude naseljen na zemlji, me-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 77

|u ljudima, kojima poslanicu treba raskri-ti. Objava tako|e ka`e: Oni koji ne pola`unade u susret s Nama, ka`u: Za{to melekinisu spu{teni nama? Ili, za{to ne vidimoGospodara na{eg? Zaista, oni su oholi soholo{}u u sebi, i drski s drsko{}u veli-kom. Onog dana, kad oni vide meleke,tog dana za ~initelje zla ne}e biti dobrihvesti, i oni }e re}i: Pregrada koja pregra-|uje! To jest, doziva}e, ali uzalud, da pre-grada izme|u Neba i zemlje bude ponov-no stavljena. To }e biti kraj, kad }e nepo-sredan dodir s Nebom uzrokovati i poni-{tenje zemaljskih stanja vremena i prosto-ra, i raspadanje zemlje. Dana tog ljudi }e

biti kao leptiri raspr{eni, a planine }e lete-ti poput pramenja vune. I Dana tog pose-de}e kosa de~ija. Taj kraj stalno je najavlji-van kroz Kur’an. To je ^as koji je posveblizu – nebesa i zemlja trudni su njime.Njegov tren jo{ nije do{ao, a kad poslani-ce govore o njemu kao o bliskom, mora seprisetiti da zaista jedan dan u gledanjuGospodara tvog isto je {to i hiljadu godi-na u ra~unanju va{em. Ali, razdoblje po-slanice je, ipak, nagove{taj ^asa.

To je u skladu s naravom pojava – nezemaljskih pojava samih po sebi, negomnogo {ire. Jer, ako postoji uplitanje Bo-`ansko s ciljem postavljanja nove vere,nu`no postoji i prolaz kroz pregradu iz-me|u Neba i zemlje – otvor ne tako velik

da bi preoblikovao uslove zemaljske, alidovoljan da vreme Verovesnikvog posla-nja u~ini posve izuzetnim, kao {to bejahui vremena Isusa, Mojsija, Avrama i Noje.Kur’an ka`e o No}i Sudbine, Lejletul-ka-dr, no}i kad Gavrilo (D`ibril) do|e Mu-hammedu u pe}inu na brdu Hira: No}Sudbine bolja je od hiljadu meseci. U njojse spu{taju meleki i Duh. A pone{to od teizuzetnosti nu`no se preliva u celo razdo-blje odnosa izme|u Verovesnika i meleka.

Predvideti ^as, zna~i predvideti Sud.A Kur’an nedavno proglasi za se da je el-Furkan, to jest Merilo, Razlu~ivanje. Istose mora primeniti na svaku objavljenu

poslanicu, jer Objava je prisutnost Ve~-nog u prolaznom, a ta obostrana prisut-nost donosi ne{to od Suda kona~nog. Tozna~i da u mnogim slu~ajevima, sasvimnezavisno o onom {to Verovesnik sammo`e nagove{tavati, kona~ne sudbine ra-ja i pakla postaju jasno vidljive. Skrivenedubine dobra i zla pozvane su prema po-vr{ini. Prisutnost Poslanikova mora proiz-vesti napore da da u~inak, jer privla~namo} njegovog vo|enja otkriva punu izo-pa~enost onih koji mu se suprotstavljaju,dok one koji ga prihvataju izvla~i u samopodru~je njegove savr{enosti.

Odmah be{e razumljivo da }e Objavadoprineti uzdizanju dobrote. Ali za mno-ge vernike ne be{e samo `alosno, ve} i

VERSKE TEME78

zbunjuju}e, to {to neki od onih, na koje suuvek gledali kao na one {to nisu lo{i, izne-nada postaju vidljivo zli. Kur’an im ka`eda to moraju o~ekivati, jer stavci njegoviuve}avaju suprotstavljanje najgorih pro-tivnika njegovih.

Zaista, Mi smo im dali u Kur’anu ovomepotpuni razlog da budu pa`ljivi, pa ipak,to samo uve}ava odvra}anje njihovo.Mi uzrokujemo da strahuju, pa ipak,to ih samo ja~a u zlo~instvu opakom.

Niko ranije ne be{e svestan prave na-ravi Ebu-Lehebove. Ili, da uzmemo drugiprimer, Abdur-Rahman ibn Auf be{e pre~ak u nekoj vrsti prijateljstva s Umejjomibn Halefom, poglavarom roda D`umah.Kur’an nudi uzvi{eno pore|enje u pri~a-nju kako se Noje po`alio Bogu da poziva-nje njegovo slu`i samo {irenju jaza izme-|u njega i ve}ine naroda njegovog, te daih jo{ vi{e zavodi.

Raj i Ve~nostI Osman ibn Maz’un iz roda D`umah,

zet Omerov, be{e jedan od iseljenika po-vratnika koji zatra`i da ga za{tite od srod-nika njegovih, jer je dobro znao da }e gaprogoniti Umejja i Ubejj, ro|aci njegovi.U tom slu~aju, rod Mahzum za{titi ovog~oveka iz drugog roda. Naime, Velid uzeOsmana pod svoju za{titu. Ali, kadOsman vide da se, dok je on za{ti}en,progone muslimani, drugovi njegovi, onode Velidu pa se odre~e za{tite njegove.„Sine brata mog,“ re~e starac, ‘je li te iko izroda mog uvredio?“ „Nije,“ re~e Osman,„ali hteo bih za{titu Bo`iju i ne `elim ni~i-ju za{titu osim Njegove.“ I ode on tako sVelidom u Mesd`id, pa se javno odre~eza{tite stri~eve.

Nekoliko dana posle, dogodi se da pe-snik Lebid govora{e Kurej{ima. Tad u ve-likom mno{tvu koje se okupi da ga ~uje

be{e prisutan i Osman. Na stupnju vi{emod one op{te nadarenosti Arapa za pesni-{tvo be{e mnogo izuzetno nadarenih pe-snika, kao {to su Ebu-Talib, Hubejra i Ebu-Sufjan, sin Harisov. Pored njih, be{e i ne-koliko onih koji su smatrani velikim. Je-dan od njih, prema op{tem mi{ljenju, be-{e i Lebid. Bio je, verojatno, najve}i `iviarapski pjesnik, i Kurej{i se ose}ahu po~a-{}enim {to ga imaju me|u sobom. Jedanod stihova koji tad govora{e, po~inje:

„Pazi, sve osim Boga ni{ta je!“„Istinu si kazao“, re~e Osman. Lebidnastavi:„A u`itak svaki nestaje.“

„La`e{!“ – uzviknu Osman. „U`itakrajski nikad nestati ne}e.“ Lebid ne be{enaviknut da bude prekidan. [to se Kurej-{a ti~e, oni ne bejahu samo za~u|eni iuvre|eni ve} i silno zbunjeni, jer pesnikbe{e gost njihov. „O Kurej{i,“ re~e on,„oni koji sedaju s vama kao prijatelji ni-kad nisu pristali da budu zlostavljani.Otkad je ovo?“ Neko iz mno{tva ustadeda iznese izvinjenje plemena. ‘Taj ~ovekje samo jedan glupan,“ re~e on, ‘jedan izgrupe glupaka koji su napustili veru na-{u. Neka ti se ne uznemiruje du{a onim{to on ka`e.“ Osman uzvrati s takvom `e-stinom, da mu govornik pri|e i udari gaiznad oka, te mu ~elo pomodri. Velid, ko-ji se|a{e u blizini, napomenu mu da muoko to nikad ne bi pretrpelo da je prihva-tio za{titu njegovu. „Ne,“ re~e Osman,„moje zdravo oko zaista je jadno {to nezadobi istu povredu na putu Bo`ijem. Jasam pod za{titom Onog Koji je Mo}niji iOdlu~niji od tebe.“ „Hodi, sine bratamog,“ re~e Velid, „obnovi sa mnom spora-zum svoj.“ Ali Osman odbi.

Verovesnik na tom skupu ne be{e pri-sutan, ali ~u o pesmi Lebidovoj i onom {toje sledilo. Jedina zapam}ena jeste ova nje-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 79

gova napomena: „Najistinitija poruka ko-ju pesnik ikad re~e, jeste: Pazi, sve osimBoga ni{ta je!“1 Nije pokudio Lebida zaone re~i koje su sledile. Re~i pesnikovemogle bi biti protuma~ene da „svaki ze-maljski u`itak nestaje“. S druge strane,svaki raj i u`itak koji su ve~ni, mogu bitizami{ljeni kao sadr`ani u Bogu ili LicuBo`ijem. Otprilike tada do|e i objava: Svenestaje osim Lica Njegovog. A u ranijojobjavi su i re~i: Ve~no je Lice Gospodaratvog u Uzvi{enosti i Obilju Njegovom. Ta-mo gde je to Ve~no Obilje, moraju biti iprimatelji njegovi, a tako|e i u`ici njihovi.

Onda do|e objava izri~itija, koja sadr-`i slede}i odeljak. Prvi stavak odnosi sena Sud: Na Danu kad on do|e, nijednadu{a, bila nesretna ili bla`ena, ne}e govo-riti osim s dopu{tenjem Njegovim. [to seti~e nesretnih, u vatri }e one biti, uzdisatii jaukati samo }e mo}i, i boravi}e u njojsve dok nebesa i zemlja traju, osim akoBog druk~ije htedne. Zaista, Gospodartvoj je uvek ^initelj onog {to On ho}e. A{to se ti~e bla`enih, u vrtu }e one biti, bo-rave}i u njemu sve dok nebesa i zemljatraju, osim ako Bog druk~ije ho}e – dar jeto koji ne}e biti oduzet.

Zavr{ne re~i pokazuju da Volja Bo`ijanije da, posle Suda, ~oveku bude oduzetrajski dar kao {to to be{e s prvim rajemnjegovim. Na ostala pitanja, vezana s timodeljkom, odgovorio je Verovjesnik, kojije sledbenicima svojim ~esto kazivao oo`ivljenju, Sudu, paklu i raju... U nekojprilici on re~e: „Bog, Koji uvodi u milostSvoju koga On ho}e, uve{}e u raj narodraja, a u pakao narod pakla. On }e ondare}i (melekima): ‘Potra`ite onog u ~ijemsrcu ima vere koliko je te`ina semenke go-ru{i~ine pa njega izvedite iz pakla’... Onda}e oni izvesti mno{tvo roda ljudskog pa }ere}i: ‘Gospodaru na{, nismo tamo ostavilinijednog od onih za koje si nam Ti zapo-vedio.’ A On }e re}i: Vratite se pa izvedite

onog u ~ijem srcu na|ete dobra te`ine inajmanje ~estice.’ Onda }e oni izvestimno{tvo roda ljudskog pa re}i: ‘Gospoda-ru na{, nikakve dobrote tamo ostavili ni-smo.’ Onda }e meleki posredovati, i vero-vesnici i vernici. Onda }e Bog re}i: ‘Mele-ki posreduju, i verovesnici posreduju, ivernici posreduju. Ostaje samo posredo-vanje Najmilostivijeg od milostivih.’ I On}e izvesti iz vatre one koji ne u~ini{e nika-kvo dobro, pa }e ih baciti u reku na ulazurajskom, koja je nazvana rekom `ivota.“

O onima u raju, Verovesnik ka`e: „Bog}e re}i narodu Raja: Jeste li posve zado-voljni? A oni }e re}i: Kako ne}emo biti po-sve zadovoljni, Gospodaru, kad si namdao ono {to nisi dao nijednom drugom odstvorova Svojih? Onda }e On re}i: Ne}u livam dati bolje od tog? A oni }e re}i: [ta je,Gospodaru, bolje? A On }e re}i: Spusti}una vas Ridvan Moj.“ Krajnje bla`enstvoRidvana, ponekad prevo|eno kao „Zado-voljstvo Dobro“ protuma~eno je da zna~iBo`ije kona~no i potpuno prihvatanje du-{e i Njegovo uzimanje te du{e Sebi i Nje-govo Ve~no Zadovoljstvo Dobro u tome.Taj najvi{i raj ne sme biti uzet kao isklju~i-vanje onog {to je poznato, kao raj u uobi-~ajenom smislu, budu}i da Kur’an obe}a-va da }e za svaku du{u bla`enu biti dvaraja, a govore}i o stanju svome u Svetubudu}em, Verovesnik tako|e kazuje o nje-mu kao o bla`enstvu dvostrukom, „susre-tu s Gospodarom mojim i rajem“

StupnjeviPodsticaji duhovni {turo su predsta-

vljeni u mnogim preobra}enjima koja setada doga|a{e. A ubrzo nakon toga do|eslede}a objava: Arabljani pustinjski ka`u:Mi imamo veru. Reci: Vi nemate veru, ve}ka`ite: Pokoravamo se – jer vera jo{ nijeu{la u srca va{a. A ako se pokoravate Bogui Poslaniku Njegovom, On vam sigurnone}e uskratiti nagradu za ono {to ~inite.

VERSKE TEME80

Taj stavak upotpunjuje lestvicu redo-sleda u islamu. Pokornost bez vere jestestupanj najni`i. Vi{i stupnjevi, to jeststupnjevi vere, jesu sadr`ina – ili, bolje re-}i, ne{to od sadr`ine Stavka o Svetlosti,objavljenog Poslaniku nekoliko meseciprije Ugovora hudejbijskog. Bog je Sve-tlost, a to Ime delimi~no odgovara Imeni-ma Njegovim: Istina i Znalac. Istina je ciljZnanja, a oboje su Svetlost, koja je suprot-nost tami zablude i neznanja. Svetlost jeJedna, ali ona je pokazana s razli~itimstupnjevima ja~ine kroz stvaranje, stup-njevima upute, koji zra~e iz Istine, i stup-njevima vere, koji zra~e iz Znanja.

Kur’an ustrajno isti~e, i o sebi i o dru-gim poslanicama objavljenim, da su „Sve-tlost“. I on zaista mo`e biti nazvan „Knji-gom Svetlosti“, budu}i da ustrajno upu-}uju na osvetljenost upute koju on daje isvetlo vere koje on pali u du{ama ljudi.Stavak o Svetlosti, koji opisuje niz prijem-nika obasjanih Svetlo{}u Bo`ijom, mo`ebiti protuma~en kao odre|enje ~etirijustupnjeva prosvetljenja:

Bog je Svetlost nebesa i zemlje;pore|enje svetlosti Njegove jest udubinau kojoj je svetiljka;svetiljka je u staklu,staklu poput zvezde blistave;upaljena je s drveta blagoslovenog,masline ni isto~ne ni zapadne,ulje njezino gotovo od sebe sija, iako gavatra ni dotakla nije;Svetlost nad svetlo{}u;Bog upu}uje Svome Svetlu onog koga Onho}e;Bog ljudima iznosi pore|enja;a Bog ima Znanje o svemu.

Prvo, prema tom poretku uspinju}em,postoji udubina koja je osvetljena, ali ko-ja sama nije svetle}a. Potom, postoji kri-stalno staklo, iznad kojeg je sjaj ulja. I,

najzad, postoji sam plamen. Spominjanjepore|enja priziva drugi stavak koji po~i-nje istom re~enicom: Bog ljudima iznosipore|enja. Stavak, uz to, dodaje i razlog –da bi oni razmi{ljali!

Mnogi od tuma~a Kur’ana, uklju~uju-}i neke od najranijih, ka`u da udubinaozna~ava grudi vernika, a staklo srce nje-govo. Abdulah, sin Abasov, verovatno po-navljaju}i ne{to {to je otac njegov ~uo odVerovesnika, navodi da je on kazao:„Uputa Bo`ija u srcu vernika jeste poputulja ~istog, koje sija i pre nego {to ga vatradotakne, a kad ga vatra dotakne, narastau sjaj nad sjajem. Upravo takvo je i srcevernika: on(o) deluje po uputi sve dokznanje ne do|e u nj.“

U Stavku o Svetlosti razli~iti stupnjevinazna~eni su vi{e posredno nego nepo-sredno. Na drugim mestima, me|utim,po~ev od nekih najranijih objava, Kur’anje izri~itiji. U jednoj od njih, ~ove~anstvoje podeljeno u tri grupe: oni desni, oni le-vi i oni prednji. Oni desni su izbavljeni,levi su prokleti. Oni prednji, to jest onistupnja najvi{eg, koji su tako|e nazvanirobovima Bo`ijim – o njima je re~eno dasu pribli`eni Bogu; to odre|enje kori{}e-no je i za bliske meleke, da bi oni bili raz-likovani od meleka. Druge rane objaveuvele su i tre}i stupanj u redoslednu le-stvicu vernih, pravedne, koji se nalaze iz-me|u prednjih i onih desnih. Odnos iz-me|u ta tri stupnja mo`e biti shva}en izonog {to Kur’an ka`e o njihovim bla`en-stvima u raju. Dok je onim desnim data~ista voda teku}a da piju, samo prednjiimaju direktan pristup vrelima najvi{im;pravednima je dat gutljaj koji je sasta-vljen i sa jednog i sa drugog od tih vrela,{to upu}uje da oni jesu oni koji sledeprednje.

