lbizmok

559

laks1 ~k] obua; ~t felhz nazuti [-ujem]/nazuvati, obuti/obu-vati, staviti/stavljati obuu na nogelbboltozat [~a, ~ot] p svod stopalalabda [~ja, ~t, Ak] lopta

labdatads [~a, ~t, ~ok] sp predaja loptelabdatvtel [~e, ~t] sp primanje loptelabdabels [~t] unutranja guma loptelabdacs [~a, ~ot, ~ok] orv pilulalabdakezels [~e, ~t] rukovanje loptomlabdargs [~a, ~t] fudbal, nogometlabdarg I. mn (labdargsra vonatkoz) fudbalski, nogometni; (labdargkra vonatkoz) fudbalerski, no-gometaki; II. fn [~ja> ~t, ~k] fud-baler, nogometalabdarg-bajnoksg [~a, ~ot] fudbal-sko/nogometno prvenstvolabdarg-csapat [~a, ~ot, ~ok] fud-balski/nogometni tim, nogometna momadlabdarg-felszerels [~e, ~t, ~ek] fudbalerska/nogometaka opremalabdarg-mrkzs [~e, ~t, ~ek] fud-balska/nogometna utakmicalabdargplya [~ja, ~t, ~k] fudbal-sko/nogometno igralitelabdarg-szvetsg [~e, ~et] fudbal-ski/nogometni savezlabdaszed [~je, ~t, ~k] sp skuplja/ sabira loptelabdziik [~ott, ~zk/~zon] loptati selbdobogs [~t] topot(anje), batlbfej [~e, ~et] stopalolbfk [~e, ~et] (autn) nona konicalbgyakorlatok [~at] sp vebe nogamalbikra [~ja, ~t] list (na nozi), lisnja-a, linjaalabilis [~at; ~an; ~abb] labilan [-Ina]; (bizonytalan egyensly) labav,_ nestaloen; (ingatag) nepostojan," nestalan [-Ina]; (kzel ll az sszeomlshoz) sklon padulabirintus [~a, ~t] 1. lavirint, labirint,

zgrada sa zamrenim hodnicima; 2. orv (bels fl) labirint lbizmok [~at] miii noge lbjegyzet [~e, ~et, ~ek] fusnota, podnona napomena/primedba/za-beleka lblendts [~t, ~ek] sp, tnc zamahnogelbmoss [~t] pranje nogu lbmozgs [~t] sp pokret nogu lbnyom [~a, ~ot, ~ok] stopa laboda [^,t, ^,k] nv laboda lbol [~t, ~jon] (vzben) gazitr laborns [~a, ~t, ~ok] laborant laboratrium [~a, ~ot, ~ok] laborato-rij(a)laboratriumi: ~ mrleg laboratorijska vaga; ~ vizsglat laboratorijska analiza, laboratorijsko isn;tivanje, laboratorijski pregled lbos [~a, ~t, ~ok] ld lbas lbszr [~a, ~t] krak, golen, golenica,golenjaa lbszrcsont [~ja, ~ot] orv kost pot-kolenicelbszrvdff [~je, ~t, ~k] sp nazuvaa, nazuvak [-vka], dokolenica, gamaa, kamae tb, kamane tb lbtart [~ja, ~t, ~k] podnona klupica, podnoje; sp (csnak) odupi-ra; (csnakon, kerkpron) podnona klupica, klupica za noge, podno-nica, podnona preaga; (gpen) uporite za nogel'itrs [~e, ~t, ~ek] prelom noge lbtrl [~je, ~t, ~k] otira (za noge) lbujj [~a, ~at, ~ak] noni prst[tb -ti]lbujjhegy: ~en ll stajati [stojim] naprstima; ~en megy ii [idemj naprstima; ~re ll stati [-anem] naprste, ispeti [-pnem v -penjem] selbzsk [~ja, ~ot, ~ok] natikaalacikonyha [^,ja, ^t, *k] prvarnica,tandara lacipecsenye [^ije, ~t, -ije] ciganskopeenje lda [~ja, ^it, rk] sanduk, koveg,krinjaladik [~ja, ~ot, ~ok] amac [-mca], un, unak [-nkaj; ajka trt

ldik [~ja, ~t, ~k] sandue [-eta],kovei lger [~e, ~t, ~ek] kat logor, logorite,tabor, lagerlgy I. mn [~at; ~an; ~abb] mek, blag; II.fn [~a]feje ~a teme; (szl:) bentt mr a feje ~a nije vie dete; nem esett a feje ~ra nije pao na teme [-ena] v na glavu lgyk [~a, ~ot] orv slabina, babuina,poboina; prepona rg lgyksrv [~e, ~et] slabinska kila lgyny [~e, ~t] orv meko nepce lgyt [~ott, ~son, ~ani] (u)mekati (u)mekavati; fmet ~ temperirati v omekati metale lagymatag [~ot; ~on; ~abb] mlak,mlitavlgysg [~a, ~ot] mekoa, blagost lgyszv: ~ on(a) je meka srca lgytojs [~a, ~t, ~ok] rovito jaje[-eta] lgyul [~t, ~jon] smekati, postajati[-jem] mekim/mekim lgyvas [~at] kovno/meko gvoe lgy vz [-vizet] vegy meka voda laikus I. fn [~a, ~t, ~ok] 1. laik, nestrunjak- 9 vall svetovnjak; II. mn laiki, nestrunjaki lajhr [~ja, ~t, ~ok] Wlenivac [-vca] Lajos [~t] Ljudevit, Luj, Lujo, Lau, lajstrom [~a, ~ot, ~ok] spisak [-ska],popis, registar [-tra], tefter lajtorja [rCja, At, ^k] np, ld ltra lak [~a, ~ot, ~ok] rg stan, vila, dvorac [-rca], letnikovac [-vca]; nyri ~ teferilakj [~a, ~t, ~ok] 1. lakej, lakaj, sluga /;/podvornik/momak [-mka] u uniformi; 2. tv udvorica, ulizfta laklyos [~at; ~an; ~abb] podesan [-sna], udoban [-bna], prikladan [-dna] za stanovanje laks [~a, ~t, ~ok] stan; lland ~ stalni stan; bekltzhet ~ stan za useljenje, useljiv stan; btorozott ~ stan s nametajem, nameteni stan; kiad ~ stan za izdavanje; levlasztott ~ podeljen stan; ~ s ellts stan i hrana/opskrba; ~t kiad iznajmiti/iznajmljivati [-ljujem] stan,

laks-561dati/davati [dajem] stan pod najam jlaks- stambenilaksbrl [~Je> ~t, ~k] zakupac [-pca] stana, stanarlakscsere [~je, ~t, ~k] zamena stanalakspts [~t] stambena izgradnja, graenje/zidanje stanovalakspt: ~ szvetkezet zadruga za izgradnju stanovalakshiny [~t] nestaica stanovalakshlrdets [~t, ~ek] oglaavanje stanalakshivatal [~a, ~t] stambeni uredlaksnsg [~et] nestaica stanovalakskarbantart: ~ ktsz zanatskopro-izvoaka zadruga za odravanje stanovalakskiutals [~a, ~t] dodeljivanje stanalakslevlaszts [~t] odvajanje/podela/ deoba stanalaksszvetkezet [~e, ~et, ~ek] stambena zadrugalaksvltoztats [~t] promena stanalaksviszonyok [~at] stambene prilikelakat [-ja, ~ot, ~ok] lokot, katanac [-nca]; (bevsett, rerstett) brava; ~ alatt tart vmit drati [-im] to zatvoreno v pod kljuem; tv ~ot tesz a szjra staviti v metnuti [-nem] lokot na ustalakatkulcs [~a, ~ot, ~ok] klju lokota/ katancalakatlan 1. nenastanjen, pust; 2. tv divljilakatos I. fn [~a, ~t, ~ok] bravar; (kulcskszt) kljuar; II. mn bravarskilakatosmunka [~ja, At, Ak] 1. (folyamat) obraivanje metala, bravarski rad/posao [-sla]; 2. (ru) bravarski proizvodlakatosmhely [~e, ~t, ~ek] bravar-nica, bravarska radionicalakbr [~e, ~t, ~ek] stanarina, kirijalakberendezs [~t] ureaj stanalakberendezsi: ~ killts izloba pokustva v kunog nametajalakbizonylat [~a, ~ot] hiv uverenje o stalnom boravitu/prebivalitulakcm [~e, ~et, ~ek] adresa (stana)560lakellakhatsi: ~ engedly dozvola stanovanja lakhatatlan [~ul] nepodesan [-sna] zastanovanjelakhat podesan [-sna] za stanovanje lakhely [~e, ~et, ~ek] prebivalite,domicil; lland ~ stalno boravite,mesto stalnog boravka/boravljenja lak|ik [~ott, ~jk/~jon] stanovati[-nujem], prebivati, nastavati, sede-ti [-dim]; ebben az utcban ~omsedim u ovoj ulici lakk [~ja. ~ot, ~ok] lak; pokost rg;btorfnyez ~ lak za nametaj lakkcip [~je, ~t, ~k] lakovane/lakirane cipele tb lakkfestk [~(j)e, ~et, ~ek] boja odlaka lakkoz [~ott, ~zon] lakovati [-kujem],lakirati, namazati [-aem] lakom lakkozott lakovan lakktska [^.ja, ^t, Ak] lakovana tana lakmroz|ik [~ott, ~zk/~zon] piro-vati [-rujem], astiti se, gostiti se,blagovati [-gujem] lakmuszpapr [~ja, ~t]vegy lakmusovpapir lak I. mn nastanjen; II. fn[~ja, ~t, ~k] 1. ld lakos; 2. stanar lakbizottsg [~a, ~ot, ~ok] kunisavetlakodalmas: ~ menet svatovi [csak tb] lakodalmi svadben, svatovski; ~ neksvatovska/svadbena pestna lakodalom [-Ima, -Imat, -lmak] svadba,svatovi tb; -Imat l svadbovati[-bujem] lakgyls [~e, ~t, ~ek] sastanak[-nka] stanara, kuni sastanak lakhz [~a, ~at, ~ak] kua za stanovanje, stambena zgrada/kua lakhely [~e, ~et] mesto stanovanja,prebivalite, boravite, domicil lakkocsi [~Ja ~t. ~k] kola/prikolicaza stanovanje lakkonyha [~ja, ~k] kuhinja-trpeza-rija, kuhinja-ruaonica lakol [~t, ~jon] ispatati,

