Komutacioni sistemi
JU SREDNJA ELEKTROTEHNIKA KOLAVASO ALIGRUDI PODGORICA
STRUNI RAD
KVALITET I PARAMETRI PREZENTACIJEMULTIMEDIJALNOG SADRAJAMentor :
Kandidat:dipl.ing.el.Radovan Boovi Batri Madarovi S4GPodgorica, Maj
2015.S A D R A J
Strana
Uvod31. SLIKA42. ZVUK823. VIDEO1
Zakljuak17Literatura18
UvodMultimedija je zajedniki naziv za medije koji kombinuju vie
tipova pojedinanih medija, da bi se stvorila jedna cjelina. U
obinom govoru multimedija najee znai interaktivni raunarski
projekat u kome se koristi film, tekst i zvuk. Multimedija je ve
due vrijeme oko nas i upotrebljava se u razliitim okolnostima,
ukljuujui korporacijske prezentacije, edukativne aktivnosti i
reakciju u obliku video igara. Smatra se da je multimedija postala
fenomen savremenog drutva, koga posmatramo kao sredstvo u procesu
interakcije oveka sa okruenjem.
Multimedija svojim postojanjem i napretkom postavlja nove
izazove i granice razvoju tehnologije, jer se pojavljuje potreba za
brim prenosom signala, efikasnijim nainom kodiranja i kvalitetnijim
prikazom. Multimedija nalazi iroku primenu skoro u svim oblastima a
jedan od njih su i Web prezentacije. U ovom radu pokuau da objasni
na koji nain je mogue da se multimedijalni sadraj prikae na jednoj
HTML strani i kako e on uticati na vizuelni doivljaj korisnika.
Smatra se da je multimedij postao fenomen savremenog drutva,
koji u najuem smislu moemo posmatrati kao papir, vazduh,
elektromagnetno polje putem kojih se prenose informacije, a u
najirem sredstvo u procesu interakcije oveka sa okruenjem. Ako se
podaci koji se unose u medij posmatraju kao energija koja deformie
prostorno vremensku strukturu, onda ovek taj "signal" moe da uoi,
tj. detektuje i to svojim ulima (sluh, vid) ili posredno, preko
ureaja koji informaciju pretvaraju u oblik koji ovek moe da
detektuje. Multimediji su sloeni tehniko tehnoloki
sistemi(telekomunikacioni sistemi, raunarske mree i sl.). Zapravo
njihov razvoj je tijesno povezan sa tehniko-tehnolokim
razvojem.
1. Slika
Glavni cilj kada radite sa grafikom je da zadrite odgovarajue
veliine a da pritom ne rtvujete kvalitet. Razumijevanje postojeih
formata fajlova koji se koriste za grafiku na webuje osnova. Osim
toga, jedan od bitnih faktora za konstruisanje web sajta je potreba
za visokokvalitetnom dobro dizajniranom grafikom.
GIF je format fajla koji upotrebljava tip kompresije koja se
naziva lossless (najmanji gubitak kvaliteta). Kompresija je
bazirana na komplikovanom matematikom algoritmu koji radi tako ro
proverava koliko slika upotrebljava istu boju.
GIF je ogranien na maksimalno 256 boja, pa je prema tome
rezultujui numeriki obrazac veoma specifian. Ako imate 15 nijansa
plave u okviru grafike koja je snimljena u GIF formatu, to se
prevodi u 15 pojedinanih ablona. Ako postoje vie od 256 nijansi
algoritam kompresije mora da odlui koja nijansa e biti
izostavljena. Ovo se odreuje ograniavanjem boje koja se najmanje
pojavljuje.
JPEG dozvoljava visoki kvalitet kompresije, dok istovremeno moe
da sadri milione boja. JPEG definie lossy metod kompresije.
Algoritam se bazira na uklanjanju podataka za koje se ispostavlja
da su nebitne, a prazna mesta se popunjavaju informacijama koje
treba da budu sauvane. JPEG metod izvodi ovu kompresiju tako to
dijeli podatke na slici na pravougaone djelove prije nego to se
primeni algoritam. JPEG format je dizajniran prije svega za rad sa
fajlovima koji imaju veliki broj boja.
PNG format je definisan tokom 1995, i 1996, godine da bi bili
nadvladani problemi zbog autorskih prava GIF formata koji je tada
postojao. Kao i GIF, PNG upotrebljava lossless kompresiju. Jedna od
velikih prednosti po kojoj PNG nadmauje GIF kompresiju je mogunost
smetanja slike koja obuhvata alfa kanal. Ovo omoguava odgovarajue
smanjivanje prelaza, eleminiu se otre ivice oko fontova i slika i
dozvoljava se kreiranje transparentnih slika.
Dodavanje slike na web stranama je prvi korak naprijed od
jednostavnog formatiranja dokumenta u svetu dizajna. Slike dodaju
identitet, boju, oblik i prisustvo. Upotrebom oznake moete
postaviti sliku na web stranicu. Da biste prikazali sliku oznaka
treba da sadri atribut src, koji itau predoava putanju do datoteke
sa traenom slikom.
