LANCI - Удружење правника у ...pravniciuprivredi.org.rs/images/casopis/2002_9_12.pdf · se ak pr ne ça ñe va æe vo ro na sp a õ e z u d e r vaña p i z e v a

____S 1.fm; str. 1

^LANCI

Pravo i privreda br. 9-12/2002.2

2_Christa Jessel-Holst.fm; str. 3

dr Krista Jesel-Horst, Hamburg,nauøni saradnik (Senior Research Associate) za oblast meæunarodnog prava na Institutu Max Planck UDK 347.7:65.01

Nove etape razvoja u oblasti Corporate Governance

I Uvod

Pojam Corporate Governance obuhvata pravila i propise za vaçano i odgovor-no rukovoæeñe preduzeõima. Evropska pravna ureæeña redovno sadrÿe – u okvirunajrazliøitijih zakona – åirok spektar strogih propisa. Aktuelni pokret Cor-porate Governance ne potiøe, meæutim, iz Evrope, veõ iz angloameriøkih zemaça,øije korporacijsko pravo daleko mañe poøiva na pozitivnom pravu i kojima jezbog toga u veõem obimu potrebna dodatna regulativa, koja se obiøno navodi pododrednicom Corporate Governance. Iz angloameriøkih zemaça razvila se po celomsvetu, naroøito u posledñoj deceniji, diskusija vezana za Corporate Governance, ito iz razliøitih razloga. Brojne finansijske krize posledñih godina u najrazli-øitijim delovima sveta, kao npr. u zadñe vreme na ameriøkim berzama (Enron,WorldCom itd.), pokazale su potrebu za sprovoæeñem reformi u mnogim zemçama.Ali i globalizacija svetske ekonomije dovela je do pojaøanog pritiska na nacio-nalna zakonodavna tela, jer u oblasti ekonomske konkurencije ne malu ulogu igrai kvalitet zakonodavne vlasti. Pri tome dodatnu prednost u pogledu konkuren-tnosti predstavça i upoznavañe vaçanog rukovodstva u stranim preduzeõima sapostojeõim nacionalnim pravnim propisima (pre svega investitora iz angloame-riøkih zemaça, kojima teåko pada upoznavañe sa kontinentalnoevropskim prav-nim porecima). Konaøno, niko se viåe ne zadovoçava time da zakonodavne re-forme sprovodi tako da se odraÿavaju na sva preduzeõa u jednoj odreæenoj zemçi,


veõ se sve viåe koriste fleksibilniji instrumenti »soft law«, tzv. Corporate Go-vernance kodovi, sa varijabilnim podruøjima primene, a sve u ciçu poveõañaatraktivnosti ekonomske destinacije. Ti kodovi dopuñuju zakonsku regulativu.Ñih donose kolektivne gremije i oni poøivaju na naøelu dobrovoçnosti u smislusamoobavezivaña preduzeõa na sprovoæeñe vaçane prakse Corporate Governance. Udrÿavama ølanicama Evropske unije takvi Corporate Governance kodovi pojedi-naøno su donoåeni od 1991. godine (Velika Britanija), a od 1997. godine donesenoje 35 takvih Corporate Governance kodova. U veõini zemaça Evropske unije para-lelno egzistira viåe kodova. Nemaøka se 2002. godine sporazumela o primeni jed-nog jedinstvenog nacionalnog koda, koji õemo u daçem tekstu (III 2) detaçnije raz-motriti. Takvi kodovi do sada ne postoji u Luksemburgu i (bar za sada) u Austri-ji, koja, meæutim, priprema regulativu sliønu nemaøkoj.

Pored nacionalnih mera u posledñe vreme mogu da se uoøe i meæunarodneinicijative, na osnovu kojih bi trebalo da se razvijaju i primeñuju izvesni ko-lektivni minimalni standardi. Tu su u prvom planu naøela OECD-a vezana za Cor-porate Governance, na koje õemo se u daçem tekstu posebno osvrnuti, veõ i zbog sa-mog ñihovog znaøaja za pravni razvoj u zemçama tranzicije Sredñe i IstoøneEvrope. Ali, ni Evropska unija ne sedi skråtenih ruku. Evropsko korporacijskopravo ne sadrÿi, doduåe, nikakav pravni akt koji bi bio posebno posveõen Corpo-rate Governance. U dve od vaÿeõih uredaba iz oblasti korporacijskog prava, kao iu razliøitim smernicama iz iste oblasti, nalazimo samo sporadiønu jasnu regu-lativu po tom pitañu. Zanimçivi predlozi sadrÿani su u nacrtu Pete (struk-turne) smernice, koja, meæutim, joå nije donesena. »Vrhunski ekspertski tim napodruøju korporacijskog prava«, kojeg je u septembru 2001. godine angaÿovalaEvropska komisija, i koji je dobio zadatak da da preporuke za savremene korpora-cijskopravne okvirne uslove u Evropi, inicirao je nedavno javnu raspravu o ulo-zi Evropske unije u oblasti Corporate Governance, na øije rezultate tek treba dasaøekamo. Moguõi ishod bi bio stvarañe evropskog Corporate Governance koda, od-nosno koordinacija nacionalnih kodova. Zapravo, u okviru Evropske unije evi-dentna je teåko objaåñiva diskrepancija izmeæu sve veõeg broja usklaæenih kor-poracijskopravnih regulativa s jedne strane i rastuõeg pravnog cepaña na nacio-nalnom nivou, sa sve veõim brojem Corporate Governance kodova (samo u VelikojBritaniji ima ih jedanaest). Osim toga, na nivou Evropske unije trenutno se raz-matraju prvenstveno sledeõe tematske oblasti: unapreæeñe informisaña akcio-nara i poverilaca, åto se odnosi na rukovodstvo preduzeõa, ukçuøujuõi i objav-çivañe plata ølanova upravnih organa i organa rukovoæeña; jaøañe pravnog po-loÿaja akcionara, posebno putem uvoæeña posebnog istraÿnog postupka; redefi-nisañe obaveza organa uprave i rukovodstva, i to u smislu obaveze polagaña ra-øuna od strane direktora u sluøaju odugovlaøeña steøaja (wrongful trading).

5Krista Jesel-Horst: Nove etape razvoja u oblasti Corporate Governance (str. 3-10)

II Naøela OECD-a za Corporate Governance

Naøela Corporate Governance, koja je predoøio OECD, naroøito su znaøajnazbog toga åto su ñima po prvi put na meæudrÿavnom nivou razvijeni pouzdani me-æunarodni minimalni standardi. Naøela nisu usmerena ni na jedan poseban naci-onalni reÿim, dakle, mogu da se primeñuju kako u okviru dvojnog sistema rukovo-æeña sa upravnim i nadzornim odborom, tako i u okviru jednostepenog sistemarukovoæeña. Ta naøela se uglavnom odnose na akcionarska druåtva koja su noti-rana na berzi, ali i za preduzeõa koja nisu notirana na berzi berzi ta naøela pru-ÿaju izvesne podsticaje. U samim jezgru tih naøela nalaze se oni problemi koji suuslovçeni podelom izmeæu vlasniåtva nad kapitalom i kontrole u preduzeõima.Naøela OECD-a sadrÿe katalog standarda i smernice za provereno vaçanu prak-tiønu primenu Corporate Governance, koje su upuõene kako nosiocima politiøkevoçe i odluøivaña, tako i uøesnicima na trÿiåtu, dakle, samim preduzeõima.Na taj naøin ona pozivaju na samoregulisañe privrede.

Moglo bi da se kaÿe da znaøaj naøela OECD-a za zapadne industrijske zemçei nije tako veliki, poåto te zemçe veõ ispuñavaju zahteve koji su u tim naøelimapostavçeni. Za zemçe, koje se joå nalaze u fazi izgradñe svojih sistema, naøelaOECD-a su, naprotiv, veoma pouøna i vredna, poåto predstavçaju zbir i objaå-ñeñe meæunarodno priznatih i oøekivanih standarda. Osim toga, u ciçu podrå-ke reformskim procesima u zemçama tranzicije OECD je nedavno pokrenuo ini-cijativu »Corporate Governance u Jugoistoønoj Evropi«.

Naøela se, sve u svemu, odnose na pet oblasti, i to: 1) zaåtita prava akcio-nara; 2) osigurañe jednakog tretmana svih akcionara, ukçuøujuõi i mañinske istrane akcionare, kao i efikasna zaåtita ñihovih prava; 3) oøuvañe prava i in-teresa razliøitih lica sa udelom u preduzeõu (Stakeholder), kao åto su zaposleni,poverioci, snabdevaøi itd.; 3) objavçivañe i transparentnost svih bitnih pita-ña u vezi sa preduzeõem; 5) duÿnosti nadzornog odbora.

III Corporate Governance u Nemaøkoj

Zakonodavstvo

a) U Nemaøkoj se pitaña organizacije preduzeõa veõ po ustaçenom obiøajuukçuøuju u delokrug zakonodavnih organa. Najvaÿniji pravni izvor je nemaøkiZakon o akcijama iz 1965. godine, koji je kasnije viåe puta reformisan. Sa aspek-ta Corporate Governance treba pre svega pomenuti Zakon o kontroli i transparen-tnosti u oblasti preduzeõa (KonTraG) iz 1998. godine1), koji je doveo do moderni-zacije nemaøkog prava akcija, bilansa i trÿiåta kapitala. Nacrt zakona o daçojreformi prava akcija i bilansa, transparentnosti i publicitetu (Zakon o tran-

1. Savezni sluÿbeni list 1998. I 786.


sparentnosti i publicitetu) Savezne vlade predviæa dodatna poboçåaña Zako-na o akcijama, kao i Trgovinskog zakonika, a treba da bude izglasan ove godine.

b) Nemaøko pravo za rukovoæeñe akcionarskim druåtvima propisuje obave-zan dvojni sistem koji se sastoji od upravnog i nadzornog odbora. Upravni odborrukovodi druåtvom na sopstvenu odgovornost. Nadzorni odbor postavça, savetu-je i nadzire upravni odbor i neposredno je ukçuøen sve temeçne odluke vezane zapreduzeõe. U veõim preduzeõima u nadzorne odbore ukçuøeni su i zaposleni, priøemu oni u preduzeõima sa 500, odnosno 2000 zaposlenih u zemçi predstavçajutreõinu, odnosno polovinu ølanova nadzornog odbora. U ostalim sluøajevimaølanove nadzornog odbora bira generalna skupåtina akcionara. Kod preduzeõasa preko 2000 zaposlenih Zakon o zajedniøkom odluøivañu obezbeæuje predsedni-ku nadzornog odbora pravo na dva glasa, da bi se na taj naøin obezbedio kvorum,pri øemu se predsednik de facto ubraja po svim pravilima u krug vlasnika udela, ane u krug zaposlenih. Upravni i nadzorni odbor moraju da se u svom radu rukovodebriÿçivoåõu regularnog i savesnog rukovodioca/ølana i u sluøaju da preduzmubilo åta åto je protivno interesima preduzeõa, imaju obavezu naknade åtete.Akcionari svoja prava ostvaruju u okviru generalne skupåtine. Tamo u naøeluvaÿi: jedna akcija – jedan glas.

c) Zakon o kontroli i transparentnosti u oblasti preduzeõa iz 1998. godinedoneo je viåe transparentnosti u pogledu deåavaña u preduzeõu u odnosu na nad-zorni odbor, ali i u odnosu na akcionare. Obavezno podnoåeñe izveåtaja uprav-nog odbora nadzornom odboru mora da se odnosi i na buduõu poslovnu politiku iplanirañe preduzeõa (paragraf 90 I br. 1 Zakona o akcijama). Jedno lice ima pra-vo na maksimalno deset mandata u nadzornom odboru, pri øemu se mandat predsed-nika raøuna dvostruko (paragraf 100 II 3 Zakona o akcijama). Kod preduzeõa kojasu notirana na berzi nadzorni odbor je duÿan da se sastaje dva puta u toku kalen-darske godine (paragraf 110 III Zakona o akcijama). Revizor za godiåñi zavråniraøun i zavråni raøun koncerna (kojeg odredi generalna skupåtina) naloge nedobija viåe od upravnog, veõ od nadzornog odbora (paragraf 111 II 3 Zakona o ak-cijama). Na taj naøin se obezbeæuje nezavisnost revizora u odnosu na upravni od-bor. Revizor je takoæe duÿan da uøestvuje na sednicama nadzornog odbora posveõe-nim zavrånom raøunu (paragraf 171 I 2 Zakona o akcijama).

Generalna skupåtina stekla je dodatna prava na informisanost. Ona imapravo da donese poslovnik (paragraf 129 I Zakona o akcijama). Generalno su uki-nuta prava na viåe glasova, a prava na maksimalan broj glasova ukinuta su za pre-duzeõa notirana na berzi (usp. i paragraf 5 Uvodnog zakona o Zakonu o akcijama).Na generalnoj skupåtini akcionare øesto zastupa ñihova kreditna ustanova, ko-ja, meæutim, pri tome mora da se rukovodi interesima akcionara (detaçno u para-grafu 128 II Zakona o akcijama). Promoviåe se zastupañe od strane udruÿeña ak-cionara. Ostvarivañe prava druåtva na naknadu åtete u odnosu na ølanoveupravnog i nadzornog odbora je unapreæeno, i to tako da akcionari koji predstav-çaju 5 % osnivaøkog kapitala (odnosno 500.000 evra) imaju pravo da na sudu pod-


nesu zahatev za imenovañe posebnog zastupnika u ciçu ostvarivaña prava na nak-nadu åtete (paragraf 147 III Zakona o akcijama). Pod odgovarajuõim uslovima ma-ñinski akcionari u sluøaju sumñe na diskriminaciju imaju pravo da zahtevaju po-sebno ispitivañe poslovnih veza zavisnog druåtva u odnosu na matiøno (para-graf 315 Zakona o akcijama).

Upravni odbor je duÿan da uspostavi sistem nadzora, koji õe omoguõiti da serano prepoznaju kretaña koja ugroÿavaju daçi opstanak druåtva (paragraf 91 IIZakona o akcijama).

d) Nacrt Zakona o transparentnosti i publicitetu odraÿava jedan deo pred-loga vladine komisije »Corporate Governance – Rukovoæeñe preduzeõima – Kon-trola preduzeõa – Modernizacija prava akcije« (v. dole pod 2 a) u ciçu unapreæe-ña zakonodavne politike; ostali predlozi komisije treba da budu doneåeni uformi zakona u sledeõem zakonodavnom periodu.

Naroøito treba istaõi predloge Nacrta Zakona o transparentnosti i publi-citetu koji se odnose na nadzorni odbor. Tako npr. i do sada znaøajna i obuhvatnaobaveza upravnog odbora da podnosi izveåtaje nadzornom odboru viåestrukotreba da se pojaøa (»follow up« - izveåtavañe; odnosi se na celokupan koncern; iz-veåtaji na zahtev pojedinaønih ølanova nadzornog odbora i joå mnogo drugog).Protok informacija izmeæu nadzornog odbora i ñegovih komisija treba da se po-boçåa. Po potrebi sednicu nadzornog odbora moÿe da sazove i jedan ølan pojedi-naøno. Statut, odnosno nadzorni odbor moraju da utvrde u smislu obaveze da odre-æene vrste poslova mogu da se preduzimaju samo uz saglasnost nadzornog odbora,pri øemu se konkretan izbor prepuåta nadzornom odboru, odnosno generalnojslupåtini. Unapreæena prava na informisanost nadzornog odbora zahtevajustrogu obavezu øuvaña poslovne tajne.

Ubuduõe bi elektronska sredstva komunikacije trebalo da se boçe i viåekoriste. Tako õe Savezni sluÿbani glasnik da se vodi i u elektronskom obliku.Osim toga, predviæeno je u odreæenim sluøajevima ukçuøeñe putem videa ølanovanadzornog odbora u rad sednica generalne skupåtine, kao i moguõnost prenoåe-ña sednica generalne skupåtine putem interneta. Ostali novi propisi odnosese npr. na oblasti raøunovodstva, revizije zavrånog raøuna i prava zavrånog ra-øuna koncerna.

Nemaøki Corporate Governance kodeks

a) U Nemøakoj je do sada s postojañem »frankfurtskog« i »berlinskog« kodapostojalo rivalstvo u regulativi. 26.06.2002. godine donesen je (jedinstveni) Ne-maøki Corporate Governance kodeks2) sa jasno postavçenim ciçem da se nemaøkapreduzeõa »dovedu u formu« koja je potrebna za meæunarodno finansijsko trÿiå-te, kojem na taj naøin treba da se pruÿe jasni standardi transparentnosti i pove-

2. Tekst je åtampan u: Neue Zeitschrift fuer Gesellschaftsrecht 2002, str. 273-277. Za engleskuverziju v. http://www.bmj.bund.de (English Version)


reña u nemaøka preduzeõa. Pripreme su za nemaøke uslove tekle neuobiøajeno br-zo. 29. maja 2000. godine savezni kancelar je formirao vladinu komisiju »Corpora-te Governance – Rukovoæeñe preduzeõima – Kontrola preduzeõa – Modernizacijaprava akcije«, kojom je rukovodio Teodor Baums. Ova komisija se izjasnila za je-dan jedinstveni nemaøki Corporate Governance kodeks. 3) Nakon toga je ministarpravosuæa SR Nemaøke u septembru 2001. godine sazvala vladinu komisiju za Cor-porate Governance kodeks, kojom je rukovodio predsednik nadzornog odboraThyssenKrupp AG, Gerhard Frome, i u kojoj je uøestvovalo joå 12 vodeõih predsat-vnika nemaøke privrede, koji su zajedniøki izradili kodeks; dakle, ñega su sasta-vili çudi iz prakse. Tekst se u pravilnim vremenskim razmacima preispituje ipo potrebi prilagoæava novim pravcima razvoja.

b) Kodeks se neposredno obraõa akcionarskim druåtvima koja su notirana naberzi. Kodeks se sastoji od tri elementa: informacija, preporuka i podsticaja.(1) Informativni deo sadrÿi saÿet prikaz nemaøkih zakonskih propisa koji seodnose na rukovoæeñe i nadzor nad druåtvima koja su notirana na berzi. Ciç jeda se (zaista komplikovan) nemaøki sistem prikaÿe tako da bude transparentan irazumçiv za strane investitore i da se time povereñe investitora ojaøa. (2)Centralno mesto zauzima deo s preporukama. On obuhvata oko 50 »best practice«pravila ponaåaña, koja ne moraju obavezno da se poåtuju, iako se to u naøelu oøe-kuje (v. dole pod e). (3) Konaøno, kodeks sadrÿi i podsticaje, dakle, ideje i zami-sli o vaçanoj Corporate Governance. Podsticaji se razlikuju od preporuka u tomeåto oni kojima su nameñeni mogu da od tih podsticaja odstupe, a da to ne morajuda obrazlaÿu i objavçuju.

U osnovi ove trostepene strukture nalazi se spoznaja da ne postoji jedin-stven, savråen sistem rukovoæeña preduzeõem, veõ da dosta toga zavisi i od kon-kretnog okruÿeña. To se ne odnosi samo na razlike od zemçe do zemçe, veõ i odbranåe do branåe.Zato se pored izvesnih zakonski utvræenih minimalnih stan-darda delom (izriøito) preporuøuju, a delom tek nude dodatni propisi i pravila.

c) Sadrÿinski, kodeks je podeçen u sedam poglavça: Preambula; Akcionarii generalna skupåtina; Zajedniøki rad upravnog odbora i nadzornog odbora;Upravni odbor; Nadzorni odbor; Transparentnost; Raøunovodstvo i Revizija za-vrånog raøuna.

d) U vidu preporuka i podsticaja moguõe je formulisañe pravila ponaåañakoja su inaøe, bar za sada, izvan domaåaja zakonske regulative., ali za kojima upraksi postoji vidçiva potreba. U centru paÿñe nalazi se unapreæeñe kontrolei nadzornih aktivnosti nadzornog odbora. U tom smislu kodeks sadrÿi preporu-ke za izbor ølanova nadzornog odbora, za ñihovu naknadu, ponaåañe u sluøaju su-koba interesa, zadatke i ovlaåõeña nadzornog odbora i ñegovog predsednika,kao i za formirañe komisija.

3. Usp. Baums (izdavaø), Izveåtaj vladine komisije Corporate Governance (Keln 2001.)


Npr. za dobar sastav nadzornog odbora je vaÿno da kandidati raspolaÿu ne-

ophodnim znañima, sposobnostima i iskustvom i da su nezavisni. Zato se u Ne-

maøkoj preporuøuje da u sastav nadzornog odbora ne bi trebalo da uæe viåe od dva

bivåa ølana upravnog odbora. Osim toga, ølanovi nadzornog odbora ne bi treba-

lo da obavçaju nikakve funkcije u smislu organa ili savetodavne funkcije kod

znaøajnih konkurenata tog preduzeõa. Daçe se preporuøuje i utvræivañe starosne

granice za ølanove nadzornog odbora.

Upravni i nadzorni odbor trebalo bi tesno da saraæuju. U tom smislu prepo-

ruøuje se poveõañe nivoa informisanosti nadzornog odbora.

Akcionari bi trebalo da imaju moguõnost da se stvarno pripreme za sednice

generalne skupåtine. Zato se preporuøuje da upravni odbor objavçuje materijale

za sednice i na internet sajtu preduzeõa.

Osim toga, kodeks se bavi i pitañima naknade ølanova upravnog i nadzornog

odbora i ñihovog javnog objavçivaña i u tom smislu daje preporuke i podsticaje.

Zakon o akcijama u paragrafima 87, odnosno 113, veõ sadrÿi relativno iscrpnu

regulativu. Meæutim, pitañe naknade ølanova upravnog i nadzornog odbora po-

stalo je predmet diskusije i na nacionalnom i na meæunarodnom nivou. Berzanski

kursevi koji su u padu u Nemaøkoj (kao npr. i u SAD) nisu, meæutim, doveli do

smañeña ili barem do odrÿavaña prinadleÿnosti ølanova upravnog odbora na

istom nivou, veõ, naprotiv, u kriznim vremenima te prinadleÿnosti vrtoglavo

rastu. Pri tome, a u skladu sa paragrafom 87 Zakona o akcijama, nadzorni odbor

je duÿan da se stara o tome da ukupne prinadleÿnosti ølanova upravnog odbora

budu u proporciji ne samo sa zadacima konkretnog ølana upravnog odbora, veõ i

sa poloÿajem druåtva. Izgleda da se iskçuøivo zakonskom regulativom taj prob-

lem ne moÿe reåiti na zadovoçavajuõi naøin.

f) U vezi sa »preporukama« Nemaøkog Corporate Governance kodeksa postavça

se posebno pitañe u smislu ñihovog pravnog kvaliteta. To je komplikovano pi-

tañe, u koje ovde neõemo dubçe zalaziti i o kome õe se sigurno voditi intenzivne

diskusije.4) Do sada u nemaøkom pravu nije postojalo niåta åto bi se moglo upo-

rediti sa ovim.e) Nacrt Zakona o transparentnosti i publicitetu sadrÿi novi

paragraf 161 Zakona o akcijama, koji bi upravni i nadzorni odbor akcionarskog

druåtva notiranog na berzi obavezao da jednom godiåñe predaje izjavu o prime-

renosti (comply or explain) u odnosu na »preporuke« kodeksa. Tako õe druåtva do-

biti moguõnost da se odluøe na nepoåtovañe svih ili nekih preporuka; u svakom

sluøaju, ta izjava mora da se objavi i unese u registar preduzeõa (usp. nameravanu

novu verziju paragrafa 325 I Trgovinskog zakonika).

4. Usp. Ulmer, Nemaøki Corporate Governance kodeks – nov instrument regulisaña akcio-narskih druåtava notiranih na berzi: Zeitschrift fuer das gesamte Handels- und Wirtschafts-recht 2002, str. 150-181 (158 ff.)


IV Zakçuøak

Dvojna podela u smislu daçñeg razvoja nacionalnog zakonodavstva, povezanasa donoåeñenm Corporate Governance kodova, moÿe da se uoøi u mnogim zemçama.Jedan od primera za to je Francuska. Zakon od 15.05.2001. godine, »Nouvelles Regu-lations Economiques«5), predstavça bitnu reformu zakona Loi sur les societees iz go-dine 1966. Veliki deo ovog izmeñenog zakona posveõen je pitañima »gouvermentd'enterprise«. Pored toga, u Francuskoj su posledñih godina donesena ukupno triCorporate Governance kada (Vienot I Report; Hellebuyck Commission Recommendations;Vienot II Report).

Odgovarajuõe tendencije uoøçive su i u Sredñoj i Istoønoj Evropi u drÿa-vama koje pretenduju na brzo pristupañe Evropskoj uniji. Tako su npr. Poçska,Maæarska i Øeåka Republika nedavno temeçito inovirale svoja korporacijskaprava i reformisala ih upravo u pogledu Corporate Governance; usp. poçski Zako-nik o trgovinskim druåtvima iz 2000. godine; maæarski Zakon o privrednimdruåtvima iz 1997. godine i øeåki Trgovinski zakonik u verziji od 2001. godinesa brojnim zanimçivim inovacijama. Istovremeno se u navedenim zemçama radina Corporate Governance kodovima upravo na temeçu naøela OECD-a.

U vezi sa trenutnim stañem Corporate Governance je reøeno da ono nudi viåepitaña nego odgovora.6) Nesporno je da je u mnogim zemçama trenutno stañe i da-çe nezadovoçavajuõe. Upravo je npr. New York Stock Exchange najavila novu i oå-triju regulativu Corporate Governance. Ako se veõ u okviru razliøitih ekonom-skih i pravnih sistema åirom sveta diskutuje o istom ili sliønim problemima,onda to u krajñoj liniji moÿe da bude samo od velike koristi za sve.

5. Zakon br. 2001-420, Journal Officiel 2001, str. 77766. Ulmer (v. fusnotu br. 5), str. 175

4_Thomas N. Jersild.fm; str. 11

Thomas N. Jersild,Senior Counsel and Retired Partner, Mayer, Brown, Rowe & MawLiaison in the Republic of Macedonia in 1999-2001, American Bar Association Central and East European Law Initiative (ABA/CEELI) UDK 347.72.036

Company Directors’ Duties to Investors: the Developing Law

It is a fundamental rule of corporate governance that a company’s directors must act,always, with the highest degrees of care, diligence and loyalty to the company and its own-ers. This rule expresses simple fairness to the owners but it is more than that; this rule is es-sential if companies are to attract significant investment and it is an absolute requirementfor public confidence in business and capital markets as a whole. It has been demonstratedempirically that companies that are governed honestly and fairly produce more value fortheir investors and, by implication, for their employees and other stakeholders1).

Every company law imposes duties of these kinds in some form and to some extent,and most or all company laws provide penalties and remedies when these duties are violat-ed. At the same time, the laws on this subject should be clear and understandable andshould not be so restrictive or so punitive that they discourage qualified people from be-coming directors, or prevent honest risk taking and entrepreneurship by directors when thatis in the company’s interest.

1. See, e.g., “Protection Money”, a review of research on the relationship between corporate gover-nance and company valuations, in The Economist, 11. December 1999., 75. See also “In Praise ofRules: A Survey of Asian Business”, in The Economist, 7 April 2001, 4, in which recent research isreported which concludes that good corporate governance can raise the value of companies by 20%-30%, and in which it is further stated that “ the best western companies are now moving from the“conformance” to the “performance” model of governance. This means directors no longer simplycomply with the rules but try to do better than that, realizing that the best practice is a competitiveadvantage. By contrast, most companies in East Asia are still a long way from even conforming”.


The discussion below will describe the duties and liabilities of company directors inthree areas: directors’ duty of care, directors’ personal liability for their business mistakes,and directors’ duty of loyalty in personal conflict of interest situations. This third area in-cludes, among other things, a director’s duty to protect confidential information of thecompany, a director’s duty not to engage in business competition with the company, and adirector’s duty to serve only the company’s and the shareholders’ interest when the direc-tor has a personal interest of his own in a contract or transaction with the company.

In each case the relevant articles of the Yugoslav Law on Enterprises will be referredto and suggestions will be made as to how that Law on Enterprises might be revised. Someof these suggestions are derived from Western, particularly United States, practice and ex-perience. The point should be made that, while the United States’ common law system dif-fers greatly in form from the civil-law systems of Yugoslavia and other European coun-tries, many solutions to company law problems are applicable universally. Indeed, while itis clear that the common law and civil law systems will retain their important formal differ-ences, they are converging in the results they produce in practice. This is especially so inbusiness and company law.

A preliminary point should also be made regarding terminology. This paper usesthe word “director” to mean a person in a company who owes the company the dutieswhich are referred to in the first paragraph above and are discussed in more detail below Innormal usage a “director” is (only) a member of a company’s board of directors. Often,however, these duties are also owed to the company by persons who are not directors (forexample, by controlling shareholders or senior employed managers), and in some circum-stances the duties themselves may be different depending on, for example, whether theyare borne by independent directors or by employees with a management function. The lawshould define and apply those distinctions clearly but – except to make this point here – thispaper will not deal with them further.

1. Directors’ Duty of Care

A director’s duty of care is difficult to define without citing examples but it is, essen-tially, the legal duty of a director to act with a very high degree of care, deliberation and dil-igence when he makes decisions for the company and when he monitors and directs thecompany’s management. In actual corporate life this means that a director should attend allboard meetings that he possibly can (and resign from the board if he is unable to attend asignificant number), give full attention to all matters that come before the board includingthose that may be outside his own personal expertise, make a special effort to supervise themanagers’ performance and ask them hard and uncomfortable questions when necessary,and generally treat the shareholders’ investment in the company as he would treat his owninvestments.

Some simple examples illustrate what this means in practice. Example: Mr. A is aprominent and respected banker and who has served for ten years on the board of XYZManufacturing Company. He is now in bad health and he and the company agree that he

13Thomas N. Jersild: Directors’ Duties to Investors: the Developing Law (str. 11-19)

will no longer attend monthly board meetings but will continue as a board member to ad-vise the company but only on financial matters. Under these facts Mr. A has breached hisduty of care to XYZ because the duty of care is a duty to participate and lend his counsel inall board deliberations and a duty to be attentive to all the company’s affairs. Havingbreached his duty of care he might be held personally liable if the company goes into bank-ruptcy for reasons he did not pay attention to.

Another example is Mrs. X, a rich, glamorous and prominent celebrity who is on theboard of ABC Company. Her only contribution to the company is to entertain customers,and by doing that she has brought the company a great deal of very profitable business aswell as favorable publicity. She helped the company and its shareholders greatly. The com-pany, however, goes bankrupt because of theft and mismanagement of which she knewnothing. Under these facts she may have breached her duty of care – because the duty in-cludes an obligation to oversee and monitor the company’s entire business – and she can beheld personally liable to the shareholders for that.

The difficulty of defining the duty of care in actual practice is illustrated by a verycontroversial American case, Smith v. Van Gorkom, 488 Atlantic 2d 858 (Delaware,1985). The decision in that case struck fear in the hearts of many American company direc-tors at the time but it has had the effect of raising the standard of care which directors, in theUnited States at least, are legally required to follow. A case with similar facts would be un-likely today in Eastern Europe, but it may be worth describing here because it illustrates thekinds of judgments a court must make in defining the duty of care in a lawsuit. Thus ithelps make the point that the statutory law on this subject should be as clear as possible.

The case involved a publicly-traded financial services company called Trans Unionwhose chief executive officer had been approached by an outside party with a proposal tobuy all of Trans Union’s stock through an offer that the outside party would make to all ofTrans Union’s shareholders with the Trans Union board’s approval and recommendation.The proposal was very favorable to Trans Union’s shareholders; among other things, theproposed offer price was 50% higher than the price at which Trans Union’s stock was thentrading on the New York Stock Exchange. Moreover, Trans Union’s independent outsidelaw firm advised Trans Union’s directors that they could be sued personally by unhappyshareholders if the directors did not approve the offer and did not submit it to the sharehold-ers with the board’s recommendation. In these circumstances the directors very quickly (ina board meeting lasting only two hours) approved and recommended the offer, which wasthen submitted to the shareholders who overwhelmingly approved and accepted it at a spe-cially-called shareholder meeting. Following the shareholders’ approval, the merger wascompleted and the shareholders received their money.

Then, however, despite the high price which had been obtained, a group of the formerTrans Union shareholders sued the former Trans Union directors personally, claiming thatthey had violated their duty of care. The claim was that if the directors had taken more timeand care, and been more diligent in advocating the shareholders’ interests, they could – andthey would – have obtained an even higher price for the company.


In defending the lawsuit the ten former directors demonstrated that they were very ex-perienced in financial matters and that the five of them who were independent (non-em-ployee) directors had a total of 78 years experience as chief executive officers of other ma-jor companies and 53 years as Trans Union directors, and that one of them was a promi-nent professor at one of the United States’ most prominent university business schools.They argued that they clearly knew better than the court what their own company wasworth and how much it could be sold for. (Also, there was no claim that any of the directorshad a personal conflict of interest.) .

To great surprise in the legal community, the court of five judges, by a three-to-twovote, agreed with the suing former shareholders and held that the directors had been gross-ly negligent and had violated their duty of care when they approved the sale so quickly.The court held that the directors had failed in their duty in several ways, including by nothiring an outside investment banker to provide an independent opinion on the price, andfailing to take enough time and care in analyzing and actively negotiating the extensiveagreements which the lawyers had prepared. The court pointed out, among other things,that that the acquisition agreements which the board approved did not have a provision(which is now common in company acquisition agreements) that would have permittedTrans Union to accept a higher offer from another outside party even after the contract withthe proposed buyer was signed.

The decision was appealed but the case was privately settled before it was finally de-cided on appeal. Under the terms of the settlement the former directors were required topay the former shareholders more than $20 million, of which $10 million (but only that)was paid by the board’s insurance company.

Court litigation like this may lie far in the future for Eastern Europe, but it can teachthe lesson – applicable everywhere -- that that standards of director conduct are evolvingand becoming higher, and that severe personal consequences can be visited on directorswho violate those standards.

It should be noted that Smith v. Van Gorkom was decided under a company law(namely, the law of the U.S. State of Delaware) which has no statement of the duty of carein its company statutes. Instead, in Delaware the duty of care is judge-made case law. Thisis also true of about half the U.S. States; the other half, however, do state the duty of care intheir statutory law. The following is an adaptation of how many States express the duty intheir statutes:

“A director shall discharge his duties (a) in good faith, (b) with the carean ordinarily prudent person in a like position would exercise under sim-ilar circumstance, and (c) in a manner he reasonably believes to be in thebest interests of the company.”

Because this language is necessarily somewhat subjective, the U.S. statutes typicallycontain additional provisions stating that the director is entitled to rely on management ex-ecutives, outside lawyers and accountants and other experts in making business judgments.


In the Yugoslav Enterprise Law a similar formulation appears in Article 268 which(combined with Article 280(2)) states that directors:

“shall perform their duties in the best interests of the joint stock com-pany and exercise management with the care expected of good business-men.”

This is less detailed than the American formulation and it does not include the conceptof “good faith” as the American language does. It could thus be suggested that Article 268should be revised and expanded. At the same time, Yugoslavia has other law that is rele-vant, such as Article 18 of the Law on Contracts and Torts which imposes a duty to act withthe care of a good businessman or a good expert.

Putting these together it would seem that Yugoslav law now imposes a duty of carestandard on directors which is very much like that which has developed in the West. Theremaining job is to make this clear to potential investors and to empower the courts to actindependently and enforce these duties in litigation.

2. Personal Liability of Directors for Their Business Mistakes

An issue that is different from (but related to) the duty of care is that of when, and towhat extent, the law should hold directors personally liable in damages for their businessmistakes, i.e., for business decisions which directors have made with due care but which,later and with hindsight, turned out to be bad decisions, sometimes even to the point ofbankrupting the company and destroying the shareholders’ investments. In that situation adirector should not be personally liable – on the contrary, the law should encourage a di-rector to make business decisions that involve risk and which therefore might turn outwrong. (Under German law a director has the burden of proof in a dispute as to whether hehas met the duty of care. See Article 93 of the German Aktiengesellschaft law. It is sug-gested that such a rule is too harsh and, it seriously applied, can discourage qualified per-sons from being willing to serve as directors and to take risks on behalf of the business.)

To protect directors against liability for good faith business mistakes, American lawhas developed a supplement to the duty of care that is called the “business judgment rule”which can be stated as follows:

“A director who makes a business judgment in good faith will not bepersonally liable for damages or other legal penalties arising from hismaking the judgment if: (a) he does not have a personal interest in thejudgment, (b) he is informed regarding the subject of the judgment, and(c) he believes with justification that the judgment is in the best interestsof the company.”

The author of this paper has been involved in many cases where the business judgmentrule was applied. These cases have been where a company has paid too high a price (in


hindsight) for buying another company and has later had to sell it at a loss, and situationswhere a company has invested heavily in a new product line which then failed on the mar-ket. Such cases are often in the newspapers – a spectacular recent one involved BMW’s ac-quisition of Rover Cars which BMW later disposed of with losses and write-offs exceedingeight billion DM.

The business judgment rule is also illustrated by this simple example: X Companyhas been making bicycles successfully for more than 30 years. Its board now decides aftercareful study using independent consultants that it should expand into the motor-poweredmoped market and that it can do so profitably. It does this. It then loses money on its mo-peds because its competitors cut their prices to a level which X Company’s board and itsconsultants knew was possible but could not have expected. The shareholders of X Com-pany sue the directors for the loss in value of their stock because of this disastrous decision.The directors win the lawsuit because they are protected by the business judgment rule.

In America, where lawsuits by shareholders against directors are common and are of-ten successful, the law must include a the business judgment rule. In Yugoslavia such law-suits are not now common. If however the business judgment rule were added to the Lawon Enterprises, it could be done by inserting the above-quoted language at the end of Arti-cle 280(2).

3. Directors’ Duty of Loyalty in Conflict of Interest Situations

Another fundamental duty of a director is his duty of loyalty to the company. The lawshould make it clear that, simply by becoming a director, a person commits his personal al-legiance to the company and agrees that the interests of the company and its shareholderswill prevail over any individual interest of his own when there is a conflict between them. Italso means that a director must not use his corporate position to make a personal profit orto gain other personal advantage.

The duty of loyalty can arise in very different (although often overlapping) types of sit-uations and it has many different aspects. The Yugoslav Law on Enterprises refers (in Arti-cles 90-93) to three of these, a director’s duty (1) to keep a company’s trade secrets, (2) notto compete with the company, and (3) to serve the company’s interests rather than his owninterests when hehas a personal interest in a contract with the company (for example,where he is selling something to or buying something from the company or where earns afee or commission on a transaction between a third party and the company). Others are sit-uations in which a director: (4) borrows money from the company; (5) votes to set his ownsalary or fees or to determine the salary or fees of other directors who will then be deter-mining his salary or fees; (6) can use “inside” company information to further his personalinterests in some way (e.g., by buying or selling stock of the company based on financialinformation known only to him); (7) has the ability to take for himself, personally, a busi-ness opportunity that has come to the company but which he knows of only because he is adirector of the company (e.g., the opportunity to buy some land or to buy another businessthat the company would otherwise have bought); and (8) serves as a director of two compa-


nies which are not in competition with each other but which have transactions betweenthem.

The extremely broad variety of conflict situations can be seen using a few examples.One example is the following, which involves a transaction with a director’s wife but doesnot involve a contract with the director – and which thus would not be covered by Article93 of the Law on Enterprises. The example: AAA Company needs a new office building inCity B. Mr. X is a director of the AAA Company. His wife, Mrs. X, owns a majority of thestock of XYZ Company, which just happens to own a building in City B of the kind thatAAA Company needs. Mr. X does not disclose to the AAA Company that his wife ownsthat stock. The board of AAA Company then approves the purchase of the building fromXYZ Company and the purchase takes place. Under these facts Mr. X should be personallyliable for damages if AAA Company later finds out about his conflict of interest and showsit could have gotten the building for a lower price if it had known the facts before it madethe purchase.

Another example which would apparently not be covered by Article 93 of the Law onEnterprises: Mr. A is President of DEF Company. Mr. A arranges for DEF Company tobuy a piece of equipment on which Mr. A gets an undisclosed commission. The price ofthe equipment is increased to cover the commission. DEF Company then buys and uses theequipment. The equipment later turns out to have defects that make it unusable by the com-pany and which injure several company employees. Under these facts Mr. A should be per-sonally liable to DEF Company for the amount of the commission and possibly also for thedamage caused by the defects. This should be the case even if the price had not been raisedto cover Mr. A’s commission.

Two more short examples to illustrate the great variety of problem situations. First:Mr. B is President of GHI Company which owns a Mercedes limousine. He takes a one-week vacation with his family in the Mercedes without asking permission of the board. Healso lets his wife use it for weekend shopping trips. Mr. A is personally liable for reimburs-ing XYZ Company for the use of the car. Second: Ms. Z is a director of ZZZ Companywhose stock is listed on the stock exchange and because of her position she knows of anevent, not known to the public, that will cause the company’s stock price to go up. She sellsher stock on the stock exchange, the event happens, the stock price goes up, and she is nowricher. Under some laws Ms. X would be liable to the company for her profit.

Given this variety of fact situations, it is difficult to define a director’s duty of loyaltyin general terms. The author is not aware of any law which adequately does so. Following,however, is the author’s own effort to do it:

“A director who has a personal interest in a matter affecting the com-pany has a duty to act fairly, in good faith and with loyalty to the com-pany with respect to that matter.”

A definition like this must then be supplemented with a broad definition of “personalinterest”. That second definition should make it clear that the director has a personal inter-est in any act or transaction whenever he or a “family member” is a party to the act or trans-


action; where he or a family member has a financial relationship with a party to the act ortransaction; or he or a family member is under the controlling influence of a party to the actor transaction. Obviously this calls in turn for yet further definitions -- of “family member”,“financial relationship”, etc.

This definitional problem may be why most company laws deal only with specifictypes of director conflicts and deal with them one by one – as the Yugoslav Enterprise Lawdoes in Articles 90-93 with three types, those involving trade secrets, competition with thecompany and personal-interest contracts. Regarding these three, suggestions for revision ofthe law can be made. As to the duty to keep trade secrets, the definition of trade secrets inArticle 90(1) is unduly narrow because it includes only documents and data which are des-ignated by decision of the enterprise administration. In real business life, trade secrets con-stitute valuable company information whether or not they are officially designated as such,and moreover the law should not permit something which is not really a trade secret to be-come one simply by being so designated. Thus it is suggested that the designation restric-tion should be deleted. It is also not right to require in Article 90(3) that all shareholdersand employees be notified of the designation of a trade secret. That is never practical in abig company. Moreover, trade secrets should normally not be divulged to all shareholdersand employees. Trade secrets should, in general, be known only to senior executives whohave a need to know them and to other persons who have signed confidentiality agree-ments with the company.

Regarding the duty not to compete with the company: Article 92 should be madeboth broader and more flexible. While Article 92 prohibits joint stock company directorsfrom having the same status in a competing company, it does not prohibit them from com-peting in other ways. Further, it has an absolute prohibition of the activities in question.This is inflexible; it is common in international business transactions for shareholders ordisinterested boards – particularly in limited liability companies with sophisticated inves-tors -- to authorize specific activities of directors or managers when that is considered nec-essary to obtain their services for the company, and the law should recognize this.

It is therefore suggested that a provision such as the following be used – adapted forYugoslav circumstances:

“A director may not directly or indirectly engage in business competi-tion with the company unless either: (a) there is no reasonably foresee-able harm to the company from such competition or (b) the competitionis authorized by a majority vote of disinterested directors or sharehold-ers to whom all material facts regarding the competition are known andhave been disclosed”.

Regarding acts and transactions between a director and the company in which thedirector has an interest, Article 93 covers contracts in which a director has an interest andstates that such contracts may be entered into with the approval of other directors. This rais-es the issue of what happens if the contract is entered into without that approval? Is the con-tract void? Is it voidable at the company’s option? (That is the case under English law.) Is it


voidable, but only if the director cannot show that the contract was fair to the company?(That is the case under Delaware law.) The law should answer these questions.

It is also suggested that Article 93 should be expanded to cover transactions not in-volving contracts, and also expanded to state that the contract or transaction may be ap-proved by a majority of a quorum of shareholders (not only directors) who have no per-sonal interest in the contract. This latter point recognizes that the shareholders are the ulti-mate interest-holders in the company, and it also provides a solution for cases where thereis not a quorum of disinterested directors to approve the contract.

Further, Article 93 should be strengthened by stating explicitly that only disinteresteddirectors may vote to approve the contract and that the approval of the contract –whetherby directors or shareholders – will be effective only if all material facts concerning the di-rector’s personal interest were disclosed or are known to the directors or shareholdersbefore they voted their approval. The reason for this last point is illustrated dramaticallyby today’s newspaper headlines on the (U.S.) Enron Corp. case. The Enron case involvestransactions between (1) the Enron Company, on the one hand, and (2) some partnershipsthat were controlled by an Enron senior executive officer, on the other hand. The relation-ship between Enron and those partnerships was approved by Enron’s board of directors.However, shareholders of Enron have now (a) sued the Enron senior officer personally,claiming that he violated his duty of loyalty to Enron by secretly profiting more than$30,000,000 personally from the partnerships, and (b) also sued all of Enron’s directorspersonally, claiming that they violated their duty of care when they approved the relation-ship between Enron and the partnerships. In the directors’ defense it has been claimed thatwhen they approved the relationship they did not know -- and reasonably could not haveknown – the facts concerning the senior officer’s involvement in the partnerships -- andthus that (i) their approval was not effective and (ii) they are not personally liable for havinggiven the approval.

Conclusion

Director responsibility and accountability to investors – and clear, understandablerules for this -- are essential for attracting investment, foreign or domestic. Investors andtheir advisers know this. Many potential investors will not invest unless these conditionsare met. All investors will invest more if these conditions are met.

A good company law is a major help in meeting these conditions. The issues in com-pany law are complicated and detailed, but it is worth thinking them through and then deal-ing with them clearly in a carefully drafted law. Almost nothing is more important thanthis for attracting investment.

B_Mirko Vasiljevic.fm; str. 20

Dr Mirko Vasiqeviõ,redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu,predsednik Udruÿewa pravnika u privredi Jugoslavije UDK 658.5:347.7

Izmene Zakona o preduzeõima-siguran put u

centralizaciju privrede

1. Uvodno odreæewe

Oficijelni (reÿimski, politiøki) komentari Zakona o izmenama i dopuna-ma Zakona o preduzeõima ("Sluÿbeni list SRJ", br. 36/2002.) istiøu nekolikowegovih ciqnih funkcija, meæu kojima su najvaÿnije:

- olakåano osnivawe preduzeõa i radwi,

- liberalizacija privrede,

- spreøavawe "sive" privatizacije,

- podsticawe procesa privatizacije,

- podsticawe finansijskog trÿiåta.

Pravno i ekonomski gledano, dakle strukovno, izgleda da stvar uopåte nestoji tako, te da uopåte uzev, ove izmene imaju zajedniøki imeniteq u daqoj cen-tralizaciji privrede i ovaploõewu premijerove ideje da je Vlada u osnovi predu-zeõe i to, øini se, Centralno preduzeõe, koje preuzima veõe ingerencije nad pre-duzeõima, nego Centralna banka nad bankama (gde je opet reø o specifiønoj de-latnosti i gde je to opravdano i nuÿno i u kontekstu je svetskih kretawa, dok jeto u sluøaju preduzeõa u potpunoj suprotnosti sa svetskim trendovima). U ovomradu uøiniõemo napor da strukovnim argumentima ovakvo uvodno odreæewe i do-kaÿemo, shodno vokaciji nauke kao organizovane sumwe, a ne apologetike.

21M. Vasiqeviõ: Izmene Zakona o preduzeõima-siguran put u centralizaciju privrede

(str. 20-33)

2. Da li izmene olakåavaju osnivawe preduzeõa i radwi?

Odredba ølana 18. Zakona o preduzeõima sa naslovom "Uslov za obavqawe de-latnosti" glasi:

"Preduzeõe moÿe da otpoøne obavqawe delatnosti, da obavqa delatnosti da mewa uslove wenog obavqawa kad nadleÿni organ donese reåewe da su ispu-weni uslovi u pogledu tehniøke opremqenosti, zaåtite na radu i zaåtite i una-preæivawa ÿivotne sredine, kao i drugi propisani uslovi"(kurziv M.V.).

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima ovaj ølan se sada me-wa (ølan 1. ) i glasi:

(1)"Preduzeõe moÿe da obavqa delatnost u prostoru koji ispuwava usloveu pogledu tehniøke opremqenosti, zaåtite na radu i zaåtite i unapreæivawaÿivotne sredine, kao i druge propisane uslove.

(2) Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ølana utvræuje nadleÿni organ u po-stupku redovnog inspekcijskog nadzora.

(3) Preduzeõe moÿe da otpoøne da obavqa delatnost koja se odnosi na priz-vodwu, promet, distribuciju, preradu i uskladiåtewe materija opasnih i åtet-nih po zdravqe qudi i ÿivotnu sredinu, ako nadleÿni organ donese reåewe oispuwenosti uslova iz stava 1. ovog ølana"(kurziv M.V.).

Ova promena prikazuje se kao "revolucionarna" u smislu olakåanog osniva-wa preduzeõa (i radwi). I pored naåeg nastojawa da u ovoj promeni naæemo takavdomet to nam nije doista uspelo. Paÿqivi øitalac, naime, moÿe primetiti da sepromena kojoj se pridaje takav znaøaj ustvari odnosi na razdvajawe u izmenama"otpoøiwawa obavqawa delatnosti" i "obavqawa delatnosti", koje se u Zakonuo preduzeõima sjediwuje i uvek vezuje za "ispuwenost propisanih uslova za obav-qawe odreæene delatnosti", tako da izgleda da prema izmenama samo "otpoøi-wawe obavqawa delatnosti" koje su konkretno nabrojane u stavu 3. je vezano zadonoåewe inspekcijskog reåewa o ispuwenosti uslova, dok se to ne odnosi nasve druge delatnosti, koje se mogu "otpoøeti obavqati" i"obavqati" i bez togreåewa, koje õe se dati u postupku redovnog inspekcijskog nadzora, a ne nuÿnopre otpoøiwawa te delatnosti. Na prvi pogled promena jeste "revolucionarna",ali doista samo na prvi pogled. Jer, zaboravqa se u øitawu ove promene da je i uovom sluøaju zakonodavac propisao da se te delatnosti mogu obavqati samo "uprostoru koji ispuwava uslove u pogledu...", kao i "druge propisane uslove".Praktiøno pravno, ovo znaøi da se obavqawe svake delatnosti moÿe u svakom mo-mentu vråiti uz ispuwenost propisanih uslova, kako po Zakonu o preduzeõimatako i po ovim wegovim izmenama i dopunama, s tim åto se po Zakonu o preduze-õima traÿilo da se dokaz o tome pribavi uvek pre otpoøiwawa delatnosti i toodgovarajuõim inspekcijskim reåewem, dok se prema promenama to traÿi samoza odreæeni mawi krug delatnosti, dok se u ostalim sluøajevima åaqe poruka dase mogu obavqati kad ispuwavaju propisane uslove, s tim da õe odgovarajuõe in-spekcijsko reåewe o tome biti dato u postupku redovnog inspekcijskog nadzora,


a ne pre poøetka obavqawa ove delatnosti. U stvari ovim drÿava priznaje svojuneefikasnost i javno promenama zakona åaqe poruku preduzetnicima da najveõibroj delatnosti mogu da obavqaju kad "oni misle" da ispuwavaju propisane uslo-ve za to, a ne kad to bude verifikovano odgovarajuõim inspekcijskim reåewem.Ako je ovo smisao ove promene, onda je ona prihvatqiva. Ne ÿelimo, naime, da ve-rujemo da je smisao ove promene u tome da drÿava poruøuje preduzetnicima (kojiosnivaju preduzeõe ili radwu) da delatnosti koje mogu da obavqaju bez prethod-nog pribavqawa inspekcijskog reåewa o ispuwenosti uslova (s tim åto propi-sane uslove za obavqawe svake delatnosti moraju u svakom momentu obavqawa daispuwavaju) mogu da obavqaju i bez ispuwenosti tih uslova "dok ih ne uhvate",åto bi po pravni poredak bilo apsolutno neprihvatqivo.

Konaøno, dakle, smisao ove promene nije u "olakåanom osnivawu preduzeõa(i radwi)" u odnosu na tekst Zakona o preduzeõima, veõ u "samo posipawu pepe-lom" drÿave, buduõi da bi odgovorni preduzetnici koji osnivaju preduzeõa i rad-we ipak voleli da je drÿava efikasnija i da veõ pre otpoøiwawa obavqawa svakedelatnosti za koje su propisani posebni uslovi (za veliki broj delatnosti takvihuslova i nema i one i nisu u fokusu paÿwe ni ranijeg ni novog zakonodavca) znajuda li ispuwavaju te uslove ili ne, a ne da ih naknadno saznawe (kad se odgovara-juõa inspekcija seti da "navrati") eventualno i te kako koåta, katkad sigurno iprestankom preduzeõa i radwe.

3. Da li izmene liberalizuju privredu?

U ekonomskoj nauci nesporno je da se pod liberalizacijom privrede podrazu-meva smawivawe ingerencija drÿave u privredi i na toj osnovi jaøawe samostal-nosti privrednih subjekata. Ako je to tako, a nesporno jeste, postavqa se pitawekako se moÿe daqim liberalizovawem privrede nazvati bezprimerno jaøawe in-gerencija drÿave i paradrÿavnih tela u odnosu na preduzeõa, uporedivo jedino sakonceptom centralizovane privrede kakav smo i mi imali pre viåe od pedesetgodina. Ovo jaøawe ingerencija ide dotle da se graniøi sa poniåtavawem subjek-tiviteta preduzeõa, od øijeg subjektiviteta je ostala samo fasada. O kojim se no-vim ovlaåõewima drÿave radi øitamo iz teksta Zakona o izmenama i dopunamaZakona o preduzeõima (odredbom novog ølana 13. mewa se ølan 398. kom se dodajenovi ølan 398a):

(1) "Preduzeõe koje posluje veõinskim druåtvenim kapitalom (u Srbiji je tojoå oko åest hiqada preduzeõa, sa kapitalom koji je joå uvek dominantan u odno-su na privatni- primedba M.V.) ne moÿe, bez prethodne saglasnosti agencije re-publike ølanice nadleÿne za poslove privatizacije (kurziv M.V.) donositi od-luke o:

- smawewu ili poveõawu kapitala,

- reorganizaciji ili restruktuirawu,

- investicionom ulagawu,


(str. 20-33)

- prodaji dela imovine,- optereõivawu imovine zalagawem stvari ili uspostvqawem hipoteke,- dugoroønom zakupu,- poravnawu sa poveriocima,- uzimawu ili odobravawu kredita ili izdavawu garancija, van toka redovnog

poslovawa.(2) Odluke donete suprotno odredbi stava 1. ovog ølana poniåtiõe agencija

republike ølanice nadleÿna za poslove privatizacije".Istovremeno, u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima (odred-

ba øl. 20. kojom se mewa odredba øl. 437. Zakona o preduzeõima tako åto se dodajestav 2.) propisuje se:

(2) "Ko u preduzeõu sa veõinskim druåtvenim kapitalom, bez prethodne sag-lasnosti vlade republike ølanice (kurziv M.V.), uøestvuje u donoåewu odluke o:

- smawewu ili poveõawu kapitala,- reorganizaciji ili restruktuirawu,- investicionom ulagawu,- prodaji dela imovine,- optereõivawu imovine zalagawem stvari ili uspostavqawem hipoteke,- dugoroønom zakupu,- poravnawu sa poveriocima,- uzimawu ili odobravawu kredita ili izdavawu garancija, van toka redovnog

poslovawa, sa namerom pribavqawa koristi sebi ili drugom, kazniõe se za kri-viøno delo zatvorom od tri meseca do pet godina."

Komparacijom ove dve odredbe ostaje nejasno koji je organ u istinu nadleÿanza propisane saglasnosti: Agencija za privatizaciju ili Vlada republike? Jer,prema prvoj odredbi (øl. 13. izmena) za davawe prethodne saglasnosti za propisa-ne odluke nadleÿna je Agencija za privatizaciju, ali prema drugoj odredbi (øl.20. izmena) ko "uøestvuje u donoåewu odluka o..." (radi se o istim odlukama) bezprethodne saglasnosti Vlade republike odgovaraõe za propisano kriviøno delo.Zaista, riplijevski?! Ko je za davawe ove saglasnosti nadleÿan: Agencija za pri-vatizaciju, ali ako se to uøini bez saglasnosti Vlade republike odgovaraõe se zakriviøno delo?! Da li se htelo da oba organa budu nadleÿna? Åta preporuøitiprivrednim subjektima na koje se ova odredba odnosi? Prema tekstu zakona, bezobzira kakva bila praksa, ispada da trebaju obe saglasnosti, jer doslovce ako seima saglasnost Agencije, a nema saglasnost Vlade odgovaraõe se za kriviøno de-lo. Svako drugo tumaøewe, u prisustvu ovakvog reåewa, u osnovi je contra laegem,bez obzira åto õe se eventualno pokuåati sa tumaøewem da je reø o "åahovskomslepilu" pri redakciji zakona. Ako je i od zakonodavca onda je doista mnogo!

U osnovi isti propust uøiwen je i odredbom ølana 21. Zakona o izmenama idopunama Zakona o preduzeõima (kojim se mewa Zakon o preduzeõima tako åto seu ølanu 439. stav 1. posle taøke 14. dodaje taøka 15.), kojim se odreæuje da se øiniprivredni prestup, ako se donesu ove odluke (pravno i odgovorno lice) bez pret-


hodne saglasnosti vlade republike ølanice (iako je po izvornoj odredbi za dava-we te saglasnosti nadleÿna Agencija za privatizaciju).

Da se doista radi o nedostatku koncepcije, lutawu, pa i neodgovornosti vid-qivo je i iz odredbe ølana 19. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduze-õima (kojim se posle odredbe ølana 421. Zakona o preduzeõima dodaje ølan 421a)kojim se propisuje da:

(1) "Odluke o statusnim promenama i promenama oblika preduzeõa koje po-sluje veõinskim druåtvenim kapitalom ne mogu se donositi bez prethodne sagla-snosti vlade republike ølanice.

(2) Odluke donete suprotno odredbi stava 1. ovog ølana niåtave su."

Interesantno je da je nepoåtovawe ove odredbe sankcionisano, kao i u prvomsluøaju, graæanskom sankcijom (niåtavost) i administrativnom (privredni pre-stup), ali za razliku od prvog sluøaja ne i kriviønom sankcijom, iako se to uopå-te ne uklapa u filozofiju ovih promena Zakona o preduzeõima, åto je joå jedanod dokaza da se ustvari i nije znalo åta se hoõe. Ono åto se bez sumwe htelo to jestavqawe pod kapu drÿave veõine privrednih subjekata, pri øemu je to pravnouøiweno na takav naøin da se to moÿe nazvati diletantsko pripravniøkim.

4. Da li izmene podstiøu finansijsko trÿiåte?

Nekoliko izmena Zakona o preduzeõima spadaju u set odredbi koje spadaju uodredbe koje treba da podstaknu finansijsko trÿiåte, posebno trÿiåte akcija.U taj set spadaju u prvom redu dve odedbe.

Prva, odredba ølana 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima(kojom se u ølanu 228. posle stava 1. dodaje stav 2.) koja glasi:

(2) "Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ølana, pravo preøe kupovine ne moÿese ustanoviti u odnosu na akcije steøene pod povlaåõenim uslovima, besplatneakcije, odnosno akcije sa popustom, u skladu sa zakonom."

Druga, odredba ølana 11. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima(kojom se mewa ølan 333. stav 3.) koja glasi:

(3) " Druåtvo s ograniøenom odgovornoåõu moÿe imati najviåe 30 ølanova".

Åto se tiøe prve izmene o "ukidawu prava preøe kupovine", ona zasluÿujeneåto åiri komentar.

Pojam.- Pravo preøe kupovine akcija je imovinsko pravo akcionara na osno-vu zakona (tzv. zakonsko pravo preøe kupovine – uvodi se zakonom i ukida zako-nom1)) ili statuta (ili odluke o emisiji akcija ili konkretnog ugovora o kupovi-ni akcija – tzv. ugovorno pravo preøe kupovine koje se uvodi ugovorom, statutomili odlukom o emisiji akcija i tako se i ukida)2) na kupovinu akcija od postoje-õih akcionara u sluøaju raspolagawa akcijama ili na kupovinu akcija od druåtvapri novim emisijama akcija i to srazmerno postojeõem uøeåõu u kapitalu druå-

1. Primer Zakon o svojinskoj transformaciji i Zakon o privatizaciji.


(str. 20-33)

tva3). Statutarno odnosno ugovorno pravo preøe kupovine predviæao je i Zakon opreduzeõima4), koji se u ovom delu delimiøno mewa, izmenom navedene odredbekoja je predviæala moguõnost statutarnog uvoæewa prava preøe kupovine akcija,ali i bez promene druge odredbe istovetnog smisla, åto je zaøuæujuõe5). Dilemekoje su posle ovog nastale oko moguõnosti odnosno nemoguõnosti postojawa pravapreøe kupovine akcija iz privatizacije ili svojinske transformacije su po namaveåtaøke i u osnovi izraz nerazumevawa i nestruønosti. Poåto ovaj promewenizakon stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa (dakle od 4. jula 2002. go-dine) to se on ni u kom sluøaju ne moÿe primewivati retroaktivno na donete iusvojene statute i zakquøene ugovore o kupovini akcija iz svojinske transforma-cije ili privatizacije, koji su ustanovili ovo pravo. Dakle, osnov postojawaovog prava je ugovor i statut, koji su bili u skladu sa tada vaÿeõim zakonima.Moglo bi se øak argumentovati da osnov za ovo pravo moÿe postojati i za noveugvovore i statute prema Zakonu o obligacionim odnosima, pa i posle promene uovom delu Zakona o preduzeõima. U svakom sluøaju za ranije donete statute i zak-quøene ugovore to ne moÿe biti sporno ni u kom sluøaju, osim u logici "revolu-cionarnog prava".

2. Zakon o obligacionim odnosima: "Ugovornom odredbom o pravu preøe kupovine obavezujese kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari odreæenom licu, kao i o uslov-ima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu" (Øl. 527.)."Prodavac je duÿan obavestiti kupca na pouzdan naøin o svojoj odluci da se koristi pra-vom preøe kupovine u roku od mesec dana, raøunajuõi od dana kad ga je kupac obavestio onameravanoj prodaji treõem licu.Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je duÿan isplatiti cenu dogovorenusa treõim licem, ili je poloÿiti kod suda.Ako je u ugovoru sa treõim licem predviæen rok za isplatu cene, prodavac se moÿe koris-titi tim rokom samo ako pruÿi dovoqno obezbeæewe"(Øl. 528.)."Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na treõeg ne obaveåtavajuõi prodavca, i akoje treõem bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo preøekupovine, prodavac moÿe, u roku od åest meseci raøunajuõi od dana kad je saznao za ovajprenos, zahtevati da se prenos poniåti i da se stvar wemu ustupi pod istim uslovima.Ako je kupac netaøno obavestio prodavca o uslovima prodaje treõem, i ako je treõem tobilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato, ovaj rok od åest meseci poøiwe teõiod dana kad je prodavac saznao za taøne uslove ugovora.Pravo preøe kupovine prestaje u svakom sluøaju po proteku pet godina od prenosa svojinestvari na treõeg". (Øl. 532.).

3. Zakon o hartijama od vrednosti, øl. 22; Zakon o svojinskoj transformaciji, øl. 20. st. 4;francuski Zakon o trgovaøkim druåtvima (1966, 1978), øl. 183; Companie Act 1985, s. 85-96; italijanski Trgovaøki zakonik (1942), øl. 2441; øeåki Trgovaøki zakon (1991), øl. 204.st. 2; maæarski Zakon o privrednim druåtvima (1988), par. 303. i 305; bugarski Trgovaøkizakon (1991), øl. 194; slovenaøki Zakon o trgovaøkim druåtvima (1993), øl. 313; hrvatskiZakon o trgovaøkim druåtvima (1993), øl. 308; Druga Direktiva EU (br. 77/91), øl. 29.

4. Zakon o preduzeõima , øl. 228. st. 1. i øl. 233.5. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima (Sl. list SRJ, 36/2002, øl. 7.), koji

mewa ølan 228., ali ne i øl. 233.


Ograniøewa.- Pravo preøe kupovine, ukoliko nije reø o zakonskom impera-tivnom pravu, moÿe biti ograniøeno ili i ukinuto. Ograniøewa na pravo preøekupovine su: propisivawe prekluzivnog roka u kome se ono moÿe ostvariti (za-kon, statut, odluka o emisiji, ugovor); obim prava vezan je za nominalni iznos po-sedovanih akcija; ovo pravo ostvaruju akcionari samo unutar klase akcija koju po-seduju i to srazmerno nominalnom iznosu tih akcija, a izmeæu klasa samo ako pre-ostane akcija nakon iskoriåõewa prava od strane akcionara te klase akcija6);ovo pravo se po pravilu ne primewuje kod akcija koje se otkupquju u naturalnomobliku, kod akcija koje se dobijaju po osnovu razmene za akcije druge kompanije, zasopstvene akcije druåtva, za odobrene a neizdate akcije, za akcije po osnovu fu-zije, za akcije koje se izdaju po osnovu usluga (pravo SAD), za akcije koje se izdajupo osnovu konverzije ili koriåõewa prava opcije na kupovinu akcija, za akcijeizdate po osnovu plana restrukturirawa i reorganizacije insolventne kompanijepo odobrewu suda, za akcije koje se izdaju zaposlenima u druåtvu za podsticaj ak-cionarstva zaposlenih.

Iskquøewa.- Pravo preøe kupovine akcija moÿe biti i iskquøeno (ako nijezakonsko imperativno pravo) izmenom statuta (ako je uvedeno statutom) ili od-lukama o emisiji (ako nije uvedeno statutom). Ovo pravo moÿe biti ukinuto i sa-mo u pojedinim odlukama o emisiji akcija, kada bi bilo smetwa efikasnom upisunovih akcija od strane novih relevantnih investitora. Ovo pravo moÿe bitiukinuto i odlukom organa berze kod kompanija koje kotiraju svoje akcije na berzi,buduõi da moÿe biti smetwa efikasnosti prodaje (praktiøno postavqeno kao us-lov za kotaciju akcija)7).

Raspolagawe pravom preøe kupovine.- U anglosaksonskoj praksi prihvaõenoje reåewe da se pravom preøe kupovine moÿe raspolagati8). Naåe pravo nemaizriøitog reåewa ovog pitawa, te øini se da s obzirom na pravnu prirodu akcijaza koje je vezano ovo pravo, a kako ovo pravo nije izriøito utvræeno kao liøno ineprenosivo pravo, da bi trebalo zauzeti stav o moguõnosti raspolagawa wime iinter vivos i mortis causa...

Pravna zaåtita.- U anglosaksonskoj praksi prihvaõeno je stanoviåte dapovreda prava preøe kupovine raæa pravo na naknadu åtete od kompanije kojaprekråi pravilo o pravu preøe kupovine postojeõih akcionara. Sudska praksa jezauzela stanoviåte da se prodavac od momenta zakquøewa ugovora o prodaji stva-ri do wegovog izvråewa u odnosu na kupca nalazi u poziciji poverenika - trustee.Postavqa se ipak pitawe moÿe li kupac koji je bio nesavestan (znao je da postojipravo preøe kupovine drugih lica) da uÿiva pravnu zaåtitu? Iako na prvi pog-led izgleda da se on tada ne moÿe pozvati na ustanovu trusta jer je bio nesavestan,zbog common law principa da stvarna prava imaju relativno dejstvo (odnos izme-

6. Hamilton, "The Law of Corporations", Minnesota, 1993., str. 147-152; Gower, "Principles of Mod-ern Company Law", London, 1992., str. 367; Druga Direktiva EU, øl. 29.

7. Farrar, Company Law, London i Edinburg, 1988., str. 151.8. Gower, nav. delo, str. 368.


(str. 20-33)

æu ugovornih strana), to je sudska praksa zauzela stav da kupac hartije od vredno-sti ne mora da istraÿuje da li je prenos akcija u skladu sa pravilima kompanije9).Naåa praksa nema joå odgovora na ovo pitawe, mada je øini se sklona da priznapored prava na naknadu åtete akcionarima kojima je prekråeno pravo preøe ku-povine i relativnu niåtavost (pobijawe) ugovora o sticawu takvih akcija (treõelice sticalac takvih akcija, zbog proglaåewa ugovora niåtavim, imalo bi pra-vo na naknadu åtete od prekråioca - akcionarskog druåtva ili akcionara).Pravna teorija je sklona da prihvati ovakvu opciju10), mada nam se øini da bi pra-vo preøe kupovine moglo da ima dejstvo erga omnes samo ako je ustanovqeno zako-nom (kada bi bile prihvatqive sankcije niåtavosti ugovora i naknade åtete),ali ne i ako je ustanovqeno statutom ili odlukom o emisiji akcija, kada se ne bimoglo suprotstaviti savesnom sticaocu akcija prema opåtim pravilima dejstvaopåtih akata prema treõim licima, makar i deponovanim u sudskom registru (ka-da bi se trebalo zadovoqiti sa sankcijom naknade åtete).

Åto se tiøe druge odredbe iz ovog seta, koja se odnosi na ukidawe moguõnostida druåtvo sa ograniøenom odgovornoåõu u postupku privatizacije ima viåe od30 ølanova (åto je do sada postojalo kao moguõnost ali samo u postupku privati-zacije), åto praktiøno znaøi, buduõi da i zaposleni obavezno uøestvuju u ovompostupku s pravom na sticawe udela ili akcija pod povlaåõenim uslovima, da izpostupka privatizacije mogu izlaziti uglavnom samo akcionarska druåtva (ret-ka su druåtvena preduzeõa sa mawim brojem zaposlenih (kojima se pridodaju joå ikupci, ako su sa strane), øije su akcije obavezno na berzi, åto udeli u druåtvimasa ograniøenom odgovornoåõu nisu, åto bi trebalo po logici stvari da podstak-ne finansijsko trÿiåte. S druge strane, ograniøewe broja ølanova ovog druå-tva, nije univerzalno prihvaõeno pravilo u svetu, mada odreæeni broj relevan-tnih zemaqa to øini11). Ako ovakav pristup daje osnova naåem zakonodavcu da neodstupa od kretawa u uporednom pravu, onda s druge strane, neostavqawe moguõ-nosti izbora pravne forme privrednog druåtva u postupku privatizacije, budu-õi da u veõini sluøajeva ostaje jedino forma akcionarskog druåtva, svakako nijebaå trÿiåni pristup i ne moÿe se ni u kom sluøaju nazvati liberalizacijom. Usvakom sluøaju, ovo ograniøewe i nemoguõnost izbora pravne forme privrednogdruåtva samo pri privatizaciji (moguõe je u kontekstu Zakona o preduzeõima priosnivawu i u drugim sluøajevima, åto je svakako trÿiåna kategorija) moÿe seodnositi samo na sluøajeve privatizacije nakon stupawa ovih izmena Zakona opreduzeõima na snagu (od 4. jula 2002. godine), ali nikako i retroaktivno na pri-vatizacije i izbore pravnih formi druåtava kapitala pri tom, koje su okonøanepre stupawa ovih izmena Zakona o preduzeõima na snagu. Konaøno, dakle, "ukida-we" prava preøe kupovine akcija iz privatizacije u ovim izmenama Zakona o pre-

9. Farrar, nav. delo, str. 152.10. Slijepøeviõ, Pravne posledice nepoåtovawa ugovorne odredbe o pravu preø kupovine

deonica banaka, "Pravni ÿivot", 9-10/93, str. 1075 - 1081.11. Vidi: Vasiqeviõ, "Privredna druåtva", 1999., str. 164.


duzeõima, buduõi da nema apsolutni znaøaj, moÿe da doprinese razvoju finansij-skog trÿiåta, ali je wegov domet u tom pogledu (buduõi da je i samo pravo preøekupovine moglo da bude samo odreæena vremenska prepreka za ove potrebe, ali nei apsolutna prepreka) krajwe rudimentiran.

5. Da li izmene spreøavaju "sivu" privatizaciju i podstiøu proces

regularne privatizacije?

Ne sporeõi øiwenicu da je do sada u postupku privatizacije bilo odreæenihzloupotreba, åto je podstaklo zakonodavca da odreæenim intervencijama u tekstZakona o preduzeõima predupredi takve pojave i procese, øini se meæutim da seovde reagovalo "neprimerenom upotrebom vlasti", øime se od potrebe podstica-wa privatizacije, daqe liberalizacije privrede i spreøavawa "sive" privatiza-cije ide u drugu krajnost: daqe usporavawe procesa privatizacije i mamutsko ja-øawe ingerencija drÿave, nepokrivene adekvatnom odgovornoåõu, koje privred-ne subjekte øine neinicijativnim i inertnim, øime se usporava privredna aktiv-nost i na zaobilazan naøin tek ulazi u tokove"sive" privatizacije. Tako õemo do-õi u poziciju da su ciqevi koji su ÿeleli da se postignu ovim promenama u osnovineostvarivi, a da je ono åto se ÿelelo spreøiti naålo pogodno tle za svoje prak-tiøno uhqebqewe.