Stupnjevi nad mo}i tako|e su posred-no izra`eni Objavom, kad ona spominjesrce. Govore}i o ve}ini, ona ka`e: Nisu

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 81

slepe o~i, ve} slepa su srca u grudima. Ve-rovesnik, s druge strane, kao i verovesni-ci pre njega, kazuje da je budno srce nje-govo, {to zna~i da je oko srca otvoreno.Kur’an nazna~uje da to mogu posti}i, ia-ko samo u nekoj mjeri, i drugi, jer se onponekad obra}a direktno onima koji ima-ju srca. Prema predanju, Verovesnik ka`eo Ebu-Bekru: „On vas nadma{uje ne veli-kim postom i molitvom ve} ne~im {to jeu~vr{}eno u srcu njegovom.“

Verovesnik ~esto govora{e o nadmo}inekih od sledbenika njegovih nad osta-lim. U Meki, u vreme pobede, kad u pri-sustvu njegovom Halid srdito povika pro-tiv Abdur-Rahmana ibn Aufa, koji ga pre-kori – Verovesnik re~e: „Polako Halide,ostavi na miru drugove moje. Jer kad bi tiimao brdo Uhud, sve u zlatu, pa ga potro-{io na putu Bo`ijem, ne bi dosegao ~astbilo kojeg ~oveka od drugova mojih.“

U skladu s Objavom, razlike izme|ujednog i drugog stupnja ve}e su u budu-}em svetu nego u ovom: Pogledaj kakosmo Mi dali prednost jednim od njih naddrugima; a svet budu}i je, zaista, vi{i ustupnjevima i ve}i u prednostima redo-slednim. Verovesnik ka`e: „Ljudi rajaopazi}e mesto visoko, koje je iznad njih,kao {to sada opa`aju blistavu zvezdu Da-nicu na horizontu isto~nom ili zapad-nom.“ Razlike izme|u ~oveka i ~ovekaogledale su se, tako|e, u na~inu pou~ava-nja Verovesnikovog, od kojeg je pone{toizdvajano za manjinu koja ga razume.Ebu-Hurejra ka`e: „U pam}enju svomesa~uvao sam dve riznice znanja koje samprimio od Poslanika Bo`ijeg. Jednu odnjih ja sam vam obznanio. Kad bih vamobznanio i drugu, prerezali biste grkljanovaj.“ I on pokaza na grkljan svoj.

U toku povratnog pohoda u Medinu,nakon pobeda u Meki i na Hunejnu, Ve-rovesnik re~e nekim od drugova svojih:„Vra}amo se iz manjeg rata dobrog, ve-

}em ratu dobrom.’“ A kad jedan od njihtad upita: „[ta je ve}i rat dobri, Poslani~eBo`iji?“ on odgovori: „Rat protiv du{e.“Du{a palog ~oveka podeljena je protiv se-be. Kur’an kazuje o najni`em izrazu nje-zinom: Zaista, du{a na zlo navodi. Boljideo nje, to jest svesnost, nazvan je du{omkoja stalno prekorava , a to je ona, koja,uz pomo} Duha, vodi ve}i rat dobri pro-tiv ni`e du{e.

Najzad, postoji du{a koja je u miru. Toje du{a cela, koja vi{e nije podeljena pro-tiv sebe, nakon {to je bitka dobijena. Ta-kve su du{e onih koji su dosegli stupanjnajvi{i, nivo prednjih, robova Bo`ijih, bli-skih. Kur’an se obra}a toj du{i savr{enojre~ima: O ti, du{o koja si u miru, vratisvome Gospodaru s rado{}u ono {to jetvoje u Njemu i Njegovo u tebi. U|i me-|u robove Moje. Udi u raj Moj. Dvostru-ka narav tog blagoslova podse}a nakur’ansko obe}anje dva raja za du{u bla-`enu i, tako|e, Verovesnikovo upu}ivanjena krajnje stanje njegovo kao „susret sGospodarom mojim i rajem“. Za du{u ko-ja je u miru, ulazak u raj Moj odgovara„susretu s Gospodarom mojim „, dok ula-zak me|u robove Moje odgovara „raju“,to jest drugom prate}em raju. Najvi{i raj,onaj Bo`iji, „susret s Gospodarom mo-jim“, nije ni{ta drugo nego Ridvan. Ne-davno je objavljen slede}i stavak: Bogobe}ava vernicima, mu{karcima i `ena-ma, vrtove navodnjavane rekama koje te-ku, u kojima }e oni ve~no boraviti besmrt-ni, boravi{ta uzvi{enosti u rajevima eden-skim. A Ridvan Bo`iji je ve}i – to je Bla-`enstvo Beskona~no.

Verovesnik govora{e i o stupnju naju-zvi{enijem u onoj meri u kojoj on mo`ebiti dosegnut u toku `ivota u svetu ovom.To je jedna od onih izreka koje su nazva-ne predanjima svetim, budu}i da one pre-nose neposredno govor Bo`iji: „Rob Mojne prestaje Mi se pribli`avati s odano{}u

VERSKE TEME82

slobodne volje svoje sve dok ga Ja ne za-volim. A kad ga zavolim, Ja sam Suh ko-jim on slu{a, i Vid kojim on vidi, i Rukakojom on hvata i Noga kojom on hodi.“

Glavna od dobrovoljnih odanosti jestzikr-Allah, {to mo`e biti prevedeno kao„prise}anje na Boga ili pozivanje na Bo-ga“. U jednoj od prvih objava Verovesni-

ku je nare|eno: Prizivaj u se}anju ImeGospodara svoga i pokori se Njemu po-korno{}u potpunom. Kasnija objava ka-`e: Doista, molitva ~uva od nepravi~nostii prostote; ali se}anje na Boga jest ve}e. Sobzirom na slepo}u srca i le~enje njezino,Verovesnik ka`e: „Za sve postoji gla~alokoje odstranjuje r|u, a gla~alo srca jestese}anje na Boga.“ Kad je upitan ko bi ugledanju Bo`ijem na Danu pro`ivljenjabio raspore|en na stupanj najvi{i, on od-govori: „Mu{karci i `ene koji u se}anjumnogo prizivaju Boga.“ A kad bi upitan

ho}e li oni biti raspore|eni ~ak i iznad ne-kog ko se borio na putu Bo`ijem, on od-govori: „^ak i ako je takav koristio sabljusvoju me|u nevernicima i slu`iteljimakumira sve dokle dok nije bila slomljenaili krvlju natopljena, ipak }e i od njega uz-vi{eniji stupanj imati onaj ko se prise}aBoga.“

Budu}nostVerovesnik je rekao: „Najbolji od naro-

da mog jesu oni iz nara{taja moga, zatimoni koji dolaze posle njih, pa oni koji do-laze posle tih.“ I on se radovao istaknutim~lanovima nara{taja svog, to jest onimakoje smatra{e drugovima svojim. Deseto-rici od njih koji ga poseti{e u nekoj zgodion nagovsti raj. To su: Ebu-Bekr, Omer,Osman, ‘Ali, Abdur-Rahman ibn Auf, Ebu-Ubejda, Talha, Zubejr, Sa’d od Zuhra iSeid, sin Zejda, poznatog kao Hanif. Onje ve} bio dao jemstvo za neke od njih, a

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 83

knjige predanja njegovih bele`e mnogeod velikih pohvala upu}enih toj deseteri-ci obe}anih i drugima kojima je tako|edostavio radosne vesti o raju. A jednomprilikom, on re~e: „Raj ~ezne za trojicom:‘Alijem, Ammarom i Selmanom.“ Fatimi jerekao: ‘Ti si najuzvi{enija od `ena narodaraja, izuzimaju}i samo Devicu Mariju,k}er Imranovu.“ U nagove{taju velikogzna~aja koji }e imati ‘Ali, kao jedan odglavnih prenosioca mudrosti njegove na-ra{tajima budu}im, rekao je: ‘Ja sam gradznanja, a ‘Ali kapija njegova.“ I rekao jeuop{teno: „Drugovi su moji upravo po-put zvezda: kojeg god od njih sledite, bi-}ete ispravno vo|eni.“

Kad se ljudi vrati{e iz Tebuka, reko{eme|u sobom da su dani ratovanja njiho-vog zavr{eni. Tu su zamisao dolasci razli-~itih izaslanstava, {to se nastavi i kroz de-setu godinu, tako oja~avali da mnogi odvernika po~e{e prodavati oru`je i ratnuopremu svoju. Kad Verovesnik o tom ~u,on zabrani da to ~ine, govore}i: „Ve}inamog naroda ne}e prestati ratovati za isti-nu sve do dolaska Ded`ala*.“ Tako|e jerekao: „Da znate {to ja znam, malo bistese smejali, a mnogo plakali.“ I jo{: „Nijed-no vam vreme ne do|e a da nije sle|enogorim.“ Upozorio ih je da }e narod njegovzasigurno slediti Jevreje i hri{}ane na pu-tu izopa~ivanja: „Sledi}ete one koji beja-hu pre vas, pedalj po pedalj i lakat po la-kat, pa ~ak i ako oni u|u u rupu gmizav-ca otrovnog, vi }ete ih slediti.“ A govore}io najni`oj oseki koju }e ~ove~anstvo ge-neralno dose}i pre kraja, rekao je: „Islamje po~eo kao stranac i posta}e opet stra-nac.“ Ipak, obe}ao je da ih Bog ne}e napu-stiti: „Bog }e zajednici ovoj krajem svakihstotinu godina slati jednog koji }e za njuobnoviti veru njezinu.“U drugoj prilicioni drugovi njegovi koji bejahu s njim ~u-{e ga kako vi{e puta uzvikuje: „Bra}o mo-ja!“ Oni mu reko{e: „Poslani~e Bo`iji, zar

mi nismo bra}a tvoja?“ – na {ta on odgo-vori: „Vi ste drugovi moji, a bra}a su mo-ja me|u onima koji jo{ nisu do{li.“ Premadrugim predanjima, to su oni „koji }e do-}i u danima poslednjim“. Na~in kojim ongovora{e, upu}uje da je mislio na ljudevelikog duhovnog savr{enstva.

On tako|e nagovesti da }e se, i poredzala poslednjih dana, podi}i jedan halifao kojem }e ljudi govoriti kao o Mehdiji,{to zna~i „ispravno vo|enom“. „Mehdija}e biti iz roda mog, ~ela {irokog i nosa po-vijenog. On }e zemlju ispuniti pravom ipravedno{}u onako kako je ona ispunje-na nepravdom i tla~enjem. Sedam }e go-dina on vladati.“

Ali naposletku, pri kraju vladavinenjegove, ili posle nje, Ded`al }e do}i –„~ovek slep u oko desno, u kojem je svesvetlo utrnulo, kao da je ono zrno gro-`|a“. On }e uzrokovati veliku pokvare-nost na zemlji, a sa svojom mo}i da ~ini~uda privla~i}e sve vi{e ljudi na stranusvoju. Postoja}e, me|utim, grupa verni-ka, koja }e ratovati protiv njega. „Kad onipohitaju u borbu,“ ka`e Verovesnik,„upravo kad budu ispravljali redove svo-je radi klanjanja, nakon {to je ono ogla{e-no pozivom, si}i }e Isus, sin Marijin, ipredvoditi ih u tom klanjanju. A kada ne-prijatelj Bo`iji vidi Isusa, rastopi}e se kao{to se so rastopi u vodi. Kad bi mu bilodopu{teno, rastopio bi se do i{~eznu}a;me|utim, Bog }e ga ubiti rukom Isusa,koji }e im pokazati krv njegovu na kopljusvome.“

On govora{e i o mnogim od znakovapo kojima ljudi mogu razaznati da je bli-zu dolazak i{~eznu}a tih stvari posled-njih. Kao jedan od njih spomenuo je pre-teranu visinu zgrada koje }e ljudi graditi.Ta nagovest data je u jednoj va`noj prili-ci, koju valja ispri~ati potpunije, u skladus preno{enjem Abdulaha, sina Omerova,koji ponavlja re~i oca svog.

VERSKE TEME84

Omer kazuje: ‘Jednog dana, dok sede-smo s Poslanikom Bo`ijim, do|e nam je-dan ~ovek ~ija ode}a bi posve bela, a kosaposve crna. Na njemu ne bi nikakvogznaka putovanja, iako ga niko od nas nijeznao. On sede koleno uz koleno naspramVerovesnika, pa na njegova stegna spustidlanove svoje, govore}i: ‘Muhammede,reci mi {ta je predanost (islam.).’ Poslanikmu Bo`iji odgovori: ‘Predanost je svedo-~iti da nema boga osim Boga i da je Mu-hammed Poslanik Bo`iji, zatim molitvuobavljati, zekat davati, ramazan postiti i,ako mo`e{, hodo~a{}e Ku}e svete obaviti.’Na to on re~e: ‘Istinu ka`e{.’ I mi bejasmoza~u|eni da onaj koji pita, u isto vreme ipotvr|uje. Onda jo{ re~e: ‘Reci mi {ta jevera (iman)!’ Verovesnik uzvrati: ‘Verova-ti u Boga, i meleke Njegove, i knjige Nje-gove, i poslanike Njegove, i Dan posled-nji i verovati da ni dobro ni zlo ne dolazeosim odredbom Njegovom.’ ‘ Istinu ka-`e{,’ opet }e on, i potom: ‘Reci mi {ta jeodli~nost (ihsan*)!’ Verovesnik odgovori:‘Slu`iti Bogu kao da Ga vidi{, jer, iako tine vidi{ Njega, On ipak vidi tebe.’ ‘Istinuka`e{,’ re~e opet on, i potom dodade: ‘Re-ci mi o ^asu!’ Verovesnik odgovori: ‘Pita-ni o tom ne zna ni{ta vi{e od onog koji pi-ta.’ On nastavi: ‘Onda mi reci o znacimanjegovim.’ Verovesnik kaza: ‘Da }e robi-nja roditi gospodaricu svoju, i da }e onikoji ne bejahu ni{ta do bosi, goli i li{eni~obani, graditi zgrade sve vi{e i vi{e.’ Istranac onda ode. Ja stajah ~asak nakon{to on ode, a Verovesnik mi re~e: ‘Omere,zna{ li ti ko je ispitiva~ onaj?’ Rekoh: ‘Bogi Poslanik Njegov znaju najbolje’, a on re-~e: ‘Ono je Gavrilo. Do{ao je da vas pou~iveri va{oj.’“

Had` opro{tajniKada bi Verovesnik bivao u Medini u

toku ramazana, on bi se duhovno osamlji-vao u d`amiji u toku srednjih deset dana

tog meseca. To isto ~inili su i neki od dru-gova njegovih. Ali te godine, kad namiritih deset dana, on pozva drugove svojeda ostanu s njim u osami jo{ deset dana,to jest do kraja meseca, {to oni i u~ini{e. Uramazanu svake godine dolazio bi muGavrilo, kako bi bio siguran da ni{ta odObjave nije i{~ezlo iz pam}enja njegovog.A te godine, posle osame, Verovesnik Fa-timi poveri tajnu koju jo{ nije trebalo ka-zati drugima: „Svake godine, Gavrilo jejednom prou~io Kur’an meni, a ja jed-nom njemu. Ali ove godine u~a{e ga samnom dva puta. Ne mogu a da ne mislimkako je moje vreme do{lo.“

Pro|e i mesec {eval. I jedanaestog me-seca te godine u Medini bi objavljeno da}e Verovesnik predvoditi hodo~a{}e. Tavest poslata je plemenima pustinjskim, paiz svih pravaca mno{tvo pohrli premaGazi, sretni {to }e mo}i pratiti Poslanika usvakoj stopi puta. To hodo~a{}e bi}edruk~ije od svih koja su obavljana u stoti-nama godina. Svi hodo~asnici bi}e slu`i-telji Jednog Boga, a nijedan slu`itelj ku-mira ne}e obe{~astiti Ku}u svetu obavlja-njem bilo kakvog obreda neverni~kog.Pet dana pred kraj tog meseca Verovesnikiza|e iz Medine na ~elu preko trideset hi-ljada mu{karaca i `ena. Bejahu prisutne isve supruge njegove, svaka u nosiljci svo-joj; pratili su ih Abdur-Rahman ibn Auf iOsman ibn Affan. S Ebu-Bekrom be{eEsma, supruga njegova. U jednom od pr-vih zastajanja ona rodi sina, kojem nadje-nu{e ime Muhammed. Ebu-Bekr predlo`ida ona bude vra}ena u Medinu, ali muVerovesnik re~e da joj ka`e neka obavikupanje obredno, pa se potom posveti zahodo~a{}e i nastavi put s njima kako je inamerila.

Kad sunce bi na zalasku, desetog danaod napu{tanja Medine, Verovesnik do|edo onog prolaza kroz koji u|e u Meku uDanu pobede. Tu provede no}, a slede}eg

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 85

jutra sjaha u dolinu. Kada do|e u blizinuKa’be, on podi`e ruke u molitvi, ispustiv-{i uzde kamile svoje, koje potom uze levi-com, dok desnim zadr`a ispru`enu u mo-litvi: „Bo`e, uve}aj Ku}u ovu u ~asti, i sla-vi, i obilju, i po{tovanju, i dobroti, kojeona prima od ~ove~anstva!“ Potom onu|e u d`amiju pa obavi sedam obila`enjaKa’be, nakon ~ega molja{e na Mestu staja-nja Avramova. A onda, nakon {to iza|eprema Safi, pre|e sedam puta izme|u ‘.Oni koji bejahu s njim ~inili su sve {to sumogli da upamte re~i hvale i molitve kojeon izgovara{e u zastajanju svakom.