lakomaplatiti/plaati ceh; ezrt mg ~ni fogsz I zato e jo platiti!lakoma [A\a, ^t, Ak] pir, gozba, ast, svean ruak [-kaj; lukulluszi ~ Lukulova/lukulska gozbalakomz|ik [~ott, ~zk/~zn] gostiti se, astiti se, gozbovati [-bujem]laknegyed [~e, ~et, ~ek] stambena etvrtlakos [~a, ~t, ~ok] stanovnik, itelj; vrosi ~ stanovnik grada, varoaninlakossg [~a, ~ot] stanovnitvo, puanstvo; falusi ~ seosko stanovnitvo; polgri ~ graansko/civilno stanovnitvo v puanstvo; a ~ srsg naseljenostlakossg: sr ~ gusto naseljen, sa gusto naseljenim stanovnitvomlakszoba [~ja, At, *ck] soba za stanovanjelakosztly [~a, ~t, ~ok] apartmanlaktrs [~a, ~at, ~ak] sustanarlaktelep [~e, ~et, ~ek] naselje, naseobina, kolonijalaktr [-tere, ~t/-teret] stambena povrina, stambeni prostorlakterlet [~e, ~et, ~ek] stambeno podruje (grada)lakott naseljen; ~ terlet naseljena oblast, naseljeno podrujelakozlik: [~ott, ~zk/~zon] (tv:) ki tudja mi ~ik benne ko zna ta se krije u njemulakrsz [~e, ~t, ~ek] deo [dela] stanalaktanya [~ja, At, Ak] kat kasarna, vojarnalaktat zasiavajui, zasiujui; ~ tel jelo koje zas!ujelm 1. (ime) gle! 2. hadd ~ csak! deder da vidim!La Manche-csatorna [At] fldr La-manlamentl [~t, ~jon] jadikovati [-kujem], lamentirati, jadati (se), naricati [-iem], lelekati [-eem], tuiti se na sudbinulmpa [~ja, ~t, Ak] 1. lampa, svetUj-ka; asztali ~ stona lampa; utcai ~ ulina svetiljka; 2. fenjer, far; 3. rd cevlmpabl [-belet] fitilj36 Magyarszerbhorvt

lnglmpaerny [~je, ~t, ~k] zaklon v zaslon v tit na lampi/svetiljci, abaur, senilolmpafny [~t] svetlost lampe; ~nl (j)l dolgozik) pri svetlosti lampelmpalz [~a, ~at] tremalmpaoszlop [~a, ,~ot, ~ok] stub za uline lampe, ulini fenjerlmps [~a, ~t, ~ok] fenjer, svetiljkalampasz [~a, ~t, ~ok] kat usperak [-rka]lmpzott: ~ tojs lampom kontroljsano jajelnc [~a, ~ot, ~ok] 1. lanac [-nca], veriga; 2. okovi tb ne-gve tb; ~ra ver vkit okovati [okujem] koga, sapeti [-pnem] koga u okove, vezati [veem] koga lancima; 3. mgazd, rg (terletmrtk) egy ~ fold lanac zemljelnchegysg [~e, ~et, ~ek] fldr lanana planinalnchd [~ja, -hidat, -hidak] lanani mostlnckarika [~ja, At, Ak] karikalnckereskedelem [-Ime, -lmet] lana-na/verina trgovinalncmeghajts [~a, ~t] msz lanani pogon, lanano pokretanjelncmolekula [At, Ak] vegy lanasta molekulalncol [~t, ~jon] 1. vezati [veem] lancem, prikovati [-kujem], privezati; egymshoz ~ vezati lancem jedno za drugo; 2. tv, pejor (lnckereskedelmet z) baviti se lananom trgovinomlncolat [~a, ~ot] lanac [-nca], nizlncos lanan, na lanculncreakci [~t]fiz lanana reakcijalncszem [~e, ~et, ~ek] beoug, karika/alka u lanculnctalp [~a, ~at] gusenicalnctalpas gusenini; ~ jarmu guseni-ar; ~ traktor traktor guseniar; ~ vontat teglja guseniarlndzsa [^ja, -it, Ak] koplje; tv At tr vki mellett zaloiti/zalagati [-la-em] se za kogalndzsahal [~a, ~at, ~ak] ll kopljaalng [~ja, ~ot, ~ok] (tv is) plamen;lngelme

562

lappang

563

ltsi~ba borul buknuti [-nem] plamenom; ~r lobban razbuktati [-tames-kem] se, razbukteti [-tim] se, raspaliti/ raspaljivati [-ljujem] se; tv razga-rati se, zaplamteti [-tim] (se); ~ra lobbant razbuktati, rasplamteti [-tim]lngelme [~je, *it, ^k], lngsz [~t] genij(e)lngesz genijalan [-Ina], veleuman [-mna]lngnyelv [~et, ~ek] ~ek ognjeni/ vatreni jezicilngol [~t, ~jon] (tv is) plamteti [-tim], bukteti [-tim]; ~ a szerelemtl zaplamteti [-tim] ljubavljulngol (tv is) plamen, vatren, arki; ~ szerelem plamena ljubavlngos [~a, ~t, ~ok] lepinjalngszr [~ja, ~t, ~k] kat baca plamena, plamenobacalngtenger [~e, ~t] more od vatrengvrs [~en] crven kao plamen, raarenlangyos [~at; ~an; ~abb] mlak, mlaan [-na]lanka [^.ja, At, -ik] fldr blaga kosa/ padina/nizbrdicalankad [~t, ~jn] sustajati [-jem], malaksati [-kem]/malaksavatilankadatlan [~ul] neumoran [-rna]lankadt [~at; ~an; ~abb] sustao [-ala], klonuo [-ula], iznemogao[-g'a]lanks (hegyoldal) blago nagnut lankaszt [~ott, lankasszon, ~ani] zamaratilant [~ja. ~ot, ~ok] lira, lauta, lutnja lantos [~a, ~t, ~ok] trt guslar lny... l leny . .. lanyha [-Ct; *in; ^ibb] labav, mlitav,tromlanyhul [~t, ~jon] omlitaviti, popustiti/poputati, olabaviti, smlaiti se lnyos: ~ hz dom/kua s udavaama lap [~ja, ~ot, ~ok] 1. ploa; 2. strana, list;3.(levelezlap) dopisnica, karta;4. list, novine tb; esti ~veernji list, veernje novine tb;hivatalos ~ slubene novine tb;5. (krtya) karta; 6. (szl:) ez ms

~ra tartozik to je druga pria; mindent egy ~ra tesz fel stavljati sve na jednu kockulp [~j'a ~ot, ~ok] glib, blatite, pita-lina, pitoljina; tzeges ~ tresetitelapalji: ~ jegyzet beleka v primedbaispod teksta/crte na dnu lista vstrane(aply [~a, ~t, ~ok] ravnica, nizina laplyos: ~ terlet ravna povrina,ravan [-vni], ravnica, pliak, rit[tb -tovi] lapt [~ja, ~ot, ~ok] 1. lopata;2. msz lopata, lopatica; 3. (evez)veslo laptol [~t, ~jon] (z)grtati [-rem]lopatom lpisz [~a, ~t] orv, vegy lapis, srebrninitrat lapt [~ott, ~son, ~ani] 1. tanjiti,spljotiti; 2. tv (bjik) iuuritise, prignuti [-nem] glavu, skrivati se lapkiad: ~ vllalat novinsko izdavako preduzee/poduzee lapocka [~ja, ~t] orv lopatica, pleka;~ alatti podlopatini lapockacsont [~Ja> ~ot, ~ok] lopati-na kost lapos [~at; ~an; ~abb] 1. pljosnat,ravan [-vna], plitak [-tka]; ~ sarkcip cipele sa niskim petama; ~tet ravan [-vna] krov; ~ra verraspljotiti; 2. tv banalan [-Ina],dosadan [-dna], otrcan lapos (terlet) glibast laposfog [~ja, ~t, ~k] msz kieste sapl(j)osnatim pipcima lapostnyr [~ja, ~t, ~ok] plitaktanjir/tanjur lapostet [~je, ~t, ~k] mala va,picajzla lapoz [~ott, ~zon] (knyvben) listati,prelistati/prelistavati; ~z! prevrni! lapp I. mn laponski; II. fn [~ot, ~ok]Lap, Laponac [-nca]; (no) Lapon-ka lappang [~ott, ~jn ~ani] (rejtzikvmi> kriti [-ijem] se, skrivati se;(tz, szenvedly) tinjati; betegsg ~benne krije se v tinja u njemu bolest;vmi ~ emgit neto se krije iza

toga; gyllet ~ benne u nj.. tinja mrnjalappangsl: orv ~ idszak inkubacija, inkbacioni period, inkubaciona periodalappang (betegsg, lz) skriven, potajan [-jna], latentan [-tna]Lappfld [~et] fldr Laponska, Lap-landlapszm [~a, ~ot] broj strana/stranica (u knjizi, asopisu itd.)lapszmozs [~a, ~t] paginacija, oznaivanje brojevima na stranamalapszl (marg) margina/rub lista v knjigelapszemle [^.je, ,it] pregled tampelaptudost [~ja, ~t, ~kk dopisnik/ izvestilac [-ioca]/izvestitelj litsa v novinalapu [~ja< ~t, ~k] nv lopuh, lopuac [-ca]lapul [~t, ~jri] (rejtzik) skrivati se; falhoz ~ priviti [-ijem] se v stisnuti [-nem] se v pribiti [-ijem]/ pribijati se uza zidlapzrta [At] zakljuivanje lista; ~kor pri zakljuivanju listalriiri tandara-mandara!lrma [~ja, -it] larma, galama, vika, buka, graja; pokoli ~ paklena galama, urnebesna vika; ~t csap dii [dignem] v dignuti [-nem] dreku/galamu, halabukati [-uem]lrms [~at; ~an; ~abb] buan [-na]lrmz i ik [~ott, ~zon] larmati, ga-, lamiti, dizati [-diem] buku, vikati [-viem]lrva [~ja, At, ,ik] ll larva, liinka'.sd vidi!lassacskn polagano, polako, polaga-ke, polagacko, polagaicelassan lagano, polako, sporo; csak ~! samo lagano! samo polako ! kzm ~ jrj, tovbb rsz ko lake ide, pre kui stie; ko lagano ide, dalje stie; lako, polako ide se dalekolassanknt Id lassacsknlasst [~ott, ~son, ~ani] usporiti/ usporavati; lpteit ~ja urneriti hodlasst fn [~ja, ~t, ~k] msz (szerke-

zet, berendezs) uspor, usporavaalasstott usporenlass [lassan; ~bb] spor; (csendes) tih; ~ tzn na laganoj/tihoj vatri; sp ~ gets sitan [-tna] kas; kzm ~ vz partot mos tiha voda breg ronilassul [~t, ~jon] usporavati se, poputatilassul usporen; fiz ~ mozgs usporeno gibanje/kretanje ,_lasssg [~a, ~ot] sporostLszl [~t] Ladislavlat: (szl:) ~ba vet baciti na kantar, uzimati (to) u razmatranje; minden erejt ~ba veti zapeti iz petnih ila, svom snagom angaovati se; nem nyom sokat a ~ban ne znai V rauna rnnogolt [~ott, lsson] 1. videti [-dim]; a v- f gt alig lehet ~ni kraj se jedva moe dogledati; rlk, hogy ~om milo mi je to Vas vidim; 2. lssuk! daj da vidimo! ~ja krem . . . eto, vidite . . .; vidite, molim Vas . . .; 3. mikor ~juk egymst? kada emo se videti? nem lehet ~ni tged ne da se videti; 4. ki ~ott mr ilyet? ko je to ikad video? azt szerelnm n csak ~ni! jo to bih hteo da vidim! 5. szvesen ~ rado videti/ viati koga; vendgl ~ vkit ugostiti koga; vendgl ~ vacsorra pozvati koga u goste na veeru; 6. jnak ~ vmit smatrati to umesnim; 7. napvilgot ~ izii na videlo; (sajttermk) izii/izlaziti iz tampe; 8. munkhoz ~ latiti/laati se posla; 9. (szl:) nem ~ tovbb az orrnl ne vidi dalje od nosa; se ~, se hali ni vidi ni uje; sznt se ~tam mr kt hete ve petnaest dana nisam ga ni video v nema ga ni od korova; tbb szem tbbet ~ etiri oka bolje vide nego dvalts [~a, ~t] 1. vienje; ~bl ismer vkit poznavati koga iz vienja; els ~ra na prvi pobled.; 2. (mint rzk) vid; a ~ szerve organ vidaltsi 1. vidni, oni, optiki; orv ~ zavar oni/vidni poremeaj, poremeaj vida; 2. ~ viszonyok vidljivost36*ltatlanban