Kako je moguõe da drÿava veruje da dosadaåwi instituti drÿavne kontroletokova privatizacije ili tokova statusnih promena, poput ovlaåõenih procewi-vaøa, obavezne procene vrednosti kapitala, kontrole drÿave zakonitosti te pro-cene, upisa strukture kapitala u sudski registar i sliøno, nisu dali rezultate,te je sada potrebno praktiøno usloviti sve odluke kojima se u stvari realizujepravni subjektivitet preduzeõa, saglasnoåõu Agencije za privatizaciju i/iliVlade republike (kako je to izloÿeno kod razlagawa pitawa centralizacije ililiberalizacije privrede ovim promenama), te da õe taj mehanizam spreøiti "si-vu" privatizaciju?! Kontrolor i ne veruju od sebe postavqenom kontroloru, pauvodi auto kontrolu, a ostaje pitawe ko õe kontrolisati kontrolora?!

Ovo, naravno, nije dovoqno. Jer, u logici ovog zakonodavca, ne treba otvara-ti raspravu oko pitawa koliko centralizacije i koliko liberalizacije, najboqeje sve centralizovati. Da je to tako svedoøi nam odredba ølana 14. Zakona o izme-nama i dopunama Zakona o preduzeõima (kojom se briåe ølan 400. Zakona o predu-zeõima i dodaju odredbe ølanova 400a. do 400v.). Za ovu analizu relevantna su dvastava odredbe ølana 400a. koja glase:

(1) " U preduzeõu koje posluje druåtvenim ili drÿavnim kapitalom (nijebitan procenat, moÿe biti bilo koji iznad "pozitivne nule"- kurziv M.V.) vladarepublike ølanice imenuje predstavnike druåtvenog ili drÿavnog kapitala uskupåtini ili upravnom odboru od lica iz preduzeõa ili izvan preduzeõa, kadorgan nadleÿan za sprovoæewe postupka privatizacije utvrdi da je organ predu-zeõa doneo odluku kojom se spreøava ili oteÿava sprovoæewe postupka priva-


(str. 20-33)

tizacije, kao i kad ovaj organ propusti da donese odluku, zakquøi ugovor ili pre-duzme druge mere u postupku privatizacije.

(2) Odluka kojom se spreøava ili oteÿava postupak privatizacije niåtavaje".

Vreme inspektora "Ÿuniõa" ponovo se vraõa?! Misli li zakonodavac da se iu druåtvima kapitala sa veõinskim akcionarskim ili drugim privatnim kapita-lom na ovaj naøin mogu uvesti svojevrsne privremene mere, kad nadleÿni drÿav-ni øinovnik naæe da se u tom preduzeõu odlukama legalnih organa konstituisanihprema strukturi kapitala ili odreæenim pravnim radwama "spreøava ili ote-ÿava sprovoæewe postupka privatizacije"? Izgleda da misli, sudeõi prema kon-ceptu ove odredbe. Tipiøan primer pravnog nasiqa i pravnog skandala! Zamisli-te sada sigurnost stranog investitora (u koga se i daqe deklarativno kunemo aiza leæa mu i ovakve propise serviramo)12) koji se naæe u ovoj poziciji da je"uåao u brak" na ovoj ili onoj osnovi sa druåtvenim ili drÿavnim kapitalom!

U tehniøkom smislu nema tog drÿavnog aparata koji je u stawu da odgovornoizvråi sve ingerencije koje su ovim promenama Zakona o preduzeõima stavqene unadleÿnost Agencije za privatizaciju i/ili Vlade republike. U ekonomskomsmislu to õe znaøiti neefikasnost privrednih subjekata zbog centralizovanihovlaåõewa drÿave. U pravnom smislu izvråewe ovih ovlaåõewa biõe moguõe je-dino ako se drÿava tako organizuje da ova ovlaåõewa shvati samo kao puku formu(a åta je onda sa sadrÿajem zbog kog su vaqda i ove promene uøiwene) kombino-vanu sa selektivnim prilazom pravu i pravdi (ovog hoõu a ovog neõu!). Od prava ipravde neõe u tom sluøaju ostati ni slovo "p". Aferim, za pravnu drÿavu u kojojvlada pravo i u kojoj su svi jednaki pred zakonom!

6. Joå o nekim "doprinosima" izmena Zakona o preduzeõima pravnoj

struci i nauci

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima daje joå jedan neverova-tan"doprinos" pravnoj struci i nauci, time åto odredbom svog ølana 14. dodajetom zakonu i svoj ølan 400b., øiji za naåu analizu relevantni deo glasi:

(1)"…Izuzetno, kada se prodajna cena plaõa u ratama, kupac stiøe pravo svo-jine nad kapitalom uplatom u visini 45% od prodajne cene.

(3) Odredba stava 1. ovog ølana ne odnosi se na ugovore o kupovini akcija iliudela druåtvenog, odnosno drÿavnog kapitala zakquøene do dana stupawa na sna-gu ovog zakona".

Odredba stava 1. ovog ølana pravni je bastard! Otkuda baå odmereni proce-nat 45?! Verovatno se zakonodavcu (ili vrlim zakonopiscima koji samo misle da

12. Kako groteskno u ovom kontekstu zvuøi odredba ølana 9. stav 2. Zakona o stranim ula-gawima (Sluÿbeni list SRJ, br. 3/2002) o "garanciji pravne sigurnosti": "Prava stranogulagaøa steøena u momentu upisa stranog ulagawa u sudski registar ne mogu biti suÿenanaknadnom izmenom zakona i drugih propisa."


ostaju anonimni) "prikazao u snu". U teoriji prava i pravnoj struci je poznatonekoliko uporednih reåewa sticawa prava svojine i sva su ona zavisna od toga dali se stiøe svojina na pokretnim ili nepokretnim stvarima13). U jedan od tih si-stema uklapa se i naå Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa14), koji propi-suje da se "na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiøe upisom ujavnu kwigu ili na drugi odgovarajuõi naøin odreæen zakonom", odnosno da se "naosnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stiøe predajom te stvari udrÿavinu sticaoca" (odredba øl. 33. i 34.). U konkretnom sluøaju, buduõi da se ra-di o kupovini kapitala (akcija ili udela), onda takoæe vaÿe identiøna pravila:za sticawe svojine potreban je pravni osnov (ovde ugovor o prodaji) i naøin sti-cawa (upis u odgovarajuõe registre: Centralni registar za hartije od vrednostiili privremeno u Privatizacioni registar, odnosno u odgovarajuõi registar bez-drÿavinskih zaloga i udela). Sa sticawem svojine ne treba meåati instituteobezbeæewa prodavca do isplate cene koja se plaõa u obrocima, poput klauzulezadrÿavawa prava svojine, zaloge na akcijma i udelima i sliøno, kakva potrebapostoji u svim sluøajevima obroønog (na rate) plaõawa kupovne cene, åto õe popravilu biti sluøaj kod kupovine akcija ili udela druåtvenog ili drÿavnog ka-pitala. Ako takva sredstva obezbeæewa nisu ugovorena (ili nisu operativna i do-voqna a ugovorena su), onda u prisustvu ovakve zakonske odredbe o sticawu pravasvojine kupca kad plati 45% moÿe biti velikih pravnih nesigurnosti sa stano-viåta interesa prodavca. Od ÿeqe za inovacijom klasiønih pravnih pravila, za-konodavac se u ovom sluøaju moÿe pretvoriti u vlastitog grobara. Umesto ovog,gde klasika ima svoju teÿinu i pravnu utemeqenost, boqe bi bilo da se zakonoda-vac pozabavio pitawem prelaska rizika, åto je u poslovnom smislu vaÿnije odprelaska svojine, a åto moÿe ali i ne mora da prati prelaz prava svojine. U ovojkoncepciji obnevidelog i po svaku cenu ÿeqnog inovativnosti naåeg zakonodav-ca (blago zakonopiscima oni u wemu imaju alibi), ako se ugovorom o prodaji nereåi pitawe prelaska rizika sa prodavca na kupca, onda ostaje klasiøno praviloda on prati vlasnika, åto bi u prisustvu ovakve odredbe znaøilo da kupac koji jeplatio neki procenat kupovne cene do 45%, øiji bi predmet prodaje propao npr.viåom silom ne bi bio duÿan da plati ostatak cene, jer svojina nije preåla nawega a time u ovoj koncepciji ni rizik.

Odredba stava 3. ovog ølana nije mawi pravni bastard! Buduõi da zakoni vaÿeu vremenu najranije od dana stupawa na snagu15), åto je sluøaj i sa ovim (premaodredbi ølana 22. narednog dana od dana objavqivawa), onda je doista pitawe øe-mu sluÿi ova odredba o neprimeni zakona na ugovore zakquøene do dana stupawana snagu ovog zakona? Øak, ako bi se zakquøivalo argumentum a contrario, åto je

13. Vidi viåe: Kruq, "Dejstva ugovora o kupoprodaji", Beograd, 1972., str. 13-71; Vasiqeviõ,"Poslovno pravo", Beograd, 2001., str. 520.

14. Sluÿbeni list SFRJ, br. 6/80 i 36/90 i Sluÿbeni list SRJ, br. 29/96.15. Viåe: Peroviõ, "Retroaktivnost zakona i drugih opåtih akata-teorija sukoba zakona u

vremenu", Beograd, 1984.


(str. 20-33)

izuzetno vaÿan metod tumaøewa prava, moglo bi se rezonovati da se ovom odred-bom htela iskquøiti wena retroaktivnost, te da se druge odredbe ovog zakona re-troaktivno primewuju, buduõi da u wima nije reøeno da se retroaktivno ne pri-mewuju "za poslove zakquøene do dana stupawa na snagu ovog zakona". Ovim reåe-wem bi se retroaktivnost promovisala kao pravilo za svaku odredbu koja nijeizriøito ustanovila da se ne primewuje na poslove i pravne odnose zakquøene izasnovane do dana stupawa zakona na snagu, a kako je to u pravu doista redak slu-øaj, onda bi neretroaktivnost stupila na pijedestal izuzetka, øime bi retroak-tivnost i neretroaktivnost zamenili svoja mesta u pravu. Time bi i pravna si-gurnost zamenila svoje mesto sa pravnom nesigurnoåõu. Ako se to nije htelo, uåta smo i mi ubeæeni, onda øemu odreæewe da se ovo ne primewuje na ugovore"zakquøene do dana stupawa na snagu ovog zakona", kad i po tekstu ovog zakona is-ti "stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa".

Najzad, posebnu paÿwu zasluÿuje i odredba ølana 14. Zakona o izmenama i do-punama Zakona o preduzeõima (kojom se briåe ølan 400. i dodaje ølan 400v.) kojaglasi:

(1) "Zavisno preduzeõe moÿe, radi sprovoæewa postupka privatizacije, dadonese odluku o istupawu iz holdinga, odnosno matiønog preduzeõa u sluøajevimaorganizovawa prenosom kapitala bez naknade, podele imovine, sticawa kapita-la u drugom preduzeõu, investirawa kapitala u nova preduzeõa, kao i u drugimsluøajevima (kurziv M.V.).

(2) Pravo na istupawe iz holdinga, odnosno matiønog preduzeõa ne moÿe sestatutom iskquøiti, odnosno ograniøiti.

(3) U sluøaju iz stava 1. ovog ølana holding, odnosno matiøno preduzeõe oba-vezno je da, bez naknade, prenese na zavisno druåtvo akcije ili udele koje posedujeu wemu, odnosno akcije ili udele koje poseduje na osnovu dela druåtvenog, odno-sno drÿavnog kapitala.

(4) Zavisno preduzeõe koje istupi iz holdinga, odnosno matiønog preduzeõaodgovara neograniøeno solidarno sa holdingom, odnosno matiønim preduzeõem zaobaveze zavisnog preduzeõa nastale do dana istupawa" (kurziv M.V.).

Dosta duga je istorija nastajawa i nestajawa iz pravnog ÿivota naåih tzv. ve-likih preduzeõa, sa razliøitim nazivima u zakonima, posledwim pre donoåewaZakona o preduzeõima (1996.) "sloÿeno preduzeõe". U suåtini veõi deo te isto-rije obeleÿen je prinudnim kreacijama profila tih preduzeõa, åto je i sluøaj saizmenama Zakona o preduzeõima donetog 1989. godine, koje su usledile negde 1992.godine, a kojima su preduzeõa koja su bila u sastavu tzv. sloÿenih organizacijaudruÿenog rada obavezana da prenesu svoj kapital bez naknade na te organizacijekoje se time transformiåu u sloÿena preduzeõa silom zakona. Na ovoj osnovi na-stali su razni veåtaøki subjekti, kao i raznim prinudnim tzv. integracijama(spajawa i pripajawa po pravilu preduzeõa gubitaåa sa profitonosnim preduze-õima, kako bi se spasila steøaja kao "nesocijalistiøkog instituta" i sliøno).Ako je neåto nastalo silom zakona (direktno ili indirektno), onda to treba da


se i silom zakona razvrgne. S druge strane, ovakvi mastodoni nisu atraktivni zaprivatizaciju, buduõi da su potencijalni investitori zainteresovani samo za po-jedine delove tih preduzeõa ili pojedina preduzeõa odnosno wihove programe. Utom smislu davawe prava tako nastalim zavisnim preduzeõima da praktiøno svo-jim odlukama mogu "istupiti" iz "holdinga ili matiønog preduzeõa" (terminolo-gija Zakona o preduzeõima iz 1996.) u osnovi smatramo i pravno prihvatqivim iosnovanim. Isti je sluøaj i sa u osnovi "politiøkim fuzijama".

Ono åto u ovoj odredbi, meæutim, ostaje da zbuwuje pravnu struku, to je pro-åirivawe wenog domena i na druge sluøajeve, koji su praktiøno mogli da se deåa-vaju samo u uslovima uspostave kapital odnosa: "podele imovine, sticawa kapita-la u drugom preduzeõu, investirawa kapitala u nova preduzeõa, kao i u drugim slu-øajevima". U ovim sluøajevima praktiøno je reø o uspostavi kapital odnosa, neza-visno od toga åto se to deåavalo i u sluøaju neprivatizovanih ili delimiønoprivatizovanih preduzeõa, te otuda je teåko nalaÿewe pravne analogije sa pret-hodnim sluøajevima za "odmetawe" od matiønog druåtva tako nastalih zavisnihdruåtava i to praktiøno samo wihovom voqom.

Najzad, posledwa odredba ovog ølana (stav 4.) pravno tehniøki je potpuno ne-uobiøajena i pogreåna. Ispada, naime, da se propisuje da zavisno preduzeõe odgo-vara solidarno za obaveze zavisnog preduzeõa sa nekim drugim. U osnovi se hteloreõi da neko drugi (holding, odnosno matiøno preduzeõe) odgovara solidarno sazavisnim preduzeõem za obaveze zavisnog preduzeõa nastale do dana istupawa. Sa-mo tako bi ova odredba bila pravno korektna i ispravna. Ostaje, meæutim, otvo-reno obrnuto pitawe: åta je sa odgovornoåõu zavisnog preduzeõa za obaveze ma-tiønog preduzeõa, buduõi da su sa ovakvim reåewem privilegovani poverioci za-visnog preduzeõa u odnosu na poverioce matiønog preduzeõa. Ako je to do tada biojedan subjekt, onda je ovakvo reåewe pravno neosnovano. Ako se pak ne radi o jed-nom pravnom subjektu, onda je otvoreno pitawe praviønosti ovog reåewa, sa sta-noviåta ravnopravnosti poverilaca, ali i pravne osnovanosti: ispada da doistupawa po pravilu nije bilo zakonske solidarne odgovornosti, a da se ona istu-pawem uspostavqa silom zakona. Strukovno, zar ne?!

7. Zakquøno odreæewe

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima, u ovom pokuåaju i u ovojvarijanti, iako svakako motivisan dobrim namerama, koje vaqda nikada u zakon-skim intervencijama, nisu sporne, izneverio je, po naåem viæewu oøekivawa ipravne i ekonomske struke. Sa stanoviåta prava, kako je to pokazano, on u najve-õem delu ima problema sa elementarnim poznavawem pravne struke i nauke. Sastanoviåta ekonomije, on u osnovi promoviåe, makar i privremeno, jedan retro-gradni centralistiøki model ekonomije, iako se wegovi tvorci deklariåu kaopristalice neoliberalizma. No, ovaj zakon, je po naåem øvrstom uverewu izneve-rio i opravdana oøekivawa poslovne prakse, da õe izmene zakona iõi u susret we-


(str. 20-33)

nim potrebama i samoj logici ÿivota, a øini se da je on u svojoj vokaciji u najve-õem delu suprotan i samoj toj logici, kojoj vaqda svi u svojoj misiji, posebno stru-kovnoj, treba da sluÿe.

Zakon o obligacionim odnosima: "Ugovornom odredbom o pravu preøe kupo-vine (kurziv M.V.) obavezuje se kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodajistvari odreæenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvarkupi za istu cenu" (øl. 527.).

"Prodavac je duÿan obavestiti kupca na pouzdan naøin o svojoj odluci dase koristi pravom preøe kupovine u roku od mesec dana, raøunajuõi od dana kadga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji treõem licu.

Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je duÿan isplatiticenu dogovorenu sa treõim licem, ili je poloÿiti kod suda.

Ako je u ugovoru sa treõim licem predviæen rok za isplatu cene, prodavacse moÿe koristiti tim rokom samo ako pruÿi dovoqno obezbeæewe"(øl. 528.).

"Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na treõeg ne obaveåtavajuõiprodavca, i ako je treõem bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato daprodavac ima pravo preøe kupovine, prodavac moÿe, u roku od åest meseciraøunajuõi od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poniåti ida se stvar wemu ustupi pod istim uslovima.

Ako je kupac netaøno obavestio prodavca o uslovima prodaje treõem, iako je treõem to bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato, ovaj rok odåest meseci poøiwe teõi od dana kad je prodavac saznao za taøne uslove ugovora.

Pravo preøe kupovine prestaje u svakom sluøaju po proteku pet godina odprenosa svojine stvari na treõeg." (øl. 532.).

D_Zoran Arsic.fm; str. 34

Prof. dr Zoran Arsi},Pravni fakultet, Novi Sad UDK 336. 76:347.7

Vraõañe zabrañenih plaõaña u akcijskom pravu

U øl. 230 Zakona o preduzeõima je predviæeno da akcionar ima obavezu da vra-ti druåtvu uloge i dividende koje je mu je druåtvo isplatilo suprotno odredba-ma ovog zakona. Ovo potraÿivañe druåtva mogu ostvarivati i ñegovi poveriociako im druåtvo ne izmiruje obaveze, ali i akcionari u skladu sa ovim zakonom, au sluøaju steøaja i steøajni upravnik. Zastarelost ovog potraÿivaña teøe od danaizvråeña nezakonitih isplata.

1. Nezakonita isplata uloga i dividendi

Izvråena øinidba (isplata uloga i dividendi) mora biti protivna impera-tivnoj zakonskoj normi da bi postojao zahtev druåtva po osnovu øl. 230. U teorijije postojala dilema, s obzirom na formulacije ranije vaÿeõih propisa u nekimzemçama1), da li u obzir dolaze i povrede dispozitivnih normi, kao i normi sta-tuta. Smatra se, meæutim, da zahtev druåtva za povraõaj postoji samo kada je øi-nidba zasnovana na odredbi statuta i, sa svoje strane, protivna imperativnoj za-konskoj normi i, kao takva, niåtavan. Pri svemu tome nije bitno da li je organsvestan karaktera øinidbe 2).

Kada je u pitañu povreda imperativnog propisa i zahtev poverioca druåtva,treba ukazati da u teoriji postoji jedna dilema. Postoji, naime, shvatañe premakojem poverilac druåtva moÿe postaviti zahtev prema akcionaru samo ako je

1. Nemaøki Akcijski zakon iz 1937.2. Godin - Wilhelmi, Aktiengesetz, Berlin 1967., str. 307-308.

35Z. Arsi}: Vraõañe zabrañenih plaõaña u akcijskom pravu (str. 34-39)

doålo do povrede imperativne zakonske norme kojom se åtiti poverilac, ilijavni interes. Tako ne bi postojala moguõnost da poverilac postavi zahtev ako bidoålo do povrede kçuøa za raspodelu dividendi (nominalna vrednost akcija), apri tome nije izvråeno plaõañe preko ukupno dopuåtenog iznosa. U prilog tomeistiøe se da nije doålo do nedopuåtenog smañeña imovine druåtva u korist ak-cionara - interes poverioca nije povreæen povredom kçuøa za raspodelu dividen-di. Nasuprot tome, ukazuje se da bi do oåteõeña interesa poverioca moglo da do-æe zbog zahteva, povredom kçuøa za raspodelu oåteõenih, akcionara prema druå-tvu. S druge strane, istiøe se da i druåtvo ima zahtev prema onim akcionarimakoji su primili nezakonitu isplatu zbog povrede kçuøa za raspodelu dividendi3).

Prema formulaciji øl. 230 u pitañu su ïsplaõeni¨ (ulozi i dividende) åtoje poznato reåeñe i u uporednom pravu. U tom pogledu u teoriji postoji vladajuõemiåçeñe da u obzir dolaze i nenovøane øinidbe, odnosno svaka imovinska øi-nidba, mada bi se, striktnim tumaøeñem, radilo samo o novøanim davañima. Pre-ma tome, do primene øl. 230 dolazi i ako je doålo do povraõaja nenovøanh uloga.Naroøito dolaze u obzir povraõaj uloga, isplata kamata, isplata dividendi bezutvræivaña dobiti, isplata prekomerne naknade za sporedne øinidbe, isplataprilikom smañeña osnovnog kapitala, ili likvidacije ako nisu ispuñene zakon-ske pretpostavke. Pri svemu tome nije bitno da li se radi o oåteõeñu osnovnogkapitala ili ne, kao i da li se radi o statutarnim, ili slobodnim rezervama.

Konaøno treba ukazati da su formulacijom øl. 230 obuhvaõeni ülozi i divi-dende¨. Za razliku od toga u uporednom pravu poznata su reåeña, koja su opåtija -npr. ̈ øinidba¨4).

2. Odgovorno lice - akcionar koji je primio nezakonitu isplatu

Odgovorno lice je ̈ akcionar¨ i to akcionar koji je primio nezakonitu ispla-tu. Nije odgovorno lice koje primilo nezakonitu isplatu, ako u tom trenutku ni-je bio akcionar. Zahtev je druåtveno pravne prirode (korporativne prirode) ion je posledica osnovne ideje da se osnovni kapital mora odrÿati i nikakva pla-õaña ne mogu biti izvråena akcionarima, ako nisu izriøito dopuåtena5). Ovdese radi o odgovornosti iz øl. 230. Drugaøije, meæutim stvar stoji ako je treõipravni sledbenik akcionara6). Naslednik, kao univerzalni sukcesor stupa u pra-va i obaveze svog predhodnika i odgovoran je i prema øl. 230.

Da li je primalac nezakonite isplate akcionar i u vreme podnoåeña zahtevai da li je akcija u meæuvremenu preneta nije od znaøaja. Sticalac akcije nije odgo-voran, ako nije i primalac isplate7).

3. Gadow, Aktiengesetz, Berlin 1961, str. 336.4. Øl. 62 nemaøkog Akcijskog zakona. U engleskom tekstu Druge direktive EU spomiñe se

¨raspodela¨ (distribution). 5. Godin - Wilhelmi, op. cit. , str. 308.6. Hüffer Uwe, Aktiengesetz, München 1999., str. 288.


Ako je akcionar jednopersonalno druåtvo, tada je moguõa primena pravila oprobijañu pravne liønosti (øl. 54) i identifikacija tog lica sa druåtvom8).

Sporna je situacija kada je isplatu primio imalac dividendnog kupona (kadanije akcionar). Moguõe je, naime, da je akcionar preneo svoje pravo na dividendukao buduõe obligaciono pravo, ili kao veõ postojeõe obligaciono pravo i stica-ocu predao dividendni kupon. On nije akcionar, ali je primio nezakonitu ispla-tu. Po jednom shvatañu, i on treba da odgovara po pravilima za vraõañe zabrañe-nih plaõaña. Ovo shvatañe se zasniva na tome da i zahtev imaoca dividendnog ku-pona podleÿe akcijskopravnim prigovorima i da zato odgovornost pogaæa i ñega.Nasuprot tome, ukazuje se da je odgovornost akcionara zasnovana na ñegovomølanskom poloÿaju i da samo ølanstvo vezuje ñegovu odgovornost i za poverioce.Kada je u pitañu imalac kupona, treba imati u vidu da on nema ølanske obaveze ida je pogreåno opteretiti ga posebnom odgovornoåõu i zato åto je on poverilacprema druåtvu. I kada primi nezakonitu isplatu postoji ñegova odgovornostprema druåtvu, ali ne i prema drugim poveriocima, buduõi da nedostaje pravniosnov za to. Nadaçe, ovde se ne radi o prigovoru prema imaocu kupona, nego opravnoj posledici nedopuåtenog plaõaña. Konaøno, formulacija norme ne osta-vça mesta dilemi - spomiñe sa samo akcionar9).

Kao åto po ovim pravilima ne odgovara imalac dividendnog kupona, tako poovim pravilima ne odgovaraju ni drugi ovlaåõenici na deo dobiti - ølanoviupravnog odbora po osnovu stimulativne nagrade, kao i zaposleni kada uøestvujuu deobi dobiti (øl. 55 st. 3). Razlog je isti - i ovde nedostaje ølanstvo u druåtvu,koje je bitno za postojañe odgovornosti po ovom ølanu Zakona o preduzeõima.Ovo, naravno, ne znaøi da oni ne odgovaraju uopåte za prijem nedozvoçenih pla-õaña. Zahtev prema ñima moÿe da postavi druåtvo zbog sticaña bez osnova, alitakav zahtev ne mogu da postave poverioci druåtva. 10) Isto vaÿi i za akcionare.Treba, meæutim, imati u vidu i odgovornost ølanova uprave za vraõañe uloga iisplatu kamata, ili dividendi akcionarima (øl. 272 st. 1 tø. 1 i 2), kada, osim sa-mog druåtva, zahtev za naknadu åtete mogu postaviti i akcionari i poveriocidruåtva. Zahtev iz obogaõeña bez osnova moÿe doõi u pitañe u situacijama kadaje protivzakoniti bilans usvojen punovaÿnom odlukom. Tada lice koje je primi-lo isplatu po tom osnovu moÿe istaõi prigovor da je druåtvo nije bilo u zabludiu pogledu osnova za isplatu i da, zato, ne moÿe da postavi zahtev iz neosnovanogobogaõeña (øl. 211 Zakona o obligacionim odnosima). U obzir dolazi i zahtev poosnovu deliktne odgovornosti11). Zakonom oobligacionim odnosima (øl. 21) jepredviæeno da su uøesnici u obligacionim odnosima duÿni da se ponaåaju u skla-du s dobrim poslovnim obiøajima tj. pravilima morala. Povreda te obaveze dovo-

7. Gadow, op. cit. , str. 335.; Godin - Wilhelmi, op. cit., str. 308.8. Godin – Wilhelmi, op. cit. , str. 308.9. Gadow, op. cit. , str. 335; isto shvatañe i Godin - Wilhelmi, op. cit. , str. 308.10. Tako i Godin - Wilhelmi, op. cit., str. 309.11. Isto Godin - Wilhelmi, op. cit. , str. 309.; Gadow, op. cit. , str. 343.


di do nastanka obaveze naknade åtete12). Kada je poverilac u pitañu, potrebno jeukazati da mu stoje na raspolagañu opåti propisi o poniåtaju13).

Treba, ipak, imati u vidu da se u teoriji ukazuje da je pitañe kako bi se povra-õaj zabrañenih plaõaña sproveo i protiv akcionara sa akcijom na donosioca14).

Za odgovornost akcionara nije od znaøaja øiñenica da je isplatu primilotreõe lice, ako je ono to uøinilo za raøun akcionara (na pr. banka kod koje su de-ponovane akcije).

Ako je viåe akcionara primilo nezakonitu isplatu, to joå uvek ne znaøi ida su oni solidarni duÿnici15). Odluøujuõa øiñenica tome u prilog je da, sa sta-noviåta akcionara, ne postoji identitet øinidbe. Ovo zato åto svaki odgovorniakcionar ima samostalni odnos prema druåtvu i zato (zbog postojaña ølanstva),odgovara za povraõaj primçenog. Tome treba dodati i da meæu akcionarima nemapodele obaveze u meæusobnom odnosu (øl. 424 Zakona o obligacionim odnosima).

Za postojañe obaveze akcionara na povraõaj nezakonitih plaõaña nije odznaøaja ñegov subjektivni stav prema primçenoj isplati. Zakonom o preduzeõimase ova odgovornost ne vezuje za odsustvo savesnosti tj. da su znali, ili su mogliznati, da su primçene isplate nezakonite, mada su takva reåeña prisutna u upo-rednom pravu16).

3. Odgovornost akcionara prema druåtvu

Kao åto smo ranije ukazali, zahtev druåtva je zasnovan na akcijsko pravnimprincipima, zbog øega stanoviåte o obligacionom karakteru zahteva (obogaõeñebez osnova) nije prihvatçivo.

Sporno je pitañe sadrÿine odgovornosti17). Prema jednom, dominirajuõemshvatañu potrebno je uspostaviti stañe imovine kakvo je bilo pre zabrañene øi-nidbe. Nasuprot tome, ima miåçeña da je ciç oøuvañe raøunske vrednosti imo-vine i da se, zato, duguje naknada vrednosti. U skladu sa vladajuõim miåçeñemvraõa se novac, odnosno, kada je stvar u pitañu, vråi se prenos drÿavine. Za slu-øaj da je priroda øinidbe takva da nije podobna za vraõañe (npr. rad, odnosno pra-vo iskoriåõavaña), tada se, analognom primenom pravila obligacionog prava,duguje ñihova vrednost. Nikakve posebnosti u ovom pogledu ne postoje kada se ra-di o skrivenom povraõaju uloga kroz dvostranoobavezne ugovore.

12. Prema nemaøkoj teoriji se u takvim sluøajevima primeñuje øl. 826. BGB prema Gadow, op.cit. 343.

13. Gadow, op. cit. , str. 343.14. Würdinger Hans, Aktien- und Konzern Recht, Karlsruche 1973, str. 32.15. Gadow, op. cit., str. 338-339.16. Øl. 16 Druge direktive EU u pogledu svih nezakonitih plaõaña; øl. 62. nemaøkog Akcij-

skog Zakona iz 1998 samo u pogledi povraõaja nezakonito isplaõene kamate. Isto reåeñeu øl. 247. Trgovaøkog zakona iz 1937.

17. Hüffer U. , op. cit. , str. 289.


4. Odgovornost akcionara prema poveriocima druåtva

Prema øl. 230 zahtev druåtva mogu da postave poverioci ako im druåtvo neizmiruje obaveze, kao i akcionari u skladu sa Zakonom o preduzeõima. Ovde se ra-di o primeni pravila za derivativnu tuÿbu iz øl. 73.

Zahtev moÿe da postavi svaki poverilac, ako mu druåtvo ne izmiruje obave-ze. Ovo zato åto druåtvo odgovara svojom imovinom prema svim poveriocima.Ako postoji viåe poverilaca, oni nemaju poloÿaj solidarnih poverilaca.

Prigovori akcionara prema druåtvu

Akcionar ima, pre svega, na raspolagañu prigovor zastarelosti u skladu sast. 3 øl. 230.

Sporna je moguõnost kompenzacionog prigovora. Ovo zato åto Zakon o pre-duzeõima. za razliku od nekih nacionalnih prava (npr. nemaøkog), nema normu ko-jom se zabrana preboja u pogledu obaveze na øinidbu uloga primeñuje i u pogleduobaveze akcionara na vraõañe zabrañenih øinidbi (uloga i dividendi). Smatra-mo da bi zabrana preboja na isti naøin trebala da vaÿi i u sluøaju obaveze akcio-nara na vraõnaj zabrañenih øinidbi. Ovo izjednaøavañe bi bilo neophodno budu-õi da se u oba sluøaja radi o akcijsko pravnom karakteru odgovornosti18). Kaoåto smo ranije ukazali zabrañenu isplatu moÿe da primi i lice koje nije akcio-nar. Tada se ono nalazi u poziciji sticaoca bez osnova, i u tom sluøaju, moguõ jekompenzacioni prigovor u pogledu obligacionog zahteva koji bi to lice imaloprema druåtvu – zabrana prebijaña se ne primeñuje19).

5. Vraõañe nezakonitih isplata i steøaj

U sluøaju steøaja zahtev druåtva prema akcionarima moÿe da postavi steøaj-ni upravnik. Treba, meæutim, imati u vidu da, u sluøaju steøaja druåtva, poverio-ci ne mogu da postave zahtev prema akcionarima koji su primili nezakonituisplatu. Ovo zato åto sve poslove vezane za steøajnu masu vodi steøajni upravnik(øl. 61 Zakona o prinudnom poravnañu i steøaju).

6. Zastarelost zahteva za vraõañe zabrañenih plaõaña

U pogledu zastarelosti zahteva za vraõañe iz øl. 230 ne primeñuju se opåtipropisi, nego rok utvræen u øl. 102 (tri godine) i on, prema øl. 230 st. 3, poøiñeda teøe od dana izvråeña nezakonitih isplata. Treba imati u vidu da se Zakonomrok zastarelosti ne utvræuje izriøito u øl. 230. Zato je na ovom mestu, ipak, po-trebno ukazati na jednu dilemu, koja je prisutna u delu teorije. Ukazuje se, naime,

18. Vidi Hüffer U. , op. cit. , str. 303.19. Ibidem.


da se ovaj rok ne primeñuje u sluøaju da zahtev prema akcionaru postavça druå-tvo. Ovaj pristup se javça kao posledica stava prema kojem se zahtev druåtva vi-di kao zahtev iz obogaõeña bez osnova, zbog øega treba primeniti opåti rok za-starelosti za obligacione zahteve20). Nasuprot tome, viåe puta smo ukazali daovaj zahtev druåtva ima akcijsko pravni osnov, odakle bez daçeg proizlazi da sespomenuti rok ipak primeñuje kada druåtvo postavça zahtev prema akcionaru zapovraõaj nezakonitih plaõaña.

20. Prema Gadow, op. cit. , str. 342-343.

H_Miroslav Miljkovic.fm; str. 40

Prof. dr Miroslav Miçkoviõ,Pravni fakultet, Niå UDK 349.2

Osobine i sadrÿina reåeña iz radnog odnosa

Osobine reåeña

Odreæivati osobine reåeña iz radnog odnosa znaøi utvræivati ñegove unu-traåñe odlike, kao i ñegov odnos prema drugim aktima koje poslodavac donosi utoku trajaña radnog odnosa zaposlenog a koji se odnose na ostvarivañe ñegovih(zaposlenog) prava, obaveza i odgovornosti. Ñegove osobine govore istovremenoi o ñegovoj prirodi i dejstvu na druge odnose koji se na osnovu ñega uspostavçaju.

1. Pojam i vrste reåeña

Zaposleni i poslodavac zakçuøuju ugovor o radu øime se zasniva radni odnosi istovremeno i jedna i druga strana preuzimaju prava i obaveze. Meæutim, ugovoro radu nije akt kojim se trajno reåavaju ova pitaña meæusobnih odnosa u toku tra-jaña radnog odnosa izmeæu poslodavca i zaposlenog. Dolazi do odreæenih situa-cija kada poslodavac, ne dirajuõi ugovor o radu, svojim aktom odluøuje o pojedi-naønim pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih (reåeñe o koriåõeñu go-diåñeg odmora ili reåeñe o udaçeñu zaposlenog sa rada i sl.). Pored ugovora oradu kao temeçnog akta kojim se utvræuju prava i obaveze ne samo zaposlenog veõi poslodavca, u toku trajaña radnog odnosa poslodavac, u odreæenim sluøajevima,svojim reåeñem odluøuje i o pojedinaønim pravima, obavezama i odgovornosti za-poslenih. O tome govori i sam Zakon o radu - ølan 120. – prema kome “Zaposlenomse u pismenom obliku dostavça svako reåeñe o ostvarivañu prava, obaveze i od-govornosti...”. Ne ulazeõi bliÿe u analizu ove norme, o øemu se moÿe posebno da

41M. Miçkoviõ: Osobine i sadrÿina reåeña iz radnog odnosa (str. 40-52)

govori, u toku trajaña radnog odnosa javça se reåeñe: kao akt poslodavca koji ondonosi u okviru svojih ovlaåõeña a koje traÿi bliÿa objaåñeña sa stanoviåtainteresa prakse.

O pojmu i vrsti reåeña, pa i reåeña koje donosi poslodavac u odluøivañu opojedinaønim pravima i obavezama zaposlenih, ne moÿe se govoriti a da se pret-hodno ne da odgovor na pitañe åta je pravni akt. Odgovor na pitañe åta je prav-ni akt i u kakvoj se formi on javça, omoguõava da se bliÿe odredi i priroda re-åeña u radnim odnosima.

Pravni akt je izjava voçe, izraz razuma, koji sadrÿi pravnu normu ili pred-stavça uslov za primenu neke druge pravne norme1). Pravnim aktom, tako, oznaøa-va se akt stvaraña norme, gotova tvorevina, to jest sama pravna norma, i ñen ma-terijalni izraz2). Mnogobrojnost i raznovrsnost pravnih akata daju moguõnost zarazliøite podele istih. Oni mogu, pre svega, da se dele prema subjektima koji ihdonose, zatim podela je moguõa prema vrsti druåtvenih odnosa koji se reguliåu uñima, oni se dele prema tome åta sadrÿe: pravnu normu ili uslov za primenu ne-ke druge norme, pravni akti, daçe, mogu biti potpuni ili nepotpuni (da li sadr-ÿe dispoziciju i sankciju ili samo jednu od ñih).

Sa stanoviåta naåeg rada bitna je podela pravnih akata prema tome kakve supravne norme u aktu. Prema ovome pravni akti se dele na opåte (apstraktne) ipojedinaøne (konkretne) akte. Prvi sadrÿe opåte pravne norme a drugi pojeid-naøne pravne norme. Ako se poæe od materije koja se reguliåe u aktima, naøinuregulisaña, kao i organima koji donose akte u postupku po kome se donose, opåtipravni akti se dele na: ustav, zakone, uredbe i druge podzakonske akte drÿavnihorgana i opåte akte nedrÿavnih organa.

Drugi podzakonski akti drÿavnih organa su, pre svega, pravni akti organadrÿavne uprave. Prema ølanu 67. Zakona o drÿavnoj upravi (“Sluÿbeni glasnikRS” br. 20/92.) “organi drÿavne uprave donose pravilnike, naredbe, uputstva i re-åeña”. Ove zakonske odredbe upuõuje na zakçuøak da se ovi akti mogu da dele naopåte i pojedinaøne akte. Opåti su pravilnik, naredba i uputstvo a pojedinaønije reåeñe. Reåeña kao pojedinaøni pravni akt drÿavnih organa mogu se razliko-vati na reåeña u upravnom postupku i reåeña van upravnog postupka3).

Sa stanoviåta opåte teorije prava reåeñe je pojedinaøni (konkretan akt).Reåeña se dela na reåeña u upravnom postupku i na reåeña van upravnog po-stupka. Reåeña u upravnom postupku donosi organ koji vodi postupak i ñime seodluøuje o predmetu u postupku. Reåeña van upravnog postupka mogu biti razli-øita. Tako reåeñem se moÿe obrazovati struøno telo (komisija) radi utvræi-vaña odreæenih øiñenica, reåeñe kao akt poslovaña (upuõivañe na sluÿbeniput), reåeñe kojim se ureæuju odreæena procesna pitaña, reåeñe kojim se regu-liåe radni odnos (reåeñe o prijemu na rad u drÿavnom organu) i sliøno.

1. Dr M. Dimitrijeviõ, "Uvod u pravo", Beograd, 1987., str. 151.2. R. Vasiõ – K. Øavoåki, "Uvod u pravo II", Beograd, 1999. str. 103.3. Dr S. Popoviõ, "Upravno pravo", Beograd, 1995., str. 324.


Reåeñe kao pojedinaøni pravni akt odnosi se na konkretan sluøaj i konkret-no lice. Sporovi koji proisteknu iz reåeña reåavaju nadleÿni sudovi akoprethodno nisu reåeni unutar poslodavca (sporazumom ili pred arbitraÿom).

2. Ugovor o radu i reåeñe

Kako se prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada mogu da urede i ugovo-rom o radu (ølan 1. Zakona o radu), odnosno o pravima, obavezama i odgovornostiiz radnog odnosa odluøuje direktor, odnosno poslodavac reåeñem (ølan 120. Za-kona o radu) postavça se pitañe u kakvom su odnosu ova dva akta.

Za ugovor o radu – prema Zakonu o radu øl. 1. i 19. – moÿe se reõi da ima dvo-struku funkciju. Ñime se, pored zakona i kolektivnog ugovora, mogu da ureæujuprava, obaveze i odgovornosti zaposlenih po osnovu rada, ali ñime se i zasnivaradni odnos.

Ako se posmatra u prvoj funkciji onda ugovor o radu predstavça akt kojim seureæuju prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada, isto onako kako se to øinibilo zakonom, bilo kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu. Meæutim,dok su zakon, kolektivni ugovor i pravilnik o radu opåti pravni akti, kojima sena opåti naøin ureæuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih po osnovu radai odnose se na sve zaposlene, dotle se to ne moÿe reõi za ugovor o radu. On je poje-dinaøni akt i vezuje samo poslodavca i zaposlenog koji su meæusobno zakçuøiliugovor o radu. Ovakvih ugovora moÿe biti onoliko koliko ima zaposlenih kodposlodavca, jer on veÿe i odnosi se samo na zaposlenog i poslodavca i odnosi sena pojedinaøno ureæivañe prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada. Sa sta-noviåta prakse pitañe je koliko je racionalno zakçuøivañe ovakvog ugovora sasvakim zaposlenim. Moguõnost zakçuøivaña ovakvog ugovora o radu, po naåemmiåçeñu, Zakon o radu daje kao izuzetak uz uslov da kod poslodavca nije zakçu-øen pojedinaøni kolektivni ugovor ili poslodavac nije doneo pravilnik o radukojim su ureæena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih. Shvatiti ovaj ugovorkao moguõu alternativu kolektivnom ugovoru ili pravilniku o radu ne moÿe seprihvatiti. Ñime treba popuniti pravnu prazninu ako kod poslodavca opåtimaktom nisu ureæena prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada.

Ugovor o radu u drugoj i osnovnoj funkciji je kada se ñime zasniva radni od-nos a koji zakçuøuju zaposleni i poslodavac i kojim se ureæuju meæusobna prava iobaveze kako zaposlenog tako i poslodavca. Ñegovu formu i sadrÿinu regulisaoje Zakon o radu (ølan 19) ali je istovremeno data moguõnost da se ñime urede idruga prava i obaveze. Ovo je ugovor o zasnivañu radnog odnosa bez koga, po pra-vilu i nema radnog odnosa4).

Reåeñem se odluøuje o pravima, obavezama i odgovornosti iz radnog odnosa(ølan 120. Zakona o radu). Ñime se ne ureæuje radni odnos, veõ se odluøuje o pra-

4. Radni odnos se moÿe zasnovati i reåeñem. Vidi ølan 10. Zakona o radnim odnosima udrÿavnim organima – “Sluÿbeni glasnik RS” br. 48/91.


vima, obavezama i odgovornosti iz radnog odnosa, iz odnosa koji je veõ uspostav-çen i ureæen izmeæu zaposlenog i poslodavca ugovorom o radu. Dok je ugovor oradu dvostrani akt, zakçuøen izmeæu poslodavca i zaposlenog, dotle reåeñe izradnog odnosa je jednostrani akt: donosi ga direktor ili poslodavac. Ugovor oradu nastaje saglasnoåõu voçe zaposlenog i poslodavca o bitnim pitañima rad-nog odnosa, reåeñe je autoritativan akt, nastaje voçom poslodavca a zaposleninema nikakav uticaj na ñegovu sadrÿinu.

Osnovna razlika izmeæu ova dva akta nije samo po formi (ugovor, reåeñe),veõ i po naøinu nastanka, åto ih jasno razgraniøava. Ugovor o radu moÿe biti iz-vor prava, jer se ñime ureæuju prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada, odno-sno stvaraju se norme na osnovu kojih zaposleni ostvaruju (ili to mogu) pojedinaprava iz radnog odnosa. Reåeñem se ne stvaraju pravne norme. Ono uspostavçaodreæene odnose koji su ureæeni ugovorom o radu, ono primeñuje ugovorne odred-be ali i odreæene zakonske norme. Meæutim, u nekim sluøajevima ono deluje iakonema ugovora o radu (sluøajevi predviæeni øl. 17. i 18. Zakona o radu).

3. Da li je reåeñe koje donosi direktor, odnosno poslodavac upravni akt?

Veõ je reøeno da reåeña kao pojedinaøni pravni akti mogu biti dojaka: re-åeña u upravnom postupku i reåeña van upravnog postupka.

Upravni akti su osnovna vrsta pojedinaønih pravnih akata koja u vråeñuupravne delatnosti donosi uprava. Za upravne akte osobina je da su to pojedinaø-ni pravni akti kojima se propisuje (ureæuje) neko pojedinaøno i konkretno pra-vilo za odreæeni sluøaj i odreæeno lice. “Upravni akt je akt kojim drÿavni or-gan ili organizacija koja raspolaÿe javnim ovlaåõeñima reåava o nekom pravu,obavezi ili pravnom interesu odreæenog pojedinca ili pravnog lica u kakvojupravnoj stvari”5). Iz ovoga pojma osnovno je da se upravnim aktom reåava o kak-voj upravnoj stvari, pa je i osnovno pitañe åta je upravna stvar. Naÿalost Zakono opåtem upravnom postupku (“Sluÿbeni list SRJ” br. 55/96) ne ureæuje bliÿepojam upravne stvari.

Odreæivañe pojma upravne stvari predstavça kçuøno pitañe upravnog po-stupka i merilo za razgraniøavañe upravnog od drugih postupaka, kao i razliko-vañe upravnog akta od drugih pojedinaønih akata. U teoriji upravnog prava po-stoji mañe-viåe saglasnost da je upravna stvar pravna situacija u kojoj se reåavao pravima, obavezama ili pravnim interesima pojedinca ili pravnog lica u poje-dinaønom sluøaju. Tako, “u uÿem smislu upravna stvar predstavça pravnu situa-ciju u kojoj se, na osnovu pravnih propisa, reåava o pravima, obavezama ili prav-nim interesima nekog lica u pojedinaønom sluøaju”6). Upravna stvar bi se, daçe,mogla objasniti “kao pravna stvar u kojoj se neposredno primenom pravnih pro-

5. Dr S. Liliõ i dr., "Upravno pravo", Beograd, 1999., str. 266.6. Dr S. Liliõ, navedeno delo, str. 270.


pisa, reåava o nekom pravu, obavezi ili pravnom interesu odreæene stranke, akoza reåavañe stvari nije nadleÿan sud”7).

O upravnim stvarima kao konkretnim pravnim situacijama, reåava se u up-ravnom postupku putem upravnih akata. Upravne stvari su “takve konkretnepravne stvari u kojima se donose upravni akti”. Upravna stvar je bitno obeleÿjeupravnog akta i o ñoj se reåava u upravnom postupku. “Upravni akt se moÿe de-finisati kao pravni akt, tj. kao izjava voçe drÿavnog organa ili organizacijekoja vråi javna ovlaåõeña u zakonom predviæenim sluøajevima, kojima se na jed-nostrani naøin primeñuje u konkretnom sluøaju upravni propis u ciçu izaziva-ña neposrednog pravnog dejstva u pravima i obavezama pojedinca ili pravnog li-ca”8).

Upravne akte donose drÿavni organi kada u upravnim stvarima, neposrednoprimeñujuõi propis, reåavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima po-jedinca ili pravnog lica. Upravne akte mogu da donose i preduzeõa i druge orga-nizacije kada u vråeñu javnih ovlaåõeña, koji su im povereni zakonom, reåavajuo pravima i obavezama pojedinca ili pravnog lica (øl. 1. i 2. Zakona o opåtemupravnom postupku).

Reåeñe kojim poslodavac odluøuje o pravima, obavezama i odgovornosti nijeupravni akt. Po formi on nosi naslov reåeñe kao i upravni akt, ali po svojojsadrÿini on nije upravni akt. Ñime se ne odluøuje o upravnim stvarima, odnosnostvarima koje pripadaju upravnoj materiji, veõ o pravima i obavezama iz radnogodnosa. O pravima i obavezama ne odluøuje upravni (drÿavni) organ, veõ direk-tor odnosno poslodavac. Postupak donoåeña reåeña o pravima i obavezama za-poslenih ne sprovodi se po naøelima opåteg upravnog postupka, veõ postupakautonomno ureæuje svaki poslodavac u zavisnosti od ñegovih interesa i potrebai snage sindikalne organizacije kod poslodavca. Zakonima i drugim propisimakojima se reguliåu pojedine upravne materije redovno se ureæuju izvesni odnosi utim materijama, åto znaøi izvesna prava i obaveze koje u ñima mogu imati graæa-ni i organizacije. Zakon o radu ureæuje odnose po osnovu rada izmeæu zaposlenogi poslodavca. Ugovorom o radu zasniva se radni odnos izmeæu zaposlenog i poslo-davca i ñime, pored zakonom utvræenih prava i obaveza, mogu da se ugovore i dru-ga prava i obaveze. Reåeñe koje se donosi u radnom odnosu predstavça ili ostva-rivañe zakonskih i autonomnih normi ili ostvarivañe obaveza i prava iz ugovo-ra o radu. Reåeñe o pravima i obavezama zaposlenih iz radnog odnosa nema snaguautoriteta kakvu ima upravni akt, niti ono dejstvo koje ima upravni akt kako uodnosu na pojedinca tako i u odnosu na treõeg.

Reåeñem kao pojedinaønim aktom, prema Zakonu o radu, odluøuje se o ostva-rivañu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog na radu i u vezi sa radom. Reåe-ñe u oblasti radnih odnosa odnosi se samo na zaposlene, ono se ne odnosi na drugafiziøka i pravna lica. Nasuprot ovome, reåeñe kao upravni akt moÿe da se od-

7. B. Majstoroviõ, "Komentar Zakona o opåtem upravnom postupku", Beograd, 1977., str. 6.8. Dr S. Popoviõ, navedeno delo, str. 298.


nosi na sva fiziøka ili pravna lica, ako se tim reåeñem odluøuje u odreæenojupravnoj materiji koja ima opåta dejstva.

4. Unutraåñe osobine reåeña

Reåeñe koje se donosi radi ostvarivaña prava, obaveza i odgovornosti zapo-slenih iz radnog odnosa, po svojim unutraåñim osobinama razlikuje se od akataposlovaña ili reåeña koja poslodavac donosi u ciçu ureæeña unutraåñih od-nosa. Ovim reåeñem se neposredno primeñuje zakonska ili autonomna norma naodreæeni sluøaj, ñime se neposredno reåava o pravu, obavezi i odgovornosti za-poslenog, izmeæu poslodavca i zaposlenog uspostavça se odreæeni pravni odnos.Reåeñem poslodavac ostvaruje svoje zakonsko pravo da samostalno odluøuje o po-jedinaønim pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih.

Kako je reåeñe poslodavca pojedinaøan i konkretan akt i kako se ono donosiradi neposredne primene pravne norme na odreæeni sluøaj, to ono pokazuje i svojeunutraåñe osobine.

a) JEDNOSTRANOST. – Jednostranost reåeña poslodavca o pravima, oba-vezama i odgovornosti zaposlenog govori da je ovo reåeñe rezultat izjave voçeposlodavca, odnosno da je sadrÿina ovog reåeña iskçuøivo pravo poslodavca.Kod dvostranih akata voça donosioca akta korespondira sa voçom drugog uøe-snika u donoåeñu akta, pa se zato ti akti i zovu dvostrani. Kod jednostranih aka-ta to nije sluøaj. Kod reåeña iz radnog odnosa bitno je da izjavçena voça poslo-davca otvara sadrÿinu reåeña kojim se odluøuje o pravu, obavezi ili odgovorno-sti zaposlenog. Jednostranost, daçe, znaøi da poslodavac kao jedna strana u prav-nom odnosu odreæuje prava i obaveze zaposlenog kao druge strane u tom odnosu.Jednostranost reåeña koje donosi poslodavac znaøi da jedna strana odluøuje opravima i obavezama druge strane.

b) AUTORITATIVNOST. – Autoritativnost reåeña poslodavca pri od-luøivañu o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih ne treba shvatiti sa-mo kao izraz prinudnosti i nametaña odreæenog ponaåaña, nametañe voçe zapo-slenom od strane poslodavca. Autoritativnost reåeña je u tome åto poslodavacu vråeñu svojih radnopravnih ovlaåõeña deluje na autoritativan naøin. Prinonoåeñu reåeña dolazi do izraÿaja struønost i zakonito postupañe pri ñego-vom donoåeñu. Reåñe o pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog treba da bu-de zakonito, doneto po svim pravnim pravilima i zasnovano na naøelima materi-jalne istine. Ñegov donosilac mora da deluje snagom argumenata u reåeñu a ne dase ono zasniva na pretpostavkama, neutemeçenim øiñenicama i proizvoçnimzakçuøcima.

Reåeñem treba na autoritativan naøin utvrditi prava, obaveze i odgovor-nosti zaposlenog. Zaposleni treba dobrovoçno da izvråi reåeñe poslodavcabez obzira da li je to reåeñe doneto na inicijativu poslodavca, “po sluÿbenojduÿnosti”, ili na predlog zaposlenog, odnosno da li je prihvaõen ili odbijen ñe-gov predlog. Autoritativnost reåeña poslodavca ne ogleda se u ñegovom vråe-


ñu vlasti, nastupañu sa jaøom voçom prema zaposlenom, veõ u unutraåñoj objek-tivnoj snazi reåeña, u ñegovoj dobrovoçnoj prihvatçivosti od strane zaposle-nog o øijem se pravu, obavezi i odgovornosti odluøuje tim reåeñem.

v) KONKRETNOST. – Nasuprot normativnim aktima koji su opåti (ap-straktni) i koji se odnose na neodreæen broj sluøajeva, reåeñe kojim se odluøujeo pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenog je konkretan akt i odnosi se naodreæen sluøaj, na odreæenog zaposlenog. Reåeñem se odluøuje o sasvim odreæe-nom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog. Zaposleni na osnovu ñegaostvaruje odreæena prava (pravo na plaõeno odsustvo) ili preuzima obaveze (oba-veza da radi i duÿe od punog radnog vremena ako je nastupio zakonom predviæenisluøaj) ili odgovornost (odgovornost za nastalu åtetu).

Konkretnost reåeña znaøi da poslodavac donosi reåeñe o pitañu koje ne-posredno proizilazi iz radnog odnosa, odnosno iz sadrÿine ugovora o radu. Akoje zaposleni, na primer, podneo zahtev da mu se isplati zarada, onda poslodavacmoÿe samo o tom zahtevu zaposlenog da odluøuje a ne i o neøem drugom. Isto takokonkretnost znaøi da reåeñe o pravima i obavezama zaposlenog ili odgovorno-sti donosi samo ovlaåõeni organ u smislu ølana 120. Zakona o radu. Donoseõi re-åeñe poslodavac ima u vidu sasvim odreæenog zaposlenog i ñegova prava i obave-ze koje on ima i koje je preuzeo ugovorom o radu. Konkretnost reåeña se ogleda utome åto je prema istome nosilac prava, obaveza i odgovornosti uvek odreæenizaposleni i åto su ta prava, obaveze i odgovornosti iz odreæenog pravnog odnosa.

g) ZAKONITOST. – Zakonitost reåeña o pravima, obavezama i odgovorno-sti zaposlenog iz radnog odnosa znaøi da ono mora biti zasnovano na Zakonu oradu, posebnom zakonu ali i kolektivnom ugovoru ili pravilniku o radu ili ugo-voru o radu. Drugim reøima donoåeñe reåeña je moguõe samo ukoliko postoji za-konski osnov za ñegovo donoåeñe.

Prilikom donoåeña reåeña polazi se od pretpostavke da ga poslodavac do-nosi u skladu sa svojim ovlaåõeñima i na osnovu vaÿeõih zakonskih normi, åtotakvo reåeñe øini zakonitim. Nasuprot ovome ako reåeñe poslodavca nemauporiåte u zakonu ili opåtem aktu ili ugovoru o radu ono je kao takvo nezako-nito, i ñega treba u odreæenom postupku a pred odreæenim organima ukloniti.

Zakonitost reåeña poslodavca o pravima, obavezama i odgovornosti zapo-slenih znaøi, istovremeno, da prilikom donoåeña reåeña moraju biti poåtova-na i izvesna procesna naøela koja omoguõavaju objektivnost u odluøivañu ilizaåtiti prava i interesa zaposlenih.

Sadrÿina reåeña

Reåeñe kojim se odluøuje o pravima, obavezama i odgovornosti zapoåçenihiz radnog odnosa je strogo formolan akt. “Zaposlenom se u pismenom obliku do-stavça svako reåeñe” - ølan 120, stav 3. Zakona o radu. Istovremeno je zakonomdata i delimiøna sadrÿina reåeña: reåeñe treba da ima obrazloÿeñe i pouku o


pravnom leku. Iz zakona moÿe se izvuõi zakçuøak da reåeñe o pravima, obaveza-ma i odgovornosti zaposlenih sadrÿi: izreku (dispozitiv) reåeña, obrazloÿeñei pouku o pravnom leku. Meæutim, svako reåeñe kao formalan akt, pa i reåeñekojim se odluøuje iz radnog odnosa, ima i druge sastavne delove, neophodne da se izñega vidi ne samo organ koji donosi reåeñe, veõ i ovlaåõeñe na osnovu kojih gadonosi, naziv organa koji donosi reåeñe sa datumom donoåeña, potpisom i peøa-tom pojedinca koji donosi reåeñe. Prema tome, reåeñe kojim se odluøuje o pra-vu, obavezi i odgovornosti iz radnog odnosa treba da sadrÿi: uvod, izreku (dispo-zitiv), obrazloÿeñe, pouku o pravnom leku, peøat i potpis ovlaåõenog lica zadonoåeñe reåeña.

Sa druge strane svako reåeñe treba oznaøiti kao reåeñe i istovremeno napoøetku izreke navesti da je direktor (poslodavac) reåio, odnosno da je doneoreåeñe. Naglaåavañe da je u pitañu reåeñe treba da se istakne i da se vidi daje to akt kojim se reåava o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog, odnosno dase ono odvoji od drugih oblika odluøivaña (odluke, zakçuøci i sl.).

1. Uvod reåeña

Uvod reåeña sadrÿi oznaku da li reåeñe donosi direktor (u pravnom licu)ili zaposleni koga je on ovlastio i naziv pravnog lica, odnosno da li reåeñe do-nosi poslodavac ili lice koje on ovlasti i naziv poslodavca.

Uvod treba da sadrÿi ovlaåõeñe na osnovu koga je direktor (poslodavac)nadleÿan da odluøuje o pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog. Uvod omogu-õava zaposlenom da utvrdi da li o ñegovom pravu, obavezi ili odgovornosti odlu-øuje pojedinac koji za to ima puno zakonsko ovlaåõeñe ili to øini na osnovuprenetog ovlaåõeña. Ovim se zaposleni åtiti od moguõe zloupotrebe prema od-luøivaña.

Uvod moÿe (ili treba) da sadrÿi i ime zaposlenog o øijem se pravu, obavezi iodgovornosti odluøuje. Unoåeñe imena zaposlenog u uvodu reåeñe se individua-lizuje, taøno se odreæuje na koga se odnosi i o øijem se pravu, obavezi i odgovor-nosti odluøuje u dispozitivu reåeña.

Uvod moÿe da sadrÿi, ali i ne mora, kratak sadrÿaj predmeta o kome se odlu-øuje (“da mu se odobri plaõeno odsustvo”), øime se nagoveåtava o øemu õe se uizreci reåavati, odnosno obrazloÿiti zaåto je tako reåeno.

2. Izreka (dispozitiv) reåeña

Najvaÿniji deo reåeña koje donosi direktor (poslodavac) iz radnog odnosaje izreka (dispozitiv) reåeña. Bez izreke neme reåeña, jer samo reåeñe o pra-vu, obavezi i odgovornosti zaposlenog o øemu je odluøeno uvek mora biti sadrÿa-no u izreci i to tako da se odnosno pitañe reåava u celini. Izreka reåeña tre-ba da bude kratka i odreæena i iz ñe treba jasno da se vidi o øemu je odluøeno od-nosno reåeñem. Izreka reåeña ne treba da stvara zabunu kod zaposlenog u pog-


ledu ñegovog dejstva. Ona ne treba da sadrÿi ni pravne niti øiñeniøne razloge,jer je to, po pravilu, sadrÿina obrazloÿeña.

Kada se govori o sadrÿini izreke reåeña onda treba reõi da ñegova odlukao pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog ne moÿe se dovoditi u zavisnost odnastupaña neodreæenih okolnosti (nastupañe novih i naknadnih okolnosti) øijapojava uopåte nije izvesna i koje nisu vezane za predmet odluøivaña. Ako bi na-stupio ovakav sluøaj onda bi se postavilo pitañe moguõnosti izvråeña takvogreåeña.

Ako se u reåeñu zaposlenom nalaÿe neka obaveza koja se sasvim odreæeno sa-stoji u izvråeñu neke radñe (da zaposleni naknadi uøiñenu åtetu poslodavcu),onda u izreci reåeña treba odrediti i rok u kome zaposleni naloÿenu radñutreba da izvråi. Isto tako, ako se reåeñem priznaje neko pravo zaposlenom,åto je sasvim izvesno u praksi, onda u takvom sluøaju u izreci reåeña mora da senavede i od kada zaposlenom to pravo teøe (poøetak koriåõeña godiåñeg odmoraodreæenog datuma). Ovim se izbegava moguõi spor oko pitaña od kada zaposlenimoÿe da koristi odreæeno pravo a time i od kada poøiñe dejstvo donetog reåeña.

Iako Zakon o radu ne govori o konaønosti reåeña kod poslodavca a imajuõiu vidu da zakon ne predviæa ÿalbu kao redovno pravno sredstvo kod poslodavca,odnosno da ne postoji dvostepenost u odluøivañu o pravima, obavezama i odgovor-nosti zaposlenih, u izreci reåeña treba navesti da je ono konaøno, øime se jasnostavça do znaña zaposlenom da protiv takvog reåeña ne moÿe da podnese ÿalbu.

3. Obrazloÿeñe reåeña

Prema Zakonu o radu (ølan 120. stav 3) obrazloÿeñe je obavezni i sastavnideo reåeña kojim se odluøuje o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog. Premaovome nedostatak obrazloÿeña u reåeñu, s obzirom na zakonsku obavezu, øini dase samo reåeñe moÿe pobijati zbog ovog nedostatka. Zbog nedostatka obrazloÿe-ña samo reåeñe nije niåtavo, ali ono istovremeno daje moguõnost da ga zaposle-ni pred sudom uspeåno pobije.

Samo obrazloÿeñe reåeña sastoji se iz dva dela: øiñeniønog i pravnog. Uøiñeniønom delu se navode podaci u vezi sa øiñeniønim stañem a u pravnom deluodgovarajuõe odredbe materijalno-pravnog propisa. Treba odmah reõi da ovo nisustrogo odvojeni delovi reåeña, veõ delovi jednog od obaveznih delova reåeña(obrazloÿeña). Ona se obiøno izlaÿu zajedniøki, meæusobno se prepliõu ali jeisto tako moguõe da se izlaÿu i odvojeno. Materijalno-pravni propisi u obrazlo-ÿeñu, po pravilu, su oni øijom primenom se reåava pravo, obaveza ili odgovor-nost zaposlenog.

Prilikom odluøivaña o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog direktor(poslodavac) treba najpre da prikupi podatke koji se odnose na predmet odluøi-vaña, da iste oceni i utvrdi øiñenice i izvede odgovarajuõi zakçuøak na osnovuøiñeniønog staña. Posle toga treba da ispita smisao pravnih propisa koji imajuu vidu sluøaj o kome se radi (napr. zahtev za odobreñe neplaõenog odsustva), a on-


da s obzirom na utvræeno øiñeniøno stañe, primenom pravnog propisa reåava opravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog. Ovim obrazloÿeñe objaåñava zapo-slenom, na koga se reåeñe odnosi, iz kojih je razloga reåeno onako kako je odre-æeno u izreci. Obrazloÿeñe treba da bude øiñeniøno i pravno dobro utemeçenoi ubedçivo, tako da se iz ñega jasno vidi da reåeñe koje je izloÿeno u izreci ni-je dato samo tako zato åto direktor (poslodavac) ima pravo da o tome odluøuje,veõ izreka proizilazi iz primene zakona na utvræeno øiñeniøno stañe.

Samo obrazloÿeñe, isto tako, treba da sadrÿi i potrebno objaåñeñe o tomena koji su naøin i na osnovu kojih dokaza utvræene øiñenice bitne za donoåeñereåeña o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog. Dobro obrazloÿeñe samogovori o kvalitetu reåeña i ñegovom autoritetu za zaposlenog.

Kako se reåeñem meritorno odluøuje o pravu ili obavezi zaposlenog, to di-rektor (poslodavac) u reåeñu treba da iznese razloge na kojima se ono zasniva,kao i da pruÿi ocenu øiñenica koje je utvrdio u postupku odluøivaña o pravu za-poslenog. Obrazloÿeñe treba da obuhvati i raspravi samo ona pitaña na koja seodnosi izreka. Ono åto u uzreci nije sadrÿano ne moÿe biti sadrÿina ni obraz-loÿeña.

Reåavajuõi o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog direktor (posloda-vac) mora u obrazloÿeñu da navede zakonske odnosno autonomne norme na osnovukojih je odluøio onako kako je to u izreci reåeña navedeno. Norme u obrazloÿe-ñu ne mogu protivreøiti normama koje neposredno proizilaze iz izreke reåeña,odnosno obrazloÿeñe ne moÿe da protivreøi izreci reåeña.

Da li je u praksi moguõe da se donese reåeñe o pravu, obavezi ili odgovorno-sti zaposlenog bez obrazloÿeña. Ovakva moguõnost u praksi nije iskçuøena alis obzirom na zakonsku obavezu da reåeñe sadrÿi i obrazloÿeñe, takvo reåeñene moÿe da opstane, jer nema obavezan zakonski elemenat. Kako Zakonom o radune postoji dvostepenost pri odluøivañu o pravu, obavezi ili odgovornosti zapo-slenih, to ocenu pravne vaçanosti reåeña bez obrazloÿeña vråi nadleÿni sud,imajuõi u vidu da se Zakon o radu opredelio za motivisani otkaz.

4. Pouka o pravnom leku

Pouka o pravnom leku je obavezni i sastavni deo reåeña - ølan 120. stav 3.Zakona o radu. Pouka o pravnom leku je znaøajna za zaposlenog, jer mu pruÿa mo-guõnost da zaåtiti svoje interese pred nadleÿnim organom i omoguõava zaposle-nom da bude obaveåten åta moÿe da øini ako odnosnim reåeñem nije zadovoçan.Otuda pouka o pravnom leku treba da bude taøna, da se zaposleni sa sigurnoåõu nañu moÿe da osloni i po istoj da postupi bez straha da õe pogreåiti i da zbog togamoÿe da ima åtetne posledice.

Protiv odluke kojom je povreæeno pravo zaposlenog zaposleni moÿe da po-krene spor pred nadleÿnim sudom - ølan 122. Zakona o radu, u roku od 15 dana oddana dostavçaña odluke.


S obzirom da Zakon o radu dozvoçava da zaposleni i poslodavac nastali spormogu sporazumno da reåe, odnosno da sporna pitaña iznesu pred arbitraÿu - ølan121. zakona – pitañe je da li pouka o pravnom leku, pored upuõivaña na pokreta-ñe spora pred nadleÿnim sudom, treba da sadrÿi i upuõivañe na moguõnost spo-razumnog reåeña spora, odnosno iznoåeñe spornih pitaña pred arbitraÿu. Ka-ko je prava zaåtita prava zaposlenih pred nadleÿnim sudom, to pouka o pravnomleku, po naåem miåçeñu, treba da se odnosi samo na upuõivañe da zaposleni mo-ÿe da pokrene spor pred nadleÿnim sudom u roku od 15 dana od dana dostavçañareåeña kojim je povreæeno pravo zaposlenog. Upuõivañe da zaposleni i posloda-vac mogu sporazumno da reåe spor, odnosno da sporna pitaña mogu da iznesu predarbitraÿu, ne treba da se naæe u pouci o pravnom leku. Ove naøine reåavaña spo-ra zaposleni moÿe da koristi po slobodnoj proceni ali pravna pouka mora daupuõuje samo na zaåtitu prava pred nadleÿnim sudom.

Ako bi se u pouci o pravnom leku navele sve tri moguõnosti da se nastalispor reåi, to bi verovatno izazvalo zabunu kod zaposlenog, åto bi imalo kao po-sledicu da zaposleni propusti rok za pokretañe spora pred sudom ako bi se opre-delio da sporna pitaña sporazumno reåi ili da ih iznese pred arbitraÿu. Apropuåtañem roka od 15 dana zaposleni gubi pravo na sudsku zaåtitu.

U praksi je moguõe da se u reåeñu da pogreåna pouka o pravnom leku ili daona jednostavno izostane. Ako se da pogreåna pouka o pravnom leku zaposleni, ponaåem miåçeñu, moÿe dvojako da postupi. I pored pogreåne pouke zaposlenimoÿe da postupi po zakonu, odnosno da u roku od 15 dana od dana dostave reåeñapokrene spor pred nadleÿnim sudom. On moÿe i da postupi po pogreånoj pouciali zbog toga ne treba da ima bilo kakve åtetne posledice. On õe moõi da seobrati nadleÿnom sudu bez obzira na protek roka od dana dostavçaña reåeña.

Ako u spornom reåeñu direktor (poslodavac) nije dao pouku o pravnom leku,zaposleni i u ovom sluøaju moÿe dvojako da postupi. On moÿe da pokrene sporpred nadleÿnim sudom saglasno zakonu. Ako ovako ne postupi moÿe da se obratiposlodavcu koji je doneo reåeñe da poslodavac isto dopuni pouku o pravnom le-ku.

Poslodavac moÿe u reåeñu da pogreåi u odreæivañu duÿine roka u kome za-posleni moÿe da pokrene spor pred nadleÿnim sudom. Ako je odreæen rok duÿinego åto je zakonom odreæen uzeõe se kao da je spor pokrenut u zakonom predviæe-nom roku.

5. Potpis donosioca reåeña

Ako je u Zakonu o radu reøeno da o pravima, obavezama i odgovornostima izradnog odnosa odluøuje direktor, odnosno poslodavac, onda po prirodi stvari iz-lazi da reåeñe potpisuje direktor u pravnom licu, odnosno poslodavac koji nemasvojstvo pravnog lica.

O pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog odluøuje pojedinac. On mora bi-ti izriøito naznaøen u potpisu reåeña øime se iskçuøuje moguõnost da reåeñe


donese nenadleÿni organ. U pravnom licu reåeñe donosi direktor ili zaposle-ni koga on ovlasti, a kod poslodavca koji nema status pravnog lica reåeñe dono-si poslodavac ili lice koje on ovlasti. Ovlaåõeñe za donoåeñe reåeña, bilo ujednom bilo u drugom sluøaju, mora biti izriøito u pismenom obliku. Ukolikonije ispuñena forma reåeñe bi bilo doneto od nenadleÿnog organa i lako ga jepobijati pred nadleÿnim organom. Uz potpis lica ovlaåõenog da donese reåeñestoji i peøat poslodavca øime je to reåeñe originalno.

Potpis ovlaåõenog lica i peøat daju reåeñu verodostojnost. Ono kao takvoveÿe organ koji ga je doneo, ñime se uspostavça odreæeni odnos izmeæu poslodav-ca i zaposlenog, obavezuje zaposlenog na odreæeno øiñeñe ili neøiñeñe, ali de-luje i prema treõem.

Reåeñe treba da bude motivisano

Svako reåeñe koje donosi direktor, odnosno poslodavac a koje se odnosi naprava, obaveze i odgovornosti zaposlenog iz radnog odnosa mora biti u pismenomobliku i sa obrazloÿeñem. Zakon o radu opredelio se da svako reåeñe iz radnogodnosa mora da sadrÿi motive, razloge za ñegovo donoåeñe, odnosno objaåñeñezaåto je doneto upravo onako kako je doneto i koji su motivi da ñegova sadrÿinabude onakva kakva jeste.