Kad se vrati iz d`amije, on u|e uKa’bu. Sa sobom povede Osmana od Ab-dud-Dara, ~uvara klju~eva njezinih, te,kao i pre, Bilala i Usamu. Ali te ve~eri, kad

poseti Ai{u u ~adoru njezinom, ona pri-meti da je tu`an, pa ga upita o tom. „U~i-nih danas ne{to,“ re~e on, „a voleo bih dato nisam u~inio. U{ao sam u Ku}u, a mo-`e biti da neki ~ovek od naroda mog“ –mislio je na godine koje dolaze – „ne}emo}i u}i u nju, pa }e zato ose}ati uznemi-renost u du{i svojoj. A nare|eno nam jesamo da je obilazimo, a ne da u nju ulazi-mo.“

On opet odbi da se smesti i u jednuku}u u Meki, i pored molbe Ummu-Hanida stanuje s njom. Osmog dana mladogmeseca odjaha prema dolini Mina. I osta-li hodo~asnici odo{e za njim. Nakon {to jetamo proveo no}, posle svitanja nastaviput prema Arefatu, {irokoj dolini, oko dvasata jahanja na kamili, isto~no od Meke,

VERSKE TEME86

upravo izvan Podru~ja svetog. Na putuprema Taifu, Arefat je i sa severa i sa isto-ka ome|en brdima Taifa. Ali, odvojena odnjih i okru`ena sa svih strana dolinom, je-ste uzvi{enje kome je, tako|e, ime Arefatili Uzvi{enje milosti. To je sredi{nji deotog zastajali{ta hodo~asni~kog, koje seipak rasprostire uglavnom preko ravnice.Na tom uzvi{enju Verovesnik tog danapostavi odmori{te svoje.

Neki Mekanci izrazi{e iznena|enost{to on ode tako daleko, jer, dok se drugihodo~asnici uspinjahu na Arefat, Kurej{iobi~avahu ostajati unutar Podru~ja sve-tog, govore}i: „Mi smo narod Bo`iji.“ Alion re~e da je Avram odredio taj dan naArefatu kao bitan deo hodo~a{}a, te da suKurej{i odbacili obi~aj njegov u vezi s tim.Tog dana Verovesnik naglasi starost ho-do~a{}a, a re~i „nasle|e Avramovo „ beja-hu ~esto na usnama njegovim.

Da bi uverio sva plemena da su od sa-da krvne osvete okon~ane kroz celu za-jednicu islama, te da su `ivot i imetak sva-kog ~oveka sveti, on izasla Rebiu, brataSafvanova, koji ima|a{e sna`an glas, kaoizvikiva~a kroz mno{tvo, rekav{i mu daobznani: „Poslanik Bo`iji pita da li znatekoji je ovo mesec?“ Oni }utahu, pa on re-~e: „Mesec sveti.“ Onda on upita: „Znateli {ta je zemlja ova?“ Oni opet }utahu, paon odgovori: „Zemlja sveta.“ I on opetupita: „Znate li koji je ovo dan?“ I opetodgovori: „Dan hodo~a{}a (had`a).“ Aonda, u skladu s uputama Verovesnika,obznani: „Zaista, Bog je u~inio nepovre-divim za vas svaku krv drugih i svakiimetak drugih, dok ne susretnete Gospo-dara svoga, upravo onako kako je On u~i-nio nepovredivim ovaj dan va{, u ovoj ze-mlji va{oj, u ovom mesecu va{em.“

Kada Sunce pro|e najvi{i polo`aj svoj,Verovesnik odr`a govor koji, nakon hva-ljenja Boga, po~e re~ima: „^ujte me, naro-de, jer ne znam da li }u se ikada vi{e na

mestu ovome, i posle godine ove, susrestis vama.“ Potom ih on potica{e da se me-|usobno dobro odnose, pa im dade mno-ge opomene o onom {to je nare|eno ionom {to je zabranjeno. Najzad on re~e:„Ostavljam me|u vama ono {to }e vas,budete li ga se ~vrsto dr`ali, ~uvati od po-gre{ke svake, znak jasan – Knjigu Bo`iju ire~ Verovesnika Njegovog. Narode, ~uj irazumi re~i moje.“ Onda im saop{ti upra-vo primljenu objavu, koja upotpunjujeKur’an, budu}i da je to posljednji odeljakkoji je trebalo da bude objavljen:

Nevernici danas izgubi{e naduda }e nadvladati veru va{u.Zato se ne bojte njih,ve} bojte se Mene! Danas sam vamusavr{io veru va{u, i upotpunio blagodatSvoju,i volja Moja jest da izaberem za vas islamkao veru va{u.

Taj kratki govor svoj on zavr{i ozbilj-nim pitanjem: „Narode, jesam li vam ver-no dostavio poruku svoju?“ Sna`an povikodobravanja: „O Bo`e, jest!“ – uzdignu seiz hiljade grla, pa titraju}e re~i ’Allahum-me neam’ razlegahu se dolinom poputgrmljavine. Verovesnik podi`e ka`iprst,pa re~e: „Bo`e, budi svedok!“

Potom klanjahu, pa ostatak Dana Are-fata, kako je on nazivan, bi proveden uzadubljivanju i moljenju. Ali ~im sunceza|e, Verovesnik uzjaha kamilu svoju,pozva Usamu da uzja{e iza njega, pa od-jaha niz uzvi{enje i preko doline premaMeki. Sle|ahu ga njegovi drugovi hodo-~asnici. Be{e obi~aj da se na tom mestu ja-{e brzo. Ali na prve znake neumerenostion uzviknu: „Polako, polako! Smirene du-{e! I neka jaki me|u vama brinu za slabe!“No} provedo{e na Muzdelifi, koja je unu-tar Podru~ja svetog. Tamo skupi{e sitnokamenje kojim }e kamenovati {ejtana,

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 87

predstavljenog s tri stupa na Akabi u do-lini Mina. Sevda upita Verovesnika za do-pu{tenje da ona napusti Muzdelifu u ra-nim satima. Budu}i krupnog stasa i te`aod ve}ine `ena, trpela je vi{e `egu i napo-re putovanja, pa je `elela obaviti kameno-vanje pre nego {to pristigne mno{tvo. Onje zato posla napred dru{tvu Ummu-Su-lejm. Pratio ih je Abdulah, jedan od sino-va Abasovih.

Verovesnik sam klanja molitvu jutar-nju na Muzdelifi, pa onda povede hodo-~asnike prema Akabi, s Fadlom, koji uzja-ha iza njega na kamilu njegovu. Upravona tom mestu, upravo tog dana, dvanaestgodina ranije, on susrete {est ljudi od ple-mena Hazred`, koji mu polo`i{e prisegu,pripremaju}i tako put za prvi i drugi ugo-vor na Akabi. Posle kamenovanja, `rtvo-vane su `ivotinje, pa Verovesnik pozvajednog ~oveka da mu obrije glavu. Hodo-~asnici se okupi{e oko njega u nadi da }edobiti koji uvojak kose njegove. Ebu-Bekrnapomenu posle razliku izme|u Halidakakav be{e na Uhudu i Iskopu, i Halidakoji tad re~e: „Poslani~e Bo`iji, tvoj uvo-jak s ~ela! Ne daj ga nikom osim meni.Neka otac moj i majka moja budu otkuptvoj!“ A kad mu ga Verovesnik dade, onga s po{tovanjem stavi na o~i i usne svo-je.

Verovesnik tad pozva hodo~asnike daposete Ka’bu i da se onda vrate, pa tu idve slede}e no}i provedu na Mini. Onsam ~ekao je sve do kasnog poslepodne-va. Onda mu se na putu prema Meki pri-dru`i{e supruge njegove, sve osim Ai{e,koja ne bi u stanju ~istote obredne. Neko-liko dana posle, ~im ona bi sposobna, onje, u pratnji Abdur-Rahmana, brata njezi-nog, posla izvan Podru~ja svetog. Tamo seona iznova posveti pa, kad do|e u Meku,napravi obila`enje Ka’be.

Zavr{iv{i pohod u Jemenu, skupina odtri stotine konjanika koju Verovesnik iza-

sla u ramazanu pribli`avala se tad Meki sjuga. ‘Ali je jahao na ~elu svojih ljudi, `e-ljan da {to pre susretne Verovesnika i da snjim izvr{i hodo~a{}e, koje je on ve} bioobavio. U dr`avnoj petini ratnog plenabe{e dovoljno lanenog platna da se obu~ecela vojska. Me|utim, ‘Ali odlu~i da ononetaknuto bude predato Verovesniku. Uodsustvu njegovom, me|utim, onaj kojegon ostavi da ga zamenjuje bi nagovorenda svakom ~oveku dade novu preobukuod lana. Preobuka be{e vrlo potrebna, jeroni gotovo tri meseca bejahu izvan ku}e.Kad se pribli`i{e ulazu u grad, ‘Ali izjahada ih susretne, pa bi za~u|en promenomkoja se dogodila. „Dao sam im te haljine“,re~e zamenik zapovednika, „da bi izglednjihov bio prili~niji kad u|u me|u na-rod.“ Svima je bilo poznato da }e tad uMeki svako nositi najlep{u ode}u u ~astpraznika, pa `eljahu da oni izgledaju naj-bolje. Me|utim, ‘Ali ose}a{e da on takvuslobodu ne mo`e odobriti, pa im naredida opet obuku staru ode}u svoju, a novuda vrate u plen ratni. Zato se u vojsci ose-}alo veliko neraspolo`enje. Kad Verove-snik ~u o tom, on re~e: „Narode, ne okri-vljujte ‘Alija, jer on je toliko obziran naputu Bo`ijem da ne mo`e biti okrivlji-van.“ Ali te re~i ne bejahu dovoljne, ili jemoglo biti da ih je ~ula samo manjina, pase nezadovoljstvo nastavi.

Na povratku u Medinu, jedna od sku-pina ogor~eno se po`ali Verovesniku na‘Alija. Lice njegovo promeni boju. „Nisamli bli`i vernicima i od njih samih?“ – upitaon, a kad ljudi potvrdi{e, dodade: „Onomkojem sam ja najbli`i – najbli`i mu je ‘Ali.“Posle, na putu, kada zastado{e u Gadirul-Humu, on okupi sav narod pa, uzev{i ‘Ali-ja za ruku, ponovi te re~i, dodav{i im imolitvu: „Bo`e, budi prijatelj onom koji jeprijatelj njegov, i neprijatelj onom koji jeneprijatelj njegov.“. I negodovanje protiv‘Alija utihnu.’

VERSKE TEME88

Ranije smo kazali da je ~ovek stvorenzarad osnovne misije Bo`ijeg name-

snika na Zemlji. Upravo zbog ovoga jeUzvi{eni Bog naredio an|elima da se po-klone Adamu, a.s.2 – kao predstavnikuljudskog roda. ^oveku je kao Bo`ijem na-mesniku na Zemlji darovana velika privi-legija da poznaje sva Bo`ija imena. Timemu je trasiran i put uspona i napredova-nja sadr`an u primeni i implementaciji upraksi Bo`ijih imena.

Potrebno je, tako|e, naglasiti da ~oveku svom hodu ka cilju – a cilj je savr{enstvoi potpunost – nailazi na odre|ene prepre-ke. Rekli smo da su neke prepreke u unu-tra{njosti ~ove~ijoj, a neke su izvan njega,dakle, u miljeu koji ga okru`uje. Podseti-mo se na osnovne unutra{nje prepreke:

Prva, ti~e se postojanja u ~oveku pon-tecijala i sklonosti ka grehu i poro~nosti.

Druga, ~ovek ima u sebi usa|enu `e-lju, da sve ono {to mu stoji na putu u is-poljavanju svojih strasti ukloni – zna~i daukloni sve prepreke do svojih u`ivanja.

Tre}a prepreka ti~e se ~ove~ije unutra-{njosti, to jest da on ima `elju da trajno `i-vi na Zemlji i da nikad ne umre. I ovo jene{to {to je u duhu logike stvorenog sve-ta. Jer ovaj materijalni svet, dunja, zapra-vo je samo jedna karika tog sveop{tegsveta. On je samo karika koja nas premo-{}uje s ovoga prolaznog u svet ve~nosti.

Pitanje: da li je ova ~ovekova `elja da traj-no `ivi na Zemlji i da nikad ne umre, zapravo`elja da dosegne savr{enstvo i potpunost?

Odgovor: Da, upravo je ova `elja, kojapostoji u ~oveku, temelj i osnova za ~ove-

kovo pregnu}e da dosegne savr{enstvo.Ali, ono {to pravi problem u svemu ovo-me jeste to da se ~ovek usredsre|uje naovaj zemni `ivot, `ivot prolaznosti. Jerovaj materijalni svet je samo privremenopredsoblje, a onaj temeljni svet za kojegsmo stvoreni – je zapravo svet ve~nosti.

^etvrta prepreka je ~ovekova sklonostka sle|enju grupe ljudi u svom okru`e-nju, zna~i ako je njegova grupa ili nacijanaklonjena ne~emu onda je i ~ovek na-klonjen tome.

Peta prepreka je ~ovekova slabost na-spram mo}nih sila koje ga okru`uju.

Ovih pet slabosti formirane su naosnovu tri temeljne ~ovekove odlike:

a) ~ovekovog neznanja (d`ehl) u odno-su na samog sebe;

b) ~ovekovog straha za gubitak vlasti-tog materijalnog blagostanja;

c) i obo`avanja ili sle|enja svojih stra-sti kojima se ~ovek ~esto pokorava.

Zato su Bo`iji poslanici dolazili me|unarode sa osnovnom misijom da ove triodlike ili karakterne mane, promene u trikarakterne vrline – da umesto neznanja~oveku usade znanje. Krajnji cilj njihovemisije je da ljudi slede upute koje im onidonose, te da na osnovu svog razumaspoznaju istinu – i da na kraju slede ona-kvu istinu kakva je ona u biti, a ne onaka-vu kakva bi njima bila po`eljna.

A to zna~i: umesto prve mane nezna-nja – usa|ivanje znanja, umesto drugemane straha i bojaznosti – usa|ivanje od-va`nosti i hrabrosti, i umesto obo`avanjai sle|ena svojih strasti – sle|enje istine.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 89

VERSKE TEME

^ovek u ulozi namesnika Bo`ijeg na zemlji1

Akbar Ejdi

Hafiz Abu Naim prenosi od Bo`ijegPoslanika, s.a.v.a.3 re~i, koje je tako|e pre-neo i Ibni Sina, kada je Bo`iji Poslanik ka-zao:

„O ‘Ali, kada ljudi sebe podaju istinoljubi-vosti, i kada ulo`e svoj trud u upoznavanjeistine – onda se njihovim telima i njihovom ra-zumu od Boga daruje mo} raspoznavanja isti-ne – i tada oni mogu sve oko sebe da shvate.”

Tako|e, imamo hadis u kome se uistom smislu ka`e:

„Ne~iji jedan sat razmi{ljanja o sebi, osvom Stvoritelju i onom {to nas okru`uje, bo-lji je od ne~ijih godinu dana bogoslu`enja (iba-deta).”

[ta se mo`e dogoditi? Mo`e se dogo-diti da neko, ne jednu godinu, nego ceo`ivot provede u ibadetu, a da nikada neshvati {ta je smisao ibadeta. Jedan sat pra-vilnog razmi{ljanja mo`e ~oveka da dove-de na Pravi put.

A sada da vidimo one prepreke kojestoje izvan ~oveka, dakle, u svetu koji nasokru`uje, i koje se pominju u Kur’anu. U39. ajetu sure El-Hid`r, iblis4 izjavljuje:

„Gospodaru moj“ – re~e – „zato {to sime u zabludu doveo, ja }u njima na Ze-mlji poroke lepim predstaviti i potrudi}use da ih sve zavedem, osim me|u njimaTvojih robova iskrenih.“

VERSKE TEME90

Pedran [akeri, Bismila

Tako|e, u 17. ajetu sure El-A’raf iblisveli kako ima ~etiri pristupa ~ovjeku:

„Pa }u im spreda, i straga, i zdesna isleva prilaziti, i Ti }e{ ustanoviti da ve}inanjih ne}e zahvalna biti!”

I dalje iblis poru~uje:„Ne samo da }u to raditi, nego }u stvo-

riti ceo jedan sistem za tog ~oveka, ~ak }ubiti sau~esnik njegovoj deci, u njegovojporodici i u njegovom imanju.

„I zavodi glasom svojim koga mo`e{ ipoteraj na njih svoju konjicu i svoju pe{a-diju, i budi im ortak u imecima, i u deci, idaji im obe}anja – a {ejtan ih samo obma-njuje.” (El-Isra’, 64)

Osnovni cilj {ejtanove misije jesteskretanje ~oveka s njegovog pravog puta.A {ta je to pravi put? To je upravo onajput kojim se posti`e robovanje jednomBogu. U 61. ajetu sure Ja-sin, Bog Uzvi{e-ni ka`e:

„Meni se klanjajte i to je pravi put”I upravo je {ejtan svu svoju energiju

usredsredio da odvoji ~oveka od pravogputa. Ako {ejtan uspe da ~oveka odvojiod robovanja Bogu, onda mu on dokidasvojstvo namesni{tva, hilafeta, odnosnoBo`ijeg zastupnika na Zemlji.

Smisao slanja poslanikaVe} smo kazali da je sasvim logi~no da

je poslani~ka misija razumski opravdana ipotrebna. Cilj poslanika Bo`ijih je upu}i-vanje ~ove~anstva, i njihova uputa jedvojaka.