564

latyak

latyakos

565

lealzltatlanban negleukeltcs [-csve, -csvet, -csvek] dogled, dalekozor, durbinlthatr [~t] vidik, horizont, obzor(je)lthatatlan [~ul] nevidljivlthat [~an/~lag] vidljiv; ebbl ~ iz ovoga se vidi, iz ovoga je vidljivolatin L mn [~ul] latinski; ~ bets latinian [-na], latiniki; ~ bets rs latinica, latinsko pismo; -~' bets kiadvny latinino/latiniko izdanje; ~ nyelv latinski jezik; II. fn [~t, ~k] Latinac [-nca]Latin-Amerika [M] fldr Latinska Amerikaltkp [~e, ~et, ~ek] izgled, vidik,. pogledltlelet [~e, ~et, ~ek] jog (lekarskj) nalazltnival fn [~ja, ~t, ~k] znamenitostltnok [~a, ~ot, ~ok] vidovnjak, prorok, vidovita osobaltogat [~tt, ltogasson] posetiti/po-seivati [-ujem]ltogats [~a, ~t, ~ok] poseta, poset; vkinl ~t tesz uiniti posetu kome, posetiti kogaltogatsi za posete/poseivanje; ~ id, nap yreme, dan posetaltogat [~Ja> ~t, ~k] 1. posetilac [-ioca]; 2. ~ba megy vkihez ii [-idem] komu u posetu; ~ban van vkinl biti u poseti kod kogaltogatott: ~ hely poseeno mestoltogatottsg [~a, ~ot]: a sznhz ~a poseenost pozorita/kazalitalthatr [~a, ~t] vidik, obzor(je), horizontltideg [~e, ~et, ~ek] orv ivac [-vca] vida, vidni ivacltkpessg [~e, ~et] sposobnost vidaltkr [~e, ~t] vidokrug, dogled, horizont, obzor; (tv:) szk ~ uskostltkr: szles ~ ember ovek iroka vidokrugaltkzpont [~Ja> ~t] orv centar vidalatolgat [~ott, latolgasson] razmiljati, odmeravati, ocenjivati [-njujem], rasuivati [-ujem]; ~ja az eslye-

ket ocenjivati izglede/mogunosti/ anseltoms [~a, ~t, ~ok] vizija, privienje, privid, prikaz, prikaza, gledanje u budunost, tlapn)a, utvara; ~ai vannak imati privienjaltszg [~e, ~et] taka gledita, vidni kutlttvolban na dogledu, nazorce, na-zoricelttvolsg [~a, ~ot] dogled, duljina vidika; ~ban na dogledu, na vidiku/ pomolu birt; nazor(i)celtott: elre nem ~ nepredvienlatrina [/oja, At, ~k] latrina, kloaka, nunik, gnojnicaltszat [~a, ~ot] spoljani/vanjski izgled; prividnost, spoljanost; a ~ csal prividnost vara; azt a ,~ot kelti, hogy .. . izgleda kao da ...ltszersz [~e, ~t, ~ek] optiarltsz|ik [~ott, lssk/ltsszk/ltsszon, ~ani] 1. videti [-di] se; nem ~ika vge nikada mu kraja sagledati; 2. ~ot] katar/upala dunikalegel [~t, ~}en] pasti [-se]legeleje [^it] vminek prvi poetak, (naj)prednji deo neega

lgelhrts [~a, ~t] protivavionskaodbranalgelhrt Id lgvdelmi lgellenlls [~t] fiz otpor vazduha,vazduni otpor legel [~je, ~t, ~k] panjak, ispaa,airlegell sasvim napred, pre sviju legelszr najpre, pre svega, iznaj-prelegels najprvi legeltet [~ett, legeltessen] 1. napasati;2. (tv.) szemt ~i vkin naslaivati[-ujem] v napariti oi legeltets!: ~ jog pravo ispae legenda [~ja, ~t, rik] legenda legends [~at; ~an; ~abb] legendaran[-rna] legny [~e, ~t, ~ek] 1. mladi, momak[-mka], deti; hatalmas ~ momina;hskd/henceg ~ ida, idija, ido;2. rg kalfa; 3. szl:~ a talpn silan momak, momak i po,momak na svom mestu legny bcs [~ja, ~t] momako vee[-era] legnylet [~e, ~et] momaki ivot;~et l momkovati [-kujem] legnyember [~t, ~ek] neenja legnykedjlk [~ctt, ~jk/~jen] momiti se legnykor [~t] momatvo; ~ba lp za-momiti se legnylaks [~a, ~t, ~ok] stan zasamca, momaki stan,.garsonijera legnysg [~e, ~et, ~ek] (sp is)momad [n; -i]; (hajn) posada(broda) legpel [~t, ~jen] (rgpen) otkucati,otipkati (na pisaoj maini v napisaem stroju); jra ~ pretipkati legesleg- naj i naj-lgfk [~e, ~et, ~ek] mi'isz pneumati-na konica legfeljebb najvie legfels najvii, najgornji, (vzfolysszerint) najuzvodnji; nyelv ~ foknajvii stepen v stupanj (-pnja) legfelsbb: Legfelsbb Brsg a) Vrhovni sud; b) Kasacioni sud,Kasacija

legfeliil sasvim gore, na najgornjem/ najviem mestulegfbb najvii, vrhovni; ~ ideje mr ve je kranjne vremelegfkppen poglavitolgfrd [~Je> ~t] vazduna banjalgfts [~e, ~t] vazduno grejanjelggmb [~je, ~'t, ~k] vazduni/ uzduni/zrani balonlggykr [-kre, -keret, -kerek] nv vazduni/zrani koren, koren cpifitalghaj [~Ja> ~t, ~k] rep vazduni/ zrani brod, vazduna/zrana laa, zrakoplovlghajzs [~a, ~t] avijacija, vazdu-hoplovstvo, zrakoplovstvolghajzsi vazduhoplovnileghtul sasvim ostrag/pozadilghuzat [~ot] promajalghuzatos promajan [-jna]lghts [~e, ~t] hlaenje vazduhom, zrano hlaenjelghtses: msz ~ motor motor sa vazdunim hlaenjemlgi vazduni, zrani; ~ bombzs bombardovanje iz vazduha, bombardiranje iz zraka; ~ forgatom vazduni/zrani promet; ~ hader vaz-dune/zrane snage tb, ratno vazdu-hoplovstvo/zrakoplovstvo; ~ jrat vazduna/zrana linija; ~ jrm vazduna/zrana letilica; ~ kikt aerodrom, vazduhoplovno pristanite, avionsko pristanite, zrana luka; ~ kzlekeds vazduni/zrani saobraaj; ~ tmaszpont vazduna/zrana bazalgier [-ereje/~t, ~k] kat vojna avijacija; ~k vojno/ratno vazduhoplov-stvo v zrakoplovstvo, vazdune/ zrane snagelgierd kat letea tvrava lgies [~et; ~en; ~ebb] eterski, zrani,nebeski lgiflotta [~ja, ~t, ,-ik] ratno vazdu-hoplovstvo, vazduna/zrana flota lgiforgalmi: ~ trsasg aerotransport-no drutvo lgikisasszony [~a, ~t, ~ok] repstjuardesa leginkbb najvie, ponajvie, najradije,

iznad svega; (legtbbszr) ponaje-e; (legnagyobbrszt) veinom lgi [~ja, ~t, ~k] kat legija lgiposta [-it] vazduna /zrana pota lgiriad [~ja, ~t, ~k] vazduna/ zrana uzbuna; ~ jelzse znak za uzbunu zbog vazdunog/zranognapada lgitmads [~a, ~t, ~ok] vazduni/ zrani napad(aj), bombardovanje iz vazduha, bombardiranje iz zrakalgiveszly [-4] opasnost od vazdunog zranog napadalegjava jezgra, to je najboljelegjobb [~at; ~an] najbolji; ~ akarattal uz najbolju volju; a ~ esetben u najboljem sluajulgkbel [~e, ~t, ~ek] miisz vazduni kabellgkalapcs [~a, ~ot, ~ok] miisz pneuinatini ekilegkevsb najmanje; a ~ sem ni najmanjelegkisebb najmanjilegkorbban najranijelgkbmter [~e, ~t, ~ek] p vazduni prostorni/kubini metar [-tra]lgkr [~e, ~t] 1. atmosfera, vazduh, zrak, ozraje; 2. tv atmosfera, okolina, prilike tb, raspoloenje; csaldias ~ obiteljska atmosferalgkri atmosferski, vazduni, zrn'ii: ~ lecsapds atmosferski taloi lblegkzelebb najblie; (idben) najskorijelegkzelebbi najblii; (idben) najsko-rijilglkses rep mlazan [-zna], reaktivan [-vna]; ~ motor mlazni/ reaktivni motor; ~ replgp mlazni avion, mlanjak, avion na mlazni pogonlgmentes [~et; ~en] hermetian [-na], hermetiki, nepropustljivlgmentesen hermetikilegnagyobb najvei; fiz ~ kitrs najvei otklon; a ~ mrtkben u najveoj meri; a ~ rmmel najradije, sa najveom radoulegnagyobbrszt najveim delomlgnem vazduast, gasovit, plinovit; fiz ~ halmazllapot gasovito/plino-vito agregatno stanjelgnyoms

572

lgzsk

lgy

573

lehetlgnyoms [~a, ~t]vazduni/zrani pritisak {-ska]lgnyomsmr [~je, ~t, ~k] barometar [-tra]lgnyomsos pneumatian [-na], pneu^ matiki, zrani, vazduni, ispunjen vazduhom/zrakomlgoltalom [-Ima -Imat], protiv-avionska zatita, zatita od zranoga/ vazdunoga napadalegmblyt [~ott, ~son, ~ani] odmotati/odmotavati, razmotati/razmota-vati, sasukati [-uem]legmblyt[~ett, ~sen, ~eni] zaokruiti/zaokruivati [-ujem], napraviti okruglimlegrbt [~ett, ~sen, ~eni] saviti [^ijemj/savijati viskriviti/iskrivljava-vati/iskrivljivati [-ljujem] nadole v nanielegrbl [~t, ~jn] iskriviti se nadolelegrdt [~ett, ~sen, ~eni] ^kotrljatilegrdl [~t, ~jn] otkotrljati se, skotrljati se; (pl szikla) odvaliti/od-ljati/odvaljivati [-ljujem] se; a fggny ~ pada zavesa/astorlgrvny [~e, ~t, ~ek] vazduni vrtlog/brzaklgpuska [~ja, *it, -4k] vazduna puka [rsz e -ci]legrosszabb najgori; a ~ esetben u najgorem sluajulegrosszabbkor u najgore vreme, u najgori aslgsly [~t] sp muva kategorijalgslymr [~}e, ~t, ~k] mat, fiz barometar [-tra]lgsrt [~Je> ~t, ~k] msz kompresor, sabija, naprava za zguivanje vazduha/zrakalgszivatty [~Ja ~t> ~k] msz vaz-duna/zrana sisaljka v crpka v pumpa, vazduni mrklegszvesebben najradijelgszr [~je, ~t, ~k] msz filter/ filtar [-tra] za vazduh v zraklgtelent [~ett, ~sen, ~eni] msz isisavati vazduh/uzduhlgtr [-tere, -teret] vazduni/zrani prostor

