UNIVERZITET “UNION“ U BEOGRADU

FAKULTET ZA POSLOVNO – INDUSTRIJSKIMENADŽMENTKRUŠEVAC

PREDMET :MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA

KULTURA INTEGRISANJA I KULTURA SRPSKE KUĆE

- s e m i n a r s k i r a d -

Student:

Kruševac, 2011. god.

SADRŽAJ:

1. UVOD.................................................................................................2

2.KULTURA INTEGRISANJA.............................................................32.1 Mogućnost menjanja kulturnih obrazaca.......................................................32.2 Modaliteti organizacijske inegrisanosti .........................................................42.3 Kulturni obrasci organizacijskog ponašanja...................................................42.4 Kulturna uslovljenost integrisanja..................................................................5

3. KULTURA SRPSKE KUĆE..............................................................7

4. ZAKLJUČAK...................................................................................10

LITERATURA......................................................................................11

1

1.UVOD

Organizacijsko integrisanje, kao proces obrnut organizacijskom dezintegrisanju, uključuje neke promene u ponašanju zaposlenih i odgovarajuće mentalne promne, pre svega u pogledu njihove kognitivne orijentacije.

Arhitekta i teoretičar antičkog Rima Marko Polio Vitruvije, u prvom veku nove ere istakao je da se vredovanje zgrada razmatra sa tri strane: po kvalitetu, po lepoti i po rasporedu. „Kada se gleda na raskošno izvedenu građevinu, hvaliće gospodara koji je uložio veliki trošak. Kada paze na brižno izveden rad, odobravaće izradu majstora, a kada građevina ima prijatan oblik zbog proporcijskih i simetrijskih odnosa, tada će hvala pripasti arhitekti“.1

1Vitruvije (Marcus Polio Vitruvius): Deset knjiga o arhitekturi (III izdanje), ’’Građevinska knjiga’’, Beograd, 2006.,str. 135.

2

2. KULTURA INTEGRISANJA

U manadžmentu ljdskih resursa nas interesuje ne samo stupanj integrisanosti pojedinaca u datoj organizaciji, već i smer promena koji su u toku, tj. da li se oni nalaze u trendu približavanja organizaciji ili u trendu udaljavanja od nje. Posebno nas interesuje kakva je njegova kognitivna orijentacija i kako se na nju moze uticati, odnosno kako preko te kognitivne orijentacije možemo uticati na stabilizovanje ponašanja približavanja ili na zaustavljanje ponašanja udaljivanja.1

2.1 Mogućnosti menjanja kulturnih obrazaca

Iako u širem smislu sve nihevioralne i nebihevioralne psihološke varijable uključene u procese integrisanja ili dezintegrisanja, čine njihove komponente, ipak neke možemo izvdvojiti kao jezgro ovih procesa a neke kao njihov kauzalni konteks, ili globalne prediktore i regulative. Tu pre svega spadaju elmenti organizacione kulture, jer je ona relativno nezavisna od pripadnosti određenoj organizaciji, dok integrisanost ljudskih resursa posmatramo prvestveno kao vrstu onosa pojedinaca prema određenoj organizaciji u kojoj su zaposleni.

Mnogo je teže, međutim, pitanje da li elementi organizacijske kulture zaista mogu biti regulativi organizacijske integrisanosti, odnosno, da li svojim intervencijama možemo postići smišljeno menjanje kulturnih obrazaca organizacijskog ponašanja, da bi smo uticali na integrisanje ljudskih resursa. Prema onom čemu nas uči čitava kulturna antropologija, kulturni obrasci ponašanja, kao plod kreativnosti mnogih generacija, ili baština koju ranije generacije ostavljaju kasnijim generacijama, veoma se sporo oblikuju i takođe teško i sporo menjaju.2

Na rešenje problema menjanja organizacijske kulture u funkciji upravljanja procesom integrisanja ljudskih resursa. U ovom istraživanju, ukazuje naša hipoteza o organizaciskoj multikulturalnosti i hipoteza o biranju kulturalnih obrazaca organizacijskog ponašanja. Radi se u stvari o hipotetskom okviru istraživanja koji bi se mogao opisati u nekoliko tačaka:

1. Organizacijska multikulturalnost znači da mentalitet aktuelnih kao i potencijalnih članova organizacije, kao pojedinaca i kao grupa, uključuje mnoštvo kulturnih obrazaca organizacijskog ponašanja, od kojih su neki bihevioralno aktuelni, a neki latentni;