Prva je pojedina~na uputa koja se ti~eupu}ivanja individue i njenog upoznava-nja sa islamom, a druga je grupna – upu-ta cele zajednice. Znamo, tako|e, da seosobenost svake li~nosti deli na dva seg-menta:

1. kad ka`emo ova osoba, onda mislimopre svega na duhovnu stranu te li~nosti;

2. a kad je u pitanju materijalni, spolja-{nji deo ljudske li~nosti, onda se on kao i

kod svih drugih `iva bi}a pokorava zako-nima i pravilima prirode. Upravo kao {tosva bi}a u prirodi imaju potrebu za hra-nom, snom, odbranom od drugih bi}a,kao i potrebu zadovoljavanja drugih na-gona – isto tako i ~ovekovo telo zavisi odsvih tih potreba. Prema tome, ne postojibitna razlika u zakonitostima njihovogmaterijalnog `ivljenja.

Ono {to nas ovde zanima je duhovnastrana ljudske li~nosti. Prvo {to se nado-vezuje na to je razum i promi{ljanje – vr-lo je bitno kako ~ovek do`ivljava i kakopromi{lja ovaj svet. Generalno re~eno,klasifikacija ljudi je uspostavljena upravou srazmeri sa stepenom njihovog znanja.Jer uzmimo dve osobe u obzir: osobu zakoju postoji Stvoritelj univerzuma i za ko-ju je ovaj svet ure|en sa jasnim ciljem, iosobu za koju je sve to slu~ajno stvoreno– osobu po kojoj ovaj svet funkcioi{e bezikakvog smisla i cilja. Te dve osobe, kad jeu pitanju onaj drugi segment `ivota, bit-no se razlikuju. Jer osoba koja priznajesvog Stvoritelja i ona osoba koja Ga nepriznaje gotovo malo {ta imaju zajedni~-ko.

Imam Musa ibn D`afer, a.s. prolazio jepored jedne ku}e iz koje je tre{tala muzi-ka, pa je upitao ku}epazitelja:

„Je li to ku}a slobodnog ~oveka ili ro-ba?” On odgovori: „Njen vlasnik ne samoda je slobodan, ve} je i na istaknutoj pozi-ciji u dru{tvu.” Imam re~e na to: „Je li toon slobodu na taj na~in shvata da se pre-ma drugima pona{a nametljivo i nasilni~-ki!?”

Vlasnik ku}e je ~uo dijalog izme|uimama i svog sluge i shvatio je imamovopitanje. Razumeo je da imam ne pita nje-ga za ono klasi~no robovanje nego robo-vanje svojim strastima i ovom svetu, du-njaluku. Jer poenta imamovog govora bi-la je u tome da ako neko shavta smisao `i-vota, onda on mo`e biti samo rob Bo`iji, a

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 91

nikako rob svojih poroka i bilo koga dru-goga. Vlasnik ku}e je pojurio za imamomkazav{i:

„Ja se kajem za svoje postupke”, da bikasnije postao poznat po tome {to jeusled svoje pobo`nosti hodao u izno{e-nim papu~ama.

Poenta ove pri~e jeste u tome da se po-na{anje onih koji se ose}aju Bo`ijim robo-vima i onih drugih drasti~no razlikuje.Osoba koja poseduje valjan islamski mo-ral, poseduje i du{evne vrline koje drugine poseduju. A to zna~i da je biti ili ne bi-ti tla~itelj (z?lim) pitanje unutra{njeg po-tencijala koji egzistira u svakom ~oveku.Odatle, ljudi se dele na dve grupe:

– moralne osobe koje su pravedne i is-trajne u vrlinama i u lepoj naravi;

– a stanje onih drugih, nemoralnih, sa-svim je obrnuto.

U tom kontekstu Bo`iji Poslanik,s.a.v.a. je kazao:

„Poslan sam da ljudima usavr{im nji-hov moral.”

Sa lepim moralom ~ovek u svakom po-gledu napreduje, i obrnuto – sa lo{im mo-ralom nazaduje, pa makar u ovosvetskomsmislu i napredovao. I tre}a stvar koja ka-rakteri{e duhovnu stranu ~oveka jestenjegovo pona{anje u zajednici. Neka nji-hova pona{anja su valjana i u duhu priro-de po kojoj je Bog Uzvi{eni stvorio ~ove-ka. O tome imam ‘Ali, a.s. ka`e:

„Najgore pona{anje koje neko mo`eimati je usrdan, lep i snishodljiv odnosprema velikanima i vlastodr{cima, a kadsu u pitanju njemu podre|eni onda jeprema njima grub, osoran i netoleran-tan.”

Mi bismo kazali: prema onima iznadsebe je kao janje, a prema onima ispod se-be je kao vuk. Hazreti Fatima s.a. je kaza-la:

„ Ljudi se najbolje pokazuju u te{ko}a-ma.”

Kur’an ^asni nudi lepo poja{njenjekada za poslanike i njihove sljedbenikeveli:

„Sve {to je na Zemlji Mi smo kao ukrasnjoj stvorili da isku{amo ljude ko }e se odnjih lep{e vladati.” (El-Kehf, 7)

Ovim Uzvi{eni `eli da ka`e: Vi ste uime Boga vojevali protiv velika{a i onihsilnika. A Mi smo vam pomogli da uni{ti-te te tla~itelje i u~inili smo vas njihovimnaslednicima. A za{to smo to u~inili? Dabi vas putem te vlasti isku{ali kako }ete sepona{ati.

„A Mojsije re~e: ‘Gospodar va{ }e ne-prijatelja va{eg uni{titi, a vas naslednici-ma na Zemlji u~initi, da bi video kako }e-te postupati.’” (Al-A’raf, 129)

Dakle, smisao misije ljudi na Zemlji jeu tome da ih Bog proveri kakvi su bili upre|a{njem stanju bez vlasti, a i sada ihBog `eli ispitati kakvi su sada, kada imajuvlast. Dakle, Bog Uzvi{eni `eli ovim danam ka`e:

’Mi }emo vas putem vlasti i mo}i testi-rati da vidimo kakvi ste. Da li }ete se sadabolje pona{ati, kada niste potla~eni, kadaste iznad, i `elimo da vidimo kako }ete sevi odnositi prema sirotinji i nemo}nima’.

Zato je imam ‘Ali, kad je bio vladar,~uv{i da je jedan od njegovih namesnikaoti{ao na ve~eru kod bogata{a, te da jeposle kupio luksuznu ku}u, rasnu kamilui da je o`enio i novu `enu – kad se, dakle,njegovo materijalno stanje u odnosu nastanje pre dolaska na funkciju radikalnopromenilo – napisao tom namesniku `e-stoko pismo:

„^ujem da se tvoje materijalno stanjepotpuno promenilo. Pojasni mi, odakle, ikako si stekao taj novac? Znamo da ranijenisi bio imu}an; sumnjamo da si sve tootu|io iz narodne blagajne. Zna{ li ti ka-ko se sakupilo ovo dr`avno blago? To jesabrano putem prolivene krvi mnogihmu~enika, a i dan-danas se proliva krv

VERSKE TEME92

zbog toga. Da li su svi ti borci islama biva-li ranjavani i ubijani s ciljem da bi ti pu-tem toga popravio svoje materijalno sta-nje? Tako mi Boga, Koji je stvorio du{uAlija ibn Ebi Taliba, ne bude{ li sve to vra-tio u dr`avnu kasu, ova moja sablja }e tipresuditi. A i sam zna{ da svakoga kogaova sablja, koja se 23 godine borila uz Po-slanika Bo`ijeg s.a.v.a., po{alje na onajsvet – posla}e ga u d`ehenem. Ne mislipri tom, da }u ti, zbog toga {to si mi sino-vac, biti popustljiv. Tako mi Boga, kad biumesto tebe bili Hasan i Husein, dva bise-ra u o~ima majke im Fatime i njenog ocaMuhammeda, ja se ne bih nimalo ustru-~avao da im uradim ono{to sam rekao da }u tebiuraditi. Jer, poslanici niza{to drugo nisu dolazi-li do da upotpune i pre-odgoje moral, praved-nost i duhovnu dimen-ziju pojedinaca, a po-tom i dru{tva.”

Navedeni oblik upu-te provo|en je u islam-skom dru{tvu na neko-liko na~ina:

– kroz propise,– nau~ne ~injenice i– prirodne zakonitosti.Jer, Kur’an prvo ka`e:„Mi smo vam jednog od vas kao Posla-

nika poslali, da vam re~i Na{e kazuje i davas o~isti i da vas Knjizi i mudrosti pou~ii da vas ono {to niste znali nau~i.” (El-Be-kare, 151)

Kur’anski duh navedenog ajeta o~itu-je se kao: Citiraj im Bo`ije ajete, znakove, iuputu, a potom za drugi i tre}i na~in upu-te sugeri{e – o~isti ih sa stanovi{ta morala ivaspitanja, i podu~i ih Knjizi Bo`ijioj. I ~etvr-ti na~in – podu~i ih mudrostima Ovog sveta –tj. s mudrostima kako je ovaj Univerzumustrojen.

Vidite kako je sve ovo lijepo postroje-no:

– prvo ide u~enje Bo`ijih ajeta,– drugo, ~i{}enje du{e,– tre}e, dublje upoznavanje sa mudro-

stima Bo`ije Knjige,– i ~etvrto, upoznavanje sa mudrosti-

ma ustrojstva univerzuma.Drugim re~ima, ako se neko racional-

no ne uveri u Bo`ije ustrojstvo sveta, on-da ga je nemogu}e ubediti da popravisvoj moral i pona{anje. Bo`iji Poslanik jeprvih 13 godina svoga `ivota ljude podu-~avao samo moralu, nije tada bilo nared-be za d`ihad. Za to vreme on ih je potpu-

no uverio da je zaistaposlan od strane BogaUzvi{enog sa ciljem daih prevaspita. Jer, akoneko ne bude potpunoodgojen sa stanovi{taideje – akide, u tom slu-~aju on ne}e mo}i dapodnese sve tegobe koje`ivotni tokovi nose sasobom.

Prenosi se jedan do-ga|aj u vezi Ibn Sine(Avicena) i njegovog

u~enika Bahmenijara, koji je, iako poklo-nik vatre, potpuno verovao u Aviceninunauku i bio simpatizer njegovog dela. Ne-koliko je puta nagovarao Ibn Sinu: „Izjavida si poslanik, i svi }e te prihvatiti.”

Ali mu Avicena na to nije odgovarao. Ijedne hladne zimske no}i, dok je sneg `e-stoko padao, Avicena je probudio Bahme-nijara i zatra`io da mu donese vode. Ovajje pogledao napolje i kada je video kakoje sve okovano ledom, predlo`io je Avice-ni da sa~eka jutro. Koliko god je Ibn Sinainsistirao, ovaj je tako|e nalazio razlogekako to ne treba ~initi no}as ve} sutra.Onda mu je Avicena ispri~ao jednu aneg-dotu o drugovima Bo`ijeg Poslanika:

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 93

Sa lepim moralom

~ovek u svakom pogledu

napreduje, i obrnuto – sa

lo{im moralom nazaduje,

pa makar u ovosvetskom

smislu i napredovao.

– U rano doba islama, Poslanik Bo`ijis.a.v.a. je trojicu ashaba poslao u jednu ju-`nu pokrajinu zarad preno{enja porukaislama. Na putu su im neprijatelji postavi-li zasedu. Jedan od njih se borio i pogi-nuo, a drugu dvojicu su zarobili i predalijo{ ve}im neprijateljima. I kada su ih ido-lopoklonici izveli na jednu poljanu da imodrube glave, prvo su jednom od njih od-rubili glavu, a drugi je zatra`io da obavimolitvu od dva klanjanja. On je brzo ot-klanjao i potom se obratio Bogu:

’Bo`e moj, Ti zna{ da ja volim klanja-nje, ali sam se pobojao da }e ovi pomislitida se bojim smrti ako odu`im molitvu.’

I kad su do{li da mu odrube glavu, vo-|a d`elata je upitao:

’Jesi li spreman da umesto tebe ovou~inimo Muhammedu, a da se ti spasi{.’

On odgovori:’Tako mi Boga, spreman sam da hilja-

du puta budem ubijen i o`ivljen, a da Bo-`ijeg Poslanika umesto toga ni trn jedanne ubode.’

I onda je Avicena rekao Bahmanijaru:’To je ta vera (iman) iz koje proisti~e

ljubav koja pokre}e ljude na `rtve.’I zato je smisao dolaska poslanika da

kod ljudi vaspitaju troje:– njihove misli,– njihov moral,– njihovo pona{anje (dela).Drugi na~in upute jeste kroz pokazi-

vanje istinskih uzora, kako bi ljudi, videv-{i te uzore, prihvatili pravu veru. Kur’anka`e:

„Vi u Allahovom Poslaniku imate di-van uzor” (El-Ahzab, 21)

Za{to je Bo`iji Poslanik najlep{i uzor?Zato {to je i on ~ovek. @iveo je u istim te-{kim uslovima i imao je iste potrebe kao imi. Ro|en od svoje majke, kao i mi. Imaoje potrebu za hranom, spavanjem i sl., ali iprohteve svojih strasti, kao i bolove, pat-nje svojstvene ~oveku. Kur’an ka`e:

„Mi smo vam jednog od vas kao Posla-nika poslali, da vam re~i Na{e kazuje.”(El-Bekare, 151)

Zbog posedovanja tri posebna svoj-stva, na{ Poslanik je postigao savr{enstvo.

– posedovao je veru u Boga i nadao seBo`ijoj milosti,

– imao je potpuno uverenje u dolazakSudnjeg dana,

– uvek je ~inio zikr i se}ao se Boga Uz-vi{enog.

To su pravila koja je on sledio i tako jepostigao savr{enstvo. Zato, ljudi ne trebada sumnjaju da su poslanici bili neka dru-ga stvorenja. Bog ih je stvorio nama isto-vrsnim i oni su prolazili kroz raznolika is-ku{enja i patnje.

Tako je, na primer, Solomon (Sulej-man), a.s. imao veliko bogatstvo i velikumo}. Sve je njemu bilo pot~injeno: ljudi,d`ini i ptice, ali on nijednog trenutka nijegubio se}anje na svog Stvoritelja. Zato }eSolomon, a.s. na Sudnjem danu biti sve-dok protiv vladara i bogata{a. Oni ne}emo}i kazati: „Eto, mi smo bili bogati, pa sunas zavela na{a imanja, borili smo se da sve toodr`avamo, tro{ili smo puno energije, pa smozaboravili na Tebe.“ A onda }e im se poka-zati Solomon, a.s. i kazati:

„Kako je on bio bogatiji od vas i sve to jestizao, a da na Mene nije zaboravljao?“

Potpuna suprotnost bio je Isusu, a.s.koji se, prema predanju, hranio krajnjeskromno’, reklo bi se {umskim plodovi-ma. ^ak mu je i boja tela, ka`u, usled hra-njenja samo biljkama i travama iz prirode,postala skoro prozirna i bleda, ali on ni-jedne sekunde nije odvajao svoje misli odBoga Uzvi{enog. Toliko je bio pa`ljiv, ne-`an i obazriv prema svim bi}ima da je ~akvodio ra~una o pravu `ivotinja i borio seza njih. Nalazimo jednu predaju u kojojse ka`e da je on prolazio s prijateljimakroz jedan pa{njak i tu su uo~ili mrtvogpsa. Jedan od njih je uzviknuo:

VERSKE TEME94

„Ah kakav smrad.”, a Isus, a.s. je uzvra-tio. „A za{to ne ka`e{ koliko je taj pas bio ve-ran svome gospodaru,ustrajno je stajao prednjegovom ku}om i posuncu i po ki{i. Onmu se nikada nije su-prostavio, a zauzvratratovao je protiv nje-govih neprijatelja. Apogledajte tek njegovedivne zube.”

Naravno tadapsi nisu imali dana-{nji evropski stan-dard, konzerve,kreveti}e i igraoni-ce. Takav je bio je-dan Poslanik koji je stvorenje puno prezi-ra u na{im o~ima, tretirao s punim po{to-vanjem. Zato se siroma{ni na Sudnjemdanu ne}e mo}i pravdati: „Pa, eto, mi ni-smo zbog na{e bede, i traganja za hranom,imali kada misliti na Tebe.”, a onda }e im bi-ti pokazan Isus, a.s. koji je sve to stizao, abio je jo{ ve}i siromah nego oni. Tako|e,Josif (Jusuf) a.s. je bio toliko lep, da, kadasu ga videle pripadnice aristokratije iz fa-raonovog okru`enja, one su, kako toKur’an isti~e, op~injene tom izuzetnomlepotom, sve odreda posekle svoje prste.A on je zbog poziva vladareve `ene nablud radije odabrao sedmogi{nju tamni-cu.

„Gospodaru moj,“ – zavapi on – „dra-`a mi je tamnica od ovoga na {ta me onenavra}aju. (Jusuf, 33)

Ovim je Josif a.s. mislio: Bo`e moj, menije dra`e da ceo svoj `ivot provedem u zatvorunego da se isprljan onim na {to me one nago-ne.

I mnogo je sli~nih kur’anskih primera.Dakle, poslanici Bo`iji su, generalno re~e-no, imali sve one potrebe i nagone kao imi, ali su uspeli da se odupru svemu to-

me i da ostanu ~estiti. Ako razmotrimokako su oni stigli na tako visoke stepene

duhovnosti, onda}emo ustanoviti daje to zbog tri stvari,kako to isti~eKur’an:

– imali su bogo-bojaznost (takva) inadu da }e biti na-gra|eni zbog toga,

– verovali su u`ivot na drugomsvetu (ahiret) i datek tamo po~injestvarni `ivot,

– znali su da sena{ `ivot ne okon-

~ava kao `ivotinjski, ve} su verovali dasmo poput deteta koje kada iza|e iz ma-j~ine utrobe postaje svesno da upravoulazi u jedan bolji `ivot od onoga u komeje bilo.