lgtornsz [~a, ~t, ~ok] vazduni/ zrani akrobatlegtovbb najdue, najdaljelegtbb najvielegtbben velika veinalegtbbnylre ponajvielegtbbszr najee, u veini sluajevaleguggol [~t, ~jon] unuti [-nem], priunuti [-nem]legjabb najnoviji; ~ divat najnovija/ poslednja modalegjabban u poslednje vremelegurit [~ott, ~son, ~ani] otkotrljati, skotrljati, otisnuti [-nem]legurul [~t, ~jon] skotrljati se; (pi szikla) odvaliti/odvaljivati [-ljuje] selgutak [~at]orv organi/putanje/prohodi disanja, disajni organilegutbb skoro, nedavnolegutbbi skoranji, nedavnilggyi vazduhoplovni, zrakoplovni, avijacioni, avijatikilgres bezvazduan [-na], zrakoprazan [-zna]; ~ tr bezvazduni/ zrakoprazan prostorlgvr [~a, ~at, ~ak] vazduna kula, kula u zraku; ~akat pt zidati v graditi kule u vazduhulgvdelem [-Ime, -lmet] zatita od napada iz vazduha/zraka, protivavion-ska odbrana/zatitalgvdelmi protivavionski, za vazdu-nu/zranu odbranu; ~ gy protivavionski toplegvgs najkrajnji; ~. esetben u krajnjem sluajulgvonal [~at] vazduna/zrana/uz-duna linija; ~ban u vazdunoj linijilgzs [~e, ~t] disanje, dihanje; ful-ladsos ~ sipnja; mestersges ~ vestako disanje; nehz ~ sipnjalgz- disaorii, za disanje/dihanjelgzgyakorlatok [~at]spvebe disanjalgzizmok [~at] orv miii disanjalgzszervek [~et] orv organi disanja v za disanje, disaoni/respiratorni organilgzsk [~ja> ~ot, ~ok] 1. (levegben) vazduna praznina/rupa; 2. ~k] 'epezalegyezplma [~ja, -t, -4k] nv lepezasta palmalgyfog [~ja, ~t, ~k] lepak [-pkaj za muve, muhomorlegyilkol [~t, ~jon] ubiti [-ijem]; (tmegesen) poubijatilegyint [~ett, ~sen, ~eni] mahnuti [-nem], odmahnutilgyl: nv ~ galca muharalegyz [~tt, ~zn] (tv is) pobediti/ pobeivati [-ujem], savladati/savlaivati [-ujem], nadvladati/nad-vlaivati [-ujem], premoi [-og-nem]/premagati [-maem], suzbiti [-ijem] suzbijati; (harcban) nadbiti [-bijem]/nadbijati; (sp:) birkzsban ~ oboriti/obarati u rvanju; minden akadlyt ~ savladati sve tekoelegyzhetetlen nepobedan [-dna], ne-pobediv, nepobedljiv, nesavladiv, nesavladljivlgypiszok [-szkot] upljuvak [-vka], gnjidalha [^in] nemaran [-rna], vetrenjast, lakouman [-mna], nevaljao [-ala], propao [-ala], raskalaan [-na]lehajl|ik [~ott, -joljon, ~ani] poviti se, saviti se, nagnuti [-nem] se

lehajlt [~ott, ~son, ~ani] poviti [-ijem]/povijati, saviti/savijati, preklopiti/preklapati lehajol [~t, ~jon] sagnuti [-nem]/sagibati selehajt [*-ott, ~son, ~ani] 1. nagnuti[-nem], pognuti [-nem], prekloniti,oboriti; 2. ~ egy pohrral popiti[-ijem] aulehalkit [~ott, ~son, ~ani] (pZ rdit,hangot) priguiti, stiati/stiavati lehallgat [~ott, -asson] potajno sluati lehmoz [~ott, ~zon] oljutiti, otrebi-ti/otrebljivati [-ljujem], izljutiti lehangol [~t, ~jon] l. sneveseliti, oneraspoloiti, uiniti neraspoloe-nim; 2. (hangszert) razdesiti lehangolt [~an] 1. neraspoloen, utuen; 2. (hangszer) rasklaen, rati-movanlehnt [~ott, ~son, ~ani] zguliti/zguljivati [-ljujem] v skidati koru vkou, Saguliti; (fakrgt) oguliti drvolehntol [~t, ~jo"] otrebiti/otrebljiva-ti [-ljujem], okomiti, oljutiti lehanyatl|lk [~ott, ~ani] 1. pasti, sputati se, svaliti se; ~ott az gyra svalio se na krevet; 2. a nap ~ik sunce se naginje k zapadu, sunce se sputaleharap [~ott, ~jon] odgristi [-izem] lhasg [~a, ~ot] nehaj, nehat, nemar,nevaljalstvo, lakomislenost lehel [~t, ~jen] disati [diem], dihati[diem] lehelet [~e, ~et] dah; utols ~ig do po-slednjeg/zadnjeg daha/uzdaha lehengerel [~t, ~jen] 1. (utat) valjati (valjkom); 2. (tv.) tudsval ~te^ ellenfelt svojim znanjem smodio (v zbrisao) protivnika lehet moe biti, mogue je; amennyire csak ~ koliko se samo moe; ~, hogy ... moe biti da .. .; hogy ~ az, hogy... kako je to mogue da . . .; mit ~ tudni ko e (ga) znati, ne zna se jo lehetetlen [~til] nemogu lehetetlensg [~e, ~et, ~ek] nemogunost lehet mogu, moguan [-na]; a ~lehetleg

574

lejrat

lejrat

575

lekuporodiklegjobb to moe biti bolji; vmit ~v tesz omoguiti to; az n anyagi eszkzeim ezt nem teszik ~v moja sredstva to ne doputajulehetleg po mogunosti, po mogu-stvulehetsg [~e, ~et, ~ek] mogunost, mogustvo; ~ szerint prema mogunostima, po mogunostilehetsges mogu; ~ megolds mogue reenje; vmit ~nek tart smatrati to moguimleheveredjlk [~ett, ~jk/~jen] (pri)-lei [-gnem]lehiggad [~t, ~jcm] smiriti se, staloiti se, stiati selehord [~ott, ~j ~ani] 1. (lebont) nositi dole, ruiti; 2. tv (megszid) ispsovati [-sujem], izgrditi, brecati se na koga; ~ vkit a srga fldig dozlaboga/strano izgrditi nekogalehorgaszt: ~ja a fejt [~ott, lehor-gasszon] oboriti glavulehorgonyoz [-nyzott, ~zon] usidriti (se), ukotviti (se)lehorzsol [~t, ~jon] ogrepsti [-ebem], zguliti, okrznuti [-nem]lehoz [~ott, ~zon] 1. skinuti [-nem] v doneti [-esem] odozgo; 2. ld lekzllehull [~t/~ott, ~jon] 1. opasti [-adne]/opadati; 2. ~t az els h pao je prvi sneglehullat [~ott, lehullasson]: a virg ~ta szirmait cvee je prelistalolehuny: ~jai a szemt sklopiti v zaklopiti oi, zamuriti; egsz jjel nem hunytam le a szemem elu no nisam trenuolehz [~ott, ~zon] svui [-uem]/ svlaiti; ~za a cipjt izuti [-ujem]/ izuvati (se); ~za vkinek az ujjari a gyrt svui komu prsten s prstalehl [~t, ~jn] 1. ohladiti se, zahlad-neti [-ni]; ~t a leveg rashladilo v prostudilo se vreme, steglo je vreme; 2. tv ishladiti se, rashladiti/ rashlaivati [-uje] selehls [~e, ~t] rashladenjeleht [~tt, ~sn, ~eni] ohladiti; (tv is) rashladiti/rashlaivati [-u-jem]

lehts [~e, ~t] rashlada, rashlai-vanjelht [~Je> ~t, ~k] badavadija h, nevaljala [-Ica]leigz [~ott, ~zon] podjarmiti; az ellensg ~ta az orszgot neprijatelj je zemlju podjarmioleint [~ett, ~sen, ~eni] dtv odvratiti/ odvraati od egaler [~t, ~jon] 1. (lejegyez) napisati [-iem], zapisati; (rgpen) otipkati; 2. (lefest, bemutat) opisati/ opisivati [-sujem], ocrtati, prikazati/ prikazivati [-zujem]; 3. (lemsol) prepisati/prepisivati; 4. (levon, trl) otpisati/otpisivati, brisati [-iem]; (adssgot) otpisati/otpisivati; (leltrbl) rashodovati [-du-jem]lers [~a, ~t, ~ok] 1. (lefests, bemutats) opis, opisivanje; 2. (msols) prepis; 3. (levons, trls) otpisleirat [~a, ~ot, ~ok] raspis, okrunica, naredba, dopis, reskriptlerhatatlan [~ul] neopisivler: ~ nyelvtan opisna/deskriptivna gramatikaleissza magt [leitta, leigya magt] napiti [-pijem] se, prepiti se; ~ a srga fldig opiti se kao uskija, opiti se namrtvoleitat [~ott, leitasson] (vkit) napiti [-pijem]/napijati koga, opiti/opijati; (mindenkit) izopijatilejr [~t, ~jnl 1. (lemegy) silaziti;2. ~ja a lbt natrati se, izmoriti se;3. az ra ~t sat/asovnik se zaustavio; 4. a hatrid ~t rok je istekaov protekao, minuo v proao je rok;5. (rvnyt veszti) istei [-ees -ekne] v izgubiti vanost;ez az igazolvny egy hnap mlva ~ova legitimacija gubi vanost nakon/posle mesec danalejrat1 ige [~ott, lejrasson] 1. (szerkezetet) pustiti da ide do kraja; 2. vkit (lehetetlenn tesz) onemoguiti koga; 3. ~ja magt onemoguiti se, proigrati svoj ugled, gubiti ugledlejrat2 1. fn [~a, ~ot, ~ok] silazak [-ska]; 2. ker (vlt) dospee

lejrat: hossz ~ klcsn dugoroni zajam; rvid ~ klcsn kratkoroan zajamlejr t lejrat2 1.lejtsz|lk [~ott, lejtsszon, ~ani] 1. (zenedarabot) otsvirati, izvesti [-edem]/izvoditi; 2. (mrkzst) odigratilejjebb nielejn [-jtt, -jjjn] sii [siem]/ silazitilejt [~ett, ~sen, ~eni] 1. padati, spustiti/sputati se, imati nagib; 2. (tncot) plesati [-eem], igratilejtmenet [~et] nizbrdica, spust; (jrmvel) nizbrdna vonjalejt' [~Je> ~t, ~k] 1. nagib, kosa, padina, nizbrdica, kosina; 2. tv ~re kerl propasti [ ^unemf/pro-padatilejts [~et; ~en; ~ebb] nagnut, niz-brdit, nizbrdan [-dna]lejut [~ott, lejusson] dospeti dolelk [~e, ~et, ~ek] pukotina, rupa, otvor, prodor, napuklina, procurite; ~et kapott a haj laa/brod ima rupu v proputa vodulekantroz [~ott, ~zori] (lovat) razulariti, odulariti, oduzdati, skinuti [-nem] uzdulekap [~ott, ~jon] 1. strgnuti [-nem], brzo skinuti [-nem], silom skinuti; 2. (lefnykpez) snimiti; 3. (megszid) izgrditilekapar [~t, ~jn] zgrebsti [-ebem], zgrepsti [-ebem], ostrugati [-uem], sastrugatilekapcsol [~t, ~jon] otkopati, od-vezati [-eem], otpuiti/otpuavati, otcepitilekaszabol [~t, ~jon] iskasapitilekaszl [~t, ~jon] pokositilekefl [~t, ~jen] etkatilkel [~t, ~jen] l. dinnyt ~ buiti dinju; 2. orv (pro)buiti lobanju/ lubanju, trepaniratileken [~t, ~]en] 1. miisz namazati [-aem]; 2. ~ egy pofont vkinek prilepiti v priiti [-ijem] v raspaliti v razvui [-uem] kome amarlekenyerez [~ett, ~zen] podmititi/