2. Obilje takvih obrazaca ponašanja je, ne uvek vidljiv, ali dragocen, segment ljudskih resursa, koje članovi organizacije nose u sebi, kao svoju kulturnu baštinu iz tekovina svetske industrijske civilizacije ili iz lokalnog kulturnog miljea;

3. Organizacijska multikulturalnost, između ostalog, znači da u mentalitetu ljudskog sastava i ljudskog okruženja svake organizacije, paralelno postoje i integrativni i dezintegrativni kultularni obraci organizacijskog ponašanja;

4. Dobro ili loše upravljanje organizacijom, ekonomska kriza ili ekonomski prosparitet, mogu dovesti do aktiviranja jednih i do marginalizovanja drugih kulturnih obrazaca organizacijskog ponašanja.

5. Uobličavanjem određene poslovne filozofije, rukovodsto organizacije, ili lideri razvoja privrede u tranziciji, mogu birati i ativirati već postojeće

1O integrisanju, dezintegrisanju i ponašanju udaljivanja videti u knjizi Čikić, B. (2003): op.cit. str.113 –131;2Ovaj odeljak je preuzet iz rada Čukić, B. (2002): Organizacijska multikulturalnost i dinamika integrisanja ljudskih resursa, u publikaciji Čukić, B. I Franceško, M. (priređivači) Organizacijska multikulturalnost i evropski indetitet, (tema broja Ličnost u višekulturnom društvu, vol. 4/2002) Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za psihologiju, str. 13 i 14;

3

inegrativne kulturne obrasce,mogu pokrenuti njihovo inoviranje i obezbediti njihovo stabilizovanje;

6. Ovim liderima i rukovodstvima, odnosno organizacijama, dakle, nije neophodno ulaženje u problematično masivno menjanje organizacijske kulture već je dovoljno da prepoznaju i aktiviraju najbolje modele integrativnog ponašanja, u kulturi raspoloživih ljudi.

2.2 Modaliteti organizacijske integrisanosti

Postojanje organizacijske multikulturalnosti i njenog iticaja na integrisanost ljudskih resursa, potvrdili su rezultati koje smo 2002. g. dobili na uzorku od 880 zaposlenih u 6 raznovrsnih domaćih radnih organizacija.1

Jedan od osnovnih rezultata istraživanja bio je utvrđivanje dva dominatnija modaliteta organizacijske integrisanosti, odnosno dezintegrisanosti zaposlenih, koji su kao posebne dimenzije indetifikovani faktorskom analizom.

Prvi modalitet, odbojnost prema poslu i organizaciji predstavlja dimenziju organizacijske dezinegrisanosti, a najbolje ga opisuju sledeće manifestne varijable:

Razočaran sam što sam uopšte prihvati da radim ovaj posao. Uopšte ne volim svoj posao. Svaki radni dan mi igleda beskrajno dug. Najčešće prisiljavam sebe da idem na posao. Kada sam se odlučioda radim u ovoj organizaciji učiniosam svoju najveću

grešku.Drugi modalitet odanost organizaciji i ljubav prema poslu predstavlja

dimenziju organizacijske inegrisanosti, a najbolje ga opisuju sledeće manifestne varijable:

Sa ponosom govorim drugima da pripadam ovoj organizaciji. Za mene je ovo najbolja od svih mogućih organizacija u kojoj bih mogao

raditi. Veoma mi je drago što sam između svih ostalih organizacija izabrao baš

ovu da u njoj radim. Smatram da su ciljevi i vrednosti do kojih ja držim, vrlo slični ciljevima i

vrednostima do kojih se drži u ovoj organizaciji. Ova organizacija me motiviše da posao u njoj obavljam najbolje što mogu.

2.3 Kulturni obrasci organizacijskog ponašanja

Baterija instrumenata za merenje organizacijske kulture je, pored uobičajenog ispitivanja organizacijskih vrednosti, uključivala i ispitivanje opažanja organizacijskih usluga, opštih interesovanja i lokusa kontrole u organizacijama. Faktorskom analizom je ekstrahovano 13 faktora prvog reda, koji su interpirani kao indikatori različitih kulturnih obrazaca organizacijskog ponašanja. Pregledom 7.1 prikazani su ti faktori iskraćena lista manifestnih varijabli koje ih najbolje opisuju.

7.1 Faktori organizacijske kulture

OK-F1: Zalaganje i saradnja radi prosperatiteta

1Radi se o rezultatima istraživanja pod nazivom ’’Psihološki regulativi integrisanja dezintegrisanih ljudskih resursa privrede u tranziciji’’ (projekat 1336 MNTR Srbije), koje je sproveo autor sa timom saradnika na prjektu.