Bo`iji Poslanik, s.a.v.a. ka`e:„Ljudi su na ovom svetu spava~i, i tek kad

umru probude se.”A kamo sre}e da pomen na njih stalno

stanuje u na{im srcima.

Verovesni{tvo (risalet)Jedna od bitnih stvari koje Kur’an tu-

ma~i jeste risalet, verovesni{tvo. A Kur’ansvoje verovesni{tvo tretira kao uputu za ~o-ve~anstvo. Njegov temeljni zadatak jesteda ljude iz mraka neznanja, predrasuda izabluda izvu~e na svetlost. Rekli smo daimamo dve vrste uputa. Priro|enu (takvi-ni), to je uputa ili svest koja se ti~e po~et-nog znanja koje je utkano u ~ovekovo bi-}e i s kojim on dolazi na ovaj svet prili-kom ro|enja.

„Gospodar na{ je Onaj Koji je svemuonom {to je stvorio dao ono {to mu je po-trebno, zatim ga, kako da se time koristinadahnuo.” (Ta’ha, 50).

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 95

Ova takvini uputa je takva da stvore-nja nu`no slede njene direktive. Bog Uz-vi{eni nam u Kur’anu ka`e da je stvoriozemlju da bi se njome ~ovek okoristio.Neko, tako, zemlju koristi samo za hoda-nje po njoj; neko drugi koristi je za obra-du i uzgajanje useva i vo}njaka, neko tre-}i, poput Njutna, zemlju koristi da bi ot-krio silu gravitacije; neko, koji ima velikuduhovnu snagu, poput Hrista, zemlju ko-risti da o`ivljava mrtve; a neko, poput Po-slanika islama, s.a.v.a., zemlju }e koristititek kao odsko~nu dasku za odlazak u vi-soke sfere duhovnosti (mi’rad`).

„Hvaljen neka je Onaj Koji je u jed-nom ~asu no}i preveo Svoga roba iz Hra-ma ~asnog u Hram daleki, ~iju smo okoli-nu blagoslovili kako bismo mu neka zna-menja Na{a poka-zali.* – On, uistinu,sve ~uje i sve vidi.”(El-Isra’, 1)

Kori{}enje zve-zda ima isti obrazac.Mnoge zvezde videse tek kao niz ta~akana nebu. Neki ljudise upravo putemsvetlosti tih zvezdamogu orijentisati nasvom putu po ze-mlji. A neki idu da-lje putem i u odno-sa me|u zvezdamaustanovljavaju vi{e ciljeve. Drugi idu jo{dalje, pa dose`u do spoznaja koje nadma-{uju ovosvetske vizije. Imam Reza je ka-zao:

„Manjkava je spoznaja o Bogu kod onogako nema osnovna znanja o svemiru.”

Ali na{a aljkavost i inertnost uslovili suda smo mi, muslimani, danas zaostali uodnosu na druge u ovim znanjima. Svastvorenja, koja vidimo na nebu i na Ze-mlji, obavezna su da ~ine {to im se naredi.

Oni tu nemaju pravo izbora.„A vojske nebesa i Zemlje su Allahove;

Allah sve zna i Mudar je.” (El-Feth, 4)^ovek kao jedno od tih stvorenja ima

delimi~nu sli~nost sa ostalim stvorenjima.Kako se razume iz Kur’ana, ~ovekovauputa nije rezultat samo u~enja, {kole ili~nog napora. Ponekad ~ovek mo`e, pro-~itav{i samo jedan ~lanak, da do`ivi kom-pletan preobra`aj; isto mu se mo`e dogo-diti sanjaju}i ne{to – a nekada je dovoljanneki unutra{nji plamen koji }e mu izazva-ti poja~anu ljubav prema Stvoritelju. Ne-kada je to neko sitno delo. Veliki gnostik,Ibn Miskin, ovako je ispri~ao svoju `ivot-nu anegdotu:

– Kada mi je otac umro, ostao sam si-ro~e i imao sam veliku ~e`nju za u~enjem.

Uprkos `ivotnim te-{ko}ama nije me na-pu{tala ljubav pre-ma znanju. I onda,kada sam malo po-rastao, po{ao sam u{kolu. Vredno samu~io i uspe{no samje zavr{io. Posle to-ga sam se o`enio iubrzo dobio dete.No, i dalje me siro-ma{tvo nije napu-{talo. Najte`e mi jebilo kada do|em sajutarnje molitve i

ugledam svoje dete kako pla~e od gladi, aja nemam {ta da mu ponudim.

^uo sam tada za jednog pobo`nogdervi{a na drugom kraju grada kako kla-nja dva rekata i moli se za druge i te mo-litve se usli{avaju. Jednog jutra, posle mo-litve, uputim se njegovoj ku}i da se i zamene pomoli, ne bi li se moje stanje po-pravilo. Do{av{i pred njegovu ku}u sre-toh se s ~ovekom koji je upravo izlazio iznje. Upitah ga da li je to ku}a onog pobo-

VERSKE TEME96

Nilpar Mohamadi, Bismila

`nog dervi{a, a on mi odgovori da jeste iupita me za razlog mog dolaska. Ja musve ispri~ah, a on mi re~e: ‘I ja sam ranijebio kod njega, molio je za mene i mojestanje se, hvala Bogu, bitno popravilo; sa-da sam do{ao da mu poklonim ovu teglumeda kao znak zahvalnosti, ali on to odbida primi – nego evo, tebi ovaj med, a ti selepo vrati, pa kad to potro{i{, ti ponovokod njega do|i.’ I tako ja krenuh nazadprema svojoj ku}i kad na putu sretoh `e-nu s devoj~icom koja je iz sveg glasa pla-kala. Upitah za{to pla~e, a `ena mi re~e dajoj dete 3 dana ni{ta nije jelo. Dadoh jojonaj med i ponovo `alostan krenuh pre-ma svojoj ku}i, znaju}i da }u ponovo za-te}i svoje dete kako pla~e. Kada se pribli-`ih ku}i, pri|e mi ~ovek i upita poznajemli Ibn Miskina. Rekoh: ja sam taj. On mikaza da je on sluga jednog bogata{a izdruge pokrajine, i da mu je njegov poslo-davac naredio da godi{nji zekat u stoci dâsiromahu, Ibn Miskinu. Kada sam na liva-di ugledao brojna grla stoke, videh da jeto pravo bogatstvo. Odmah sam na mestustare i tro{ne ku}e podigao novu i mnogove}u ku}u. Jednu ve}u prostoriju samopremio za primanje poseta i dr`anje pre-davanja. I ku}a je postala vrlo prometna.Svet je sve vi{e dolazio na moja predava-nja i savetovanja sa mnom.

Jednog dana prijatelj me pozva u je-dan grad na kraju provincije, gde, kakore~e, najve}i znalac te oblasti dr`i preda-vanje. Po{to je put bio dug, krenuli smodan ranije i preno}ili kod njegovog ro|a-ka. Predavanje je trebalo da se odr`i su-tradan, nakon podnevne molitve. Livadaispred d`amije be{e krcata svetom. Ali, ninakon vi{e od jednog sata, u~enjak se nepojavi. Ve} uznemiren, svet je po~eo da sekome{a. Budu}i da sam se nalazio ispred,obu~en u odoru, i da je jedan od prisut-nih negde slu{ao moje predavanje, po~e-{e me nagovarati da iza|em pred svet i

odr`im im predavanje. Iako sam upornoodbijao, nekako su ipak uspeli da me na-govore.

Popeh se na govornicu i rekoh: Zaistanisam dostojan toga da vam odr`im bese-du, ali, kako sam ve} zamoljen da vamne{to ka`em, ja }u vam ispri~ati san kojisam sino} sanjao, ovde, u ku}i jednog odvas. Dakle, sino} nakon sedeljke kod mogdoma}ina, svi brzo pospa{e, ali meni sannikako da do|e na o~i. Zaspah tek predzoru, i usnih polaganje ra~una na Sud-njem danu, kako mi dolazi sna`ni Bo`ijisluga i ispituje za moja dobra dela; rekoh:to je moja molitva. On mi odgovori – ni-{ta! Rekoh: moja predavanja i go{}enjasveta u mojoj ku}i. Re~e mi – ni to nije ni-{ta! – sve si to ~inio zato {to ti je prijalo date ljudi okolo hvale. I tako izvaga sva mo-ja dela i na kraju re~e: bacite ga u pakao! Itaman kad zgrabi{e da me bace, jedan odan|ela uzviknu: Sa~ekajte, na{ao sam mujo{ ne{to sitno, stavite i to na vagu. Kad sustavili to moje sitno delo na vagu, ono od-jednom prevagnu sve moje grehove.Islednik povika: spa{en si zahvaljuju}iovom dobrom delu. A to dobro delo bilaje ona tegla meda koju sam iskreno po-klonio uplakanoj devoj~ici, iako je i mojedete bilo gladno.

NAPOMENE

1 Preuzeto iz: [ejh Akbar Eydi, Ciklus predavanja okur’anskoj uputi, Fondacija Mulla Sadra, Sarajevo2004.

2 a.s. skra}eno od alejhi selam, mir njemu.3 s.a.v.a, skra}enica formule blagosiljanja Poslanika

Bo`ijeg pri svakom pominjanju njegovog imena,u prevodu: mir Bo`ji neka je sa njim i porodicommu ~asnom.

4 Iblis, jedan je od naziva, pored imena {ejtan, ko-jim se u Kur’anu ozna~ava |avo.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 97

Po~ela sam ve} da u~im persijski jezik istekla prva znanja o geografiji, istoriji,

umetnosti, i, naravno, onom za mene naj-dragocenijem, poeziji Irana – te nama da-leke i pomalo misteriozne zemlje koja meneodoljivo privla~i – kad mi je sinulo dabih mogla s planinarima na Damavand.

Zapravo, samo sam malo ispod velazavirila u veliku riznicu zemlje koja svojeblago ~uva za izabrane, one koji je zavolei pribli`e joj se otvorena srca.

Ne znam koja je to bila neznana silakoja me je vukla ka njoj. Je li to bila mojaprirodna radoznalost, predeli i pri~e iz fil-mova, pevljivi jezik, ~ije sam prve re~i ve}

po~ela da sri~em, plemeniti i srda~ni ljudikoje sam ve} srela, pesnici ~ije sam stiho-ve uveliko ~itala, filozofi, od ~ije sam mi-sli, njene visine i dubine, osetila vrtoglavi-cu (koju ina~e nisam osetila ni nad najdu-bljim bezdanima u planinama), srodnost ibliskost na{ih naroda i jezika, ili mo`da`ivi svet legendi u koji sam po~ela polakoda uranjam?

Ili su to, negde u mojoj du{i skrivene,izronile pri~e iz detinjstva, kazivanja mo-ga dede Nine, koji je tridesetih godina ve}pohodio tu zemlju (tada se jo{ zvala Per-sija), u kojoj jo{ `ive bajke i legende o ju-nacima koji se ne boje sile, kao {to se nisu

S ^ITAOCIMA98

S ^ITAOCIMA

Damavand – stazama Ara{a KamangiraSne`ana Svilar

Skloni{te Gusfand Sara (3 200 m) sa Damavandom u pozadini (S. Svilar)

bojali ni Jankovi} Stojan, Senjanin Tadija,Senkovi} Ivo, Smiljani} Ilija, bra}a Jugovi-}i? Pesme o njima, koje smo ~esto slu{ali,on je nosio u svom srcu, one su ga ja~ale,ulivale mu nadu, davale mu snagu da po-bedi sve `ivotne nevolje i neda}e sa koji-ma se suo~avao. Pevao ih je nama, kao dapeva uz gusle i one su postajale deo na{eli~nosti. Ba{ kao u Iranu.

A bila je tu i planina Alborz i vrh Da-mavand. Ve`baju}i persijski, bila sam po-nosna {to sam mogla da izgovorim te~nojednu re~enicu: Slede}e godine i}i }u naDamavand. Imaju li re~i ~arobnu mo}? UPersiji, ka`u, veruju u to, a verujemo i mi.I to nas spaja.

I re~ je zaista imala tu mo}.Planinarsko dru{tvo „@elezni~ar“ pla-

niralo je u 2007. godini uspon na Dama-vand pod vo|stvom Zorana Filipovi}a,koji je ve} nekoliko puta vodio planinareu Iran. Naravno, odmah sam se prijavila.Spremaju}i se za put, potra`ila sam infor-macije o Iranu, Alborzu, (planinski lanacuskih i visokih planina severno od Tehe-rana koji se obru{ava prema avganistan-skoj granici), Damavandu, (kupa vulkana,najvi{i vrh Alborza i Srednje Azije zapad-no od Hinduku{a, koji se nalazi severoi-sto~no od Teherana). Ponela sam sa so-bom tekstove o geografiji, gradovima, na-rodima Irana, njihovoj ishrani i no{nja-ma, me|u kojima je najdragocenija bilalegenda o Ara{u Kamangiru, koji je, oda-pev{i sa Damavanda strelu koja }e odre-diti granice Irana, `rtvovao svoj `ivot zadobrobit svoje zemlje. Blago njemu, nije`iveo u svetu „slobode bez granica“.

Sve je bilo spremno: {ator, vre}a, {ta-povi i druga oprema; ranac je bio dobra-no te`ak. Bila je tu i neizbe`na marama,ode}a dugih rukava. Krenuli smo iz Beo-grada 24. avgusta u 13,40, a u Istambul sti-gli u 16,30. Vreme do poletanja aviona zaTeheran iskoristi}emo da od na{eg ze-

mljaka koji je ve} vi{e puta boravio u Ira-nu, gde ima prijatelje, saznamo vi{e o ze-mlji u koju idemo (ure|ena zemlja u kojojse zna red i u kojoj ne treba ni~ega da sebojimo, re~e nam). Razmenjujemo litera-turu koju smo poneli i tu prvi put prime-njujem svoje oskudno znanje persijskogpodu~avaju}i one koji znaju manje odmene.

Pole}emo u 22,10 i sti`emo u cik zore uTeheran (vremenska razlika: 2,5 sata). Naaerodromu u Teheranu mala nelagodakad je trebalo staviti maramu, ali neke odnas su marame toliko zavolele da su sanjima do{le i u Beograd, a uverile smo sei u to da Irankama ni ~ador ni marama,~ak i na planini, nisu nikakva smetnja dase raduju `ivotu.

Otegao se red, dremamo po klupama.Paso{ka kontrola i ljubazni policajac. Asad, tomani i rijali (za 1 dolar dobili smo9,308 rijala, a za 1 evro oko 12,000). Nekido kraja putovanja nisu uspeli da razmr-se tu zagonetku (zvani~no, tomani ne po-stoje, ali se u `ivotu sve ra~una u tomani-ma, elem: 1000 tomana = 10 000 rijala = 1„homeini“, kako se snalaze turisti).

Po{to smo svoj te{ki prtljag kombijemnekako dovukli do hotela HAJM (u blizi-ni skup{tine), krenuli smo, posle kra}egodmora, u obilazak grada.

Na ulicama reke automobila, bujicemotora, a nigde semafora. Obilazimo pa-latu Golestan iz perioda Kad`ara, kad je

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 99

Hlebovi (B. Maslovari})

mo} i slava Persije ve} po~ela da bledi, alise to po sjaju palata ne bi moglo re}i. Vi-desmo tu i portret na{e Jelene Petrovi} napo~asnom mestu, prelep park, bazen (vo-da, koje u ve}em delu Irana retkost, pravaje opsesija ovog naroda: kad je ima, spro-vode je po gradovima i vrtovima da svu-da `ubori, prave vodoskoke, {edrvane,posve}uju joj muzeje).

Posle toga odlazimo u Nacionalni mu-zej, gde se divimo veli~ini i sjaju drevnePersije, veli~anstvenim reljefima, umet-ni~kim delima, dokumentima koji svedo-~e o slavnoj pro{losti i mo}i zemlje.

Mene su, mo`da vi{e od toga (o tomesam ve} pone{to i znala), odu{evili ljudiIrana: predusretljivi, sa osmehom na licu,uvek spremni da u~ine uslugu, da ponu-de hranu i pi}e na ulici, da ustupe mestouz naklon u autobusu... Ljudi koji nose sr-ce na dlanu i nude ga onima koji iskazujusvoju naklonost njima i njihovoj zemlji.

A zatim hleb, koji se pe~e na otvorenojvatri kao u prastara vremena i nosi u na-ramcima. I nema alkohola.

Najpre se nas jedanaestoro iznajmlje-nim kombijem uputilo ka Lalunu, (drugisu ostali da se dive znamenitostima Tehe-rana i obilaze njegove mnogobrojne mu-zeje: tepiha, dragulja, stakla i keramike...),odakle je trebalo da uz reku Lalun stigne-mo do prvog logori{ta na visini od 3 300m, a onda na vrh Bor| (4 350 m), {to bi

trebalo da bude aklimatizacija za ostvare-nje na{eg krajnjeg cilja – uspona na Da-mavand.

U samom Lalunu (2 400 m), selu kojese rasprostrlo oko hu~ne re~ice, izazvalismo pa`nju me{tana, koji su nas srda~nopozdravljali. Svratili smo po hleb i u ~aj-d`inicu, gde smo, opru`eni na divanimaispod drve}a, popili ~aj sa urmom u opu-{tenoj atmosferi vrta sa {edrvanom i pu-no zelenila, u`ivju}i u njegovom ukusu.