podmiivati [-ujem], pridobiti/ pridobivati s pridobijati kogalekerl [~t, ~jo'n] 1. sii [siem]; 2. a krds ~t a napirendrl pitanje, je skinuto sa dnevnog redaleksik [~ett, ~sen] zakasniti, za-docniti; ~ik a vonatrl zakasniti v zadocniti na voz/vlaklekicsinyel [~t, ~Jen] omalovaavati, potcenjivati [-njujem], obescenitilekonyul [~t, ~jn] otpustiti/otputati selekoplik [~ott, ~jon] otrcati/otrcavati selekopog [~ott, ~jon] (rgpen, tvrn) otkucati/otkucavatilekottz [~ott, ~zon] (za)beleiti notamalekp [~tt, ~jn] vkit napljuvati [-ujem], popljuvati kogalekszn [~t, ~jn] vmirl dati ostavku na tolekszrl [~t, ~jo'n] krzatilekt [~tt, lekssn] 1. vezati [ve-em]/vezivati [-zujem], podvezati/ podvezivati; 2. (tv:) munkt ~ zakljuiti posao; 3. (tv:) vkinek a figyelmt ~i privezati iju panju; 4. nagyon le vagyok ktve mnogo/ previe sam zauzetlektelez [~ett, ~zen] 1. obavezati [-eem]/obavezivati [-zujem], zaduiti/zaduivati [-ujem]; szolglataival ~ett bennnket on nas je zaduio svojim uslugama; 2. ~/ magt obavezati/obavezivati selektelezett angaovanlektelez usluan [-zna], predusret-ljivlekzl [~t, ~jn] objaviti, tampati, obelodanitilekritizl [~t, ~jn] nepovoljno kriti-kovati [-kujem] v kritizirati v oceniti/ocenjivati [-njujem]lektor [~a, ~t, ~ok] lektorlektorl [~t, ~jon] (kziratot) itati, ispravljati i ocenjivati [-njujem] rukopis, lektorirati, lektorisat'i [-iem]lekuporodik [~ott, ~jk/~jon] uuriti se, priunuti [-nem]lekzd

576

lelet

lelkendez

577

lemrlekzd [~tt, ~jn] vmit svladati/ svladavati, savladati/savlaivati [-ujem] to, odoleti [-lim] emu, suzbiti [-ijem]/suzbijati; ~j a nehzsgeket svladati potekoe; ~i az rzseit savladati svoja oseanjalekzdhetetlen nesavladljivlekzdhet savladljiv; ~ nehzsg sa-vladljiva tekoalekvr [~ja, ~t, ~ok] pekmezlekvros: ~ palacsinta palainka [rsz e -ki s -nci] sa pekmezomlel [~t, ~}en] 1. (tall) nai [naem]/ nalaziti, snai/snalaziti; 2. ugyan mi ~te? ta mu je? ta ga je snalo? mi ~t tged? koji ti je avo?lelakatol [~t, ~jon] zatvoriti/zatvarati v zakljuati/zakljuavati lokotom ili katancemlelncol [~t, ~jon] vezati [veem]/ vezivati [-zujem] lancima, prikovati [-kujem]lelapt [~ott, ^-son, ~ani] pritinjiti, spljotitilelasst [~ott, ~son, ~ani] (jrmvet, mozgst) usporiti/usporavatilelt [~ott, lelsson] videti [-dim] ozgo v sa neega; a hegyrl ~ni a vlgybe sa brda vidi se dolinalelt [~ja, ~t, ~k] povieno mesto, tribinalelegel [~t, ~}en] opasti, popastillegzs [~e, ~t] disanje, dihanjellegzet [~e, ~et, ~ek] dah; ~hez jut odahnuti; ~t visszafojtva zausta-vivi dah; ~ nlkl bez dahallegzetvtel [~e, ~t] div predahllegzet-visszafojtva zadravajui (vlastiti) dahllegz ik [~ett, -gezzk/-gezzen, ~eni/ -gezni] disati, dihati [diem]llek [lelke, lelket, lelke] 1. dua, duh; isten ltja telkemet! bog i dua! kiadja a lelkt izdahnuti [-nem], ispustiti duu; 2. .(lelkiismeret) savest; nyugodt ~kel tesz v llt vmit mirne due/savesti uiniti v tvrditi to; az 6 lelkn szrad nosi ga na dui/savesti; knnyebb a lelknek lake mu je oko srca; vmit vkinek a lelkre kt sta-

viti komu neto na srce, urezati [-eem] komu u duu, ostaviti kome neto u amanet; 3. (tv:) lelkem! duo draga! duica! j ~ dobra dua; 4. 6 a mozgalom lelke on je dua pokreta; 5. ez a vros 5000 lelket szmll ovo mesto broji 5000 dua; egy (rva) ~ sem volt ott nije bilo tamo ni ive due!llekeletnzs [~e, ~t] psihoanaliza, psiholoka analizallekemel' uzvien, divan [-vna], velianstven, zanosan [-sna], plemenitllekjelenlt [~e, ~et] prisustvo/prisutnost duhallekl' zaglupljujui; to ubija duhllekszakadva zadihan, bez daha, kao bez duellekszm [~a, ~ot] broj stanovnika/ duallektan [~a, ~t] psihologijallektani psiholokillektelen l~&] bezaan [na], bez duellekveszt [~Je> ~t, ~k] (csnak) smrtnjak, unilelemnyes [~et; ~en; ~ebb] domiljan, dosetljiv, domiljat, dovitljiv, promeuran [rna], promuuran [-rna], pronicljiv, doku(lj)ivlelenc [~et, ~e, ~ek] nahoe [-eta], nahod, nahodnik, naeno dete [-eta, tb deca]lelenchz [~a, ~at, ~ak] nahoditelelp [~ett, ~jen] 1. (vhonnan) sii [siem]; 2. biz (meglp) pobei [^egnem], uhvatiti maglu; 3. (tvolsgot) izmeriti razdaljinulelpsi: ~ dj ustupninaleleplez [~ett, ~zen] 1. emlkmvet ~ otkriti [-ijem]/otkrivati spomenik; 2. tv raskrinkati/raskrinkavati, razotkriti [-rijem], razobliitileleplezs [~e, ~t] 1. (emlkm) otkrie (spomenika); 2. bngyi ~ otkrivanje v utvrivanje krivice/ kriminalalelptet [~ett, -tessen] sp iskljuitilelptets [~e, ~t] sp iskljuenjelelet [~ ~ot, ~ok] ll leopard leblt [~ett, ~sen, ~eni] (p/ piszkot) sprati [sperem) lel [~t, ~jn] zaklati [-koljem], pre-klatilent [~tt, ~sn, ~eni] 1. (fellrl kint) sipati dole; 2. vkit, vmii (rnt vkire, vmire) politi [-ijem], zaliti; vkit vzzel ~ vodom politi; az abroszt ~ttk vrs borral arav v stolnjak je poliven crnim vinom lp1 [~ett, ~Jen] koraati, stupiti/ stupati; rosszul ~ zakoraiti/za-koraivati [-ujem]; egyet ~ za-kroiti; sznpadra ~ stupiti na pozornicu; sszekttetsbe ~ stupiti u vezu; huszadik vbe ~ ulaziti u dvadesetu godinu, on je uzeo dvadesetu godinu; nyomba se ~het vkinek nije mu ni do ramena, ne moe da se meri s unj imelp* [~e, ~et] (testrsz) slezina, slezenalp3 [~e, ~et] (mhszetben) sae lp4 [~e, ~et] (madrenyv) 1. lepak [-pka]; 2. tv ~re megy pasti [padnem] v ii [idem] na lepak, nasestileprls

580

lerg

leragad

581

les[-ednem], nasaditi se; ~re csal namamiti koga u klopkuleprls [~a, ~t] vegy destilacija; (plink) peenje rakijeleprol [~t, ~jon] destilovati [-ljujem], destilisati [-iem], destilirati; cediti, istitilepattan [~t, ~jon] odskoiti, otpasti [-adne]lepattogzjik [~ott, ~ani] ljuskati selpcs [~je, ~t, ~k] stepenice tb, stube tb, basamaci tb; felmegy a ~n penjati se stepenicama/stubama/ basamacima; le a ~n niz basamake; lemegy a ~n silaziti stepenicama/ stubama; vigyzat, ~! panja, stepenice !lpcsfok [~a, ~ot, ~ok] stepenica/' stuba, stepen, basamak [-mka, tb -maci];lpcsfordul [~Ja ~t, ~k] odmorite (na stepenicama)lpcshz [~a, ~at, ~ak] stepenite/ stubite, stepenik, basamaci tblpcskarfa [~ja, *it] naslon/ograda na stepenicama, priruje oko basa-makalpcszetes stepenast, stupnjevitlpdel [~t, ~jen] koraatilepecstel [~t, ~jen] zapeatiti; jbl ~ prepeatiti/prepeaivati [-ujem]lepedk [~e, ~et] orv (nyelven) skra-ma, navlakaleped [~je, ~t, ~k] arav, plahtalpeget [~ett, -gessen] koraati polaganolepel [leple, leplet, leplek] 1. veo [vela], koprena; (kpenyfle) plat, pokriva, ogrta; 2. tv platlepny [~e, ~t, ~ek] lepinjalepnyhal [~a, ~at, ~ak]: rdes ~ ll iverak [-rka]lepereg [lepergett, ~jen] osipati [-am s -pijem] se, kotrljati seleperzsel [~t, ~jen] opaliti/opaljivati [-ljujem], oprljiti, osmuditi, opeci [-eem]lpes: ~ mz med u saulps [~e, ~t, ~ek] 1. korak; eltveszti a ~/ pogreiti korak; 2. kat