4

OK-F2: Zarađivanje i pravljenje karijere ličnim kvalitetima OK-F3: Poštovanje obaveza, planiranje i timski radOK-F4: Poslovno, organizacijsko i profesionalno usmerenjeOK-F5: Usmerenje na podršku uticajnih ljudiOK-F6: Usmerenje na sticaj okolnosti i situacijuOK-F7: Usmerenje na mistiku i fantastikuOK-F8: Usmerenje na moderna zadovoljstvaOK-F9: Usmerenje na domaćinstvo i porodicuOK-F10: Usmerenje na racionalnost i tehnologijuOK-F11: Ponašanje najivnog radnikaOK-F12: Usmerenje na kulturu, umetnost i psihologijuOK-F13: Samostalno ali decentralizovano rukovođenje

2.4 Kulturna uslovljenost integrisanja

Regresionim analizama je utvrđen jak uticaj prikazanih faktora organizacijske kulture na dva faktora organizacijske integrisanosti: na odbojnost prema poslu i organizaciji i na odanost organizaciji i predanost poslu. Ove analize su pokazale da neki kulturni obrasci organizacijskog ponašanja uslovljavaju dezintegrisajne, a neki integrisanje, ljudskih resursa. U tom smislu govore statistički značajni korelati modaliteta organizacijske dezintegrisanosti, prikazani pregledom 7.2.

O istoj uslovljenosti ali u obrtnutom smeru govori i prikaz statistički značajnih korelata organizacijske integrisanosti, dat pregledom 7.3.

Pregled 7.2 KORELATI

ODBOJNOST PREMA POSLU I ORGANIZACIJI

ZALAGANJE I SARADNJA RADI PROSPARITETAPONAŠANJE NAJAMNOG RADNIKA

USMERENJE NA MODERNA ZADOVOLJSTVAUSMERENJE NA MISTIKU I FANTASTIKU

POŠTOVANJE OBAVEZA, PLANIRANJE I TIMSKI RADUSMERENJE NA KULTURU, UMETNOST I PSIHOLOGIJU

USMERENJE NA RACIONALNOST I TEHNOLOGIJU

5

3. KULTURA SRPSKE KUĆE

Pregled 7.3 KORELATI

ODANOST ORGANIZACIJI I LJUBAVI PREMA POSLU

USMERENJE NA RACIONALNOST I TEHNOLOGIJUZARAĐIVANJE I PRAVLJENJE KARIJERE LIČNIM

KVALITETOMZALAGANJE I SARADNJA RADI PROSPARITETA

USMERENJE NA PODRŠKU UTICAJNIH LJUDIPONAŠANJE NAJAMNOG RADNIKA

POŠTOVANJE OBAVEZA, PLANIRANJE I TIMSKI RADPOSLOVNO, ORGANIZACIJSKO I PROFESIONALNO

USMERENJE

6

Srednjovekovni oblici sela uglavnom su domišljeni i praktikovani, ako je to konfiguracija zemljišta dozvoljavala, preko geometrijskih formi:

- urošeno selo;- selo sa raskršćem; - selo sa zajedničkom opštinskom zemljom;- okruglo selo.Naši seljaci su takve arhitektonske – graditeljske forme, i praktično, dobro

znali. Kod starih sela, vidljivo je to i danas, kao i kod današnjih novih sela. Ali drugačije i nije moglo biti.

Kada istražujemo prošlost srpske seljaćke kuće kao materijalnog objekta, onda početak naših istraživanja ide od konkretnih materijalnih dokaza, pa sve do kuća koje se, od starosti “jedva drže“, odnosno samo što se ne sruše, a još uvek ih možemo videti u našim, najčešće zabačenim, pa i napuštenim selima. Kad istražjemo prošlost srpske seljačke kuće shvaćena kao duhovni objekat, onda početak našeg istraživanja ide od normalnih opšte civilizovanih saznanja različitih nauka o kući obuhvaćenih najpoštovanijim pojmom arhitekture. Mada nije mudro razdvajati koncept kuće kao materijalnog i kao duhovnog objekta, mi uvek moramo imati na umu one koji su srpsku seljačku kuću gradili za koje je građena, koji su u njoj živeli. A to su srpski seljaci.

Sredstva za konstrukciju i građu kuće uzimana su iz prirodnog okruživanja gde je bilo više kamena, pravljene su kamene kuće. U brdsko – planinskim predelima u kojima je bilo obelje drveta, pravljene su drvena kuće. Na ravničarskim terenima, gde nije bilo lako nabaviti kamen ili drvo, kuće su pravljene od naboja – jer je zemlje i pleve bilo u izobilju.