U pravnoj teoriji poznat je institut motivisanog otkaza. Naime, kako je ot-kaz slobodna jednostrana izjava voçe jedne strane i øije pravno dejstvo (izjava vo-çe) nije uslovçena pristankom druge strane o raskidañu radnog odnosa, javila sepotreba da se postave izvesni okviri u kojima se otkaz mora kretati a radi zaå-tite radnika. Ustanovçen je motivisani otkaz u sluøaju kada ga daje preduzeõe akoji je omoguõavao radniku da åtiti svoje interese9).

Zakon o radu ne govori o motivisanom reåeñu samo kod otkaza. On ureæuje unaøelu da svako reåeñe direktora, odnosno poslodavca, kojim se odluøuje o pra-vu, obavezi i odgovornosti zaposlenog iz radnog odnosa, mora da ima obrazloÿe-ñe, brani zaposlenog od zloupotrebe prava odluøivaña, od nesocijalnog ponaåa-ña poslodavca. Obrazloÿeñe reåeña odnosno razlozi za ñegovo donoåeñe,stvaraju oseõaj sigurnosti i stabilnosti kod zaposlenog, ograniøava samovoçudonosioca reåeña i poslodavca podvrgava opåtim pravilima ponaåaña, utvræe-nim normama radnog zakonodavstva.

Nije sporno da nemotivisano reåeñe viåe odgovara samostalnosti privred-nih subjekata i ñihovom slobodnom ekonomskom delovañu. Meæutim, izgleda da jeZakon o radu imao u vidu druge razloge kada traÿi da svako reåeñe mora da imaobrazloÿeñe. Za ovakvo zakonsko opredeçeñe, po nama, stoje dva osnovna razlo-ga. Prvi je, øiñenica da je moguõnost odluøivaña o pravima, obavezama i odgo-vornosti zaposlenih velika. U donoåeñu brojnih reåeña poslodavac nije vezan

9. Dr A. Valtiõ, "Osnovi radnog prava", Beograd, 1968., str. 304.


samo zakonskim i autonomnim normama i ñihovoj iskçuøivoj primeni, veõ u do-brom broju sluøajeva on odluøuje i po slobodnoj oceni. Naravno, pri takvom sta-ñu stvari poslodavac moÿe da ima razliøita merilai ako nije obavezno obrazlo-ÿeñe reåeña, ta ñegova merila ostala bi nepoznata zaposlenom i ne bi bilapodvrgnuta kontroli van poslodavca. Svi razlozi i motivi za ponaåañe poslo-davca u konkretnom sluøaju ostaju u domenu ñegove slobodne voçe. Obrazloÿe-ñem reåeña razlozi za ñihovo donoåeñe postaju javni i mogu biti predmet sud-ske kontrole.

Drugi razloz moÿe se videti u øiñenici da Zakon o radu nema dvostepenost uodluøivañu o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih. Svako reåeñe kojedonosi poslodavac ono je konaøno. Moguõnost preispitivaña razloga za donoåe-ñe takvog reåeña od strane drugog organa i koji je viåi u odnosu na organ koji jedoneo reåeñe ne postoji. A kako je moguõe da doæe do greåke prilikom donoåe-ña reåeña ili do prekoraøeña ovlaåõeña, objektivno je trebalo zaåtititi za-poslene od takvog ponaåaña. To je uøiñeno tako åto je poslodavac duÿan da obja-sni motive i razloge zaåto je doneo reåeñe onako kako je doneo.

9_Marko Djurdjevic.fm; str. 53

Dr Marko Æuræeviõ, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu UDK 347.4/.7

Svojina na predmetu lizinga kao obezbeæeñe

lizingodavca u ugovoru o lizingu

1. Pojam ugovora o lizingu

Ugovorom o lizingu lizingodavac se obavezuje korisniku lizinga da õe ododreæenog prodavca kupiti predmet lizinga i potom ga predati na koriåõeñekorisniku lizinga na odreæeno vreme i pod odreæenim uslovima, a korisnik seobavezuje da za to plaõa odreæenu naknadu. U ovoj definiciji saÿeta su obeleÿjakoja su zajedniøka ugovoru o lizingu u definicijama ñegovog pojma u uporednomzakonodavstvu i meæunarodnim pravilima1). U nekim pravima, pojmu ugovora o li-zingu dodaje se ovlaåeñe korisnika da zahteva da mu se stvar koja je predmet li-zinga proda nakon isteka roka na koji je ugovor zakçuøen2); u drugim pravima ovoovlaåõeñe korisnika nije opåte obeleÿije za sve ugovore o lizingu, veõ je ka-rakteristika samo za jednu ñegovu vrstu, ugovor o finansijskom lizingu3) i ujed-no osobeno svojstvo ovog ugovora, koje ga razdvaja od ugovora o operativnom li-zingu, kod koga korisnik nema pravo da zahteva da mu predmet lizinga bude prodatnakon isteka ugovora4); treõa prava uzimaju da je za ugovor o lizingu suåtinsko

1. Uporediti: øl. 1-1o francuskog Zakona od 2. jula 1966.; øl. 665. ruskog Graæanskog zakon-ika od 1. marta 1996.; øl. 7. st. 1 ruskog Zakona o lizingu od 29. oktobra 1998; øl. 4. rumun-skog Zakona o lizingu od 30. marta 1998.; øl. 1 § 2 Konvencije UNIDROIT – a omeæunarodnom finansijskom lizingu, Otava, 1988.

2. V. øl. 1-1o francuskog Zakona od 2.jula 1966.


da predmet i prodavca, od koga õe ga lizingodavac pribaviti oznaøi korisiniklizinga.5) Sve ovo pokazuje da je pojam ugovora o lizingu vrlo teåko preciznoodrediti, zbog øega se u doktrini pribegava opisnim definicijama6). Iz istihrazloga u Konvenciji UNIDROIT – a o meæunarodnom finansijskom lizingu pri-stupilo se taksativnom nabrajañu elemenata potrebnih za kvalifikaciju ovogugovora, a ne ñegovom definisañu 7).

Bez obzira da li je inspirisan idejom o rimskoj fiduciji, kako tvrde jedni 8),ili idejom o kupoprodaji na kredit, kako smatraju drugi9), ugovor o lizingu poka-zao je u praksi niz dobrih osobina. On je omoguõio korisnicima lizinga da doæudo opreme, maåina, alata, poslovnih zgrada i drugih stvari koje su im neophodneza obavçañe ñihove profesionalne delatnosti, a pri tome da ñihovu cenu neplate odjednom, veõ u obrocima, tokom jednog relativno dugog vremenskog perio-da, pri øemu svo vreme mogu da koriste stvar i da dobijene prihode od ñe upotreb-çavaju za plaõañe lizing naknade10). Ovaj ugovor dao je priliku lizingodavcima,lizing kompanijama, da svoj kapital bezbedno ulaÿu i zaraæuju bez velikog rizi-ka, jer su za sluøaj da korisnik lizinga postane insolventan zaåtiõeni time åtoimaju pravo svojine na stvari datoj u lizing, istina svedenom samo na ovlaåõeñeraspolagaña, ali ipak, vrlo efikasnom u funkciji obezbeæeña. Najzad, stvorioje åansu prodavcima proizvoda koji se uzimaju u lizing da produÿe vek ñihovogiskoriåõavaña i smañe rizik od prebrzog zastarevaña tehnologije.

Kvaliteti ugovora o lizingu doprineli ñegovoj ekspanziji u zemçama u tran-ziciji tokom posledñe decenije dvadesetog veka. Øitav niz ovih zemaça doneo jepravila o ugovoru o lizingu koja su svrstana ili u postojeõe ili u novodonete gra-æanske kodekse ili u posebne zakone. Meæutim, u jugoslovenskom pravu ugovor olizingu joå uvek je neimenovan ugovor. Zakon o obligacionim odnosima nije gaposebno regulisao. To je sasvim razumçivo, jer su u vreme ñegovog donoåeña ugo-vori o lizingu u nas bili retkost. U periodu nakon donoåeña Zakona, ovi ugovo-ri su poøeli øeåõe da se zakçuøuju, ali redovno, kao ugovori sa elementom ino-

3. Øl. 7. st. 3 ruskog Zakona o lizingu. Pored ovlaåõeña korisnika da stvar kupi ilizakçuøi novi pojam ugovora o finansijskom lizingu, po ovom zakonu, karakteriåe toåto se vreme na koje se ugovor zakçuøuje poklapa sa ekonomskim vekom predmeta lizingaili ga unekoliko prevazilazi, kao i to åto se naknada za lizing obraøunava tako da sekroz ñu u celini otplaõuje cena po kojoj je predmet lizinga kupçen.

4. Uporediti isti ølan. 5. Øl. 665. st.1 ruskog Graæanskog zakonika.6. Uporediti: M. Vasiçeviõ, "Trgovinsko pravo", Beograd, 199.5, str. 677, no 1307: I.

Spasiõ, "Ugovor o lizingu", Beograd, 1990., str. 40; S. Maruåiõ, "Ugovor o finansijskomlesingu", Split, 1984., str. 20.

7. Tako øl. 1. § 1. Konvencije UNIDROIT a o meæunarodnom finansijskom lizingu. 8. Tako Ph. Malurie, L. Aynès, Droi civil, "Les contrats speciaux", Paris, 1993., str. 335, no 811.9. Tako J. Huet, "Traité de droit civil sous la direction de Jacques Ghestin, Les principaux contrats

speciaux", Paris, 1996., str. 923, no 23000.10. Øl. 606. st. 2. ruskog Graæanskog zakonika.

55M. Æuræeviõ: Svojina na predmetu lizinga kao obezbeæeñe lizingodavca u ugovoru o lizingu

(str. 53-66)

stranosti. To je stvorilo potrebu da se pojedinim propisima urede neki uglav-nom javno pravni aspekti ugovora o lizingu11).

Ovaj rad pred sobom ima dva ciça. Prvi je da ispita da li je pri postojeõemstañu jugoslovenskog zakonodavstva moguõa shodna primena pozitivnih pravila odrugim imenovanim ugovorima na ugovor o lizingu ili je neophodno doneti novapravila. Drugi ciç je da se ispita kakav je domaåaj svojine na predmetu lizingakao sredstva obezbeæeña lizingodavca.

2. Razgraniøeña

Iz pojma ugovora o lizingu proizilazi da on u sebi sadrÿi elemente nekoli-ko drugih ugovora. Prvo, u ñemu se nalaze neki karakteristiøni sastojci ugovorao kupoprodaji, poåto lizingodavac preuzima obavezu da kupovinom od treõeg li-ca stekne svojinu na stvari, da bi je potom dao u lizing. Drugo, u ugovoru lizinguprepoznajemo elemente ugovora o zakupu, jer korisnik lizinga, nakon predajestvari ima na ñoj pravo upotrebe i uÿivaña. Treõe, kod lizinga se sreõu elemen-ti ugovora o punomoõstvu, poåto lizingodavac ima jednu vrstu ograniøenog, im-perativnog, punomoõja da kupi stvar koja je predmet ugovora i da je potom predakorisniku lizinga. Najzad, poåto lizingodavac ima obavezu da, po isteku perio-da na koji je ugovor zakçuøen, proda korisniku lizinga stvar koja je predmet ugo-vora, ugovor o lizingu u sebi sadrÿi elemente i druge kupoprodaje, ovoga puta iz-meæu lizingodavca, kao prodavca i korisnika lizinga, kao kupca12).

Ovakav skup elemenata koji øine ugovor o lizingu13), kao jedinstvenu celinutrebalo bi uporediti i razgraniøiti u odnosu na sliøne ugovore: ugovor o zajmu unovcu i posebno u odnosu na ugovor o zajmu obezbeæen nedrÿavinskom zalogom,ugovoro o kupoprodaji sa obroønim otplatama cene, ugovor o zakupu i ugovor okupoprodaji sa zadrÿavañem prava svojine.

A. Ugovor o lizingu i ugovor o zajmu

Izmeæu ugovora o novøanom zajmu i ugovora o lizingu sliønost se ogleda u to-me åto korisnik lizinga, kao i zajmoprimac, svoju glavnu obavezu iz ugovoraispuñava plaõañem odreæene koliøine novca koja mu je na odreæeni naøin una-pred sastavçena na raspolagañe i koja se otplaõuje u ratama u periodu koji odgo-vara periodu amortizacije zajma14).

Ipak, ova sliønost, za koju se ponegde u literaturi ukazuje da bi mogla bitikçuøna za podvoæeñe lizinga pod reÿim ugovora o zajmu15), je samo povråinska.Veõ nakon neåto dubçe analize uoøava se da se obaveza korisnika lizinga da pla-

11. Na primer, Zakon o spoçno trgovinskom poslovañu (øl. 44.) ureæuje carinski reÿim zapredmete uvezene, odnosno izvezene, po osnovu lizinga i, u svrhu sopstvene primene,definiåe pojam lizinga.

12. Uporediti: I. Spasiõ, op. cit., str. 109 – 114.13. Uporediti: P. Malurie, L. Aynès, op. cit., str. 336, no 813


õa naknadu za lizing i obaveza zajmoprimca da vrati zajam bitno razlikuju. Nai-me, korisnik lizinga, kada plaõa naknadu za lizing, ne vraõa zajam. On plaõa nak-nadu zbog toga åto mu je odreæena stvar predata na koriåõeñe.

Istini za voçu treba primetiti da visina lizing naknade nije jednaka vred-nosti ustupçenog prava koriåõeña i da zato ne moÿe biti ni zakupnina, na kojuu prvi mah podseõa16). Ona u jednim delu nadilazi vrednost prava koriåõeña, kaoåto i koliøina pozajmçenog novca koju zajmoprimac vraõa, nadilazi, za iznos ka-mate, sumu novca koju je primio u zajam. Taj deo, ukalkulisan je u naknadu za li-zing, a ñegova visina zavisi od visine ulagaña lizingodavaca u nabavku predmetalizinga.

Joå veõa sliønost izmeæu ugovora o lizingu i ugovora o zajmu postoji kada jepotraÿivañe zajmodavca obezbeæeno nedrÿavinskom zalogom. Zajmodavac u øijukorist je konstituisana ove vrsta zaloÿnog prava, u uporednom pravu sve zastup-çenijeg, nema drÿavinu na stvari na kojoj ima zaloÿno pravo. Zaloÿena stvar na-lazi se u rukama zajmoprimca (ili treõeg)17). Zajmoprimac ima pravo da je upo-trebçava i uÿiva, åto mu omoguõava da vraõa zajam. Sliønost sa ugovorom o li-zingu je oøita, jer i lizingodavac nema drÿavinu na predmetu koji je predao u li-zing, ali na ñemu i posle predaje ima pravo svojine. U oba sluøaja reø je o stvarnopravnim sredstima obezbeæeña.

Meæutim, kvalitet obezbeæeña u oba sluøaja nije isti. Zajmodavac øije je po-traÿivañe osigurano nedrÿavinskom zalogom ima zaloÿno pravo, dakle, stvarnopravo na tuæoj stvari18). Lizingodavac ima pravo svojine. Stvar øiji je vlasnikistina, nalazi se u drÿavini drugoga, ali ñegovo pravo po svojoj prirodi nije za-loÿno pravo. Otuda proizilaze razlike u pogledu naøina na koje nedrÿavinskozaloÿno pravo i liozingodavøevo pravo funkcioniåu kao sredstva obezbeæeña.Lizingodavac se ne namiruje naplatom iz vrednosti stvari koja je postignuta ñe-

14. Uporediti: øl. 557. Zakona o obligacionim odnosima: "Ugovorom o zajmu obavezuje se zaj-modavac da preda u svojinu zajmoprimcu odreæenu koliõinu novca ili kojih drugihzameñivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istukoliøinu novca, odnosno istu koliøinu stvari iste vrste i istog kvaliteta".

15. U tom smislu: D. Calon, "Créditbail immobilièr et statut des baux commerciaux", JCP, 1977., I. 2824(v. A. Jakåiõ, S. Stojanoviõ, "Elementi za jedno ugovorno pravo", Beograd, 1995., str. 149).

16. Da je naknada za lizing isto åto i zakupnina, ona bi morala biti naknada za upotrebu iuÿivañe stvari, a to znaøi da bi trebala da bude vrednosni ekvivalent za pravo upotrebe iuÿivaña. Ekvivalentnost sa pravom koriåõeña je bitno obeleÿje zakupnine. (U tom smisluuporediti: S. Peroviõ, Obligaciono pravo, Beograd, 1988, str. 672:" Zahtev da zakupninamora biti praviøna proizilazi iz øiñenice da je zakup ugovor u kome se sreõe ekvivalentniodnos meæusobnih prestacija"). Ako naknada za lizing nije ekvivalent, to jest, ako nijezamena za vrednost upotrebe i uÿivaña, åto naknada za lizing u stvarnosti i nije , onda onanema svojstva zakupnine.

17. Zalagañe i publicitet u ovom sluøaju se postiÿu upisom u razne vrste javnih registara. (v.O. Stankoviõ, M. Orliõ, "Stvarno pravo", Deveto neizmeñeno izdañe, Beograd, 1999., str.234, no 725).

18. Ibidem, str. 229, no 710.


(str. 53-66)

nom prodajom, kao åto to øini zajmodavac koji je svoje potraÿivañe obezbediozalogom.

B. Ugovor o lizingu i ugovor kupoprodaji sa obroønim otplatama cene

Ugovor o lizingu liøi na ugovor o kupoprodaji sa obroønim otplatama cene.Naime, korisnik lizinga na osnovu ugovora o lizingu (odnosno, na osnovu ugovorao finansijskom lizingu, u onim pravima koji poznaju viåe vrsta ugovora o lizin-gu) pribavça svojinu na stvari koja je predmet ugovora na naøin sliøan onom nakoji kupac dolazi do stvari na osnovu ovog modaliteta ugovora o kupoprodaji. Ikorisniku lizinga i kupacu stvar se predaje unapred, pre nego åto je cena ispla-õena, a ona se, i u prvom i u drugom sluøaju, ne plaõa odjednom veõ u obrocima, uodreæenim vremenskim razmacima19).

Ipak, izmeæu ugovora o lizingu i ugovora o kupoprodaji sa obroønim otpla-tama cene postoje dve bitne razlike. Prva je u tome åto se korisnik ne morakupiti stvar. Prema tome, po osnovu ugovora o lizingu ne mora doõi do prenosasvojine. U tom sluøaju izmeæu ova dva ugovora nestaje gotovo svaka sliønost.Kupovina stvari je ovlaåõeñe korisnika i on ne mora da ga skoristi. Po istekuugovora on se moÿe opredeliti da predmet lizinga vrati lizingodavcu20).

Druga razlika izmeæu ugovora o lizingu i kupoprodaje sa obroønim otplata-ma cene je u tome åto kupac u ovom drugom ugovoru, prema sistemu usvojenom u ju-goslovenskom pravu, postaje vlasnik stvari veõ u momentu predaje21). Naprotiv,korisnik lizinga, ako je odluøio da kupi stvar, ne stiøe pravo svojine na stvari umomentu kada mu je predata, veõ kasnije, tek poåto isplati celokupan iznosa li-zing naknade ili onaj ñen deo za koji su se lizingodavac i korisnik lizinga dogo-vorili da õe po ñegovoj isplati predmet lizinga preõi u svojinu korisnika.

V. Ugovor o lizingu i ugovor o zakupu

Dejstva ugovora o lizingu i dejstva ugovora o zakupu su u jednom delu identiø-na kada se posmatraju odnosi izmeæu strana nakon predaje stvari zakupcu, to jestkorisniku lizinga. Prvo, na stvari primçenoj u lizing korisnik stiøe pravo ko-riåõeña, kao åto i zakupac stiøe pravo koriåõeña na zakupçenoj stvari. Ovopravo sadrÿi ovlaåõeñe korisnika da faktiøki upotrebçava stvar, u øemu jekao i zakupac ograniøen, jer stvar mora upotrebçavati shodno ñenoj nameni ipribira plodove sa ñe. Drugo, pravom koriåõeña korisnik lizinga moÿe i prav-no raspolaÿe, tako åto predmet lizinga na osnovu ugovora o podlizingu moÿe da-

19. Uporediti: øl. 542. Zakona o obligacionim odnosima:" Ugovorom o prodaji pokretnestvari sa obroønim otplatama obavezuje se prodavac da preda kupcu odreæenu pokretnustvar pre nego åto mu cena bude potpuno isplaõena, a kupac se obavezuje da isplati ñenucenu u obrocima, u odreæenim vremenskim razmacima."

20. Uporediti: F. C. Dutilleul, P. Delebecque, "Contrats civilis et commerciaux", 2 e éd., Paris,1993., str. 662, no 833.

21. S. Peroviõ, op. cit., str. 586.


ti drugom na faktiøko koriåõeñe, kao åto i zakupac, na osnovu ugovora o podza-kupu, moÿe preneti pravo koriåõeña zakupçene stvari22).

Ali, ako se zakup i lizing, kada je reø o dejstvima ugovora nakon predaje stva-ri korisniku lizinga, odnosno zakupacu, uporede u odnosu na prava i obaveze kojenastaju za drugu stranu, lizingodavca, odnosno zakupodavca, uoøiõe se se ñihovadejstva znatno razlikuju. U prvi mah øini se da su i ona vrlo sliøna. Lizingoda-vac, kao i zakupodavac, nakon predaje zadrÿava pravo svojine na stvari. Takoæe,obojica na osnovu ugovora potraÿuju odreæeni novøani iznos, zakupac zakupninu,lizingodavac lizing naknadu.

Ove sliønosti su ipak, samo prividne. Pravo svojine koju imaju lizingodavaci pravo svojine koje ima zakupodavac razlikuju se po svojoj svrsi. Ako se zapitamozaåto lizingodavac ne prenese pravo svojine na korisnika lizinga veõ u trenut-ku predaje i zbog øega ga zadrÿava za sebe, i prenosi tek kasnije, videõemo da je tozato da bi mu ono bilo garantija. Svrha zbog koje lizingodavac zadrÿava svojinuna predmetu lizinga je u tome da obezbedi svoje potraÿivañe prema korisnikulizinga23). Zakupodavac pak, ne prenosi pravo svojine ni u momentu predaje, nitikasnije, jer prenos svojine nije ciç zbog koga on zakçuøuje ugovor.

Na drugoj strani, zakupnina i lizing naknada, premda obe jesu novøana potra-ÿivaña, nemaju istu prirodu. Zakupnina je u pravom smislu naknada. Ona je zame-na za vrednost za ustupçenu upotrebu i uÿivañe predmeta ugovora. Novøana sumakoju po osnovu ugovora o lizingu potraÿuje lizingodavac pak, nije u pravom smi-slu naknada. Da bi bila naknada, ta suma bi trebalo da bude vrednosni ekvivalentza pravo koriåõeña. Ñen iznos meæutim, uvek je viåi od onoga koliko zaistavredi pravo koriåõeña. Kao åto smo napred veõ rekli, novøani iznos koji kori-snik lizinga plaõa na osnovu ugovora o lizingu u sebi sadrÿi jedan dodatni deo,deo kojim se otplaõuje cena za koju je stvar kupçena da bi bila data u lizing24).

Pored napred navesenih, treba uoøiti joå i oøigledne razlike izmeæu ugovo-ra o zakupu i ugovora o lizingu na planu: 1. pravnih posledica koja ovi ugovoriproizvode pre predaje stvari zakupcu, odnosno korisniku lizinga i 2. pravnih po-sledica koje nastupaju nakon isteka roka na koji su ugovori zakçuøeni.

Naime, po osnovu ugovora o zakupu, zahtev zakupca za predaju stvari uprav-çen je prema zakupodavcu, licu sa kime je zakçuøio ugovor. Naprotiv, na osnovuugovora o lizingu, po reåeñima nekih zakona u uporednom pravu, zahtev korisni-ka lizinga da mu se stvar preda nije usmeren prema lizingodavcu, veõ prema licu

22. U doktrini se na osnovu uoøavaña ovih sliønosti smatra da zakupøevo pravo nakon pre-daje i pravo korisnika lizinga imaju istu pravnu prirodu. U tom smislu: M. Orliõ,"Pravna priroda zakupa" (doktorska disertacija), Beograd, 1974., str. 73, no 52.

23. Uporediti: A. Jakåiõ, S. Stojanoviõ, op. cit., str. 149.24. Ako se novøani iznosi koje primaju zakupodavac, odnosno lizingodavac posmatraju iz

ugla svakog od ñih, videõe se da za ñih oni nemaju isti znaøaj. Za zakupodavca, zakupninaje prihod od stvari; za lizingodavca naknada za lizing je prihod od kapitala, korist kojuima od novca koji je investirao.


(str. 53-66)

od koga je lizingodavac kupio stvar, prodavcu, dakle, direktno prema licu sa ki-me se on ne nalazi u ugovornom odnosu25).

Po isteku zakupa, bar ako je u pitañu ñegov "øist" model, za zakupca nastajeobaveza da vrati zakupçenu stvar. Nasuprot tome, po proteku vremena na koje jezakçuøen ugovor o lizingu i isplate celokupnog iznosa lizing naknade ili ñe-nog dela koji su strane odredile, na korisnika lizinga po pravilu se prenesi pra-vo svojine na stvari na kojoj je do tada imao pravo samo koriåõeña26) åto znaøida za ñega ne mora nastati obaveza da vrati stvar.

a. Ugovor o lizingu i ugovor o zakupu – prodaji

Zakon o obligacionim odnosima sadrÿi pravilo u kome pomiñe ugovor o za-kupu sa odredbom da õe stvar koja je data u zakup preõi u svojinu zakupca ako budeplaõao zakupninu za odreæeno vreme. Na takav ugovor o zakupu Zakon je odredioda se primeñuju pravila o prodaji sa obroønim otplatama cene27). Reø je o jednommeåovitom ugovoru koji u sebi sadrÿi elemente zakupa i elemente kuporodaje ikoji se zbog toga u stranoj literaturi naziva ugovor o zakupuprodaji. 28) Ovakavugovor za korak viåe od obiønog zakupa pribliÿava se ugovoru o lizingu.

Po jednom stanoviåtu, ugovor o lizingu i ugovor o zakupu – prodaji mogli bise posmatrati kao oblici ugovora o kupoprodaji na kredit29). U oba sluøaja dava-lac kredita, zadrÿava stvar u svojini, jer ÿeli da se obezbedi dok cena ne bude upotpunosti isplaõena. Takoæe, u oba sluøaja, strana koja je kreditirana, po osno-vu oba ugovora ima na stvari koju kupuje najpre, pravo koriåõeña, a kasnije, naistoj stvari, po isteku ugovora, stiøe pravo svojine.

I pored ovih, nesumçivo vrlo sliønih obeleÿja, koja pribliÿavaju ugovor ozakupu prodaji i ugovor o lizingu, pogotovu kada se posmatraju sa stanoviåtaonoga åto bi mogla biti zajedniøka causa finalis jednog i drugog ugovora, preno-åeñe svojine ugovorom uz kreditirañe pribavioca, ne sme se ispustiti iz vidajedna znaøajna razlika koja ih odvaja. Naime, ne bi se smela prenebregnuti øiñe-

25. V. øl. 668. st. 1. ruskog Graæanskog zakonika i øl. 9. st. 2. makedonskog Predloga zakona ofinansijskom lizingu. Po ovim zakonima je i zahtev korisnika lizinga po osnovu odgo-vornosti za fiziøke nedostatke usmeren takoæe prema prodavcu, a ne prema lizingo-davcu.( v. øl. 670. st. 1. ruskog Graæanskog zakonika i øl. 9. st. 2. makedonskog Predlogazakona o finansijskom lizingu), a ne lizingodavca.

26. V øl. 7. st. 3. ruskog Zakona o lizingu od 11. septembra 1998.27. V. øl. 550 st. 1. Zakona o obligacionim odnosima. Interesantno je primetiti da su u

novom ruskom graæanskom zakonodavstvu pravila koja govore o ugovoru o zakupu sa odred-bom o prelasku svojine na zakupçenoj stvari na zakupca, nakon isteka zakupa i po isplaticelokupnog iznosa zakupnine, smeåtene meæu opåta pravila o ugovoru o zakupu (v. øl.624. ruskog Graæanskog zakonika) iz øega bi se moglo zakçuøiti da se na ovakav ugovorprimeñuju odrdbe koje vaÿe za zakup, a ne, kao åto to predviæa Zakon o obligacionimodnosima, odredbe o ugovoru o kupoprodaji sa obroønim otplatama cene.

28. Uporediti: É. Colin, B. Morin, "Lexique de droit civil, contrats responsabilité', Paris, 1998, str.87, (v. location – vente).

29. Uporediti: P. Malurie, L. Aynès, op. cit., str. 336, no 813.


nica da ugovoru o zakupuprodaji sudeluju dva lica, a u ugovoru o lizingu tri. U za-kupuprodaji uøestvuju prodavac, koji daje kredit istovremeno zadrÿavajuõi stvaru svojini sa poloÿajem zakupodavaca i kupac, koji je zakupac dok ne otplati kre-dit. U vezi sa ugovorom o lizingu, odnosno izvråavañem prava i obaveza koje izñega proizilaze, pojavçuju se tri lica. Pored lizingodavca i korisnika lizinga,obaveze nastaju joå i za prodavaca, koji je duÿan da izvråi isporuku predmeta li-zinga korisniku lizinga, i koji odgovara korisniku ako stvar ima fiziøki nedo-statak koji ometa ñenu upotrebu30).

G. Ugovor lizingu i ugovor o kupoprodaji sa zadrÿavañem prava svojine (pactum reservati domini)

Ugovor o kupoprodaji sa zadrÿavañem prava svojine i ugovor o lizingu moguse posmatrati kao oblici kupoprodaje kojima se kreditira kupac31), a kod kojihdavalac kredita ima pravo svojine na predmetu kupoprodaje koje mu sluÿi kaoobezbeæeñe32), dok cena ne bude isplaõena u potpunosti. Prodavac i lizingoda-vac i nakon predaje stvari, u skladu sa opåtim pravilima koja vaÿe za ove ugovo-re, imaju pravo da raspolaÿu pravom svojine na ñoj. Pored toga, prema kupcu, od-nosno korisniku lizinga, u sluøaju docñe imaju isto ovlaåõeñe: obojica imajupravo da, pod odreæenim uslovima, zahtevaju povraõaj predate stvari. U odnosuprema treõim licima oni imaju pravo da reivindikacionom tuÿbom zahtevaju daim se predmet prodaje, odnosno lizinga, vrati. Takoæe, ako doæe do steøaja kupca,odnosno korisnika, prodavac, i lizinodavac imaju izluøno pravo, a u postupkuprinudnog izvråeña pravo da kao treõe lice istaknu prigovor, odnosno pokrenuparnicu izluønom tuÿbom33),

Razlika izmeæu pactuma reservati domini dolazi otuda åto je prvi ugovor u ko-me uøestvuju dva lica, dok drugi podrazumeva i intervenciju treõeg, prodavca.Pored toga, razlika se ispoçava i u razliøitom obimu ovlaåõeña koje premastvari posle predaje ima kupac, odnosno korisnik lizinga. Naime, prema stano-viåtu jugoslovenske doktrine, kupac od momenta predaje do momenta isplate imasamo pravo na drÿavinu stvari34), On nema prava da stvar upotrebçava i pribiraplodove, koja korisnik lizinga ima, åto mu daje znatno povoçniji poloÿaj u pog-ledu moguõnosti da lakåe otplaõuje kredit.

30. Ibidem, str. 338, no 813.31. U tom smislu ugovor o kupoprodaji sa zadrÿavañem prava svojine kvalifikovan je u

domaõoj literaturi (v. J. Barbiõ, Pridrÿaj prava vlasniåtva kod kupoprodaje investi-cione opreme u "Opõi uvjeti poslovaña u meæunarodnoj i unutraåñoj trgovini"(Redakcija A. Goldåtajn), Zagreb, 1970., str. 136.

32. Uporediti za ugovor o kupoprodaji sa zadrÿavañem prava svojine: S. Peroviõ, op. cit.,str. 563. i O. Stankoviõ, M. Orliõ, op. cit., str. 69. no 221.

33. Detaçnije o ovlaåeñima koja ima prodavac po osnovu zadrÿanog prava svojine videtikod J. Barbiõ, op. cit., str.153. i daçe.

34. Uporediti: S. Peroviõ, op. cit., str. 565; O. Stankoviõ, M. Orliõ, op. cit., str. 69., no 221.


(str. 53-66)

Istaknute razlike pokazuju ne znaøajno, veõ gotovo u nijansama, drugaøijupravnu prirodu ovih ugovora. Ako bismo sasvim uopåtenom konstatacijom htelida ukaÿemo u øemu se kupoprodaja sa zadrÿavañem prava svojine razlikuje od li-zinga mogli bi smo reõi da je kod pactum–a reservati domini uloga svojine kao obez-beæeña, naglaåenija nego nego kod lizinga, i po tome se ova vrsta kupoprodaje vr-lo pribliÿava, po nekim svojim dejstvima, ugovoru kojim se konstituiåe nedr-ÿavinska zaloga. Na drugoj strani, dimenzija kreditiraña pribavioca kod ugovo-ra o lizingu prisutnija je viåe nego kod ovog modaliteta kuporodaje. Premda ma-le, ove razlike dovoçne su da pokaÿu da u jednom pravnom poretku svaki od ovihugovora moÿe da ima zasebno mesto.

3. Domaåaj prava svojine lizingodavca na predmetu lizinga

A. Lizingodavøevo pravo raspolagaña predmetom lizinga

Iz samog pojma ugovora o lizingu proizilazi da posle predaje predmeta li-zinga, do isteka vremena na koje je ugovor zakçuøen, lizingodavac ostaje ñegovvlasnik, a da korisnik stiøe samo pravo koriåõeña. To znaøi prvo, da korisnikima pravo da preduzima odreæene materijalne akte prema predmetu lizinga, alipoåto nije vlasnik stvari, on ne sme preduzimati bilo koji akte35), veõ, u prin-cipu, samo one kojima se predmet lizinga koristi na razuman naøin i u skladu saprofesionalnim potrebama korisnika36). Drugo, pravo koriåõeña podrazumevai ovlaåõeñe korisnika da predmetom lizinga pravno rasprolaÿe, tako åto mo-ÿe da ga ustupi drugom ili da ga da u podlizing37).

35. Uporediti: O. Stankoviõ, M. Orliõ, op. cit., str. 58. no 191: ”Pri tom vlasnik moÿe zarazliku od drugih imalaca stvarnih prava stvar upotrebçavati ne samo shodno ñenojredovnoj nameni, veõ na bilo koji naøin (dakle, na svaki naøin koji je podoban dazadovoçi neku potrebu)”.

36. Pravo korisnika da koristi predmet lizinga podrazumeva i ñegovu duÿnost da gaodrÿava u stañu u kome ga je primio. Eventualno pogoråañe staña predmeta ne sme pre-vazilaziti granice normalnog habaña i promena koje se stranke dogovorile. U tomsmislu (v. øl. 9. § 1. Konvencije UNIDROIT – a o meæunarodnom finansijskom lizingu).

37. Ovo ovlaåõeñe proizilazi iz generalnog stava da svako moÿe da raspolaÿe pravom kojeima. U nekim pravima ono je korisniku izriøito priznato. Ta prava predviæaju da koris-nik lizinga moÿe da raspolaÿe pravom koriåõeña predmeta lizinga tako åto õe stvardati u podlizing. Uslov za punovaÿnost ugovora o podlizingu je pristanak lizingodavca.Pojedina od ovih prava odreæuju da pristanak mora biti pismen (v. øl. 8. § 4. ruskogZakona o lizingu), dok druga za saglasnost davaoca ne propisuju posebnu formu( v. øl. 14.e rumunskog Zakona o lizingu). Takoæe i Konvencija UNIDROITa o meæunarodnom finan-sijskom lizingu odreæuje da korisnik lizinga moÿe da ustupi svoje pravo koriåõeña(kao i svako drugo pravo koje ima na osnovu ugovora). Pri tom postoje dva ograniøeña: dadavalac lizinga to dozvoli i da se time ne dira u prava treõih lica (v. øl. 14. § 2 Konven-cije UNIDROIT a o meæunarodnom finansijskom lizingu).


B. Lizingodavøevo pravo da zahteva reposesiju

Lizingodavac je ovlaåõen da zahteva povraõaj stvari od korisnika, ako ovajne izvråava ili neuredno izvråava svoje ugovorne obaveze. On ima ovo pravo akokorisnik lizinga povredi obaveze iz ugovora. Pri tome, u principu, u obzir do-laze samo teÿe i ozbiçnije povrede. Jedino ako su takve one mogu opravdati pri-menu ozbiçne sankcije prema korisniku koja se sastoji u ñegovom liåavañu dr-ÿavine predmeta lizinga i predaji predmeta u posed lizingodavacu.

Pravo lizingodavaca da zahteva reposesiju predviæeno je u gotovo svim zako-nima o lizingu u uporednom pravu. Pojedini sistemi razlikuju su meæu sobom upogledu odgovora na pitañe koja povreda ugovorne obaveze od starne lizingodav-ca se ima smatrati teÿom i ozbiçnijom. Tako, na primer, po Konvenciji iz Otavelizingodavac ima pravo na zahtev da se predmet lizinga oduzme korisniku lizin-ga i preda ñemu u ruke samo ako neizvråeñe obaveze od strane korisnika lizingaima karakter "bitne povrede ugovora", dakle one povrede koja poveriocu i inaøedaje pravo da ugovor jednostrano raskine38).

Na drugaøiji naøin znaøajnije povrede ugovora, koje daju pravo na povraõajpredmeta lizinga, odredili su ruski Zakon o lizingu i makedonski Predlog zako-na o finansijskom lizingu. Naime, ruski zakonodavni akt taksativno je nabrajaosluøajeve koje daju pravo lizingodavcu na reposesiju. To su: koriåõeñe predmetalizinga pod uslovima koji nisu saobrazni uslovima odreæenim u ugovoru ili sanamenom koriåõeña predmeta lizinga; izdavañe predmeta lizinga u podlizingbez saglasnosti davaoca lizinga; propuåtañe odrÿavaña predmeta lizinga uispravnom i nepromeñenom stañu koje je rezultiraralo pogoråañem ñegovogstaña; zadocñeñe u isplati viåe od dve uzastopne rate naknade za lizing39). Ma-kedonski Predlog zakona o finansijskom lizingu kao razloge za raskid ugovora,prestanak prava korisnika da korsti predmet lizinga i deposedovañe, odredio jepovrede ugovora, od kojih su neke sliøne onim koje je propisao ruski zakon, kaoåto su neplaõañe naknade za lizing u rokovima koji su odreæeni ugovorom i pre-daja predmeta lizinga treõem licu bez dozvole davaoca lizinga. Ovim povredama

38. Uporediti: øl. 13. Konvencije UNIDROIT-a o meæunarodnom finansijskom lizingu. (v.takoæe: M. Draåkiõ, "Meæunarodno privredno ugovorno pravo", Beograd, 1990., str. 369).Uz pravo na povraõaj stvari date u lizing lizingodavac ima pravo da zahteva i naknaduåtete koju trpi usled raskida ugovora. Visina dosuæene naknade treba da stavi lizingo-davca u poloÿaj u kome bi se nalazio da je korisnik ispunio ugovor u svemu kako glasi (v.øl. 13. § 2. Konvencije UNIDROIT – a o meæunarodnom finansijskom lizingu), åto znaøida naknada åtete obuhvata i vrednost naknada za lizing koje nisu isplaõene (v. øl. 13. § 4.Konvencije UNIDROIT – a o meæunarodnom finansijskom lizingu).

39. V. øl. 13. st. 1. ruskog Zakona o lizingu. Ovaj zakon je takoæe dozvolio strankama da ugo-vorom predvide i druge sluøajeve povrede ugovora zbog kojih korisnik lizinga gubipravo da daçe koristi stvar, a davalac stiøe ovlaåõeñe na reposesiju. O ovim sluøa-jevima reposesija bi trebala da bude izvråena u skladu sa postupkom predviæenim usamom ugovoru o lizingu ( v. øl. 13. st. 2, st. 3. i st. 4. ruskog Zakona o lizingu).


(str. 53-66)

dodao je joå jednu: kråeñe ili pokuåaj kråeña zabrane da se izvan zemçe iznesepredmet lizinga, ako je takva zabrana bila ustanovçena ugovorom40).

Pomenimo joå da za razliku od prethodnih zakona, koji navode nekoliko po-vreda ugovora koji predstavçaju osnov za zahtev lizingodvaca da mu se predmetlizinga vrati u posed, rumunski Zakon o lizingu predviæa samo jednu povredu:neplaõañe dospelih rata lizing naknade41).

V. Lizingodavøevo pravo na naknadu za lizing i kada je predmet lizinga sluøajno propao ili je oåteõen

Korisnik lizinga ima pravo da upotrebçava stvar koja je predmet lizinga ipribira prihode od ñe od momenta kada mu je ona predata u lizing. Zbog toga åtona taj naøin ekonomski iskoriåõava predmet lizinga, najpre su poreski propisipojedinih zemaça (na primer, Nemaøke) poøeli da ga tretiraju kao vlasnika uekonomskom smislu, i stoga razloga kao obveznika poreza, veõ od momenta kada jestvar primio u lizing, bez obzira åto on u to vreme nije postao ñen pravni vla-snik42).

Ideja o lizingodavacu kao ekonomskom vlasniku, sa priliønom dozom sigur-nosti moÿe se reõi da je posluÿila kao osnov i za formulisañe graæansko prav-nog pravila po kome rizik za sluøajnu propast ili oåteõeñe predmeta lizingaod momenta prijema u posed snosi korisnik lizinga43). Ovaj stav odstupa od op-åte usvojenog principa da rizik za propast individualno odreæene stvari, na ko-joj ugovorom treba da bude preneto pravo svojine, snosi prenosilac sve do momen-ta prenosa vlasniåtva. Po ovom principu, ako bi se primenio na ugovor o lizin-gu, lizingodavac, a ne korisnik lizinga, snosio bi rizik za propast predmeta li-zinga sve do momenta kada na korisnika, po isteku ugovora, ne preæe pravo svoji-ne. Naime, sve do tada svojina, istina kao nuda proprietas, svedena samo na pravoraspolagaña, pripada lizingodavcu.

Øiñenica da rizik propasti veõ od momenta predaje stvari u lizing snosikorisnik ima vrlo znaøajne posledice na odnos ugovornih strana. Naime, lizin-godavøevo pravo na naplatu lizing naknade neõe se ugasiti ako predmet lizingapropadne nakon predaje u lizing, pre nego åto je naknada u potpunosti isplaõena.Drugim reøima, posmatrano sa strane korisnika lizinga, korisnik lizinga je du-ÿan da isplati naknadu za lizing, øak i ako predmet lizinga propao bez ñegovekrivice pre nego åto je postao ñen pravni vlasnik.

40. V. øl. 13. st. 5 a), b), c), d) makedonskog Predloga zakona o lizingu.41. V. øl. 10. rumunskog Zakona o lizingu.42. O sadrÿini pojma pojma ekonomske svojine korisnika lizinga, naroøito prema

stanoviåtu nemaøkih sudova v. kod. A. Jakåiõ, S. Stojanoviõ, op. cit., str. 245.43. Uporediti: øl. 699. ruskog Graæanskog zakonika.


G. Lizingodavøevo pravo da zahteva predaju stvari od treõeg

Poåto lizingodavac ima pravo svojine na predmetu lizinga, ñemu pripadapravo sledovaña, kao i svakom drugom imaocu nekog stvarnog prava. On svoje pra-vo moÿe vråiti protiv svakog treõeg lica u øijim rukama se naæe predmet lizin-ga. To znaøi da od bilo kog lica kod koga se predmet nalazi bez pravnog osnovamoÿe da zahteva da mu ga preda.

U ostvareñu ovog svog prava, koje realizuje reivindikacionom tuÿbom, li-zingodavac bi mogao biti osujeõen prigovorom treõeg da je stekao pravo svojinenakon lizingodavca. Treõi bi uspeo sa prigovorom ako dokaÿe da je do svojine napredmetu lizinga doåao po pravilima o sticañu svojine od nevlasnika. Uopåte-no posmatrano, treõi bi mogao, kao savesni pribavilac, da stekne svojinu napredmetu lizinga na osnovu ugovora koji je zakçuøio sa korisnikom lizinga, ili,po åirem shvatañu, sa nekim kome je ovaj poverio predmet lizinga, mada teorij-ski posmatrano nisu iskçuøeni ni drugi sluøajevi sticaña od nevlasnika, ni re-dovan odrÿaj. Moguõnost za sticaoca, koji je verovao da stvar pribavça odvlasnika, da stekne svojinu, uz postojañe i drugih kvalifikatornih okolnosti,poznaje veõina savremenih pravnih sistema44). Ona predstavça ozbiçnu opasnostza ostvarivañe lizingodavøevog prava prema treõim licima.

Opravdanost verovaña treõeg lica da je stekao stvar na osnovu ugovora savlasnikom je faktiøko pitañe na koje sud treba da dâ odgovor uzimajuõi u obzirsve okolnosti sluøaja45). Isto vaÿi i za ocenu savesnosti sticaoca predmeta li-zinga. Ako bi se pravo svojine lizingodavaca na stvari publikovalo, tako åto bise upisivalo u poseban registar, koji bi bio javan i voæen od suda ili nekog dr-ÿavnog organa, svako bi imao priliku da se obavesti da li je prenosilac koji selegitimiåe drÿañem stvari zaista i ñen vlasnik. Tada bi zakçuøak suda o save-snosti treõeg, prema kome je upravçen zahtev lizingodavca za predaju predmetalizinga, bio znatno olakåan. Pod uslovom da se ovi registri uredno voæeni, sti-calac ne bi mogao dokazati sopstvenu savesnost ako nije proverio ko je vlasnikstvari.

Imajuõi ovo u vidu, a da bi dodatno zaåtitili interese lizingodavca, kojinesavesnim postupcima korisnika lizinga mogu biti ugroÿeni (na primer, poku-åajem da otuæi predmeta lizinga i sliøno) propisi o lizingu u uporednom pravupredviæaju obavezan publicitet, bilo za sam ugovor o lizingu46), bilo za pravosvojine na predmetu lizinga u registrima koje vodi sud (za pokretne stvari kojese daju u lizing), odnosno organ koji vodi zemçiåne kñige (za nepokretnosti)47),

44. Uporediti : O. Stankoviõ , M. Orliõ, op. cit., str. 82, no 253 i daçe.45. Uporediti: ibidem, str. 82, no 252 i 253.46. V. npr. francuski Dekret od 4. Jula 1972. predviæa u ølanu 2. publikovnaje ugovora o liz-

ingu koje se vråi deponovañem jednog ñegovog primerka u arhivi trgovaøkog suda, a uølanu 12. joå i stavçañe na uvid primerka ugovora u raøunovodstvu korisnika lizinga.

47. Tako rumunski Zakon o lizingu, øl. 19 i øl. 20.


(str. 53-66)

ili specijalna drÿavna agencija48) odnosno, poseban centarlni drÿavni regi-star49).

D. Lizingodavøeva prava u steøajnom i izvrånom postupku

Ako, zbog insolventnosti, bude otvoren steøaj nad imovinom korisnika li-zinga lizingodavac, na osnovu opåtih pravila o steøaju, ima pravo da zahteva dase predmet lizinga izluøi iz steøajne mase50). Lizingodavac kao vlasnik predme-ta lizinga, koji korisnik lizinga samo upotrebçava i uÿiva, zaåtiõen je premapoveriocima korisnika lizinga, koji pretenduju da svoja potraÿivaña, bez obzi-ra da li su pravnosnaÿno utrvræena ili ne, kolektivno namire generalnim izvr-åeñem nad imovinom korisnika.

Pored toga åto je zaåtiõen u postupku opåteg izvråeña, lizingodavacuÿiva zaåtitu i kada se prema korisniku lizinga sprovodi postupak pojedinaø-nog (prinudnog) izvråeña. Kao treõe lice, u ovom postupku koji protiv korisni-ka lizinga, kao duÿnika, vodi poverilac, øije je potraÿivañe prema korisnikupravnosnaÿno utvræeno, lizingodavac ima pravo da istakne prigovor kojim zah-teva da se izvråeñe na predmetu lizinga proglasi nedopuåtenim51). Ukoliko sepoverilac izvråeña usprotivi ovom prigovoru lizingodavac bi prema pravili-ma domaõeg prava imao pravo da protiv poverioca pokrene parnicu izluønomtuÿbom za proglaåeñe da je izvråeñe na predmetu lizinga nedopuåteno52).

Pravo lizingodavca na zaåtitu, zbog toga åto ima pravo svojine na predmetulizinga, u postupcima u kojima poverioci korisnika pretenduju da taj predmetbude predmet kolektivnog ili pojedinaønog izvråeña, priznato je u svim pravi-ma. Na opåti naøin ovu zaåtitu predviæa i Konvencija o meæunarodnom finan-sijskom lizingu53). Pri tome, Konvencija sama ne odreæuje nikakve posebne uslo-ve za ñeno ostvareñe. Ali zato ona upuõuje da za ostvareñe lizingodavøevog pra-va u steøajnom ili izvrånom postupku vaÿe pretpostavke koji se odnose na pub-licitet prava svojine (na primer, javno obaveåtavañe, putem registracije u od-govarajuõem registru, ili na drugi naøin, objavom, oglasom, putem ploøice saimenom vlasnika i oznaøavañem da je oprema data u lizing)54) koje su predviæenepo merodavnom pravu55). Drugim reøima, ugovor o lizingu proizvodiõe dejstvoprema poveriocima korisnika lizinga samo ako su ispuñene pretpostavke kojevaÿe u merodavnom pravu. Meæunarodna pravila o lizingu uvaÿila su na taj na-

48. Tako ruski Zakon o lizingu, øl. 2049. Tako makedonski Predlog zakona o finansijskom lizingu, øl. 14.50. Uporediti: M. Vasiçeviõ, op. cit., str. 374.: "Izluøiti se mogu stvari koje ne pripadaju

steøajnom duÿniku, a izluøeñe se moÿe traÿiti po osnovu nekog stvarnog ili obliga-cionog prava".

51. Uporediti: B. Pozniõ, "Graæansko procesno pravo", dvanaesto izmeñeno i dopuñenoizdañe, Beograd, 1991., str. 370, no 828.

52. Ibidem.53. Uporediti : øl. 7. § 1 Konvencije UNIDROIT – a o meæunarodnom finansijskom lizingu.54. Uporediti: I. Spasiõ, op. cit., str. 154.


øin neophodnost da se zaåtite interesi poverilaca korisnika lizinga koji su sañim zakçuøili ugovor u dobroj veri, raøunajuõi sa tim da na predmetu koji se na-lazi u ñegovoj drÿavini on, a ne neko drugi, ima pravo svojine.

4. Zakçuøak

Ugovor o lizingu ima sliønosti sa nekoliko imenovanih ugovora koje regu-liåe Zakon o obligacionim odnosima: sa ugovorom o zajmu, ugovorom o kupopro-daji sa obroønim otplatama cene, ugovorom o zakupu i ugovorom o kupoprodaji sazadrÿavañem prava svojine. Posmatran kao celina elementa koji ga øine, on sekao jedan meåovit ugovor, razlikuje od svakog od ovih ugovora pojedinaøno i nisa jednim od ñih ne moÿe se poistovetiti. Zbog toga, shodna primena dopunskodispozitivnih pravila koja reguliåu te ugovore na ugovor o lizingu nije moguõa.U domaõem pravu potrebno je doneti posebne norme o lizingu kojima bi trebaloregulisati øitav niz pitaña koja se u ovoj materiji postavçaju kao åto su izmeæukojih lica ovaj ugovor moÿe biti zakçuøen, åta je predmet lizinga, u kojoj for-mi se zakçuøuje, kakva prava i obaveze nastaju izmeæu ugovornih strana, pod kojimuslovima ugovor moÿe biti raskinut, kada lizingodavac ima pravo na reposesijui tako daçe. U ovim segmentima, i mnogim drugim, ugovor o lizingu pokazuje spe-cifiønosti koje nameõu potrebu za ñegovim posebnim regulisañem.

U ugovoru o lizingu svojina lizingodavca na predmetu lizinga, nakon predajeu lizing, ima ulogu sredstva obezbeæeña. Ñen domaåaj ispoçava se u dva pravca:u odnosima izmeæu lizingodavca i korisnika lizinga i u odnosima lizingodavcasa treõim licima. Svojina omoguõava lizingodavcu da pravno raspolaÿe sa pred-metom lizinga i da, ako se steknu zakonski uslovi za to, zahteva reposesiju od ko-risnika. Poåto, momentom predaje stvari na korisnika lizinga prelazi rizik zañenu sluøajnu propast ili oåteõeñe, lizingodavac, ako do propasti ili oåteõe-ña doæe, ima pravo da zahteva naknadu koja mu pripada po osnovu ugovora. U odno-sima sa treõim, svojina lizingodavcu omoguõava da zahteva predaju predmeta li-zinga od bilo kog treõeg lica kod koga se on naæe. Ona mu omoguõava i zaåtitu uodnosu na poverioce korisnika lizinga u steøajnom postupku i u postupku pri-nudnog izvråeña, ali, ceneõi prema uporednim iskustvima, samo ako je ostvarenpublicitet ugovora o lizingu ili publicitet samog prava.

55. Uporediti: øl. 7. § 2. Konvencije UNIDROIT-a o meæunarodnom finansijskom lizingu.Konvencija u § 3. propisuje naøin na koji se utvræuje merodavno pravo po kome õe se ispi-tivati da li je potreban publicitet lizingodavøevog prava i pretpostavke pod kojima seono ostvaruje.

____S 2.fm; str. 67

PRILOZI


M_Goran Kunjadic.fm; str. 69

Dipl. inÿ. Goran Kuñadiõ,Direktor Privremenog registra UDK 336.648

Formirañe i uloga privremenog registra u

funkcionisañu finansijskog trÿiåta

Privremeni registar je formiran u Agenciji za privatizaciju na osnovuølana 73. Zakona o privatizaciji.

Jedan od osnovnih razloga za formirañe Privremenog registra je potrebaformiraña jedinstvene i pouzdane evidencije svih akcija i akcionara kao i obje-diñavaña podataka o svim akcionarskim druåtvima u Srbiji sa taønim podata-cima o strukturi i visini ñihovog kapitala. Sledeõi razlog je neophodnost po-dråke privatizaciji u smislu informatiøke podråke podele besplatnih akcijai kontrole podele besplatnih akcija jer õe se po ovom Zakonu privatizovati naj-veõi deo druåtvenog kapitala. Ne mañe vaÿan razlog za formirañe Privreme-nog registra je podråka radu Akcijskog fonda Srbije. Obzirom da Akcijskifond prodaje neprodati kapital koji je preostao iz ranijih privatizacija, u Pri-vremenom registru se formira portfeç preduzeõa koja imaju kapital u Akcij-skom fondu kao i svi parametri o visini i strukturi kapitala ovih preduzeõa. UPrivremenom registru se formira i portfeç Privatizacionog registra s timåto õe kompletni podaci Privatizacionog registra biti transferisani Mini-starstvu za privredu i privatizaciju kada se za to steknu uslovi.

Polazna baza podataka, koja sluÿi kao osnov za razvoj svih navedenih baza po-dataka, formirana je tokom prethodnih sedam godina u nekoliko drÿavnih insti-tucija koje su imale zakonsku obavezu da vode i kontroliåu podatke vezane za svo-jinsku transformaciju. Inicijalno formirañe elektronske baze podataka je za-poøelo u Agenciji za procenu vrednosti kapitala 1995. godine. Koriåõen je pro-gramerski alat Borland Pascal 7.0, dok je opartivni sistem bio DOS 5.0. Baza je im-


pementirana na viåe samostalnih raøunara klase 286 i 386, åto se sa danaåñegglediåta øini gotovo nezamislivo. Nakon tog perioda je formirano Ministar-stvo za ekonomsku i vlasniøku transformaciju, u kome se nastavça daçi razvojinformacionog sistema u skladu sa razvojem programskih alata i novih opera-tivnih sistema. Uvedena je raøunarska mreÿa sa Novell operatrivnim sistemomna serveru i Windows 95, radnim stanicama. Tada su projektovane nova baza i novaaplikacija koriåõeñem alata MS Access i VBA programskog jezika. Ubrzo zatimse preålo na novije operativne sisteme Windows NT 4.0 i Windows 2000, i novijeverzije MS Access-a 2000. Sada se koristi ceo paket aplikacija razvijen alatomSQL Server 2000, kao i programskim alatom Visual Basic, osim nekih komunikacio-nih rutina koje su pisane u jeziku C++. Jasno je da su koriåõeni najsavremenijialati, i samim tim je dobijen softverski paket koji u velikoj meri zadovoçavapotrebe Privremenog registra.

U Privremenom registru se vråe mnogobrojne obrade podataka, kako za po-trebe samog registra, tako i za potrebe Agencije za privatizaciju a delom i zapotrebe Ministarstva za privredu i privatizaciju. U Privremenom registru jeprecizno definisan postupak upisa akcija, akcionara i emitenata akcija u evi-denciju registra. Pored Zakona o privatizaciji rad privremenog registra defi-niåe i Pravilnik o sadrÿini i naøinu voæeña Privremnog registra. Objavçenoje Uputstvo o naøinu dostavçaña podataka Privremenom registru i razvijen jesoftver koji emitentima omoguõava automatsku obradu podataka koji se dostav-çaju registru. Sva preduzeõa koja imaju u svojoj strukturi akcijski kapital, duÿ-na su da svoje podatke o akcijama i akcionarima dostave Privremenom registru(Øl. 73. stav 2. Zakona o privatizaciji). Uoøen je relativno slab odziv preduzeõaprilikom aÿuriraña svojih Kñiga akcionara sa evidencijom Privremenom re-gistra, pa su preduzete mere opomena preduzeõa koja su duÿna da dostave svoje po-datke. Opomenuta su najpre preduzeõa koja su imala svojinsku transformaciju poZoST-u i opomene su dale rezultate. Preko 350 preduzeõa se odazvalo i dostaviloaÿurirane podatke o svojim akcionarima. U toku je priprema opomena za predu-zeõa koja su imala privatizaciju po zakonima pre 1997. øime õe podseõañe emite-neta akcija na obaveze biti kompletirano. Do polovine 2002. godine je u Privre-menom registru aÿurirane podatke dostavilo oko 850 preduzeõa dok je za oko 370preduzeõa okonøan postupak kontrole. U bazi privremenog registra se trenutnonalazi upisano preko 300.000 akcionara koji mogu svoje akcije slobodno prometo-vati na berzi. Veliki broj preduzeõa se nalazi u obradi iz razloga åto mnogiemitenti ne poåtuju Uputstvo o naøinu dostavçaña podataka, pa je obrada poda-taka veoma oteÿana. Ipak kao rezultat se javça potpuno preøiåõena baza poda-taka, koja je apsolutno spremna za podråku finansijskom trÿiåtu.

Privremeni registar vråi raøunarsku kontrolu podataka koji su dobijenikao rezultati privatizacije po nekom od prethodnih zakona. Za potrebe Mini-starstva za privredu i privatizaciju vråi se numeriøka kontrola otplata akcijasa i bez popusta, kao i kontrola identiteta pojedinaønih akcionara. Nakon izvr-

71G. Kuñadiõ: Formirañe i uloga privremenog registra u funkcionisañu finansijskog trÿiåta

(str. 69-77)

åene numeriøke kontrole, podaci se upuõuju u Ministarstvo za privredu i priva-tizaciju, koje nakon sveobuhvatne provere otplaõenih akcija izdaje reåeñe o vi-sini i strukturi kapitala. Na osnovu tog reåeña se akcionari koji su otplatiliakcije upisuju u Privremeni registar. Takoæe se vråe kontrole podela besplat-nih akcija po Zakonu o privatizaciji. Posebna pomoõ je pruÿena cementarama,gde su zaposleni iz Privremenog registra pored razvoja softvera za podelu be-splatnih akcija u cementarama pruÿili i kadrovsku i tehniøku pomoõ u privati-zaciji. Razvijen je softver za podelu besplatnih akcija koji je razvijen i testiranza cementare, a sada ga koriste i sva ostala preduzeõa koja se privatizuju bilo me-todom tendera, bilo metodom aukcije. I ova komponenta softvera je, kao i svedruge, razvijena u Privremenom registru i stavçena je besplatno na raspolagañepreduzeõima.

Poseban segment programskog paketa øini softver razvijen za podråku radufinansijskog trÿiåta. Razvijena je softverska aplikacija koju mogu koristitiberzanski posrednici za komunikaciju sa Registrom, åto predstavça Front Of-fice za brokerske kuõe. Ovim softverom je omoguõena brza, laka i jednostavnakomunikacija berzanskih posrednika sa Registrom, øime se postiÿu efikasnost,taønost i brzina u proveri podataka potencijalnih prodavaca, kao i promenavlasniåtva nad akcijama nakon procesa trgovine. Aplikacija je, takoæe besplat-no, stavçena brokerskim kuõama na raspolagañe. Sledeõe ilustracije bi trebaloda pokaÿu sadaåñi naøin funkcionisaña finansijskog trÿiåta u Srbiji.

Prvi korak se sastoji u davañu naloga za prodaju koji prodavac akcija dajesvom brokeru – brokeru prodavca.

Sledeõi, ili simultani proces je davañe naloga za kupovinu, koji kupac dajesvom brokeru – brokeru kupca.

Broker prodavca proverava vlasniåtvo akcija u Centralnom registru. Akoje stañe taøno, broker daje nalog Centralnom registru da sa raøuna akcionaraperenese ponuæene akcije na prodaju na raøun brokera – podraøun akcionara.

Prodavac Broker prodavca

Potvrda

Nalog za prodaju

Kupac Broker kupca

Nalog za kupovinu


Nakon provere broker prodavca i broker kupca upuõuju Berzi zahteve za pro-daju i kupovinu.

Berza nakon izvråene trgovine obaveåtava Centralni registar brokerekupca i prodavca o rezultatima trgovine.

Centralni registar

Broker prodavca

Nalog za prekwiàvawe

Izve{taj o izvr{enomprekwiàvawu

Berza

Broker prodavca Broker kupca

Nalog za prodaju

Nalog za kupovinu


(str. 69-77)

Broker kupca izveåtava kupca o kupçenim akcijama i vråi prenos novca naraøun prodavca.

Broker prodavca izveåtava Centralni registar, emitenta i prodavca, oprodatim akcijama.

Centralni registar Berza

Broker prodavca Broker kupca

Kopija zakqu~nice Kopija zakqu~nice

Izve{taj otrgovini

Kupac Broker kupca

Izve{taj o trgovini


Pored trgovine postoje i drugi osnovi koji sluÿe za upis u Privremeni regi-star, a to su :

Centralni registar.

Prodavac Broker prodavca

Preduze}e - Emitent

Izve{taj oprodaji

Nalog za prenos akcija sapodra~una prodavca na

ra~un kupca

Izve{taj o prodaji


(str. 69-77)

Centralni registar Nalog za upis u Centralni registar po akcionarima Savezna komisija za hartije od vrednosti

Preduze}e Zahtev za registraciju uspelosti emisijeOsnivanje preduze}a

Osniva~i

Re{ewe o uspelostiemisije


Dokapitalizacija

Centralni registar Nalog za upis u Centralni registar sa re{enjem komisije

Preduze}e - Emitent Savezna komisija za hartije od vrednosti

Zahtev za registraciju uspelosti emisije (dokapitalizacije)

Poklon

Centralni registar

Re{ewe o uspelostiemisije

Nalog za prenosakcija

Nalog za prenosakcija


(str. 69-77)

Iako su uloÿeni veliki napori za osposobçavañe privremneog registra,joå uvek postoje mnogi problemi koji remete ñegovo funkcionisañe.

Tu se pre svega misli na nedostatak zakonske regulative koja precizno defi-niåe ovu materiju. Sam naziv “Privremeni registar” dovoçno govori da je po-trebno uraditi joå mnogo posla na ovom poçu. Donedavno je postojao (a formal-no joå uvek postoji) Centralni registar na saveznom nivou za Saveznu RepublikuJugoslaviju. Na ÿalost, ovaj registar nikada nije zaÿiveo onako kako je planira-no iz mnogo razloga u koje ovom prilikom neõemo ulaziti. Centralni registar jeformiran na nivou republike Srbije i nazvan je “privremenim” iz formalnihrazloga, kako se ne bi stavarala konfuzija oko postojaña dva Centralna regi-stra. Obzirom na sve reforme koje su u toku, proces privatizacije i poøetak fun-kcionisaña finansijskog trÿiåta, nije se moglo øekati da Savezni Centralniregistar poøne sa radom, veõ je praksa nametnula da republiøki Centralni regi-star odgovori obavezama koje su pred ñega postavçene. Kao rezultat imamo re-publiøki Centralni registar koji vråi gotovo sve funkcije Centralnog regi-stra jedne drÿave. Ostale funkcije ne vråi uparvo iz razloga nepostojaña odgo-varajuõe regulative. Moramo biti svesni da je Centralni registar jedan od kçuø-nih elemenata funkcionisaña finansijskog trÿiåta i da bez ñegove zakonske iorganizacione ureæenosti neõe biti stranih investiraña u naåu privredu, jer sebez ureæenog Centralnog registra znatno poveõava rizik ulagaña.

Stoga je potrebno u najkraõem moguõem roku sagledati svu problematikuCentralnog registra, doneti odgovarajuõa zakonska i operativna reåeña i for-mirati Centralni registar kao posebno akcionarsko druåtvo, kao åto je to ipreporuøeno od strane zemaça Evropske Unije.

F_Charles Kuhn.fm; str. 78

Øarls Kun (Charles Kuhn) UDK 339

Zone slobodne trgovine – predavañePredavañe o slobodnim trgovinskim zonama

1. Definicija

Kao prvo, neophodna je definicija slobodnih trgovinskih zona. Zbog pojed-nostavçeña razlikovaõemo samo dve osnovne grupe.

• Prva grupa:

U prvu grupu spadaju takozvane bescarinske zone: ta podruøja se treti-raju kao »ekstrateritorijalna« za robu koja se uvozi u zonu, a carinskedaÿbine se ne plaõaju. To donosi finansijske pogodnosti za preduzeõa,te utiøe na ñihovu likvidnost.

• Druga grupa:

takozvana druga generacija. Odigrala se evolucija. Zone su se razvile umeåovite modele i upotrebçene su kao instrumenti razvoja regije isektora, da bi se dao zamah privredi, naroøito stranim investicijama,i izvozu. Glavne karakteristike su poreske olakåice, osnosno osloba-æañe od poreza. One, meæutim, mogu da pokaÿu i osobine bescarinskihzona, i to tako åto se ukidaju carinske daÿbine i porez na viåu vred-nost.

Sledeõa karakteristika slobodnih trgovinskih zona bila je razgradña regu-lative u pogledu osnivaña i registracije propisa. Pojednostavçeno je i izdava-ñe odobreña za uvoz, izgradñu objekata i kupovinu nepokretnosti.

Sveopåte stavçañe infrastrukture na raspolagañe investitoru razvilo seu veoma vaÿan aspekt.

79Øarls Kun: Zone slobodne trgovine – predavañe (str. 78-81)

2. Koje zemçe imaju slobodne trgovinske zone?

Iako se to smatra dosta spornim modelom, mnoge zemçe imaju zone slobodnetrgovine.

Poznat primer za to je Kina (zanimçivo je da su zone otvorene sa ciçem da seuklone politiøke predrasude u odnosu na strane investitore, kao i da se smañiodbojnost prema strancima uopåte).

U Irskoj postoji »Shannon free zone«, koja je osnovana 1957. godine na aero-dromu.

Poçska, Turska takoæe imaju slobodne trgovinske zone. Maæarska ima preko100 bescarinskih zona. U regiji je poznata Folksvagenova bescarinska zona u Vo-goåõi. Tamo je zona otvorena u sklopu proizvodñe Folksvagenovih automobila.Zone slobodne trgovine postoje i u Hrvatskoj i u SR Jugoslaviji.

Sve u svemu, u svetu postoji preko 40 zemaça sa zonama slobodne trgovine.

3. Zakoni o zonama slobodne trgovine

Delatnost zona regulisana je ili u potpunosti ñihovim posebnim zakonomili usklaæivañem sa drugim zakonima. Status Shannon-a regulisan je i sopstve-nim, zesebnim Zakonom o osnivañu iz 1957. godine, ali i Zakonom o porezu naprihod.

4. Ko otvara zone slobodne trgovine?

Zone slobodne trgovine moÿe da otvori sama drÿavna administracija, koja jeu tom sluøaju zastupçena u upravnim odborima zona slobodne trgovine (usp. Poç-ska), ili to mogu da urade privatna lica. U sluøaju privatnih lica prvo se izdajelicenca privatnom prduzeõu koje õe da rukovodi zonom i eventualno da se stara oinfrastrukturi (primer: Turska).

U sluøaju izdavaña licence privatnom preduzetniku pojedine zemçe dozvo-çavaju da zone mogu da osnuju strana lica, a druge, opet, ograniøavaju izdavañe li-cenci na nacionalna preduzeõa, eventualno uz mañinski udeo stranih investi-tora.

5. Ko sme da osnuje zone slobodne trgovine?

Angaÿman investitora u zoni slobodne trgovine u mnogim zemçama je do-puåten uz poåtovañe odreõenih kriterijuma.

Neke zemçe dopuåtaju osnivañe samo ako se investitor obaveÿe da õe zapo-sliti viåe od minimalno utvræenog broja radnika i da õe aktivirati investi-cije, npr: da õe zaposliti viåe od 100 000 radnika i investirati viåe od 100 000evra u okviru nekog ustanovçenog roka.


6. Nedostaci

Zone slobodne trgovine su sporan model. Ÿeçeni ciç ne biva uvek realizo-van, ili se deåava da se efekti brzo pokaÿu, ali veõ nakon nekoliko godine se iizgube.

Osnivañe zona slobodne trgovine moÿe brzo da dovede do poremeõaja u kon-kurenciji. Moÿe da doæe do marginalizacije odreæenih oblasti, ali i do margi-nalizacije odreæenih domaõih investitora u odnosu na strane.

7. Harmonizacija sa propisima Evropske unije

Kao buduõi kandidat za pristupañe EU, Srbija mora da vodi raøuna o odred-bama Ugovora EEZ, ølan 92, tzv. Klauzula o konkurenciji, koja åtiti fer konku-renciju, ali ne zabrañuje meæusobnu podråku. Carinski modeli moraju da se usag-lase sa propisime EU.

Zbog pitaña zona slobodne trgovine neke zemçe trenutno pregovaraju o pre-laznim reåeñima. U Maæarskoj se oøekuje da õe se broj zona redukovati sa 130 naoko 10.

Mogu da se jave i zloupotrebe. Drÿava je duÿna da strogo kontroliåe besca-rinske zone, a narroøito uvoz i izvoz roba.

8. Zone slobodne trgovine u Srbiji

Koji koraci su neophodni u Srbiji? Ko õe biti nadleÿan? Da li zakonskipropisi treba da se smeste na savezni ili republiøki nivo? Sa aspekta sistema-tiønosti najprirodnije bi bilo smeåtañe zakona o zonama slobodne trgovine naisti nivo na kojem se nalaze zakonodavne kompetencije vezane za poreze i carine.

9. Preduslovi za nacrt zakona

Savremene zone slobodne trgovine su instrument politike razvoja. Donoåe-ñe nacrta zakona je relativno jednostavno.

Bitne su odluke vezane za oslobaæañe od poreza preduzeõa, oslobaæañe od ca-rine, porez na dohodak i porez na viåu vrednost.

Ako se pristupi realizaciji ovog modela, mora da se izvråi usaglaåavañeregionalnih i sektoralnih modela. Moraju da se razrade »comparative advantages«Srbije. Åta su prednosti Srbije? Koje industrijske grane bi mogle efikasno dase unaprede, npr. prerada matala, tekstilna industrija, industrija koÿe i obuõesu uobiøajene oblasti koje se unapreæuju u drugim zemçama. Razrada i pruÿañeodgovora na ova pitaña predstavçaju, s mog stanoviåta, nuÿnu pretpostavku. Teknakon toga moÿe da se pristupi izradi nacrta zakona.

81Øarls Kun: Zone slobodne trgovine – predavañe (str. 78-81)

Takoæe mora da se sa najveõom paÿñim razmisli o pitañu gde da se smeste zo-ne slobodne trgovine. Npr. u Maæarskoj se 58 % zona nalazi u zapadnom delu. Ulo-ga Dunava je odluøujuõa. U Kini se veõina zona (izmeæu ostalog, i zbog prvobitneodbojnosti prema strancima) nalazi na periferiji.

10. Zakon o zonama slobodne trgovine u Srbiji

Srbija ima preko 15 bescarinskih zona. Aktuelni zakon predviæa samo be-scarinski model. Trenutno se raspravça o proåireñu zakona, eventualno uz uk-çuøeñe poreskih olakåica, odnosno osloboæeña od poreza.

Jedan nacrt je veõ u pripremi i o ñemu raspravça meæuministarska radnagrupa. Ølanovi ove radne grupe na republiøkom nivou su Ministarstvo za eko-nomske odnose sa inostranstvom, republiøko Ministarstvo za ekonomiju i pri-vatizaciju, Ministarstvo za finansije i Ministarstvo za nauku i tehnologiju.