(veznysz) ~, indulj! naprad mar ! 3. (jrsmd) ~ben korakom; 4. (sakkban) potez; 5. tv korak; diplomciai ~ diplomatski korak/ demar; dnt' ~ odluan [-na] korak; ~rl ~re korak po korak, stopu po stopu; ~/ tart a korral ii [idem] u korak s vremenom, biti moderan [-rna] v savremenlpfene [^je, ,-Ct] (llatbetegsg) crni pritlepihen [~t, ~Jer>] (ebd utn) prilei [-egnem], prilegnuti [-nem], otpo-inuti [-nem] (iza ruka); (este) leilepipl [~t, ~j] koraati, kraitilepkesily [~t] sp kategorija muhaleplez [~ett, ~zen] prikrivati, skrivati, tajiti, zastirati [-rem], maskirati, kamufliratileplezs [~e, ~t] (kat is) prikrivanje, skrivanje, maskiranje, kamuflaa, zatajivanje, zastiranjeleplezetlen [~l] neprikriven; ~ rdeklds neprikriveno interesovanje; ~ gyllet neprikrivena mrnja; ~iil neprikriveno, otvorenolepocskondiz [~ott, ~zon] vkit grubo izgrditi kogaleporol [~t, ~jon] opraiti, opajati [-jem], opahati [-aem]lepottyan [~t, ~jon] ljosnuti [-nem]lepra [~ja, ~t] lepra, guba, prokaza; fiban megbetegszik gubati se, zaraziti se od gubeleprs I. mn gubav, zaraen od gube; II. fn [~t, ~ok] gubavac [-vca]; (n) gubavicalptek [csak tb, ~et] (tv is) koraci; gyors ~kel brzim koracima; meggyorstja -teit ubrzati koraklptk [~e, ~et, ~ek] (trkpen) razmer, merilo, meralptkes: ~ vonalz razmerniklpten-nyomon na svakom korakulepuffant [~ott, ~son, ~ani] ustreliti, ubiti [-ijem]lerg [~ott, ~jon] (csontot) oglodati

[-odem], odgrizati, opipati; (rgyet, lombot) brstitileragad [~t, ~jon] 1. (odaragad) zalepiti se, slepiti se; 2. tv ~ a szemem (lmossgtl) oi mi se zakla-pajuleragaszt [~ott, -gasszon, ~ani] zalepiti, podlepiti/podlepljivati [-ljujem]lerajzol [~t, ~jon] ocrtati/ocrtavati, nacrtatilerak [~ott, ~jon] 1. (letesz, lehelyez) poloiti/polagati [-laem], metnuti [-nem]/metati [meem] v staviti/ stavljati dole; (vhonnan leszed) skinuti [-nem]/skidati; fegyvert ~ poloiti oruje, kapitulirati; terhet ~ (ra)stovariti/(ra)stovarivati [-rujem] 2. pett ~ poloiti jaja; 3. (tv, biz) vizsgt ~ poloiti ispit; 4. tv ~ja vminek az alapjt udariti/udarati emu temelj/osnovu, poloiti kamen temeljac [-ljca], utemeljitilerakat [~a, ~ot, ~ok] (raktr) stova-rite, skladite, slagalite, spremite, depolerakods [~a, ~t] (p/ kocsirl) istovar, istovarivanjelerakds [~a, ~t, ~ok] (vegy is) sle-ganje, talog; (hordalk) naplava, naslaga, mulj, sedimentlerakod|lk [~ott, ~jk/~jon] (pl kocsirl) istovariti/istovarivati [-rujem]lerakd|ik [~ott, ~jek/~jon] slei [-egne]/slegati [-ee] se, taloiti selerakodhely [~e, ~et] mesto za isto-var/istovarivanjelernt [~ott, ~son, ~ani] 1. strgnuti [-nem], silom skinuti, trgnuti/povui [-uem] dole; 2. (tv:) ~ja a leplet zderati [-rem] masku/obrazinu; 3. (tv:) vkit (becsmrel) osuti [o-spem] grdnju na koga, uno kriti-kovati [-kujem]/kritizirati kogalerz [~ott, ~zon] 1. (pZ gymlcst) stresti [-sem]/stresati, natresti [-sem] 2. (tv: v/7osloboditi/otresti/kurtali-sati [-iem] se koga; 3. tv (jrmot, igt) zbaciti/zbacivati [-ujem], stresti; ~za a gondokat skinuti brigu s vrata, ratosiljati se briga

lerendel [~t, ~jen] (rendelst lemond) otkazati [-aem]/otkazivati [-zujem]narudbu; odustati [-anem]/ odustajati [-jem] od porudbinelerendels [~e, ~t] (ru) otkazlerszeged|ik [~ett, ~jk/~jen] piti [-ijem]/opijati se, napiti selereszel [~t, ~jen] otpilitileri [~tt]: ~ rla ita mu se s licaler [~tt, Hon] 1- (kifizet) (is)platiti, namiriti; adssgot ~ oduiti/oduivati dug; 2. ktelessget ~ ispuniti/ ispunjavati dunost; azzal rja le hljt, hogy ... oduiti se time to . .., oduiti se na taj nain da v to ...lerogy [~ott, ~jon] sruiti se, pasti [padnem], skljokati selerohan [~t, ~jn] ! (lefel rohan) sjuriti; 2. tv (legzol) pregaziti na juri, savitlati/saleteti [-tim]lerombol [~t, ~jon] poruiti, razoriti, sruiti, unititi; teljesen ~ doruiti, sruiti do temeljaleroml|ik [~ott, -romoljk/-romoljon, ~ani] propasti [-adnem] /propadati, oslabiti/oslabljavati s oslabljivati [-ljujem]lerongyold|ik[~ott, ~jk/~jon] postati [-anem]/postajati [-jem] odrpan/ poderan; ogoleti [-lim] tvleront [~ott, ~son, ~ani] 1. (lerombol) poruiti; 2. tv ~ hatst v eredmnyt pogorati efek(a)t v uspeh/rezultatleroskad [~t, ~jon] pasti [padnem], sruiti se, skljokati selergzt [~ett, ~sen, ~eni] 1. fiksirati, uvrstiti; 2. (idpntot) tano odreditilervidt [~ett, ~sen, ~eni] skratiti/ skraivati [-ujem]; ~ az utat ii [idem] preicomles1 fn [~e, ~t, ~ek] 1. (vadszat is) zaseda, busija; ~be ll zasesti [-ednem]; ~ben ll stajati [stojim] v biti u zasedi; ~bl iz zasede, iz prikrajka, 2. sp ofsajd; ~en van biti u ofsajdules2 ige [~ett, ~sen] 1. (tv is:) vkit, vmit v vkire, vmire vrebati/uvrebatileslls

582

leszllt

eszllts

583

ltalap~/' az alkalmat vrebati v iekivati [-kujem] priliku; ~i a gondolataimat ja okom a on skokom; 2. csak ~d! samo ekaj!leslls [~a, ~t, ~ok] 1. (leshely) (lovaka) zaseda, 2. sp ofsajdlesntul [~t, ~jon] oantaviti, oepa-viti, ohrometi [-mim], postati [-a-nem]/postajati [-jem] hromI esegft [~ett, ~sen, ~eni] 1. vkit vhonnan pomoi [-mognem] komu da sie; 2. ~ vkirl a kabtot pomoi [-mognem] nekomu da skine kaputleselkedik [~ett, ~jek/~jen] (atv is) vrebati, prezatileseper [~t, ~jen] istiti/iavatilesgl [~t, ~ok] sp gol iz ofsajdaleshely [~e, ~et, ~ek] (lovaka) zasedalesikls [~a, ~t] sp slalomlesikl|ik [~ott, ~ani] 1. kliziti; 2. sp spustiti se niz... trgyeleslklplya [~ja, ~t, *ik] sp (sver-senynl) pruga za sputanjelesikloverseny [~e, ~t, ~ek] sp takmienje u sputanjulesimft [~ott, ~son, ~ani] zgladitilesimtott: ~ haj glatka/zglaena/zaliza-na kosaleslpusks [~a, ~t, ~ok] 612 vrebalo (na zgodan as v zgodnu priliku; za neto)lesovnyod|lk [~ott, ~jek/~jon]omra-veti [-vim], omrati, izmraviti, istanati; oslabeti, islabeti [-bim]lesrfol [~t, ~jon] (lecsavar) odvrnuti [-nem] zavrtanj [-tnja]/araf, skinuti [-nem] zavrtak [-tka]lesjt [~ott, ~son, ~ani] 1. utuci [-uem], poraziti; bottal ~ vkire raz-mahnuti koga tapom; 2. tv (megdbbent) zaprepastiti, prenerazitilesjt tv porazan [-zna], poraavaju-i, zaprepaujui, preneraujui; ~ hrek porazne vesti; ~ pillants po-raavajui pogledlesl [~t, ~Jn] 1- (napon) opaliti se od sunca, pocrneti [-nim] od sunca; 2. prepei [-peem]; 3. (tv:) hogy nem sl le a br a kprl! kako vas mije stromata/stid !

lesllyed [~t, ~jeri[ 1. (p/ talaj) roniti se, utolei [-egne] se, utoleg-nuti [-ne] se; 2. t lezlliklespped [~t, ~jen] slei [-gnem]/ slegati [-eem] selest [~tt, -sssn] 1. (hst) ispei [-eem]; 2. tv ~i a szemt oboriti/ barti oilesz [lett, legyen, lenni] bie, bit e; ~ ami ~1 neka bude ta hoe! hov lett? kud se to delo?/ ~ sietni valja se uriti; no, mi ~? ta je? ta eka? rajta ~ek, hogy . .. nastojau da .. ., trudiu se da...leszakad [~t, ~jon] otkinuti/otkidati se, otpasti [-adnem]/otpadati, sruiti se, odroniti/odronjavati se; ~t a gombom otkinulo mi se dugmeleszakt [~ott, ~son, ~ani] otkinuti [-nem]/ otkidati, otcepiti; (virgot, gymlcst) uzbrati [-berem]leszalad [~t, ~jon] trcati [-im]/stra-vati; (harisnyn) ~/ a szem pobeg-le su oice/mane tbleszll [~(ot)t, ~jon] 1. (madr) sle-teti [-ti]/sletati [-ee[; 2. (replgp) sputati se, sletati; 3. (tv is) (lemegy) sii [siem]/ silaziti; (leereszkedik) spustiti/sputati se; ~ az j(szaka) sputa se no, smrkava se, hvata se no; 4. (jrmrl) skinuti [-nem] se, sii [siem]/silaziti (sa prevoznog sredstva); ~ a lrl skinuti se v sii s konja, razjahati [-jaem] konja; ~ a vonatrl skinuti se s voza; 5. (ledk) taloiti seleszlls [~a, ~t, ~ok] 1. (vmirl) silazak [-ska], silaenje, sputanje; 2. rep sputanje, pristajanje, sleta-nje; ~ nlkl teszi meg az utat prevaliti/prevaljivati [-ljujem] put bez sputanje; 3. (mlybe) silaenje/ sputanje (u dubinu)leszllsi: rep ~ engedly dozvola za ateriranje/sputanjeleszllt [~ott, ~son, ~ani] 1. (helybe szllt) isporuiti/isporuivati [-ujem], dobaviti/dobaljati; idejben ~ja az rut blagovremeno/na vreme isporuiti/isporuivati robu; 2. (ra-