Mnogi atributi moga da budu dodati oznaci img da bi bio
kontrolisan nain na koji pretraiva kontrolie sliku. Ovi atributi
obuhvataju sledee:
src=x - Ovo je atribut ya iyvor koji se upotrebljava ili sa
apsolutnim ili relativnim URL-om koji ukazuje na lokaciju
slike.
width=x Ovim atributom se dozvoljava da pretraiva preddefinie
irinu koja je potrebna za sliku.
height=x Ovim atributom se dozvoljava da pretraiva preddefinie
visinu koja je potrebna za sliku.
border=x Ovaj atribut se koristi za dodavanje ili uklanjanje
okvira oko slike.
align=x Moete da poravnate sliku na strani horizontalno i
vertikalno upotrebom ovog atributa.
alt=opis slike Ovaj atribut obezbeuje tekst za itae koji ne mogu
da prikau sliku. Rezervni tekst itai koriste i kao tekst koji se
prikazuje u blizini pokazivaa mia na ekranu kada je on na
slici.
hspace=x Horizontalni prostor se upotrebljava za dodavanje
prostora, sa numerikom vrednou oko horizontalne ose slike.
vspace=x Vertikalni prostor definie razmak slike uz vertikalnu
osu.
U nastavku rada prikazana je slika vjebe sa postavljenim slikama
i kompletan kod.
Slika 2. Vjeba 1 slika
MOJ I TVOJ PARTIZAN IZNAD MORA OBLAKA
TEKST
ZVUK
SLIKA
VIDEO
Literaturom protiv prosjecnih i odvratnih!
Elektrotehnicari vole Partizan
2. ZvukPostavljanje audio fajlova na web stranici moe dodatno da
oivi web sajt. Prilikom postavljanja audio fajlova treba obratiti
panju na njegovu veliinu. Uvijek treba smanjiti audio fajlove to je
vie mogue. Jedan od vanih faktora koji direktno utie na veliinu
fajla je kvalitet. Kvalitet zvunog zapisa dosta varira i formati
odreenih fajlova su boji za bolji kvalitet audio zapisa.
Via frekvencija odmjeravanja i rezolucija zahtevaju vie prostora
i vei propusni opseg. Morate da odluite da li elite da rtvujete
prostor na disku i propusni opseg i korist kvaliteta audio fajlova.
Audio zapisi duine od jednog minuta koji je 8-bitni mono zapis, sa
frekvencijom od 8 KHz ima veliinu oko 150 KB, a 16-bitni stereo
fajl koji je odmeravan sa frekvencijom od 44.1 KHz moe da ima do 10
MB. Ponekad e manji kvalitet audio fajla ispuni oekivanja
posetilaca sajta.
Audio formati koji se najvie upotrebljavaju su:
- WAV
Kao odgovarajui format za Microsfot i IBM, najvie se koristi na
Windows platformi. Podran jeod strane svih raunara sa operativnim
sistemom Windows, i svih popularnih web browsera. radi se o formatu
baziranom na RIFF specifikaciji koja govori o nainu uvanja
(memorisanja) multimedijalnih datoteka.
- MP3 (MPEG)
Jedan od svakako najrairenijih standarda zvunih zapisa u svetu
je svakako MP3 (MPEG-1 Audio Layer 3) format zapisa. To je
tehnologija kompresije audio signala koja je u stanju da fajl za
digitalni audio svede na oko 10% svoje veliine, uz samo neznatan
gubitak u kvalitetu zvuka.
- MIDI
Za razliku od drugih formata Musical Instrument Digital
Interface (MIDI) nije specifikacija za digitalni audio zapis. MIDI
datoteke neuporedivo su manje od svih pre spomenutih datoteka
upravo zbog injenice da se u MIDI datotekama uvaju note i mnotvo
parametara, a ne uzorkovani zvuk. Naravno, zbog toga je kvalitet
reprodukovanih MIDI zapisa daleko manji od uzorkovanog zvuka.
- RMF
Rich Music Format je relativno nov format koji se emituje na
Beatnik programu. RMF upotrebljava Java Script da bi dodao audio
fajl web strani, a ti fajlovi su dosta mali i brzo se uitavaju. Ako
korisnik nema ovaj program za emitovanje onda jednostavno nee moi
uti muziku.
Postoje dva naina na koje moe da se postave audio zapisi na Web
sajt i koji e biti odgovarajui za pretraivae: upotrebom oznake
sidra i pomou elementa embed. Upotreba elementa sidra je ista kao i
smjetanje linka u okviru dokumenta:Pusti pjesmu
Ako upotrebljavate ovaj metod korisnici e moi da snime fajl na
svoj raunar. Ako elite da se audio zapis prikae na strani sa
ostalim sadrajem morate da upotrebite element embed. Upotreba
oznake embed je slina kao i upotreba oznake img. Meutim oznaka
embed zahteva da imate instalirane odreene dodatke inae neete moi
da pustite pjesmu.