Nadamo se da õemo sledeõe godine moõi da damo iscrpniji izveåtaj o zonamaslobodne trgovine.

Napomena: Ko ÿeli da se bliÿe pozabavi ovom temom, preporuøujem mu obim-nu literatutu na internetu, npr. kao uvod »Fiscal advantages and economic impacts of'tax free zones' on SME's« Otavija Noõerina (Ottavio Nocerino) i Gabrijele Reale(Gabriella Reale).

C_Ljiljana Stojkovic.fm; str. 82

Mr Çiçana Stojkoviõ,Direktor za pravne posloveu GRUPI ZASTAVA VOZILA, a.d. u Beogradu UDK 347.7:341.2

Prenos kapital uøeåõa i prestanak holding odnosa

Uvodne napomene

Privatizacija preduzeõa, saglasno Zakonu o privatizaciji, nalaÿe prodajuuloga matiønog preduzeõa, odnosno holdinga, sa veõinskim drÿavnim ili druå-tvenim kapitalom u zavisnim preduzeõima, iskçuøivo u postupku privatizacijematiønog preduzeõa, odnosno holdinga.

U ciçu pripreme odreæenih zavisnih druåtava za samostalnu privatizaciju,naroøito u uslovima kada predstavçaju tehniøko - tehnoloåku celinu sa moguõ-nostima samostalnog nastupa na trÿiåtu, jedan od naøina je i prenos kapitaluøeåõa matiønog preduzeõa na zavisna druåtva, te time i prestanak holding od-nosa.

Prestanak holding odnosa u funkciji priprema za privatizaciju

Holding je preduzeõe koje obavça prvenstveno delatnost sticaña kapitaluøeåõa u drugim preduzeõima (putem akcija, udela ili zamençivih obveznica),kroz osnivañe preduzeõa, trajno ulagañe u veõ osnovana preduzeõa, kupovinu pre-duzeõa (svih akcija) razmenu akcija, odnosno udela,kao i delatnost raspolagañaovim hartijama od vrednosti. Na osnovu posedovaña akcija ili udela zavisnihpreduzeõa holding obavça i delatnost upravçaña.

U uslovima postojaña holding odnosa gde je na nivou matiønog preduzeõa ve-õinski druåtveni kapital, u ciçu pripreme za samostalnu privatizaciju, moguõe

83Çiçana Stojkoviõ: Prenos kapital uøeåõa i prestanak holding odnosa (str. 82-86)

je putem prenosa kapitala na zavisno druåtvo, a na teret druåtvenog kapitalamatiønog druåtva dovesti do prestanka holding odnosa, te time i prestanka svoj-stva osnivaøa (odnosno ølana ili akcionara) matiønog preduzeõa.

Do donoåeña Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima (»Sl.list SRJ«, br.36/2002.), koji je stupio na snagu 04. 07. 2002. godine, Zakonom nijebila regulisana moguõnost istupaña zavisnog preduzeõa iz holdinga. Ovakva mo-guõnost mogla je biti ureæena ugovorom ili odlukom o osnivañu preduzeõa. Akoto nije sluøaj nije postojao pravni osnov za donoåeñe odluke od strane zavisnogpreduzeõa o istupañu iz sistema zavisnih preduzeõa, bez odluke nadleÿnog orga-na matiønog preduzeõa, niti saglasnosti na odluku zavisnog preduzeõa o istupa-ñu1).

Takva odluka znaøila bi da je zavisno preduzeõe raspolagalo akcijama, odno-sno udelima matiønog preduzeõa odnosno tuæom imovinom2).

Meæutim holding preduzeõe moÿe raspolagati, otuæiti svoje akcije odnosnoudele u osnovnom kapitalu zavisnog preduzeõa. Takoæe, Skupåtina holdinga mo-ÿe dati saglasnost na istupañe zavisnog preduzeõa iz grupacije preduzeõa3).

Ovo podrazumeva prestanak holding odnosa. Na ovaj naøin matiøno preduzeõe(holding) prenosi,bez naknade, svoje uøeåõe u kapitalu (akcije odnosno udele) za-visnog preduzeõa na to preduzeõe, øime mu istovremeno prestaje svojsvo osnivaøaodnosno ølana ili akcionara u zavisnom preduzeõu.

Pravne posledice prenosa kapital uøeåõa u uslovima veõinske

druåtvene svojine kod matiønog preduzeõa

Prenos kapital uøeåõa na navedeni naøin, kod jednoølanih zavisnih druå-tava dovodi do promene oblika organizovaña.

Time druåtva kapitala postaju druåtvena preduzeõa, s obzirom da se prenosuøeåõa u kapitalu zavisnog preduzeõa vråi na teret druåtvenog kapitala ma-tiønog preduzeõa.

Tako ova druåtva posluju u celini sa druåtvenim kapitalom, åto podrazu-meva i promenu u upravçaøkoj strukturi, jer matiønom preduzeõu prestaje svoj-stvo osnivaøa te time i pravo upravçaña. Ovim preduzeõem, u zavisnosti od bro-ja zaposlenih upravçaju organi koji saglasno odredbama Zakona o preduzeõimabudu definisani Odlukom o promenama oblika organizovaña i Statutom predu-zeõa.

1. Iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 369/99 od 10. 05. 2000 godine »Izbor sudske prakse«br. 2 od februara2001 godine, str. 51.

2. Dr Jankovec I., Privredno pravo, Beograd, 1999., str. 82.3. Reåeñe Viåeg privrednog suda u Beogradu, Pÿ. 9157/97. od 4. XI 1997. »Savremena

praksa« broj 1774 od 11.01.1999. str. 4.


Kod viåeølanih zavisnih druåtava prenosom kapital uøeåõa dolazi do pro-mena u strukturi kapitala, te se umesto akcija odnosno udela matiønog preduzeõapojavçuje druåtveni kapital.

U uslovima izmeñene strukture kapitala, odnosno prestanka svojstva akcio-nara ili ølana matiønog druåtva (u zavisnosti od oblika organizovaña) dolazido promena u upravçaøkoj strukturi bivåih zavisnih druåtava. Uøeåõe u uprav-çañu srazmerno izvråenom prenosu kapital uøeåõa pripada zaposlenima, odno-sno predstavnicima zaposlenih.

Prenos udela ne meña niåta u imovini zavisnih druåtava, veõ samo nastajupromene u imovini matiønog druåtva koje vråi prenos.

Forma i sadrÿina akata o prenosu kapital uøeåõa

Prenos udela vråi se pravnim poslom. Zakonom je propisano da forma ovogpravnog posla, mora biti pisana (forma ad solemnitatem), buduõi da se radi o pro-meni osnivaøkog akta (koji je po odredbama zakona formalan) i obavezi upisa usudski registar.

Prestanak holding odnosa i upis nastalih promena u registar Trgovinskogsuda podrazumeva odgovarajuõe pravne akte.

Skupåtina matiønog preduzeõa (holdinga) kod koga je u strukturi kapitalaveõinski druåtveni kapital donosi odluku kojom ustupa akcije, odnosno udelebez naknade odreæenom zavisnom druåtvu i to na teret druåtvenog kapitala, øi-me se ne dira u prava ostalih vlasnika nad matiønim preduzeõem. Istom odlukomureæuje se prestanak svojstva ølana ili akcionara matiønom preduzeõu. Takoæe,dolazi do smañeña osnovnog kapitala matiønog preduzeõa, åto se definiåe na-vedenom odlukom.

Primenom odredaba ølana 352. Zakona o preduzeõima prenos udela vråi sena osnovu ugovora saøiñenog u pismenoj formi.

Ugovorom o prenosu udela osnivaø, odnosno ølan druåtva mora taøno nazna-øiti iznos uloga koji se prenosi kao i procenat (u odnosu na ukupan osnovni ka-pital) prenetog udela.

Ugovor o prenosu osnivaøkih prava obavezno zakçuøuju lica koja uøestvuju uovom pravnom poslu.

Prenosom udela dolazi i do promene u sastavu ølanstva zavisnog druåtva,åto povlaøi odgovarajuõu promenu osnivaøkog akta u delu ølanova druåtva.

S obzirom da se u registar Trgovinskog suda upisuju imena, odnosno nazivosnivaøa druåtva - to se ova promena prijavçuje za upis u registar.

Na osnovu odluke Skupåtine matiønog preduzeõa i u skladu sa tom odlu-kom definiåu se izmene osnivaøkih akata zavisnih preduzeõa.

Prenos udela prema treõim licima proizvodi dejstvo upisom prenosa u sud-ski registar.

85Çiçana Stojkoviõ: Prenos kapital uøeåõa i prestanak holding odnosa (str. 82-86)

Izmene Zakona o preduzeõima i moguõnost istupaña zavisnog iz

matiønog druåtva

Donoåeñem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima, koji je stu-pio na snagu 04. jula 2002. godine i koji je donet u ciçu pospeåivaña postupkaprivatizacije, definisana je moguõnost istupaña zavisnog iz matiønog druåtva.

Naime, ølanom 400. v. Zakona o preduzeõima4) omoguõava se zavisnom preduze-õu da radi sprovoæeña postupka privatizacije, donosi odluku o istupañu iz hol-dinga, odnosno matiønog preduzeõa, u sluøajevima organizovaña prenosom kapi-tala bez naknade, podele imovine, sticaña kapitala u drugom preduzeõu, investi-raña kapitala u nova preduzeõa, kao i u drugima sluøajevima. Ovo pravo na istu-pañe iz holdinga se statutima ne moÿe iskçuøiti, odnosno ograniøiti.

U sluøaju istupaña zavisnog preduzeõa, holding odnosno matiøno preduzeõe uobavezi je da bez naknade prenese na zavisno druåtvo akcije ili udele koje pose-duje u ñemu na osnovu druåtvenog odnosno drÿavnog kapitala. Na ovaj naøin Za-konom se spreøava zaustavçañe privatizacije odreæenog zavisnog preduzeõa unu-tar grupe povezanih preduzeõa, u uslovima moguõnosti ovakvog preduzeõa za samo-stalnu privatizaciju. Buduõi da Zakon do sada nije dozvoçavao moguõnost samo-stalnog istupaña iz matiønog preduzeõa to se bez odluke matiønog preduzeõa oprenosu uøeåõa u kapitalu zavisnog preduzeõa nije mogla odvijati privatizacijaovih pravnih subjekata bez privatizacije holdinga.

Polazeõi od øiñenice da veliki privredni sistemi, organizovani kao pove-zana preduzeõa, kao celina nisu niti pogodni niti atraktivni za privatizaciju, ada pojedina zavisna preduzeõa svojim programom i delatnoåõu privlaøe paÿñupotencijalnih investitora, to se navedena odredba Zakona oceñuje potpuno osno-vanom i celishodnom. Naravno, ovo se smatra osnovanim u uslovima postojañaholdinga kao druåtvenog preduzeõa ili druåtva kapitala sa veõinskim druå-tvenim kapitalom, koji je nastajao u vreme uspostavçaña kapital odnosa u predu-zeõima saglasno izmenama Zakona o preduzeõima iz 1988. god., koje su usledile1990. godine5).

Istim ølanom ZOP-a definisano je da zavisno preduzeõe koje istupi iz hol-dinga, odnosno matiønog preduzeõa, odgovara neograniøeno solidarno sa holdin-gom, odnosno matiønim preduzeõem za obaveze zavisnog preduzeõa nastale do danaistupaña.

Definisañem solidarne odgovornosti matiønog preduzeõa za obaveze zavi-snog, ostaje otvoreno pitañe odgovornosti zavisnog za obaveze matiønog preduze-õa, posebno sa aspekta zaåtite interesa poverioca. Ovakvo pravno reåeñe otva-ra pitañe ravnopravnosti poverilaca, buduõi da su poverioci zavisnog preduze-õa u privilegovanom poloÿaju u odnosu na poverioce matiønog preduzeõa.

4. »Sluÿbeni list SRJ« br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/2002, 36/2002.5. Videti: Dr Vasiçeviõ M., »Privredni savetnik« br. 18 od 2.09.2002. str. 10.


Nesumñivo da je proces privatizacije conditio sine qua non zadovoçeña potre-ba vremena, neophodnosti praõeña najsavremenijih nauønih i tehniøkih dostig-nuõa i istovremeno uspostavçaña viåe reda, kontrole i odgovornosti.

U tom smislu definisañe prava zavisnim druåtvima da mogu samostalnoistupiti iz holdinga, posebno ako se ima u vidu naøin nastajaña holding preduze-õa, u vreme uspostavçaña kapital odnosa, saglasno pozitivnim propisima, moÿese smatrati opravdanim i pravno prihvatçivim ukoliko se radi o pripremi po-stupka privatizacije.

6_Slobodan Ilijic.fm; str. 87

Mr Slobodan Ilijiõ,Generalni sekretarijat Savezne vlade UDK 368.1

Pravna pitawa statusnog karaktera iz oblasti osigurawa

imovine i lica

1. Uvod

Tokom druge polovine HH veka u naåem privrednom zakonodavstvu saveznizakoni iz oblasti osigurawa imovine i lica imali su ustavno-pravni tretman de-latnosti od posebnog druåtvenog interesa ili delatnosti od opåteg interesa,odnosno tretman javne sluÿbe.Takav tretman saøuvao je i vaÿeõi Zakon o osigu-rawu imovine i lica ("Sluÿbeni list SRJ", br. 30/96, 57/98, 53/99 i 55/99) (u da-qem tekstu: Zakon o osigurawu). Otuda, interes javnosti za nekim od pravnih pi-tawa statusnog karaktera, na koje je ukazala primena Zakona o osigurawu.

2. Zakon o osigurawu

2.1. Odredbe Zakona o osigurawu ukazuju na pitawe ko vråi u ime savezne dr-ÿave pravo kontrole i pravo nadzora nad osiguravajuõim organizacijama. Kod ve-õine saveznih zakona, koji reguliåu pojedine grane ili vrste osigurawa1), pravosavezne drÿave da vråi kontrolu nad osiguravajuõim organizacijama povereno je

1. Zakon o agenciji za osigurawe depozita, sanaciju, steøaj i likvidaciju banaka ("Sluÿbenilist SFRJ", br. 84/89, 63/90 i 20/91 i "Sluÿbeni list SRJ", br. 53/2001); Zakon o obezbeæewusredstava za osnivawe i rad agencije federacije za osigurawe depozita za sanaciju banaka("Sluÿbeni list SFRJ", br. 84/89, 63/90 i 20/91); Zakon o fondu za osigurawe i finansir-awe spoqnotrgovinskih poslova ("Sluÿbeni list SRJ", br. 3/2002) i dr.


saveznim organima, i to: Saveznoj skupåtini, Saveznoj vladi, Narodnoj banci Ju-goslaviji i dr., dok je pravo savezne drÿave da vråi nadzor nad osiguravajuõimorganizacijama povereno pojedinim saveznim ministarstvima. I u Zakonu o osi-gurawu pravo nadzora savezne drÿave nad osiguravajuõim organizacijama povere-no je saveznom ministarstvu nadleÿnom za poslove finansija, dok je pravo savez-ne drÿave da vråi kontrolu nad osiguravajuõim organizacijama povereno Udru-ÿewu osiguravajuõih organizacija Jugoslavije putem javnog ovlaåõewa, koje vr-åewe javnog ovlaåõewa opet kontroliåu Savezna vlada i savezno ministarstvonadleÿno za poslove finansija. Drugim reøima, u odnosu na veõinu saveznih zako-na, koji reguliåu pojedine grane ili vrste osigurawa, pravo kontrole osigurava-juõih organizacija u ime savezne drÿave vråe eminentni savezni organi predvi-æeni Ustavom SRJ. Zakonom o osigurawu u ime savezne drÿave pravo kontroleosiguravajuõih organizacija u uÿem krugu pitawa povereno je jednoj nedrÿavnojorganizaciji i ona to pravo kontrole vråi kao javno ovlaåõewe, samo po odreæe-nim pitawima nad osiguravajuõim organizacijama. Po pravnom pitawu ko u imesavezne drÿave vråi kontrolu osiguravajuõih organizacija razlikuje se Zakon oosigurawu od veõine drugih saveznih zakona, koji reguliåu pojedine grane ilivrste osigurawa.

Pravo kontrole ili pak pravo nadzora u ime savezne drÿave nad osigurava-juõim organizacijama spada u pravna pitawa statusnog karaktera prava osigura-wa. Meæutim, pravni termini kontrole i nadzora nisu samo predmet razmatrawaprava osigurawa. U nauci upravnog prava2) kontrola i nadzor se, po pravilu, nerazlikuju. Dakle, u zakonodavno-pravnoj praksi prava osigurawa beleÿi se raz-lika izmeæu kontrole i nadzora, dok se u upravnom pravu ta razlika, po pravilu,ne pravi.

2.2. Posebnu grupu pravnih pitawa statusnog karaktera u naåem pravu osigu-rawa øine upravni poslovi ugraæeni u Zakon o osigurawu. Ølanom 107. stav. 1.Ustava SRJ sprovedena je kategorizacija upravnih poslova, s tim åto je predvi-æeno da ih vråe savezna ministarstva na naøin utvræen saveznim zakonom. Kakonije donet savezni zakon, kojim su na opåti naøin definisane sve kategorijeupravnih poslova, tako se wihovo odreæivawe vråi pomoõu elemenata raspro-strawenih u desetinama vaÿeõih saveznih zakona. Jedan od tih saveznih zakona jei Zakon o osigurawu.

U ølanu 107. stav 1. Ustava SRJ prvu kategoriju upravnih poslova øine izvr-åavawe saveznih zakona, drugih propisa i opåtih akata, pri øemu se pod drugimpropisima podrazumevaju meæunarodni ugovori, viåestrani ili dvostrani, kao iadministrativni sporazumi, a pod opåtim aktima oni koje su doneli Saveznaskupåtina i Savezna vlada. U drugu kategoriju upravnih poslova spada reåavaweu upravnim stvarima. Prema ølanu 107. stav 1. Ustava SRJ u treõu grupu upravnihposlova poverenih saveznim ministarstvima spadaju poslovi upravnog nadzora,

2. Zoran R. Tomiõ: "Upravno pravo, sistem", treõe novelirano i proåireno izdawe, Beo-grad, Javno preduzeõe "Sluÿbeni list SRJ", 1998, strana 72.

89S. Ilijiõ: Pravna pitawa statusnog karaktera iz oblasti osigurawa imovine i lica

(str. 87-94)

dok øetvrtoj kategoriji upravnih poslova pripadaju svi drugi poslovi utvræenimpojedinim saveznim zakonima. Ovakva struktura upravnih poslova zastupqena jeu celosti u odredbama Zakona o osigurawu, a realizuju ih savezno ministarstvonadleÿno za poslove finansija, u najveõem broju odredaba, i Udruÿewe osigura-vajuõih organizacija Jugoslavije, u znatno mawem broju odredaba, razume se, u ok-viru delokruga poslova koji im je raspodeqen tim zakonom prema osiguravajuõimorganizacijama.

U vezi sa izloÿenim kategorijama upravnih poslova zapaÿa se u posledwevreme kod nas poveõano interesovawe nauøne3), struøne i poslovne pravniøkejavnosti iz materije osigurawa za promene u oblasti osigurawa imovine i lica,øime je izvråavawe saveznog zakona, kao kategorije upravnog posla, izbilo u pr-vi plan.

3. Izvråavawe saveznog zakona

3.1. Za svrhu ovog rada, upravni posao - izvråavawe saveznog zakona - jestepraõewe stawa u oblasti osigurawa imovine i lica, kao i pravovremeno, taøno ipotpuno utvræivawe podataka i informacija o pojavama i problemima u ovoj ob-lasti. Ciq ovog upravnog posla mogao bi da bude, na nivou zakona, da se predloÿinovelirawe Zakona o osigurawu ili pak da se predloÿi da se donese novi zakoniz oblasti imovine i lica, a na planu podzakonske regulative Zakona o osigura-wu, ili da se predloÿi novelirawe vaÿeõih podzakonskih propisa ili pak da sepredloÿi donoåewe novih podzakonskih propisa. Dakle, savezno ministarstvonadleÿno za poslove finansija bilo bi najpozvanije4) da reaguje i na nivou zako-na i na nivou podzakonskog propisa pred Saveznom vladom, kao ovlaåõenim pred-lagaøem zakona u Saveznoj skupåtini odnosno donosiocem podzakonskih propisa.

3.2. Prateõi stawe u oblasti osigurawe imovine i lica pravniøka javnost jekandidovala pravna pitawa statusnog karaktera5) povodom noveliranog ølana 18.Zakona o osigurawu.

Prema ølanu 18. Zakona o osigurawu, iz osnovnog teksta tog zakona iz 1996.godine, savezno ministarstvo nadleÿno za poslove finansija je bilo poverenoupravno ovlaåõewe da utvræuje ispuwenost brojnih zakonskih uslova za osniva-we i rad osiguravajuõih organizacija, ali je noveliranim ølanom 18. tog zakonaiz 1999. godine proåireno ovlaåõewe tog ministarstva i na ocenu po pitawu da

3. Prof dr Predrag Åulejiõ: Predlog novih reåewa u Zakonu o osigurawu imovine i lica,"Pravni ÿivot" br. 10/2001., str. 707-713; Prof. dr Jovan Slavniõ: Zaåtita integ-riteta trÿiåta osigurawa, Paliõ, april 2002., u Zborniku radova na temu: "Novozakonodavstvo u osigurawu imovine i lica".

4. Dr. Jasna Pak: Drÿavna kontrola osnivawa i rada osiguravajuõih organizacija, "Pravniÿivot" br. 11/1997, str. 391-407.

5. Prof. dr Predrag Åulejiõ: Pravni problemi osigurawa kod nas, "Pravo i privreda" br.5-8/2001, str. 635-649.


li je opravdano da se osnuje upravo ta osiguravajuõa organizacija. Drugim reøima,noveliranim ølanom 18. Zakona o osigurawu nije viåe bilo dovoqno za izdavawedozvole podnosiocu zahteva da se utvrdi da su ispuweni brojni zakonski uslovi zaosnivawe i rad osiguravajuõe organizacije, odnosno nije viåe bilo dovoqno za-dovoqiti princip zakonitosti da bi se pozitivno reåio zahtev za davawe dozvo-le za osnivawe i rad osiguravajuõe organizacije, nego je uz princip zakonitostidodat i princip celishodnosti. Noveliranom ølanu 18. Zakona o osigurawu, zbogdopunskog principa celishodnosti, stavqene su dve vrste prigovora. Prvi pri-govor je istakao da je kod osnivawa naåih privrednih preduzeõa prihvaõen prin-cip zakonitosti uslova a ne princip celishodnosti. Drugi prigovor je glasio danovelirani Zakon o osigurawu nije propisao kriterijume po kojima se ceni"opravdanost osnivawa" osiguravajuõe organizacije. Uz ovaj drugi prigovor uka-zivano je na jedan primer iz zakonodavstva. Primer se odnosio na Zakon o slobod-nim zonama ("Sluÿbeni list SRJ", br. 81/94), gde je nadleÿnom saveznom mini-starstvu takoæe povereno da ceni opravdanost osinivawa slobodne zone, odnosnocelishodnost. Meæutim, u tom zakonu utvræeni su i kriterijumi za ocenu ekonom-ske opravdanosti osnivawa slobodne zone, øime je princip celishodnosti u tomzakonu bliÿe razraæen.

Pravna pitawa statusnog karaktera povodom noveliranog ølana 18. Zakona oosigurawu zaokruÿena su pred pravniøkom javnoåõu ocenom da se na ovaj naøinuvodi arbitrarnost prilikom reåavawa zahteva za davawe dozvole za osnivawe irad osiguravajuõe organizacije, uprkos prethodnog ispuwewa brojnih zakonskihuslova za pozitivno reåewe tog zahteva, a sve to ima za posledicu da se svrha ismisao voæewa upravnog spora dovodi u pitawe u sluøaju odbijawa zahteva odstrane saveznog ministarstva nadleÿnog za poslove finansija.

3.3. Za razreåewe pravnih pitawa statusnog karaktera pokrenutih povodomnoveliranog ølana 18. Zakona o osigurawu nije dovoqno imati u vidu samo mate-rijalno-pravne i srodne zakonodavno-pravne razloge, kao åto je to istaknuto uprethodnim redovima. Za razreåewe velikih ovlaåõewa saveznog ministarstvanadleÿnog za poslove finansija i obezbeæewe objektivnih pravnih pretpostav-ki da se zakonito raspravi ova stvar u upravnom postupku pred Saveznim sudom usluøaju negativnog reåewa, donetog iz osnova ølana 18. noveliranog Zakona oosigurawu, nuÿno je uzeti u obzir proceno-pravne razloge i elemente. Ti proce-sno-pravni razlozi i elementi nisu bili prisutni pred pravniøkom javnoåõuprilikom pokretawa pitawa u vezi sa noveliranim ølanom 18. tog zakona.

Pre svega, novelirani ølan 18. Zakona o osigurawu nije u tom zakonu usamqe-ni primer prisustva principa celishodnosti, odnosno diskrecione ocene, kojomraspolaÿe pri reåavawu upravne stvari savezno ministarstvo nadleÿno za po-slove finansija prema osiguravajuõim organizacijama. Pri vråewu aktuarskihposlova kontrole, zatim pri vråewu revizije, takoæe kao vida kontrole nad osi-guravajuõim organizacijama, Zakon o osigurawu je saveznom ministarstvu nad-leÿnom za poslove finansija dozvolio da vråi svoj izbor aktuara i da vråi svoj


(str. 87-94)

izbor revizora, uz primenu diskrecione ocene, odnosno bez definisanih krite-rijumima po kojim õe se vråiti takav izvor. Zakon o osigurawu sadrÿi i drugebrojne odredbe u kojima se upravna stvar reåava kombinovanom primenom prin-cipa zakonitosti i celishodnosti, odnosno slobodne ocene. Po sebi, ovlaåõeweu zakonu da se neka upravna stvar reåi uz primenu kombinovanih principa zako-nitosti i celishodnosti, odnosno slobodne ocene, ne øini tu stvar arbitrarnom,ni upravno ovlaåõewe u zakonu prevelikim i neuobiøajenim.

3.4. Uzroke navedenih i drugih spornih pravnih pitawa statusnog karakteratreba traÿiti u tome åto Zakon o osigurawu nije predvideo dvostepenost kodreåavawa upravne stvari u upravnom postupku. Kvantitativno posmatrano, Za-kon o osigurawu predvideo je znatno veõu ulogu drÿave u oblasti osigurawa imo-vine i lica od one uloge koju je drÿava imala po ranijem Zakonu o osnovama siste-ma osigurawa imovine i lica ("Sluÿbeni list SFRJ", br. 17/90 i 92/90 i "Sluÿ-beni list SRJ", br. 31/93), bez obzira ko u ime savezne drÿave vråi tu ulogu. Me-æutim, veõa ovlaåõewa drÿave nad osiguravajuõim organizacijama nisu praõewau Zakonu o osigurawu sa dvostepenoåõu reåavawa u upravnom postupku. U drugojpolovini HH veka doneti su i drugi brojni savezni zakoni iz privredne oblasti ukojima je upravna stvar postajala konaøno reåenom veõ u prvom stepenu, pa su za-konodavci redovno nezadovoqnu stranu upuõivali da svoja prava, obaveze i inte-rese åtite pred sudom u upravnom sporu. U grupu ovih zakona spada i Zakon o osi-gurawu.

4. Reåavawe u upravnoj stvari

4.1. Saglasno redosledu upravnih poslova iz ølana 107. stav 1. Ustava SRJ re-åavawe u upravnoj stvari je posebna kategorija upravnih poslova. Zakon o op-åtem upravnom postupku ("Sluÿbeni list SRJ", br. 55/96) nije definisao zna-øewe pravnog pojma upravne stvari. Stoga, neophodno je da se zbog sintagme - re-åavawe u upravnoj stvari - osvetli definicija upravne stvari. Jedna od najkra-õih definicija upravne stvari veli da je to pravna stvar6) u kojoj se neposrednomprimenom pravnog propisa reåava o nekom pravu, obavezi ili pravnom interesuodreæene stranke, ako za reåavawe te stvari nije nadleÿan sud. Druga defini-cija upravne stvari kaÿe da je to pojedinaøna ÿivotna situacija7) vanspornog ka-raktera, sa neposredno angaÿovanim javnim interesom, koju je na osnovu zakonaneophodno autoritativno i konkretno urediti, odnosno korektivno usmeritiweno pravno ureæivawe (po sluÿbenoj duÿnosti ili povodom zahteva stranke).Razume se, ima i drugih i drukøijih definicija pojma upravne stvari u nauci i uuporednom zakonodavstvu, ali su navedena dva, øini se, pouzdana da objasne onajdeo navedene sintagme koju matiøni zakon nije definisao.

6. Bogdan Majstoroviõ: "Komentar Zakona o opåtem upravnom postupku", VIII izdawe, Beo-grad, NIU Sluÿbeni list SFRJ, 1978., strana 6.

7. Zoran R. Tomiõ, isto, strana 272.


4.2. Prema osiguravajuõim organizacijama Zakon o osigurawu je konstituisanna modelu dozvole. To znaøi da je tim zakonom ovlaåõeno savezno ministarstvonadleÿno za poslove finansija da izdaje dozvolu za osnivawe i rad osiguravajuõeorganizacije, kao i da oduzima dozvolu za rad osiguravajuõoj organizaciji. I jednai druga dozvola predstavqa reåavawe u upravnoj stvari, odnosno i jedna i drugadozvola predstavqaju upravne akte.

Povodom noveliranom ølana 18. Zakona o osigurawu vaqa se podsetiti izpravne nauke da se slobodna ocena ugraæuje u odredbu zakona onda kada se radi oÿivotnoj situaciji8), koja je suptilna i delikatna, odnosno ispuwena u napred ne-predvidqivim ili promenqivim parametrima pa slobodna ocena donosiocuupravnog akta treba da omoguõi sagledavawe svih okolnosti (ekonomskih, poli-tiøkih, socijalnih, etiøkih i dr) te sredine i tog vremena za koje se upravni aktdonosi.

Da je kojim sluøajem u Zakonu o osigurawu ugraæena dvostepenost reåavawa uupravnom postupku, kao åto nije, primena principa celishodnosti, odnosno slo-bodne ocene kod upravnog akta, donetog na osnovu noveliranog ølana 18. tog zako-na, bila bi na proveri pred drugostepenom instancom. Ÿalbeni upravni postu-pak jeste garancija da õe se dva puta reåavati u istoj upravnoj stvari ili o istojÿivotnoj situaciji. Ÿalbeni upravni postupak jeste garancija prema javnom in-teresu, s jedne strane i s druge strane, garancija prema pravima i slobodama øove-ka i graæanina. Drugostepeni upravni organ bi vråio instancionu kontrolu pr-vostepenog upravnog organa i wegovog upravnog akta ne samo po pitawu principazakonitosti, nego i po pitawu celishodnosti, odnosno slobodne ocene. Docnije, uupravnom sporu granice ispitivawa slobodne ocene upravnog akta su znatno uÿe.

4.3. Razmatrawe pravnih pitawa statusnog karaktera, o kojima je ovde biloreøi, odvijalo se u uslovima stvarawa nove drÿave i istovremeno tranzicije pri-vrede i druåtva, ukquøujuõi i harmonizaciju naåeg zakonodavstva sa komunitar-nim pravom. Ciq harmonizacije9) propisa naåeg zakonodavstva sa komunitarnimpropisima nije unifikacija ili stvarawe jedinstvenih reåewa nacionalnogprava sa komunitarnim pravom, veõ samo pribliÿavawe ili usklaæivawe nacio-nalnih propisa sa onim reåewima koja su predviæena u komunitarnom pravu.Otuda, ne treba iskquøiti moguõnost da se nekom od narednih novela Zakona oosigurawu ili eventualno novim zakonom iz oblasti osigurawa imovine i licapredvide neki novi nadzorni ili kontrolni organ nad osiguravajuõim organiza-cijama, odnosno agencija ili woj sliøno telo sastavqeno od nezavisnih eksperataza pravo osigurawa.

Uostalom, u okviru delokruga pitawa koje je Zakon o osigurawu poverioUdruÿewu osiguravajuõih organizacija Jugoslavije da ih vråi kao javno ovlaå-õewe, to udruÿewe je postalo prvostepeni upravni organ, a savezno ministarstvo

8. Zoran R. Tomiõ, isto, str. 280-281. 9. Prof. dr Radovan Vukadinoviõ: Harmonizacija domaõeg prava sa pravnom regulativom

Evropske unije - nuÿnost ili potreba, "Pravo i privreda" br. 5-8/2001, str. 31-45.


(str. 87-94)

nadleÿno za poslove finansija je wegov drugostepeni upravni organ. Drugim re-øima, na osnovu ølana 118. stav 1. Ustava SRJ i u vezi sa ølanom 4. taøka 1. Zakonao opåtem upravnom postupku kad to udruÿewe reåava u upravnoj stvari, ono, kaoorganizacija kojoj je Zakonom o osigurawu povereno vråewe javnih ovlaåõewa,ima svojstvo prvostepenog upravnog organa koji vodi upravni postupak, odnosnoreåava u prvom stepenu u upravnoj stvari. Poåto nadzor nad radom tog udruÿe-wa u upravnim stvarima vråi savezno ministarstvo nadleÿno za poslove finan-sija po Zakonu o osigurawu, na osnovu ølana 12. Zakona o opåtem upravnom po-stupku to ministarstvo je drugostepeni upravni organ za navedeno udruÿewe. Za-kon o osigurawu poverio je uzak krug pitawa tom udruÿewu prema osiguravajuõimorganizacijama, pa je verovatno zato i svojstvo tog udruÿewa, kao prvostepenogupravnog organa za osiguravajuõe organizacije, nedovoqno prouøeno u sklopupravnih pitawa statusnog karaktera u oblasti osigurawa imovine i lica. Na ovose ukazuje samo radi stvarawa åto potpunije slike o postojawu, odnosno o nepo-stojawu primene naøela dvostepenosti reåavawa u upravnoj stvari u Zakonu oosigurawu.

4.4. Napomiwe se da iza izloÿene kritike u javnosti noveliranog ølana 18.Zakona o osigurawu stoje logiøno interesi za brÿim i lakåim ukquøewem sva-kog zainteresovanog na naåe trÿiåte osigurawa. S tim u vezi, u pravnoj naucipostoji glediåte10) o potrebi promena u Zakonu o osigurawu, jer i suåtinski isadrÿinski teÿi ka monopolisawu odnosa osigurawa, a ne teÿi privrednoj inormalnoj lojalnoj konkurenciji u oblasti osigurawa. Po ovom glediåtu naåipropisi o ovlaåõewima drÿave u osigurawu su takvi da ta ovlaåõewa drÿavetreba smawiti, vodeõi raøuna o specifiønostima vremena i posebnim intere-sima druåtva u datom trenutku. Posebno je ukazano kod ovog glediåta da nemaopasnosti da kod nas na trÿiåtu bude mnogo osiguravajuõih organizacija, odno-sno da kod nas ima mawi broj osiguravajuõih organizacija od onog broja koji bipospeåivao lojalnu konkurenciju. Prema tome, pokrenuta pravna pitawa statu-snog karaktera obuhvatila su brojne aspekte osigurawa imovine i lica, ali iefekte odsustva naøela dvostepenosti u reåavawu upravne stvari u Zakonu o osi-gurawu.

5.1. Åestogodiåwe iskustvo u izvråavawu Zakona o osigurawu imovine i li-ca i u reåavawu u upravnim stvarima, na osnovu ovlaåõewa iz tog zakona, ukaza-lo je na posledice nepostojawa naøela dvostepenosti u reåavawu u svim uprav-nim stvarima gde savezno ministarstvo nadleÿno za poslove finansija reåava uprvom stepenu.

10. Prof. dr Slavko Cariõ: Osigurawe - promene propisa, "Pravni informator" br. 5/2001,strana 75.


5. Zakquøak

5.2. Åestogodiåwe iskustvo u primeni Zakona o osigurawu imovine i licanedvosmisleno je potvrdilo da je tuÿba u upravnom sporu zamenila pravo na ÿal-bu protiv reåewa prvostepenog upravnog organa u liku saveznog ministarstvanadleÿnog za poslove finansija, pa je redovni sud pozvan da odluøuje o onome oøemu je trebalo, po naøelu dvostepenosti reåavawa u upravnoj stvari, da odluøujedrugostepeni upravni organ.

5.3. Stoga, neodloÿno je da se naøelo dvostepenosti u reåavawu u upravnimstvarima ugradi konaøno u zakon kojim se reguliåe osigurawe imovine i lica,bez obzira da li õe u tom organu kontrolu ili nadzor nad osiguravajuõim organi-zacijama u ime drÿave da vråi neko ministarstvo, agencija za nadzor ili nekodrugo kontrolno, odnosno nadzorno telo sastavqeno od eksperata za pravo osigu-rawa.

1_Katarina Damjanovic.fm; str. 95

Mr Katarina Damñanoviõ,istraÿivaø, G17 Institut UDK 347.77

Komunitarni ÿig

I Odreæivañe problema

1. Opåte je prihvaõeno stanoviåte da inventivni ili kreativni napori pre-duzeõa ili pojedinaca zasluÿuju priznañe i øine legitimnom ñegovu pravnu zaå-titu. Moÿe se konstatovati da se ukupni ekonomski napredak upravo zasniva narazvoju tehnologije i kreativnim naporima, pa ñihovo ohrabrivañe i izbega-vañe parazitskih ponaåaña, predstavça naøin da se obezbedi zdrava i lojalnakonkurencija na trÿiåtu. Zato, a priori, u pravu EU, øiji je osnovni ciç razvojunutraåñeg trÿiåta i zaåtita slobodne konkurencije, ne bi trebao da postojiantagonizam izmeæu zaåtite prava intelektualne svojine kao liønih prava i na-vedenih principa. Tako i ÿig, zahvaçujuõi individualizaciji koju donosi proiz-vodima, predstavça faktor trgovinskog dinamizma i zaåtite potroåaøa i nemoÿe biti u suprotnosti sa osnovnim ciçevima EU.

Kada je reø o izvorima komunitarnog prava potrebno je istaõi da Rimskiugovor ne sadrÿi nijednu odredbu kojom bi se ograniøila nadleÿnost drÿavaølanica u ovoj oblasti, veõ nasuprot tome ,ona ostaje iskçuøiva. Naime, ølan 295(ex. 222) koji se nalazi u Opåtim i zavrånim odredbama predviæa da Ugovor «niu øemu ne prejudicira reÿim vlasniåtva u drÿavama ølanicama».1) Ne ulazeõi upravnu prirodu ovih prava, koja je kontrovezna u doktrini2) i Sud Pravde je,

1. Teks ølanova Rimskog ugovora: Les traites de Rome, Maastricht et Amsterdam, u „Textescompares, La documentation Francaise“, Paris, 1998, str.197.

2. Viåe o ovom pitañu kod J. Schapira, G. Le Tallec, J.-B. Blaise, L. Idot: «Droit europeen desaffaires», 5 izdañe, Tome I, Themis, Paris, 1999.


upravo u pogledu koriåõeña prava na ÿig, izriøito ustanovio primenu ølana222.3) Joå jedan ølan Rimskog ugovora, ølan 30 (ex. 36) reguliåe ovo pitañe namnogo eksplicitniji naøin jer u svojoj prvoj reøenici predviæa da dispozicijeølanova 28 i 29 (koji se odnose na eliminisañe kvantitativnh ograniøeña, a na-roøito mera sa istim efektom) «ne øine prepreku zabranama ili restrikcijamauvoza, izvoza ili tranzita, koje su opravdane iz razloga...zaåtite industrijskeili trgovaøke svojine»4) i time daje prioritet pravima industrijske svojine.

2. Veõina nacionalnih zakonodavstava drÿava ølanica EU priznaje i åtitirazliøite oblike industrijske i trgovaøke svojine i to kao prava zakonskog mo-nopola praõena tuÿbom za falsifikovañe. Tako, opåte je prihvaõeno reåeñeda ÿig predstavça znak øiji je ciç razlikovañe proizvoda ili usluge odreæenogpreduzeõa. Ovakva definicija pretpostavça dvostruku funkciju ÿiga: pre svegadistinktivnu, jer on identifikuje i izdvaja proizvod koji ga nosi i funkcijuindikacije porekla proizvoda jer potroåaøi znaju da proizvodi koji nose istiÿig imaju isto poreklo. Ÿig je, pre svega, znak upuõen klijenteli ili korisni-cima i nije vezan samo za jedan odreæeni proizvod, veõ nasuprot tome, pokriva øi-tavu gamu proizvoda, åto znaøi da on pre svega predstavça znak porekla proizvo-da i identifikacije proizvoæaøa. Pravo na ÿig, priznato titularu u svakoj dr-ÿavi ølanici EU, smatra se za ekskluzivno pravo koriåõeña, koje se prostirena celokupnoj nacionalnoj teritoriji.

Meæutim, princip teritorijaliteta prava znaøi i da se ono zaustavça nagranicama drÿave koja je dodelila pravo na ÿig. Zaåtita prava na ÿig, obezbeæe-na tuÿbom za falsifikat, je isto tako ograniøena na nacionalnu teritoriju nakojoj je ÿig registrovan. Titular ÿiga registrovanog u viåe drÿava je titularonoliko ÿigova i razliøitih prava na ÿig koliko je registracija postigao u raz-liøitim drÿavama. To istovremeno znaøi da se putem tuÿbe za falsifikat, titu-lar prava moÿe suprotstaviti tome da proizvodi sa ÿigovima koji dolaze iz dru-gih zemaça ølanica Unije, ulaze na trÿiåte pojedinih drÿava ølanica. Ali tuse pojavçuje i osnovni problem spreøavña slobodne cirkulacije roba unutar je-dinstvenog trÿiåta5).

3. Uprkos zajedniøkim taøkama, zakonodavstva drÿava ølanica poseduju i zna-øajne razlike. To je izvor nejednakosti u konkurenciji na jedinstvenom trÿiåtu,jer odreæivañe distinktivnog karaktera znaka varira od jedne zemçe do druge.Pluralitet pravnih poredaka tako je dozvoçavao koegzistenciju sliønih ÿigovau EU, pa su zloupotrebe bile velike. Tako je jedinstveno regulisañe ovog pravana komunitarnom nivou postalo neophodno i hitno. Pre svega, stvarañe jedin-stvenog naøina zaåtite omoguõuje raiconalizaciju naøina zaåtite: umnoÿavañeprocedure dobijaña ÿigova i nacionalnih zaåtita zameñeno je jedinstvenom

3. Presuda Grundig-Consten, CJCE 56 i 68/64m Rec. 429, od 13. jula 1966.4. Les traites de Rome, Maastricht et Amsterdam, op. cit. str 67.5. Viåe o tome kod: Ch. Gavalda, G. Parleani: «Droit communautaire des affaires», Litec, Paris.

1988.

97Katarina Damñanoviõ: Komunitarni ÿig (str. 95-106)

prijavom birou, åto je omoguõilo dobijañe ÿiga koji vaÿi na teritoriji celeUnije i åtiti se prema jedinstvenom zakonodavstvu. Smatralo se takoæe, da õe setime postiõi, u meri u kojoj õe nacionalni ÿigovi biti pretvoreni u komunitar-ne ÿigove i u kojoj õe novi ÿigovi biti registrovani kao komunitarni, izbega-vañe moguõih konflikta u unutraåñim granicama Unije.

Problem je reåen usvajañem Uredbe o komunitarnom ÿigu od 20 decembra1993.6), a u pogledu nacionalnih zakonodavstava, Direktive od 21 decembra 1988koja ima za predmet pribliÿavañe zakonodavstava drÿava ølanica u oblasti ÿi-gova7). Ovi tekstovi øine jednu kompleksnu i neodvojivu celinu zasnovanu na øe-tiri osnovna elementa: harmonizaciji nacionalnih zakonodavstava øiji je pred-met zaåtita ÿiga na teritoriji svake drÿave ølanice, ustanovçavañu reÿimazaåtite za ukupnu teritoriju Unije, stvarañu veze izmeæu komunitarne zaåtitekoja se predlaÿe preduzeõima i mehanizma meæunarodnog registrovaña ÿigova,primeni specifiønih carinskih mera koje su nameñene borbi protiv falsifi-kovaña proizvoda obeleÿenih ÿigom. Od trenutka kada je reÿim komunitarnogÿiga bio ustanovçen, preduzeõa raspolaÿu sa izborom izmeæu zaåtite ñihovihÿigova po nacionalnoj i po komunitarnoj proceduri. Øak je dozvoçeno da ona mo-gu, ako ÿele, da kumuliraju dva tipa zaåtite i da budu titulari za isti znak i zaisti proizvod ili uslugu, nekada komunitarnog ÿiga i istovremeno jednog iliviåe nacionalnih ÿigova u razliøitim drÿavama ølanicama. Tako nacionalniÿigovi ostaju na snazi u drÿavama ølanicama.

4. Potreba intervencije od strane EZ u ovoj oblasti prepoznata je vrlo ra-no8);joå od 1964. godine, preduzeti su radovi na projektu konvencije o evropskomÿigu. Oni su prekinuti nekih desetak godina i nastavçeni 1973. nakon inicija-tive francuske vlade. Komisija je Savetu, 1980. godine, predloÿila direktivu zaharmonizaciju nacionalnih zakonodavstvava i uredbu o komunitarnom ÿigu. Sa-vet je uspeo da usvoji direktivu o harmonizaciji 21. decembra 1988. (Direktivabr.89/104 JOCE L40 od 11. feburara 1989.) i nekoliko godina kasnije Uredbu iz1993. Na osnovu ovog posledñeg teksta komunitarni ÿigovi mogu da budu regi-strovani od 1. januara 1996. kod posebnog biroa koji je formiran u tu svrhu i naz-van «Biro za harmonizaciju u unutraåñem trÿiåtu» (u daçem tekstu «Komuni-tarni biro za ÿigove»). Komisija je usvojila i razliøite mere za izvråavañeovih dokumenata i fiksirala nivo taksi za registraciju.

II Komunitarni ÿig i obaveze iz meæunarodnih konvencija

1. Kada je reø o odnosu komunitarnog i meæunarodnog ÿigovnog prava, neop-hodno je napomenuti da, iako EU nije ugovorna strana Pariske konvencije za zaå-

6. Uredba br. 40/94 Saveta od 20. decembra 1993, JOCE, L11 od 14. januara 1994.7. Direktiva br.89/104 Saveta od 21. decembra 1988, JOCE, L40 od 11. februara 1989.8. Detaçno o donoåeñu dokumenata u: »Dictionnaire Permanent Deoit Europeen des Affaires»,

Feuillets 40 (1. april 1999.) 1897-1914A


titu industrijske svojine od 20. marta 1883., ali to jesu ñene drÿave ølanice,di-rektiva i uredba vode raøuna o ñenom poåtovañu . U obrazloÿeñu direktive ka-ÿe se «da je neophodno da dispozicije ove direktive budu u potpunom skladu sa di-spozicijama Pariske konvencije»9). Takoæe treba naroøito naglasiti da i direk-tiva i uredba predviæaju zaåtitu øuvenih ÿigova u smislu ølana 6 bis Pariskekonvencije. Isto tako, uredba pruÿa moguõnost svakom fiziøkom ili pravnomlicu iz zemaça ølanica Pariske unije, da bude titular komunitarnog ÿiga, a pr-voj prijavi ÿiga u ovim zemçama daje prioritet od åest meseci u skladu sa reåe-ñima Konvencije.

2. Meæunarodnim obavezama drÿava ølanica pridruÿuju se i one koje je ugo-vorila sama Unija. Tu se pre svega radi o obavezama sadrÿanim u ugovorima koji-ma su zakçuøeni meæunarodni pregovori u okviru Urugvajske runde (1986-1994) igde je Unija bila ugovorna strana10). Meæu ovim ugovorima, Sporazum o trgovin-skim aspektima prava intelektualne svojine odreæuje razliøita pravila koja setiøu prava na ÿig11). Iako je reø o istovrsnim reåeñima kao u Direktivi iUredbi, ovaj ugovor je potpisan da bi se ispoåtovala odredba o nacionalnomtretmanu predviæenom u ølanu 3 TRIPS-a, a u istom ciçu uøiñena je i izmenauredbe o komunitarnom ÿigu i to Uredbom 3288/94 od 22. decembra 1994.12). Izme-ne se odnose na lica koja mogu biti titulari komunitarnog ÿiga, kao i na pravakoja se vezuju na zahtev za registraciju koji deponuju ove osobe. Drÿavçani øla-nice Svetske trgovinske organizacije, mogu biti titulari komunitarnog ÿigabez obzira da li su te drÿave potpisale Parisku konvenciju. Takoæe, deponovañeÿiga u jednoj od drÿava ølanica Svetske trgovinske organizacije, baå kao i de-ponovañe u drÿavama Pariske Unije, daje pravo prioriteta od åest meseci u pog-ledu deponovaña komunitarnog ÿiga. Osim toga, u ølanu 23 stav 2 TRIPS-a, uvedenje novi razlog potpunog odbijaña registrovaña komunitarnog ÿiga. Tako õe bitiodbijena registracija ÿiga za vina i alkoholna piõa koji se sastoje od geograf-skih indikacija øiji je ciç da se identifikuju ovi proizvodi, uvek kada oni nepotiøu sa tog podruøja.

III Harmonizacija nacionalnih zakonodavstava u oblasti ÿigovnog

prava – Direktiva 89/104 od 21. decembra 1988.

Ovu Direktivu, koja je stupila na snagu 31. decembra 1992., Savet je usvojio naosnovu ølana 100 A Rimskog ugovora. Rok za unoåeñe u zakonodavstva drÿavaølanica istekao je 1996. godine, a nove ølanice Austrija, Finska i Åvedska su jeprihvatile kao deo acquis communautair-a iz domena ustanovçavña Evropskogekonomskog prostora.

9. Direktiva 89/104, op. cit.10. Odluka Saveta od 22 decembra 1994, JOCE L336 od 23. decembra 1994.11. Ølanovi 15 do 21 ugovora TRIPS potpisanog u Marakeåu 15. aprila 1994.12. JOCE L349 od 31. decembra 1994.


Ona se primeñuje iskçuøivo na nacionalna zakonodavstva koja reguliåu re-gistrovane ÿigove (tako da ÿigovi zaåtiõeni na osnovu koriåõeña ne ulaze upoçe ñene primene) i na ÿigove koji su predmet meæunarodne registracije i kojisvoje efekte proizvode u nekoj od drÿava ølanica. Isto vaÿi i za nacionalne di-spozicije o nelojalnoj konkurenciji i zaåtiti potroåaøa . Ñenu sadrÿinu øinimaterijalno pravo o ÿigovima, jer nije predviæena harmonizacija nacionalnihpravila o proceduri registracije.

a) Predmet. Direktiva se primeñuje na ÿigove bez obzira kada su depono-vani ili registrovani, ali predviæene su i razliøite norme kojima se drÿavamaølanicama omoguõuje da nastave da primeñuju svoja ranija zakonodavstva na ÿigo-ve øiji je datum deponovaña raniji od stupaña na snagu nacionalnih dispozicijaza primenu direktive.

b) Sadrÿina harmonizacije. Direktiva sadrÿi uniformnu definiciju zna-kova koji mogu biti zaåtiõeni kao ÿig. Ova definicija omoguõuje zaåtitu vrloåirokog spektra znakova: naime svaki znak moÿe predstavçati ÿig ukoliko mo-ÿe da bude grafiøki predstavçen i ukoliko se na osnovu ñega mogu razlikovatiproizvodi i usluge jednog preduzeõa od onih drugog preduzeõa. U tom smislu datisu i odreæeni primeri: reøi, crteÿi, slova, forma proizvoda itd. Boje i ñihovekombinacije kao i zvukovi iako nisu pomenuti izriøito ipak mogu predstavçatipredmet zaåtite.

Direktiva sadrÿi i razloge javnog interesa za odbijañe registracije ili po-niåtaj ÿiga13), koji su iscrpno navedni kako drÿave ølanice ne bi predviæaledodatne razloge. Meæutim, ñima je dozvoçeno da uvedu ili zadrÿe u svojim zako-nodavstvima razloge koji su vezani za domene koji nisu predviæeni harmoniza-cijom, kao åto je nacionalnost ili prebivaliåte titulara ÿiga, plaõañe taksiili obnavçañe registracije. Drÿave ølanice su obavezne da u svojim zakonimapredvide i tzv.» klasiøne» razloge, a to su da ÿig nema distinktivnu crtu, da jesuprotan javnom redu i dobrim obiøajima, da moÿe da dovede javnost u zabludu oproizvodu ili usluzi, da sadrÿi grb, zastavu ili druga obeleÿja drÿave ili me-æunarodne organizacije, ili znake øija je zaåtita ureæena ølanom 6 Pariske kon-vencije.

c) Reåavañe sukoba. U sluøaju identiønosti sa ranije postojeõim znakovimazaåtita je apsolutna u smislu da postojañe rizika od zabune kod potroåaøa nemora da se ustanovçava. U sluøaju sliønosti izmeæu znakova proizvoda i uslugazaåtita je, naprotiv, uslovçena postojañem rizika zabune u javnosti, a teret do-kazivaña regulisan je dispozicijama nacionalnih prava. Direktiva ne daje defi-niciju rizika zabune, ali u ñenom obrazloÿeñu se nalaze razlozi koji mogu uti-cati, u svakom konkretnom sluøaju , na odluku o postojañu ovog rizika. Reø je o øu-venosti ÿiga na trÿiåtu, stepenu sliønost izmeæu znakova ili izmeæu proizov-da, itd.Konkretne sluøajeve reåava Sud pravde. Najzad, direktiva nabraja i druge

13. Ølan 3 Direktive.


kategorije ranije postojeõih distinktivnih znakova14), øije postojañe moÿe dadovede do odbijaña registracije ili poniåtavaña ÿiga. Meæutim, oni su fakul-tativni pa drÿave ølanice mogu da ih zadrÿe ili uvedu u svoje zakonodavstvo a tosu øuveni nacionalni ÿigovi, neregistrovani ÿigovi, uopåteno govoreõi svaprava industrijske svojine, kolektivni i individualni ÿigovi øija je zaåtitaistekla i ÿigovi koji se koriste u inostranstvu kada je potoñi zahtev za ÿiguøiñen nesavesno.

d) Sadrÿina prava.. Registrovani ÿig obezbeæuje svom titularu ekskluzivnopravo koje mu, u odsustvu ñegove saglasnosti, pruÿa moguõnost da zabrani treõimlicima koriåõeñe znaka u poslovnim aktivnostima. Direktiva daje primererazliøitih naøina zabrañenog koriåõeña koja proizilaze iz tog ekskluzivnogprava: reklama, isti naøin koråiõeña ÿiga, utiskivañe ÿiga, uvoz i izvoz pro-izvoda sa datim ÿigom15). Ovde je vaÿno napomenuti da ovo pravo nije neograni-øeno jer je istovremeno predviæen i princip komunitarnog iskoriåõavaña pra-va16), åto znaøi da, øim se proizvod pod odreæenim ÿigom i to od strane samog ti-tulara ili sa ñegovom saglasnoåõu, stavi u promet u jednoj drÿavi ølanici Uni-je, titular se viåe ne moÿe protiviti komercijalizaciji ovog proizvoda u Unijia naroøito ne moÿe viåe spreøavati ñihov uvoz u neku drugu drÿavu ølanicu.Ovim je direktiva potpuno usaglaåena sa praksom Suda pravde na osnovu ølanova28 (ex. 30) i 30 (ex. 36) Rimskog ugovora. Meæutim, ona dozvoçava da se na osnovulegitimnih razloga moÿe opravdati derogacija iskoriåõavaña dodeçenog pra-va, naroøito u sluøaju kada su proizvodi izmeñeni ili modifikovani nakon ñi-hovog stavçaña na trÿiåte.

e) Licence17). Ovaj domen u stvarnosti spada u ugovornu slobodu pod rezerva-ma ølanova 81 i 82 (ex. 85 i 86) Rimskog ugovora o slobodnoj konkurenciji18), koji-ma se zabrañuju dogovori izmeæu preduzeõa i zloupotreba dominantnog poloÿaja.Izmeæu ostalog, ovaj ølan predviæa razliøite forme licenci i iscrpno nabrajasluøajeve u kojima titular ÿiga moÿe da se poziva na svoja prava protiv nosiocalicence koji prekråi neku od klauzula ugovora, npr. trajañe i teritorija licen-ce, koriåõeni znak, priroda i kvalitet proizovoda i usluga. U svim ovim sluøa-jevima, titular ÿiga moÿe da tuÿi nosioca licence za falsifikat.

f) Sankcije za nekoriåõeñe.Titularu se mogu oduzeti prava ukoliko ÿig nekoristi neprekidno pet godina19).Direktiva predviæa i precizna pravila u slu-øaju zapoøiñaña ili ponovnog ozbiçnog koriåõeña nakon ulagaña zahteva za

14. Ølan 4.15. Ølan 5 stav 3.16. Viåe o ovom principu kod: U. Schatz «Epuisement des droits conferes par le brevet et

contrefacon», Rev. Europ. 1969 i G.Bonet «Proprietes intellectuelles», RTDE, br.1, 2000.17. Ølan 8.18. Viåe o odnosu licenci ÿigova i pravila o konkurenciji kod: R. Joliet »La licence de

marque et le droit europeen de la concurrence», ETDE, 1984, R. Jaume «Accords de licences etregles de concurrence», RMC 1972 i J.J. Burst «marque», Rep. Communautaire, Dalloz 1998.

19. Ølan 12 stav 1.


oduzimañe prava.Meæutim, titular moÿe da dokazuje postojañe ozbiçnih razlo-ga za nekoriåõeñe, a sud õe o tome odluøivati prema okolnostima svakog kon-kretnog sluøaja. Moguõe su i druge sankcije20) u ciçu uklañaña , ulagañem sud-ske ili administrativne tuÿbe, efekata ranijeg ÿiga koji je u sukobu sa kasni-jim ÿigom i to u sledeõim sluøajevima: zahtev za poniåtaj kasnijeg ÿiga, regi-strovañe kasnijeg ÿiga, tuÿba za falsifikat protiv kasnijeg ÿiga kada je onustanovçem putem izuzetka kojim je titular ranijeg ÿiga mogao da bude liåensvojih prava zbog nekoriåõeña. U pogledu obaveze ølanica za izricañe sankcijazbog nekoriåõeña Direktiva21) pravi razliku u odnosu na to da li su dispozi-cije o tome postojale ili ne u nacionalnim zakonodavstvima pre stupaña na sna-gu normi kojima je izvråena harmonizacija sa ñenim pravilima. Ukoliko jesu,period od pet godina se poklapa sa periodom nekoriåõeña, øime je izbegnuto ne-kaÿñeno produÿeñe perioda nekoriåõeña. U suprotnom, period od pet godinaraøunaõe se najranije od dana stupaña na snagu nacionalnih dispozicija za harmo-nizaciju.

IV Komunitarni ÿig - Uredba 40/94 Saveta od 20. decembra 1993.22)

g) Odnos sa komunitarnim ÿigom. Reåeña Direktive usklaæena su sa dispo-zicijama o komunitarnom ÿigu. Ovi ÿigovi koji, prema definiciji vaÿe za øita-vu teritoriju Unije treba da drÿavama ølanicam sluÿe kao razlog niåtavostiili odbijaña registracije nacionalnih ÿigova ili zahteva za nacionalne ÿigo-ve, pod uslovom da datum deponovaña iste bude kasniji od one komunitarnog ÿiga.Meæutim, prisutan je i princip primata nacionalnih ÿigova povezanih sa komu-nitarnim, jer se preduzeõima, buduõim titularima komunitarnih ÿigova, ÿelelapruÿiti moguõnost da se, ukoliko to ÿele, odrektnu zaåtite identiønih nacio-nanih ÿigova øiji su titulari, a da pri tome, u pogledu treõih lica, ne izgube udrÿavi ølanici u pitañu beneficiju ranije prijave koja je vezana za nacionalneÿigove.

Ova Uredba izmeñena je Uredbom br. 3288/94 od 22. decembra 1994.23) Ona sezasniva se na ølanu 308 (ex. 235) Rimskog ugovora i na tumaøeñu Suda pravde daUnija moÿe na osnovu ñega da stvara nove oblike industrijske svojine koja õeimati primat u odnosu na nacionalna prava. Ova uredba sadrÿi i materijalne iprocesne norme u oblasti komunitarnog ÿiga24). Kasnije izmene uøiñene su dabi se usaglasila sa obavezama koje su Unija i drÿave ølanice preuzele u okviruTRIPS sporazuma.

20. Ølan. 11.21. Ølan.10 stav 4.22. JOCE L11 od 14. januara 1994.23. JOCE L349 od 31. decembra 1994.24. Detaçnije o komunitarnom ÿigu: E. Gastinel «La marque communautaire», L.G.D.J., Paris,

1998.


a) Predmet. Uredba se odnosi na komunitarni ÿig gde je osnovno pitañeuoøavaña sliønosti i razlika u odnosu na nacionalne ÿigove. Pre svega, moÿemozakçuøiti da je ñihova funkcija ista - razlikovañe proizovda ili usluga jednogod onih drugog preduzeõa; svaki znak koji je podoban za grafiøku prezentacijumoÿe predstavçati komunitarni ÿig25) baå kao i nacionalni; moÿe biti indi-vidualni ili kolektivni ÿig; u odnosu na treõa lica,naroøito ako doæe do fal-sifikovaña, komunitarni ÿig daje ista prava kao i nacionalni.

Meæutim, komunitarni ÿig se razlikuje od nacionalnih po tri karakteri-stike. On mora biti registrovan kod Biroa za harmonizaciju u unutraåñem tr-ÿiåtu koji je organ Unije i ima svojstvo pravnog lica i to prema proceduripredviæenoj u Uredbi. Suprotno nacionalnim ÿigovima, komunitarni ÿig pro-izvodi svoje efekte na øitavoj teritoriji EU, odnosno na ukupnim teritorijamadrÿava ølanica. Najzad, nakon jedinstvene procedure koja se odvija samo pred jed-nim organom, titular komunitarnog ÿiga raspolaÿe pravima koja vaÿe na ukup-noj teritorijiUnije i to predstavça unitarni ili jedinstveni karakter ovogprava.

Uredba pojam titulara definiåe na veoma åirok naøin26), i to kao svakofiziøko ili pravno lice drÿavçanin neke drÿave ølanice Zajednice, drÿaveølanice Pariske konvencije ili ølanice Svetske trgovinske organizacije. Iosobe sa prebivaliåtem u ovim zemçama imaju isti tretman.Registracija komu-nitarnog ÿiga vaÿi 10 godina od datuma predaje prijave i moÿe biti produÿa-vana na periode od 10 godina, a registrovani ÿig ne moÿe biti meñan osim kadaje reø o naznaøeñu imena ili adrese titulara koji ÿig sadrÿi.Predviæena je mo-guõnost deponovaña kolektivnih komunitarnih ÿigova i to za grupe kao åto suudruÿeña proizvoæaøa, fabrikanata itd.

Kao predmet vlasniåtva komunitarni ÿig je podvrgnut nacionalnom pravudrÿave ølanice u kojoj titular ima svoje sediåte ili prebivaliåte ili u odsu-stvu toga, boraviåte i moÿe predstavçati predmet prenosa nezavisno od predu-zeõa titulara. Svi akti koji se tiøu ÿiga kao åto je prenos, ustanovaçavañe re-alnih prava ili licence, ne mogu se osporavati treõim licima do upisa u komu-nitarni registar.

b) Sadrÿina prava.Prava koje dobija titular komunitarnog ÿiga regulisanoje iskçuøivo Uredbom Saveta i Komisije. U suprotnom i osim izuzetaka predvi-æenih u Uredbi, naroøito u pogledu definicija sankcija koje se mogu primeñi-vati za falsifikovañe prava, prava titulara komunitarnog ÿiga nisu defini-sana nacionalnim zakonodavstvima, i to mu daje autonomni karakter.

Ipak, od principa jedinstvenosti i autonomnosti komunitarnog ÿiga posto-je izuzeci, a to je pre svega odsustvo uniformnih sankcija. Naime, Uredba defi-niåe pravo koje dodeçuje komunitarni ÿig u pogledu treõih lica, sadrÿi i di-spozicije koje se odnose na koriåõeñe tuÿbe za falsifikat pred sudovima dr-

25. Ølan 4.26. Ølan 5.


ÿava ølanica, ali zato ne odreæuje sankcije ili privremene i zaåtitne mere kojebi se primeñivale u sluøaju falsifikovaña komunitarnog ÿiga, veõ nadleÿ-nost vraõa nacionalnim zakonodavstvima.

Najzad, vaÿan izuzetak27) uveden je u ciçu zaåtite malih i sredñih preduze-õa titulara ranijih nacionalnih prava i omoguõavaña da komunitarni ÿig nasta-vi da bude registrovan uprkos postojañu konflikta sa starijim nacionalnimpravom. Postoji moguõnost da se, na osnovu nacionalnih dispozicija koje se pri-meñuju u jednoj drÿavi ølanici a koja vreæaju ranije nacionalno pravo, sudskimputem traÿi zabrana koriåõeña komunitarnog ÿiga na teritoriji drÿave øla-nice u pitañu i to samo na osnovu nacionalnih dispozicija. U tom sluøaju, komu-nitarni ÿig ostaje registrovan, ali mu je zabrañeno koriåõeñe u jednoj ili vi-åe drÿava ølanica, a da titular ranijeg nacionalnog prava ne mora da osporavavalidnost komunitarnog ÿiga na osnovu komunitarnog prava.

Nadaçe, titular ovog prava moÿe treõim licima da zabrani koriåõeñeidentiønog znaka sa komunitarnim ÿigom za identiøne proizvode i usluge; iden-tiønog znaka za proizvode ili usluge koji su sliøni ili sliønog znaka za iden-tiøne proizovde i usluge; identiønog ili sliønog znaka za proizvode i usluge ko-ji nisu sliøni kada je reø o øuvenom ÿigu i koji zbog toga ima åiroku zaåtitukoja obuhvata sve proizvode i usluge. Zbog unitarnog karaktera ovog ÿiga, do-voçno je da razlog za poniåtaj postoji samo u jednoj drÿavi ølanici. Nadaçe,kao i za nacionalne ÿigove, a suprotno ameriøkom pravu, prethodno koriåõeñeznaka nije uslov registrovaña komunitarnog ÿiga. Kao i kod nacionalnih ÿigo-va i pod istim uslovima ozbiçno koriåõeñe znaka tokom pet godina nakon regi-stracije je uslov da bi se izbeglo eventualno oduzimañe prava na zaåtitu.

v) Postupak zaåtite. Prijava komunitarnog ÿiga deponuje se, prema izbo-ru, ili kod komunitarnog biroa ili kod ovlaåõenog zavoda zemçe ølanice. Zah-tev za registraciju mora da sadrÿi sledeõe elemente28): molbu za registrovañekomunitarnog ÿiga, identifikaciju prijavioca, listu usluga i proizvoda za kojese registracija traÿi, reprodukciju ÿiga. Prijavu podnosi ili sam prijavilacili ñegov zastupnik koji je ovlaåõen od strane Biroa. Kada deponuje prijavu bu-duõi titular uÿiva pravo prvenstva åest meseci od datuma prve prijave, pri øe-mu vaÿi pravilo prioriteta u sluøaju meæunarodne izloÿbe ili sajma. Najzad,prijavilac komunitarnog prava koji je isotvremeno titular identiønog nacio-nalnog ÿiga, moÿe traÿiti da, za komunitarni ÿig, vaÿi datum prijave idetniø-nog nacionalnog ÿiga øiji je titular. Ovde je reø o novom pojmu øiji je ciç da sepreduzeõima koja hoõe da registruju komunitarni ÿig omoguõi da napuste svojenacionalne ÿigove øiji su titulari bili u drÿavama ølanicama

Takse za podnoåeñe prijave moraju biti plaõene u roku od mesec dana nakondeponovaña konstitutivinih elemenata prijave. Nakon izdavaña datuma prijaveBiro prisupa ispitivañu postojeõih komunitarnih ÿigova i izveåtaj o tome do-

27. Øanl 106.28. Øl. 26.


stavça prijaviocu. Osim toga Biro informiåe titulare ranijih komunitarnihÿigova o objavçivañu zahteva kako bi mogli da preduzemu odgovarajuõe korake,npr. da se suprotstave registraciji. Nakon ove faze Biro pristupa ex officio ispi-tivañu razloga za odbijañe registracije. Posledica jedinstvenog karaktera ko-munitarnog ÿiga je da je za odbijañe registracije dovoçno da samo jedan od uslovane bude ispuñen u jednoj drÿavi ølanici. U roku od tri meseca nakon objavçi-vaña zahteva moÿe se pokrenuti postupak za spreøavañe registracije i to odstrane titulara ranijeg prava29). Ukoliko ne doæe do osporavaña ÿiga ili uko-liko je tuÿba odbijena, doõi õe i do konaøne registracije nakon plaõaña takse uroku od dva meseca.

d) Sudska kontrola30). Ovu kontrolu vråi u prvom stepenu Tribunal prvogstepena, a Sud pravde moÿe zasedati u drugom stepenu po ÿalbi na odluku prvo-stepenog suda. Postupak pred prvostepenim sudom mora se pokrenuti u roku oddva meseca od notifikacije odluke odeçeña za sporove.

Kada je reø o nadleÿnosti nacionalnih sudova u oblasti falsifikovaña ko-munitarnih ÿigova, potrebno je naglasiti da su prema ølanu 90 Uredbe Savetasudski postupci koji se tiøu komunitarnog ÿiga podvrgnuti dispozicijama Kon-vencije o sudskoj nadleÿnosti i izvråeñu sudskih odluka u graæanskim i pri-vrednim stvarima .Drÿave ølanice treba da odrede specijalizovane nacionalnesudove « za komunitarne ÿigove prvog ili drugog stepena», koji imaju ekskluziv-nu nadleÿnost za sve tuÿbe za falsifikat komunitarnog ÿiga. Ona se moÿe ulo-ÿiti nadleÿnom sudu drÿave ølanice gde tuÿeni ima prebivaliåte, a ukolikoga nema u Uniji onda u zemçi gde ima boraviåte, ukoliko ga nema onda sudu koji jeteritorijalno nadleÿan u drÿavi ølanici gde tuÿilac ima prebivaliåte iliboraviåte. Ukoliko to nije sluøaj, nadleÿan je sud drÿave ølanice gde biro imasediåte; ili sud drÿave ølanice gde je falsifikovañe izvråeno. U prvom slu-øaju sud je nadleÿan da odluøuje o radñama falsifikovaña uøiñenim na celoj te-ritoriji Unije, a u drugom samo u drÿavi ølanici u kojoj se nalazi.

V. Stañe usklaæenosti jugoslovenskog zakonodavstva

SRJ je kandidat za zakçuøivañe Sporazuma o stabilizaciji i pridruÿivañuEU od Zagrebaøkog Samita 2000. godine. U tom ciçu neophodno je bez odlagañapristupiti harmonizaciji domaõeg zakonodavstva sa pravom EU i pripremañu zapotpuno prihvatañe acquis communautair-a. Veliki znaøaj u ovoj oblasti kao mo-del u tehniøko-pravnom smislu ima Bela kñiga o pripremi pridruÿenih zemaçacentralne i istoøne Evrope za integraciju u unutraåñe trÿiåte31), u kojoj suidentifikovane oblasti i kojima je neophodno izvråiti prilagoæavañe.

29. Øl. 8.30. Øl. 63.31. Bela Kñiga, Institut ekonomskih nauka u saradñi sa Friedrich Ebert fondacijom, Beograd,

2001.


Jedna od naroøito vaÿnih oblasti o kojima õe se pregovarati u postupku pri-stupaña je i oblast industrijske i komercijalne svojine, gde je konstatovano dapravilna i efikasna zaåtita intelektualne, industrijske i komercijalne svoji-ne predstavça neophodno sredstvo u formirañu çudskih ideja i kreativnosti iñihovog koriåõeña u teÿñi ka inovaciji. Takoæe je istaknuto da su sve mere ko-je su u pogledu ove svojine preduzete na nivou Zajednice, neophodne za funkcioni-sañe jedinstvenog trÿiåta, jer su zamiåçene tako da stvore ujednaøene pravneuslove u korist svih subjekata u industriji i trgovini.