Uslovljeni predelom, srpski seljaci nastajali su oblik kuće prilagoditi upravo predelu i klimi, ali i svojim potrebama, veličini porodice, svojoj etici i svojoj estetici. Npr. Nagib krova bio je uslovljen klimom, a vrsta krova (najčešće na četiri vode) i duhovnim shatanjima. Bez dimnjaka i sa dimnjakom, u početku kruženja, pa kvadratna, a ne pravougaona osnova – samo su neka od velikih značenja koja su praktikovana pri gradnji srpske seljačke kuće, ali mi danas još uvek nismo u potpunosti sigurni da li je to egipatstvo, pitagorejstvo, „čista grčka“u srpskoj seljačkoj arhitekturi.

Srpski seljak u gradnji kuće, bar kad govorimo o prošlosti, nikada nije bilo grandoman. I kad je u materijalnom smislu mogao praviti veliku kuću on to nije radio. Šta će mu? Čemu dodatni trud? Za pokaz?! On je i tako najveći deo dana provodio gradeći zemljorad. Bitno je bilo držati osnovnu meru potrebnu za život – a to je veličina porodice. Veličina porodice bila je osnovna mera površine srpske seljačke kuće.

Etika srpske kuće značila je bratstvo sa ukućanima tj. porodicom ili sa porodicama iz drugih kuća u selu. Ona je značila poštovanje žene, poštovanje starih i ljubav prema podmlatku odnosno napretku. U kući, pod krovom, nisu se smele govoriti ružne reči. Srpska seljačka kuća zapravo bila je jedan mali hram u kome su živeli uvek i samo Hristu Spasu pokorni seljaci. Etika srpske seljačke kuće, naročito uz guslarskim krajevima, podrazumevala je seljački prost muzički instrument, ali duhovno izuzetno moćan koji je jedan od najvećih vaspitnih, nacionalnih duhovno – slobodarskih institucija našeg naroda, naroda koji je znao za blagotvorni uticaj muzike na čoveka – naročito ako ih sluša cela porodica oko jednog ognjišta. U kući je kod srpskog seljaka visila i ikona. I kandilo sa svećom plamenom večno živim. Srpski seljak sedeo na stocu – tronošcu jeo sa tronožne sinije.

Estetika srpske seljačke kuće ogledala se u opštem izgledu i proporcijama tako i u ornamentima: kamena kuća – kemeni ornamenti; drvena kuća – drveni ornamenti; kuća od naboja – likovni ornamenti.

7

Jovan Cvijić1je isticao da je prava faza kod svih Južnih Slovena jednodelna kuća tj. kuća sa jednom prostorijom na sred koje gori vatra. On je naziva sibara. To je kuća kupastog oblika na kružnoj osnovi.

Iako se ne može tačno odrediti kako su prave sibare nastale, činjenica je da ih je gradila “puka sirotinja“ još u tursko vreme na našim prostorima.

Pored sibire, druga, takođe primitivna kuća bile su zemunice tj. veštačke nečine izdubljene u lesu (gde lesa, naravno, ima). Takođe su to stanovi za sirotinju. Jedna prostorija okruglog ili četvrtastog oblika. Još su se zvale i burdelji.

Kasnije, u transformacija uslovljenim razvojem, mozemo govoriti o brvnari ili čatmari. Ona je bila glavna kuća Srbije seljačkog društva. To je kuća u krajevima gde ima šume. Od Save i Dunava pa sve južnije. Nastaje najčešće na krčevini ili žaru. Dobre zapise o njoj ostavio nam je Vuk Stefanović Karadžić.

Moravska kuća predstavlja poseban tip srpske seljačke kuće karakterističan za vreme kada su se u Srbiji osetili prvi vetrovi industrijske revolucije. Ona je u preseku kvadratna, od pleteri ili ćerpića sagrađena i pokrivljena ćeremidom ili krovinom. Sastoji se od doksata, kuće i sobe. I ima karakteristični pleteni kupasti dimnjak širi dole nego gore. Kad je natkriven, zove se komin, a kada ne – onda gologlavi. Oko moravske kuće nema vajata. Vezana je najviše za sela zbijenog tipa kao što je brvnara vezana za sela razbijenog tipa. U Šumadiji su Moravku uglavnom gradili majstori pečalbari.