kat) sniziti/sniavati, smanjiti/smanjivati [-njujem] (cene)leszllts [~a, ~t] 1. (ruk) isporuka, dobava, dobavljanje; 2. (rak) sniavanje, smanjenje (cena)leszlltott 1. (kikzbestett) isporuen, dobavljen; 2. (cskkentett) smanjen, snien; ~ ron po snienoj cenileszmt [~ott, ~son, ~ani] odbiti [-ijem]/odbijati, oduzeti [-zmem]/ oduzimatileszmtol [~t, ~jon] ker eskontovati [-tujem], eskontiratileszmtol mn ker eskontan [-tna]; ~ bank eskontna bankaleszmol [~t, ~jn] ! (elszmol) obraunati, preistiti raune, izvriti obraun; 2. (tv:) vkivel obraunati, raskrstiti s nekim, razraunati se s nekimleszmols [~a, ~t, ~ok] (tv is) obraunavanje, obraunleszrad [~t, ~jri] (levl) uvenuti, osuiti seleszrmazs [~a, ~tj poreklo, podrijetloleszrmazott [~ja, ~at, ~ak] potomak [-mka]; lenygi ~ potomak [-mka] po enskoj linijileszavaz [~ott, ~zon] nadglasati/ nadglasavati, nadvladati glasanjem/ brojem glasovaleszed [~ett, vjen] 1. skinuti F-nem]/ skidati; ~i az asztalt raspremiti v pospremiti sto; 2. (termst) uzbrati [-berem]; gymlcst ~ obrati [-obe-rem] voe; 3. (leflz) ~i a tejflt skinuti kajmak/skorup/vrhnje s mle-kaleszerel [~t, ~jen] ! (g^Pet> demontirati, rasklopiti/rasklapati, rastaviti/ rastavljati, raspremiti/raspremati; 2. kat demobilisati [-iem], demobiliziratileszerels [~e, ~t] 1. (gp) demontiranje; 2. kat (hadillomny) demobilizacija; 3. kat (fegyverzet) razoruanje, razoruavanje; rszleges ~ delimino razoruanje; teljes s ltalnos ~ potpuno i opte razoruanje

leszerels!: ~ konferencia konferencija za razoruanjeIeszerz6'd|lk [~tt, ~jk/~jn] ^.(munkra) ugovorom se primiti posla/ slube; 2. ~ a sznhzhoz ugovorom se vezati [veem] za pozorite/ kazaliteleszerzdtet [~ett, -essen] uzeti [uzmem ]/uzimati u slubu, angao-vati [-ujem], angairatileszld [~ott, ~jon] ispsovati[-sujem] izgrditileszokik [~ott, ~jk/~jn] vmirl oduiti/oduavati se, odviknuti [-nem]/odvikavati se od egaleszoktat [~ott, -sson] vkit vmirl oduiti/oduavati v odviknuti [-nem]/ odvikavati koga od egaleszl [~t, ~jon] (csrol) kuditileszolgl [~t,~jon] odsluiti/odslui-vati [-ujem]; ~ja a katonaidejt odsluiti rokleszort [~ott, ~son, ~ani] 1. stegnuti [-nem], potisnuti; 2. (tv) ~ja az rakat smanjiti v oboriti- ceneleszgez [~ett, ~zen] 1. zakovati [-kujem]/zakivati, prikovati/prikiva-ti, pribiti [-ijem]/pribijati; 2. tv (megllapt) utvrditi, ustanoviti; ~i llspontjt zauzeti [-zmem]/zauzi-mati stav, opredeliti/opredeljivati [-ljujem] seleszr [~t, ~jn] probosti [-bodem]leszr [~t, ~jn] 1. procediti; 2. tv ~i a tanulsgot izvui [-uem] poukuleszretel [~t, ~jen] pobrati [-berem] groe, potrgati vinogradlt [~e, ~et] ivot, bie, opstanak [-nka], bitak [-tka]; reg ~edre ti kao star ovekletboroz [~ott, ~zon] ulogoriti/ulo-goravati se, utaboriti seletagad [~ott, ~jon] porei [-eem s poreknem]/poricati [-iem], zatajiti/ zatajivati [-jujem]; nem lehet ~ni, hogy... ne moe se porei da ...letagadhatatlan [~ul] neosporivletakar [~t, ~jcm] pokriti [-ijem]/ pokrivatiltalap [~ja. ~ot] (anyagi, erklcsi) osnova/baza opstankaletapos

584

ltezik

lttelttel

585

levgatletapos [~ott, ~son] zgazitiletarol [~t, ~jon] iskriti (umu), opustoitiletartztat [~ott, -sson] uhapsiti, hapsiti; pohapsitiletartztats [~a, ~t, ~ok] hapenje; elzetes ~ pritvor; elzetes ~ba helyez pritvoriti/pritvaratiletartztatsi: ~ parancs/vgzs (pismeni) nalog za hapenjeletartztatott I. mn uhapen; II. fn [~Ja ~at, ~ak] (u)hapenikletaszt [~ott, ~son, ~ani] (tv is) zbaciti, zgurati, survati/survavati, strmoglavitiletelepeds [~e, ~t] naseljavanje, nastanjivanjeletelepedsi: ~ engedly dozvola nastanjivanjaletelepedjik [~ett, ~jk/~jen] 1. nastaniti/nastanjivati [-njujem] se, naseliti/naseljavati se 2. (helyet foglal) prisesti [-dnem]/prisedatiletelept [~ett, ~sen, ~eni] nastaniti/ nastanjivati [-njujem], naseliti/naseljavatiletelepszik [-pedett, -pedjk/-pedjen] ld letelepedikletellik [~t, ~jen] istei [-ee s -ekne]/isticati [-ie], proi [-el/prolaziti; ~/ az id isteklo je vreme, istekao je rokletelte: vminek a ~ istek; a hatrid ~ utn po isteku rokaletp [~ett, ~jenl skinuti [-nem]/skida-ti, otkinuti/otkidati, zderati [-rem], saderati [-rem]/sadirati [-rem], oupati; (virgot) uzbrati [-be rem]letr [~t, ~Jen] ! skrenuti[-nem]/skre-tati [-eem]; 2. tv ~ a helyes trl skrenuti s pravoga puta, poi [poem] stranputicomletrdel [~t, ~jen] kleknuti [-nem]letert [~ett, ~sen, ~eni] 1. (kitert) razastrti [-trem]; 2. < lefed) pokriti [-ijem]; 3. (lel) oboriti, potui [-uem]; egy lvssel ~ oboriti jednim metkomletrt [~ett, ~sen, ~eni] (tv is) (trl) skrenuti [-nem]/skretati [-eem];

~ vkit a helyes trl skrenuti koga sa pravog putaltest [~ett, ~sen, ~eni] osnovati [-nujem]/osnivati, ustanoviti/ustanovljavati, stvoriti/stvarati, obrazovati [-zujem]; gyrakat ~ dii [-dignem ]/dizati [diem] fabrike v tvornice; sszekttetst ~ vmivel uspostaviti/uspostavljati veze sa imltestmny [~e, ~t, ~ek] 1. objekat [-kta], graevina; 2. (intzmny) ustanovaltesl [~t, ~jn] stvoriti/stvarati se, osnovati [-nuje]/osnivati se, nastati [-ane]/nastajati [-je], postati/postajati, obrazovati [-zuje] seletesz [-tett, -tegyen, -tenni] 1. metnuti [-nem]/metati [meem] v staviti/ stavljati dole, poloiti/polagati [-a-em]; tegyen le a sznhz eltt skinite me pred pozoritem; 2. (terhet) zbaciti (teret); 3. (ruht) skinuti [-nem] skidati (odelo); 4. ~i a fegyvert poloiti/polagati [-aem] oruje, kapitulirati, 5.vizsgt ~ poloiti ispit; 6. ~i az eskt poloiti/polagati [-aem] zakletvu; 7. (levlt) svrgnuti [-nem]/ukloniti iz slube; 8. vmi-rl (elll vmitl) odrei [-eem s -eknem]/odricati [-iem] se ega, odustati/odustajati od ega, smetnuti [-nem] netolett [~Je ~e*> ~ek] ker depozit, ostava, polog; vmit ~be helyez depono-vati [-nujem], deponirati, staviti/ stavljati to u polog, dati/davati [dajem] na ostavu; ~be helyezs polaganje u depozit/pologlettel [~e, ~t] 1. (alapk) polaganje temelja; 2. ker (lett) polaganje u depozit; 3. (tisztsgbl) svrgnue (sa birt e); 4. vizsga ~e davanje ispita; 5. esk ~e polaganje zakletve/prisegeletti ker (bank, pnztr) depozitni; ~ dj ostavninaltezs [~e, ~t] postojanje, opstanak [-nka], bivanje, egzistencijaltezik [~ett, ~zk/~zen] postojati [-jim], biti [(je)sam], egzistirati,

egzistovati [-tu jem]; az nem ~ik! to ne postoji! toga nema!ltfelttel [~e, ~t, ~ek] egzistencijalni/ivotni/vitalni uslov, uslovi postojanja/stvarnostiltfenntarts [~a, ~t] opstanak [-nka] postojanje, egzistencija, ivotltfenntartsi: ~ eszkzk sredstva opstanka; ~ kltsgek trokovi ivotaltfontossg bitan [-tna], od ivotne vanosti, vitalan [-Ina]letilt [~ott, ~son, ~ani] zabraniti/ zaboranjivati [-njujem], staviti/stavljati zabranu na netoletipor f~t, ~jon] (tv is) zgaziti, zgnjeiti, satrti [-rem],smrviti,tlaitiletisztz [~ott, ~zon] (fogalmazvnyt) prepisati [-iem] na istoltjogosultsg [~a, ~ot] opravdanje, pravo postojanja, opravdanost postojanjaltkrds [~e, ~t] -ivotno pitanjeltminimum [~a, ~ot] ivotni minimumletorkol [~t, ~jon] vkit uutkati, uutkati kogaletlt [~tt, ~sn, ~eni] 1. (brtnbntetst) izdrati v odleati kaznu; 2. (szolglati idt) odsluiti/odslui-vati [-ujem]letr [~t, ~jn] 1. slomiti; (kenyrdarabot) trpkati; gacskt ~ uzbrati [-berem] granicu; 2. tv (megtr, pl ellenllst) s(a)vladati (otpor), oboriti, skrhati, satrti [-rem]; 3. tv (el-csiiggeszt) poraziti; 4. tv (elcsg-ged) klonuti [-nem] duhom; 5. szl ~i vkinek a szarvt sabiti [-ijem] komu rogoveletrlik [~t, ~jn] 1. slomiti se, skrhati se, satrti [-rem] se; 2. tv (elcsgged) biti poraenletrl [~t, ~jon] obrisati [-iem], zbrisati; -rli a port vmirl brisati prainu sa egaletrt [~en; ~ebb] tv deprimiran, potiten, klonuo [-ula], snuden, utuen, obeshrabljenltra [*ija, -it, -ik] lestve [tb -tava] lestvice, merdevine tb; ketts ~ dvokrake lestve

ltrafok [~ot, ~ok] preagaltrehoz [~ott, ~zon] ostvariti/ostvarivati [-rujem], stvoriti/stvarati, napraviti, nainiti, obrazovati [-zujem]ltrejn [-jtt, -jjjn] nastati [-anem]/ nastajati [-jem], postati/postajati; megllapods jtt ltre stvoren je sporazumltszm [~a, ~ot, ~ok] hiv, kat brojno stanje; teljes ~ban u punom brojultszmcskkents [~e, ~t] smanjenje brojnog stanja, redukcija osobljaltszmfltti [~je, ~t, ~ek] prekobrojnilett I. mn [~l] letonski; II. fn [~et, ~ek] Letonac [-nca]; (n) LetonkaLettorszg [~ot] fldr Letonijaletnjik [~t, ~jn] nestati [-anem]/ nestajati [-jem]letr [~t; ~jn] (ing ujjt) odsukati [-uem], spustitiletz [~tt, ~zn] 1. (pl kart) zabosti [-odem]; 2. (levarr) priiti [-ijem]/priivati, proiti/proivatileugr|ik [~ott, -grjon, ~ani] 1. (vmi-rl) skoiti; ~ik a villamosrl skoiti iz tramvaja; 2. (vhonnan) baciti se; ~ik a hdrl baciti se sa mosta; 3. biz ~ik bevsrolni skoknuti [-nem] v ipiti da to kupilel [~t, ~jn] ! esti [sednem]; ljn le, krem! izvolite esti! 2. ld lelepedik; 3. bntetst ~i odsedeti [-dim] v izdrati [-im] kaznu; odleati [-im]/odleavati tamnicu v u tamnici v zatvoruleleped ik [~ett, ~jek/~jen] staloitise, utaloiti seleltet [~ett, -essen] vkit 1. posaditi/ posaivati [-ujem] v nasaditi/nas-ivati [-ujem] koga (na stolicu); uiniti da neko sedne; 2. biz ld lecsuk let [~tt, -ssn] oboriti; vkinek ~i a fejt odsei v odrubiti komu glavu levg [~ott, ~jon] 1. (lemetsz)odsei [-eem], odrubiti, odrezati [-eem], amputirati; 2. (lel) zaklati [-ko-ljem]; 3. tv ~ja az utat (lervidti) udariti na preaclevgat [~ott, -sson] (krmt, szakllt) dati/davati [dajem] podrezat ilevakar