Kada je reø o ÿigovima, neophodno je istaõi da õe se Uredba o komunitarnomÿigu kao «kvazi-zakonski» propis direktno implementirati u domaõe zakono-davstvo prilikom pristupaña. Zato je u ovom trenutku neophodno posvetiti paÿ-ñu samo Direktivi 89/104 o usklaæivañu propisa o zaåtitnim znacima koja, kaoåto smo istakli, ima trostruki ciç: zaåtitu ÿigova, slobodan protok proizvo-da sa zaåtitnim znakom i imenom proizvoæaøa, i zaåtitu finalnih potroåaøa.Ukoliko je uporedimo sa odredbama domaõeg Zakona o ÿigovima od 21. marta1995.32) (iskçuøujuõi odredbe o postupku zaåtite koje Direktiva ne sadrÿi) mo-ÿemo izvesti sledeõe zakçuøke o nekoliko osnovnih pitaña:

U pogledu predmeta zaåtite ne postoje razlike izmeæu reåeña Direktive idomaõeg zakona koji predviæa iste uslove koje znak mora ispuñavati – distin-ktivnu funkciju (ølan 2) moguõnost grafiøkog predstavçaña uz iscrpno navoæe-ñe razliøitih oblika znakova (ølan 4). Ista konstatacija moÿe se uøiniti i upogledu razloga za odbijañe zaåtite ÿigova (ølan 5) koji obuhvataju kako razlo-ge javnog interesa tako i klasiøne razloge poznate u zakonodavstvima svih drÿa-va ølanica (npr. da je reø o øuvenom ÿigu).

I sadrÿina prava je definisana na identiøan naøin jer ølan 31 zakona pred-viæa da nosilac ÿiga ima iskçuøivo pravo da znak zaåtiõen ÿigom koristi kaoi da drugim licima zabrani da isti ili sliøan ÿig bez ñegove saglasnosti kori-ste za obeleÿavañe iste ili sliøne robe i usluga. Ono åto u pogledu sadrÿineprava nedostaje u naåem zakonu je eksplicitno uvoæeñe principa iskoriåõa-vaña prava åto bi bilo oportuno reåeñe jer bi se izvråilo usklaæivañe kakosa samom Direktivom tako i sa praksom Suda pravde.

Kada je reø o prometu prava napomenimo da naå zakon u ølanu 40 predviæamoguõnost zakçuøivaña o licenci, ali da se tu postavça pitañe usklaæenostidomaõih propisa o nelojalnoj konkurenciji sa ølanovima 81 i 82 (ex. 85 i 86) Rim-skog ugovora jer ugovor o licenci moÿe sadrÿavati klauzule kojima se ugroÿavaslobodna konkurentska igra.Uporeæivañe ølanova 3 i 4 naåeg Antimonopolskogzakona33) sa pomenutim ølanovima navodi na zakçuøak da je, osim pojedinih ter-minoloåkih razlika, reø o suåtinski identiønim tekstovima. Oba definiåuna isti naøin dogovore, sporazume izmeæu preduzeõa i zloupotrebe dominantnogpoloÿaja koji su podobni da nepovoçno utiøu na trgovinu i dovode do naruåa-

32. «Sluÿbeni List SRJ» br. 155, od 24. marta 1995.33. Sl. SRJ br.26/96


vaña konkurencije. Najzad, domaõi zakon izriøito propisuje u svom ølanu 37 oba-vezu nosioca da ÿig koristi pri øemu je neispuñavañe ove obaveze sankcioni-sano prestankom ÿiga zbog nekoriåõeña, sa propisanim rokom od pet godina,åto takoæe predstavça reåeñe koje je u skladu sa dispozicijma Direktive.

Iz svega izloÿenog proizilazi da kada je reø o usklaæenosti domaõeg pravasa pravom EU i u oblasti ÿigovnog prava najveõi problem nije nepostojañe ilipostojañe potpuno neusaglaåenog sistema pravnih pravila, pogotovu ako se ima uvidu da domaõe zakonodavstvo deli iste korene kao i veõina evropskih prava, kaoi da je Jugoslavija potpisnica veõine meæunarodnih konvencija (u oblasti ÿigo-va npr. Pariske konvencije i Madridskog aranÿmana). Problem pre svega leÿiu neefikasnom sprovoæeñu u praksi zakonskih odredbi od strane nadleÿnih or-gana.Ukoliko ÿelimo da se na pravi naøin pripremimo za ulazak u EU, pored ra-da na usaglaåavañu zakonskih i podzakonskih pravnih akata, biõe neophodnoformirati i strukture koje õe ih efikasno i dosledno sprovoditi øime õe se iz-beõi da rad na harmonizaciji ostane iskçuøivo formalan.

7_Miroslav Miletic.fm; str. 107

Mr Miroslav Miletiõ, asistent, Pravni fakultet, Kragujevac UDK 347.4/7

Ugovor izmeæu nosioca prava i organizacije

I Uvodne napomene

Odnos izmeæu nosioca prava i organizacije se obiøno zasniva na ñihovom me-æusobnom ugovoru. Tada nosilac prava ima status komitenta (ølana ili neølana)organizacije.

Nosilac prava moÿe postati ølan organizacije ako ispuñava predviæeneuslove. Ti kriterijumi variraju u zavisnosti od organizacije. Na primer, ame-riøki ASCAP postavça najminimalnije uslove u tom pogledu. Ølan ove organiza-cije moÿe postati autor øije je najmañe jedno nescensko delo izdato na legalannaøin, odnosno izdavaø koji snosi uobiøajeni rizik izdavaøke profesije, pri øe-mu je neophodno da se primerci ñegovog izdaña tih dela stavçaju u promet na ko-mercijalnoj osnovi u periodu od najmañe jedne godine1).

U uporednom pravu je obiøno propisana obaveza za organizaciju da u svojeølanstvo primi svakog zainteresovanog nosioca prava koji ispuñava predviæenekriterijume. Taj nosilac prava mora prihvatiti opåte uslove poslovaña orga-nizacije. Naøelno, tu je neophodno da on sa organizacijom zakçuøi pojedinaøniugovor tipskog karaktera koji se zasniva na tim uslovima.

Neke organizacije ne praktikuju sklapañe takvih ugovora. Smatra se da oninisu potrebni, jer opåti akti organizacije sadrÿe sve elemente koji odreæujuñenu pravnu vezu sa svojim ølanovima. Tako se ølanskim statusom nosioca prava

1. Videti u Kernochan, J.: "Music Performing Rights Organizations in the United States of America:Special Characteristics"; Restraints; and Public Attitudes/Copyright, br. 11, 1985., str. 396.


u organizaciji zameñuje ugovor izmeæu tih strana. Po pravilu, to vaÿi za vezu iz-meæu nosilaca prava i organizacije koju su oni osnovali kao svoje preduzeõe, od-nosno udruÿeñe ili kao ñegov organ. Na primer, COPYSWEDE je organ Unijeåvedskih autora. Ta organizacija kolektivno ostvaruje odreæene vrste imovin-skopravnih ovlaåõeña ølanova Unije. COPYSWEDE øini to na osnovu sledeõeodredbe Statuta Unije: "Ciç Unije je da se stara o imovinskim i liønim intere-sima autora i da se u tom pogledu naroøito angaÿuje da, putem ugovora zakçuøe-nim sa zainteresovanim korisnicima, obezbedi autorima, pojedinaøno i grupno,ekonomsku i socijalnu sigurnost"2). "Takav osnov moÿe biti dovoçan u praksiako se odnosna imovinskopravna ovlaåõeña ne mogu realizovati drugaøije, priøemu autori moraju imati izvesne garancije za najefikasnije i nediskrimina-torsko ostvarivañe svojih ovlaåõeña, jer ñihovo strukovno udruÿeñe zakçuøu-je te ugovore"3).

Neke organizacije nemaju svoje ølanove. Nosioci prava mogu biti jedino ko-mitenti neølanovi takve organizacije. To su obiøno javne organizacije, ali po-stoje i ovakvi entiteti privatnopravnog karaktera (npr. BMI i SESAC u SAD).

Nosilac prava stiøe status komitenta neølana organizacije kada sa ñom zak-çuøi ugovor kojim joj svoja odreæena imovinskopravna ovlaåõeña poverava nakolektivno ostvarivañe. To je tipski ugovor koji se zasniva na opåtim uslovimaposlovaña organizacije. U uporednom pravu je obiøno propisana obaveza za orga-nizaciju da, pod ravnopravnim i primerenim uslovima, zakçuøi takav ugovor sasvakim zainteresovanim nosiocem prava.

II Pojam ugovora izmeæu nosioca prava i organizacije

To je ugovor kojim organizacija prihvata nalog nosioca prava da, u svoje ime,ali za ñegov raøun, kolektivno ostvaruje ñegova odreæena imovinska autorsko-pravna, odnosno srodnopravna ovlaåõeña.

Taj ugovor ima dve opåte karakteristike: a) saglasno nalogu nosioca prava,organizacija u svoje ime preduzima radñe kolektivnog ostvarivaña dotiønihimovinskopravnih ovlaåõeña, åto znaøi da u obavçañu tih poslova istupa kaosamostalna strana u ugovornom odnosu sa korisnikom; b) organizacija deluje zaraøun nosioca prava, tako da ñemu pripadaju ekonomski efekti kolektivnogostvarivaña ñegovih imovinskopravnih ovlaåõeña.

Takav ugovor se moÿe ticati iskçuøivih i/ili neiskçuøivih imovinsko-pravnih ovlaåõeña. Razlika izmeæu te dve vrste ovlaåõeña se ispoçava i uovom domenu4).

2. Navedeno prema Karnell, G: "The Relations Between Authors and Organizations AdministeringTheir Rights/Copyright", br. 2, 1986., str. 55.

3. Ibidem.4. Videti npr. øl. 145, st. 2 i 3 Zakona o autorskom i srodnim pravima ZASP (“Sl. list

SRJ”, br. 24/98).

109M. Miletiõ: Ugovor izmeæu nosioca prava i organizacije (str. 107-127)

U prvom sluøaju je suåtina da nosilac prava ugovorom ustupa svoja odreæenaiskçuøiva imovinskopravna ovlaåõeña organizaciji, sa nalogom da ona u svojeime, ali za ñegov raøun, zakçuøuje ugovore sa korisnicima o neiskçuøivom i te-retnom ustupañu tih ovlaåõeña.

U drugom sluøaju je smisao da nosilac prava daje nalog organizaciji da, u svojeime, ali za ñegov raøun, naplati naknadu od korisnika po osnovu odnosnih nei-skçuøivih imovinskopravnih ovlaåõeña.

III Pravna priroda ugovora izmeæu nosioca prava i organizacije

Prilikom analize ovog pitaña treba imati u vidu pomenutu razliku izmeæukolektivnog ostvarivaña iskçuøivih i neiskçuøivih imovinskopravnih ov-laåõeña.

U prvom sluøaju je reø o ugovoru sui generis koji se ne moÿe u potpunosti iden-tifikovati sa bilo kojom drugom vrstom ugovora. To je i sloÿen ugovor5), jer sa-drÿi elemente ugovora o ustupañu iskçuøivih imovinskopravnih ovlaåõeña,ugovora o nalogu i ugovora o komisionu6).

U drugom sluøaju, odnosni ugovor sadrÿi elemente ugovora o nalogu i ugovorao komisionu7).

Kolektivno ostvarivañe iskçuøivih imovinskopravnih ovlaåõeña podra-zumeva da ih nosilac prava ugovorom ustupa organizaciji. U naøelu, to je iskçu-øivo ustupañe tih ovlaåõeña. Ono moÿe biti i neiskçuøivo, åto je izuzetak uuporednom pravu. Bilo iskçuøivo ili neiskçuøivo, ovo ustupañe se moÿe ugo-vorom ograniøiti predmetno, prostorno i vremenski. Ciç tog ustupaña iskçu-øivih imovinskopravnih ovlaåõeña nije da organizacija vråi odnosne radñeiskoriåõavaña odgovarajuõih predmeta zaåtite. Izuzetno, ona moÿe da øini to,ali samo pod istim uslovima kao i ostali korisnici8). Suåtina je da organiza-cija nastoji da, za raøun nosioca prava, zakçuøuje ugovore sa korisnicima o nei-skçuøivom i teretnom ustupañu tih ovlaåõeña. U tom smislu, organizacija mo-ÿe delovati u svoje ime samo ako prethodno postane derivativni nosilac odreæe-nih iskçuøivih imovinskopravnih ovlaåõeña. Dakle, ta ovlaåõeña se ustupajuorganizaciji koja se obavezuje nosiocu prava da õe ih, u svoje ime, ali u ñegovominteresu, daçe ustupati korisnicima. Kada se problem posmatra na takav naøin,tada postaje jasno zaåto neki pravnici9) smatraju da ustupañe tih ovlaåõeña or-

5. O podeli ugovora na proste i sloÿene videti u Radiåiõ, J: "Obligaciono pravo", opåtideo, Beograd, 1993., str. 133, 134.

6. Videti npr. Markoviõ, S: "Autorsko pravo i srodna prava", Beograd, 1999. str. 345 348.7. Ibidem, str. 348 349. 8. Karnell, G: op. cit., str. 56.9. Videti npr. Moeller, M: Collective Administration of Copyrights and Neighbouring Rights (The

Experience in the Federal Republic of Germany)/Copyright, br. 11, 1988, str. 483; Karnell, G: Op.cit, str. 58.


ganizaciji ima fiducijarni karakter10). Tako, u ovom domenu, ugovor izmeæu no-sioca prava i organizacije mora da sadrÿi elemente ugovora o ustupañu iskçu-øivih imovinskopravnih ovlaåõeña.

Kolektivno ostvarivañe iskçuøivih i/ili neiskçuøivih imovinskoprav-nih ovlaåõeña podrazumeva da odnosni ugovor sadrÿi elemente ugovora o nalo-gu11). "Suåtina ugovora o nalogu je da nalogoprimac treba da obavi odreæenepravne i faktiøke radñe za raøun nalogodavca"12). Proizlazi da su nosilac pra-va i organizacija u odnosu nalogodavca i nalogoprimca. Naime, organizacija po-sluje za raøun nosioca prava tako åto preduzima radñe kolektivnog ostvarivañañegovih odreæenih imovinskopravnih ovlaåõeña.

Kod ugovora o nalogu je bitno da nalogoprimac prema treõim licima morauvek istupati za raøun nalogodavca, pri øemu je irelevantno da li to øini u imenalogodavca ili u svoje ime13). Meæutim, u zavisnosti od toga, ugovor o nalogu mo-ÿe imati karakter ugovora o zastupañu ili ugovora o komisionu14). U teoriji po-stoji izvesno neslagañe oko pravne prirode ugovora o komisionu. Najkraõe reøe-no, on se shvata kao ugovor o indirektnom (tzv. skrivenom) zastupañu ili kaougovor sui generis. "Posmatrajuõi ovo pitañe kroz naåe pozitivne propise, trebapre svega istaõi da je ugovor o komisionu zasebni imenovani ugovor u privredi.Odnosi iz tog ugovora ureæeni su posebnim zakonskim odredbama. Ali, ako nekopitañe nije regulisano tim posebnim odredbama, na odnose iz ugovora o komisio-nu shodno se primeñuju pravila o nalogu (ølan 772 ZOO). To znaøi da prema na-åem pravu ugovor o komisionu predstavça posebnu vrstu ugovora o nalogu"15).

Kolektivno ostvarivañe imovinskopravnih ovlaåõeña podrazumeva da or-ganizacija istupa za raøun izvesne grupe nosilaca prava. Mnoge organizacije de-luju za raøun viåe hiçada, pa i desetina hiçada nosilaca prava. Postoji i fluk-tuacija nosilaca prava koji posluju se organizacijom, åto znaøi da se vremenommeña ñen repertoar predmeta zaåtite. Usled tih praktiønih razloga, organiza-cija prema korisnicima istupa u svoje ime. Stoga, ugovor izmeæu nosioca prava iorganizacije sadrÿi elemente ugovora o komisionu. Otuda se takav nosilac pravasmatra komitentom organizacije.

IV Bitne osobine ugovora izmeæu nosioca prava i organizacije

Ovaj ugovor ima øetiri bitne osobine.

10. O fiducijarnim pravnim poslovima videti u Stojanoviõ, D: "Uvod u graæansko pravo",Beograd, 1990., str. 252, 255.

11. Ugovor o nalogu je regulisan ølanovima 749770 Zakona o obligacionim odnosima ZOO(“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i “Sl. list SRJ”, br. 31/93).

12. Trajkoviõ, M: Øl. 749. u "Komentaru Zakona o obligacionim odnosima", Beograd, 1995.,str. 1279.

13. Ibidem.14. Ugovor o komisionu je regulisan ølanovima 771789 ZOO a.15. Jankovec, I: "Privredno pravo", Beograd, 1996., str. 451.


Prvo, nameõe se pitañe da li je on formalan ili neformalan16). ZASP ne-ma odredbu koja bi izriøito reåila tu dilemu. Stoga, odgovor zavisi od formal-nosti, odnosno neformalnosti ugovora øije elemente sadrÿi analizirani ugo-vor.

Ugovor o ustupañu iskçuøivih imovinskopravnih ovlaåõeña je odreæen kaoformalan u veõini savremenih zakona iz ove oblasti. ZASP prihvata tu opcijutako åto predviæa da se autorski17), odnosno interpretatorski18) ugovor zakçu-øuje u pisanoj formi. To je konstitutivna (ad solemnitatem) forma19). Dakle, ugo-vor izmeæu nosioca prava i organizacije je formalan kada se tiøe kolektivnogostvarivaña iskçuøivih imovinskopravnih ovlaåõeña iz subjektivnog autor-skog, odnosno interpretatorskog prava. ZASP nema odredbu o formi ugovora oustupañu iskçuøivih imovinskopravnih ovlaåõeña sadrÿanih u ostalim vrsta-ma subjektivnih srodnih prava. Stoga bi se mogao izvesti zakçuøak o neformal-nosti tog ugovora, pa time i odnosnog ugovora izmeæu nosioca prava i organiza-cije. Meæutim, pravno sistemski gledano, logiønije bi bilo da se ti ugovori sma-traju formalnim, s obzirom na analogiju sa autorskim, odnosno interpretator-skim ugovorom, kao i sa ugovorom o licenci u oblasti prava industrijske svojinekoji je izriøito odreæen kao formalan u ølanu 687 ZOO-a20).

Ugovor o nalogu i ugovor o komisionu su neformalni ugovori21), mada se upraksi najøeåõe zakçuøuju u pisanom obliku. Stoga je i ugovor izmeæu nosiocaprava i organizacije neformalan kada se odnosi samo na neiskçuøiva imovin-skopravna ovlaåõeña.

Sudeõi prema dosadaåñoj praksi, ugovor izmeæu nosioca prava i organiza-cije se uvek zakçuøuje u pisanoj formi22).

Drugo, to je obostrano obavezujuõi ugovor, jer stvara obaveze za obe ñegovestrane. Osnovne obaveze nosioca prava su da omoguõi organizaciji da kolektivnoostvaruje ñegova odreæena imovinskopravna ovlaåõeña i da joj naknadi odnosnetroåkove. Osnovne obaveze organizacije su da nastoji da preduzima radñe kolek-tivnog ostvarivaña odreæenih imovinskopravnih ovlaåõeña nosioca prava i damu polaÿe raøun o izvråeñu ñegovog naloga. Taj ugovor nije motivisan teÿñomza uzajamnom razmenom øinidbi. Ovde obostrane obaveze nosioca prava i organi-

16. O podeli ugovora na formalne i neformalne videti u Radiåiõ, J: op. cit., str. 116 117. 17. Øl. 61, st. 3 ZASPa. Izuzetak je predviæen u ølanu 68 ZASP-a: "Izdavaøki ugovor øiji je

predmet izdavañe ølanaka, crteÿa i drugih autorskih priloga u novinama i periodiønojåtampi ne mora biti zakçuøen u pisanoj formi".

18. Øl. 113, st. 3 ZASPa.19. Videti u Markoviõ, S: "Autorsko pravo i srodna prava", Beograd, 1999., str. 255, 258.20. Pisana forma ugovora o licenci je konstitutivna (ad solemnitatem) forma (videti u

Markoviõ, S: Øl. 687. u "Komentar Zakona o obligacionim odnosima", Beograd, 1995., str.1215, 1216).

21. Videti Trajkoviõ, M: Øl. 749. u "Komentar Zakona o obligacionim odnosima", Beograd,1995., str. 12-79.; Jankovec, I: Op. cit, str. 452.

22. Karnell, G: op. cit, str. 57.


zacije nisu u odnosu øinidbi i protivøinidbi, åto znaøi da se ne radi o sinalag-matiøkom ugovoru. Na primer, ne moÿe se smatrati da je organizacija pristala dakolektivno ostvaruje odreæena imovinskopravna ovlaåõeña nosioca prava samozato åto se on obavezao da joj naknadi odnosne troåkove. Dakle, preciznije po-smatrano, to je nepravi obostrano obavezujuõi ugovor23).

Treõe, u suåtini je reø o teretnom ugovoru24), mada organizacija ne naplaõujeproviziju od nosioca prava na ime kolektivnog ostvarivaña ñegovih imovinsko-pravnih ovlaåõeña25). Teretni karakter tog ugovora je rezultat øiñenice da se,na osnovu predviæenih vrsta odbitaka, izdvaja deo prihoda prikupçenog od kori-snika.

Øetvrto, to je dugotrajan ugovor26), tj. ugovor sa trajnim izvråeñem obaveza,jer u trenutku ñegovog zakçuøeña nije odreæen ukupan obim øinidbi (pre svega,organizacije), veõ to zavisi od duÿine trajaña ugovornog odnosa.

V Bitni elementi ugovora izmeæu nosioca prava i organizacije

Ovaj ugovor moÿe nastati samo ako se oba pregovaraøa saglase o ñegovimbitnim elementima. Reø je o øetiri takva elementa.

Prvi bitan element je vrsta predmeta zaåtite koje nosilac prava stavça narepertoar organizacije. Tu nosilac prava ne moÿe izuzeti pojedine predmetezaåtite odreæene vrste. To vaÿi za postojeõe, ali i buduõe predmete zaåtite ko-ji nastanu tokom trajaña ugovora. Stoga je dovoçno da se ugovorom naznaøi samoñihova vrsta. Specifikacija svakog pojedinog predmeta zaåtite se obiøno vråiposebnom prijavom koja sadrÿi sve neophodne podatke.

Drugi bitan element je vrsta imovinskopravnog ovlaåõeña koje nosilacprava poverava organizaciji na kolektivno ostvarivañe. Taj element je, kao iprethodni, donekle determinisan specijalizacijom organizacije, jer ona ograni-øava svoju delatnost na odreæene vrste imovinskopravnih ovlaåõeña povodomodgovarajuõih vrsta predmeta zaåtite. Meæutim, neophodno je ugovorom precizi-rati vrste tih ovlaåõeña, odnosno predmeta zaåtite, jer krug ovih vrsta moÿebiti uÿi od obima pomenute specijalizacije.

Treõi bitan element je nalog nosioca prava koji prihvata organizacija. Timnalogom se moraju precizirati radñe kolektivnog ostvarivaña odreæenih imo-vinskopravnih ovlaåõeña koje organizacija treba da preduzme u svoje ime, ali zaraøun nosioca prava, saglasno opåtim uslovima ñenog poslovaña.

Øetvrti bitan element je vreme trajaña ugovora. To je ugovor sa trajnim iz-vråeñem obaveza koji, sam po sebi, ne odreæuje vremensku granicu svog vaÿeña,veõ se ona mora posebno naznaøiti. Taj ugovor se moÿe zakçuøiti na odreæeno

23. O ovoj vrsti ugovora videti u Radiåiõ, J: op. cit, str. 119.24. Ibidem, str. 121.25. Videti npr. ølanove 160 i 164 ZASP-a; Moeller, M: op. cit, str. 483.26. O ovoj vrsti ugovora videti u Radiåiõ, J: op. cit, str. 130, 132.


ili na neodreæeno vreme. U prvom sluøaju se mora precizirati rok øijim iste-kom prestaje ugovor. U drugom sluøaju, ugovor moÿe prestati otkazom nekog odugovornika. U naøelu, organizacija moÿe otkazati ugovor samo ako za to postojeopravdani razlozi. Nosilac prava moÿe to uøiniti bez ikakvih naroøitih raz-loga. Stoga je ta situacija mnogo øeåõa od prethodne i zasluÿuje paÿñu. Po pra-vilu, nosilac prava daje otkaz u pisanom obliku. Pri tom mora naznaøiti da li seradi o potpunom ili delimiønom otkazu. Potpun se odnosi na sve vrste imovin-skopravnih ovlaåõeña koje je nosilac prava poverio organizaciji na kolektiv-no ostvarivañe, a delimiøan se tiøe samo nekih od tih vrsta. U ugovoru treba na-vesti da li se otkaz moÿe dati u svako doba ili u taøno odreæeno vreme. Mora senaznaøiti i da li ugovor prestaje samim dostavçañem otkaza ili istekom otkaz-nog roka. U naøelu, taj rok se odreæuje ugovarañem da otkaz stupa na snagu iste-kom kalendarske godine u kojoj je dostavçen organizaciji.

VI Dejstvo ugovora izmeæu nosioca prava i organizacije

Dejstvo ovog ugovora se sastoji u stvarañu prava i obaveza za obe ñegovestrane. Pri tom, prava jedne strane korespondiraju sa obavezama druge. Stoga sedejstvo analiziranog ugovora moÿe jednostavnije izloÿiti kroz prikaz obavezanosioca prava i organizacije.

1. Obaveze nosioca prava

1.1. Obaveza nosioca prava da omoguõi organizaciji da kolektivno ostva-ruje ñegova odreæena imovinskopravna ovlaåõeña

Nosilac prava je duÿan obaviti izvesne radñe koje treba da omoguõe organi-zaciji da kolektivno ostvaruje ñegova odreæena imovinskopravna ovlaåõeña.Uprkos raznolikosti tih radñi, neke od ñih su tipiøne za ugovornu praksu orga-nizacije i zasluÿuju paÿñu.

Odgovarajuõa dokumentacija organizacije o predmetima zaåtite sa svog re-pertoara i odnosnim nosiocima prava je jedan od uslova za obavçañe ñene delat-nosti. Stoga, nosilac prava je duÿan da organizaciji uredno dostavi sve podatkeneophodne u tom pogledu, pri øemu je odgovoran za ñihovu taønost. Tu se obiønopraktikuju standardizovani obrasci koji nosiocu prava olakåavaju izvråeñe teøinidbe, a organizaciji pojednostavçuju obradu tih podataka.

Nosilac prava moÿe biti obavezan da obavi i neke druge radñe sliønog ka-raktera. Na primer, ukoliko organizacija zahteva to od ñega, autor je duÿan dajoj podnese na uvid jedan primerak dela ili da joj dostavi sve dokaze o delu.

Nosilac prava je obavezan izvråiti pomenute øinidbe bez obzira da li señegov ugovor sa organizacijom odnosi samo na iskçuøiva ili jedino na neiskçu-øiva imovinskopravna ovlaåõeña ili na sve ñih zajedno. Pored toga, u sluøajuiskçuøivih imovinskopravnih ovlaåõeña, ugovor obavezuje nosioca prava da ih


ustupi organizaciji. U tom domenu, izvråeñe te øinidbe je jedan od uslova ispu-ñavaña ugovornih obaveza organizacije prema nosiocu prava.

U svetu dominira reåeñe po kome to ustupañe ima iskçuøiv karakter, åtoizriøito predviæa i ZASP27). U tom sluøaju, nosilac prava ne sme da, u ugovore-nim predmetnim, prostornim i vremenskim okvirima, vråi odreæene radñeiskoriåõavaña odgovarajuõih predmeta zaåtite, niti da odnosna ovlaåõeñaustupa drugim licima (pre svega, ostalim organizacijama ili korisnicima). Dak-le, u tim okvirima, nosilac prava je obavezan da se uzdrÿi od individualnogostvarivaña ovih ovlaåõeña i ñihovog ustupaña drugoj organizaciji. Meæutim,organizacija ponekad dozvoçava nosiocu prava da neposredno posluje sa pojedi-naønim korisnikom. Ta dozvola se moÿe dati na zahtev nosioca prava i odnosi sesamo na konkretne sluøajeve (npr. na taøno odreæen koncert tog nosioca prava).Pri tom se nosilac prava obavezuje da, u izvesnoj meri, poåtuje tarifu i ostaleodgovarajuõe akte organizacije u pregovorima sa korisnikom28).

Organizacija nastoji da takvim ograniøavañima nosioca prava oøuva pred-nosti iskçuøivog sticaña ovlaåõeña. Preovladava shvatañe da ovakvo sticañeovlaåõeña ima suåtinski znaøaj za efikasno funkcionisañe organizacije, øi-me se istovremeno spreøava konfuzija koja bi, u suprotnom, mogla nastati u prav-nom prometu. Na primer, britanski PRS istiøe da bi se neiskçuøivim ustupa-ñem ovlaåõeña organizaciji u znatnoj meri iskomplikovalo ñihovo kolektiv-no ostvarivañe, dok bi kumulativno dejstvo åiroke primene tog reåeña doveloi do ogromnog uveõaña odnosnih troåkova, åto bi, u krajñoj liniji, rezultiralokolapsom dotiønog sistema29). Meæutim, ukoliko je to ustupañe iskçuøivo, ondaceo sistem odnosa izmeæu nosilaca prava, organizacije i korisnika postaje preg-ledniji, jednostavniji, racionalniji, ekonomiøniji i pravno sigurniji.

Uprkos tome, postavça se pitañe saglasnosti takvog reåeña sa antimono-polskim propisima. Te odredbe sluÿe oøuvañu principa slobode konkurencije,naroøito u zemçama razvijene trÿiåne privrede. Nasuprot tome, iskçuøivoimovinskopravno ovlaåõeñe je monopolskog karaktera. Stoga, ñegov nosilacima monopolski ili dominantan poloÿaj na trÿiåtu. Meæutim, u smislu anti-monopolskih propisa se moÿe govoriti o takvom poloÿaju nekog lica tek ako uñegovim rukama postoji koncentracija veõeg broja iskçuøivih imovinskoprav-nih ovlaåõeña iste vrste, tako da on nema konkurenciju ili nema znatniju kon-kurenciju u toj oblasti. Kolektivno ostvarivañe pomenutih ovlaåõeña zahtevañihovu koncentraciju u okviru organizacije koja, na osnovu toga, formira svojrepertoar odnosnih predmeta zaåtite. S obzirom na ñegove posledice, iskçuøi-vo ustpañe tih ovlaåõeña organizaciji naruåava konkurenciju u dotiønoj obla-

27. Øl. 145, st. 2 ZASP-a.28. Videti u Karnell, G: op. cit, str. 50.29. Videti u Dworkin, G: Monopoly, nonparticipating rightowners, relationship authors/producers,

Copyright Tribunal u zborniku: "Collective Administration of Copyrights in Europe", Amsterdam,1995, str. 20.


sti. Stoga nastaje pomenuta dilema. U pogledu ñenog reåeña postoje dva osnovnastava: evropski i ameriøki, pri øemu se moÿe uoøiti i primer ñihove kombina-cije, tj. sredñe reåeñe.

1.1.1. Evropski stav

On se zasniva na pravu konkurencije Evropske unije (EU)30) øije su kçuøneodredbe ølanovi 81 (85) i 82 (86) Ugovora o osnivañu Evropske ekonomske zajed-nice31). Prvi od tih ølanova se odnosi na kartele, a drugi na zloupotrebu domi-nantnog poloÿaja32).

"Za odnos izmeæu nacionalnog antimonopolskog prava drÿava ølanica EU, sjedne, i nadnacionalnog antimonopolskog prava EU, s druge strane, karakteri-stiøno je da je pravo EU primençivo samo na sluøajeve u kojima biva ugroÿenasloboda konkurencije u trgovini izmeæu drÿava ølanica, dok se spreøavañemugroÿavaña slobode konkurencije na teritoriji pojedinih drÿava ølanica EUbavi iskçuøivo nacionalno pravo"33).

Komisija i Sud pravde EU, kao i preteÿni deo pravne doktrine tretiraju or-ganizaciju kao preduzeõe u smislu pomenutih odredbi34). Meæutim, ti organi sma-traju da organizacija nije preduzeõe kome je povereno vråeñe usluga od opåtegekonomskog interesa i zato ne moÿe uÿivati pogodnosti specijalnog reÿimapropisanog ølanom 86 (90), stavom 2 Rimskog ugovora35): "Na preduzeõa kojima jepovereno vråeñe usluga od opåteg ekonomskog interesa ili koja imaju karakterfinansijskog monopola primeñuju se odredbe ovog Ugovora, naroøito propisi okonkurenciji, ako primena tih pravila pravno ili faktiøki ne spreøava izvr-åavañe zadataka koji su im povereni. Razvoj trgovine ne sme biti ugroÿen u merikoja bi bila suprotna interesima Zajednice"36). Uprkos tome, Komisija i Sudpravde su, generalno gledano, uvaÿavali specifiønost organizacije pri primeni

30. O pravu konkurencije EU videti u Vukadinoviõ, R: "Pravo Evropske unije", Beograd,2001, str. 246-305.

31. Rimski ugovor je potpisan 25.3.1957, a stupio na snagu 1.1.1958. Svaka ñegova odredbapomenuta u ovom ølanku je numerisana prema Amsterdamskom ugovoru (potpisan2.10.1997., stupio na snagu 1.5.1999). U zagradi je data i stara numeracija odnosnog ølanaprema Mastrihtskom ugovoru (potpisan 7.2.1992., stupio na snagu 1.11.1993.).

32. Videti "Consolidated Version of the Treaty Establishing the European Community", str. 7071,http://europa.eu.int/eurlex/en/treaties/dat/ec_cons_treaty_en.pdf (pristup 11.6.2002.).

33. Markoviõ, S: "Patentno pravo", Beograd, 199.7, str. 322.34. Takav stav sadrÿe odluke Komisije u predmetima GEMA I (2.6.1971) i GVL (29.10.1981),

kao i presude Suda pravde u predmetima BRT v. SABAM (27.3.1974.), Greenwich Film Produc-tion v. SACEM (25.10.1979.) i GVL v. Commission (2.3.1983.); isto miåçeñe imaju Francon,Colombet, Franceschelli, Plaisant, Lassier i mnogi drugi pravnici (videti u Doutrelepont, C: Anegative attestation by the E.E.C. Commission in favor of the authors' society GEMA/RIDA, br.124, 1985., str. 20, 22, 28).

35. Stav Komisije u predmetu GEMA I i Suda pravde u predmetima BRT v. SABAM i GVL v.Commission (videti u Drijber, B. J: European competition law aspects of copyright collectingsocieties u zborniku "Collective Administration of Copyrights in Europe", Amsterdam, 1995.,str. 67).


prava konkurencije EU na takav entitet. Ravnoteÿa izmeæu posebnih potreba or-ganizacije i rigidnih antimonopolskih propisa EU se moÿe uspostaviti naosnovu ølana 151 (128), stava 4 Rimskog ugovora37). Ta norma obavezuje organe EUda vode raøuna o kulturnim aspektima svojih aktivnosti zasnovanih na ostalimodredbama Rimskog ugovora, ukçuøujuõi i ñegova antimonopolska pravila38).

Suåtina evropskog stava je da treba tolerisati iskçuøivo ustupañe imo-vinskopravnih ovlaåõeña organizaciji, jer se time ne povreæuje øl. 81, st. 1 Rim-skog ugovora ako su predmetni, prostorni i vremenski okvir takvog ustupañasrazmerni zadatku koji je poveren tom entitetu39).

Na taj naøin se prevashodno uvaÿavaju interesi nosioca prava. S jedne stra-ne, time se stvara pretpostavka za efikasno funkcionisañe organizacije, åto, ukrajñoj liniji, pogoduje nosiocu prava, tim pre, jer je obiøno reø o iskçuøivomustupañu onih ovlaåõeña koja karakteriåu ozbiçni problemi ñihovog indivi-dualnog ostvarivaña. S druge strane, navedeno shvatañe uvaÿava potrebu zaåti-te nosioca prava, jer je on, u naøelu, faktiøki primoran da posluje sa organiza-cijom koja ima dominantan poloÿaj na trÿiåtu EU ili na ñegovom bitnom delu.Stoga se ne toleriåe ovo iskçuøivo ustupañe ovlaåõeña ako organizacija zlou-potrebçava svoj dominantan poloÿaj time åto nosiocu prava nameõe nesrazmer-ni predmetni, prostorni i vremenski okvir u tom pogledu.

Komisija i Sud pravde EU su, pri reåavañu pojedinih predmeta u kontekstuølana 82 Rimskog ugovora, nastojali da definiåu srazmerne, pa time i dopuåte-ne okvire iskçuøivog ustupaña imovinskopravnih ovlaåõeña organizaciji.

Tako, svaki predmetni okvir je dopuåten ako ga odredi nosilac prava, narav-no, u kontekstu specijalizacije organizacije. Naime, nosilac prava mora imatislobodu izbora imovinskopravnih ovlaåõeña koja õe ustupiti organizaciji40).Na primer, to ne bi bio sluøaj ako bi organizacija nametnula obavezu nosiocuprava da joj, pogotovu za dug vremenski period, ustupi sva ñegova imovinskoprav-na ovlaåõeña, postojeõa i buduõa, bez razlikovaña odreæenih opåteprihva-õenih oblika iskoriåõavaña odnosnih predmeta zaåtite41).

Kada je reø o prostornom okviru, organizacija sme zahtevati od nosioca pra-va da joj ustupi imovinskopravna ovlaåõeña sa vaÿeñem samo za one zemçe gdeona posluje na neposredan naøin42). Nosilac prava moÿe da odredi åiri pro-

36. Videti Consolidated Version of the Treaty Establishing the European Community, str. 72, http://europa.eu.int/eurlex/en/treaties/dat/ec_cons_treaty_en.pdf (pristup 11.6.2002).

37. Ibidem, str. 107108.38. Videti u Becker, J: Governmental and judicial control over licensing and tariffs u zborniku

"Collective Administration of Copyrights in Europe", Amsterdam, 1995, str. 40.39. Videti u Drijber, B. J: op. cit, str. 69.40. Stav Komisije u predmetu GEMA I (videti u Walsh, A. E. and Paxton, J: "Competition Policy -

European and International Trends and Practices", London, 1975., str. 91).41. Stav Suda pravde u predmetu BRT v. SABAM (videti u Mestmaecker, E. J: "Performing

Rights Organizations in the Common Market Comparative Observations/International BusinessLawyer", February 1985., str. 73).


storni okvir ovog ustupaña svojih ovlaåõeña ili da organizaciji ne postavçaograniøeñe u tom pogledu.

Konaøno, dopuåten je vremenski okvir odreæen moguõnoåõu nosioca pravada ugovor sa organizacijom otkaÿe na kraju svake godine43) ili bar svake treõegodine44).

Ta stanoviåta su izraz teÿñe da se oøuva princip slobode kretaña lica nateritoriji EU, øime se ujedno ÿeli podstaõi konkurencija izmeæu organizacijana odnosnom trÿiåtu u pogledu pridobijaña nosilaca prava45). Time se omoguõa-va nosiocu prava da istovremeno bude komitent viåe organizacija sa istom spe-cijalizacijom na trÿiåtu EU. Nosioci prava su veoma retko koristili tu mo-guõnost.

1.1.2. Ameriøki stav

Suåtina ameriøkog stava zasnovanog na antitrustovskom pravu SAD je da semoÿe dopustiti samo neiskçuøivo ustupañe imovinskopravnih ovlaåõeña orga-nizaciji sa velikim trÿiånim udelom, s tim åto joj treba, u izvesnoj meri, ogra-niøiti slobodu ugovaraña i kod okvira tog ustupaña. To shvatañe proizlazi izsudskih odluka o pristanku kojima su okonøani antitrustovski postupci pokre-nuti na osnovu tuÿbi Vlade SAD protiv ASCAP-a i BMI-a46). Te odluke se nepo-sredno tiøu samo tih organizacija, pri øemu nisu isti modaliteti odnosnih oba-veza ASCAP-a, s jedne, i BMI-a, s druge strane. Navedeni stav je ograniøen na ov-laåõeña na iskoriåõavañe nescenskih dela u bestelesnoj formi. Tu deluju trinajznaøajnije organizacije u SAD: ASCAP, BMI i SESAC. Vlada SAD nije do sadapodizala antitrustovske tuÿbe protiv SESAC-a. Meæutim, ta organizacija jeuvek uvaÿavala dotiøne sudske odluke, tako åto im je prilagoæavala svoje poslo-vañe u ovom domenu, mada nije bila formalno obavezna u tom pogledu. Stoga i SE-SAC stiøe pomenuta ovlaåõeña na neiskçuøiv naøin.

Istorijski gledano, ameriøki stav je vremenom evoluirao, kako u pogleduASCAP-a, tako i BMI-a. Kod ASCAP-a se mogu uoøiti tri perioda, zavisno od na-øina reåavaña razmatranog problema47). Tokom prvog perioda (1914 1941), AS-CAP je smeo da stiøe odnosna ovlaåõeña na iskçuøiv naøin. Tokom drugog peri-oda (1941 1950), ustupañe tih ovlaåõeña ovoj organizaciji je moralo imati nei-

42. Stav Komisije u predmetu GEMA I (videti u Drijber, B. J: op. cit, str. 70).43. Stav Komisije u predmetu GEMA I (videti u Joubert, C: "The price of the repertoire an authors'

society in a dominant position visavis the contraints of the law of competition/RIDA", br. 117,1983., str. 20, 26).

44. Takav stav sadrÿi odluka Komisije u predmetu GEMA II 6.7.1972. (Ibidem).45. Videti u Karnell, G: op. cit, str. 66.46. Videti u Miletiõ, M: Drÿavna kontrola nad organizacijom za kolektivno ost-

varivañe autorskog i srodnih prava, "Pravni ÿivot", br. 11, 2001., str. 858.47. Videti u Kernochan, J: op. cit, str. 396; Korman, B: U. S. position on collective administration of

copyright and antitrust law u zborniku "Collective Administration of Copyrights in Europe,Amsterdam", 1995, str. 55.


skçuøiv karakter, pri øemu je ASCAPu bilo izriøito dopuåteno da zahteva da sesamo ñemu plaõaju sve naknade proistekle iz neposrednog poslovaña svakog ñe-govog ølana sa pojedinaønim korisnikom u dotiønom domenu. Te naknade su se ra-spodeçivale isto kao i one koje je ASCAP prikupio na osnovu svog direktnog po-slovaña sa korisnicima. Time se efikasno eliminisao podsticaj ñegovim øla-novima da neposredno ustupaju odgovarajuõa ovlaåõeña korisnicima. Tokom tre-õeg perioda (od 1950. pa nadaçe), ASCAP viåe ne sme tako ograniøavati svojeølanove u ñihovom direktnom poslovañu sa korisnicima. Kod BMI-a se mogu uoø-iti dva takva perioda48). Tokom prvog perioda (1939-1966), BMI je smeo da stiøeodgovarajuõa ovlaåõeña na iskçuøiv naøin. Tokom drugog perioda (od 1966. panadaçe), ustupañe tih ovlaåõeña ovoj organizaciji mora biti neiskçuøivo.

Dopuåtañe organizaciji da stiøe ovlaåõeña samo na neiskçuøiv naøinomoguõava konkurenciju u pogledu ñihovog ostvarivaña. Prema analiziranomstavu, ta konkurencija mora postojati izmeæu odnosnih organizacija, s jedne, iñihovih komitenata, s druge strane. Pri tom, ovu situaciju karakteriåu dva od-stupaña od klasiønih posledica neiskçuøivog ustupaña imovinskopravnih ov-laåõeña.

Prvo, nosilac prava moÿe jedino individualno ostvarivati ista ovlaåõeñau identiønim okvirima u kojima ih je ustupio organizaciji. On ne sme da ih, u timokvirima, poveri i drugoj organizaciji na kolektivno ostvarivañe, åto bi mu,inaøe, bilo dopuåteno prema klasiønoj koncepciji. Dosadaåña praksa pokazujeda autor moÿe istovremeno biti komitent samo jedne od pomenutih organizacija.Nasuprot tome, izdavaø sme da, preko svojih posebnih izdavaøkih kuõa, istovre-meno pripada dvema ili svim organizacijama. Veõina izdavaøa smatra da je veomavaÿno imati najmañe dva posebna poslovna entiteta, jedan uølañen u ASCAP, adrugi prikçuøen BMI-u49). Meæutim, te izdavaøke kuõe imaju razliøite reperto-are, pri øemu svaka od ñih moÿe istovremeno biti komitent samo jedne organiza-cije u okviru odnosne specijalizacije.

Drugo, klasiøna koncepcija bi podrazumevala da dotiøne organizacije nemajuaktivnu legitimaciju za podizañe tuÿbi protiv povredilaca ovih neiskçuøivosteøenih ovlaåõeña. Naprotiv, svaka od tih organizacija ima pravo da åtiti taovlaåõeña pred sudom i drugim organima. One øine to u svoje ime na osnovu ñi-hovih ugovora sa nosiocima prava.

Prema ameriøkom stavu, interesi korisnika su primarni, a nosioca pravasekundarni u tom kontekstu50).

Interesi korisnika se uvaÿavaju tako åto mu se garantuje moguõnost izborada posluje sa organizacijom ili neposredno sa ñenim komitentima. Time se eko-nomski jakom korisniku pruÿa åansa da zaobiæe organizaciju i da, u direktnomkontaktu sa izvesnim brojem ñenih komitenata, pokuåa da materijalizuje svoju

48. Videti u Kernochan, J: op. cit, str. 397; Korman, B: op. cit, str. 59.49. Kernochan, J: op. cit, str. 391.50. Mestmaecker, E. J: op. cit, str. 72.


superiorniju pregovaraøku poziciju u odnosu na svakog od ñih ponaosob. Ovaj di-sparitet pregovaraøkih pozicija daje realne izglede takvom korisniku da ugovo-ri niÿu naknadu nego kada bi poslovao sa organizacijom, jer ti komitenti nisuobavezni da poåtuju ñenu tarifu u tom sluøaju.

Ameriøki stav uzima u obzir i interese nosioca prava. Pre svega, nosilacprava sme da istovremeno bude komitent organizacije i da neposredno posluje sapojedinaønim korisnikom povodom istih ovlaåõeña u identiønim okvirima.Meæutim, moguõnost individualnog ostvarivaña tih ovlaåõeña u veõini sluøa-jeva nema praktiønu vrednost za komitenta organizacije51). Naime, to su ovlaå-õeña koja karakteriåu ozbiçni problemi ñihovog individualnog ostvarivaña.Stoga, nosilac prava je faktiøki primoran da uglavnom posluje sa organizacijomsa velikim trÿiånim udelom u SAD. Otuda, ASCAP i BMI imaju donekle ogra-niøenu slobodu ugovaraña i kod okvira u kojima neiskçuøivo stiøu odgovarajuõaovlaåõeña, jer bi ove organizacije mogle da, u tom pogledu, zloupotrebçavajusvoj dominantan poloÿaj prema nosiocu prava.

Dopuåten predmetni okvir je odreæen time åto svaka od pomenutih organi-zacija sme zahtevati od nosioca prava da joj ustupi samo ovlaåõeña na iskoriå-õavañe nescenskih dela u bestelesnoj formi. Te organizacije mogu slobodno ugo-varati prostorni okvir ovog ustupaña. Stoga, svaka od ñih zahteva od nosiocaprava da joj ustupi ovlaåõeña bez prostornog ograniøeña. Dopuåten vremenskiokvir tog ustupaña je razliøit za ASCAP i BMI. U sluøaju ASCAP-a, dozvoçen jevremenski okvir odreæen moguõnoåõu nosioca prava da istupi iz ølanstva te or-ganizacije na kraju svake kalendarske godine, s tim åto je obavezan da joj pisaniotkaz ugovora dostavi najmañe tri meseca pre toga52). Vreme trajaña ugovora kojeBMI zakçuøuje sa nosiocem prava mora biti ograniøeno na 5 godina53).

1.1.3. Sredñe reåeñe

Prikaz evropskog i ameriøkog stava treba zaokruÿiti osvrtom na stano-viåte irske Vlasti za konkurenciju u predmetu PRS v. Individual Creators/Publi-shers54) iz 1991. godine. To shvatañe se odnosi samo na britansku organizacijuPRS i ñeno sticañe ovlaåõeña na iskoriåõavañe nescenskih dela u bestele-snoj formi. Meæutim, ovo stanoviåte je zanimçivo, jer se radi o sredñem reåe-ñu, tj. kombinaciji evropskog i ameriøkog stava.

Tako, Vlast smatra da nosilac prava mora imati slobodu izbora izmeæuiskçuøivog i neiskçuøivog ustupaña pomenutih ovlaåõeña PRS-u. Kada je reø opredmetnom okviru, nosilac prava je taj koji treba da odredi da li õe sva ili sa-mo neka od tih ovlaåõeña poveriti PRS-u na kolektivno ostvarivañe. Pri tom,ova organizacija sme zahtevati od nosioca prava da joj ustupi ta ovlaåõeña bez

51. Karnell, G: op. cit, str. 58.52. Videti u Korman, B: op. cit. str. 59.53. Videti u Kernochan, J: op. cit, str. 397.54. Navedeno prema Dworkin, G: op. cit, str. 1921.


prostornog ograniøeña. Na kraju, prema miåçeñu Vlasti, problematiøan jevremenski okvir odreæen moguõnoåõu nosioca prava da ugovor sa PRS-om otkaÿesamo u trogodiåñem intervalu (trenutno postoji inicijativa PRS-a da to budejednogodiåñi interval).

1.2. Obaveza nosioca prava da organizaciji naknadi troåkove kolektiv-nog ostvarivaña ñegovih odreæenih imovinskopravnih ovlaåõeña

Istupajuõi u svoje ime, organizacija mora naøiniti odreæene troåkove radikolektivnog ostvarivaña imovinskopravnih ovlaåõeña. Pri tom, ona deluje zaraøun nosioca prava, tako da ñemu pripadaju ekonomski efekti tog poslovaña.Otuda, nosilac prava je duÿan da joj naknadi odnosne troåkove.

Ta obaveza se ne ispuñava na isti naøin kao kod ugovora o nalogu, odnosnokomisionu55), jer je reø o kolektivnom ostvarivañu istovrsnih imovinskoprav-nih ovlaåõeña veõeg broja nosilaca prava. Stoga bi bilo nemoguõe ili bar nera-cionalno da organizacija obraøunava visinu troåkova realizacije tih ovlaåõe-ña svakog pojedinog nosioca prava i da zahteva od ñega da joj naknadi tako utvr-æen iznos.

Saglasno svom neprofitnom karakteru, organizacija ne naplaõuje provizijuod nosioca prava na ime kolektivnog ostvarivaña ñegovih imovinskopravnihovlaåõeña. Nasuprot tome, obaveza plaõaña provizije drugoj ugovornoj strani jekarakteristiøna za nalogodavca, odnosno komitenta56). Izmeæu ostalog, ta pro-vizija obuhvata i naknadu reÿijskih troåkova nalogoprimca57), odnosno komisi-onara58). To su uobiøajeni poåtanski troåkovi, troåkovi zakupa poslovnih pro-storija, plate radnika nalogoprimca, odnosno komisionara, putni troåkovi rad-nika ove ugovorne strane koji su nuÿni radi zakçuøeña ugovora sa treõim licemi sliøno59). Obaveza nalogodavca, odnosno komitenta da drugoj ugovornoj straninaknadi troåkove izvråeña dotiønog posla se ne proteÿe i na pomenute izdat-ke, jer su oni pokriveni provizijom. Nasuprot tome, analogna obaveza nosiocaprava se tiøe svih troåkova kolektivnog ostvarivaña ñegovih imovinskoprav-nih ovlaåõeña.

Ta obaveza se praktiøno ispuñava tako åto organizacija izdvaja deo prihodaprikupçenog od korisnika i tim sredstvima pokriva ove troåkove. Taj odbitakprethodi raspodeli naknade odnosnim nosiocima prava. Dakle, nosilac pravaima pasivnu ulogu pri ispuñavañu ove obaveze. Organizacija skupno realizuje tu

55. Ta obaveza nalogodavca/komitenta je regulisana ølanovima 758, 759, 763, 784 i 785 ZOO-a.56. Ta obaveza nalogodavca/komitenta je regulisana ølanovima 761, 762, 763, 782 i 783 ZOO-a

Ugovor o nalogu je teretan, osim ako je drugaøije ugovoreno ili proizlazi iz prirodemeæusobnog odnosa nalogodavca i nalogoprimca (øl. 749, st. 3 ZOO-a). Ugovor o komi-sionu se uvek zakçuøuje kao teretan (øl. 771 ZOO-a).

57. Videti u Trajkoviõ, M: Øl. 758. u "Komentar Zakona o obligacionim odnosima", Beograd,1995., str. 1288.

58. Videti u Jankovec, I: op. cit, str. 456-457.59. Ibidem.


obavezu svih nosilaca prava øija istovrsna imovinskopravna ovlaåõeña ostva-ruje kolektivno. Tako, sredstva koja se u odreæenom periodu prikupe od korisni-ka na ime naknade za vråeñe identiønih radñi iskoriåõavaña istovrsnih pred-meta zaåtite tih nosilaca prava formiraju odgovarajuõi fond koji organizacijaumañuje za iznos ukupnih troåkova kolektivnog ostvarivaña svih odnosnih imo-vinskopravnih ovlaåõeña.

Nesporno je da se ovim odbitkom pokrivaju materijalni i liøni troåkovipreduzimaña radñi kolektivnog ostvarivaña tih ovlaåõeña. Taj odbitak obuh-vata i iznose poreza i doprinosa na prikupçene naknade. Pitañe je da li on po-kriva i troåkove vråeña ostalih funkcija organizacije.

Odgovor je potvrdan za troåkove koje organizacija naøini radi zaåtite liø-nopravnih ovlaåõeña autora. To vaÿi i za interpretatore ako su im priznata taovlaåõeña.

Ovaj odbitak se moÿe koristiti i za pokriõe troåkova vråeña izvesnih do-punskih funkcija organizacije, kao åto su, primera radi, davañe pravnih savetanosiocima prava, organizovañe odgovarajuõih seminara i kurseva, preduzimañeaktivnosti na unapreæeñu odnosa sa javnoåõu koje doprinose boçem razumevañui potpunijem uvaÿavañu imovinskopravnih ovlaåõeña koja se ostvaruju kolek-tivno.

Mnoge organizacije vråe i socijalnu, odnosno kulturnu funkciju, pri øemuza te svrhe izdvajaju deo prihoda prikupçenog od korisnika. Velika veõina tihorganizacija praktikuje poseban odbitak u tom pogledu. Postoje i organizacijekoje odbitkom za pokriõe troåkova svog rada obuhvataju i izdatak za socijalne ikulturne svrhe60).

2. Obaveze organizacije

2.1. Obaveza organizacije da nastoji da preduzima radñe kolektivnog ostvarivaña odreæenih imovinskopravnih ovlaåõeña nosioca prava

Organizacija je duÿna izvråiti nalog nosioca prava u skladu sa opåtimuslovima svog poslovaña; pri tom, ona mora da se pridrÿava naloga i da se u sve-mu rukovodi interesima nosioca prava61).

Konkretno, organizacija je duÿna da, u svoje ime, ali za raøun nosioca prava,nastoji da: pregovara i zakçuøuje ugovore sa korisnicima i ñihovim udruÿeñi-ma, kontroliåe iskoriåõavañe predmeta zaåtite, naplaõuje naknadu i åtitiodnosna imovinskopravna ovlaåõeña pred sudom i drugim organima62). U tomsmislu, organizacija se obavezuje svakom svom komitentu ponaosob. Ova pojedi-

60. Tournier, J. L: The price of copyright/RIDA, br. 116, 1983., str. 54, 56.61. Takva obaveza nalogoprimca je regulisana ølanovima 751 i 752 ZOO-a. 62. Øl. 145, st. 4 ZASPa izriøito dopuåta organizaciji da åtiti ta ovlaåõeña pred sudom

i drugim organima. Videti i sluÿbeno obrazloÿeñe te odredbe (Savezni zavod za intele-ktualnu svojinu: Zakon o autorskom i srodnim pravima, Beograd, 1998., str. 141-142).


naøna obaveza organizacije prema nosiocu prava se ne odnosi na radñe posebnogostvarivaña nekih ñegovih imovinskopravnih ovlaåõeña na svakom pojedinompredmetu zaåtite. Naprotiv, organizacija se obavezuje svom komitentu da õe ñe-gova odreæena imovinskopravna ovlaåõeña povodom svih predmeta zaåtiteostvarivati pod ravnopravnim uslovima i u paketu sa istovrsnim imovinsko-pravnim ovlaåõeñima odgovarajuõe grupe nosilaca prava. Dakle, organizacijaskupno ispuñava sve ove pojedinaøno preuzete obaveze prema toj grupi nosilacaprava time åto nastoji preduzimati radñe kolektivnog ostvarivaña ñihovihodreæenih imovinskopravnih ovlaåõeña iste vrste.

Analizirana obaveza spada u tzv. obligacije sredstva, a ne u obligacije re-zultata (ciça)63). Naime, organizacija se obavezuje nosiocu prava da õe nastojatida preduzima pomenute radñe, ali mu ne garantuje da õe ih izvråiti, jer to ne za-visi samo od ñe. Stoga neõe nosiocu prava odgovarati za åtetu ako nije uspela daobavi neki od poverenih poslova, pod uslovom da je postupala sa paÿñom dobrogstruøñaka. Na primer, organizacija ne garantuje nosiocu prava da õe ñeni prego-vori sa korisnikom (odnosno udruÿeñem korisnika) rezultirati zakçuøeñemñihovog meæusobnog ugovora. Ona ne moÿe garantovati nosiocu prava ni da õenaplatiti naknadu za ñegov raøun, tj. da õe mu pripasti deo prikupçenih sredsta-va ako se predmeti zaåtite na koje se odnose ñegova ovlaåõeña ne iskoriåõa-vaju u odreæenom periodu ili ukoliko nema relevantnih podataka o tome.

Bilo da je faktiøki ili pravno upuõen na to, nosilac prava zakçuøuje ugo-vor sa organizacijom s obzirom na ñenu sposobnost da efikasno preduzima radñekolektivnog ostvarivaña odreæenih imovinskopravnih ovlaåõeña64). U svakomsluøaju, nosilac prava ukazuje povereñe organizaciji time åto joj poverava zna-øajan deo svoje imovine u vidu tih ovlaåõeña. Dakle, u pitañu je ugovor intuitupersonae. Stoga, organizacija je duÿna da liøno izvråi nalog nosioca prava. Onaistupa na takav naøin u zemçi gde se nalazi ñeno sediåte. Ponekad se neposred-no delovañe organizacije proteÿe i na teritorije joå nekih drÿava.

Meæutim, organizacija nema tehniøke, ekonomske, a øesto i pravne65) moguõ-nosti da liøno izvråi nalog nosioca prava u svim zemçama koje mu priznaju od-nosna imovinskopravna ovlaåõeña. Stoga, ona zakçuøuje reciproøni aranÿ-man66) sa odgovarajuõim inostranim organizacijama ponaosob. Ovim dvostranimugovorom se svaka od organizacija obavezuje onoj drugoj da, u svoje ime, ali za ra-øun tog inostranog ugovornika, nastoji da, na teritoriji ñenog neposrednog de-lovaña, preduzima radñe kolektivnog ostvarivaña odreæenih imovinskoprav-

63. Isto vaÿi za takvu obavezu komisionara (videti u Jankovec, I: op. cit, str. 452).64. Videti Miletiõ, M: Neophodnost organizacije za kolektivno ostvarivañe autorskog

i srodnih prava, "Pravo i privreda", br. 58, 2002., str. 616-624.65. Na primer, ZASP predviæa da dozvolu za obavçañe delatnosti moÿe dobiti organiza-

cija koja, pored toga åto ispuñava ostale uslove, ima sediåte u SRJ (øl. 150, st. 1).Otuda, organizacije sa sediåtem u inostranstvu nemaju pravnu moguõnost da neposrednodeluju u naåoj zemçi.

66. Videti Miletiõ, M: Reciproøni aranÿman, "Pravni ÿivot", br. 11, 2000., str. 677-691.


nih ovlaåõeña povodom predmeta zaåtite sa ñegovog repertoara. Moguõnostsklapaña reciproønih aranÿmana je predviæena opåtim uslovima poslovañaorganizacije. Nosilac prava prihvata te uslove u celini, pa time i ovu moguõ-nost kada sa organizacijom zakçuøi odnosni ugovor tipskog karaktera. Na taj na-øin, nosilac prava dozvoçava organizaciji da odgovarajuõim inostranim entite-tima poveri izvråeñe ñegovog naloga na teritoriji ñihovog neposrednog delo-vaña67).

2.2. Obaveza organizacije da nosiocu prava polaÿe raøun o izvråeñu ñego-vog naloga

Ovom obavezom organizacije se zaokruÿuje ñena uloga komisionara nosiocaprava68). Naime, organizacija deluje za raøun nosioca prava, bilo neposredno ilipreko odgovarajuõih inostranih entiteta. Otuda, nosiocu prava treba da pripad-nu ekonomski efekti kolektivnog ostvarivaña ñegovih imovinskopravnih ov-laåõeña. Tako, organizacija je duÿna da mu periodiøno polaÿe raøun o obavça-ñu poverenih poslova. Ta obaveza ima viåestruko znaøeñe. Konkretno, organi-zacija je duÿna da nosiocu prava dokumentuje izvråeñe ñegovog naloga tokomodreæenog perioda, kao i da mu preda sve åto primi na osnovu obavçaña povere-nih poslova, pri øemu se prethodno izdvaja deo tih sredstava na ime predviæenihvrsta odbitaka.

Sada vaça usmeriti paÿñu na elemente te obaveze.

Nosilac prava treba da zna stañe odnosnih poslova u odreæenim momentima,jer sa organizacijom zakçuøuje ugovor sa trajnim izvråeñem obaveza. Stoga, or-ganizacija mora svom komitentu pruÿati redovne, potpune i detaçne podatke osvim ñenim aktivnostima znaøajnim za kolektivno ostvarivañe ñegovih imo-vinskopravnih ovlaåõeña69). Ona je duÿna da svom komitentu stavça na uvid od-govarajuõe dokumente koji sadrÿe takve informacije. Pri tom, svi podaci oostvarenoj naknadi pojedinaønog nosioca prava su sluÿbena tajna organizacije.Oni se mogu dati samo na zahtev odnosnog nosioca prava ili suda.

Ovde treba naglasiti da je organizacija duÿna da periodiøno sastavça i no-siocu prava dostavça pojedinaøni obraøun ñegove naknade. Neke organizacije neøine to u pogledu predmeta zaåtite koji ne ostvare predviæeni minimalni iznosnaknade tokom obraøunskog perioda. Taj izuzetak se opravdava principom ekono-miønosti poslovaña organizacije.

67. Moguõnost potpune ili delimiøne zamene nalogoprimca je regulisana ølanom 753 ZOO-a(videti u Trajkoviõ, M: øl. 753. u "Komentar Zakona o obligacionim odnosima", Beograd,1995., str. 1284, 1285).

68. Takva obaveza nalogoprimca/komisionara je regulisana ølanovima 754, 755 i 780 ZOO-a.69. WIPO: Collective Administration of Copyright and Neighbouring Rights/Copyright, br. 11, 1989.,

str. 350; øl. 53, st. 1, taø. II Nacrta model odredbi za zakon u oblasti autorskog prava(dokument CE/MPC/I/2II)/Copyright, br. 11, 1989., str. 351.


Pojedinaøni obraøun ima pisanu formu. U obliku je standardizovanog obra-sca. Time se smañuje moguõnost eventualnih nesporazuma i sporova izmeæu ugo-vornih strana.

Pojedinaøni obraøun moÿe biti godiåñi, polugodiåñi ili kvartalni, za-visno od organizacije. Na primer, kod ovlaåõeña na iskoriåõavañe nescenskihdela u bestelesnoj formi, prvu opciju usvaja jugoslovenski SOKOJ, drugu kame-runska SOCADRA, a treõu ameriøki BMI.

Pojedinaøni obraøun se mora sastavçati na osnovu: plana raspodele70), op-åteg obraøuna; prikupçenih podataka o iskoriåõavañu predmeta zaåtite, doku-mentacije organizacije o tim predmetima zaåtite i odnosnom nosiocu prava.

Pre svega, organizacija je duÿna da unapred utvrdi plan raspodele prihodaprikupçenog od korisnika. To je zakonska obaveza organizacije u mnogim zemça-ma. Dakle, nosilac prava treba da unapred zna mehanizam i kriterijume obraøu-navaña naknade koji su predviæeni planom raspodele.

Organizacija mora izraditi i opåti obraøun. Ñime se naroøito utvræuje:bruto iznos odgovarajuõeg fonda naplaõenih naknada, suma odbitaka od pomenu-tog iznosa, neto iznos dotiønog fonda.

Sredstva koja se tokom obraøunskog perioda prikupe od korisnika na imenaknade za vråeñe identiønih radñi iskoriåõavaña istovrsnih predmeta zaå-tite formiraju odgovarajuõi fond. Neke organizacije imaju viåe ovakvih fon-dova.

Bruto iznos takvog fonda se, na kraju obraøunskog perioda, umañuje za utvr-æenu sumu predviæenih vrsta odbitaka.

Svaka organizacija izdvaja deo tog iznosa za pokriõe troåkova svog rada, uk-çuøujuõi i izdatak na ime poreza i doprinosa na prikupçene naknade.

Mnoge organizacije vråe i socijalnu, odnosno kulturnu funkciju i za te svr-he izdvajaju deo prikupçenih sredstava. Obiøno se praktikuje poseban odbitak utom pogledu. Izuzetno, taj izdatak moÿe biti sadrÿan u odbitku za pokriõetroåkova rada organizacije.

Neke organizacije izdvajaju deo prikupçenih sredstava za tzv. rezervni fondnameñen namirivañu potraÿivaña koja nisu obuhvaõena raspodelom71). Takvopotraÿivañe nastaje ako organizacija naknadno izradi ili ispravi pojedinaøniobraøun naknade nosioca prava koji podnese blagovremen, obrazloÿen i oprav-dan zahtev u tom smislu.

Prihod koji organizacija ostvari naplatom naknade za iskoriåõavañe pred-meta zaåtite pripada odnosnim nosiocima prava. Kolektivno ostvarivañe imo-vinskopravnih ovlaåõeña podrazumeva da mora proteõi izvesni period izmeæunaplate ove naknade i ñene isplate tim nosiocima prava. U meæuvremenu, orga-

70. O planu raspodele videti u Miletiõ, M: Organi i opåti akti organizacije za kolek-tivno ostvarivañe autorskog i srodnih prava, "Pravo i privreda", br. 14, 2002, str.202208.

71. WIPO: op. cit, str. 347.


nizacija ulaÿe ta sredstva na naøin koji donosi kamatu. Suma ostvarena na ime tekamate øesto dostiÿe 5% (ponekad i viåe) u odnosu na bruto iznos odgovarajuõegfonda ili 20-100% u poreæeñu sa visinom troåkova rada organizacije. Nespor-no je da ekonomski efekti ove kamate treba da pripadnu odnosnim nosiocimaprava, bez obzira na ñen iznos u konkretnom sluøaju72). Organizacija obiønopraktikuje jedan od tri osnovna sistema u tom pogledu73). Prema prvom sistemu,iznosom kamate se uveõava bruto iznos odgovarajuõeg fonda. Prema drugom siste-mu, iznos kamate sluÿi za potpuno ili delimiøno pokriõe troåkova rada orga-nizacije. Prema treõem sistemu, iznosom kamate se uveõava neto iznos dotiønogfonda.

Dakle, neto iznos odgovarajuõeg fonda je rezultat primene navedenih obra-øunskih operacija. Organizacija je duÿna da tu sumu raspodeli odnosnim nosio-cima prava. Obiøno preostane deo sredstava u fondu nakon ove raspodele. To jerezultat øiñenice da organizacija nije u stañu da, neposredno ili preko odgova-rajuõih inostranih entiteta, pribavi sve neophodne podatke o nekim predmetimazaåtite koji su ostvarili naknadu. Tada se preostali iznos srazmerno raspode-çuje ostalim nosiocima prava, saglasno prikupçenim podacima o iskoriåõa-vañu predmeta zaåtite na koje se odnose ñihova imovinskopravna ovlaåõeña74).

Postoje izuzetne situacije gde se ostvareni prihod ne raspodeçuje odnosnimnosiocima prava, veõ se koristi samo za pokriõe troåkova rada organizacije i zasocijalne i/ili kulturne svrhe75). Ponekad se smatra da je ovaj drugi deo prikup-çenih sredstava, u suåtini, nameñen indirektnoj raspodeli nosiocima prava76).

Pojedinaøni obraøun se mora zasnivati i na vezi izmeæu prikupçenih poda-taka o iskoriåõavañu dotiønih predmeta zaåtite, s jedne, i dokumentacije orga-nizacije o tim predmetima zaåtite i o odnosnom nosiocu prava, s druge strane.Primena odgovarajuõih odredbi plana raspodele na tako utvræeno øiñeniønostañe rezultira odreæivañem iznosa naknade za svaki od tih predmeta zaåtite.Ukoliko viåe nosilaca prava ima pravo na uøeåõe u naknadi koju ostvari odre-æeni predmet zaåtite, onda se ñen utvræeni iznos koristi kao osnova za izraøu-navañe visine udela svakog od ovih subjekata (meæusobni odnos udela se predviæaugovorom izmeæu tih nosilaca prava ili planom raspodele). Izvråeñe navede-nih operacija omoguõava organizaciji da sastavi pojedinaøni obraøun naknade zasvakog od odnosnih nosilaca prava.

72. Nalogoprimøeva odgovornost za upotrebu nalogodavøevog novca je regulisana ølanom 756ZOO-a.

73. Videti u Tournier, J. L: op. cit, str. 52, 54.74. Videti Uchtenhagen, U.: Tehnical Problems in Collective Administration of Authors' Rights,

"Copyright", br. 1, 1986., str. 33; Grompone, R: The functioning and control of authors' societies,"RIDA", br. 107, 1981, str. 42, 44.

75. Na primer, to vaÿi za pojedine organizacije u sluøaju ovlaåõeña na davañe primerakadela na poslugu, odnosno ovlaåõeña interpretatora na razne oblike javnog saopåtavañainterpretacije sa izdatog fonograma.

76. Videti Tournier, J. L.: op. cit, str. 54.


Struktura pojedinaønog obraøuna varira u zavisnosti od organizacije77).Obraøun nekih organizacija se svodi na navoæeñe iznosa naknade koji pripadanosiocu prava. Obraøun drugih organizacija sadrÿi i precizirañe konkretnihpredmeta zaåtite koji su ostvarili naknadu. Konaøno, obraøun izvesnih organi-zacija obuhvata ne samo pomenute informacije, veõ i podatke o vrsti i broju iz-vråenih radñi iskoriåõavaña svakog pojedinog predmeta zaåtite.

Iscrpniji pojedinaøni obraøun rezultira veõim povereñem nosioca prava uorganizaciju i omoguõava mu boçe sagledavañe komercijalnog uspeha svakog ododnosnih predmeta zaåtite. Meæutim, sastavçañem detaçnijih obraøuna rastutroåkovi rada organizacije. Stoga, nosilac prava treba da snosi dodatne troå-kove nastale ñegovim zahtevom da mu organizacija pruÿi detaçnije podatke odonih sadrÿanih u pojedinaønom obraøunu.

Odgovarajuõi inostrani entiteti su, na osnovu reciproønih aranÿmana,duÿni da, izmeæu ostalog, periodiøno sastavçaju i odnosnoj organizaciji dostav-çaju pojedinaøni obraøun naknade svakog ñenog komitenta koja je ostvarena nateritoriji ñihovog neposrednog delovaña. Tu se obiøno praktikuje tzv. obraøun-ski spisak koji sadrÿi pojedinaøne obraøune naknade svih tih nosilaca prava.Organizacija ima reciproønu obavezu prema ovim entitetima. Dakle, organiza-cija je duÿna da nosiocu prava dostavça i pojedinaøne obraøune ñegove naknadekoje primi od tih entiteta. Radi ekonomiønosti svog poslovaña, neke organiza-cije nemaju takvu obavezu prema komitentu u pogledu obraøuna inostrane organi-zacije od koje prime naknadu koja ne prelazi predviæeni minimalni iznos.

Pojedinaøni obraøun se dostavça nosiocu prava pre, prilikom ili nakonisplate ñegove naknade, zavisno od organizacije.

Pored sastavçaña pojedinaønog obraøuna i ñegovog dostavçaña nosiocuprava, organizacija je duÿna i da mu isplati naknadu u iznosu navedenom u tom do-kumentu. Ova naknada se moÿe isplaõivati jednom, dva ili øetiri puta godiåñe,zavisno od toga da li je reø o godiåñem, polugodiåñem ili kvartalnom obraøu-nu. U svakom sluøaju, organizacija treba da to uøini bez odlagaña. Ponekad se or-ganizacija obavezuje svom komitentu da õe mu isplatiti naknadu samo ako ñenasuma preæe predviæeni minimalni iznos. U suprotnom, sume ispod ovog iznosa sekñiÿe u korist tog nosioca prava i isplaõuju mu se u onom obraøunskom perioduu kome ñihov zbir preæe predviæenu doñu granicu. Izuzetno, ta isplata se moÿeizvråiti i ranije na zahtev komitenta. Nosilac prava moÿe zahtevati od organi-zacije da mu isplati akontaciju ñegove naknade za sledeõi obraøunski period,pod uslovima preciziranim u planu raspodele.