Sunce izliva svoju blagodat sa plavogsvoda, dok Muhamed tovari na{e te{keran~eve da bi ih prebacio do mesta gde}emo logorovati. Sitni magarci, oki}eniperlama, te{ko }e odneti teret.

Stazom kroz selo uz reku, pored velikeluksuzne vile, ka useku gde ispod stazehu~i re~ica, brza i hladna. Prve prepreke!Treba pre}i reku. Neki prelaze preko {ip-ke a neki, uz Muhamedovu pomo}, gaze.Voda je prili~no duboka i brza, zanosi. Itako pet-{est puta.

Sti`e nas prijatelj iz Teherana, tako|eMuhamed (sreli smo se u Teheranu i svevreme je brinuo o nama, vozio nas, vodio urestorane, naru~ivao jela, poga|ao se sataksistima...) i ~avrljaju}i kre}emo ka mestugde }emo postaviti {atore. No} se polakospu{ta. Huk reke odnosi glasove pesme.

Rano kre}emo bez te{kih ran~eva. Ve-li~anstvena gola brda sa po kojim ~uper-kom trave i, ponegde, divnim malim vr-tom. Sunce je neumoljivo. Posustajemo,ali ipak uporno grabimo uz kamenitu str-minu ka cilju. Kad se okrenemo nazad uizmaglici vidimo visoku planinu koja sebli`i Bogu: Damavand. Zar je toliko visoki strm? Strepnja.

Vra}amo se u Teheran, a sutradan se –po{to smo najpre iz ju`nog, siroma{nijegdela Teherana sa ku}ercima i uskim ulica-ma, do{li u moderni grad {irokih ulica, sadosta parkova i zelenila (gde li su samoone silne {ume o kojima smo ~itali na ~a-

S ^ITAOCIMA100

Sa prijateljima iz Irana naDamavandu – 5 671 m (B. Maslovari})

sovima persijskog) – `i~arom uspinjemona To~al (visina oko 4 000 m), {to }e tako-|e doprineti na{oj aklimatizaciji.

Uve~e smo do`ivele nevi|eni izliv lju-bavi i uva`avanja u tekiji pored Mauzole-ja Safi Ali-{aha, gde smo, uo~i Alijevog ro-|endana bile obasute darovima i pa-`njom (dobile smo nov~i} i nov~anicu saAlijevim likom uz uveravanje da }emo sesigurno popeti na Damavand jer smosvojim pristvom odale po~ast Aliju).

Po{to je bio praznik, jedva smo na{likombi, a onda se te{ko probili kroz moreautomobila i motora na teheranskim uli-cama. Pored poznatih golih brda, kroz se-la ispred ~ijih su prodavnica nare|ana ~i-tava brda osve`avaju}eg duga, deset pla-ninara pribli`ava se (posle pre|enihosamdesetak km) lepom gradi}u Rejne(2000 m). Do~ekuje nas ljubazni doma}inReza, koji je ve} vodio neke planinare iznekada{nje Jugoslavije na Damavand.

Trpamo na{e ran~eve na kamionet ko-ji vozi blagoglagoljivi Mahmud, i pribli`a-

vamo se (ju`nom stranom) prvom skloni-{tu Gusfand Sara (3 200 m). S druge stra-ne, prikrada se mrak. Imamo toliko vre-mena da se smestimo u skloni{tu, gde do-ista nema mnogo mesta, ali nam srda~niiranski planinari pokazuju pokretom ru-ke da mo`emo da prostremo svoje vre}edok god ima mesta. Kasnije }e nam ponu-diti i ve~eru, ali mi jedva ~ekamo da leg-nemo, uzbu|eni {to smo ve} blizu na{egcilja. Poljak Vodek, budu}i prevodilac Ru-mija, dugo razgovara sa doma}inima.

Sve`i, ustajemo i ~ekaju}i na red kod~esme zavr{avamo jutarnju toaletu. Stva-ri }e poneti krupne mazge Zoranovog sta-rog poznanika, a mi }emo polako ka vrhu,koji se blago nagao nad nisku d`amijukao da joj ne{to {apu}e. Ne izgleda nedo-sti`an, ali izgled ~esto vara.

Kolone mile ka vrhu. Branka, Zdenka ija, ve} navikle da zajedno idemo u poho-de visokim vrhovima, stalno se mimoila-zimo sa grupom Kurda iz Iraka, koji nas~aste suvim smokvama, bombonama, pi-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 101

Bargeh sevom (4 200 m) sa {atorima (B. Maslovari})

sta}ima i svakojakim drugim |akonijama.Sa druge strane tako|e sti`u kolone pla-ninara iz raznih gradova Irana, uz osmehnas pozdravljaju: Haste naba{id! Za{to sugovorili: Hasan na nebu, pita}e me kasni-je neki planinari.

Sunce prijatno greje, pored staze viso-ke trave i trnje, skre}emo malo desno aonda ka visinama. Levo se ukazuje velikojezero, a iz prvih garavih stena vije se za-stava i {arene {atori, posle oko 4 sata ho-da: Bargeh sevom (4 200 m).

Gde da postavimo {ator kad se ~ini danema nijednog slobodnog mesta? Sre-}om, neko odlazi i mi se brzo ubacujemoizme|u {atora grupe Kurda. Ka`u da ne-ma pitke vode, ali se ispostavlja da infor-macija nije ta~na i da vode ima kod velikekamene zgrade koja se gradi.

Prijatno popodne i ve~e. Ulaz u nacio-nali park, 50 dolara. Poslednje pripreme.Pomalo uzbu|eni i zadihani, ali ni{ta stra-{no. Ne treba se mnogo zamarati. Ve~era ipoku{aj da se zaspi.

Ustajemo po mraku, u tri i trideset, uzsvetlo baterijske lampe neki od nas uspe-vaju da ne{to pojedu i ve} kre}emo. Hlad-no je, ali ne previ{e. Ka Damavandu kre}enepregledna reka, ~ije svetle ta~ke vijuga-ju ka zvezdama. Staza bezbroj, valjda svevode ka istom cilju. Vesna ostaje u kampu.

Ponovo smo sa Kurdima. Imaju do-brog vo|u, idu polako, umerenim kora-kom. Sledimo ih. Slikamo se obasjani pr-vim jutarnjim zracima. Kod velikih tam-nih stena, razdvajamo se.

Neki kre}u grebenom, a neki levo i de-sno. Razbija se i na{a mala grupa. Na kra-ju, idemo zajedno samo Zdenka i ja. Gre-benom, a onda siparom ka o{trim stena-ma. ^ini se da je vrh blizu. Ve} sat vreme-na nam oni koji silaze s maskama na licugovore da }emo sti}i za sat.

Snaga curi. ^e{}e zastajemo. Treba i}ipolako, ne `uriti, ve} se samo prevaljivati

s noge na nogu i tako, usput, odmarati.Kod izra`enih stena mnogi se odmara-

ju i spremaju za poslednji uzlet i napor.Jo{ samo stotinak metara. Hladno}a je sveve}a. Bri{e vetar i nosi sitan sneg i pra{i-nu. Okolo sumporna isparenja, neprija-tan rezak miris. Tu odustaje Dragan.

Najte`e je prevaliti poslednjih sto me-tara, Zdenka ka`e da }e ostati, ali gura.Jo{ malo, jo{ samo nekoliko krivina i bi}e-mo na vrhu. Kre}em desno, ali mi se naputu ispre~ava novo vulkansko `drelokoje povremeno bljuje vatru. Vra}am se iuspinjem levo ka visokoj steni. 11,00 – tusmo! Damavand (5 671 m). Hladno. Du-{ko i Rada se {}u}urili uz stenu da se za-{tite od vetra. Ispod nas doline koje smoju~e videli iz kombija, zlate se na suncu.Slava Ara{u Kamangru!

Polako grebenom nazad. Vidi se logor.Mnogi su ve} oti{li. Ba{karimo se. Nekimaje muka jer jutros nisu ni{ta jeli. Opru`e-ni, u`ivamo u toploti koju nam {alje sun-ce na zalasku, umorni, ali ispunjeni sve-tim mirom i zadovoljstvom.

Sutradan, iako su neki jo{ naduveni iumorni, str~avamo do drugog skloni{ta ikamionetom sti`emo u Rejne, gde seopra{tamo od Lale i njenog verenika ivra}amo u na{ hotel u Teheranu.

^ekaju nas Isfahan, [iraz, Persepolis,Pasargade, Jazd, Abijane, Ka{an, sjajnapro{lost drevne Persije, palate, tvr|ave,trgovi, d`amije, stari hramovi vatre, kuleti{ine i kule vetrova, grobovi velikih pe-snika (Iranci svojim trgovima i ulicamadaju imena svojih velikih pesnika) ...., aliu na{em srcu ostaje da blista Damavand,koji je ovoga puta bio izazov ka komesmo krenuli i koji nam je {iroko raskriliosvoje grudi u znak dobrodo{lice.

Hvala!

S ^ITAOCIMA102

Prevalili smo ve} dobar deo puta do na-{e kona~ne destinacije. Svi smo sa ne-

strpljenjem o~ekivali sletanje na teheran-ski aerodrom. Posle dugog ~ekanja namoskovskom aerodromu olimpijskoj re-prezentaciji Srbije iz fizike put je ve} po-stao te`ak.

Kona~no, posle svima nam te{kog ot-kri}a da Teheran nije na +2.5 sati od Beo-grada, kako su mobilni telefoni tvrdili, ve}na +1.5 kroz tamu i oblake mogla su senazrati svetla grada. Odmah sam sa sigur-no{}u znala: to je Teheran. Svetla grada

ru{ila su monotonu tamu. Trebalo nam jejo{ dobrih sat vremena da kona~no dodir-nemo tlo.

Od trenutka ulaska u aerodromskuzgradu do~ekali su nas doma}ini-organi-zatori olimpijade, izgleda u potpunostipripremljeni na to da im posle dugog inapornog puta dolaze reprezentacije izraznih krajeva sveta. Tako smo, na na{eiznena|enje, dobili svoje mesto u salonuza Commercially Important Persons i vrlobrzo bili ponu|eni dragocenom vodom,~ajem, sokom koji je sadr`ao komadi}e

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 103

S ^ITAOCIMA

Tamo i natrag...U~e{}e Olimpijska reprezentacija Srbije iz fizike na 38. Me|unarodnoj olimpijadi iz fizike u Iranu

Olimpijska reprezentacija Srbije iz fizike (s leva na desno: Milana Milo{evi},Nikola Ota{evi}, \or|e Radi~evi}, Vladan Pavlovi}, Strahinja Jankovi})

vo}a od kojeg je napravljen i naravno ne-kim slatkim iranskim poslasticama. U me-|uvremenu, doma}ini su za nas podigliprtljag i sat vremena kasnije pozvali sunas da krenemo za Isfahan koji }e biti na{dom narednih deset dana.

Saznanje da }e nam do Isfahana treba-ti sedam do osam sati bilo je za sve nepri-jatno iznena|enje. Pred svanu}e, doma}i-ni su nas ponovo obradovali kafom. Parsati provedenih u Iranu bilo nam je do-voljno da shvatimo da se ovde jede mno-go slatkog. Na{a kasnija iskustva sa hra-nom su to i potvrdila, jer sem u izvrsnimslatkim poslasticama {e}er se nalazio i namestima gde po na{em ukusu ne bi treba-lo da bude. O~igledno je bilo da ostaleolimpijske ekipe nisu delile na{e mi{ljenje.

Doma}ini su se zaista potrudili. Svakareprezentacija imala je svog vodi~a, ili

dva, ako je ekipa bila me{ovita. Ina~e, fizi-ka je prete`no „mu{ki sport” jer je od 340u~esnika bilo 26 devojaka. Vodi~i su naj-bolji iranski studenti bez kojih bi na{ bo-ravak bio skoro nezamisliv.

Svaki minut na{eg boravka bio je pa`lji-vo isplaniran kako bi za kratko vreme uspe-li da vidimo {to vi{e lepota Isfahana. Ovajgrad je zaista bio prava oaza pre svega za-

S ^ITAOCIMA104

Slika za uspomenu u jednom od isfahanskih parkova

Mi}a Mitrovi} i Aleksandar Krmpot, tim-lideri srpske reprezentacije

hvaljuju}i reci koja se zove Reka Koja Daje@ivot, {to je, kako su nam objasnili, prevodnjenog imena. Upoznali smo se sa: zoolo-{kim vrtom za ptice, botani~kom ba{tom,svetski poznatim ~udom Shaking Minarets,Imam skverom, javnim kupatilom koje jedo pre petnaest godina radilo, svim zna~aj-nim d`amijama i naravno nezaobilaznimBazarom. Tako|e, jedna no} je bila rezervi-sana za posmatranje zvezda i astronmiju.

Atmosfera uvek prijateljska, dru`enje,razgovori, puno novih poznanstava najednom tako istorijski starom mestu. Nije

ni ~udo {to smo se tako te{ko opra{tali jed-ni od drugih. Razmena adresa elektronskepo{te, osmesi, pokoja suza, najlep{e `elje inada da }emo se ponovo negde sresti...

Doma}ini su nas ispratili do samogaviona gde smo morali da se oprostimood Irana i njegovih divnih stanovnika.Nezaboravno iskustvo. Sa setom smo kre-nuli put Beograda.

Milana Milo{evi}u~esnica 38. Me|unarodne olimpijade

iz fizike, Isfahan, I.R. Iran

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 105

IZLOG KNJIGA

Bitak i pad –antropoligija uislamu

Hamid Parsanijapreveo dr Seid Halilovi}Mezafizika, Beograd, 2007.

Ova knjiga nam omogu}ava zna~ajan ikoristan uvid u malo poznatu islam-

sku teozofiju, i kao takva predstavlja po-ku{aj razja{njavanja fundamenata i prin-cipa ~ovekovog pada i uzla`enja, silaznogi uzlaznog luka egzistencije. Autor dela„Bitak i pad“ nastoji da objasni univerzumi ozra~i nebesa u kojima otpo~inje pad, ka-ko bi pronikao u njegove ontolo{ke i epi-stemolo{ke horizonte. Oslanjaju}i se naosovinsku ulogu greha, delo se usredsre-|uje na hronolo{ki aspekat pada, odno-sno na faze pada iz sfere Bo`anstva, prekoprodiranja u svet mitova, pa sve do poja-ve modernog sveta. Pisano upe~atljivimrukopisom i u duhu versko-teomonisti~keantropologije, delo „Bitak i pad“ svoju ar-

gumentaciju crpi iz bogatog gnosti~ko-fi-losofskog nasle|a islamskog sveta.

Dr Hamid Parsanija je jedan od vode-}ih predstavnika {kole transcendentne te-osofije u dana{njem Iranu, {ef odeljenjaza istra`ivanje na Istra`iva~kom institutuEsra u Komu i dekan elitnog fakulteta Ba-kir al-ulum u istom gradu.

Proslava iranske Nove godine;sve~anost povodom zavr{etka Isemestra kursa persijskog jezikaUmetni~ki paviljon „Cvijeta Zuzori}“19. mart 2008.

U sredu, 19. marta u umetni~kom pa-viljonu „Cvijeta Zuzori}“ na Malom Kale-megdanu, sve~ano je obele`en zavr{etakprvog semestra kursa persijskog jezika,koji se ove godine poklopio sa dolaskomiranske Nove godine. U sve~anoj atmos-feri prepune galerije „Cvijete Zuzori}“, uprisustvu polaznika kursa, predstavnikairanske ambasade, ljubitelja iranske kul-ture i brojnih drugih zvanica i gostiju,odr`an je prigodan program kojim suobele`ena ova dva doga|aja.

Sve~anost je otvorio gospodin Mehr-dad Agahi, direktor Kulturnog centraIslamske Republike Irana. Nakon izrazadobrodo{lice i ~estitki povodom iranskeNove godine, on je govorio o zna~aju pra-znika noruza u Iranu, rekav{i da je Novagodina jedan od najzna~ajnijih praznikakoji su duboko pro`eli iransku kulturu iobogatili je sa mnogim obi~ajima i tradici-

jama. „Ovaj praznik, uz obele`avanje stra-danja mu~enika na Kerbeli u ranoj istorijiislama koji je, zapravo, dan `alosti, je pra-znik koji po svom istorijskom trajanju izna~aju spada u red najmasovnijih iran-skih praznika“, rekao je g. Agahi. On sezahvalio svima koji su do{li i po`eleo svenajbolje u Novoj godini, a polaznicimakursa jo{ bolje rezultate i mnogo uspeha unastavku u~enja persijskog jezika.

U nastavku programa, studenti persij-skog jezika su upoznali prisutne sa istori-jatom, obi~ajima i tradicijom iranske Novegodine. Zorana Stepanovi}, polaznik po-~etnog kursa pro~itala je odlomak o istori-ji proslavljanja ovog praznika u drevnojPersiji. Ona je, izme|u ostalog, rekla: „Pra-znik koji danas poznajemo kao noruz, sajedinstvenim iranskim karakteristikama,se`e u daleku pro{lost, od pre najmanje 4000 godina i duboko je ukorenjen u iran-sku tradiciju. Istorijska svedo~anstva go-vore da je persijska Nova godina, poput`ivog i bistrog izvora, oduvek bila aktuel-na i praktikovana. Noruz je postajao sa-stavni deo svake religije i verozakona kojise pojavljivao u Iranu i u skladu sa prinici-

AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI106

AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI

Ivan Ne{i} / Novogodi{nja sve~ana trpeza ‘haft sin’

pima vlastitog verskog u~enja proslavljaose u svim religijskim oblicima“.