586

lever

levert

587

lezlleszt(nokte v bradu); ~ja a hajt oiati se, podstrii [-iem] selevakar [~t, ~jon] sastrugati [-uem], ostrugati, ogrepsti [-ebem], zagrepsti [-ebem]levlaszt [~ott, -asszon, ~ani] odvojiti/ odvajatilevl|ik [~t, ~jon] odvojiti/odvajati se, razdvojiti/razdvajati se, izdvojiti/izdvajati se, otpasti [-adnem]/ot-padati, otkaiti se; pisati [piem] pismo/listlevlblyeg [~e, ~et, ~ek] potanska marka

levlbortk [~(j)a, ~ot, ~ok] koverat [-rta], koverta, kuverta, listovni omotleveles1 [~et; ~en; ~ebb] 1. lisnat; ~ g lisnata/olistala grana; 2. ~ dohny duvan u listovimaleveles2: 1. ~ lda potansko sandue [-eta]; 2. ~ tszta razvijeno/lisnato testolevelez [~ett, ~zen] dopisivati [-sujem] se, voditi prepisku v biti u prepisci (s kime), korespondovati [-dujem], korespondiratilevelezs [~e, ~t, ~ek] dopisivanje, prepiska, korespondencijalevelezsi dopisnilevelez I. mn dopisni; isk ~ oktats dopisna nastava/obuka; isk ~ tagozat odeljenje za dopisnu nastavu; az akadmia ~ tagja dopisni lan v lan dopisnik akademije; II. fn [He ~t, ~k] dopisnik, korespondentlevelezi dopisnikilevelezlap [~ja. ~ot, ~ok] dopisnica; postai ~ dopisna/potanska kartalevlhord [~ja, ~t, ~k] pismonoa, listonoalevelibka [^ja, At -&k] aba kreketualevlnehezk [~e, ~et, ~ek] pritiskalevlpapr [~ja> ~t, ~ok] hartija/papir za pismalevlrgy [~et, ~ek] nv lisni pupoljak [-Ijka]levlszekrny [~e, ~t, ~ek] potansko sandue [-eta]levltr [~a, ~t, ~ak] arhiv(a)levltrca [~ja, ~t, -Ck] lisnica, novarka, novaniklevltros [~a, ~t, ~ok] arhivarlevltet [~t, ~k] ll lisna va/vaka/ ulevltitok [-titkot] (jog is) tajna pisamalevlvlts [~a, ~t] izmena pisama, prepiskalevlzet [~e, ~et] lielvn buduilevendula [~ja, ~t, ~k] nv levendalever [~t, ~ji] 1. utuci [-uem],/ potui, oboriti, obrvati; gymlcst ~ otresti [-sem] v omlatiti voe/ drvo; 2. ~i vkirl a bilincset rasko-vati [-kujem]/raskivati komu okove;

3.(tv:) felkelst ~ uguiti ustanak; '4.tv (elcsggeszt) poraziti/po-raavatilevert [~en; ~ebb] tv utuen, potuen,oboren, savladan, pobeen leves1 mn (aminek leve van) soan[-na] leves8 fn [~e, ~t, ~ek] supa, juha,orbaleveses [~ebb] 1. orbast; 2. ld leves1 leveseskanl [-nalak, -nalat, -nalak] kaika za supu/orbu, lica za juhu levesestl [~a, ~at, ~ak] inija zasupu/orbu/juhu levesestnyr [~ja> ~t, ~ok] tanjir zaorbu/supu, tanjur za juhu leveshs [~a, ~t] kuvano/kuhano meso levesz [-vett, -vegyen, -venni] 1. skinuti [-nem]/skidati; ~i a gyrt az ujjrl skinuti [-nem] prsten s prsta; ~i a kalapjt skinuti eir; 2. hiv ~ vmit a napirendrl skinuti to s dnevnoga reda; 3. sznh, film ~i a darabot a msorrl skinuti komad sa repertoara; 4. (lefnykpez) snimiti/snimati; 5. tv ~f a gondot a nyakrl skinuti brigu s vrata; ~i a kezt vkirl dii [dignem] dizati [diem] ruke od koga; vkit ~ a lbrl nagovoriti koga na to, umilostiviti koga; le nem veszi a szemt vkirl ne skidati v ne smetati [-eem] oi sa nekoga levet [~ett, -vessen] zbaciti, skinuti [-nem]; tv ~i agyszt skinuti crninu levett [~ett, ~sen, ~eni] 1. (filmet) projicirati; 2. (mszaki rajzot) pro-jektovati [-tujem] levetkz|ik [~tt, ~zk/~zn] svui[-uem] se, skinem se levetkztet [~ett, -tessen] skinuti [-nem] odelo kome, razgolititi, svlaiti nekoga levezet [~ett, -zessen] 1. voditi dole, odvesti [-edem]/odvoditi; ~ a vizet odvoditi vodu; 2. mat izvoditi, zakljuiti/zakljuivati [-ujem], svoditi; 3. sp (mrkzst) voditi utakmicu levezets [~e, ~t, ~ek] 1. odvod; (vz) odvodnjavanje; 2. mat izvod,

zakljuak [-ka], izvoenje, zakljuivanjelevezet: 1. ~ csatorna odvodni kanal; ~ cs odvodna cev; 2. tv ~ mdszer deduktivan nain/metod levisz [-vitt, -vigyen, -vinni] odneti[-esem] dolelevizsgzik [~ott, ~zon] 1. poloiti ispit; 2. (gny:) alaposan ~ott taj se poteno obrukao! levizsgztat [~ott, -asson] ispitivati[-tujem], primiti/primati ispit levon [~t, ~jn] ! (sszegbl) odbiti "-ijem], ustegnuti [-nem]/ustezati -eem], sustegnuti [-nem]/sustezati -em]; ~ a keresetbl zakinuti J-nem]/zakidati od zarade; 2. kvetkeztetst ~ izvesti [-edem] zakljuak [-ka]; tanulsgot ~ izvui [-u-em] pouku levons [~a, ~t, ~ok] odbitak [-tka,zadravanje od plate levonat [~a, ~ot, ~ok] nyomd otisak[-ska], korektura,lev to je; az elttem ~ jsg novine tb to su preda mnom; j karban ~ hz kua u dobrom stanju lexikon [~(j)a, ~t, ~ok] leksikon leydeni: fiz ~ palack lajdenska boca lezajl|ik [~ott, ~ani] odigrati se, odvijati se, prohujati, stiati se, proi [-oe]lezr [~t, ~jon] 1. zakljuati, zatvoriti; 2. (befejez) okonati; vitt v trgyalst ~ zakljuiti raspravu lezrd|ik [~ott, ~jk/~jon] (vgzdik) okonati se, zavriti se lzeng [~ett, ~jen, ~eni] lutati, ii [idem] bez cilja, lunjati, skitai, bazati, vrljati, voljati lezdul [~t, ~jon](es> pljutati [-ti], pljuskom pada (kia); (lavina) ruiti selezuhan [~t, ~jon]survati se, sruiti se, stropotati se; ~i a mlysgbe/szakadkba survao se u provaliju; ~tf a replgp sruio se avion lezlleszt [~ett, -esszn, ~eni] upropastiti, unititi, iskvariti, demorali-zovati [-zujem], demoralizirati, o-beshrabriti

589588lezlliklezll|ik [~tt, ~jn, ~eni] padati nanie, propasti [-adnem]/propadati, pokvariti se liba [Aja, rit, Ak] 1. guska; 2. (tv,gny:) buta ~ urka liba- guiji, guji libaaprlk [~Ja ~ot] guji sitni llbabr [~t] tv marci [csak tb, birt-raca] libabrs: ~ lesz vmitl najei mu sekoa od egalibacomb [~ot, ~ok] guiji batak libahs [~t] guevina, guetina,guije meso libamj [~a, ~at] guja/guija djge-ricalibamell [~et] guija prsa tb libapsztor [~a, ~t, ~ok] guar; guarica Hbapimp [~t, ~k] nv stea libasor [~t] guiji poredak/sled, hod jedan za drugim kao guske; ~ban mennek hodati jedno za drugim, ii [idem] poput gusaka jedno za drugimlibaslt [~je, ~et] guije peenje libazsr [~Ja> ~t] guija mast Hbeg [~ett, ~jen] lelujati se liberlis [~an; ~abb] liberalan [-Ina] liberalizmus[~a, ~t] liberalizam [-zrna] librett [~Ja> ~t, ~k] zene libreto, tekst za operu/operetu/ovatorij/kan-tatulceum [~a, ~ot, ~ok] licej licitl [~t, ~jon] licitovati [-tujem], licitirati, drabovati [-bujem]; prodavati [-ajem] putem drabe lidrcfny [~t] varljiva svetlost lidrcnyoms [~a, ~t] mora lift [~je, ~et, ~ek] lift; a ~ nem mkdik lift ne radiliftakna [*ija, At, Ak] okno lifta/dizalice/dizala; okno za lift/dizalia liftes [~e, ~t, ~ek] biz, Id liftkezel liftkezel' [~je, ~t, ~k] rukovalac[-aoca] lifta/dizalice liget [~e, ~et, ~ek] lug, gaj liheg [~ett, ~jen] 1. dahtati [-hem], brektati [-kem]; ~ a teher alatt on breke pod teretom; 2. (tv:)

lbosszt ~ udeti [-dim] v teiti za osvetom likacsos [~at; ~an; ~abb] upljikast,upljikav, porozan [-zna] likffr [~je, ~t, ~ok] liker likrs: ~ pohr aica za liker likvidl [~t, ~jon] likvidirati, obraunati, svritilila [An] ljubiast, lila Lili [~t] Lilika liliom [~a, ~ot, ~ok] ljiljan limlotn [~Ja. ~t, ~ok] starudija, stare, svatarija male vrednosti, polovne stvari tb; ropotarija limond [~ja. ~t] limunada lineris: mat ~ fggvny linearnafunkcijalinleum [~a, ~ot, ~ok] linleum Lipcse [At] fldr Lajpcig Lipt [~ot] Lavoslav, Leopold lra1 [~ja, ^t] zene, ir lirika lra2 [Aja, -it, Ak]