Organizacija je duÿna da nosiocu prava isplati i ñegovu naknadu primçenuod svakog entiteta sa kojim je zakçuøila reciproøni aranÿman. Ova naknada seisplaõuje komitentu bez obzira na ñen iznos, pri øemu se prethodno izdvaja deote sume za pokriõe troåkova koje domaõa organizacija naøini u tom pogledu. Vre-

77. Videti u Uchtenhagen, U.: op. cit, str. 33.


me isplate takve naknade moÿe biti odreæeno na razliøite naøine. Neke organi-zacije je isplaõuju odmah nakon åto je prime od inostranog entiteta, pri øemumoraju prethodno obraditi odnosni obraøunski spisak. Izvesne organizacije øi-ne to u taøno predviæeno vreme (npr. tokom jednog odreæenog meseca svake godi-ne). Nosilac prava moÿe i ovde zahtevati od organizacije da mu isplati akonta-ciju ñegove naknade, pod uslovima preciziranim u planu raspodele.

3_Vidoje Spasic.fm; str. 128

Mr Vidoje Spasiõ, asistent Pravnog fakulteta u Niåu UDK 655.28

Elektronsko izdavaåtvo

1. O izdavaåtvu uopåte

Stvaraocima kwiÿevnih, muziøkih, filmskih i drugih autorskih dela naosnovu zakona pripada subjektivno autorsko pravo. Ono se sastoji iz moralno-pravne (liønopravne) i imovinskopravne (materijalnopravne) komponente. Mo-ralnopravna komponenta se sastoji iz ovlaåõewa kojima se åtiti liønost auto-ra i integritet wegovog dela. Sadrÿinu imovinskopravne komponente predstav-qa iskquøivo pravo autora na ekonomsko iskoriåõavawe svog dela1). Radweiskoriåõavawa dela mogu se vråiti u telesnoj formi (snimawe i umnoÿavawedela, stavqawe primeraka dela u promet ili davawe primeraka dela u zakup) iliu bestelesnoj formi (izvoæewe dela, predstavqawe dela, prenoåewe izvoæewaili predstavqawa, emitovawe, javno saopåtavawe dela koje se emituje, odnosnojavno saopåtavawe dela sa nosaøa zvuka ili slike)2).

Poåto autor, najøeåõe, nije u moguõnosti da sam realizuje neke radwe isko-riåõavawa, bilo zbog tehniøkih ili materijalnih nemoguõnosti, on svoje ov-laåõewe prenosi na onog ko moÿe to da uradi. Tipiøan mehanizam ovakvog rea-lizovawa odreæenih imovinskopravnih ovlaåõewa autora ili, konkretnije, um-noÿavawa dela je izdavaåtvo. Ono predstavqa staru, ali veoma znaøajnu privred-nu delatnost bez koje autori nikako ne bi mogli da doæu do øitalaøke publike,

1. Øl. 19 Zakona o autorskom i srodnim pravima (kraõe : ZASP) iz 1998. godine –"Sluÿbeni list SRJ" br. 24/98.

2. Øl. 20-29 ZASP-a.

129V. Spasiõ: Elektronsko izdavaåtvo (str. 128-137)

odnosno da uÿivaocima dela ponude primerke istih. Pod izdavawem dela u autor-skopravnom smislu podrazumeva se postupak puåtawa u promet primeraka dela(od strane autora ili lica koje je on ovlastio), bez obzira na naøin izrade prime-raka, ako se time zadovoqavaju razumne potrebe javnosti, imajuõi u vidu vrstu de-la. Od izdavawa treba razlikovati objavqivawe dela. Autorsko delo je objavqe-no kada je na bilo koji naøin i bilo gde u svetu saopåteno javnosti od strane aut-ora ili lica koje je on ovlastio. Jedno delo se moÿe objaviti samo jednom, a izda-ti se moÿe viåe puta. Øin objavqivawa i izdavawa dela mogu se poklopiti kadase izdaje neobjavqeno delo.

Izdavaøki ugovor (engl. publishing agreement, franc. contrat d’edition, nem. Ver-lagsvertrag, ital. contrato di edizione) predstavqa pravni instrument za realizo-vawe prava na izdavawe dela. To je ugovor kojim autor ili nosilac autorskog pra-va ustupa, odnosno prenosi na izdavaøa pravo na umnoÿavawe autorskog delaåtampawem i stavqawem u promet umnoÿenih primeraka, a izdavaø se obavezujeda umnoÿi delo i stavi primerke u promet, kao i da za to plati naknadu davaocuprava3).

Tradicionalno izdavaåtvo se vezuje za klasiøne naøine åtampawa (øija jepreteøa Gutenbergova åtamparija) kwiÿevnih i nauønih, odnosno govornih dela.Meæutim, poåto pojam åtampawa nije preciznije zakonski definisan, takvaokolnost daje osnova da autorskopravni pojam åtampawa predstavqa dovoqnoåirok okvir koji moÿe da obuhvati sve poznate i uobiøajene tehnike umnoÿa-vawa, prvenstveno tekstualnih sadrÿaja, odnosno dela. U uporednom pravu nemaspora, da kada se govori o tekstualnim sadrÿajima, misli se ne samo na kwiÿev-nost veõ i na grafiøki zapis muziøkog i koreografskog dela. Isto vaÿi i za kar-tografska dela i dela likovnih umetnosti, pod uslovom da se umnoÿavaju tehni-kom koja se moÿe podvesti pod oznaøeni pojam "åtampawa".4) Inaøe, umnoÿa-vawe i stavqawe u promet muziøkih i filmskih dela na nosaøu zvuka (fonogra-mu) i nosaøu slike (videogramu) ne smatra se izdavawem, jer se takve tehnike nesmatraju åtampawem i vråe se na osnovu posebnih ugovora.

Predmet izdavaøkog ugovora predstavqa prenos najmawe dva ovlaåõewa bezkojih nema izdavaøkog ugovora : ovlaåõewe na umnoÿavawe dela i ovlaåõewe nastavqawe primeraka dela u promet. Pored wih mogu se preneti i dozvola za ob-javqivawe dela, kao i druga tzv. sporedna ovlaåõewa.

Danas, na poøetku treõeg milenijuma kada digitalno okruÿewe polako alisigurno zamewuje analogno i kada viåe niåta nije isto kao pre, elektronsko iz-davawe dela postaje sve ozbiqnija konkurencija klasiønom åtamparstvu.

3. Øl. 67 ZASP-a.4. Suprotno je jedino u nemaøkom pravu gde se umnoÿavawe dela likovnih umetnosti ne

moÿe obuhvatiti izdavaøkim ugovorom, jer se on odnosi samo na kwiÿevna i muziøka dela(Øl. 1 Zakona o izdavaøkom pravu koji sa neznatnim izmenama vaÿi joå iz 1901. godine).


2. Elektronsko izdavaåtvo - opåti osvrt

U najåirem smislu, elektronsko izdavaåtvo predstavqa pretvarawe tekstu-alnih i vizuelnih sadrÿaja (koji øine autorsko delo) u digitalni format i wiho-vo puåtawe u promet. Digitalni format predstavqa maåinski øitqivu formu,pa je wegova upotreba nemoguõa bez koriåõewa odgovarajuõeg tehniøkog sredstva(najøeåõe kompjutera, CD plejera i sliøno). Tehnologija je uznapredovala do temere da elektronske kwige mogu da pruÿe znaøajne prednosti nad tradicional-nim åtampanim izdawima. U tehniøkom smislu, danas, generalno, postoje dva si-stema elektronskog izdavawa : telesni ili off-line sistem (gde postoji elektron-ski zapis/telesni nosaø autorskog dela) i bestelesni – virtuelni ili on-line si-stem (gde se autorsko delo, odnosno odgovarajuõi sadrÿaj direktno-putem mreÿeprenosi sa vlasnika prava na uÿivaoca).

Bez obzira na postojawe dva opåta sistema za elektronsko izdavawe kojiimaju svoje modalitete, danas je najznaøajniji vid elektronskog izdavaåtva CD-ROM (compact disc-read only memory), kao tipiøan predstavnik off-line sistema.Ovi diskovi, koji liøe na audio CD-e, "puåtaju" se na CD-ROM ureæajima koji suprikquøeni ili instalirani na vlastite kompjutere. Kao rezultati svega ovoga,kwiÿara nije viåe jedino mesto gde se jednostavno mogu dobiti kwige za tiliøas. "Åtampawe na zahtev" je sve prisutnija praksa u studentskim gradovima uAmerici koja postavqa trnovite puteve za izdavaøe, trgovce i autore. Paketi(coursepack – zaveÿqaji) za nastavu ili kurseve, koji sadrÿe usvojene uxbenike ko-ji su elektronski sakupqeni i åtampani u okviru ili blizini studentskog grada,predstavqaju jedno od najbrÿe rastuõih i visoko profitabilnih trÿiåta u svetuuniverzitetskih kwiÿara. Na nekim univerzitetima, paketi za kurseve se krei-raju elektronski i umnoÿavaju legalno koristeõi tehnologiju izrade dokumenatana zahtev, koja elektronski skenira i øuva ølanke iz novina i øasopisa, odlomakaiz kwiga i dela univerzitetskih profesora. Sav materijal se analizira zbog zah-teva autorskog prava i podaci se øuvaju u centralnom kompjuteru u sistemu (ser-veru). Kwiÿara zatim dobija saglasnost od centra za regulisawe autorskog pra-va5). Ovakvi sluøajevi su, meæutim, retki. Trend koji se kreõe ka paketima za kur-seve pokazuje da obrazovne institucije mogu da iniciraju nove vrste sporazumakoji sluÿe realizovawu kako potreba obrazovnih institucija za prihvaõenimmaterijalom, tako i potreba izdavaøa i autora da budu plaõeni.

Ipak, uprkos svemu, ne moÿe se reõi da su izdavaøi u potpunosti spremni dauøestvuju u svim ovim poduhvatima. Neki izdavaøi joå nemaju øvrst stav o svojimplanovima za prodaju elektronskog teksta, a neki koji su uøinili napore da uæuna trÿiåte, uradili su to uprkos neslagawu o buduõnosti izdavaøke industrije.Za mnoge izdavaøe i nastavnike, standardni i åtampani uxbenik je joå uvek neza-menqivo sredstvo. Zabrinutost zbog bezbednosti informacija i moguõnosti

5. Takva usluga koåta 0075 centi po strani, ili se u nekim sluøajevima direktno plaõaizdavaøima za regulisawe autorskog prava.


zaåtite elektronskih prava samo su joå jedan dodatak nesigurnosti. Mnogi po-stojeõi izdavaøki ugovori ne åtite danaåwe izdavaøe elektronskih dela, a odsu-stvo prihvaõenog jezika ugovora o interaktivnim multimedijskim pravima (kaoåto su prava u derivatima CD-ROM-a) koønica su razvoja u ovoj oblasti. Zbogsvega toga, neminovno se nameõe zakquøak da je parametre ograniøewa autorskihprava, u vidu fer upotrebe6) ili na drugi naøin, u elektronskom izdavaåtvuteåko odrediti.

Åirewe fer upotrebe na sisteme elektronskih informacija, takoæe, jeusporeno opåtom druåtvenom neodluønoåõu u vezi sa vrednoåõu uøewa i odgo-vornosti biblioteka i åkola za uvoæewe multimedija i interaktivnih programau obrazovawe.

Fer upotreba je dugo vremena igrala kquønu ulogu u omoguõavawu nastavni-cima da u uøionici koriste raspoloÿive izvore. Odredba fer upotrebe, izuzeciza upotrebu u uøionici i biblioteøku upotrebu predstavqaju osnovu obrazovneupotrebe materijala zaåtiõenih autorskim pravom. Opåti je stav da su oni, upr-kos svemu, nejasni i nepotpuni. Wihovi nedostaci õe postati joå akutniji u svetunovih elektronskih tehnologija..

Centralno pitawe koje se danas postavqa je kako kompjuterske proizvode ion–line proizvode treba koristiti u obrazovawu. Zabrinutost od strane izdavaøai vlasnika ostalih medija zbog potencijala za dobitak prihoda, zajedno sa preov-laæujuõim strahom aktera obrazovnog procesa i nosioca on–line usluga da õe seusvojiti pravila koja im daju nesrazmerne odgovornosti, izgleda da staju na putkonsenzusu o osavremewivawu fer upotrebe i drugih ograniøewa autorskog pra-va.

3. Autorsko pravo i wegova ograniøewa u novom svetu elektronskog

izdavaåtva

Termin "elektronsko izdavawe" je jedan od onih popularnih "zvuønih" nazivakoji pokrivaju mnoåtvo stvari koje su, zapravo, potpuno razliøite. Elektronskoizdavawe, kao åto smo istakli, ne obuhvata samo on-line izdavawe, veõ i CD-ROMi sliøne tehnologije kao åto su CD-i. CD-ROM i sliøne tehnologije su mnogobliÿi klasiønom izdavawu nego åto je to on-line izdavawe. One ukquøuju fiziø-

6. Fer upotreba (fair use) predstavqa najznaøajniji oblik ograniøewa subjektivnogautorskog prava koji poznaje poznaje ameriøko pravo. To je vrlo fleksibilna doktrinakoja se zasniva na øetiri determiniåuõa faktora øiji se efekat utvræuje pri svakojproceni konkretne upotrebe. Zavisno od rezultata analize, odreæena upotrebaautorskog dela õe se kvalifikovati kao fer ili ne, odnosno ispuniõe uslove zaoslobaæawe obaveze dobijawa saglasnosti nosioca prava za upotrebu dela. Kquønifaktori, odnosno osnovni elementi doktrine su: svrha (ciq) koriåõewa (Purpose),priroda zaåtiõenog dela (Nature), obim koriåõenog sadrÿaja (Amount) i trÿiåniuøinak upotrebe na trÿiåte prodaje originalnih primeraka dela (Effect).


ki transfer opipqive stvari u kojoj je otelovqeno izdato delo, od izdavaøa doøitaoca. CD-ROM obuhvata i izradu pakovawa, odnosno omota. Ovaj omot, poputnaslovne strane kwige ili øasopisa, svojom dragocenom ulogom ne samo da poma-ÿe prodaju proizvoda, veõ, takoæe, pomaÿe da se u svesti øitaoca ili kupca izgra-di identitet izdavaøa. Pakovawe pruÿa izdavaøu priliku da øitaocu poåaqesuptilnu poruku koja se tiøe kvaliteta, pouzdanosti, ozbiqnosti, ushiõewa i td.Na taj naøin se stvara imix, odnosno zaåtitni znak izdavaøa.

Joå jedna posledica koja proistiøe iz øiwenice da CD-ROM ukquøuje izda-vaøa u proces isporuke konkretne robe kupcu jeste ta da su kanali distribuirawapotencijalno identiøni.

On-line izdavawe je neåto sasvim drugo. Ono ne liåava izdavaøa moguõnostida u svesti øitaoca kreira vizuelni identitet, ali da ne bi bio samo bezliønaadresa na Internetu, izdavaøi õe morati da pribegnu novim strategijama u ciqukreirawa i oøuvawa svog identiteta. Isto tako, markentinåke strategije õe mo-rati da pretrpe potpune izmene u smislu sticawa novih moguõnosti za dopirawado svoje potencijalne audijencije.

Jedna od najvaÿnijih i najzanimqivijih stvari vezanih za on-line izdavawa, akoja ih suåtinski i kvalitativno izdvaja od åtampanog oblika izdavaåtva, je daona po prvi put omoguõavaju izdavaøu, øitaocu i autoru ili uredniku da budu ustalnom dijalogu. Pri tom, ovaj dijalog neõe se ostvarivati automatski. Izdavaøje taj koji õe morati da dâ inicijativu i stvori moguõnosti za dijalog. Ali, na tajnaøin õe izdavaø uspeti da sazna neåto i o svojim klijentima, da dobije povratnu(fidbek) informaciju od svojih øitalaca vezano za wegov proizvod u ciqu ÿeqe-nih izmena ili eventualnih poboqåawa, ne øekajuõi godinama da se rasproda ce-lokupno izdawe kao kod åtampanih stvari

Digitalno doba, uprkos svim prednostima i olakåicama koje nudi, moÿe me-æutim biti i doba dezinformacije. Kada se tekstovima, pa øak i slikama, moÿemanipulisati i kada ih je moguõe mewati, neprimetno i bez traga, autentiønostinformacije, odnosno dela postaje glavna briga. Zbog toga postoje razliøita pe-simistiøka razmiåqawa o buduõnosti autorskog prava. Neki kaÿu da nastupajucrni dani za vlasnike autorskih prava. Drugi ozbiqno kaÿu da autorsko pravoviåe i ne postoji. Treõi misle da õe autorsko pravo morati, u najmawu ruku, dabude drastiøno promeweno, kako ne bi postalo anahrono.

Autorsko pravo je ograniøeni monopol nastao sa namerom da qudima pruÿifinansijski podsticaj za stvarawe sadrÿaja koji õe biti pod zaåtitom autorskogprava, za stvarawe kwiÿevnih, umetniøkih i drugih dela. Sa novim digitalnimtehnologijama moguõnosti "kraæe" su veõe nego ikada tako da õe se trÿiåte legi-timne prodaje smawiti, sa poveõavawem trÿiåta øitalaca, odnosno uÿivalacadela.

Øiwenica je da su ovo zaista ozbiqni problemi, ali se ipak øini da je wiho-va veliøina prenaglaåena. Jer, treba istaõi, da se autorsko pravo, koje je u suå-tini informacija, u meæuqudskim odnosima zasniva i na neøemu åto nije samo


korist. Zapravo, autorsko pravo u zemqama kontinentalne Evrope, daleko ek-splicitnije proistiøe iz onoga åto se davno smatralo prirodnim zakonom. Napravo svakog autora da kontroliåe umnoÿavawe svojih dela, gleda se kao na pro-duÿetak wegove liønosti. Ipak, svi se podsvesno slaÿu da kada neko uloÿi toli-ki napor da neåto napiåe, naslika, ili komponuje neko delo, treba mu se prizna-ti pravo kontrole nad tim delom.

Nema dileme da postoji moralni element prisutan u glediåtu veõine qudipovodom ovih stvari, na kome se moÿe raditi i koji se moÿe pojaøati kao jedan odnaøina za jaøawe autorskog prava. Nesumwivo je da õe u digitalnom dobu bitimnogo piratskog umnoÿavawa, åto je jedna vrsta kibernetske kraæe. Ali, prika-zati to kao kraj izdavaåtva øini se da se protivi istorijskim øiwenicama. Øi-wenica je da ÿivimo sa ovom vrstom masovnog piratskog umnoÿavawa u muziøkomsvetu, veõ decenijama, pa ipak, ova oblast qudskog stvaralaåtva nije propala,veõ, naprotiv, predstavqa jednu od najprofitabilnijih privrednih delatnosti.Sliøno ovome, u posledwoj dekadi 20-og veka filmska i televizijska industrijasu uspele da preÿive strahovite potrese i nasrtaje na autorskopravno zaåtiõenimaterijal.

Kada se pojavila industrija softvera - kompjuterskih programa i to je biloneåto potpuno novo, a wen proizvod toliko razliøit od svega ikad viæenog do ta-da, da je izgledalo da se stara pravila neõe primewivati. Rana etika vezana zakompjuterske programe bila je jedna vrsta slobodnog masonstva, a wihovo umno-ÿavawe je, zapravo bilo odobreno od veõine qudi.

Kao posledica promewenih autorskopravnih odnosa nastalo je vrzino kolo ukome izdavaøi, u dogovoru sa vlasnicima autorskih prava, ÿele da odrÿe visokecene, kao kompenzaciju za ovlaåõeno i neovlaåõeno umnoÿavawe, a viåe ceneteraju qude da umnoÿavaju. U onoj meri u kojoj umnoÿavawe vråe laici, ono je ta-koæe, delom izazvano kompjuter fobijom. Lakåe je i sigurnije dobiti primerakod prijateqa nego upasti u prodavnicu softvera i biti bombardovan i zbuwen ne-razumqivim ÿargonom. Uz to, åto je joå vaÿnije, takva radwa za razliku od ku-povine ne koåta.

On-line izdavawe pruÿa velike moguõnosti izdavaøu da sa svojim kupcima raz-meni informacije åto nikada ranije nije bio u situaciji i moguõnosti da uøini.Konkretno, kada se uspostavi dogovor o davawu saglasnosti sa primaocem sadr-ÿaja i kontakt sa wim, onda postoji i moguõnost uticaja na wega, odnosno eduka-cije.

U digitalnom okruÿewu i elektronskom izdavaåtvu imamo, dakle, jednu, po-sve, neobiønu situaciju : to åto izdavaøi, odjednom, treba da sklapaju ugovore sasvojim kupcima. To se ranije nije deåavalo. Tipiøna transakcija izmeæu kupca iprodavca deåavala se i zavråavala u kwiÿari prilikom kupovine primerka de-la. Sada se, najednom, traÿi od kupca da potpiåe neåto sa puno odredbi koje mu"govore" åta moÿe a åta ne moÿe uraditi sa prodatim materijalom (primerkomdela) koji je kupio. Åto odnos izmeæu izdavaøa i kupca postaje bliÿi on õe ili


prerasti u neprijateqstvo - ukoliko se kupac oseõa pritisnutim ugovorima kojemora da potpiåe, ili õe postati interaktivniji, prisniji i uzajamno edukativ-niji. Time åto je prodavac "prinudio" kupca da potpiåe ugovor o pravima iograniøewima, dodao je joå jednu strunu svom moralnom luku ili moralnoj har-fi. Veõina qudi zaista ne voli da kråi ugovore i oni õe se drÿati postignutogdogovora. Ali, ukoliko kupac oseti da izdavaøi, odnosno prodavci nisu razumni usvojim zahtevima, on õe ili odbaciti proizvod ili õe ga prihvatiti sa odbojnoå-õu i ipak õe sa wim postupati onako kako on smatra da treba da øini. Ono åto jemoÿda najvaÿnije, wegova svest õe biti zatrovana protiv øitavog sistema ogra-niøewa na kojima poøiva autorsko pravo.

Isto tako, postoje qudi koji õe oformiti kupovne grupe za kupovinu dela ideliti ih digitalno, od øega izdavaøi neõe imati dodatnih prihoda. Mada, mi-slim da ovo neõe imati karakter masovne pojave. Veõini qudi je zaista ostalatrunka savesti i odgovornosti i ovakva aktivnost, bilo otvoreno ili nenamernonije ono åto õe oni rado i uvek øiniti. A åto su øitaoci obrazovaniji to õe seneugodnije oseõati sa ovakvom prevarom. Stoga, za izdavaøa je najboqe da pretpo-stavi da õe nekih gubitaka sigurno biti, dovoqno da uniåte wegove profitnemargine, naroøito zbog toga åto õe wegovi troåkovi opasti. Ukoliko wegoviugovori budu razumni i dozvole kupcu izvesnu slobodu koriåõewa onoga åto jeod wega kupio, otkriõe da õe on razumno odbiti da uøestvuje u kraæi koja bi izda-vaøu stvarno mogla da naåkodi.Stoga, imajuõi u vidu prethodnu konstataciju, iz-davaøi bi trebalo da dobro razmisle o tome kakve vrste upotrebe odobravaju imogu odobriti svojim øitaocima, a da ne izgube sve. Ali, postavqa se pitawe kojesu to upotrebe? Øini se da, do izvesne mere, pomaÿe analogno razluøivawe onogaåta se moÿe uraditi sa elektronski umnoÿenim primercima od onoga åta se mo-ÿe uraditi sa klasiønim-standardnim vrstama umnoÿavawa. Kako stvari stoje,izdavaøi, zasigurno, gube na prodaji svojih åtampanih proizvoda – ukoliko zai-sta veruju da se gubitkom prodaje smatra – kad god neko pozajmi kwigu svom prija-tequ ili iznese kwigu iz biblioteke ili fotokopira poglavqe iz we za svogprijateqa, ili obrnuto, prijateq za wega napravi fotokopiju. Ne bi bilo razum-no smatrati da su ovo zaista izgubqene prodaje. Postoji kategorija marginalnihøitalaca, koji se, da nije besplatno, ne bi trudili ni da øitaju neøije delo, a ka-moli da kupe wegov primerak. Takvih qudi ima mnogo u kibernetskom svetu, kaoi u obiønom ÿivotu. Postavqa se pitawe da li su ovi marginalni øitaoci sprem-ni da øuvaju digitalnu informaciju koju su pozajmili od svojih prijateqa? Moÿ-da, ali javqa se sumwa da ukoliko je to za wih od marginalne koristi, nije vero-vatno da õe hteti da rezerviåu mesto na svojim hard diskovima za øuvawe ovakvihinformacija. Glavni rizik, ukoliko on postoji, je taj åto õe qudi koji bi inaøeplatili nabavku7) originalnih primeraka dela, dobili primerke od svojih prija-

7. Uostalom, uzmimo primer dnevne åtampe. Uprkos øiwenici da je stavqena na Internet, iteorijskoj moguõnosti. faktiøki, neograniøenog pozajmqivawa izmeæu prijateqa ipoznanika, svakodnevno se proda na stotine hiqada primeraka.


teqa ili saradnika i umnoÿiti ih. Ovo ozbiqno brine izdavaøe i tera ih da seusred noõi bude u hladnom znoju. S druge strane, postavqa8) se pitawe koliko jeta opasnost realna. Neki qudi koji od izdavaøa ili distributera, odnosno trgov-ca kupe proizvod (u konkretnom sluøaju primerak dela) deliõe ga sa ostalima,ali neki, iz odreæenih, wima znanim razlozima, neõe to da øine. Neki õe se ose-õati razoøaranim åto su dali novac, dok oni oko wih to koriste da bi dobili be-splatne umnoÿene primerke. Ili, ako to i uøine ponekad, neõe biti voqni da toøine uvek (da istom ili drugom licu stalno daju primerak dela na besplatno ko-riåõewe ili isto delo da daju velikom broju qudi). Qudska priroda, verovatnoneõe dozvoliti masovnu zajedniøku upotrebu. Takoæe, s druge strane, veliki brojqudi, opet iz odreæenih, prvenstveno moralnih razloga, neõe dozvoliti da stal-no traÿi od svojih prijateqa-poznanika primerke bilo kojih dela i u bilo kojojformi.

Joå jedna strategija koju bi trebalo da koriste izdavaøi jeste da legitimanpristup wihovom materijalu uøine åto lakåim, po ceni koja neõe ohrabrivatikraæu. Sve dok je marginalna cena nezakonito dobijenog umnoÿenog primerka ni-ska za onoga koji umnoÿava, marginalna cena zakonski dobijenog umnoÿenog pri-merka je podjednako niska za izdavaøe. Sliøno vaÿi i za davawe saglasnosti zaupotrebu zaåtiõenih dela i za prenos prava i dozvola. Åto je lakåe dobiti sag-lasnost za upotrebu odreæenog dela, to õe se ono viåe legalno koristiti, a maweõe biti kraæe.

Imajuõi u vidu specifiønosti elektronskog iskoriåõavawa autorskih de-la, postavqa se pitawe åta je sa fer upotrebom, ili nekim drugim vidom ograni-øewa autorskopravnih ovlaåõewa? Postoji skepsa u vezi sa nekim tvrdwama, datreba iznova mewati zakon, t.j. postignutu ravnoteÿu, ovoga puta u korist uÿiva-laca dela. Veõ se nazire trend koji se kreõe u pravcu davawa saglasnosti kupcukoji plaõa informaciju da je zadrÿi na svom hard disku, bez obzira na sporazum osaglasnosti zakquøen sa izdavaøem. Mnoåtvo ovih tzv. sporazuma o davawu sagla-snosti su øiste kupovine pod maskom iznajmqivawa i ne bi bilo iznenaæewe dasudovi zanemaruju fikcije i suoøe se sa informacijom da se saglasnost "skida" naisti naøin kao i primerak koji se moÿe kupiti u kwiÿari. Osim ovog izuzetkane vidi se nikakvo opravdawe za proåirivawe granica ograniøewa autorskih ov-laåõewa samo zato åto je sadrÿaj o kome je reø u digitalnoj formi. Da li jeodreæena upotreba obuhvaõena ograniøewem, prvenstveno zavisi od toga da liona ima åtetnotrÿiåna dejstva po vlasnika autorskog prava. U digitalnom kon-tekstu ovo moÿe da ukazuje na brisawe granica fer upotrebe. Konaøno, ako je iz-davaø omoguõio dobijawe neograniøenog broja informacija, brzo i uz minimalnitrud, neovlaåõena upotreba, sve viåe i viåe ima izgleda da nanese åtetu istin-skom i razraæenom trÿiåtu.

8. Svaki, iole øastan øovek, moÿe jedanput-dvaput zatraÿiti od svog prijateqa-poznanikakwigu, øasopis, CD i sliøno, ali õe se svaki sledeõi put ustruøavati da to ponovo uøini,pa õe nastojati da sam kupi ÿeqeni primerak dela.


Øini se da treba uskladiti napore svih zainteresovanih subjekata za dono-åewe opåte definicije o tome åta je prihvatqiva upotreba digitalne infor-macije. Potrebno je da se izdavaøka industrija, udruÿene biblioteke i akademskazajednica okupe i reåe ovo pitawe.

Jedno od pitawa u elektronskom svetu koje se stalno postavqa jeste, kako mo-ÿemo biti sigurni da imamo prava koja su nam potrebna da bi smo iskoristilielektronska prava nad sadrÿajem koji ÿelimo da izdamo? Ako izdavaø ima ugovorsa autorom, koji mu garantuje sva prava, vlasniåtvo i udeo u delu, onda je on vero-vatno bezbedan. Ali, ako umesto toga ima saglasnost za izdavawe, npr. ako mu ugo-vor obezbeæuje ekskluzivno pravo da delo izda na engleskom jeziku, izdavaø rizi-kuje da ta klauzula bude sastavqena direktno protiv wega i da se smatra da je do-bio samo tradicionalna izdavaøka prava9).

U vezi sa ograniøewima autorskih prava u odnosu na digitalno izdavaåtvonameõe se joå jedno interesantno pitawe. Åta se deåava, recimo, kada øasopisizdat on-line stoji na raspolagawu uÿivaocima koji ne ÿele øitav øasopis veõ ÿe-le da iz wega izvuku odreæene ølanke koje ÿele da øitaju? Ovde je ili doålo donaruåavawa autorskog prava – zato åto se øasopis distribuira u posebnim delo-vima – åto autor nije odobrio – ili nije doålo do naruåavawa autorskog prava(bar ne od strane izdavaøa), jer "skidawe" ÿeqenog dela øasopisa od strane uÿi-vaoca, zaista se ne razlikuje od ÿeqenog fotokopirawa ølanka koje on moÿe daobavi u biblioteci, ili, øak, ni od ÿeqenog fotokopirawa tog ølanka, koje istolice moÿe da obavi u svojoj kancelariji ili na drugom sliønom mestu. Øini se daprevladava ovo drugo miåqewe.

Na kraju, u vezi sa obezbeæivawem najefikasnijeg naøina za ograniøavaweautorskih prava, uz spreøavawe zloupotreba, svakako da poenta nije u mewawu za-kona, veõ øovekovog konvencionalnog shvatawa i tradicionalnih principa o to-me åta je autorsko delo, åta znaøi biti izdavaø, åta autor, a åta uÿivalac iåta je legalno i legitimno, a åta moralno i nemoralno.

9. Mnogo boqi naøin da se izrazi ovakva dozvola bio bi "ekskluzivna dozvola da se deloumnoÿava i distribuira na svim sredstvima i na svim medijima, postojeõim ili naknadnootkrivenim, ukquøujuõi bez ikakvog ograniøewa, åtampu, mikroformu i elektronskemedije", a joå boqe ako bi se dodalo "kao i pravo na javno prikazivawe i emitovawe delaon-line". Ovo s razloga åto se postavqa pitawe da li je, zapravo, ono åto se deåavaprilikom on-line pristupa "objavqivawe dela". U izvesnom smislu jedan brojelektronskih impulsa se distribuira do uÿivaoca dela. U drugom smislu, ono åtouÿivalac radi jeste on-line gledawe materijala, bar dok ne donese odluku da ga "skine" nasvoj sopstveni kompjuter, a do tog vremena sve åto se deåava jeste, u stvari, prikazivawedela. Reø "emitovawe" se odnosi na specifiønu tehnologiju on-line distribuirawa, dok senameõe pitawe da li je doålo do distribuirawa "umnoÿenog primerka".


4. Zakquøni osvrt

Rezimirajuõi, na kraju, moÿemo reõi da elektronsko izdavaåtvo, kao jedanod naøina ekonomskog iskoriåõavawa dela, predstavqa savremeni naøin komu-nicirawa izmeæu autora ili izdavaøa s jedne i uÿivalaca dela, s druge strane. Naovaj naøin vråi se ne samo izdavawe dela, veõ vrlo øesto i wegovo objavqivawe.Praksa elektronskog izdavawa dela veõ je prisutna u svakodnevnom ÿivotu i tokroz oba svoja oblika : kao off-line izdavaåtvo (kwiÿevna i muziøka dela zabele-ÿena na CD-u) ili kao on-line distribuirawe dela (za sada najøeåõe omoguõava-wem pristupa odreæenim sajtovima koji sadrÿe novinske øasopise ili sliøne sa-drÿaje edukativnog ili zabavnog karaktera). Åto se tiøe uticaja elektronskogizdavaåtva na autorsko pravo on se ispoqava dvojako. Pozitivne strane ovakvoguticaja su : brÿi i jeftiniji prodor i do najudeqenije øitalaøke publike, dvo-strana aktivna komunikacija izmeæu izdavaøa i øitalaca, kao i olakåano zakqu-øivawe ugovora. Najznaøajnija negativna strana elektronskog izdavaåtva ogledase u poveõanoj moguõnosti neovlaåõene upotrebe autorskih dela. Nema sumwe, dakada postoji moguõnost manipulacije delom u elektronskoj formi, moguõe su zlo-upotrebe s wim, åto sve skupa potencijalno poveõava moguõnosti za povrede aut-orskog prava. Na kraju, treba istaõi da õe vremenom elektronsko izdavaåtvo sveviåe dobijati na svome obimu i znaøaju, ali õe zasigurno ostati i klasiønoåtamparstvo. Koliko god tehnika napredovala zauvek õe ostati kwiga kao neza-menqivo i trajno sredstvo komunikacije izmeæu autora i izdavaøa i øitalaøkepublike.

8_Snezana Stojanovic.fm; str. 138

Mr Sneÿana StojanoviõMinistarstvo finansija i ekonomije Republike Srbije UDK 336.2.04

Izbegavawe plaõawa poreza i utawena kapitalizacija

Uvod

Izbegavawe plaõawa poreza (poreska evazija) je fenomen star koliko i samdrÿavni fiskus. Vekovima, drÿava, ubirawem poreza i drugih javnih daÿbina,prikupqa sredstva kojima “puni svoju kasu”, ali takoæe vekovima i graæani – po-reski obveznici pokuåavaju da svoju poresku obavezu izbegnu ili umawe, bilo nazakonit, bilo na nezakonit naøin1).

Savremene drÿave sve øeåõe se suoøavaju sa pojavom izbegavawa plaõawa po-reza. U pitawu je kako problem unutraåweg poreskog zakonodavstva pojedine dr-ÿave, tako i problem meæunarodnog karaktera. Dok s jedne strane, drÿava nastojida ovu negativnu pojavu u åto je moguõe veõoj meri suzbije, dotle, s druge strane,poreski obveznici nastoje da pronaæu brojne nove naøine kako bi izbegli, odno-sno umawili svoju poresku obavezu.

Fenomen izbegavawa plaõawa poreza prisutan je kod svih poreskih oblika.Meæutim, u ovom radu posmatraõemo utawenu kapitalizaciju kao poseban naøinporeske evazije u sferi oporezivawa preduzeõa. U srpskom poreskom zakonodav-stvu, ovaj fenomen, po prvi put, regulisan je Zakonom o porezu na dobit preduzeõausvojenim 2001. godine2).

1. Upored.: Miroslav Petrovi}, Efekti oporezivawa, u zbirci radova “Financije ifinancijsko pravo”, Pravni fakultet Sveu~ili{ta u Osijeku, Osijek, 1982., redaktori:Boìdar Jel~i} i Vladimir Srb, str. 25.

2. Vid: ~l. 62. Zakona o porezu na dobit preduze}a, Sl. glasnik RS, br. 25/01.

139Sneÿana Stojanoviõ: Izbegavawe plaõawa poreza i utawena kapitalizacija

(str. 138-149)

1. Izbegavawe plaõawa poreza – vrste i uzroci nastanka

U osnovi izbegavawa plaõawa poreza leÿi otpor plaõawu poreza. Kod pore-skih obveznika prisutan je stav da im je razrezivawem poreza “naneta nepravda”koju oni na svoj naøin pokuåavaju otkloniti - neplaõawem poreza (u celini ilidelimiøno)3). Koliko god poreske vlasti pokuåavale da ovu negativnu pojavu ot-klone, toliko su poreski obveznici inventivniji u pronalaÿewu brojnih novihnaøina izbegavawa ili umawivawa svoje poreske obaveze .

O znaøaju poreske evazije u dovoqnoj meri govori øiwenica da izbegavaweplaõawa poreza moÿe imati i, uglavnom, i ima za posledicu neostvarivawe po-stavqenih ciqeva fiskalne politike4).

U teoriji javnih finansija pravi se razlika izmeæu zakonite i nezakoniteporeske evazije5).

Zakonita poreska evazija (eng. tax avoidance; fr. évasion fiscal) postoji u slu-øaju kada poreski obveznik svojim postupcima nije uøinio povredu zakona, ali jesvoju poresku obavezu umawio ili u potpunosti izbegao. Izvråewe poreske oba-veze moÿe se izbeõi na razliøite naøine. Primera radi, moguõe je da poreski ob-veznik promeni mesto (drÿavu) svog boravka, odnosno poslovawa u ciqu plaõawamaweg poreza6), ili da smawi, odnosno odustane od potroåwe oåtrije oporezova-nih proizvoda7). Svakako, znaøajan podsticaj poreskoj evaziji predstavqa i po-stojawe pravnih praznina u poreskim zakonima8).

3. Vid.: Boìdar Jel~i}, Evazija poreza, u "Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu", br. 4/65, str. 215.

4. Vid.:Miroslav Petrovi}, nav. rad, str. 29.5. Vid.: Jovan Lov~evi}, "Institucije javnih finansija", NIU “Slu`beni list SRJ”, 1997,

str. 150-152.; Dejan Popovi}, "Nauka o porezima i poresko pravo", COLPI, Budimpe{ta,1997., str. 450-456.; Boìdar Jel~i}, "Nauka o financijama i financijsko pravo", Nar-odne novine/ Pravni fakultet u Zagrebu, Zagreb, 1990., str. 189-194. i "Evazija poreza,

str. 214-222.; Boìdar Rai~evi}, Javne finansije, u kwizi grupe autora "Finansije –teorija i praksa", Budu}nost/ Stylos, Novi Sad, 2001, str. 247. i Dragana Gwatovi}, "Fin-ansije i finansijsko pravo", Policijska akademija, Beograd, 1999., str. 139-144.

6. Po pravilu, pravna i fizi~ka lica prenose obavqawe svoje poslovne aktivnosti u dràvegde su stope poreza na dobit preduze}a (korporacija) i poreza na dohodak gra|ana izrazitoniske, ponekad, ~ak i jednake nuli. U teoriji javnih finansija ovakve dràve ozna~avaju seimenom poreski rajevi (eng. tax haven). Naj~e{}e su u pitawu ostrvske i poluostrvskedràve, kao {to su: Devi~anska ostrva, Kostarika, Bahami, Kipar, Hongkong, HolandskiAntili, itd.; Vi{e vid.: "International Tax Glossary", ed. by Susan M. Lyons, IBFD, 1996, str. 299.,Jovan Lov~evi}, nav. rad, str. 152.; Dejan Popovi}, nav. rad, str. 463.; Boìdar Jel~i}, Evazijaporeza, str. 216. i Nauka o financijama i financijsko pravo, str. 192.; Dragana Gwatovi},nav. rad, str. 139-140., kao i Gordana Ili}-Popov, "Osnovica poreza na dobit korporacija",

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1995, str. 270., 288., 290. i daqe.7. U pitawu su takozvani signalni efekti oporezivawa, odnosno efekti supstitucije. Kada

dràva upozna javnost sa uvo|ewem novog poreza ili sa pove}awem stope nekog od pos-toje}ih poreza, gra|ani }e sa potro{we proizvoda pogo|enih ovim da`binama pre}i napotro{wu proizvoda koje novouvedeni porez ili pove}awe stope ne}e pogoditi.; vid.:Jovan Lov~evi}, nav. rad, str. 150-152. i Dejan Popovi}, nav. rad, str. 327.


Uglavnom je prisutan stav o postojawu dva oblika zakonite poreske evazije,izmeæu kojih je vrlo teåko, ponekada, øak, i nemoguõe povuõi jasnu razliku: “le-gitimno izbegavawe (minimizovawe) poreske obaveze i “neprihvatqivo minimi-zovawe poreske obaveze”9).

Kod “legitimnog” minimizovawa poreske obaveze, reø je o tome da poreskiobveznik, na razliøite “legitimne” naøine, pokuåava da plati mawi porez ilida ga uopåte ne plati10).

U sluøaju “neprihvatqivog minimizovawa poreza”, uzimaju se u obzir razli-øite okolnosti i, ako se utvrdi da je, u konkretnom sluøaju, poreski obveznikimao nameru da smawi svoju poresku obavezu ispod nivoa koji je ciq zakonodavca,onda je reø o ovom obliku zakonite poreske evazije11).

Nezakonita poreska evazija (eng. tax evasion; fr. fraude fiscale) podrazumevatakvo ponaåawe poreskog duÿnika kojim on svesno izbegava izvråewe poreskeobaveze øime vråi povredu zakona12). U stvari, reø je o takvim postupcima obvez-nika kojima se svesno prikrivaju ili netaøno prikazuju øiwenice na osnovu kojihse utvræuje wegova poreska obaveza, odnosno odbija da izvråi utvræenu poreskuobavezu13). Ovaj vid poreske evazije pojavquje se kao potpuna i delimiøna pore-ska evazija, odnosno kao defraudacija (poreska utaja) ili kontrabanda (krijumøa-rewe).

Razlika izmeæu potpune i nepotpune nezakonite poreske evazije poøiva naobimu izbegavawa plaõawa poreza. Potpuna nezakonita poreska evazija postoji usluøaju kada je u celini izbegnuto plaõawe poreza. Primera radi, kada poreskiobveznik ne prijavi øitav iznos ostvarenog prihoda ili imovinu koja je predmetporeske obaveze, itd14). Ukoliko, meæutim, obveznik poreskim vlastima prijavisamo jedan deo ostvarenog prihoda ili deo imovine, odnosno ako je pruÿio nepot-pune ili netaøne podatke u ciqu umawivawa svoje poreske obaveze, reø je o ne-potpunoj nezakonitoj poreskoj evaziji.

Razlikovawe defraudacije i kontrabande vråi se s obzirom na vrstu porezaøije se plaõawe izbegava. Dok se kod defraudacije (poreske utaje) radi o izbega-vawu plaõawa neposrednih poreza, dotle se kod kontrabande (krijumøarewa) radi

8. Vi{e vid.: Boìdar Jel~i}, Evazija poreza, str. 221. i Nauka o financijama i finan-cijsko pravo, str. 193. i Dragana Gwatovi}, nav. rad, str. 140

9. Vid.: Dejan Popovi}, op. cit., str. 453.10. Primera radi, ako je, usled poreskog optere}ewa, odre|eni proizvod znatno skupqi u

odnosu na drugi proizvod sli~nog kvaliteta, poreski obveznik }e se uzdràti od kupo-vine prvog proizvoda i, umesto wega, kupi}e drugi. U pitawu je efekat supstitucije, o~emu je ve} bilo re~i.

11. Vid.: Dejan Popovi}, op. cit., str. 453-454.12. Da bi odre|eno pona{awe imalo “tretman” nezakonite poreske evazije, potrebno je

voditi ra~una o pravu konkretne zemqe, s obzirom da je poreska materija u razli~itimzemqama razli~ito ure|ena.; vid: Dejan Popovi}, op. cit., str. 452-456. i MiroslavPetrovi}, nav. rad, str. 27-28.

13. Vid.: Miroslav Petrovi}, op. cit., str. 28.14. Upored.: Dejan Popovi}, nav. rad, str. 455.


(str. 138-149)

o izbegavawu plaõawa posrednih poreza (opåtih i pojedinaønih poreza na po-troåwu).

S obzirom da govorimo o poreskoj evaziji, neophodno je spomenuti i fenomenkoji je u neposrednoj vezi sa izbegavawem plaõawa poreza – sivu ekonomiju. Izbe-gavawe plaõawa poreza predstavqa jedan od osnovnih uzroka nastanka sive ekono-mije. Reø je o svakoj protivzakonitoj privrednoj aktivnosti u ciqu sticawa eko-nomske koristi za lice koje je obavqa ili za øiji se raøun obavqa, a na åtetu dr-ÿave i drugih lica koja zakonito obavqaju svoju privrednu delatnost. Po pravi-lu, za drÿavu nastaje neposredna åteta (ne ostvaruju se javni prihodi planiraniza konkretnu godinu), dok je za druga (pravna i fiziøka lica) åteta posredna, bu-duõi da se nalaze u nepovoqnijem poloÿaju u smislu da obavqawem svoje aktivno-sti ostvaruju znatno mawe prihode u poreæewu sa sektorom sive ekonomije15).

U razliøitim drÿavama, na razliøite naøine, reåava se problem poreskeevazije åto, prvenstveno, zavisi od toga da li se u konkretnom sluøaju radi o za-konitoj ili nezakonitoj poreskoj evaziji, kao i koji vid zakonite, odnosno neza-konite evazije je u pitawu. Primera radi, kod zakonite evazije, primenom, razli-øitih kriterijuma utvræuje se postojawe namere poreskog obveznika da izbegne,odnosno plati mawi porez, dok se, u ciqu spreøavawa nezakonite evazije, koristerazliøite mere preventivnog i represivnog karaktera.16)

2. Utawena kapitalizacija – pojam i uzroci nastanka

U sferi oporezivawa pravnih lica (preduzeõa, korporacija) prisutan je spe-cifiøan oblik izbegavawa plaõawa poreza – utawena kapitalizacija (eng. thincapitalisation)17). U stvari, izbegavawe plaõawa poreza predstavqa glavni uzrokpojave ovog fenomena.

Preduzeõa se mogu finansirati na dva osnovna naøina – sredstvima iz sop-stvenog kapitala (najøeåõe je u pitawu prihod od izdavawa akcija) i pozajmqiva-wem18). Poreski tretman kamata (kao prihoda od pozajmqenog kapitala) povoq-niji je od poreskog tretmana dividendi (kao prihoda od sopstvenog kapitala, tj.akcija): kamata predstavqa troåak poslovawa i odbija se od osnovice poreza nadobit preduzeõa, dok dividende ulaze u osnovicu za obraøunavawe poreza. Kakobi preduzeõa platila åto mawi porez, to svesno, prikazuju sopstveni kapital(eng. equity) kao pozajmqeni (eng. debt). Kakav õe biti odnos izmeæu sopstvenog i

15. Imaju}i u vidu temu na{eg rada, ne}emo se detaqnije “baviti” fenomenom sive ekonom-ije i wenih uzroka, odnosno posledica. O ovome vid. op{irnije: Dejan Popovi}, Poreskisistem i siva ekonomija, "Pravo i privreda" 5-6/95, str. 96-105. i studiju Siva ekonomijai mere za weno suzbijawe, Ekonomski institut, Beograd, 1995.

16. Vid.: Dejan Popovi}, "Nauka o porezima i poresko pravo", str. 460-472.17. Vid.: "International Tax Glossary", str. 308-309. i Sneàna Stojanovi}, Utawena

kapitalizacija (pojam, uzroci nastanka i mere za weno spre~avawe), seminarski radodbrawen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu februara 1999. godine

18. "International Tax Glossary", str. 47. i 82.


pozajmqenog kapitala (eng. debt-equity ratio) zavisi od brojnih faktora, prven-stveno od razliøitog pravnog, ekonomskog i poreskog tretmana kamate i dividen-de19).

2.1. Razlike u pravnom tretmanu pozajmqenog i sopstvenog kapitala

Razlike u pravnom tretmanu kamate i dividende su viåe nego oøigledne iproizilaze iz razliøitog pravnog osnova iz koga zajmodavac, odnosno akcionarizvodi svoja prava. Dok sva prava koja zajmodavac ostvaruje proizilaze iz ugovorao zajmu zakquøenog sa preduzeõem, dotle akcionar (vlasnik) svoja prava ostvarujena bazi vlasniåtva u preduzeõu.

Zajmodavac, kao naknadu za pozajmqeni kapital, dobija kamatu, a akcionar(vlasnik preduzeõa) ima samo pravo da uøestvuje u raspodeli ostvarene dobitipreduzeõa, tj. ima pravo na dividendu.

Kamata je fiksno utvræeni prihod, åto znaøi da ne zavisi od visine dobitikoju preduzeõe ostvaruje. Meæutim, visina dividende koja õe pripasti svakom po-jedinom akcionaru je u direktnoj vezi sa ostvarenom dobiti. Ovo znaøi da, akopreduzeõe posluje sa gubicima, akcionari neõe ostvariti nikakav prihod (divi-dendu). Za razliku od akcionara, zajmodavcu se uvek mora isplatiti kamata i to,ne samo u ugovorenom iznosu, nego i u ugovorenom roku; u protivnom preduzeõebiti u duÿniøkoj docwi.

Odgovornost zajmodavca za obaveze preduzeõa uopåte ne postoji, dok kod ak-cionara postoji ograniøena solidarna odgovornost, odnosno odgovornost do vi-sine uloga unetog u preduzeõe.

Znaøajno je istaõi da zajmodavac, osim åto u odreæenim vremenskim interva-lima dobija kamatu, po isteku roka trajawa ugovora o zajmu, dobija nazad i sred-stva koja je pozajmio (glavnicu).

Taøku u kojoj se podudaraju poloÿaj akcionara i poloÿaj zajmodavca predstav-qa steøaj preduzeõa. U sluøaju otvarawa steøajnog postupka nad preduzeõem, i zaj-modavac i akcionar rizikuju da izgube celokupnu vrednost unetih, odnosno pozaj-mqenih sredstava20).

2.2. Razlike u ekonomskom tretmanu pozajmqenog i sopstvenog kapitala

Zajmodavcu(poveriocu) preduzeõe mora isplatiti kamatu u skladu sa zakqu-øenim ugovorom, odnosno pridrÿavajuõi se ugovorenog roka, iznosa i naøina pla-õawa. Meæutim, akcionar õe dividendu dobiti tek kada preduzeõe ostvari dovo-qan iznos dobiti i kada nadleÿni organ u preduzeõu donese odluku o raspodelidobiti na dividende21). Ovo znaøi da je preduzeõe, koje se uglavnom finansira

19. Vid.: ibid., str. 308-309.; Dejan Popovi}, "Nauka o porezima i poresko pravo", str. 697. iGordana Ili}-Popov, nav. rad, str. 255.

20. Vid.: Sneàna Stojanovi}, nav. rad, str. 3.21. Ibid., str. 4.


(str. 138-149)

pozjamqivawem sredstava, izloÿeno veõem finansijskom riziku od preduzeõa ko-je se, veõim delom, finansira iz sopstvenih sredstava – bez obzira da li je dobitostvarena ili ne, kao i bez obzira na visinu ostvarene dobiti, preduzeõe je u oba-vezi da isplati kamatu zajmodavcu.

2.3. Razlike u poreskom tretmanu pozajmqenog i sopstvenog kapitala

Ova grupa razlika predstavqa glavni razlog nastanka utawene kapitaliza-cije. U pitawu je razliøit poreski tretman dividendi, kao prihoda od sopstvenogkapitala, i kamata kao prihoda od pozajmqenog kapitala22).

Dok kamata predstavqa troåak poslovawa i izuzima se iz osnovice porezana dobit preduzeõa, dotle dividenda ulazi u poresku osnovicu i na wu se, najøeå-õe, plaõa porez po odbitku. Ovo govori da je preduzeõe, u øijoj strukturi kapitaladominiraju pozajmqena sredstva, izloÿeno znatno mawem poreskom optereõewu uodnosu na preduzeõe u øijoj strukturi kapitala dominiraju sopstvena sredstva,åto je samo jedan od podsticaja utawenoj kapitalizaciji.

Takoæe, moguõe je da dividenda, kao prihod akcionara, bude dva puta oporezo-vana – prvo porezom na dobit preduzeõa, a zatim i porezom na dohodak graæana (sobzirom da je reø o prihodu fiziøkog lica /akcionara/). Stalno prisutna poten-cijalna moguõnost pojave ekonomskog dvostrukog oporezivawa dividendi je joåjedan od znaøajnih podsticaja utawenoj kapitalizaciji.

I kod kamata se moÿe pojaviti dvostruko oporezivawe i to meæunarodnog ka-raktera, buduõi da sve drÿave oporezuju profit koji preduzeõa ostvare poslova-wem na wihovoj teritoriji, kako kada su u pitawu rezidenti, tako i kada su u pi-tawu nerezidenti. Ovo moÿe, u velikoj meri, destimulisati prekograniøno kre-tawe kapitala i investicija. Zbog toga, drÿave, najøeåõe, meæusobno zakquøujuugovore o izbegavawu dvostrukog oporezivawa dohotka, tj. dobiti i imovine (eng.Convention for the Avoidance of Double Taxation on Income and Capital). Ovi ugovoripredstavqaju najefikasniji meæunarodni instrument eliminacije dvostrukogoporezivawa dohotka i imovine (i kamate)23). I SR Jugoslavija (ranije SFR Jugo-slavija) zakquøila je veõi broj ovakvih ugovora sa razliøitim zemqama24).

22. Ibid., str. 5-10.23. Vid.: Radica [ipovac, Neka pitawa u vezi sa oporezivawem kamate: ekonomsko dvos-

truko oporezivawe i tretman kamata, "Pravni ìvot", br. 10/98, II tom, str. 718-719.24. Ugovori o izbegavawu dvostrukog oporezivawa koje je Jugoslavija zakqu~ila sa

odre|enim dràvama odnose ili samo na oporezivawe dohotka, odnosno imovine ili reg-uli{u kako na poreski tretman dohotka, tako i na poreski tretman imovine. Zemqe sakojima su ovi ugovori zakqu~eni su: Holandija, Danska, Belgija, Francuska, Finska,Norve{ka, Nema~ka, Italija, Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije i SeverneIrske, Ruska Federacija, Ukrajina, Belorusija, êhoslova~ka (nakon raspadaêhoslova~ke, ugovor se daqe primewuje samo u odnosu na ê{ku, dok je sa Slova~komzakqu~en novi ugovor), Ma|arska, Bugarska, Rumunija, Gr~ka, Kipar, Kina, Egipat, Fil-ipini, Malezija, [ri Lanka, Gana, Koreja, Gvineja, Zimbabve, itd.


Usled razliøitog poreskog tretmana kamate i dividende, nastaju odreæeneposledice i nacionalnog i meæunarodnog karaktera.

Kada su u pitawu dividende, na nacionalnom planu, u sluøaju da se preduzeõe,uglavnom, finansira upotrebom sopstvenih sredstava, moÿe doõi do pojave, veõspomenutog fenomena, ekonomskog dvostrukog oporezivawa dividendi. Na meæu-narodnom planu, kako bi se izbeglo dvostruko oporezivawe dividendi, osim åtose zakquøuju meæunarodni ugovori o izbegavawu dvostrukog oporezivawa, takoæese pruÿaju i poreske olakåice matiønom preduzeõu u vidu afilijacione privi-legije i indirektnog poreskog kredita.

Afilijaciona privilegija (eng. affiliation privilege, fr. privilège d’affiliation)ili privilegija za holding postoji u sluøaju kada se na dobit koju je ostvarilafilijala, primeni uobiøajena stopa poreza na dobit preduzeõa, a zatim se ove(meæukompanijske) dividende, koje je matiøno preduzeõe primilo od svoje filija-le, izuzmu iz osnovice poreza na dobit koji treba da plati matiøno preduzeõe.25)

Indirektni poreski kredit primewuje se kada matiøno preduzeõe ima pravoda plati mawi porez na ostvarenu dobit u odnosu na porez koji je obraøunalo. Reøje o tome da preduzeõe svoju poresku obavezu umawuje za iznos poreza koji je fili-jala platila na dividende koje su, kasnije, ukquøene u dobit matiønog preduzeõa.Prilikom ukquøivawa u oporezivu dobit, iznos primqenih dividendi se kwigo-vodstveno uveõava za iznos poreza koji je platila filijala.26)

Kako kada je u pitawu afilijaciona privilegija, tako i kada je u pitawu in-direktni poreski kredit, za matiøno preduzeõe je najvaÿnije da se dobit ostvare-na u inostranstvu i u zemqi rezidentstva preduzeõa prizna kao dividenda na kojuje plaõen porez po odbitku (eng. withholding tax). Samo na taj naøin ostvariõe seolakåica u vidu afilijacione privilegije, odnosno indirektnog poreskog kre-dita27), a time õe biti izbegnuto i ekonomsko dvostruko oporezivawe dividendi.

Kod kamata, ni na nacionalnom, niti na meæunarodnom planu, neõe doõi dodvostrukog oporezivawa, s obzirom da kamata predstavqa troåak poslovawa,zbog øega se izuzima iz osnovice poreza na dobit preduzeõa. Meæutim, kada je reøo prekograniønom transferu kapitala, treba istaõi da je duÿnik, prilikom pla-õawa kamate poveriocu, u obavezi da obraøuna i naplati porez po odbitku, istokao i kod isplate dividendi. Razlika izmeæu poreza po odbitku koji se plaõa nadividende u odnosu na porez po odbitku koji se plaõa na kamate, sastoji se u tomeåto se, u ugovorima o izbegavawu dvostrukog oporezivawa, po pravilu, predviæada stopa poreza po odbitku na dividende bude niÿa u odnosu na stopu poreza po od-bitku na kamate, a ponekada se, øak, predviæa i nulta stopa (sluøaj sa Holandi-jom)28).

25. Vid.: "International Tax Glossary", str. 7. i Sneàna Stojanovi}, nav. rad, str. 7.26. Vid.: "International Tax Glossary", str. 166. i Sneàna Stojanovi}, op. cit., str. 727. Vid.: Dejan Popovi}, Utawena kapitalizacija, u “Oporezivawe dobiti preduze}a”,

redaktori: Miroslav Petrovi} i Dejan Popovi}, Pravni fakultet Univerziteta u Beo-gradu, Beograd, 1990., str. 143.


(str. 138-149)

Niÿe poresko optereõewe kamate u odnosu na dividendu predstavqa glavnirazlog da se preduzeõa opredele da u strukturi svog kapitala, uglavnom, imaju po-zajmqena sredstva. Upravo, zato åto se, najøeåõe, preduzeõima dopuåta da samaodluøe o strukturi svog kapitala, tj. o odnosu pozajmqenih i sopstvenih sredsta-va (eng. debt-equity ratio) i dolazi do pojave utawene kapitalizacije (jer svakompreduzeõu je u interesu da plati åto mawi porez).

3. Tretman utawene kapitalizacije u zemqama razvijene trÿiåne

privrede

S obzirom da se tretman pozajmqenog i sopstvenog kapitala priliøno razli-kuje, zbog øega nastaju odreæene posledice, pre svega na poreskom planu, velikibroj razvijenih zemaqa je, u svoje poresko zakonodavstvo, ugradio odredbe kojimase reguliåe problematika utawene kapitalizacije (eng. debt-to-equity provisions).Postojawe ovakvih odredbi omoguõuje da se pozajmqeni kapital tretira kao sop-stveni, odnosno da se kamate prekvalifikuju u dividende. Ovo se deåava u sluøajukada pozajmqena sredstva prelaze iznos koji dopuåta nacionalno poresko zako-nodavstvo29). Po pravilu, u poresko zakonodavstvo odreæene zemqe ugraæuju seodredbe kojima je ciq spreøavawe pojave utawene kapitalizacije. U tom smislu, urazliøitim drÿavama koriste se razliøiti pristupi posmatrawa i reåavawaovog problema. U prvu grupu mogle bi se svrstati drÿave koje uopåte ne pokuåa-vaju da otklone utawenu kapitalizaciju koja je deo wihove realnosti. To je sluøajsa: Austrijom, Kiprom, Belgijom, itd. Do skora, i poresko zakonodavstvo Srbijenije se bavilo reåavawem ovog problema30).

Drugu grupu øine zemqe koje polaze od utvræivawa prave prirode kapitalauloÿenog u preduzeõe, odnosno da li se u konkretnom sluøaju radi o pozajmqenomili sopstvenom kapitalu. Smatra se da ovaj pristup reåavawu utawene kapita-lizacije ima dve varijante, od kojih prva polazi od primene pravila o zabranizloupotrebe prava, dok druga varijanta podrazumeva primenu principa “van doh-vata ruke”31). Razmotrimo sada pojedinaøno svaku od navedenih varijanti.

Varijanta koja se zasniva na principu zabrane zloupotrebe prava podrazu-meva da prekvalifikovawe sopstvenog kapitala u pozajmqeni predstavqa povre-du opåtih pravila o zabrani zlopotrebe prava, a u nekim zemqama, i povredu spe-cifiønih pravila poreskog prava o zabrani zloupotrebe prava. Tipiøni pred-stavnici primene ove varijante su Nemaøka i Sjediwene Ameriøke Drÿave(SAD). Dok je u Nemaøkoj u zakonu sadrÿana odredba o zabrani ovakvog vida zlou-

28. Vid.: Gordana Ili}-Popov, op. cit., str. 254.29. Vid.: "Thin Capitalisation", Deloitte Touche Thomatsu International, New York, 1993., str. XIV30. Po prvi put u Srbiji utawena kapitalizacija regulisana je 2001. godine.; vid.: Sneàna

Stojanovi}, "Zajednica prihoda u poreskom sistemu Republike Srbije", magistarski radodbrawen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 28. maja 2002. godine, str. 79.

31. Vid.: Dejan Popovi}, Nauka o porezima i poresko pravo, str. 700.


potrebe prava, dotle se u SAD problem utawene kapitalizacije reåava prime-nom doktrine “forma ispred sadrÿine” (eng. substance over-form doctrine) premakojoj se prednost daje sadrÿini transakcije u odnosu na wenu pravnu formu32).Ovo znaøi da se, u svakom konkretnom sluøaju, i pored toga åto bi odreæena tran-sakcija, po svojoj pravnoj formi, mogla predstavqati zajam (kredit), razmatra-wem svih relevantnih okolnosti, a pre svega, uzimawem u obzir sadrÿine kon-kretnog pravnog posla, moÿe se doõi do zakquøka da se radi o unoåewu kapitalau preduzeõe od strane vlasnika, tj. akcionara (sopstveni kapital), a ne o krediti-rawu od strane drugog lica.

Varijanta koja se zasniva na primeni principa “van dohvata ruke” (eng. arm’slength principle) primewuje se u sluøaju kada su zajmodavac i zajmoprimac povezanalica. Da bi se utvrdilo da li se radi o zajmu ili o ulagawu sopstvenih sredstava,u poreskim zakonima se, po pravilu, predviæa da se u poreskom bilansu, uz tran-sakcije obavqene po transfernim cenama, prikaÿe kolika bi bila cena ovihtransakcija da se, u konkretnom sluøaju, nije radilo o povezanim licima (cena“van dohvata ruke”). Ukoliko se, na ovaj naøin, utvrdi da je uøeåõe pozajmqenihsredstava znatno veõe u odnosu na uøeåõe sopstvenih sredstava, a tako neåto se,inaøe, ne bi dogodilo da se radi o nepovezanim licima, tada se “viåak” kredita uodnosu na sopstvena sredstva, sa poreskog aspekta, smatra sopstvenim kapitalom;isto se deåava i u odnosu izmeæu kamate i dividende33). Navedimo da su predstav-nici primene ove varijante reåavawa problema utawene kapitalizacije Danskai Turska.

Treõi, i, ujedno, najzastupqeniji pristup reåavawu utawene kapitalizacijesastoji se u utvræivawu fiksnog odnosa pozajmqena sredstva - sopstvena sredstva.Ukoliko sredstva dobijena pozajmqivawem viåe nego åto je dopuåteno prelazeiznos sopstvenih sredstava, kamata plaõena na ovaj “viåak”, automatski se sma-tra dividendom. Ovaj pristup je vrlo blizak varijanti koja se zasniva na primeniprincipa “van dohvata ruke”; meæutim ovde je odnos pozajmqena sredstva – sop-stvena sredstva taøno odreæen, åto nije sluøaj kod meæusobnog kreditirawa po-vezanih lica. Zemqe u kojima se primewuje metoda fiksnog odnosa su Åvajcarska,Francuska, Velika Britanija, ali i SAD.

Fiskalni komitet Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD), u to-ku 1987. godine, objavio je izveåtaj u kome se razmatraju razliøiti problemi ve-zani za odnos pozajmqenog i sopstvenog kapitala. Izmeæu ostalog, razmatra iproblematika utawene kapitalizacije. Izveåtaj se ne bavi tretmenom utawenekapitalizacije u pojedinim zemqama, ne sadrÿi bilo kakve detaqne zakquøke otome kakavu formu bi trebalo da imaju pravila o utawenoj kapitalizaciji u na-cionalnim zakonodavstvima, a takoæe se ne bavi ni razmatrawem optimalnog od-nosa izmeæu pozajmqenih i sopstvenih sredstava u ukupnom kapitalu preduzeõa.

32. Ibid., str. 460-462. i 700.33. Vid.: Dejan Popovi}, "Porez na dobit korporcija", Ekonomski institut, Beograd, 1991.,

str. 195.


(str. 138-149)

Znaøaj izveåtaja je u tome åto daje preporuku koji bi pristup trebalo sleditiprilikom reåavawa problematike utawene kapitalizacije. Predviæeno je da,ukoliko se drÿave odluøe da u svoje nacionalno poresko zakonodavstvo ugradeodredbe o utawenoj kapitalizaciji, poÿeqno bi bilo da primene metodu koja sezasniva na primeni principa “van dohvata ruke”, buduõi da ovaj pristup pore-skim organima daje veõu slobodu kod utvræivawa optimalnog odnosa izmeæu pozaj-mqenih i sopstvenih sredstava, nego åto je to sluøaj sa metodom fiksnog odnosa.S obzirom da je reø o “preporuci”, a uz to, Fiskalni komitet se nije zaloÿio niza jedinstveni tretman utawene kapitalizacije u svim zemqama-ølanicamaOECD-a, to znaøi da je svakoj pojedinoj zemqi prepuåteno da se sama opredeli zaneki od moguõih pristupa.34)

4. Tretman utawene kapitalizacije u Srbiji

U skladu sa reformom koja se trenutno sprovodi u poreskom sistemu Srbije,u Zakon kojim se reguliåe oporezivawe preduzeõa, po prvi put, ugraæena jeodredba koja reguliåe pitawe utawene kapitalizacije35). Predviæeno je da se,kod duga prema poveriocu sa statusom povezanog lica, poreskom obvezniku, kaorashod u poreskom bilansu, ne priznaju kamata i pripadajuõi troåkovi iznad ni-voa jednakog proizvodu øetvorostruke vrednosti obveznikovog sopstvenog kapi-tala. U sluøaju kada je obveznik banka ili neka druga finansijska organizacija,limit predstavqa desetostruka vrednost obveznikovog sopstvenog kapitala. Ovoznaøi da õe se isplate poveriocu (sa statusom povezanog lica) smatrati kamatomsamo do iznosa øetvorostruke, odnosno desetostruke vrednosti obveznikovog sop-stvenog kapitala.

Do 2001. godine, srpsko poresko zakonodavstvo nije se posebno bavilo prob-lematikom utawene kapitalizacije, veõ je akcenat bio stavqen na reåavaweproblema transfernih cena i primenu principa “van dohvata ruke”36). Unoåewe(i reåavawe) pitawa utawene kapitalizacije u poreski sistem Srbije, predstav-qa jednu u nizu taøaka pribliÿavawa srpskog poreskog sistema poreskim siste-mima razvijenih zemaqa, åto je u skladu sa osnovnim ciqem poreske reforme –uspostavqawe komparabilnosti poreskog sistema Srbije sa poreskim sistemimazemaqa-ølanica OECD-a.

34. Vid.: "Thin Capitalisation", str. XII-XIV35. Vid.: ~l. 62. "Zakona o porezu na dobit preduze}a", Sl. glasnik RS, br. 25/01. i Sneàna

Stojanovi}, "Zajednica prihoda u poreskom sistemu Republike Srbije", str. 79.36. Vid.: ~l. 60. Zakona o porezu na dobit preduze}a, "Sl. glasnik RS", br. 43/94, 53/95, 52/96,

54/96, 42/98, 44/99. i 54/99.


Zakquøak

U interesu svakog poreskog obveznika je da plati åto mawi porez ili da gauopåe ne plati. Izbegavawe plaõawa poreza (poreska evazija) je fenomen sa ko-jim se poreska zakonodavstva savremenih zemaqa sve viåe suoøavaju i pokuåavajuda ga reåe na razliøite naøine. Jedan od posebnih oblika poreske evazije javqase u sferi oporezivawa preduzeõa – utawena kapitalizacija.

Razliøit poreski tretman prihoda od sopstvenog kapitala (dividende) i pri-hoda od pozajmqenog kapitala (kamata) predstavqa najøeåõi razlog pojave feno-mena utawene kapitalizacije. S obzirom da kamata predstavqa troåak poslova-wa preduzeõa (korporacije), zbog øega se izuzima iz osnovice poreza na dobit kojiplaõa preduzeõe, dok dividenda ulazi u poresku osnovicu, to je preduzeõe u øijojstrukturi kapitala dominiraju pozajmqena sredstva izloÿeno znatno mawem po-reskom optereõewu od preduzeõa koje se, uglavnom, finansira sopstvenim sred-stvima. Upravo zato, preduzeõa su viåe zainteresovana da u strukturi svog kapi-tala imaju veõe uøeåõe pozjamqenih sredstava u odnosu na sopstvena sredstva.Ukoliko, ipak uøeåõe sopstvenog kapitala dominira u odnosu na pozajmqeni,preduzeõa se odluøuju na “svesno” prikazivawe jednog dela sopstvenog kapitalakao pozajmqenog, a sve u ciqu plaõawa åto maweg poreza. Ovo potvræuje konsta-taciju da je izbegavawe plaõawa poreza glavni uzrok nastanka utawene kapitali-zacije.

Iako je reø o veoma sloÿenom fenomenu sa kojim se sve øeåõe suoøavamo,ipak poreska zakonodavstva velikog broja drÿava uopåte ne sadrÿe odredbe ko-jima se utawena kapitalizacija reguliåe. Meæutim, zainteresovanost za ureæe-we ove, priliøno sloÿene, materije raste, i po svoj prilici, u dogledno vremetrebalo bi je urediti i u zemqama koje se “ne obaziru” na problem utawene ka-pitalizacije. Optimistiøki stav potvræuje i primer Srbije, øije poresko zako-nodavstvo, poøev od 2001. godine, sadrÿi odredbu kojom se reguliåe navedenifenomen.

Bibliografija

1. Gwatoviõ Dragana, Finansije i finansijsko pravo, Policijska akademija, Beograd,1999;

2. Iliõ-Popov Gordana, Osnovica poreza na dobit korporacija, Pravni fakultet Uni-verziteta u Beogradu, Beograd, 1995;

3. International Tax Glossary, edited by Susan M. Lyons, IBFD, Amsterdam, 1996;4. Jeløiõ Boÿidar, Evazija poreza, u Zborniku Pravnog fakulteta u Zagrebu, br. 4/65,

str. ;214-222.5. Jeløiõ Boÿidar, Nauka o financijama i financijsko pravo, Harodne novine – Zagreb

i Pravni fakultet u Zagrebu, Zagreb, 1990;6. Lovøeviõ Jovan, Institucije javnih finansija, NIU “Sluÿbeni list SRJ”, 1997;


(str. 138-149)

7. Petroviõ Miroslav, Efekti oporezivawa, u Zbirci radova Financije i finacijskopravo, Pravni fakultet Sveuøiliåta u Osijeku, Osijek, 1982, redaktori: BoÿidarJeløiõ i Vladimir Srb, str. 21-33.;

8. Popoviõ Dejan, Utawena kapitalizacija, u “Oporezivawe dobiti preduzeõa”, redak-tori: Miroslav Petroviõ i Dejan Popoviõ, Pravni fakultet Univerziteta u Beogra-du, Beograd, 1990, str. 141-144.;

9. Popoviõ Dejan, Porez na dobit korporcija, Ekonomski institut, Beograd, 1991;10. Popoviõ Dejan, Poreski sistem i siva ekonomija, Pravo i privreda 5-6/95, str. ;96-

105.;11. Popoviõ Dejan, Nauka o porezima i poresko pravo, COLPI, Budimpeåta, 1997;12. Raiøeviõ Boÿidar, Javne finansije, u kwizi grupe autora Finasije – teorija i praksa,

Buduõnost/Stylos, Novi Sad, 2001, str. 189-365.;13. Siva ekonomija i mere za weno suzbijawe, Ekonomski institut, Beograd, 1995;14. Stojanoviõ Sneÿana, Utawena kapitalizacija (pojam, uzroci nastanka i mere za we-

no spreøavawe), seminarski rad odbrawen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beo-gradu februara 1999. godine;

15. Stojanoviõ Sneÿana, Zajednica prihoda u poreskom sistemu Republike Srbije, magi-starski rad odbrawen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 28. maja 2002.godine;

16. Thin Capitalisation, Deloitte Touche Thomatsu International, New York, 1993;17. Åipovac Radica, Neka pitawa u vezi sa oporezivawem kamate: ekonomsko dvostruko

oporezivawe i tretman kamata, Pravni ÿivot, br. 10/98, II tom, str. 717-723.