Ivan Ne{i}, tako|e polaznik prvog te-~aja, govorio je o obi~ajima Nove godine– novogodi{njem glasniku, Had`i Firuzu,obi~aju preskakanja vatre, za koji se vero-valo da ima pro~i{}avaju}e i magijsko dej-stvo, simboli~nim predmetima koji se sta-vljaju na prazni~ni sto i tradiciji obila`e-nja rodbine na prvi dan Nove godine. Bo-jana Simi} je prisutne upoznala sa obi~a-

jem napu{tanja ku}a trinaestog dana No-ve godine, sizdah bedar, i odlaska u priro-du. „Pravi cilj ovih radosnih dana jesteponovno otkrivanje izvornog stanja ~isto-}e i jednakosti. Obnavljaju se odnosi saprijateljima i kom{ijama; ljudi se pose}u-ju ponizno i skru{eno. Smanuju se razlikeu dru{tvu. Imu}ni i siroma{ni zajednou`ivaju u istoj vrsti hrane i razonodi i sviobla~e novu, `ivopisnu ode}u. Svi posloviprestaju. Posebno tog dana nije lepo da sezametne bilo kakva sva|a ili konflikt“, re-kla je Bojana Simi}.

U nastavku programa polaznicima sudodeljene diplome, a najuspe{nijim me-|u njima prigodne nagrade.

Sve~anost je zavr{ena u prazni~nom iradosnom raspolo`enju, nastupom etno-sastava „Hazari“, koji neguje tradicional-nu i etno muziku.

Gosti su mogli da vide posebno aran-`irani novogodi{nji sve~ani sto – trpezu

zvanu ’haft sin’, koja je najva`niji elementnovogodi{njeg slavlja.

9. Me|unarodna smotraarheolo{kog filmaNarodni muzej u Beogradu, 3–11. mart

Na ovogodi{njem festivalu arheolo-{kog filma, na kome je prikazan rekordanbroj filmova, 28, iz osam zemalja, zapa`e-no u~e{}e imao je film iranskog autoraRezaeiana, Sedam lica persijske civilizacije.

Sedam lica civilizacije nastoji da ilu-struje iransku pro{lost, sada{njost i bu-du}nost za zapadnjake ~ije jedino znanjeo Persiji dolazi preko novinskih naslova.Pokrivaju}i period od vi{e od 7000 godinairanske istorije, ovaj dokumentarni filmkarakteri{e grafi~ka rekonstrukcija drev-ne arhitekture i animacije koje iznose de-talje drevnih legendi o Kiru Velikom i {a-hu Abasu.

Skiciran na istorijskim i arheolo{kimsvedo~anstvima, ovaj fasciniraju}i doku-mentarac rekonstrui{e 7000 godina iran-ske istorije. Napredne tehnike animacijeo`ivljavaju drevna ~uda, daju}i bespri-merni pogled na iransku istoriju i kulturutokom istorijskih epoha kada je ona igra-la klju~nu ulogu u globalnoj trgovini i bi-la na vrhuncu kulturolo{ke i nau~ne spo-sobnosti.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 107

Sve~ana dodela nagrada najuspe{nijim polaznicima

U propratnoj knjizi, dr Rezaeian je re-konstruisao najve}e istorijske spomenikeiz sedam klju~nih perioda iranske istorije,o`ivljavaju}i okvir (okolinu, polo`aj) ukojem se razvila iranska civilizacija, i kon-tekst u kojem se mogu shvatiti najve}e fi-gure iranske istorije, od ahemenidskogvladara, Kira Velikog, do {aha Abasa, safa-vidskog kralja.

Rezaeian je nagra|ivani dokumentari-sta, re`iser i producent obrazovnih filmo-va. Studirao je sociologiju, politi~ke nau-ke i komunikacije na Ilinois univerzitetuu ^ikagu. U poslednjih dvadeset godinaobavio je mnoga istra`ivanja i stvoriomnoge obrazovne i dokumentarne filmo-ve za koje je sam bio producent i re`iser.

Pesni~ko ve~e „Mevlana D`elaludinRumi“Biblioteka grada Beograda, 18. februar

U organizaciji Dru{tva srpsko-iran-skog prijateljstva i Kulturnog centra I. R.Irana, u ponedeljak, 18. februara ove go-dine, prire|eno je pesni~ko ve~e posve}e-no velikom islamskom pesniku, mistiku ifilozofu, Mevlani D`elaludinu Rumiju. Opesni{tvu i misti~koj misli najzna~ajnijegmisti~kog pesnika islama, Mevlane ili Ru-mija, kako je odoma}eno u srpskoj sredi-ni, prisutnima u Rimskoj dvorani Biblio-

teke grada Beograda govorili su Rade Bo-`ovi}, Mirjana Marinkovi}, Milan Komne-ni} i Aleksandar Dragovi}.

Moderator ve~eri, Nade`da Radenko-vi}, pozdravila je prisutne re~ima:

„Dame i gospodo, po{tovani gosti, lju-bitelji umetnosti, pisane re~i, po{tovaocipersijske kulture i umetnosti, i vi koji }eteto postati, dragi prijatelji, dobro vam ve~ei dobro do{li na knji`evno ve~e koje, Dru-{tvo srpsko iranskog prijateljstva i Kultur-ni centar IRI, posve}uju najve}em misti~-kom pesniku Persije, D`elaludinu Rumiju.

Pro{le godine navr{ilo se 800 godinaod njegovog ro|enja, i tu godinu UNE-SKO je proglasio za „godinu Rumija“. Ru-mi je veliki pesnik koji je stvorio svoj neo-bi~an, fantasti~an i neponovljiv svet pe-sni~kog mi{ljenja, ali o tome }e nam vi{egovoriti na{i ve~era{nji gosti. Izuzetnu~ast svojim prisustvom ~ini nam direktorKulturnog centra, g. Mehrdad Agahi, bez~ije pomo}i ne bismo uspeli da organizu-jemo ovo ve~e, ~lanovi diplomatskog ko-ra i osoblja ambasade“.

Nakon toga Amir [amshu je na persij-skom jeziku, pra}en setno intoniranimzvucima neja, odrecitovao uvodne stiho-ve Mesnevije, koji, po mnogim mi{ljenji-ma predstavljaju sr` ovog dela. Re~ je za-tim uzeo dr Rade Bo`ovi}, predsednikDru{tva srpsko-iranskog prijateljstva. On

AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI108

Predstavnici zemalja u~esnica Festivala Arheolo{kogfilma u Narodnom muzeju Srbije

Milan Komneni}

je, izme|u ostalog, rekao:„^ovekov kapacitet i snaga su opasni i

razaraju}i, ako nisu u slu`bi Boga i vere unjega. Sufizam je vera srca, a ne razuma.Sufija je preobra`en i to je ne{to drugo odonoga {to obi~an svet naziva „znanjem“.Pred ~ovekom su 72 staze i mogu}e je dase posle upu}ivanja kakvom imitativnomstazom, prona|e prava, ali je to te{ko. Ru-mi ju je prona{ao. Rumi je Bo`iji astrolabi tako on putuje kroz sfere... otkrivaju}inam tajne svoga u Boga zaljubljenog srca.On nam u Meseneviji poru~uje da mora-mo uzeti vatru da bismo imali svetlost!!“

Mirjana Marinkovi}, proseforka na Fi-lolo{kom fakultetu u Beogradu, izme|uostalog je rekla:

„Mevlana D`elaludin Rumi pripada~itavom ~ove~anstvu. Njegovo delo je jo{u njegovo vreme nadraslo okvire islam-ske civilizacije. Treba se podsetiti njegovih~uvenih stihova: Ja niti sam hri{}anin, ni-ti Jevrejin, niti paganin, niti musliman. Nepoti~em ni s Istoka ni sa Zapada, ja nisamni sa zemlje niti iz mora. Ja nisam stvore-nje ovog sveta... Gotovo da nema istorijeturske knji`evnosti koja ne smatra Rumi-ja turskim pesnikom. Turski je bio po pod-neblju u kojem je `iveo, po sredini koja gaje prihvatila i sledila, po brojnim sledbe-nicima u ~ijim delima su njegovi neizbri-

sivi tragovi. Persijski je po duhu i jeziku,kulturi i poreklu. Ali, istovremeno, Rumije i pesnik koji je dotakao ono op{teljud-sko i svevremeno, zbog ~ega je danas je-dan od naj~itanijih pesnika u Americi, je-dan od najslavljenijih mistika i islamskihmislilaca u celom islamskom svetu, veli-kan koga ~itaju svi koji tragaju za smislomljudskog i veli~inom Bo`anskog“.

„Bez velike mistike nema velike poe-zije, a Rumi je jedan od neobja{njivih iop~injavaju}ih pojava misti~kog pesni{t-va. Njegova poetska vizija, izme|u gnozei ekstaze, dolazi iz srca, kao {to i njegovavera dolazi pravo sa neba. On je, dakako,sin iranskog naroda, ali je i sin svih naro-da, svih vremena, i svih ljudi kojima je odBoga kazano da u osnovi stvari i pojavaovoga sveta po~iva neduku~iva tajnaljubavi. Taj ~ovek imao je srce za sve ljudei du{u za svaku misti~nu lepotu“, rekao jeMilan Komneni}, ugledni knji`evnik.

„Rumi je jedan od velikih duhovnihu~itelja i pesni~kih genija ~ove~anstva ibio je za~etnik mevlevijskog sufijskog re-da, vode}eg islamskog misti~kog brat-stva“, nastavila je moderatorka Nade`da,dodav{i „ime Mevlana D`alaludin Rumizna~i Ljubav i ushi}eni let u beskrajnost...na Rumijevu sahranu do{li su predstavni-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 109

Aleksandar \usi}: Veliko priznanje za prvi prevodRumija na srpskom

Amir [amshu recituje Mevlanine stihove

ci svih glavnih veroispovesti; u jeku krsta-{kih ratova i `estokih sekta{kih sukoba,on je izjavljivao: Ja odlazim u d`amiju i ujevrejsku sinagogu i u hri{}ansku crkvu isvugde vidim jedan oltar.“ Zanimljivo jeda u jednoj hri{}anskoj crkvi u [irazu(Iran) iznad ulaza u kamenu uklesan sle-de}i Rumijev katren:

Tamo gde je Isus `iveo okupljaju se hrabrii velikodu{niMi smo vrata koja nikad nisu zaklju~ana.Ako te mu~i bilo kakva vrsta bola,Zastani pored ovih vrata. Otvori ih.

Re~ je zatim uzeo Aleksandar Drago-vi}, urednik ~asopisa „Nur“: „Veliko je za-dovoljstvo da KC Irana u Beogradu, usvetskoj godini Mevlane D`elaludina Ru-mija svoja dva izdanja posveti ovom veli-kanu. Nakon zbirke Rumijeve poezije „Je-dino sve“, koja je krunisana presti`nomiranskom nagradom „Knjiga godine“, KCIrana je ovaj zna~ajan doga|aj obele`io ina taj na~in {to je poslednji broj ~asopisa„Nur“ u celini posvetio Mevlani. Temat po-sve}em Rumiju objedinjuje tekstove i pri-loge o Rumijevom pesni{tvu, mistici, filo-zofiji i njihovom uticaju na islamsku gno-sti~ku misao koje smo sakupili tokom 2007;naravno, svesni smo da je Rumi zaslu`iomnogo vi{e, ali nam je ipak drago da se ina{a sredina, sa dva izdanja, pridru`ilaovom jubileju“. Dragovi} je u nastavkupredstavio temat o Rumiju, a svoje izlaga-nje je zavr{io izno{enjem utisaka i zapa`a-nja sa nedavnog putovanja u Iran povo-dom dodele nagrade za knjigu godine.

Ve~e je zavr{eno recitovanjem jo{ jed-nog pevanja iz Mesnevije, predivnomalegorijskom pri~om o tetoviranju u Ka-zvinu koje je na odu{evljenje prisutnih napersijskom jeziku pro~itao Amir.

Srpski prevod Rumija nagra|en na 15.Me|unarodnoj nagradi za Knjigugodine

Zbirka Rumijevih pesama „Jedinosve“, u prevodu Aleksandra \usi}a iAleksandra Ljubi{e, kojom je Kulturni

centar Irana u Beogradu konkurisao na15. Me|unarodnom takmi~enju za „Knji-gu godine“ koju tradicionalno organizujeiransko Ministarstvo za kulturu, nagra|e-na je u sekciji Studije Mesnevije. U istojsekciji nagra|eni su radovi Struktura Ru-mijeve Mesnevije, Sejjeda Kahremana Safa-vija sa londonske Akademije za iranskestudije, Poslanik Muhamed (S) u Mesneviji,Aleksandra Veselinova iz Bugarske i Pre-vod Mesnevije na ruski Alekseja Hismatuli-na iz Sant Peterburga.

Sve~anom uru~enju nagrada, odr`a-nom 9. februara. 2008. godine u teheran-

AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI110

Pogled na Vahdat hol, Teheran

Anabel Kiler

skom Vahdat holu, prisustvovali su Alek-sandar \usi}, jedan od prevodilaca na-gra|enog rada, i Aleksandar Dragovi},koji je za pomenutu knjiga priredio napo-mene.

Dodela nagrada je odr`ana u prisu-stvu najeminentnijih li~nosti iz iranske

kulture i javnog `ivota, a o tome koliko seovoj manifestaciji u Iranu pridaje pa`njanajbolje govori to {to su nagrade uru~ilinajvi{i dr`avni fukncioneri, predsednikdr`ave, predsednik parlamenta, ministarkulture i njegov zamenik.

^ast da se obrati skupu, kao autor jed-nog od najbolje ocenjenih radova 15. Me-|unarodne nagrade „Knjiga godine“, pri-pala je dr Anabel Kiler, stalnom vi{em ~la-nu Volfson koled`a Univerziteta u Kem-brid`u, gde je anga`ovana u oblasti islam-skog misticizma i sufijskoj interpretacijikur’anskog tuma~enja. Njeno delo je pr-va velika studija na nekom zapadnom je-ziku o Mejbudijevom komentaru ^asnogKur’ana Kashf al-asrar wa ‘uddat al-abrar(Razotkrivanje tajni i opskrba pravednih).Ova sjajna studija istra`uje kako herme-neutika i doktrina me|usobno uti~u napisanje sufijskog komentara Kur ’ana.Mejbudijevo delo Ka{f al asrar malo je po-znato izvan persijskog jezi~kog podru~ja,danas se ono prepoznaje kao vredno pa-`nje i zna~ajno delo ne samo za razume-

vanje razvoja sufijske hermeneutike, ve} ikao riznica sufijskog nauka.

U sekciji Islamske studije nagrade sudobili: Martin Lings (London): Rasko{Kur’ana: kaligrafija i luminacija; GirogiaLobzhanidzea (Tbilisi), Prevod Kur’ana nagruzijski jezik; Rasul Ismaeilzade (Baku),Prevod Kur’ana na azeri jezik; MahaElkaisy-Friemuth (Dablin), Bog i ljudska bi-}a u islamskoj misli; Anabel Kiler (Oks-ford), Sufijska hermeneutika: KomentarKur’ana Ra{idudina Mejbudija; [ejla Bler(Edinburg), Islamska kaligrafija; RezaShah-Kazemi (London), Upoznavanje saduhovno{}u imama Alija; Verlag C.H. Beck,Meister Eckhart:Die Geburt der „DeutshenMystic” aus dem Geist der arabischen philo-sophie by Kurt Flasch; D`ejms Vinston Mo-ris (USA), The Reflective Heart: DiscoveringSpiritual Intelligence in Ibn Arabi’s MeccanIlluminations.

U sekciji Iranske studije, nagra|eni su:Andrew Newman (Ediburg), Safavid Iran:Rebirth of a Persian Empire; LeonardLewisohn and Christopher Shackle, Attarand the Persian Sufi Tradition; Charles-Hen-ri de Fouchecour,Translation of Hafez deChiraz; Kouichi Haneda and YayoiKawahara, Translation of selection of Mun-takhab-ut-Tawarikh; Abdol Hafiz Muham-mad Ibrahim Hijab, The Islamic Influencesin the Iranian Epic.

Tokom petodnevnog boravka u Tehe-ranu, kao gosti iranskog Ministarstva za

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 111

Predstavnici iz Srbije, Aleksandar \usi} iAleksandar Dragovi} primaju nagrade

kulturu, \usi} i Dragovi} su imali prilikuda obi|u nekoliko zna~ajnih iranskih in-stitucija kulture. U Nacionalnoj biblioteci,koja je ujedno i Arhiva Islamske Republi-ke Irana, direktor Al Akbar A{ari upoznaoje goste sa radom i istorijatom ove impo-zantne biblioteke, jedne od najve}ih uovom delu sveta. Stvaranje Nacionalnebilioteke datira iz druge polovine 19. ve-ka, ta~nije 1850. godine, kada je u Tehera-nu osnovana moderna {kola (Dar al Fu-nun), kojoj je 12 godina kasnije priklju~e-na manja biblioteka. Ova mala bibliotekastilski prve evropske {kole u Iranu, posta-}e jezgro Iranske nacionalne bibliotekekoja je 1941. godine zvani~no po~ela saradom ozna~iv{i pojavu moderne ere uIranu.