Naš veliki naučnik Jovan Cvijić pristapao je kući kao antropološkom predmetu, geografskom predmetu, kulturnom predmetu i kao istorijskom predmetu.

U drvenoj religiji, smatralo se (u okviru kulata predaka) da je kućni prag isto što i grob i da se pod pragom nalaze seni predaka.

Kroz dimnjak izlazi dim što je život naš. Izlaze kroz njega (i ulaze) duše. Uz dimnjak se zato stavljala, od njega viša, drvena motka na kojoj je bila kićanka, drvena jabuka i drvena krila.

Nećemo pogrešiti ako saopštimo da je stara srpska kuća bila i u znaku trojstva. To su tri svečanosti: prvi gradnji temelja, pri podizanju krova (koji se venčanicama „venčava“ za telo kuće), te svečanosti pri useljenju. To je i blagosijanje, posvećivanje, pa veselje. Troženje verige i sa tri kraka žarač, tronožac sinija i tronožac. Nije da nije imalo drveta. Nije ni veliki trud bio napraviti četvtu nogu. Ali je tu ipak simbol Svetog trojstva. I Pitija, proročica u delfima , samo da podsetim, sedela je na tronošcu!

Srpske seljačke kuće nije moglo biti bez domaćih životinja. Naša stara milozvučna, redna i duboko smislena reč za domaće životinje je: blago.

Pa i stršilo na njivi je jednom najdubljem simboličnom smislu, zapravo je simbolizovao čuvara, kao obučeni krst, odnosno bog.

A da li je kuća „mogla bez šume“? nije, nikako.Šuma je u našem narodu shvatila kao ždrebica koje je naš seljak krotio, ali se

ona nikad nije dala ukrotiti. I kad joj je vatrom krotio, opet se iz pepela rađala nova „ptica Feniks“.

Evolucija kuće je evolucija čovekovog mentalnog sklopa, ali i sveopštih društvenih, tehničko – tehnoloških, saznajnih promena. Sa aspekta pristupa savremenosti, možda najveća dekadencija našeg graditeljskog nasleđa bila je sedamdesetih godina prošlog veka, u periodu bune izgradnje kada su se počele pojavljati.

Ibarska magistrala koja prolazi kroz prelepe seoske predele naše Srbije pravi savremeni simbol našeg “ne stila“. Izložba na otvorenom svih stilova gradnje od čuvenog našeg “stila bez stila“, jer smo stare stilove napustili, a “novi“ nismo

1Jovan Cvijić, navedeno delo, str. 157 – 299.8

formirali. Ako ipak posmatramo Ibarsku magistralu (da se malo našalim) u kontekstu globalnih shvatanja o postojanju i favorizovanju koncepcije šest milijardi istina i stilova – onda to ipak znači da smo mnoge pre svih drugih znaličkih, unapred, praktično projektovali budućnost u koju drugi tek kreću.

4. ZAKLJUČAK

9

Najzad umesto prodrobnijih komentara o upotrebljivosti ovih rezultata, završićemo rad jednom opaskom o tome kako je kompanija “US Steel Srbija“ reagovala na masivnu štrajkačku inicijatvu, prošle godine u Smederevskoj železari. Najpre smo u novinama i na televiziji gledali žestoke izlive ograničenja mase radnika sa zaštitnim radnim šlemovima. Snažne figure, jaki vratovi, beli zubi, sevanje očima. Onda su bili tvrdi pregovori sa zadrškom, pa onda postignuta saglasnost. Kompanija je, kako sam razumeo, dala je nešto više nego što su radnici zahtevali. Kao da je postalo važno za razbiti imidž eksploatora. A onda su se po Smederevu a i šire pojavili bilbordi na kojima piše “novo lice srpskog čelika“. Opet ona snažna lica, ali nasmejana, opet radni zaštitni šlemovi ali pod US Steel amblemima, i uz rehibilitovanu Srbiju.

Ja se ipak nadam da će naš budući srpski seljak biti i veći konzument kulturnih vrednosti i aktivni učesnik u njihovom stvaranju. I da će biti mnogo obrazovaniji i prosvećeniji. I etičniji. Bio – etičniji. I eko – tečniji. I da će praviti kuću za vlastite potrebe uvažavajući meru reljefa i klime (životne okoline), meru tradicije i meru njegove porodice.

LITERATURA

10

[1] Prof. dr Čukić, B., Inegrativni Menadžment ljudskih resursa, ICIM+ – Izdavački centar za industrijski menadžment, Kruševac, 2004.

[2] Prof. dr Trifunović, S., Besede o našoj kući

11