Propisi

1) Zakon o porezu na dobit preduzeõa, Sl. glasnik RS, br. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98,44/99. i 54/99.

2) Zakon o porezu na dobit preduzeõa, Sl. glasnik RS, br. 25/01.

G_Milorad Bejatovic.fm; str. 150

Mr Milorad Bejatoviõ,generalni direktorMorava Osigurañe a.d. Beograd UDK 347.71

Regulisañe sistemskog rizika

Pored zaåtite investitora i obezbeæivaña efikasnog, fer i transparen-tnog trÿiåta, zaåtita od delovaña sistemskog rizika je treõi argument javnekontrole finansijskog trÿiåta. Ovaj argument je, u stvari, åireñe argumenatazaåtite integriteta kreditnog trÿiåta uopåte, pa i celine kreditno-monetar-nog sistema, u uslovima bankarstva formiranog na podlozi tzv. frakcione re-zerve – kreirañe bankarskog novca bez potpunog pokriõa depozitima, odnosno, nanacionalnom nivou, odnosno raskidañe veze emisije novca i zlatne podloge.

Finansijsko trÿiåte, kao i kreditni i monetarni sistem, normalno fun-kcioniåe dok postoji povereñe uøesnika u sigurnost ulagaña, odnosno obavça-ña transakcija bez velikih transakcionih troåkova. Rizik opåteg gubçeña po-vereña u normalno funkcionisañe finansijskog trÿiåta naziva se sistemskirizik.

Sistemski rizik treba razlikovati od kreditnog rizika, odnosno nesposob-nosti ili nespremnosti pojedinih finansijskih institucija da odgovore svojimobavezama. Kreditni rizik, u normalnim uslovima, ima izolovano dejstvo i moÿeimati za posledicu gubçeñe povereña samo u instituciju koja se nalazi u teåko-õama. Meæutim, ukoliko je takva institucija znaøajna za celinu finansijskog tr-ÿiåta, po obimu operacije ili po strateåkom mestu vezanom za normalno fun-kcionisañe finansijskog trÿiåta, ili je finansijsko trÿiåte prenapeto timeåto je obim operacija na kredit izuzetno visok, onda i manifestacija kreditnogrizika – teåkoõe likvidnosti ili steøaj jedne institucije, moÿe aktivirati de-lovañe sistemskog rizika.

151M. Bejatoviõ: Regulisañe sistemskog rizika (str. 150-160)

Sistemski rizik moÿe se pojaviti i uglavnom se javça i pre pojave nelikvid-nosti ili nesolventnosti pojedinih institucija. Svaki akumulisani leverage (od-nosno kapitala kojim se obezbeæuje sigurnost poslovaña institucije i preuzetihrizika) znaøajnijeg uøesnika na finansijskom trÿiåtu veõ manifestuje sistem-ski rizik (na primer, sanacija LTCM hex fonda, 1998. godine na ameriøkom fi-nansijskom trÿiåtu). S druge strane, izvor sistemskog rizika moÿe biti i ope-racioni rizik, koji izraÿava nesavesno ili nemarno, ali i zlonamerno koriåõe-ñe sredstava finansijskih institucija od strane zaposlenih u privatne svrhe(primer ponaåaña Lawsona, sluÿbenika filijale engleske investicione bankeBarrings u Singapuru, koji je u operacijama sa fjuøersima na japanske obvezniceoåtetio svoju banku za viåe stotina miliona funti, izazivajuõi ñen steøaj, alii krizu finansijskog trÿiåta Singapura).

Sistemski rizik moÿe nastati i iz prevara na finansijskom trÿiåtu. Onemogu imati razliøite oblike: piramidalne åeme, manupulacije, koriåõeñe pov-laåõenih odnosno insajderskih informacija, i drugo.

Specifiøni oblik sistemskog rizika je formirañe tzv. åpekulativnog me-hura, odnosno intenzivni rast cena finansijskih instrumenata i åpekulacijekoja je prati i koja se, najøeåõe, åiri i na druge oblike finansijske aktive, alizahvata i trÿiåte realne aktive (cene zemçiåta, kuõa, i sl.).1)

Sistemski rizik se manifestuje kao kriza finansijskog trÿiåta. Onaima za posledicu opåte gubçeñe povereña u sigurnost ulagaña u finansijskeinstrumente, koje je izraÿeno kroz opåte padañe cena finansijskih instrume-nata, nemoguõnost saldiraña finansijskih instrumenata, steøajeve berzanskihposrednika koji imaju veliku izloÿenost – nastalu na podlozi trgovine finan-sijskim instrumentima na kredit (margina), odnosno prodajom finansijskih in-strumenata koje investitori ne poseduju (short sale), potencijalnih i realnih gu-bitaka investitora i opåteg opadaña investicione aktivnosti.

Kriza koja zahvata finansijsko trÿiåte, svojim posledicama utiøe i na kri-zu kreditnog sistema, ali se najøeåõe prenosi i celinu privrede, postajuõi takoelement opåte krize (ekonomska kriza).

Kriza finansijskog trÿiåta moÿe biti “zatvorena” samo na ovom trÿiåtu,ukoliko se odgovarajuõom politikom regulatornih organa na finansijskom tr-ÿiåtu ili monetarnih vlasti, obezbedi povratak povereña investitora i uøe-snika. Na primer, kriza ameriøkog finansijskog trÿiåta, oktobra 1987. godine,nije prouzrokovala krizu kreditnog sistema, niti je imala za posledicu recesio-no dejstvo na realna privredna kretaña.

Ni razvijena finansijska trÿiåta nisu imuna od pojava sistemskog rizika,ali se oni u svim navedenim manifestacijama øeåõe mogu javiti na finansijskimtrÿiåtima u razvoju (tzv. emerging markets).

1. Charles P. Kindleberger, "Manias, Panics and Crashes – A History of Financial Crises", John Wiley,1996, pp. 30-44.


Kada se nestabilnost iz jednog nacionalnog finansijskog trÿiåta prelijena druga nacionalna trÿiåta, govorimo o finansijskoj epidemiji (contagion).Epidemija na finansijskom trÿiåtu “izraÿava efekat prelivaña neoøeki-vanih simultanih åokova izmeæu viåe zemaça”2). Kao åto se i kriza na finan-sijskom trÿiåtu moÿe spreøiti odgovarajuõom regulativnom politikom i akci-jom regulatornih organa u sluøaju manifestacija sistemskog rizika, tako se i po-jave preteõe epidemija mogu zadrÿati u okviru jedne zemçe. Meæutim, opåta po-vezanost nacionalnih trÿiåta u procesu globalizacije verovatnije õe imati zarezultat odreæeno prelivañe kriza. Finansijske krize u posledñoj decenijiuvek su pokazivale efekte prelivaña: na primer, Meksiko (decembar 1994.),Azijske zemçe (od jula 1997.), Rusija (avgust 1998.), itd.

Pri tome, treba napomenuti da je reø o åireñu poremeõaja koji nisu vezaniza tradicionalne kanale povezanosti dveju ili viåe zemaça (trgovinske, finan-sijske), nego i izmeæu zemaça izmeæu kojih ne postoji nikakva veza. Razlog za to jekretañe åpekulativnog kapitala koji se, u uslovima globalizacije i liberali-zacije tokova kratkoroønog kapitala, povlaøi ne samo iz zemçe koju je kriza zah-vatila, nego i iz drugih zemaça koje imaju isti stepen riziønosti investiraña3).

Regulativa sistemskog rizika

S obzirom na posledice finansijskih kriza, nacionalna zakonodavstva suusvojila niz odredbi, koje imaju za ciç da doprinesu zaåtitu finansijskog tr-ÿiåta od sistemskog rizika. Centralnu ulogu u toj zaåtiti igraju regulatornidrÿavni organi, koji se najøeåõe javçaju u obiku komisija za hartije od vredno-sti. Prvenstvo u regulisañu finansijskog trÿiåta svakako ima donoåeñe Za-kona o finansijskim instrumentima (Securities Act, 1933.) i Zakona o trgovinifinansijskim instrumentima (Securities Exchange Act, 1934.) u SAD, koji su done-ti kao deo paketa anti-kriznog zakonodavstva posle Velike ekonomske krize.Ameriøka Securities and Exchange Commission (SEC), formirana 1934. godine, saciçem da “unapredi stabilnost finsnsijskog trÿiåta i zaåtiti investi-tore” postala je obrazac regulatorne institucija na finsnsijskom trÿiåtu.

Regulativa ameriøkog finansijskog trÿiåta polazi od izraÿenog znaøajaovog trÿiåta za celinu privredne aktivnosti, odnosno za “nacionalni javni in-teres”. Razlozi za regulisañe ovog trÿiånog segmenta, navedeni u Zakonu o trgo-vini finansijskim instrumentima, su “da se zaåtiti trgovina izmeæu federal-nih jedinica, nacionalni kredit, poreska snaga savezne drÿave, da se uøini efi-kasnijim nacionalni kreditni sistem i sistem centralne banke i da se osigurapoåteno i iskreno obavçañe trgovaøkih transakcija” (ølan 2)4). Takoæe, ølan

2. M. Dungey et al.., "International Contagion Effects from the Russian Crisis and the LTCM Near –Collapse", BIS, Basel, January 2002.

3. Z. Gobeçiõ, Krize finansijskog trÿiåta, "Svet finansija", 1/2002.4. SEC, Securities und Exchange Act of 1934., Washington, November 1998.


11A Zakona o trgovini finansijskim instrumentima, sadrÿi sledeõe stavove:“Kongres smatra da je trÿiåte finansijskih instrumenata vaÿna nacional-na aktiva, koja mora biti oøuvana i ojaøana”. Stoga, “u javnom je interesu ivaÿno je za zaåtitu investitora i odrÿañe poåtenog i regularnog trÿiå-ta osigurati ekonomski efikasno izvråeñe transakcija finansijskim in-strumentima...”5).

Kada je reø o zaåtiti trÿiåta od sistemskog fizika, pomenuti Zakon o fi-nansijskim instrumentima predviæa da regulativa mora odgovoriti i na “izuzet-ne situacije” na finansijskom trÿiåtu. Razlog za to je u øiñenici da su izuzetnesituacije (national emergencies) “koje proizvode åiroku nezaposlenost i dislo-kaciju trgovine, transporta i industrije i koje optereõuju trgovinu izmeæufederalnih jedinica i negativno utiøu na opåte blagostañe, izazvane, inten-zivirane i produÿene manipulacijom i iznenadnim i nerazumçivim fluktuaci-jama cena finansijskih instrumenata i prekomernom åpekulacijom berzama itrÿiåtima, da bi spreøila takve izuzetne situacije, Savezna vlada je izloÿe-na velikim troåkovima, koji mogu opteretiti nacionalni kreditni si-stem”6).

Prema Zakonu, sistemski rizika na finansijskom trÿiåtu, koji preti daizazove pojave koje su oznaøene kao izuzetne okolnosti na finansijskom trÿiå-tu, izraÿava se kao “veliki trÿiåni poremeõaj koga obeleÿavaju ili øine:

- iznenadne ili izuzetno velike fluktuacije cena finansijskih instrume-nata uopåte ili moguõnost takvih fluktuacija, åto preti da ugrozi poåteno iregularno stañe trÿiåta,

- veliki poremeõaj u sigurnom ili efikasnom obavçañu poslova nacional-nog sistema kliringa i saldiraña finansijskih instrumenata ili moguõnosttakvog poremeõaja.

U sluøaju manifestacija sistemskog rizika, ako je to po miåçeñu SEC u jav-nom interesu i u interesu zaåtite investitora, ova Komisija je ovlaåõena dasvojom naredbom (ølan 12k):

- suspenduje trgovinu bilo kojim finansijskim instrumentom, za period neduÿi od 10 dana;

- da suspenduje svu trgovinu na bilo kojoj berzi ili trgovinu koja se obavçana drugi naøin, za period ne duÿi od 90 kalendarskih dana.

U ovom drugom sluøaju, potrebna je saglasnost predsednika SAD.

Komisija moÿe, takoæe, u sluøajevima sistemskog rizika izdavati “izuzetnenaredbe” kojima “meña, dopuñava, suspenduje ili nameõe zahteve ili ograniøeñau odnosu na bilo koju meru ili akciju, koja je u nadleÿnosti komisije ili neke sa-mo-regulatorne organizacije, u ciçu:

- odrÿavaña ili obnavçaña regularnog trÿiåta,

5. Isto, p. 30.6. Isto, p. 2.


- osiguraña taønog, promtnog i sigurnog obavçaña kliringa i saldirañaobavçanih transakcija” na period do 10 dana (ølan 12k).

Ovom odredbom, prema tome, SEC je ovlaåõena da reguliåe i pojedinaøneuøesnike na finansijskom trÿiåtu, odnosno operacije vezane za pojedine finan-sijske instrumente u sluøajevima za koje oceni da mogu imati za posledice si-stemski rizik.

Slom ameriøkog finansijskog trÿiåta, manifestovan kroz pad cena finan-sijskih instrumenata za preko 20% u jednom danu (pad Dow Jones Indeksa iznosio je19. oktobra 50% indeksnih poena), imao je za posledicu veliki obim neprodatihfinansijkih instrumenata kod market makera za koje nije postojala traÿña, ne-likvidnoåõu berzanskih posrednika koji su odobravali trgovinu na kredit svo-jih klijenata i nemoguõnoåõu klirinåkih kuõa da obezbede saldirañe svih ope-racija, koje su garantovale svojim sredstvima. Svi uøesnici trÿiåta imali supotrebu za dodatnim novøanim sredstvima da bi nastavili svoje poslovañe; javi-la se opåta kriza likvidnosti. Banke, meæutim, nisu bile sklone da odobravajunove kredite, jer je pad cena finansijskih instrumenata doveo do pogoråaña kre-ditne sposobnosti svih uøesnika. Da bi se kriza razreåila, bila je nuÿna inter-vencija s jedne strane, FED a s druge strane, SEC. Centralna banka je reagovalakroz svoju spremnost da bankama obezbedi dodatna likvidna sredstva, kako bi onemogle obnoviti kredite berzanskim posrednicima a ovi investitorima. Saop-åteñe FED, 20. oktobra, koje je glasilo: “Sistem federalnih rezervi, saglasnosvojim odgovornostima nacionalne centralne banke, danas potvræuje svojuspremnost da sluÿi kao izvor likvidnosti u ciçu podråke finansijskom iekonomskom sistemu7), doveo je do smirivaña psihologije nepovereña na finan-sijskom trÿiåtu. FED je i delovao konkretno na sanirañu likvidnosti: pojaøa-ñem obima operacija na otvorenom trÿiåtu, liberalizovao pravila pozajmçi-vaña finansijskih instrumenata iz svog porfeça, kako bi uøinio åire dostup-nim sistem obezbeæeña kredita finansijskim instrumentima, ubeæivañem bana-ka da odrÿe kredite berzanskim posrednicima, i sl. Na taj naøin, sistemski ri-zik sa finansijskog trÿiåta usmeren je na banke i u krajñoj liniji na FED, kojaje bila “jedina institucija sa œepovima dovoçno dubokim da podnese taj ri-zik”8) (R. T. Perry, 1997).Ameriøka Komisija koristi åiroke nadleÿnosti ne sa-mo za spreøavañe formiraña sistemskog rizika, nego je i sastavni deo upravça-ña krizama finansijskog trÿiåta. Ona je, na primer, u krizi trÿiåta 1987. go-dine, delovala zajedno sa centralnom bankom, FED, na otklañañu posledica slo-ma trÿiåta, 19. oktobra 1987. godine (“Crni ponedeçak”), kako one ne bi izazva-le krizu kreditnog sistema i privrede uopåte.

7. Bob Woodward, Maestro – Greenspan’s FED and the American Boom, Simon and Shuster, NewYork, 2000.

8. Robert T. Parry, The October ’87 Crash Ten Year Later, FRBSF Economic Letter,97 – 32, October31., 1997.


SEC je, sa svoje strane, suspendovala trÿiåte, posebnoza blok trgovinu, ot-vorila steøajne postupke nad nizom berzanskih posrednika i pojaøala kontroluinvestiraña.

Ova kriza, koja je donela gubitak investitorima od preko 800 milijardi do-lara (kroz tzv. efekat bogatstva – odnosno pada oøekivanih prinosa investitorausled pada cena finansijskih instrumenata), bila je veoma snaÿna manifesta-cija sistemskog rizika. Sliøno je FED postupio i septembra 1998. godine, u slu-øaju krize likvidnosti najveõeg svetskog investicionog fonda, LTCM (Long TermCapital Management), koja je pretila da ugrozi ne samo ameriøko, nego i svetskofinansijsko trÿiåte. Ovoga puta, SEC nije mogla da interveniåe, jer se heœfondovi, kao oblik investicionog fonda, registruju van jurisdikcije SAD,upravo da ne bi doåli pod udar regulative SEC, LTCM je imao investicionustrategiju koja je raøunala na moguõnosti zarade od normalnih fluktuacija u pri-nosima drugoroønih obveznica, ali se kolebçivost prinosa izuzetno poveõalakao posledica krize ruskog finansijskog trÿiåta. Sa plasmanima u obveznice –aktivom od oko 126 milijardi dolara, fond nije mogao da obezbedi rizike sa ka-pitalom koji je bio mañi od 2 milijarde dolara; leveriœ je iznosio 55 : 1 (odnosaktive prema kapitalu); leveriœ je od poøetka 1998. do septembra te godine, kadasu se pojavili znaci nelikvidnosti, poveõan na pomenuti iznos sa 28 : 1, jer su in-vestitori povukli sredstva zbog rizika ruske krize. Kada je postalo oøito da õeova institucija doÿiveti kolaps, FED je priskoøio u pomoõ, prisiçavajuõi 14najveõih svetskih banaka, kreditora LTCM, da produÿe kreditne linije i takospasu ovu investiciju.

Zakonodavstva koja reguliåu oblast finansijskog trÿiåta, odnosno tr-ÿiåta hartija od vrednosti u drugim zemçama, takoæe poznaju nadleÿnosti komi-sija za hartije od vrednosti u zaåtiti trÿiåta od sistemskog rizika. Moÿe senavesti nekoliko primera. Nemaøki zakon o finansijskim instrumentima pred-viæa, u okviru nadleÿnosti Saveznog nadzornog ureda za trgovinu hartijama odvrednosti (Bundesaufsichtsamt fur den Wertpapierhandel), i sledeõe: “Savezni nad-zorni ured, kao deo funkcija koje su mu odreæene, spreøavaõe neÿeçeni razvoj tr-govine hartijama od vrednosti, koji moÿe negativno uticati na normalno vo-æeñe trgovine hartijama od vrednosti ili pruÿañe osnovnih ili dopunskihinvesticionih usluga, ili koji moÿe imati za rezultat ozbiçne poremeõaje natrÿiåtu hartija od vrednosti. Federalni nadzorni ured moÿe izdavati na-redbe koje su usmerene ili su neophodne za eliminisañe ili spreøavañe neÿeçe-nih tokova”9). U Velikoj Britaniji, funkcija nadzora i kontrole nad finansij-skim trÿiåtem, bankarskim sistemom i osigurañem poverena je jedinstvenoj in-stituciji - Financial Services Authority (FSA). U obavçañu nadleÿnosti regula-tora, izriøito je kao zadatak ove institucije pomenuta zaåtita trÿiåta od si-stemskog rizika10). Zajedno sa zaåtitom investitora, ovaj razlog regulisaña sto-

9. Gesetz uber den Wertpapier Handel – WpHG, 09.10.1998.10. FSA, Meeting our Responsibilities, London, August 1998, p. 10.


ji u osnovi “kako za nadzor, tako i za regulisañe obavçaña poslova i kontrolutrÿiåta i berzi”. Po reøima Howarda Dawiesa, predsednika FSA, zaåtita odsistemskog rizika ima viåe aspekata:

“Mi ÿelimo da budemo sigurni da moÿemo proceniti opasnost po stabil-nost trÿiåta koja bi mogla proisteõi iz rizika s kojim je suoøena bilo kojaod institucija koju reguliåemo, ili iz promena u meæunarodnom okruÿeñu. Ni-je samo finansijski kolaps taj koji moÿe ugroziti povereñe u trÿiåte. Åiro-ka zloupotreba trÿiåta moÿe biti isto toliko ozbiçna. To moÿe biti ifinansijski kriminal bilo stoga åto su ñegovi oblici ozbiçni, bilo stogaåto je åiroko sistemski zastupçen”11).

Japan takoæe poznaje, kao i Velika Britanija, jedinstveno regulisañe. U ok-viru Financial Services Agency, kao vladine kontrolne agencije u oblasti finansi-ja, postoji poseban Ured za nadzor, koji se stara o kontroli trÿiåta, kroz nadzori inspekciju. Mere za spreøavañe sistemskog rizika odnose se na:

-u okviru sistema “ranog korigovaña”, Biro donosi naredbe koje sadrÿe mereza poboçåañe standarda adekvatnosti kapitala, kako bi se spreøio kolaps fi-nansijskih institucija;

- u sluøaju kolapsa finansijskih institucija, osigurava stabilnost finan-sijskog sistema kroz promptne intervencije i precizno upravçañe krizom;

- obavezuje sve finansijske institucije na potpuno obelodañivañe podatakao kreditima nesolventnim duÿnicima12).

Zakon o trÿiåtu hartija od vrednosti Rusije iz 1996. godine, meæutim, nespomiñe zaåtitu od sistemskog rizika. U ølanu 38., koji se odnosi na osnove re-gulisaña trÿiåta navedeno je da se drÿavno reguliåe trÿiåte hartija od vred-nosti ostvaruje kroz:

- utvræivañe obaveznih zahteva vezanih za poslovañe enmitenata, profesio-nalnih uøesnika na trÿiåtu i standarda,

- registraciju emisija i prospekata i ñihovu kontrolu,- licencirañe obavçaña poslova,- utvræivañe sistema zaåtite prava vlasnika i kontrola poåtovaña ovih

prava,- spreøavañe obavçaña delatnosti bez licence13).Øiñenica da rusko zakonodavstvo nije imalo ugraæenu zaåtitu od sistem-

skog rizika doåla je do izraÿaja u upravçañu krizom finansijskog trÿiåta uRusiji, u toku 1998. godine.

Kriza finansijskog trÿiåta Rusije moÿe se analizovati sa stanoviåtaokolnosti u kojim kriza nastaje, ñenih obeleÿja i posledica, ali i domaåaja re-gulative i uloge regulatornog organa.

11. Howard Davies, The Role of Financial Regulators in Promoting Financial Stability, IOSCO Confe-rence, Stockholm, 2001.

12. FSA, General Informations, Tokyo, 2002, p. 13.13. Federal’ny zakon ot 22. aprelya 1996. g. N 39-FZ “O rynke cennyh bumag”.


Kriza ruskog finansijskog trÿiåta, ispoçena u avgustu 1998. godine, bilaje, s jedne strane, posledica finansijske epidemije koja se zaøela u azijskim zem-çama godinu dana ranije a, s druge strane, unutraåñim uzrocima vezanim za raz-voj ruskog finansijskog trÿiåta. Uticaj azijske krize nije bio neposredan, jerse trgovinski i finansijki odnosi Rusije sa ovom grupom zemaça mogu smatratineznatnim, veõ posredovan aktivnoåõu inostranih investitora koji su ih sma-trali za zemçe jednakog rizika (tzv. country-risk ili suvereni rizik).

Unutraåñi uzroci krize, meæutim, bili su mnogo izraÿeniji. Oni su se, ug-lavnom odnosili na krizu javnog duga14), koja je bila uzrokovana velikim obimomzaduÿeña drÿave i liberalizacijom kratkoroønog kretaña kapitala.

Zaduÿenost drÿave bila je posledica visokog buœeskog deficita, odnosnonesrazmere fiskalnih prihoda i rashoda, poåto su fiskalni prihodi bili izu-zetno niski. Stoga je drÿava pribegla emisiji drÿavnih obveznica (kratkoroø-nih GKO). Stalne emisije ovih obveznica, radi pokriõa deficita ali i refi-nansiraña ranije emitovanih hartija od vrednosti, imale su za posledicu i sta-lan rast kamatnih stopa koje su one nosile. Poøetkom 1998. godine, unutraåñidug iznosio je 19,4% bruto druåtvenog proizvoda, a sredinom 1998. godine dosti-gao je iznos od 15,6% BDP. Fiskalni kapacitet drÿave za otplatu tog duga bio jenedovoçan, jer su otplate ranije emitovanih obaveza dostigle polovinom 1998.godine 10 – 15% BDP, odnosno viåe nego åto su iznosili meseøni prihodi fede-ralnog buœeta. U toku leta 1988. godine, kamatne stope na GKO kretale su se u ra-sponu od 70 do 90% na godiåñem nivou15). Strani investitori mogli su kupovatidrÿavne obveznice i iznositi ostvarenu dobit u inostranstvu. To je stvaralo ve-liki pritisak na devizne rezerve Rusije. Centralna banka, meæutim, nije moglaintervenisati na trÿiåtu kreirañem dodatne likvidnosti, jer je morala poåto-vati uslove iz aranÿmana sa MMF o voæeñu restriktivne monetarne politike,niti je vråila devalvaciju rubçe, jer bi to oslabilo priliv kapitala iz ino-stranstva i prouzrokovalo povlaøeñe inostranih investitora.

Strani investitori su, ipak, poøeli da se povlaøe sa ruskog trÿiåta, sma-trajuõi da je suviåe riziøno jer je rubça preceñena i moglo se oøekivati da õedevalvirati. Kriza je kulminirala 17. avgusta 1998. godine. Drÿava je devalvira-la rubçu za 35%, obustavçane je trgovina GKO i OFZ, uveden je tromeseøni mo-ratorijum na otplatu inostranih dugova ruskih banaka i prinudno je restruktu-risan javni dug na 2005. godinu za GKO i 2018. godinu za OFZ. Drÿavne mere imalesu za posledicu slom finansijskog trÿiåta. “U takvoj situaciji, manifesto-vao se dramatiøni pad obimu trgovine korporativnih hartija od vrednosti(trÿiåte je zamrznuto) i skoro potpuni gubitak ñihove likvidnosti”16).

Imajuõi u vidu karakter i obim sistemskog rizika koji je kumulisan, kao iograniøena zakonska reåeña, ruska Federalna komisija za hartije od vrednosti

14. Federal’naya komissiya po rynku cennyh bumag, Godovoi otchet, 1998., Moskva, 1999., str. 17.15. Aleksandr Potemkin, Virtual’naya ekonomika, Infra, Moskva, 2000., str. 114-135.16. FKCB, Isto, str. 20.


imala je male moguõnosti uticaja. Krizom je, u stvari, upravçala vlada i Cen-tralna banka Rusije, i to nedovoçno efikasno. FKCB je preduzela odreæena anti-krizna reåeña radi zaåtite profesionalnih uøesnika na trÿiåtu hartija odvrednosti i kolektivnih investitora, a takoæe i da ostvari niz mera za vraõañepovereña u rusko finansijsko trÿiåte, zaåtitom investitora i podizañem ni-voa transparentnosti informacija na finansijskom trÿiåtu. Reåeña Komisi-je: privremena obustava trgovine finansijskim instrumentima, ukidañe licenciza obavçañe delatnosti, jaøañe transparentnosti finansijskog izveåtavaña ukraõim rokovima, obustava emisija akcija, jaøañe finansijske discipline, kon-trola uøesnika, javna upozoreña nosiocima monetarne politike, i sl. Ona, meæu-tim, nisu mogla da spreøe izbijañe krize, niti da utiøu na ñenu oåtrinu.

Savremeni pristupi reåavañu problema sistemskog rizika zahtevaju sloÿe-ne mere unapreæeña zakonodavstva i koordiniranog delovaña razliøitih regula-tornih organa. Nove tendencije regulative idu u tri pravca:

- prvo, obuhvataña celine finansijskog sistema jedinstvenom regulativom.Ovaj princip ostvaruje se formirañem jednog regulatornog tela, nadleÿnog zafinansijsko trÿiåte, bankarski sistem i osigurañe. Jedinstvenim regulisañemobezbeæuje se potpunija zaåtita od sistemskog rizika, bez obzira u kom segmentuse on kumulisao. Jedinstveno regulisañe investiraña prisutno je u Velikoj Bri-taniji, Japanu i joå nekoliko zemaça;

- drugo, spreøavañe kriznih tendencija ostvaruje se koordinacijom aktivno-sti drÿavnih organa koji su odgovorni za monetarnu, fiskalnu i spoçno-ekonom-sku politiku. Savremene krize pokazale su da nije dovoçno kontrolisati samoproces investiraña, ukoliko monetarna, fiskalna, devizna i spoçno-ekonomskapolitika nisu usklaæene. U uslovima integrisanosti nacionalnog trÿiåta i po-vezanosti svetskog finansijskog trÿiåta, povereñe investitora odrÿava se istabilnoåõu nacionalne valute, ravnoteÿom buœeta i adekvatnom liberaliza-cijom kratkoroønog kretaña kapitala. Stoga je neophodna saradña nosilaca eko-nomske politike. U Velikoj Britaniji, ova saradña institucionalizovana jekroz Tripartitni stalni komitet, formiran potpisivañem Memoranduma o sag-lasnosti Bank of England, FSA i Ministarstva finansija, øiji je zadatak da pro-ceñuje moguõnosti nastanka sistemskog rizika, odnosno kriza, bez obzira da li jeona rezultat okolnosti na domaõem ili svetskom trÿiåtu. Sliøan sporazum iz-meæu Centralne banke, Nadzornog ureda za finansijsko trÿiåte i Ministar-stva finansija potpisan je i u Nemaøkoj.

- treõe, u okviru Meæunarodne organizacije komisija za hartije od vredno-sti, IOSCO, koja nastoji da harmonizuje pravila regulisaña, nadzora i kontrolenacionalnih finansijskih trÿiåta, publikovane su “smernice” nacionalne kon-trole, koje ukçuøuju zaåtitu trÿiåta od sistemskog rizika. IOSCO smatra daefikasna nacionalna kontrola finansijskog trÿiåta poøiva na tri ciça regu-lative: zaåtita investitora; obezbeæeñe poåtenog, efikasnog i transparentnog


trÿiåta; smañeñe sistemskog rizika. Zadaci regulative u oblasti smañeña si-stemskog rizika dati su u vidu sledeõih preporuka:

1) Mada se ne moÿe oøekivati od regulatornog organa da spreøi finansijskikolaps finansijski kolaps finansijskih posrednika, regulisañe treba da teÿismañeñu rizika kolapsa (åto ukçuøuje i zahteve za kontrolom kapitala i inter-ne kontrole). Kada se uprkos tome dogode teåkoõe, regulacija treba da teÿi sma-ñeñu posledica takvog kolapsa i posebno, da pokuåa da izoluje rizik koji se od-nosi na datu instituciju. Finansijski posrednici treba stoga, da budu podvrgnutiadekvatnoj i trajnoj kontroli kapitala i drugim prudencijalnim zahtevima. Akoje to neophodno, finansijski posrednik treba da bude u moguõnosti da obustavisvoje poslovañe bez gubitaka po klijente ili kontrapartnere ili bez druge si-stemske åtete;

2) Preuzimañe rizika je nuÿno za aktivno trÿiåte i regulativa ne treba daguåi legitimno preuzimañe rizika. Nasuprot, regulatori treba da unapreæuju idozvole efektivno upravçañe rizicima i obezbede da regulatorni zahtevi kojise odnose na kapital i drugi zahtevi budu dovoçni da obezbede adekvatno preuzi-mañe rizika, dozvole apsorpciju odreæenog obima gubitaka i spreøe prekomernirizik iz poslovaña. Nuÿan je efikasan i taøan proces kliringa i saldiraña, ko-ji je na odgovarajuõi naøin pod kontrolom i koji koristi sredstva za efikasnoupravçañe rizikom;

3) Mora postojati efikasan i pravno siguran sistem realizacije steøaja;

4) Odgovor regulatora na trÿiåne poremeõaje treba da bude usmeren naolakåañe domaõe i meæunarodne stabilnosti finansijskog trÿiåta, kroz meæu-narodnu saradñu i razmenu informacija izmeæu regulatora17).

Jugoslovensko finansijsko trÿiåte, u nerazvijenim oblicima u kojima se da-nas nalazi, veoma je rañivo na sistemski rizik, ali je isto toliko osetçivo i nakreditni rizik. Naime, u postojeõem zakonodavstvu i podeli nadleÿnosti nadzo-ra nad celinom pruÿaña finansijskih usluga, moguõa je kumulacija sistemskogrizika, koji se pre svega moÿe izraziti kao kriza likvidnosti. S druge strane, nepostoje razvijeni mehanizni, niti dovoçna informativna infrastruktura, zaocenu kreditnog rizika, tako da su ozbiçne opasnosti od preterane zaduÿenostipojedinih uøesnika na finansijskom trÿiåtu.

Posebno osetçiv na rizike je segment kratkoroønog finansijskog trÿiåta,i to u segmentu emisije i prometa komercijalnih zapisa. Ovaj finansijski in-strument, øije je emitovañe na razvijenim finansijskim trÿiåtima “privilegi-ja” samo naveõih i kreditno najsposobnijih korporacija, u domaõoj praksi moguemitovati i male firme, sumñive kreditne sposobnosti. Dodatnu opasnost postabilnosti trÿiåta øini odsustvo kontrole ovog segmenta (kontrole adekvat-nosti kapitala berzanskih posrednika, kontrole izloÿenosti – odnosno otvore-nih pozicija, nedostatak registra prometa, i sl.). U razvijenim zemçama ovu kon-

17. IOSCO, Objectives and Principles of Securities Regulation, 1998., pp. 6-7.


trolu obavçaju centralne banke, jer je reø o konponentama ponude novca; Narod-na banka Jugoslavije trebalo bi da sledi takvu orijentaciju.

U pripremama novih zakona o finansijskom trÿiåtu potrebno je posebnorazmotriti naøine kontrole sistemskog rizika, jer odredbe o tome u Zakonu oberzama, berzanskom poslovañu i berzanskim posrednicima ne postoje. Preura-ñeno bi bilo insistirati na formirañu jedinstvenog regulatornog organa kojibi regulisao bankarsku oblast, finansijsko trÿiåte i osigurañe, posebno teku-õe aktivnosti Narodne banke Jugoslavije da sanira bankarski sistem i postavi gana trÿiånu osnovu. Meæutim, mora postojati tesna koordinacija NBJ, Saveznakomisije za hartije od vrednosti i finansijsko trÿiåte i Ministarstva finan-sija u kontroli procesa investiraña.

E_Vuk Radovic.fm; str. 161

Vuk Radoviõ,asistent-pripravnik Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu UDK 347.919

Predlog poverilaca za pokretawe steøajnog postupka

(nevoqni steøaj)

Steøajni zakoni veõine zemaqa predviæaju da su poverioci aktivno legiti-misana lica za pokretawe steøajnog postupka. Steøajni postupak iniciran odstrane poverilaca naziva se “nevoqni odn. prinudni steøaj”, za razliku od onogkog predlaÿe duÿnik – tzv.“dobrovoqnog steøaja”. U poreæewu sa prvim zakoni-ma iz ove oblasti koji su dozvoqavali samo poverilaøke predloge, danas u praksimali broj steøajnih postupaka su inicirani od strane poverilaca1). Generalno,poverioci se radije opredequju za klasiøan izvråni postupak. Prinudni steøajje viåe pretwa, nego åto se zaista i koristi. U uporednom pravu zapaÿena je ten-dencija da se najveõi broj predloga poverilaca podnosi protiv privrednih druå-tava. Poverioci znatno reæe koriste ovu moguõnost protiv fiziøkih lica (indi-vidualni steøaj) zbog opravdanog straha da õe, kao posledica ove vrste steøaja,duÿnik biti osloboæen odgovornosti za izvråewe preostalih obaveza (“dischar-ge”)2).

Predlog poverioca za otvarawe steøajnog postupka moÿemo posmatrati samaterijalnog i procesno-pravnog aspekta.

1. U naåoj zemqi tokom 1998.godine bilo je samo 11 predloga poverilaca za otvarawe steøa-jnog postupka (od ukupno 20197).

2. Osloboæewe od odgovornosti za plaõawa preostalih obaveza je jedna od osnovnih pos-ledica individualnog steøaja, koja je u skladu sa wegovim primarnim ciqem (novi fin-ansijski poøetak za duÿnika – fresh start).


Materijalno-pravni aspekt poverilaøkog predloga za pokretawe

steøajnog postupka

Pod materijalno-pravim aspektom podrazumevamo, pre svega, uslove koje po-verilac mora da ispuni, da bi wegov predlog bio uredan i dozvoqen. Ti uslovi semogu podeliti na one koji se tiøu a) broja poverilaca; b) samog potraÿivawa (mi-nimalan iznos, neobezbeæenost, neuslovqenost, dospelost, odreæenost, neospore-nost); v) dokaza da je ispuwen uslov za otvarawe steøaja (steøajni razlog).

a) Uslov koji se tiøe broja poverilaca – Pravilo je da se ne zahteva mini-malni broj poverilaca za podnoåewe predloga za otvarawe steøajnog postupka.Veõina uporednih steøajnih zakona izriøito naglaåava da predlog mogu podnetijedan ili viåe poverilaca3). Ameriøki Steøajni zakonik predstavqa izuzetak4)

u ovom pogledu, jer on broj poverilaca neophodnih za podnoåewe predloga vezujeza ukupan broj poverilaca steøajnog duÿnika. Prema wemu, ukoliko duÿnik imamawe od 12 poverilaca5), onda je dozvoqeno da predlog moÿe podneti jedan iliviåe wih zajedno. U ostalim sluøajevima (tj.kada duÿnik ima 12 ili viåe pove-rilaca) steøaj se smatra otvorenim podnoåewem predloga sudu od strane mini-mum tri poverioca6). Pravilo kojim se zahteva minimalan broj poverilaca za po-kretawe postupka (“three creditor rule”) ima za ciq da ograniøi moguõnost svakogpoverioca da preti duÿniku nevoqnim steøajem. Ako ima malo poverilaca, po-stoji i mawa opasnost od poverilaøkih zloupotreba, a i teåko bi bilo pronaõitri poverioca voqna da podnesu predlog7). Iako je jedan poverilac dovoqan zapokretawe nevoqnog steøaja protiv duÿnika koji ima mawe od 12 poverilaca,ameriøki steøajni sudovi se opiru otvarawu steøaja u sluøaju da duÿnik ima samojednog poverioca8). Dopuåtawem steøaja u datoj situaciji sudovi bi zaobiåli jed-no od osnovnih naøela steøajnog prava – naøelo kolektivnog namirewa poveri-laca. Moguõnost brojnih zloupotreba9) duÿnika navela je ameriøku teoriju ste-øajnog prava da se zaloÿi za uÿe tumaøewe ovog naøela i shodno tome omoguõa-

3. Engleski Insolvency Act iz 1986.godine, øl. 264 (1)(a); kanadski Bankruptcy and InsolvencyAct iz 1919. godine, øl. 43 (1); australijski Bankruptcy Act iz 1966. godine, øl. 44 (1)(a);novozelandski Insolvency Act iz 1971. godine, øl.23 (a); litvanski Enterprise BankruptcyLaw iz 1997.godine, øl. 6.

4. Bosansko-hercegovaøki Zakon o steøaju i likvidaciji iz 1998.godine u ølanu 5 navodi, dasteøajni postupak mogu pokrenuti povjeriteqi. S obzirom da je upotrebqena mnoÿina(“povjeriteqi”) jasna je intencija zakonodavca.

5. Prilikom utvræivaqa broja poverilaca izriøito su iskquøeni zaposleni, insajderi iprotivnici pobijawa (lica protiv kojih se moÿe koristiti Actio Pauliana). Razlog wiho-vog iskquøewa je åto õe se ova lica najverovatnije protiviti otvarawu steøajnog pos-tupka i neõe se pridruÿiti poveriocima koji su pokrenuli postupak. Prema tome, bilobi nepravedno prema poveriocima koji su zaintresovani za pokretawe, da se i ova licaraøunaju prilikom utvræivawa ukupnog broja poverilaca.

6. Ameriøki US Code Collection (Bankruptcy Code) iz 1978.godine, øl.303 (b).7. Charles J.Tabb, Law of Bankruptcy, The Foundation Press, Inc., New York, 1997, str. 98-99.8. D.G.Epstein, S.H.Nickles, J.J.White “Bankruptcy”, St.Paul, Minn.,1993, str. 26.

163V. Radoviõ: Predlog poverilaca za pokretawe steøajnog postupka (nevoqni steøaj) (str. 161-174)

vawe jedinom poveriocu duÿnika da, ako se ispune svi ostali uslovi, pokrene ne-voqni steøaj.

U naåem pravu nije predviæen minimalan broj poverilaca, te predlog moÿepodneti jedan poverilac (makar bio i jedini) ili viåe wih zajedno10).

b) Uslovi koji se tiøu samog potraÿivawa

1. Minimalni iznos potraÿivawa (“Bankruptcy level”) – Da bi poverilacbio ovlaåõeni podnosilac predloga neophodno je da ispuni uslov u pogledu veli-øine potraÿivawa (poverilaøki minimum, steøajni prag, bankrotstveni cenzus).U tom pogledu moÿemo razlikovati dve situacije:

1.1. ako jedan poverilac podnosi predlog, onda nas intresuje koliko potra-ÿivawa on ima prema duÿniku. Ako ima samo jedno potraÿivawe, ono mora dapremaåi ili da bude jednako, iznosu poverilaøkog minimuma. U sluøaju da premaduÿniku poverilac ima viåe potraÿivawa, ne traÿi se da svako potraÿivaweispuni traÿeni uslov, veõ je bitan wihov ukupan iznos.

1.2. ako predlog podnosi viåe poverilaca, onda se sabiraju iznosi svih wiho-vih potraÿivawa i on mora biti jednak ili veõi od poverilaøkog minimuma.Drugim reøima, cenzus ne treba da dostigne svaki poverilac, veõ svi oni zajedno.

Iznos steøajnog praga se razlikuje od zemqe do zemqe i zavisi od nivoa ÿi-votnog standarda11).

Prilikom utvræivawa vrednosti potraÿivawa poverioca, u ciqu dostizawacenzusa, dozvoqeno je da se ukquøe i kamate za period do dana podnoåewa predlo-ga. S’druge strane, sa istim ciqem se ne mogu zaraøunati troåkovi koje je pove-rilac imao prilikom preduzimawa radwi, radi naplate potraÿivawa od duÿni-ka12).

Ako duÿnik ima prema poveriocu protivpotraÿivawe i u odgovoru na pred-log uloÿi blagovremeni kompenzacioni prigovor, sud õe ispitati da li ostatakpoverilaøkog potraÿivawa (nakon prebijawa) prelazi novøani cenzus13).

9. Moguõnost zloupotrebe moÿemo ilustrovati primerom iz ameriøke sudske prakse:Åesti Okruÿni sud je prihvatio predlog jedinog poverioca (PC) privrednog druåtvaConcrete Pumping Service Inc. Prema navodima PC-a duÿnik je preneo svu svoju imovinu,kao naøin isplate potraÿivawa, na insider poverioca (IC). IC je nakon prenosa, iz sop-stvenih sredstava, isplatio sve duÿnikove poverioce, osim PC-a. Na taj naøin, ostavqa-juõi duÿnika bez imovine, jedina pravna sredstva koja stoje na raspolagawu PC-u su dapodnese predlog za otvarawe steøajnog postupka (øl.303) i da koristi Paulijansku tuÿbu(øl.547). Vidi:D.G.Epstein, S.H.Nickles, J.J.White, nav.delo, str.26-27.

10. Crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih druåtava (Sl.list RCG 6/2002) u øl.6(7)predviæa da “povjerilac ili grupa poverilaca mogu da podnesu predlog za pokretawesteøajnog postupka”.

11. U ameriøkom pravu poverilaøki minimum iznosi 10000$ (do pre nekoliko godina iznosioje 5000$) , u engleskom pravu 750 funti sterlinga, u australijskom 2000$, u kanadskom1000$, u irskom 1500 irskih funti. Oøigledno je da ameriøko pravo ima znatno viåisteøajni prag od ostalih zemaqa.


Prilikom uvoæewa poverilaøkog minimuma poÿeqno je praviti razliku iz-meæu steøajnih duÿnika (cenzus treba da bude najniÿi kod fiziøkih lica, neåtoviåi kod trgovaca pojedinaca-preduzetnika, a najviåi kod pravnih lica14)).

Ciq uvoæewa steøajnog praga je da se spreøi pokretawe steøajnog postupka odstrane poverilaca sa sitnim potraÿivawima. Jedina moguõnost za wih je da krozudruÿivawe sa drugim, sitnim poveriocima dostignu cenzus.

Naå savezni steøajni zakon15) nema odredbe o poverilaøkom minimumu, åtoocewujemo kao wegov nedostatak

2. Potraÿivawe mora biti neobezbeæeno – Obezbeæeni poverilac (razluø-ni poverilac, secured creditor), u smislu steøajnog prava, je poverilac øije je po-traÿivawe obezbeæeno imovinom steøajnog duÿnika tj.nekim stvarno-pravnimsredstvom obezbeæewa (zaloÿno pravo, pravo namirewa, pravo retencije). Osta-la sredstva obezbeæewa, koja se ne odnose na imovinu duÿnika, ne øine potraÿi-vawe obezbeæenim (npr.jemstvo, garancija, zaloga stvari treõeg lica itd.).

Detaqne zakonske odredbe åtite obezbeæene poverioce za sluøaj otvarawasteøajnog postupka nad duÿnikom, u smislu wihove prioritetne naplate iz delaimovine koji sluÿi kao obezbeæewe. Kao neophodna dopuna ovom pravilu, uspo-stavqen je dobro poznat princip steøajnog prava po kome, razluøni poverioci nemogu koristiti svoje potraÿivawe kao osnovu za podnoåewe predloga, osim u dvasluøaja:

(1) ako predlog sadrÿi izjavu poverioca kojom se on odriøe svog privilego-vanog statusa u korist svih poverilaca, za sluøaj da steøaj bude otvoren (na taj na-øin on postaje neobezbeæeni poverilac i ima sva prava koja ovom poveriocu pri-padaju, pa shodno tome i pravo da podnosi predlog); ili

(2) ako poverilac proceni vrednost svog obezbeæewa u momentu podnoåewapredloga, za preostali (neobezbeæeni) deo, koji se dobija kada se od celokupnogpotraÿivawa oduzme vrednost obezbeæewa, tretiraõe se kao neobezbeæeni pove-rilac16).

Ova dva izuzetka zahtevaju i dodatna razjaåwewa. Sudovi tradicionalno neispituju taønost izvråene procene obezbeæenog dela potraÿivawa, iako bi re-zultat mogao pokazati da neobezbeæeni deo ne dostiÿe iznos poverilaøkog mini-

12. Povodom ukquøivawa troåkova u potraÿivawe radi dostizawa cenzusa (u sluøaju Long),engleski sud je doneo odluku u kojoj je reøeno da se troåkovi neuspelog pokuåajaizvråewa presude protiv duÿnika, ne mogu dodati potraÿivawu koje je utvræeno presu-dom, a koje ne dostiÿe zakonski minimum. Navedeno prema: Ian Fletcher “The Law of Insol-vency”, London, Sweet&Maxwell,1996., str.102.

13. Ian Fletcher, nav. delo, str. 103.14. Crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih druåtava u øl..6 (7) (2) pravi razliku

izmeæu preduzetnika, kod kojih iznos duga mora biti veõi od 500 Eura, i privrednihdruåtava i ustanova za koje je predviæen cenzus od 2500 Eura.

15. Zakon o prinudnom poravnawu, steøaju i likvidaciji (Sl.list SFRJ broj 84/89). 16. Engleski Insolvency Act, øl.269 (1); kanadski Bankruptcy and Insolvency Act, øl.43 (2); aus-

tralijski Bankruptcy Act, øl.44 (3-6).


muma. Najefikasnija sankcija pogreåne procene je onemoguõavawe poverioca dau daqim fazama steøajnog postupka naplati iz sredstva obezbeæewa veõi iznos odprocewenog.

U sluøaju da se poverilac odrekne svog sredstva obezbeæewa, ono prelazi uruke steøajnog upravnika. Problem moÿe nastati u hipotezi da na istom objektuviåe poverilaca ima sredstvo obezbeæewa (npr.viåe lica su hipotekarni pove-rioci odreæene nepokretnosti). Odricawe poverioca ne znaøi i poniåtaj wego-ve hipoteke, veõ ustupawe wegovog prava u korist svih neobezbeæenih poveri-laca. Na taj naøin, ostali poverioci koji su obezbeæeni neõe imati viåe pra-va17).

Navedena zakonska reåewa predstavqaju kompromis u odnosu na razluønaprava poverioca. Vrednost imovine koja obezbeæuje potraÿivawe moÿe u vreme-nu fluktuirati. U mnogim sluøajevima õe se pokazati da je u kritiønom momentuobezbeæeni deo potraÿivawa relativno mali u odnosu na ukupan iznos. Bilo biapsurdno da samo na osnovu øiwenice da je neko “razluøni poverilac”, bude li-åen prava da podnosi predlog, øak i ako je vrednost obezbeæewa toliko mala da jepraktiøno beznaøajna. Na poveriocu je da optira za ono pravo koje on smatra da jeza wega povoqnije18).

Naå Steøajni zakon ovo pitawe ne razmatra, tako da bi i potpuno obezbeæe-ni razluøni poverioci mogli predloÿiti otvarawe steøajnog postupka, åto jeneprihvatqivo reåewe.

3. Neuslovqeno potraÿivawe – Uslov, kao buduõa i neizvesna okolnost odøijeg ostvarewa zavisi dejsto pravnog posla, moÿe biti odloÿan (suspenzivan)ili raskidan (rezolutivan). Potraÿivawe sa odloÿnim uslovom, s obzirom da jewegovo dejstvo neizvesno, ne moÿe biti osnov za podnoåewe predloga (npr.obave-za jemca koja je uslovqena neuzvråewem od strane glavnog duÿnika). Kod potra-ÿivawa sa raskidnim uslovom trebalo bi dopustiti podnoåewe predloga, jerpravni posao proizvodi dejstva i u tom pogledu nema neizvesnosti (jedino je neiz-vesno da li su ta dejstva definitivna). Neuslovqenost potraÿivawa, kao uslovza pokretawe steøajnog postupka, je priznato u veõini uporednih zakona.

U naåem pravu odredba ovakve sadrÿine ne postoji, åto ne znaøi da õe sudo-vi dopuåtati predlog poverilaca sa uslovqenim potraÿivawima (ako je u pita-wu odloÿni uslov).

4. Dospelost potraÿivawa – Kao dodatak prethodnom uslovu zahteva se dapotraÿivawa moraju biti:

a) dospela – odmah plativa; ilib) nedospela, ali plativa u odreæeno buduõe vreme19).

U zavisnosti od dospelosti potraÿivawa poverioca terete razliøiti do-kazi.

17. Ian Fletcher, nav.delo, str.108-109.18. Ian Fletcher, nav.delo, str.107. 19. Engleski Insolvency Act, øl.267 (2)(b); australijski Bankruptcy Act, øl.44 (1)(b).


Ako je potraÿivawe dospelo poverilac treba da dokaÿe da duÿnik oøigled-no ne moÿe da isplati dug (“appears to be unable to pay”). Ne traÿi se da poverilacima pravosnaÿnu presudu, a utoliko pre ni da je pokuåao sa prinudnom naplatom.Za sluøaj da je poverilac ipak pokuåao da se prinudno naplati i u tome bio neu-speåan, ne mora u predlogu za otvarawe steøajnog postupka da podnosi dokazeduÿnikove nemoguõnosti isplate potraÿivawa.

Ako je potraÿivawe nedospelo20), ali plativo u odreæeno buduõe vreme, po-verilac mora da dokaÿe tri øiwenice :

1. da ne postoji razumno oøekivawe da õe duÿnik isplatiti dug, 2. da su se promenile okolnosti od dana kada je potraÿivawe nastalo i 3. da je u momentu nastanka potraÿivawa postojalo razumno oøekivawe da

õe duÿnik platiti dug.Iz izloÿenog se moÿe zakquøiti da se za nedospelo potraÿivawe akcenat

stavqa na promewene okolnosti (od momenta nastanka obaveze do dana podnoåe-wa predloga), kao i na nepostojawe razumnog oøekivawa da õe duÿnik ispunitisvoju obavezu.

Naå ZPPSL propisuje da poverilac mora da dokaÿe kako ni prinudnim iz-vråewem nije mogao da naplatiti svoje potraÿivawe21). Na taj naøin naå zakonpotpuno neopravdano suÿava broj poverilaca, kao moguõih predlagaøa, na najma-wu moguõu meru. Naime, poverilac mora da poseduje izvrånu ispravu, predlog zaizvråewe, odluku suda o dozvoli predloÿenog izvråewa, kao i potvrdu izvrånogsuda da je izvråewe bilo neuspelo. Citirana odredba je u potpunosti nejasna. Za-kon traÿi dokaz jedne negativne øiwenice, a poznato je da se negativne øiweniceteåko dokazuju. Izmene zakona, u svetlu gore navedenih pravila, su nuÿne22).

5. Odreæen iznos potraÿivawa (“liquidated sum”) – Potraÿivawe poveriocamora biti:

a) novøano izraÿeno i b) utvræeno sporazumom stranaka ili odlukom nadleÿnog organa koja moÿe

predstavqati izvråni naslov23).U steøajnom pravu vaÿi kao opåte-prihvaõeno pravilo da se sva potraÿi-

vawa prijavquju u novøanoj protivvrednosti. Samo se na taj naøin moÿe odreditivisina steøajne kvote, koja se dobija kada se ukupan iznos svih steøajnih potraÿi-

20. Englesko pravo pravi razliku u zavisnosti da li se steøaj pokreõe protiv fiziøkog ilipravnog lica. Ako se pokreõe protiv pravnog lica onda osnov za podnoåewe predlogamoÿe biti samo dopelo potraÿivawe. Vidi: F.Tolmie, nav.delo, str.137.

21. ZPPSL, øl.72.22. Crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih druåtava u øl.6(7)(1) predviæa da samo

dospelo potraÿivawe (i to ukoliko nije izmireno 30 dana po dospelosti) moÿe bitiosnov za podnoåewe predloga. Iako ovo reåewe nije najboqe, niti jeziøki precizno,smatramo da je znatno kvalitetnije od reåewa ZPPSL-a. Isto reåewe sadrÿi i rumun-ski Steøajni zakon iz 1995.godine u øl.24(1).

23. Engleski Insolvency Act, øl.267 (2)(b); australijski Bankruptcy Act, øl.44 (1)(b); irskiBankruptcy Act iz 1988.godine, øl.11(b).


vawa podele sa ukupnom vrednoåõu unovøene steøajne mase. Takoæe, veõina ste-øajnih zakona predviæa kao osnovni uslov za pokretawe steøaja, nemoguõnost pla-õawa. S obzirom da se plaõaju samo potraÿivawa izraÿena u novcu, to se poveri-ocima nameõe kao uslov da wihovo potraÿivawe mora biti novøano odredivo.Potrebno je naglasiti da potraÿivawe poverioca ne mora biti novøano, veõ jeneophodno da bude izraÿeno u novcu24).

Utvræenost potraÿivawa podrazumeva da potraÿivawe mora biti taøno ut-vræeno ili sporazumom stranaka (ugovor, poravnawe) ili odlukom nadleÿnog or-gana koja moÿe predstavqati izvråni naslov (sudska ili arbitraÿna presuda,odluka upravnog organa itd). Poåto smo konstatovali da potraÿivawe koje je os-nov za podnoåewe predloga ne mora biti dospelo, jasno je zaåto prihvatamo sta-noviåte da i sporazum stranaka moÿe øiniti potraÿivawe utvræenim.

Naå ZPPSL prihvata koncepciju po kojoj samo novøano potraÿivawe kojeje utvræeno izvrånom ispravom moÿe biti osnov za pokretawe steøajnog postup-ka. Ideja po kojoj i nedospela potraÿivawa (kao i dospela pre donoåewa izvrå-ne isprave) mogu biti kvalifikovana za podnoåewe predloga se ne prihvata, tenaå zakon i ne razraæuje pitawe utvræenosti potraÿivawa25). Oøigledno je u pi-tawu joå jedan propust zakonodavca26). Meæutim, znatno veõi nedostatak je pred-viæawe uslova da potraÿivawe mora biti novøano. Ne postoji nijedan opravdanrazlog zbog koga bi trebalo diskriminisati poverioce øija su potraÿivawa ne-novøana, ako imamo u vidu øiwenicu da ona mogu biti izraÿena u novcu.

6.Neosporenost potraÿivawa – Veliki broj uporednih zakonodavstava ovajuslov ne predviæa27). Naå zakon spada u ovu grupu.

Nedospela potraÿivawa mogu biti osporena samo prigovorom Steøajnom su-du kome je podnet predlog. Dospela potraÿivawa bi mogla biti osporena kako upostupku pred Steøajnim sudom, tako i u postupcima pred drugim organima koje jeinicirao poverilac radi realizacije svog potraÿivawa (npr. ÿalba na presudu uparniønom postupku). Iako Steøajni sud nije duÿan da utvrdi ishod spora, on õeipak morati da se upuåta u meritum istog. Ukoliko utvrdi da je duÿnik osporio

24. Novøana izraÿenost potraÿivawa je posebno znaøajna ako se kao uslov za podnoåewepredloga prihvati odreæeni poverilaøki minimum.

25. Hrvatski Steøajni zakon iz 1996.godine u øl.39(2) propisuje da poverilac mora da “uøiniverovatnim postojawe svoje traÿbine”. Ovo reåewe i pored svojih mawkavosti je mnogokompletnije od naåeg, jer svaki poverilac koji moÿe svoje potraÿivawe da uøini vero-vatnim (bez obzira da li je dospelo ili ne) je aktivno legitimisan za podnoåewe pred-loga. Sliøno postupa i slovenaøki Zakon o prinudnom poravnawu, steøaju i likvidacijiiz 1993.godine u øl.90(3) kada traÿi od poverioca da dokaÿe na verodostojan naøin posto-jawe dospelog potraÿivawa.

26. Crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih druåtava predviæa da dug steøajnogduÿnika nije nastao iz nepredviæenih razloga. I pored jeziøke nepreciznosti, jasno je daovaj uslov ima za ciq da potraÿivawa koja nisu utvræena sporazumom stranaka iliodlukom nadleÿnog organa (npr.prouzrokovana åteta) budu izuzeta.

27. Bosansko-hercegovaøki Zakon o steøaju i likvidaciji, øl.5; gruzijski Zakon o steøajnompostupku iz 1996.godine, øl.6(1); irski Bankruptcy Act, øl.11 itd.


potraÿivawe i svoje navode potkrepio øiwenicama (bona fide osporavawe28))Steøajni sud neõe pokrenuti steøajni postupak. U suprotnom postupak õe bitipokrenut29).

U engleskom pravu ovaj uslov je najdetaqnije razraæen30). On se vezuje za slu-øajeve kada nema izvråne isprave, bez obzira da li je potraÿivawe dospelo ilinije. Postoje øetiri osnova na kojima duÿnik moÿe bazirati svoj prigovor: daposeduje protivpotraÿivawe, da je potraÿivawe osporeno na osnovama koje sudsmatra supstancijalnim, da je poverilac obezbeæen, te stoga ne ispuwava uslovepo pitawu poverilaøkog minimuma i konaøno, da je sud zadovoqan sa drugim osno-vama na kojima prigovor poøiva31).

Neophodno je pomenuti da je eventualna osporenost potraÿivawa negativnaøiwenica, na koju sud ne pazi po sluÿbenoj duÿnosti, veõ samo po prigovoru duÿ-nika.

Na osnovu izloÿenih uslova koji se odnose na samo potraÿivawe poverioca,moÿemo da izvedemo zakquøak da se steøajno potraÿivawe (potraÿivawe koje po-verioci prijavquju u steøaju) razlikuje od potraÿivawa na osnovu koga se moÿezahtevati otvarawe steøajnog postupka. Steøajno potraÿivawe se odreæuje na naj-åiri moguõi naøin, tako da ono obuhavata svako potraÿivawe bez obzira na vred-nost, dospelost, utvræenost, odreæenost, uslovqenost i osporenost. Nasuprotwima, kao åto smo videli, poverioci duÿnika koji ÿele da pokrenu steøajni po-stupak moraju posedovati potraÿivawe koje je znatno uÿe odreæeno, jer ono morabiti dospelo, utvræeno, neosporeno, premaåiti vrednost bankrotstvenog cenzu-sa itd.

c) Dokaz da je ispuwen uslov za pokretawe steøajnog postupka – Da bi sudotvorio steøajni postupak na predlog poverioca, neophodno je da se pored svihgore navedenih uslova ispuni i neki od zakonom predviæenih steøajnih razloga(npr.insolventnost, prezaduÿenost itd.).

28. Crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih druåtava propisuje da dug steøajnogduÿnika ne sme biti predmet bona fide spora sa poveriocem (oøigledan je uticajameriøkog prava na ovo reåewe -“bona fide dispute”). Iako je ovaj uslov nuÿan, smatramoda lakonska sadrÿina ove odredbe, bez dodatnih razjaåwewa (pre svega åta õe se smat-rati bona fide sporom) moÿe u praksi stvoriti mnogo viåe problema nego koristi.

Ameriøki Kongres je 1984.godine iskquøio kao moguõeg posdnosioca predloga poveriocaøije je potraÿivawe predmet bona fide spora. Ali Kongres nije definisao bona fide spor.Duÿnik ne moÿe oøekivati da õe bilo kakvim osporavawem predloga poverilaca zaustav-iti otvarawe nevoqnog steøaja. Osporavawe se mora zasnivati na pravnim odredbama iliøiwenicama.

29. U hrvatskom pravu poverilac mora da dokaÿe verovatnost svog potraÿivawa, åto znaøida õe sud uzimati u obzir i osporavawe duÿnika.

30. On se odnosi na institut “statutory demand”, kao jedan od osnovnih uslova koje poverilacbez izvråne isprave mora da ispuni. Duÿnik koji inicira spor podnosi “application to setaside statutory demand”.

31. F.Tolmie “Introduction to Corporate and Personal Insolvency Law”, Sweet&Maxwell, London,1998, str.139-143.


Veõina zemaqa predviæa da je poverilac obavezan da uøini verovatnim po-stojawe zakonskog osnova za otvarawe steøajnog postupka32). Neke dodaju da pove-rilac mora dokazati da je duÿnik uøinio neki od “bankrotstvenih akata” (mislise na åiroku paletu steøajnih razloga – indikacija da duÿnik ne moÿe da ispla-õuje svoje obaveze) u odreæenom periodu (najøeåõe 3-6 meseci) pre podnoåewapredloga33). Poveriocu je ovaj uslov najteÿe da ispuni, jer on najøeåõe ne raspo-laÿe takvim informacijama. Zbog toga neka prava pojednostavquju steøajnu pro-ceduru u ovom pogledu34).

Ameriøko pravo ne zahteva od predlagaøa da podnosi dokaze o ispuwenostinekog od steøajnih razloga. Sud je taj koji õe utvrditi wihovo postojawe i otvo-riti steøajni postupak, tek kada poverilac zadovoqi sve gore navedene uslove ikada sam ustanovi ispuwenost nekog od steøajnih razloga35). Pravilo ovakve sa-drÿine daje poveriocima veõa prava nego åto je to uobiøajeno i da bi se napravi-la ravnoteÿa, zakon sadrÿi detaqne odredbe kojima se åtiti duÿnik.

U engleskom pravu je 1986.godine napravqena mala revolucija na ovom po-qu36). Do tada je vaÿio sistem istovetan kanadskom ili australijskom pravu (po-verilac mora dokazati da je koji od bankrotstvenih akata uøiwen u odreæenom pe-riodu pre podnoåewa predloga). Shvativåi da je taj uslov teåko ispuniti, zako-nodavac je izvråio pojednostavqewe procedure, na taj naøin åto je uveo novi in-stitut – “statutory demand” (zakonski zahtev). Ovaj zahtev predstavqa dokumentkojim se traÿi od duÿnika da dospelo potraÿivawe isplati ili obezbedi, odn. daza nedospelo potraÿivawe uøini verovatnim moguõnost isplate o dospelosti37).Ako proteknu tri nedeqe od podnoåewa zahteva, a duÿnik ne isplati, ne obezbe-di ili ne uøini verovatnim isplatu, poverilac moÿe podneti vaqan predlog. Dabi zahtev bio dozvoqen on mora imati odgovarajuõu formu, tj.mora sadrÿati in-formacije o pravnom znaøaju zahteva i posledicama neispuwewa. Za sluøaj da se

32. ZPPSL, øl.72; nemaøki Insolvenzordnung iz 1994.godine, øl.14(1); slovenaøki Zakon o pri-nudnom poravnawu, steøaju i likvidaciji, øl.91; hrvatski Steøajni zakon, øl.39(2); gruz-ijski Zakon o steøajnom postupku, øl.6(1)

33. Kanadski Bankruptcy and Insolvency Act, øl.43(1)(b); australijski Bankruptcy Act,øl.44(1)(c); novozelandski Insolvency Act, øl.23(b); irski Bankruptcy Act, øl.11(c)

34. Crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih druåtava u øl.6(7)(4) i 6(8) predviæa dapoverilac mora dokazati “da duÿnik i inaøe ne izmiruje dugove o dospelosti. Sud moÿepretpostaviti da duÿnik ne izmiruje svoje dugove o dospelosti, ako poverilac podneseodgovarajuõi dokaz da odreæeni dug nije izmiren o dospelosti. Duÿnik tu pretpostavkumoÿe oboriti, ako dokaÿe da inaøe izmiruje svoje dugove o dospelosti”. Odredba je kon-fuzna i ne pruÿa pravnu sigurnost poveriocima, jer daje isuviåe velika ovlaåõewa sudu(“sud moÿe” ali ne mora pretpostaviti). Mislimo da je boqe opredeqivati se za øistareåewa, te ili dati sudu pravo da sam odluøuje o ispuwenosti steøajnih razloga(ameriøki sistem) ili prebaciti teret pojednostavqenih dokaza na poverioca (engleskisistem).

35. Ameriøki US Code Collection (Bankruptcy Code), øl.303 (h). 36. Engleski Insolvency Act, øl. 268.37. F.Tolmie, nav.delo, str. 137-138.


duÿnik krije, zahtev se moÿe objaviti u novinama sa istim posledicama kao i daje izvråena liøna dostava. U pojedinim situacijama moÿe se podneti predlog preisteka zakonom predviæenog roka od 3 meseca (npr.ukoliko postoji moguõnost daimovina bude znaøajno umawena u tom periodu)38).

Neprihvatqivo je reåewe po kome se poveriocu nameõe obaveza dokazivawasteøajnog razloga i treba se zaloÿiti za uvoæewe alternativnih metoda (engle-skog ili ameriøkog prava) koje poverilac moÿe da ispuni sa mnogo viåe uspeha.

Procesno-pravni aspekt poverilaøkog predloga za pokretawe

steøajnog postupka

Razlike izmeæu postupka po predlogu duÿnika u odnosu na postupak po pred-logu poverioca se znatno razlikuju. Na ovom mestu õemo ukazati na neke speci-fiønosti poverilaøkog predloga.

SADRŸINA PREDLOGA – Svaki predlog se podnosi sudu u pismenoj for-mi i mora imati odgovarajuõu sadrÿinu. Åta sve ulazi u sadrÿinu predloga zavi-si, pre svega, od materijalno-pravnih uslova koje poverilac treba da ispuni. Usvakom sluøaju predlog mora da sadrÿi: 1. naziv suda kome se predlog podnosi; 2.podatke o predlagaøu (predlagaøima); 3. taøno oznaøavawe duÿnika; 4. podatke opotraÿivawu (visina, vrednost obezbeæewa – ako postoji itd); 5. dokaze o vero-vatnosti postojawa potraÿivawa - u zavisnosti od toga da li se zahteva da potra-ÿivawe bude dospelo, ili se omoguõava da i poverioci sa nedospelim potraÿiva-wima podnose predloge, traÿiõe se razliøiti dokazi39); 6. dokaze o ispuwenostisteøajnih uslova (ili, åto je poÿeqnije, olakåanih uslovi); 7. neka zakonodav-stva zahtevaju da predlagaø za pojedine øiwenice ili predlog u celini mora datiodgovarajuõu izjavu (npr.da wegovo potraÿivawe nije osporeno). U nekim zemqa-ma se ovakve izjave daju pod zakletvom40).

SPAJAWE PREDLOGA – Kada je podneto viåe predloga protiv istog duÿ-nika, sud moÿe spojiti postupke, ako smatra da bi to bilo celishodno41). Korisnoje ovakvu moguõnost i izriøito predvideti u steøajnom zakonu. Øini se da bi u na-åem pravu bilo moguõe spajawe postupaka na osnovu ZPP-a42), s obzirom da sepravila ZPP-a shodno primewuju u steøajnom postupku43). Mislimo da su razlo-zi za spajawe predloga u steøajnom postupku neåto åiri od onih predviæenih zaspajawe parnica. Steøajni sud moÿe da spoji predloge po sluÿbenoj duÿnosti ili

38. Ian Fletcher, nav.delo, str. 110-112. 39. Vidi gore uslov pod brojem 4 (dopelost potraÿivawa).40. Kanadski Bankruptcy and Insolvency Act, øl.43(3).41. Kanadski Bankruptcy and Insolvency Act, øl.43(4).42. ZPP u øl.313 predviæa da “ako pred istim sudom teøe viåe parnica…...u kojima je isto

lice protivnik raznih tuÿilaca…..sve ove parnice mogu se reåewem veõa spojiti radizajedniøkog raspravqawa, ako bi se time ubrzalo raspravqawe ili smawili troåkovi”.

43. ZPPSL, øl.12.


na predlog poverilaca zbog smawewa troåkova, ubrzawa raspravqawa i donoåe-wa odluka (razlozi predviæeni ZPP-om). Isto tako mogao bi i da ih spoji samona osnovu predloga poverilaca, iz razloga åto oni pojedinaøno ne ispuwavajuuslove za pokretawe steøajnog postupka, ali wihov zajedniøki predlog bi taj us-lov ispunio (npr.svaki predlagaø pojedinaøno ne ispuwava uslove za dostizawepoverilaøkog cenzusa, ali wihova potraÿivawa zajedno bi premostila ovaj nedo-statak). Pravilom ovakve sadrÿine daju se sudu velika ovlaåõewa, åto je u skla-du sa koncepcijom anglosaksonskog prava, odakle i potiøe.

NAKNADNO PRISTUPAWE PREDLOGU – Nakon podnoåewa predloga,ali pre wegovog odbacivawa ili otvarawa steøajnog postupka, novi poverilacmoÿe pristupiti predlogu, kao da je od samog poøetka bio predlagaø44). Ovo pra-vilo je korisno u sluøaju da poverilac koji je podneo inicijalni predlog, ne ispu-wava uslove za podnoåewe predloga (npr.ima potraÿivawe koje ne prelazi iznoscenzusa). Tada bi dozvola naknadnog pristupawa uøinila zajedniøki predlogpravno dozvoqenim.

PROMENA PREDLAGAØA – Kada se poverilaøki predlog ne vodi sa duÿ-nom paÿwom ili iz nekog drugog razloga, sud moÿe dozvoliti da predlagaøa ilipredlagaøe zamene drugi poverioci koji ispuwavaju uslove45). Institut ovakvesadrÿine onemoguõava duÿnika da plaõawem duga poveriocu izbegne otvarawesteøajnog postupka, jer sud moÿe na zahtev nekog drugog poverioca da izvråi sup-stituciju inicijalnog predlagaøa. Da bi se dozvolila zamena predlagaøa neop-hodno je da se ispune dva uslova: 1. da predlagaø ne moÿe (npr.jer mu je isplaõenopotraÿivawe) ili ne ÿeli da nastavi postupak po predlogu i 2. da je novi poveri-lac, koji mewa inicijalnog, bio u vreme podnoåewa predloga aktivno legitimi-san za podnoåewe predloga46). Novi poverilac ima pravni poloÿaj kao da je onprvobitno podneo predlog.

PREDLOG PROTIV DVA ILI VIÅE DUŸNIKA – Kada je predlog pod-net protiv dva ili viåe duÿnika, sud moÿe da otvori steøajni postupak protivjednog ili viåe wih47). Ti postupci õe, po prirodi stvari, razdvojiti, tj.vodiõese protiv svakog duÿnika ponaosob.