Skupu u Nacionalnoj biblioteci koji jezavr{en sve~anom ve~erom i dodelomplaketa Biblioteke, prisustvovali su svi na-gra|eni autori, me|u kojima je, osim au-tora iz islamskih zemalja i Irana, bio i zna-~ajan broj evropskih iranista, od kojih ne-ki zauzimaju sam vrh svetske iranistike iislamistike.

Slede}eg dana, evropski iranisti su po-setili Iranski institut za filozofiju, u komeih je primio dr Avani, poznati iranski filo-zof i direktor Instituta. Dr Avani je gosteupoznao sa radom ove zna~ajne instituci-je, koja je bila jedna od prvih u promovi-

sanju bogatog intelektulanog nasle|airansko-islamske filozfske misli u Iranu.Osnovana kao Kraljevska akademija za fi-lozofiju, nakon Islamske revolucije 1979.godine preimenovana je u Iranski institutza filozofiju, a jedan od njenih osniva~a idirektora bio je Anri Korben, francuski fi-lozof i Sejid Husein Nasr, ugledni islamskimislilac. Dragovi} je iskoristio priliku i drAvanija upoznao sa izdava~kim podu-hvatima KC Irana u Beogradu me|u koji-ma je i ~asopis Nur, koji dugi niz godinakroz svoje ~lanke promovi{e iransko-islamsku filozofsku ba{tinu.

Tokom boravka u Iranu gosti iz Beo-grada su dali brojne intervjue iranskimelektronskim i {tampanim medijima me-|u kojima je vladalo veliko interesovanjeza prvi prevod Rumijeve poezije na srp-ski jezik.

Iran o~ima srpskih planinara

U nedelju 9. decembra 2007. godine ubeogradskoj galeriji „Gvarnerijus“ odr`a-no je predavanje „Iran o~ima srpskih pla-ninara“ na kome su u~estvovali planinariiz Beograda koji su pro{le godine boravilina planinarenju u Iranu.

Predavanje je odr`ano u organizacijiDru{tva sprsko-iranskog prijateljstva,Kulturnog centra I. R. Irana i Planinar-

AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI112

Nagra|eni autori u posetinovinsko-informativnoj agenciji „Ketab“

skog dru{tva Srbije. O kulturi, obi~ajima,hrani i posebno iranskoj gostoprimljivostigovorili su Zoran Filipovi} i Ljiljana Bajra-movi} koji su pro{log leta bili u ekspedici-ji koja je osvojila najvi{i iranski vrh, Da-mavand.

Prikazano je 400 slajdova sa slikama izraznih oblasti Irana kao {to su visovi Tu-}al, planina Damavand, grad Rej, slikeiranskih d`amija, istorijske gra|evine ra-znih gradova – Isfahana, [iraza, Jazda,Abjane.

Predavanju u galeriji „Gvarnerijus“prisustvovalo je oko 150 ljubitelja iranskekulture i persijskog jezika, {to je broj kojije prema{io sva o~ekivanja.

44. Zlatno pero BeogradaGran pri 44. zlatnog pera iranskoj umet-nici HadadiGalerija Progres, 20. novembar – 8. de-cembar 2007.

Gran pri 44. zlatnog pera Beograda, od-nosno 9. me|unarodnog bijenala ilustraci-je, koji je odr`an u beogradskoj Galeriji„Progres“, dodeljen je iranskoj umetniciHodi Hadadi za rad „Dva prijatelja“. Me-|unarodni `iri, kome je predsedavao po-znati profesor Rastko ]iri}, dodelio je i me-|unarodno zlatno pero Beograda i Sabi

Masumijan iz Irana, za ilustraciju „Vukovii ljudi“ i Negin Ehtesabijan iz Irana, za ilu-straciju „Ko je dobio ko je izgubio?“ U `iri-ju su bili i Arjan Pregl iz Slovenije, FaridehKalatbar iz Irana, Jugoslav Vlahovi} i LasloAntal, dobitnik Gran prija 43. zlatnog pera.

Na ovogodi{njem Zlatnom peru, naj-starijoj me|unarodnoj slikarsko-grafi~kojmanifestaciji u Srbiji (formirana kao bije-nale 1990, a osnovana 1959. kao jedinstve-na jugoslovenska izlo`ba), predstavljenisu radovi ukupno 256 umetnika, od kojihu me|unarodnom delu 119, a u doma}em138. Dvadeset i tre}eg novembra u „Pro-gresu“ je odr`an tematski skup posve}enilustraciji, na kome je zapa`eno predava-nje o ilustraciji u Iranu, od najranijih vre-mena do danas, sa posebnim osvrtom nadelatnost izdava~ke ku}e „[abaviz“, ~iji jedirektor, odr`ala Faride Kalatbari iz Irana.Na ovogodi{njoj izlo`bi u~estvovalo jepreko sedamdeset u~esnika iz Irana.

Zlatno pero Beograda spada me|unajstarije me|unarodne izlo`be, koja jeod prve, skromne postavke 1959. u pro-storu NU „\uro Salaj“ prerasla u jedin-stvenu manifestaciju te vrste u svetu. Ovoje, ina~e, drugi gran pri koji se dodeljujenekom iranskom umetniku; 2003. godineovo priznanje je dobio je Golduzijan.

U~e{}e KC Irana na Sajmu stranihkulturnih centaraFilolo{ki fakultet, 26. do 30. novembar2007.

U organizaciji Studentske unije Filolo-{kog fakulteta, u Beogradu je od 26. do 30.novembra 2007. godine odr`an Sajamstranih kulturnih centara. Kulturni centarI. R. Irana, kome je ovo drugo u~e{}e, naSajmu je predstavio svoju izdava~ku de-latnost, razli~ite kompakt diskove i ruko-tvorine.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 113

Faride Halatbari u galeriji „Progres“

U ponudi KC Irana bila je i zbirka po-ezije Mevlane D`elaludina Rumija, koja jepovodom osam stotina godina od ro|enjaovog velikog iranskog pesnika nedavnoiza{la iz {tampe.

Tema ovogodi{njeg Sajma bila je raz-mena studenata iz Srbije i drugih zemaljai programi studiranja u inostranstvu, a naistu temu razgovoralo se i tokom ostalihdana Sajma. Za nastavak studija u Iranuinteresovao se veliki broj studenata, naj-vi{e studenti sa Odseka za orijentalistiku.

Drugog dana Sajma, u sporednomprogramu, prikazan je iranski film „Tepihod vetra“ Kamala Tabrizija, koji je nai{aona dobar prijem kod publike.

^etvrti po redu Sajam kulturnih cen-tara, pored KC Irana, ugostio je kulturnecentre iz zemalja kao {to su SAD (Ameri-can Corner), Velika Britanija (British Co-uncil), Francuska (Centre culturel Franca-

is), [panija (Instituto Cervantes), Rusija(Ruski dom), Gr~ka (Biro za {tampu am-basade Republike Gr~ke), Holandija (Am-basada kraljevine Holandije), Italija (Isti-tuto Italiano di cultura), Studentski forumLatinske Amerike i Kina (Institut Konfuci-je) koji je bio i doma}in Sajma.

Sve~ano otvoren novi ciklus kursa per-sijskog jezika9. novembar 2007.

U petak, 9. novembra 2007. godine, uMuzeju Jugoslovenske kinoteke sve~anoje otvoren novi ciklus kursa persijskog je-zika za 2007-2008. godinu. Prisutne je po-zdravio iranski ambasador u Beogradu,Njegova ekselencija, gospodin Mirhejda-ri, koji je, nakon upu}ene dobrodo{lice,rekao: „Svako od vas ima neki svoj motivzbog kojeg je odlu~io da u~i persijski je-zik, neki su to mo`da u~inili zbog sjajne

AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI114

\or|e Ivanovi}, polaznik kursa persijskog jezika

iranske istorije, neki zbog nekog drugograzloga, ali je sigurno da }ete nam svi ubudu}nosti biti prijatelji.“

Njegova ekselencija, Mirhejdari, je do-dao: „Za protekle tri godine koliko se na-lazim u va{oj zemlji otkrio sam mnogeme|usobne sli~nosti izme|u na{ih naro-da. Neke od njih su ~uvanje porodi~nihvrednosti, gostoprimstvo, srda~no pona-{anje. Ne treba zaobi}i ni postojanje veli-kog broja zajedni~kih re~i u na{im jezici-ma, persijskom i srpskom“, naglasio je g.Mirhejdari. Iranski ambasador je na krajupozdravne re~i, polaznicima kursa prepo-ru~io nekoliko sajtova za u~enje persij-skog jezika.

Skupu se obratio Mehrdad Agahi, di-rektor Kulturnog centra Irana. „U odnosuna ranije godine, ove smo nai{li na izuzet-no dobar prijem i interesovanje za u~enjepersijskog jezika kada se na kurs prijavilooko 200 polaznika. Zbog odre|enih pro-blema vezanih za mesto odr`avanja kojesmo imali na Filolo{kom fakultetu, nastavaje ove godine preme{tena u Kulturni cen-tar Irana gde }e se odvijati svakog dana,uklju~uju}i i subotu“, rekao je g. Agahi.

U nastavku programa govorio je \or-|e Ivanovi}, polaznik vi{eg stupnja kursa,koji je nedavno u Teheranu zavr{io jedno-mese~ni kurs persijskog jezika: „Mi ne-mamo dovoljno podataka o Istoku, u na-{oj zemlji postoji naklonjenost prema

Evropi, pa se tako i na polju nauke malopa`nje poklanja orijentalistici, iako je per-sijska knji`evna ba{tina veoma bogata iUNESKO je ovu godinu proglasio godi-nom Mevlane, slavnog persijskog pesni-ka“, rekao je on, i dodao: „Mo`da }e vamu~enje ovog jezika na po~etku izgledatite{ko, me|utim, nakon odre|enog vre-mena, sigurno }e vam biti mnogo lak{e. Utoku u~enja treba da znate da u Kultur-nom centru Irana ne}e zaboraviti va{ trudi nastojanje; mene su, sa jo{ dvojicom ko-lega, tako|e polaznika kursa, poslali uIran, gde smo posetili ne samo Teheran,ve} i nekoliko drugih gradova i mesta.“Svoje izlaganje \or|e je zavr{io zapa`a-njima o Iranu: „Iran ~vrstim koracima na-preduje ka svojim zacrtanim ciljevima, ubudu}nosti }e biti jedna od regionalnih si-la koja `eli da izgradi dobre odnose sadrugim dr`avama.“

Na kraju ve~eri prikazan je dokumen-tarni film o kulturnim, umetni~kim i civi-lizacijskim znamenitostima Irana.

Kursevi persijskog jezika u kontinuite-tu se organizuju svake godine po~ev od1990. godine kada je u Beogradu otvorenKulturni centar Irana. Kurs je do sada po-ha|ao veliki broj gra|ana Srbije od koji suneki uspe{no savladali persijski jezik sakojeg su na srpski imali i uspe{ne prevo-de.

KC Irana na 52. Me|unarodnom Sajmuknjiga u Beogradu

U ponedeljak 22. oktobra sve~ano jeotvoren 52. Me|unarodni sajam knjiga uBeogradu. Predstavljanjem svojih najno-vijih izdanja na srpskom jeziku, kao {to jeprevod „Mesnevije“, ~uvenog iranskogpesnika Mevlane D`elaludina Rumija, idela „Bitak i pad“, savremenog iranskogteosofa, Hamida Parsanije, Kulturni cen-

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 115

tar Irana, kao predstavnik Islamske Repu-blike Irana promovisao je kulturu i knji-`evnost islamskog Irana.

Osim izdanja na srpskom jeziku, {tandKulturnog centra Irana u ponudi zainte-resovanim posetiocima imao je i drugematerijale kao {to su monografije o iran-skoj kulturi i umetnosti, umetni~ki pred-meti i rukotvorine. Reprodukcije pozna-tog iranskog minijaturiste, Mahmuda Far-{~ijana, privukle su veliku pa`nju poseti-oca {tanda KC Irana.

52. Me|unarodni beogradski sajamknjiga sve~ano je otvorio Du{an Kova~e-vi}, dramski pisac, a u ime Italije, zemljepo~asnog gosta, Sajam je pozdravila knji-`evnica Fler Jegi.

Simeon Simeonovi}, predsednik Ve}aSajma, izjavio je: „Ove godine na Sajmu}e izlagati oko 800 izdava~a iz 21 zemlje.Zemlje koje }e se predstaviti na ovogodi-

{njem Sajmu su Italija, [vajcarska, [pani-ja, Rusija, Engleska, Makedonija, Islam-ska Republika Iran, Hrvatska, Kina, Polj-ska, Japan, Portugal, Angola, Brazil, Gr~-ka, Kanada, Amerika, Bosna i Hercegovi-na, Francuska, Belorusija, Izrael i Ma|ar-ska, dok Pakistan i Indonezija u~estvujupo drugi put. Tema ovogodi{nje manife-stacije je Dositej Obradovi} i prosve}e-nost, povodom 200 godina Dositejevogdolaska u Srbiju.“

Predavanje „Duhovna trpeza islama“18. septembar 2007.

U organizaciji Kulturnog centra I. R.Irana u Beogradu 18. septembra, u Centrulepih umetnosti „Gvarnerijus“ u Beogra-du, odr`an je razgovor na temu „Duhov-

na trpeza islama“. O islamskoj teosofiji ignosi Ibn Arabija govorio je dr Seid Hali-lovi}, a razgovor je vodio prof. dr RadeBo`ovi}, predsednik Dru{tva srpsko-iran-skog prijateljstva. Jedna od sumarnih po-stavki izlaganja dr Halilovi}a jeste da re-velacijska spoznaja, suprotno mitskoj, ni-je suprotstavljena razumu, niti zatvara o~iosetnoj spoznaji, ve} radije ukazuje nanedostatnost i nemo}nost empirizma i ra-cionalizma. „Islamska duhovnost sagle-dava svet verskim pogledom, u kojem jepriroda tek jedan deo realnosti, dok jedrugi deo definisan kao natpriroda, to

AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI116

dr Halilovi} i dr Bo`ovi}

Veliko interesovanje za izdanja KC Irana

jest metafizika. Po{to je zapadna naukaposle renesanse postala li{ena svojih reli-gijskih i intelektualnih dimenzija, i redu-kovana na empiri~no saznanje, ~ovek je,snagom pronicanja u nedostatnost takvenau~ne spoznaje i u skepticizam koji sekrije u njoj, uvideo da sam on treba da senalazi u centru realnosti, u ulozi izvora ipo~ela svih prava i kao kriterijum realno-sti“ – istakao je dr Halilovi}.

Nakon predavanja usledila su pitanjaprisutnih posetilaca na koja su odgovara-li predava~ i moderator, dr Halilovi} i drBo`ovi}. Na kraju ve~eri, predstavljen jenovi prevod dr Halilovi}a pod nazivom„Bitak i pad“ koji je dan ranije objavila be-ogradska izdava~ka ku}a „Metafizika“.

Odr`an prvi kurs iranistike za mladeSrbije i Crne Gore

U organizaciji Kulturnog centra Irana uBeogradu i Centra za obrazovanje i nau~-no-univerzitetsku saradnju Organizacijeza kulturu i islamske veze, organizovan jeprvi kurs iranistike za mlade iz Srbije i Cr-ne Gore. Tokom dvonedeljnog boravka,po~ev od 8. avgusta, dvanaest polaznikakursa iranistike imali su priliku da se upo-znaju sa istorijom i kulturom Irana. Pola-znici su tokom {est dana poha|ali preda-vanja iz kulture, umetnosti, arhitekture iistorije Irana od po nekoliko ~asova. Onisu, tako|e, posetili kulturno-istorijske zna-

menitosti Teherana – palate, muzeje i par-kove, ku}u u kojoj je `iveo imam Homeinii njegov mauzolej, stari bazar u Reju i ra-zna svetili{ta, a tako|e i novija arhitekton-ska dostignu}a kao {to je toranj „Milad“, savisinom od 435 metara ~etvrti toranj nasvetu. Za njih je organizovano i zanimljivoputovanje i obilazak gradova kao {to suKom, Ka{an, Jazd, [iraz, Nain i Isfahan.

Polaznici kursa persijskog jezika najednomese~nom te~aju u Teheranu

Tri najuspe{nija polaznika kursa per-sijskog jezika iz dva poslednja semestrakursa koji organizuje Kulturni centar Ira-na u Beogradu, tokom leta su boravili uIranu gde su u~estvovali na jednomese~-nom kursu persijskog jezika. \or|e Iva-novi}, Rajko Matu{ko i Petar Jana~kovi} uperiodu od 23. jula do 21. avgusta poha-|ali su kurs koji organizuje Centar za raz-voj i {irenje persijskog jezika. Tokom bo-ravka u Iranu i intenzivnog u~enja persij-skog jezika, oni su posetili Isfahan i ~uve-na istorijska mesta i druge znamenitostiovog grada-muzeja.

Ina~e, tokom poslednje dve godinejednomese~ni kurs persijskog jezika po-ha|alo je osam polaznika iz Beograda.

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007. 117

Najuspe{niji polaznici kursa persijskog jezika nazavr{nom kursu u Teheranu: \or|e Ivanovi},

Rajko Matu{ko i Petar Jana~kovi} sa kolegama izdrugih zemalja

U~enici kursa iranistike u Persepolisu (s leva na desno:Haris Ljaljevi}, Ned`ad Dre{evi} i Suljo Mustafi})

118