PRIGOVOR DUŸNIKA I ODLUKA O PREDLOGU – Posle podnoåewapredloga, sud zakazuje roøiåte za ispitivawe predloga. Neophodno je da protek-ne odreæeni minimalni rok, od dana podnoåewa predloga, do dana kada je zakaza-no roøiåte48).

Kada primi obaveåtewa, duÿnik moÿe da uloÿi prigovor protiv predloga(odgovor na predlog). Na pitawe u kom se roku prigovor moÿe uloÿiti, daju sedva potencijalna odgovora: ili u odreæeno vreme pre dana kada je zakazano ro-

44. Ameriøki US Code Collection (Bankruptcy Code), øl.303(c).45. Australijski Bankruptcy Act, øl.49. 46. F. Tolmie, nav.delo, str.149.47. Australijski Bankruptcy Act, øl.46.48. U engleskom pravu taj rok iznosi 14 dana (Insolvency Rules 6.18(2)).


øiåte49), ili u zakonom propisanom roku od dana prijema obaveåtewa50). Ulaga-wem prigovora potraÿivawe postaje osporeno i sud mora da utvrdi wegovu osno-vanost.

U nekim pravima ako duÿnik ne podnese prigovor u propisanom roku Steøaj-ni sud õe prihvatiti predlog i doneti reåewe o otvaraju steøajnog postupka51).Mislimo da je ovakvo reåewe pogreåno i zalaÿemo se za obavezno zakazivaweroøiåte radi svestranog ispitivawa ispuwenosti uslova, bez obzira da li jeprigovor uloÿen.

Ako duÿnik podnese prigovor, sud õe na zakazanom roøiåtu, odluøiti i oosnovanosti prigovora.

Na roøiåte sud poziva duÿnika i sve predlagaøe da prisustvuju. Predlagaø jeduÿan da prisustvuje roøiåtu, pod pretwom odbaøaja predloga. Åto se tiøe duÿ-nika, iako bi to bilo krajwe poÿeqno, ne postoji zakonska obaveza da on prisu-stvuje roøiåtu. I drugi poverioci (osim predlagaøa) mogu prisustvovati, uz oba-vezu da o tome obaveste sud, odreæeno vreme pre roøiåta52).

Po okonøawu roøiåta sud õe odluøiti o osnovanosti predloga. Kada ustano-vi da je predlog osnovan doneõe reåewe o otvarawu steøajnog postupka. Kada sudnije zadovoqan dokazima øiwenica navedenih u predlogu ili je uveren u moguõ-nost duÿnika da plati svoje dugove ili zbog nekog drugog razloga53) (npr. na zah-tev predlagaøa ili uz saglasnost svih predlagaøa i duÿnika), predlog õe biti od-baøen.

U naåem pravu ne pravi se nikakva razlika izmeæu postupka po predloguduÿnika od postupka po predlogu poverilaca. ZPPSL usvaja jedinstven prethod-ni postupak. De lege ferenda moraju postojati razliøita proceduralna pravila, jerpostupci po predlogu poverilaca odn.duÿnika se bitno razlikuju.

Zaåtita duÿnika

S obzirom da steøajni zakoni svih zemaqa omoguõavaju poveriocima dapodnesu predlog za otvarawe steøajnog postupka, jasno je da to pravo moÿe bitizloupotrebqeno. Åto su uslovi koje poverilac treba da ispuni mawi, to je veõamoguõnost zloupotreba. Iz tog razloga ureæena uporedna zakonodavstva predvi-æaju øitav niz zaåtitnih odredaba, øiji je ciq da sa jedne strane, zaåtite duÿni-ka, a sa druge strane, da kazne nesavesnog poverioca. Sva sredstva obezbeæewaduÿnika se mogu podeliti na ona koja nastaju:

49. Insolvency Rules 1986, øl.6.41 - 6.42(1).50. Crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih druåtava, l.12(1).51. Crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih druåtava, l.12(2).52. U engleskom pravu poverioci koji ÿele da uøestvuju na roøiåtu moraju da se prijave

predlagaøima, a oni õe u odreæenom roku pre roøiåta, podneti spisak prijavqenih pove-rilaca sudu. Vidi: Ian Fletcher, nav.delo, str.130-131.

53. Kanadski Bankruptcy and Insolvency Act, øl.43 (7).


a) za vreme odluøivawa o predlogu (ex ante sredstva obezbeæewa) i b) posle donoåewa odluke o predlogu (ex post sredstva obezbeæewa). U ex ante sredstva obezbeæewa spada pre svega polagawe depozita. Naime, sud

moÿe da zatraÿi od podnosioca predloga da poloÿi depozit kod suda, za potrebenaknade sudskih troåkova i obeåteõewa duÿnika54), u sluøaju odbacivawa pred-loga. Ako poverilac ne podnese sudu dokaz da je depozit poloÿen, predlog se od-bacuje. Kad sud donese reåewe o otvarawu steøajnog postupka, depozit se u zako-nom odreæenom kratkom roku, vraõa poveriocu. Vaÿno je naglasiti da sud ima di-skreciono pravo da zahteva polagawe depozita. U ameriøkom pravu je umesto de-pozita predviæeno da sud moÿe od predlagaøa traÿiti da podnese bond za naknaduåtete duÿniku na onaj iznos koji bi sud mogao kasnije dosuditi55).

Ex post zaåtita svodi se, pre svega, na naknadu åtete duÿniku. Sud õe dosudi-ti naknadu, na zahtev duÿnika, u sluøaju da odbaci predlog za otvarawe steøajnogpostupka osim kada postoji saglasnost duÿnika i svih poverilaca. Naknada åte-te se sastoji iz:

1. Naknade sudskih troåkova i2. Naknade svake druge åtete koju je duÿnik pretrpeo56). Naknadu sudskih troåkova sud mora dosuditi, na teret svih predlagaøa, a u

korist duÿnika.Naknadu druge åtete sud moÿe dosuditi, protiv onih predlagaøa koji su po-

stupali nesavesno, u loåoj veri (“in bad faith”)57).Naå ZPPSL nema normi koje bi åtitile duÿnika od nesavesnih poveri-

laca. Ako se ima u vidu øiwenica da naåe pravo od poverilaca traÿi da podnesukvalifikovane dokaze da bi wihov predlog bio pravno dozvoqen, (npr.dokaz neu-spelog pokuåaja prinudnog namirewa, dokaz da je ispuwen uslov za pokretawesteøajnog postupka itd.) postaje jasno zaåto pitawe zaåtite duÿnika nije regu-lisano. Zakon je ograniøavawem prava poverilaca da podnesu predlog, u dovoqnojmeri zaåtitio duÿnika. De lege ferenda uslovi za pokretawe steøajnog postupkamoraju biti pojednostavqani, åto õe omoguõiti brojne zloupotrebe poverilaca,koje mogu biti spreøene jedino zakonskim ureæewem zaåtite duÿnika.

54. Crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih druåtava u øl.13(1) u vezi sa øl.14(2),limitira iznos deopzita na dvostruki proseøan meseøni prihod duÿnika u periodu odposledwih 12 meseci, poøev od onog meseca koji direktno prethodi mesecu kad je predlogpodnesen; ameriøki US Code Collection (Bankruptcy Code) u øl.303(e) predviæa da ta sumamora iznositi onoliko koliko bi sud kasnije mogao dosuditi duÿniku. U poreæewu ovadva reåewa prednost dajemo ameriøkom iz razloga veõe fleksibilnosti.

55. Ameriøki US Code Collection (Bankruptcy Code), øl.303(e).56. Ameriøko pravo predviæa pored troåkova i svake druge åtete i moguõnost da sud obav-

eÿe predlagaøa koji je podneo predlog u loåoj veri da plati kaznenu åtetu (punitive dam-age) Vidi: ameriøki US Code Collection (Bankruptcy Code), øl.303(i)(2)(b).

57. Crnogorski Zakon o insolventnosti privrednih druåtava (øl.14) kriterijum nesaves-nosti bliÿe odreæuje na taj naøin åto predviæa da se na iznos naknade åtete moÿeobavezati predlagaø koji je podneo predlog iz neopravdanih razloga i ako to nalaÿurazlozi praviønosti. Iznos naknade je limitiran na naøin predviæen u fusnoti br.53.


Zakquøak

Detaqno pravno regulisawe materijalnih uslova za podnoåewe poverilaø-kog predloga za pokretawe steøajnog postupka, kao i ureæewe postupka, je od ve-likog znaøaja za pravnu sigurnost poverilaca, ali i duÿnika.

Naåe postojeõe steøajno zakonodavstvo ne odgovara zahtevima vremena, u ve-likoj meri se razlikuje od ureæenih zakona uporednog prava koji su zasnovani natrÿiånoj ekonomiji, sadrÿi nejasne i malobrojne odredbe o ovim pitawima, nerazlikuje postupak po predlogu duÿnika od postupka po predlogu poverilaca.Sve ovo govori u prilog neadekvatnosti, zastarelosti, podnormiranosti i nepre-ciznosti postojeõeg zakona. Stoga bi izmene i dopune zakona bile nedovoqne, jerse mora promeniti øitava koncepcija, a to se moÿe uøiniti samo donoåewem no-vog zakona.

5_Zakljucak.fm; str. 175

XI Kongres pravnika u privredi SRJ odrÿan je u Vrñaøkoj Bañi od 22-24. ma-ja 2002. godine. Tema kongresa bila je "Novi propisi i zaåtita investitora ".

Na kongresu je uøestvovalo oko 1000 pravnika iz privrede, finansijskijskih

organizacija, uprave i sudova. Podneto je oko 100 referata iz svih oblasti pri-vrede.

Na kongresu su uøestvovali i gosti sa Pravnog fakulteta iz Baña Luke, saMax Planck Instituta iz Hamburga, GTZ i Ameriøke advokatske komore.

Na osnovu podnetih referata i voæene diskusije usvojeni su sledeõi

ZAKÇUØCI XI KONGRESA PRAVNIKA

U PRIVREDI SRJ

I

Harmonizacija domaõeg prava sa pravom EU predstavça strateåki nacio-nalni zadatak, kako bi se ispunile neophodne pravne pretpostavke za ølanstvo

naåe zemçe u EU.

Pravnici u privredi SR Jugoslavije se zalaÿu za harmonizaciju domaõih

privredno pravnih propisa sa propisima EU, a ne sa propisima anglosksonskogprava, kakvi su, sve viåe, novi propisi.

Harmonizacija naåeg privrednog zakonodavstva sa pravom EU ne srne znaøi-ti "neoresavåtinu", veõ kreativni, visokostruøni i profesionalni posao.

Pravnici u privredi SRJ smatraju da podzakonski propisi ne mogu zamenitizakone, kao åto je to sve øeåõe sluøaj, jer je to jedan od izvora pravne nesigurno-

sti.

Pravnici u privredi Jugoslavije smatraju neprihvatçivom daçu centrali-zaciju postupka privatizacije, jer je to suprotno trÿiånim potrebama i u osnovivodi podrÿavçeñu privrede.


Pravnici u privredi smatraju da se ne moÿe privredno pravna regulativa idaçe donositi bez dovoçnog uøeåõa relevantnih profesionalnih udruÿeña ipriznatih struøñaka.

Formirati koordinaciono struøno telo pri vladama koje bi pratilo zakon-ske nacrte iz resornih ministarstava i koje bi imalo poseban zadatak da otkla-ña kolizije u tim reåeñima.

Pravnici u privredi Jugoslavije smatraju da je naåa privredno pravna regu-lativa i daçe daleko od pravnih standarda takve regulative i pravnih standardazaåtite investitora i da je naåa poslovna praksa joå daçe od takvih standarda,a da nema uspostave trajnog investicionog povereña bez takvih standarda i ñiho-ve striktne primene u praksi od strane kredibilnih institucija koje primeñujupravo, a koje su ne samo formalno veõ posebno i faktiøki nezavisne i samostal-ne.

Pravnici u privredi Jugoslavije joå jednom upozoravaju na rastuõu praksudonoåeña retroaktivnih propisa i propisa sumñive strukovne i profesio-nalne validnosti, radi zadovoçavaña trenutnih politøkih potreba, åto je ne-prihvatçivo sa stanoviåta ñihove trajnosti i sigurnosti investitora.

II

Pravnici u privredi SRJ smatraju da u oblasti privrednih sporova, sudskihi arbitraÿnih, i daçe ostaje aktuelno pitañe jaøaña institucionalne samostal-nosti i nezavisnosti trgovinskih sudova, bez øega nije moguõe obezbediti pravnusigurnost i povereñe svih investitora,

Takoæe, i daçe ostaje aktuelna poruka da je nuÿno donoåeñe Zakona o arbi-traÿnom reåavañu trgovinskih sporova kao doprinos pruÿaña efikasnog prav-nog puta investitorima u zaåtiti ñihovih prava.

Pravnici u privredi oceñuju da je nuÿno ubrzati usklaæivañe postojeõihprevaziæenih propisa i donoåeñe novih sistemskih zakona (ZPP, ZIP), zakonao steøaju, likvidaciji i prinudnom poravnañu. Pri tome je izraÿena poruka da seu izradi zakona pored stranih konsultanata mnogo viåe uvaÿavaju miåçeñapredstavnika domaõe pravne nauke i sudske prakse i da se prethodno obavi prove-ra nacrta preko organizovaña savetovaña i okruglih stolova i javnih debata ukoje õe biti ukçuøena profesionalna udruÿeña pravnika, ekonomista, banaka idr., åto predstavça meæunarodne standarde donoåeña zakona.

III

Pravnici u privredi Jugoslavije smatraju da treba åto pre doneti Zakon otrÿiåtu vrednosnih papira sa jasno ureæenim sistemom zaåtite ulagaøa, poseb-no malih i neukih, ali i velikih, institucionalnih.

177ZAKÇUØCI XI KONGRESA PRAVNIKA U PRIVREDI SRJ (str. 175-180)

Uporno treba raditi na stvarañu i razvoju ustanova trÿiåta hartija odvrednosti, kao åto su investicioni fondovi, registri hartija, depozitarne ban-ke, obraøunske kuõe i berze.

Poseban naglasak treba da bude na razvoju sistema obeveåtavaña ulagaøa, ka-ko od emitenata hartija, tako i od berze i komisija za hartije. Time se ulagaøimapruÿaju taøni i potpuni podaci o stañu i kretañu na trÿiåtu, øime im se omo-guõava da sami procene isplativost i riziønost svojih ulagaña.

Izuzetan znaøaj u zaåtiti ulagaøa treba da ima moguõnost nedrÿavinske za-loge hartija od vrednosti, a pre svega akcija, øije zakonsko ureæivañe treba ubr-zati.

IV

Pravnici u privredi SRJ smatraju da je u oblasti prava intelektulane svoji-ne potrebno izuøavati pravo EU. Domaõe zakonodavstvo, bez obzira na usklaæ-nost sa savremenim kretañima, mora biti sposobno da zaåtiti autorska i srodnaprava industrijske svojine pod pritiskom razvoja informatike i novih tehnolo-gija.

U oblasti praktiøne primene zakona potrebno je osposobiti sve organe, pa isudove, kako bi se pruÿila kvalitetnija i brÿa zaåtita. Obuka i specijalizacijasudija i svih koji rade na primeni zakona, promena zakona o stvarnoj nadleÿnostiza ove sporove su potreba i to treba procesnim zakonima posebno urediti.

Potrebno je izmeniti zakon o autorskim i srodnim pravima i javnom tuÿio-cu dati ovlaåõeña da goni izvråioce kriviønih dela.

Potrebno je da se pri PKJ formira izabrani sud za intelektualnu svojinu.

V

Pravnici u privredi smatraju da zaåtita investitora - deponenata, zajmo-davaca, kupaca hartija od vrednosti i polisa osiguraña i drugi, zauzima central-no mesto u bankarskom pravu EU.

Osnovna zaåtita investitora se vråi posredno, preko zaåtite samog ban-kovnog sistema i stabilnosti finansijskog trÿiåta. Ostvaruje se, pre svega, ri-goroznom primenom upravnog nadzora koji prati banke od osnivaña do likvida-cije, i nadzora nad savesnoåõu poslovaña banaka.

Neposredna zaåtita depozita je u stvari efikasna posredna zaåtita banaka.Ona ih åtiti od paniønog povlaøeña depozita za sluøaj krize banaka. Ovaj si-stem åtiti samo sitne depozite- uloge do 20000 evra. Ciç je da se kupovna moõulaÿe u preduzetniåtvo.

Revizija poslovaña banaka je takoæe vaÿna mera zaåtite investitora, poseb-no deponenata i akcionara banaka. Revizori odgovaraju graæansko pravno i kri-viøno pravno za åtetu koju pretrpe invstitori oslañañem na ñihove izveåtaje.


U SRJ je dosta uraæeno na harmonizaciji propisa sa propisima EU o zaåtitiinvestitora. Ali, ti propisi se nedosledno primeñuju, a neki su i neprimeñivi,kao åto je sistem za zaåtitu depozita.

Jugolavija spada u otvorene zemçe i u pogledu kretaña kapitala u oblastibankarstva. Prema vaÿeõem Zakonu o bankama, Jugoslavija u ovoj oblasti slediprincip uzajamnosti. Kako je naåe bankarstvo u fazi reforme, verovatno bi bi-lo svrsishodnije da se ovaj princip zadrÿi bez obzira na to åto novi Zakon ostranim ualgañima usvaja princip nacionalnog tretmana. U ovoj fazi naåe ban-karstvo je kandidat za primenu "infant industry argument".

VI

U poreskoj oblasti neophodno je da se na jasnoj kriterijumskoj osnovi formu-liåu neophodni poreski podsticaji i da ñihova vaÿnost bude dugoroønija. S timu vezi, miåçeña smo da se mora jasno formulisati stav o poreskom podsticajuulagaøa i novoosnovanih preduzeõa i radñi. Ne moÿe se odgovor na ova vaÿna pi-taña definisati zavisno od toga da li se ta prava u praksi zloupotrebçvaju iline.

Uvaÿavajuõi pozitivne promene poreskih propisa uøiñene sredinom proå-le godine, koje su uticale na smañeñe stepena neizvesnosti kod investitora, uka-zujemo na i daçe prisutnu pojavu podnormiranosti i nedovoçne jasnosti pore-skih propisa.Te mañkavosti naåeg poreskog sistema su uslovile hipertrofira-na tumaøeña ministarstava finansija i ekonomije na brojne pojednaøne zahteveobveznika.

Ovakva praksa, meæutim, raæa u sebi potencijalnu opasnost od arbitrarno-sti u primeni tih propisa. Zbog toga su neophodna daça usaglaåavaña donetihreformskih zakona u oblasti oporezivaña.

VII

U oblasti radnih odnosa konstatovano je da potrebe prakse i tumaøeñeodredbi Zakona o radu zahtevaju da se ne samo u ureæivañu (ølan 1) veõ i u tumaøe-ñu propisa u oblasti rada i zapoåçavaña polazi od standarda utvræenih u pot-vræenim meæunarodnim konvencijama i drugim meæunarodnim aktima.

Polazeõi od reøenog, kao opåteg pristupa svim znaøajnim institutima ipravilima, ovde se neõe iõi u nabrajañe. Mora se, meæutim, reõi, da se ovo odnosii na posredovañe kod zapoåçavaña, radi obezbeæivaña jednakosti pristupa slo-bodnim poslovima i obezbeæivañu konkurencije sposobnosti.

Takoæe se moraju kroz kolektivne ugovore i opåte akte poslodavaca obezbe-diti normativne pretpostavke za odgovarajuõe kretañe u radnom odnosu (zaposle-ñu) sve do adekvatne zaåtite kod tehnoloåkog viåka.

179ZAKÇUØCI XI KONGRESA PRAVNIKA U PRIVREDI SRJ (str. 175-180)

Posebno mesto u tumaøeñu ima naøelo sigurnosti zaposleña, kao objektivnauslovçenost i objektivizirano postupañe u pogledu ostvarivaña i zaåtite pra-va na radu.

Prava u pogledu zaåtite kod trudnoõe, poroæaja i starañe o deci potrebno jepravno tehniøki dovesti u red.

Odredbe Zakona o radu o prestanku radnog odnosa (øl. 101) u osnovnom preu-zete iz Konvencije MOR-a broj 158, i druge su nepotpune i tek uzimañem ostalihodredbi Konvencije broj 158. , propisa o restruktuirañu, privatizaciji i soci-jalnom programu, odredbi o tzv. tehnoloåkom viåku, postaju potpune. Potpune, usmislu da se moÿe uzeti da je moguõe na osnovu ñih utvrditi åta je opravdan, aåta neopravdan otkaz, åto u drugim sluøajevima (kod drugih akata) nije potpunoobezbeæeno. Drugo je pitañe da li su sva reåeña u pogledu tehnoloåkog viåkaadekvatna.

Neophodno je insistirati na promeni odredbi Zakona o radu o diskrimina-ciji i odgovarajuõih odredbi Konvencije MOR-a broj 111, posebno u pogledu godi-na starosti i pola.

Potrebno je posebno istaõi da su prava poslodavaca i poslodavaøkih organi-zacija dobila psoebno mesto u Zakonu o radu. To je bio izaraziti nedostatak ra-nijih propisa. Ostaje, meæutim, potreba da se na osnovu teorijskih razmatrañadaju odgovarajuõa tumaøeña, naroøito u pogledu opåtih akata nalogodavaca, po-druøja regulisaña i ñihovog odnosa prema kolektivnim ugovorima.

Izmene i dopune, odnosno donoåeñe novih propisa i harmonizacija podrazu-mevaju formulisañe adekvatnog prava. To je ono pravo koje se moÿe i mora dosti-õi. Adekvatno pravo se nalazi izmeæu reåeña u domaõem zakonodavstvu, reåeñau standardima MOR-a, uporednom pravu i posebno u pravu EU.

Pre svega potrebno je traÿiti odgovarajuõa reåeña za uslove svojinsketransformacije. Nezavisno od toga, neophodna je promena zakonodavstva u pogle-du steøaja, odnosno plateÿne nesposobnosti poslodavca i potraÿivaña radnika.Reåeñe moÿe biti u ratifikaciji Konvencije MOR-a br. 173 o zaåtiti potra-ÿivaña radnika u sluøaju plateÿne nesposobnosti ñihovog poslodavca ili upreuzimañu jednog od reåeña sadrÿanih u Konvenciji.

Harmonizacija zahteva da se usaglase pravila o ugovoru o radu sa meæunarod-nim i uporedno pravnim standardima i da se postojeõa pravila tumaøe u skladu sapomenutim standardima.

Na kraju, pravnici u privredi se zalaÿu da se ukupnim merama u druåtvu mo-raju obezbediti uslovi za aktivnu politiku zapoåçavaña.

VIII

U oblasti osiguraña konstatovano je da i ova oblast po svojoj prirodi i zna-øaju zahteva harmonizaciju sa regulativom EU. Otuda je neophodno nastaviti po-


stupak usaglaåavaña pojedinih reåeña i instituta iz Zakona o osigurañu imo-vine i lica. To se posebno odnosi na:

a. sistem i pojedine uslove za dobijañe dozvole za obavçañe delatnosti osi-guraña, uz potpunije informisañe o identitetu i sposobnosti osnivaøa,akcionara i ølanova osigur. druåtva i ñihovom uøeåõu u kapitalu,

b. klasifikaciju i pojedine vrste osiguraña, v. izraøunavañe, formirañe i raspolagañe sredstvima i fondovima druå-

tva,g. sistem kontrole i nadzora nad radom i poslovañem osig. druåtava, d. javnost rada osig. druåtava,æ. predstavçañe naåih osig. druåtava u meæunarodnim institucijama osi-

guraña.

N_Ispravka.fm; str. 181

Na ukazivañe autora mr Tatjane Mrviõ, diplomiranog ekonomiste, objavçujemo sledeõu

ISPRAVKU

U Zborniku „Pravo i privreda“ 5-8/2002 u autorskom tekstu „Odi-tori-revizori, rejting agencije i zaåtita investitora“ na strani407-408 navedeno je da tabela „Odabrane upotrebe rejtinga u regula-tivi“ ima izvor u kñizi: Cantor, Richard i Frank Packer, 1994,„Delatnost kreditnog rejtinga“, Federal Reserve Bank of New York,Quraterly Rivew (Summer-Fall), Vol. 19, No 2, ss 1-26, a trebalo jenavesti da potiøe iz kñige „Kreditni rejting, jedna hrestomatija“,prevela i priredila prof. dr Çubica Tesliõ, Novi Sad, 2001, kojaje prevod teksta u navedenoj kñizi iz objavçenog teksta u tom brojuøasopisa.

Redakcija

J_Slobodan Spasic.fm; str. 182

SUDSKA PRAKSA

Slobodan Spasiõ,Sudija Viåeg trgovinskog suda

Sentence iz odluka Viåeg trgovinskog suda u Beogradu

1. Ponavçañe postupka (ølan 427. st. 2. Zakona o parniønom postupku)

Kada odluøuje o predlogu za ponavçañe postupka, prvostepenisud je ovlaåõen na ukidañe kako prvostepene tako i drugoste-pene presude, a kada postoje, i treõestepene presude.

Iz obrazloÿeña

Reåeñe o izvråeñu na osnovu verodostojne isprave ovog suda Iv. broj 5317/98 od 15.6.1998. godine ne ukida u delu kojim je obavezan tuÿeni da plati tuÿiocu6.533,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 2.3.1998. godine od isplate, kaoi 1.392,02 dinara na ime troåkova izvråeña, usled odbijaña tuÿbenog zahtevatuÿioca kao neosnovanog.

Svaka stranka snosi svoje troåkove spora.Protiv ove presude blagovremenu ÿalbu izjavçuje tuÿilac.Ÿalbu izjavçuje zbog pogreåne primene materijalnog prava i bitne povrede

Zakona o parniønom postuku.U ÿalbenim razlozima istiøe da se odluka Ustavnog suda odnosi samo na oba-

vezu plaõaña naknade za zgrade koje nemaju zakçuøeni ugovor o odrÿavañu, ali nei na zgrade sa kojima tuÿilac ima zakçuøeni ugovor, da je tuÿilac povukao deotuÿbenog zahteva za zgrade sa kojima nije zakçuøio ugovor i sveo tuÿbeni zahtevsamo na zgrade sa kojima ima zakçuøeni ugovor, da to proizilazi iz odluke Ustav-nog suda, da zgrade koje sa tuÿiocem imaju zakçuøen ugovor moraju plaõati obave-zu koja je ugovorena, da je prvostepeni sud stoga povredio odredbu ølana 26. Zako-

183S. Spasiõ: Sentence iz odluka Viåeg trgovinskog suda u Beogradu (str. 182-211)

na o obligacionim odnosima, da su u prvostepenom postupku uøiñene i bitne po-vrede iz stava 2. taøka 5. ølana 354. Zakona o parniønom postupku, jer u izreci sudnavodi da ukida presudu Pÿ. broj 238/99 od 18.2.1999. godine, da je povreæena i taø-ka 14. stava 2. ølana 354. Zakona o parniønom postupku jer se navodi da se ukidareåeñe o izvråeñu usled odbijaña tuÿbenog zahteva, a redosled radñi trebaobi da bude obrnut, jer kod ovakvog formulisaña ostaje nejasno ko je odbio tuÿbe-ni zahtev, da je povreæena i taøka 10. stava 2. ølana 354. Zakona o parniønom po-stupku, jer iz raspravnog zapisnika jasno proizilazi da je rasprava od 23.5.2002.godine zakçuøena da bi se meæupresudom odluøilo o pravnom osnovu.

Izjavçenom ÿalbom predlaÿe da se oÿalbena presuda ukine i predmet vratiprvostepenom sudu na ponovno suæeñe.

Ispitujuõi oÿalbenu presudu u smislu ølana 365. stav 1. i 2, a u vezi ølana467. stav 1. i 2. Zakona o parniønom postupku, Viåi trgovinski sud odluøuje kao uizreci presude iz sledeõih razloga:

Ÿalba tuÿioca nije osnovana.

U prvostepenom postupku nisu uøiñene bitne povrede iz ølana 354. stav 2.Zakona o parniønom postupku niti oÿalbena presuda u sebi sadrÿi ove povredekoje drugostepeni sud pazi po sluÿbenoj duÿnosti.

Nije uøiñena bitna povreda iz taøke 5. stava 2. ølana 354. Zakona o parniø-nom postupku jer je prvostepeni sud zahtev tuÿenog za ukidañe prvostepene meæu-presude i drugostepene presude smatrao predlogom za ponavçañe postupka koji jedozvolio ukinuvåi prvostepenu meæupresudu XVII P2. broj 2561/98 od 8.10.1998.godine i drugostepenu presudu Pÿ. broj 238/99 od 18.2.1999. godine.

Kad odluøuje o predlogu za ponavçañe postupka prvostepeni sud u situacijikada ga dozvoçava, ukida kako prvostepenu tako i drugostepenu, a kada postoji itreõestepena i treõestepenu presudu, jer je na to ovlaåõen u smislu ølana 427.stav 2. Zakona o parniønom postupku.

(Presuda Viåeg trgovinskog suda, Pÿ. 443/02 od27.8.2002. godine)

2. Pravni interes za podnoåeñe tuÿbe za utvræeñe niåtavosti upisa usudski registar (ølan 62. Zakona o postupku za upis u sudski registar).

Deoniøari privrednog druåtva koje je promenilo oblik organi-zovaña u druåtveno preduzeõe imaju pravni interes za podno-åeñe tuÿbe za utvræivañe niåtavosti upisa u sudski registarpripajaña tog druåtvenog preduzeõa drugom preduzeõu.

Iz obrazloÿeña

Prvostepeni sud je odbacio tuÿbu tuÿilaca za utvræivañe niåtavosti upisau sudski registar zbog nedostatka pravnog interesa na strani tuÿilaca.


Do pravnog zakçuøka da tuÿioci nemaju pravni interes za podnoåeñe pred-metne tuÿbe prvostepeni sud je doåao polazeõi od utvræeña øiñenica da MDDPIK “P” iz P, øiji su deoniøari tuÿioci nije postojalo u momentu podnoåeñatuÿbe niti u trenutku pripajaña DP PIK “P” iz P. DP “H” iz P. i usled togabrisaña DP PIK “P” iz P, iz sudskog registra, buduõi da je MDD PIK “P” izP, reåeñem registarskog suda Fi. broj 927/99 od 5.4.1999. godine brisan, jer jepromenio oblik organizovaña u druåtveno preduzeõe.

Na ovo utvræeñe prvostepeni sud je primenio svoje pravno stanoviåte da li-ce koje nije osnivaø preduzeõa nema pravni interes za podnoåeñe tuÿbe za utvr-æeñe niåtavosti upisa u sudski registar, koji upisi se tiøu nekog drugog predu-zeõa.

Viåi trgovinski sud nalazi da je od svega toga najispravnije pravno stano-viåte prvostepenog suda, dok poøetne premise na koje je primeñeno pravno sta-noviåte nisu dobri.

Prvostepeni sud greåi kada oceñuje da tuÿioci nisu osnivaøi DP PIK “P”P, odnosno preduzeõa koje se pripojilo tuÿenom i koje je usled toga brisano izregistra, i pre toga, da MDD PIK “P” iz P. viåe nije postojalo, jer je promeni-lo oblik organizovaña u DP PIK “P”.

Promena oblika organizovaña preduzeõa ne dovodi do prestanka pravnogsubjektiviteta tog preduzeõa. to znaøi da je PIK “P” iz P ostao i daçe egzisti-ra kao pravno lice bez obzira åto se viåe ne zove MDD PIK “P” iz P, veõ DPPIK “P” iz P.

Poåto su tuÿioci bili deoniøari osnivaøi MDD PIK “P” iz P, onda seoni mogu smatrati i daçe osnivaøima i DP PIK “P” iz P, pogotovo imajuõi uvidu da je DP PIK “P” faktiøki ostao sa neåto meñe od 10% deoniøkog kapita-la. Naime, MDD PIK “P” iz P. je promenio oblik organizovaña u DP PIK “P”iz P. samo zbog toga åto je u sebi sadrÿavao mañe od 10% deoniøkog kapitala, od-nosno viåe od 90% druåtvenog kapitala.

U toj situaciji tuÿioci imaju pravo da im se isplati novøana protivvred-nost deonica koje su posedovali kod MDD PIK “P” iz P, i to u posebnom postup-ku, kako to pravilno rezonuje pprvostepeni sud.

Meæutim, takav zahtev tuÿilaca nije predmet ove parnice. Tuÿioci ovo svo-je pravo nisu iskoristili, jer smatraju da im je predmetnim upisima povreæenopravo uprpavçaña u MDD PIK “P” iz P. Zbog toga su podneli predmetnu tuÿbu.Sledstveno tome, tuÿioci imaju pravni interes za podnoåeñe tuÿbe za utvræe-ñe niåtavosti upisa u sudski registar, radi zaåtite svojih osnivaøkih pravaprema pravnom subjektu koji je usled pripajaña sa DP “H” iz P. brisan iz sudskogregistra.

Zbog pogreåne primene materijalnog prava, i to odredaba ølana 62. stav 3.Zakona o postupku za upis u sudski registar, 277. Zakona o parniønom postupku i189. Zakona o parniønom postupku, Viåi trgovinski sud je na temeçu ølana 380.taøka 3. Zakona o parniønom postupku ukinuo prvostepeno reåeñe u stavu I izre-


ke i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluøi-vañe.


3. Sudska odluka kao razlog za utvræeñe niåtavosti upisa u sudski regi-star (ølan 62. Zakona o postupku za upis u sudski registar)

Pravosnaÿna sudska odluka ne moÿe se smatrati laÿnom ispra-vom, ali ispravom u kojoj su navedeni neistiniti podaci, iliispravom koja je izdata u nezakonito sprovedenom postuku, isledstveno tome osnovanim razlogom za utvræivañe niåtavostiupisa u sudski registar koji je izvråen na temeçu te pravo-snaÿne sudske odluke.

Iz obrazloÿeña

Tuÿbenim zahtevom tuÿilac traÿi od suda da utvrdi da su niåtavi upisi usudski registar transformacije DP “E” iz S. u ZZ “E” iz S, spajañe ZZ “E” iz S.sa ZZ “S” iz S. brisaña ZZ “E” iz sudskog registra usled spajaña sa ZZ “S” iz S.

Tuÿilac prvenstveno napada upis transformacije DP “E” iz S. u ZZ “E” izS. izvråen reåeñem Privrednog suda u N. S. Fi. 1914/2001. Niåtavost ovog upi-sa sa sobom povlaøi i niåtavost preostala dva upisa po reåeñima Privrednogsuda u N. S. Fi. 1915/2001 i Fi. 1916/2001.

Tuÿilac smatra da je prvobitni upis u sudski registar niåtav jer je donet naosnovu presude Opåtinskog suda u N. S Odeçeñe u B. P. 78/2002, kojom je utvræe-no da je DP “E” bila u sastavu ZZ “S” i da je kao takva nastala, tj. da potiøe od tu-ÿene ZZ “S” iz S. Ÿalilac smatra da je navedena presuda doneta od strane nenad-leÿnog suda poåto je u pitañu bio spor izmeæu dva pravna lica oko statusnihstvari, pa je za suæeñe u takvom sporu bio iskçuøivo nadleÿan privredni sud, ane opåtinski kako je to bilo u konkretnom sluøaju. Polazeõi od ovakve postavketuÿilac izvodi zakçuøak da je pomenuta presuda doneta u nezakonito sprovede-nom postupku i kao takva ne moÿe sluÿiti kao javna isprava pa je logiøan sledsvega toga niåtavost upisa transformacije DP “E” u ZZ “E” iz S. po reåeñuPrivrednog suda u N. S. Fi. 1914/2001.

S obzirom na øiñeniøne navode iznete u tuÿbi, prvostepeni sud je veõ na pr-vom roøiåtu mogao da odbije tuÿbeni zahtev kao neosnovan, iz prostog razlogaåto iz iznetih navoda ne proizilazi osnovanost tuÿbenog zahteva. Prema odred-bi ølana 62. stav 1. Zakona o postupku za upis u sudski registar propisano je daako je upis u sudski registar izvråen na osnovu laÿne isprave, ako su u ispravina osnovu koje je izvråen upisa navedeni neistiniti podaci, ako je isprava izda-ta u nezakonito sprovedenom postupku, ako je nezakonito sprovedena radña o ko-joj se podaci upisuju u sudski registar ili ako postoje drugi zakonom predviæeni


razlozi, tuÿbom za utvræivañe moÿe se traÿiti da se utvrdi da je upis niåtav.Pravosnaÿna sudska presuda ne moÿe se smatrati laÿnom ispravom, ili ispra-vom u kojoj su navedeni neistiniti podaci, ili ispravom koja je izdata u nezako-nito sprovedenom postupku. Pravosnaÿne sudske odluke mogu se pobijati jedinoodreæenim vanrednim pravnim lekovima, izjavçenim od strane stranaka iz togpostupka ili od strane drÿavnog, odnosno javnog tuÿioca i to u prekluzivno pro-pisanim rokovima, a u konkretnom sluøaju ti vanredni pravni lekovi u datompredmetu kod Opåtinskog suda u Novom Odeçeñe u Beoøinu nisu ulagani. Tuÿi-lac ne moÿe pauåalnim tvrdñama da ospori svojstvo javne isprave, kao åto je ukonkretnom sluøaju pravnosnaÿna sudska odluka, niti na takvoj argumentacijimoÿe bazirati svoj stav o niåtavosti predmetnog upisa u sudski registar.

Sa druge strane kako je to pravilno primetio prvostepeni sud isprava naosnovu koje je izvråen sporni upis nije sudska presuda koju spomiñe tuÿilac, veõje to Ugovor o organizovañu zadruge, za koji tuÿilac nije utvrdio da je niåtav.

To su razlozi zbog kojih Viåi trgovinski sud smatra da je prvostepeni sudpravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tuÿbeni zahtev tuÿioca kaoneosnovan.


4. Pravni interes za ÿalbu protiv reåeña o upisu u sudski registar(ølan 52. st. 1. Zakona o postupku za upis u sudski registar)

Grupa akcionara i neki od ølanova upravnog odbora subjektaupisa, nemaju pravni interes za podnoåeñe ÿalbe protivreåeña o upisu usklaæivaña subjekta upisa sa Zakonom o predu-zeõima.

Iz obrazloÿeña

Navedenim reåeñem usvojen je zahtev predlagaøa za upis u sudski registarpromene oblika u akcionarsko druåtvo, usaglaåavañe sa Zakonom o preduzeõimai Zakonom o klasifikaciji delatnosti, prava obavçaña poslova spoçno-trgo-vinskog prometa i lica ovlaåõenog za zastupañe u spoçno-trgovinskom prometu,s tim da su sastavni deo reåeña prilozi uz prepis reåeña broj 1, 2, 3 i 4.

Protiv ovog reåeña detaçno obrazloÿenu ÿalbu izjavila je grupa zaposle-nih akcionara i ølanova upravnog odbora reduzeõa, s predlogom da se iz razloganavedenih u ÿalbi reåeñe ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnipostupak.

U odgovoru na ÿalbu predlagaø osporava sve navode ÿalbe i predlaÿe da seista odbije.


Viåi trgovinski sud nalazi da je ÿalba nedozvoçena, jer je izjavçena od li-ca koja nemaju pravo na ÿalbu, odnosno nemaju pravni interes za izjavçivañeÿalbe.

Naime, prema odredbi øl. 52. st. 1. Zakona o postupku za upis u sudski regi-star, pravo na ÿalbu protiv reåeña o upisu u sudski registar ima uøesnik (licepo øijem se predlogu pokreõe postupak za upis u sudski registar, lica o øijim sepravima, odnosno pravnim interesima odluøuje u postupku i organ koji je zakonomovlaåõen da pokrene postupak ili da docnije stupi u postupak - øl. 15. st. 1. Zako-na o upisu), ili drugo lice koje smatra da je reåeñem povreæeno ñegovo pravoili na zakonu zasnovan interes. Prema odredbi øl. 358. st. 3. ZPP ÿalba je nedoz-voçena ako je ÿalbu izjavilo lice koje nije ovlaåõeno za podnoåeñe ÿalbe, li-ce koje se odreklo ili je odustalo od ÿalbe, ili ako lice koje je izjavilo ÿalbunema pravnog interesa za podnoåeñe ÿalbe.

Ÿalioci oøigledno nisu uøesnici u postupku upisa u sudski registar u smi-slu øl. 15. Zakona o upisu, a nisu ni lica øija su prava ili pravni interesi povre-æeni pobijanim reåeñem.

Pobijanim reåeñem, veõ o predmetu upisa, ne samo da nisu mogla biti povre-æena prava ÿalioca (akcionari, ølanovi upravnog odbora), veõ ni bilo kojih tre-õih lica. Reåeñem je u sudski registar upisano usklaæivañe subjekta upisa saZakonom o preduzeõima, åto je zakonska obaveza preduzeõa, pri øemu je vrednosti struktura kapitala upisana prema reåeñu Ministarstva za ekonomsku i vla-sniøku transformaciju, a lice ovlaåõeno za zastupañe ostalo je ono isto koje jebilo i ranije upisano. Reåeñem iz sudskog registra nije brisan niko od akcio-nara - ÿalioca, niti neko od ølanova upravnog odbora - ÿalioca, jer u sudski re-gistar nisu ni bili prethodno upisani. Ni vrednost akcijskog kapitala akcio-nara - ÿalioca pobijanim reåeñem nije umañeno, åto sve znaøi da predmetno re-åeñe na prava i interese ÿalilaca nema nikakav uticaj. Naprotiv, uvaÿavañeÿalbe bilo bi na oøiglednu åtetu preduzeõa, a ÿaliocima ne bi donelo nikakvu(pravnu) korist.

Iz samih navoda ÿalbe zakçuøuje se da ÿalioci, kao akcionari i ølanovi ra-nijeg upravnog odbora reduzeõa, osporavaju zakonitost postupaña i odluøivaña upreduzeõu (odrÿavañe skupåtina akcionarskog druåtva od 23.3.2001. godine i30.10.2001. godine i donete odluke, sastav skupåtine i novog upravnog odbora,kao i odluke upravnog odbora). Takvo osporavañe pred sudom se ostvaruje tuÿba-ma za poniåtaj nezakonitih odluka po odredbama øl. 79. i 80. Zakona o preduze-õima, odosno u sporovima povodom izbora i razreåeña organa (øl. 12. Zakona osudovima), a ne u vanparniønom registarskom postupku, osim u sluøaju da reåeñeo upisu u sudski registar ima neposredan uticaj naprava i interese lica kojaosporavaju zakonitost odluøivaña u preduzeõu, åto ovde nije sluøaj.


Sa iznetih razloga, na osnovu øl. 54. taø. 1. Zakona o upisu ÿalba je odbaøena,bez upuåtaña u meritorna pitaña koja se pokreõu ÿalbom i odgovorom na ÿalbu,o kojima se moÿe raspravçati u parniønom postupku.

(Reåeñe Viåeg trgovinskog suda, Pÿ. 1649/02 od2.7.2002. godine)

5. Odnos izmeæu zahteva za brisañe neosnovanog upisa i tuÿbe za utvr-æeñe niåtavosti upisa u sudski registar i pravosnaÿno presuæenastvar (Ølan 60. i 62. Zakona o postupku za upis u sudski registar u vezisa ølanom 333. Zakona o parniønom postupku)

Zahtev za brisañe neosnovanog upisa u tuÿbeni zahtev za utvr-æeñe niåtavosti upisa u sudski registar nisu identiøni zahtevibez obzira åto se napada isti upis u sudski registar, tako danema presuæene stvari u parnici za utvræeñe niåtavosti upisau sudski registar u odnosu na ranije okonøani vanparniønipostupak u kojem je pravosnaÿno obustavçen po zahtevu za bri-sañe istog upisa kao neosnovanog.

Iz obrazloÿeña

Tuÿilac je tuÿbom za utvræeñe niåtavosti upisa stavio zahtev da se utvrdida je niåtav upis osnivaña Druåtvenog preduzeõa za unutraåñu i spoçnu trgo-vinu, projektovañe, inÿiñering i usluge ”Femini company”, p.o. iz Beograda, Voj-vode Dobrñca broj 38, izvråen reåeñem Privrednog suda u Beogradu Fi. 12963/93 od 26.04.1993. godine.

Prvostepeni sud je naåao da se obzirom da je reåeñem registarskog suda Fi.26909/93 od 7.04.1995. godine obustavçen postupak za brisañe neosnovanog upisaosnivañem predmetnog preduzeõa, koje potvræeno reåeñem viåeg privrednog su-da u Beogradu Pÿ. 3284/95 u konkretnom sluøaju radi o pravnosnaÿno presuæenojstvari. Iz tog razloga, a na osnovu ølana 301. ZPP, prvostepeni sud je odbaciotuÿbu.

Ova odluka prvostepenog suda je doneta na temeçu pogreåne primene materi-jalnog prava.

Postoji procesna smetña za voæeñe postupka zbog presuæene stvari ako po-stoji identitet stranaka, svejedno u kom su procesnom poloÿaju, zatim indenti-tet zahteva i indetitet øiñeniønog osnova. U takvom sluøaju tuÿba se odbacuje.

U konkretnom sluøaju u ovoj parnici nisu ispuñeni uslovi da se odbaci tuÿ-ba zbog pravnosnaÿno presuæene stvari.

Nema indetiteta zahteva. U postupku kod registarskog suda predlogom se tra-ÿi da se kao neosnovan briåe upis u sudski registar organizovaña DP “Doma –impeks” Beograd, Vojvode Dobrñca broj 38/II (kao pravni sledbenik DP ”Feminincompany” Beograd, ulica Vojvode Dobrñca broj 38/II) izvråen reåeñem Pri-


vrednog suda u Beogradu Fi. 12963/93 od 26.04.1993. godine. Ovaj postupak je pravo-snaÿno obustavçen. U ovoj parnici Poslovno informativni centar Robnih kuõaJugoslavije DOO traÿi da se prema DP “Doma impeks” iz Beograda utvrdi da jeniåtav upis u sudski registar osnivaña DP ”Femini company” Beograd izvråenreåeñem Privrednog suda u Beogradu Fi. 12963/93 od 26.04.1993. godine.

Zahtev za brisañe neosnovanog upisa u tuÿbeni zahtev za utvræeñe niåtavo-sti upisa u sudski registar nisu indetiøni zahtevi, bez obzira åto se radi o is-tom upisu u registar Privrednog suda u Beogradu Fi. 12963/93 od 26.04.1993. godi-ne. Upis u sudski registar se briåe sa razloga koje predviæa ølan 60. Zakona opostupku za upis u sudski registar, a utvræuje kao niåtav iz razloga predviæenimu ølanu 62. stav 1. istog zakona, tako nema ni indetiteta øiñeniønog osnova.

6. Zadocnelo postupañe po zakçuøku registarskog suda (ølan 35. Zakona opostupku za upis u sudski registar)

Okolnost åto je predlagaø postupio po zakçuøku registarskogsuda tek istovremeno sa ÿalbom koju je podneo protiv reåeñakojim se smatra da je prijava za upis povuøena, nema uticaja napravilnost i zakonitost tog reåeña.

Iz obrazloÿeña

Prvostepeni sud je zakçuøkom od 18.03.2002. godine naloÿio predlagaøu da uroku od 8 dana ispravi i dopuni podnetu prijavu za upis promene vlasniåtvaDruåtvenog kapitala, promene oblika organizovaña i usklaæivaña sa Zakonomo preduzeõima. Predlagaø je pomenuti zakçuøak primio dana 16.04.2002. godine.Kako je od tog datuma pa do dana donoåeña pobijanog reåeña (31.05.2002. godine)proteklo viåe od 8 dana, a da predlagaø nije postupio po zakçuøku, to je prvoste-peni sud pravilno primenio materijalno i procesno pravo kada je doneo oÿalbe-no reåeñe u smislu ølana 35. Zakona o postupku za upis u sudski registar, konsta-tujuõi da se smatra povuøenom prijava predlagaøa za upis promene vlasniåtvadruåtvenog kapitala, promene oblika organizovaña i usklaæivaña sa Zakonom opreduzeõima.

Okolnosti åto je predlagaø postupio po zakçuøku prvostepenog suda tekprilikom izjavçivaña ÿalbe podnevåi sve traÿene isprave i åto se radi odruåtvenom preduzeõu koje je u jako teåkoj materijalnoj situaciji, nemaju nikak-vog znaøaja i ne utiøu na pravilnost i zakonitost pobijanog prvostepenog reåe-ña.

(Reåeñe Trgovinskog suda, Pÿ. 4295/02 od 8.7.2002.godine)


7. Odnos izmeæu tuÿbe za poniåtaj i tuÿbe za utvræeñe niåtavosti ugo-vora (ølan 103 – 117 Zakona o obligacionim odnosima)

Tuÿba za utvræivañe niåtavosti ugovora nije istovetna sa tuÿ-bom za poniåtaj ugovora. Zbog toga nije osnovan tuÿbeni zahtevukoliko tuÿilac traÿi poniåtaj ugovora iz razloga koji takavugovor øine niåtavim, odnosno nepostojeõim.

Iz obrazloÿeña

Tuÿilac stavom II izreke oÿalbene presude traÿi da se poniåti Ugovor okonverziji potraÿivaña u akcije ”Delyug”-a od 12.06.2000. godine, tj. da sud kon-stitutivnom presudom izrekne odreæenu pravnu posledicu.

Ovako opredeçen tuÿbeni zahtev tuÿilac zasniva na øiñenici da je ugovorzakçuøen od strane neovlaåõenog lica koje nije imalo vaçano punomoõje ilidrugo ovlaåõeñe za zakçuøeñe ugovora, izdato od strane direktora tuÿioca.

Prvostepeni sud ne spori izraÿeni pravni stav tuÿioca do zakçuøeña glav-ne rasprave i takoæe smatra da je za zakçuøeñe spornog ugovora potrebno pravnovaçano pismeno ovlaåõeñe izdato od strane direktora tuÿioca u smislu øl. 42.st. 1. Zakona o preduzeõima.

Prvostepeni sud nalazi i izraÿava pravni stav da takav nedostatak puno-moõja nije razlog za poniåtaj ugovora, tj. nepredstavça razlog ruåçivosti ugo-vora iz øl. 111-117 Zakona o obligacionim odnosima, na koje odredbe se tuÿilacpoziva u tuÿbi jer se po samom zakonu smatra da ugovor nije ni zakçuøen, jer toproizilazi iz izriøitih odredbi Zakona o obligacionim odnosima i to zakçuøe-ña ugovora od strane neovlaåõenog lica koji u øl. 88. st. 1. propisuje da ugovorkoji neko lice zakçuøi kao punomoõnik u ime drugoga bez ñegovog ovlaåõeñaobavezuje neovlaåõeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri, da stranasa kojom je ugovor zakçuøen moÿe zahtevati od neovlaåõeno zastupanog da se uprimerenom roku izjasni da li ugovor odobrava, a ako neovlaåõeno zastupani niu ostavçenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zakçuøen.

Pravilno prvostepeni sud rezonuje da iz øiñeniønih navoda tuÿbe i dokazaprovedenih do zakçuøeña glavne rasprave proizlazi da nije reø o manama voçe izøl. 111 – 117 Zakona o obligacionim odnosima, ni o drugim zakonskim razlozimaza poniåtaj ruåçivog ugovora veõ da je reø o ugovoru koji se po zakonu smatra danije ni zakçuøen.

Otuda prvostepeni sud pravilno zakçuøuje da ugovor koji je potpisalo neov-laåõeno lice ne proizvodi pravno dejstvo, jer se po zakonu smatra da nije ni zak-çuøen pa se ne moÿe ni sudskom odlukom poniåtiti, jer se sudskom odlukom po-niåtavaju samo ruåçivi ugovori.

Zato je prvostepeni sud dobro odluøio stavom II izreke oÿalbene presude od-bijañem zahteva za poniåtaj ugovora koji nije zakçuøen.


Prvostepeni sud nije bio duÿan da po sluÿbenoj duÿnosti utvrdi niåtavostugovora koji je predmet spora, jer tuÿilac do zakçuøeña glavne rasprave nijestavio zahtev za utvræeñe niåtavosti ugovora veõ je tuÿbom traÿio da sud po-niåti sporni ugovor. Dakle, tuÿilac je tuÿbom traÿio da sud konstitutivnompresudom izrekne odreæenu pravnu posledicu tj. da poniåti sporni ugovor. Po-sredi je preobraÿajni tuÿbeni zahtev, kome odgovara preobraÿajna – konstitu-tivna presuda kojom bi se u sluøaju usvajaña tuÿbenog zahteva izrekao pravnipreobraÿaj, tj. poniåtio bi se sporni ugovor kao ruåçiv, da su bili ispuñeniuslovi za poniåtaj ugovora iz øl. 111 – 117 Zakona o obligacionim odnosima. Ne-osnovano je ukazivañe tuÿioca na odredbu øl. 109. st. 1. ZOO, koja odreæuje da sena niåtavost pazi po sluÿbenoj duÿnosti, jer se ona mora posmatrati u smisluodredbe øl. 2. st. 1. ZP, kojom je odreæeno da se u parniønom postupku odluøuje ugranicama zahteva koji je stavçen u postupak. Obzirom da tuÿilac do zakçuøeñaglavne rasprave nije stavio u zahtev za utvræeñe niåtavosti ugovora niti pakzahtev za utvræeñe da ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, prvostepeni sud sta-vom II ÿalbom pobijane izreke presude nije mogao da mimo zahteva tuÿioca utvr-di niåtavost spornog ugovora.

Pogreåno je pozivañe tuÿioca na princip od mañeg ka veõem, tj. na principko moÿe viåe moÿe i mañe. To zato åto odnos niåtavosti ugovora iz ruåçivo-sti ugovora, a samim tim i zahteva za utvræivañe niåtavosti ugovora u odnosimazahtev za poniåtaj ugovor nije odnos na koji se moÿe primeniti princip ko moÿeviåe moÿe i mañe, jer zahtev za poniåtaj ugovora nije sadrÿan u zahtevu za utvr-æivañe niåtavosti ugovora niti obrnuto. U pitañu su dva osebna pravna insti-tuta, jer se u prvom sluøaju zbog mana voçe poniåtava pravno postojeõi ugovor,dok u drugom sluøaju odluka suda ima samo deklaratoran zahtev, a niåtavi ugovo-ri se ne mogu konvalidirati protekom vremena.

Pogreåno je pozivañe tuÿioca i na odredbu øl. 3. st. 3. Zakona o parniønompostupku, na osnovu koje smatra da je sud trebalo da usvoji tuÿbeni zahtev jer supo sredi nedozvoçena raspolagaña stranaka. Ovo zato åto stavom II izrekeoÿalbene presude prvostepeni sud nije ozakonio niåtav pravni posao, nego je sa-mo odbio zahtev da se poniåti pravni posao koji nije ni zakçuøen kreõuõi sepritom u granicama zahteva u smislu øl. 2. st. 1. Zakona o parniønom postupku.

Tuÿiocu stoji na raspolagañu moguõnost da podnese novu tuÿbu kojom õetuÿbeni zahtev usaglasiti sa odredbama materijalnog prava traÿeñem da se ut-vrdi niåtavost predmetnog ugovora i tako opredeçen tuÿbeni zahtev sa iznetihrazloga bi u provedenom sudskom postupku morao biti usvojen.


8. Suspenzija organa u preduzeõu od strane Vlade Republike Srbije iñeno pravno dejstvo (ølan 3. st. 1, 3b. st. 1. i 4. Uredbe o obaveznoj pro-izvodñi odreæenih proizvoda i pruÿañu usluga i o uslovima davaña naprivremeno koriåõeñe sredstava preduzeõa i øl. 1. st. 3. Uredba o pre-stanku vaÿeña Uredbe o obaveznoj proizvodñi odreæenih proizvoda i ouslovima davaña na privremeno koriåõeñe sredstava preduzeõa)

Suspenzija organa u preduzeõu ne znaøi privremenu obustavuñihovog funkcionisaña, øijim prestankom oni ponovo preduzi-maju ranije funkcije, koje su u meæuvremenu obavçali organi,odnosno lica odreæena aktom Vlade. Naprotiv, suspenzijom usmislu tih Uredbi prestaju funkcije tih organa, a po prestankususpenzije biraju se novi organi, odnosno lica koja õe ih øiniti,i to u postupku koji sprovodi odbor privremenih mera.

Iz obrazloÿeña

Iz spisa se zakçuøuje da je dana 16.05.2001. godine Vlada Republike Srbije re-åeñem suspendovala organe upravçaña i rukovoæeña u TDP “Z” N. S, obrazova-la odbor koji õe obavçati funkciju organa upravçaña, i za vråioca duÿnostidirektora imenovala P. S. koji je zatim upisan u sudski registar kao lice ov-laåõeno za zastupañe, a brisan je do tada upisanii J. D. prethodno imenovan zav.d. direktora odlukom upravnog odbora preduzeõa.

Reåeñem Vlade Republike Srbije od 06.06.2002. godine objavçenim u “Sluÿ-benom glasniku Republike Srbije” broj 33 od 13.06.2002. godine prestalo je da va-ÿi reåeñe o preduzimañu mera od 16.05.2001. godine, i to na dan 12.06.2002. godi-ne.

Iz isprava koje je predlagaø podneo uz prijavu za upis dana 25.06.2002. godinei tokom postupka, utvræuje se da je upravni odbor obrazovan reåeñem Vlade nasednici dana 10.06.2002. godine doneo veõi broj odluka koje se odnose na izborskupåtine druåtvenog preduzeõa i usvajañe statuta, da su prema zapisniku iz-borne komisije izbori za skupåtinu odrÿani dana 24.06.2002. godine uz uøeåõe195 od ukupno 297 radnika, da se istog dana konstituisala skupåtina druåtvenogpreduzeõa od 15 ølanova koja je donela odluku o usklaæivañu sa Zakonom o predu-zeõima i novi statut preduzeõa, jednoglasno razreåila upravni odbor i jednogla-sno imenovala pet ølanova upravnog odbora. Prema zapisniku sa konstitutivnesednice ovog upravnog odbora od 24.06.2002. godine, jednoglasno je doneta odlukada se razreåi duÿnosti direktora J. D. u meæuvremenu pisan u sudski registarkao lice ovlaåõeno za zastupañe, jer ne ispuñava uslove za direktora iz ølana55. Statuta u pogledu struøne spreme. Istovremeno je upravni odbor za v.d. direk-tora postavio P. S. koji je i po reåeñu Vlade bio v.d. direktor, i to ne duÿe odgodinu dana. Prijava za upis S. i brisañe D. podneta je dana 25.06.2002. godine.


Uvidom u spise prvostepenog suda Fi. broj 2225/02 utvræuje se da je po prijaviTDP “Z” od 18.06.2002. godine istog dana reåeñem upisan J. D. a brisan P. S. kaolice ovlaåõeno za zastupañe. Upis je izvråen na osnovu odluka upravnog odboraTDP “Z” od 17.06.2002. godine istekle privremene mere, kao i mandat odbora kojije imenovala Vlada, da novi organi nisu izabrani, a da je raniji upravni odbor re-åeñem Vlade samo suspendovan, a ne i razreåen, pa je istekom privremenih meraponovo u funkciji i mandatu, kao i pre uvoæeña mera.

Protiv reåeña o upisu D. ÿalbe su izjavili P. S. i V. J. (predsednik Odboraprivremenih mera), ali su podnescima od 27.06.2002. godine odustali od ÿalbi.Ista lica podnela su i zahteve za brisaña neosnovanog upisa reåeñem od18.06.2002. godine, koji je odbijen reåeñem Fi. broj 2282/02 od 26.06.2002. godine,a ta lica su se podnescima od 26.06.2002. godine odrekla prava na ÿalbu.

Pri takvom øiñeniønom stañu, Viåi trvoginski sud nalazi da su za upis P.S. i za brisañe J. D. bili ispuñeni propisani formalni i materijalni uslovi izølana 33. i 34. Zakona o upisu. Naime, reåeñe Vlade o tzv. privremenim meramaod 16.05.2001. godine zasnovano je na Uredbi o obaveznoj proizvodñi odreæenihproizvoda i pruÿañu usluga i o uslovima davaña na privremeno koriåõeñesredstava preduzeõa. Prema odredbi ølana 3. stav 1. Uredbe, Vlada Republike Sr-bije moÿe da suspenduje direktora i druge organe u preduzeõu i da odredi lice ko-je õe obavçati funkciju direktora, odnosno da obrazuje odbor koji õe obavçatifunkcije drugih organa. Odredba ølana 3b) stav 1. Uredbe predviæa da duÿnost,odnosno funkcija suspendovanih organa prestaju danom koji Vlada odredi, aodredba ølana 3b) stav 4. Uredbe predviæa da õe odbor imenovan od Vlade sprove-sti postupak izbora direktora i organa øiju je funkciju obavçao, i to do dana ut-vræenog aktom Vlade za prestanak mera. Duÿnost istog odbora u pogledu sprovo-æeña postupka izbora organa preduzeõa, ali do 31.12.2002. godine propisana je i uølanu 1. stav 3. Uredbe o prestanku vaÿeña Uredbe o obaveznoj proizvodñi odre-æenih proizvoda i pruÿañu usluga i o uslovima davaña na privremeno koriåõe-ñe sredstava preduzeõa (posledñe izmene objavçene u “sluÿbenom glasniku Re-publike Srbije”, broj 28/02).

U smislu navedenih odredbi jedne i druge Uredbe, suspenzija organa u predu-zeõu ne znaøi privremenu obustavu ñihovog funkcionisaña, øijim prestankomoni ponovo preduzimaju ranije funkcije, koje su u meæuvremenu obavçali organi,odnosno lica odreæena aktom vlade. Naprotiv, suspenzijom u smislu tih Uredbiprestaju funkcije tih organa, a po prestanku suspenzije biraju se novi organi, od-nosno lica koja õe ih øiniti, i to u postupku koji sprovodi odbor privremenihmera.

U konkretnom sluøaju odbor je svojim odlukama od 10.06.2002. godine upravotako i postupio, pa su u preduzeõu izabrani organi – skupåtina, upravni odbor,nadzorni odbor i vråilac duÿnosti direktora, åto i jeste, izmeæu ostalog, ciçi smisao privremenih mera. To åto su ti organi izabrani dana 24.06.2002. godine,a ne pre toga, ili pre dana 13.06.2002. godine, bez ikakvog je pravnog znaøaja, øak i


da nema navedenih odredbi Uredbe o prestanku vaÿeña... koje izbor organa omogu-õavaju sve do 31.12.2002. godine. Bitno je da su ti organi druåtvenog preduzeõaizabrani u postupku koji je sproveo odbor privremenih mera, od onih koji su zaizbor jedini nadleÿni, a to su u druåtvenom preduzeõu radnici tog preduzeõa,koji su svoje predstavnike u skupåtini izabrali tajnim glasañem i dovoçnom ve-õinom, åto se utvræuje iz zapisnika od 24.06.2002. godine. Osim skupåtine i dru-gih organa koji su izabrani dana 24.06.2002. godine, nikakvih drugih organa u pre-duzeõu nema.

Prvostepeni sud pridaje pogreåan znaøaj, gotovo znaøaj presuæene stvari, re-åeñu Fi. broj 2225/02 od 18.06.2002. godine (upis Dujoviõa, brisañe Skokandiõa),kao i odricañu od ÿalbe u tom i u predmetu Fi. broj 2281/02. U tom postupku nijeutvræivan sastav organa u preduzeõu, niti je po Zakonu o upisu navedenim reåe-ñem mogao biti utvræen. U registarskom postupku se meritorno ne odluøuje o za-konitosti organa i ñihovih odluka, veõ se sva ta pitaña reåavaju samo kao pret-hodna, bilo preõutno (kada reåeñe o upisu nema obrazloÿeña, kao u predmetuFi. broj 225/02), bilo obrazloÿeno, kao u ovom predmetu. Reåavañe tih pitaña(bilo od strane prvostepenog, bilo od strane drugostepenog suda), nema pravnogdejstva izvan postupka u kojima su reåena (ølan 12. stav 1. i stav 2. Zakona o par-niønom postupku). Takvo dejstvo, kod upisa podataka o subjektu upisa, imaju jedi-no reåeñe o upisu kao sudska odluka i sam upis kao øiñenica. I predmetni upisDujoviõa, a brisañe Skokandiõa, imaju dejstvo prema svima, samim postojañem,bez obzira da li je taj upis zakonit ili nije, da li je zasnovan na zakonitim ilinezakonitim odlukama, da li je reåeñe o upisu i na koji naøin postalo pravno-snaÿno. Taj upis, kao øiñenicu prihvata i predlagaø, i predmetnom prijavomupravo traÿi promenu upisanih podataka, pri øemu su navedeni odustanci odÿalbi oøigledno uøiñeni samo iz razloga odluøivaña u ovoj pravnoj stvari, idonoåeña reåeña po podnetoj prijavi za upis promene lica ovlaåõenog za za-stupañe.

Pozivañe prvostepenog suda na postojañe ranije skupåtine, koja nije razre-åena, nije osnovano. Ono je u suprotnosti sa navedenim propisima koji nalaÿuizbor novih organa, u øiji sastav mogu uõi i lica iz sastava starih organa, ali sa-mo nalagañe izbora podrazumeva da su organi u sastavu koji su imali do uvoæeñaprivremenih mera prestali da postoje. Upravo zato je i odbor privremenih meraovlaåõen da meña ili donosi novi statut, åto bi inaøe bilo u nadleÿnostiskupåtine preduzeõa (koja je u konkretnom sluøaju i prihvatila taj statut odlu-kom od 24.06.2002. godine). Uostalom, u spisu nema podataka o tome da je bilo kojiradnik preduzeõa, ili bilo koji ølan ranije skupåtine, ukazao na povredu svogprava u pogledu izbora ili statusa ølana skupåtine, pa ni stoga nema osnova dato øini registarski sud. Isto se odnosi i na pitañe da li su izbori za skupåtinuodrÿani kada su i zakazani, ili ranije, ili kasnije – ako se to ne osporava u sa-mom preduzeõu, nema osnova da to øini registarski sud.


Statut preduzeõa, kao ni ñegove izmene i dopune, ne stupa na snagu dostavça-ñem registarskom sudu, odobravañem ili potvræivañem kroz posebno reåeñe,niti pravnu vaÿnost ima samo tekst statuta koji je od ranije dostavçen registar-skom sudu, uz zahtev za neki raniji upis. Propisi o preduzeõima i registru to nepredviæaju, tako da je za primenu statuta, kao i svakog drugog opåteg akta predu-zeõa, bitno samo to da li je donet od nadleÿnog organa i da li je stupio na snagu,te da li ga preduzeõe smatra svojim opåtim aktom po kome postupa, a ne i to da lije statut dostavçen sudskom registru.

Ne postoji zakonska zabrana da se upravni odbor razreåi u celini. Takva od-luka ne znaøi da je skupåtina, kao organ preduzeõa ukinula drugi organ, veõ da jesve ñegove ølanove razreåila, åto je jedino bitno, a ne to da li ih je poimeniønonavela. To je suvereno pravo skupåtine (koja je takoæe imala i pravo da u noviupravni odbor izabere ølanove ranijeg upravnog odbora, ako je ñima zadovoçna),a u konkretnom sluøaju odluka je samo formalna, jer je tom upravnom odboru i ñe-govim ølanovima funkcija inaøe trajno prestala uvoæeñem privremenih mera,kako je veõ navedeno.

Odluka Upravnog odbora o razreåeñu direktora Dujoviõa iz istih razlogaima samo formalni znaøaj, a potrebna je jedino usled øiñenice da je D. prethodno(18.06.2002. godine), upisan u sudski registar. Razlog za razreåeñe je tom odlu-kom utvræen i u skladu je sa statutom preduzeõa, a za imenovañe S. na funkcijuvråioca duÿnosti direktora bez ikakvog je znaøaja pitañe da li on jeste ili nijeu radnom odnosu, dakle, i sva pitaña koja se odnose na otkaz ñegovog ugovora oradu (ølan 396. stav 6. i stav 3. Zakona o preduzeõima).

(Reåeñe viåeg trgovinskog suda, Pÿ. 4989/02 od 01.08.2002. godine)Prema iz-loÿenom, Viåi trgovinski sud nalazi da je prijavi za upis promene lica ovlaå-õenog za zastupañe prethodilo u svemu zakonito postupañe u okviru subjekta upi-sa (odbora privremenih mera, skupåtine, upravnog odbora), za koji zakçuøak ni-su od znaøaja okolnosti koje se odnose na prethodno izvråeni upis. Stoga je zah-tev za upis trebalo usvojiti, a ne odbiti, a je na osnovu ølana 54. taøka 4. i ølana55. Zakona o upisu reåeñe registarskog suda preinaøeno, s tim åto õe registar-ski sud na osnovu ølana 55. stav 2. Zakona o upisu i ølana 106. stav 4. Uredbe o upi-su u sudski registar po sluÿbenoj duÿnosti izvråiti upis u sudski registar.

9. Sazivañe Skupåtine akcionarskog druåtva i usklaæivañe druåtva saZakonom o preduzeõima (ølan 250. Zakona o preduzeõima i ølana 442.taø. 1. i 3. Zakona o preduzeõima)

U sluøaju kada se predsednik skupåtine preduzeõa nedovoçnoangaÿuje u pravcu usaglaåavaña preduzeõa sa Zakonom o predu-zeõima i u vezi sa tim konstituisaña nove skupåtine saglasnopromeñenoj strukturi kapitala, tada direktor preduzeõa imaovlaåõeñe da sazove sednicu skupåtine, obzirom da je interes


osnivaøa opstanak preduzeõa, a za to je pretpostavka usklaæe-nost sa Zakonom o preduzeõima u propisanom roku.

Iz obrazloÿeña

Predmet sporne prijave je zahtev za upis usklaæivaña sa Zakonom o preduze-õima i Zakonom o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrstavaña.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev predlagaøa jer je ocenio na osnovu prilo-ÿenih isprava da su ispuñeni svi formalni i materijalni uslovi za traÿeni up-is.

Stav je prvostepenog suda da je direktor bio ovlaåõen da sazove sednicuSkupåtine jer: “iz obaveåteña deoniøara od 10.01.2001. godine koje je, izmeæuostalih, potpisao predsednik Skupåtine proizilazi da je predsednik Skupåti-ne propustio, odnosno odbio da sazove sednicu Skupåtine”. Izneti stav prvoste-peni sud obrazlaÿe i øiñenicom da predsednik Skupåtine, umesto da smatraInformaciju predlogom u smislu ølana 53. st. 2. i øl. 54. st. 2. Pravila, omoguõidruåtvu da ispoåtuje svoju zakonsku obavezu usaglaåavaña sa ZOP-om, obaveå-tava predlagaøa da samo on moÿe zakazati sednicu Skupåtine iako to ne øini.Prvostepeni sud smatra da su prava deoniøara, sada akcionara, da uøestvuju u radui odluøivañu Skupåtine ispoåtovana upuõivañem Informacije od 04.01.2001.godine.

Na osnovu øiñenice da je na sednici Skupåtine od 23.01.2001. godine biloprisutno ølanova koji raspolaÿu sa 19.137 glasova od moguõih 31.027 odnosno61,68% prvostepeni sud je zauzeo stav da je i bez glasova odsutnih akcionara ispu-ñen kvorum iz ølana 58. st. 1. Pravila; da je na toj Skupåtini usvojen Statut ak-cionarskog druåtva øije su odredbe u skladu sa odredbama ZOP-a, a naroøito saølanom 83. st. 4.; 219. i 400., øime su se stekli uslovi da se i izbor ostalih organadruåtva, pre svega Upravnog odbora, izvråi u skladu sa Statutom.

Po oceni Viåeg trgovinskog suda ne moÿe se prihvatiti stav prvostepenogsuda da se iz Obaveåteña deoniøara od 10.01.2001. godine moÿe zakçuøiti da jepredsednik Skupåtine odbio da sazove sednicu Skupåtine. Naprotiv iz navede-nog obaveåteña proizilazi da predsednik Skupåtine ukazuje da je sazivañeSkupåtine ñegova duÿnost, a da õe se deoniøari ponaåati u skladu sa ølanom 56.Pravila preduzeõa, åto znaøi da õe potpisnici obaveåteña svoja ovlaåõeña od-nosno deonice prezentirati pola øasa pre zakazanog odrÿavaña Skupåtine, apretpostavka za ovo je da su i ovi deoniøari uredno pozvani.

Pravilno se u ÿalbi ukazuje da uredno pozivañe na sednicu podrazumeva ku-mulativno dva uslova: uruøeñe poziva ølanovima Skupåtine i oglaåavañe na og-lasnoj tabli u Druåtvu. Iz spisa predmeta proizilazi da ÿaliocu nije uruøenpoziv za sednicu Skupåtine. Stoga se ne moÿe u potpunosti prihvatiti ni stavprvostepenog suda da predlagaø u postupku sazivaña sednice Skupåtine nije po-vredio ni jednu odredbu Pravila druåtva.


I pored iznetih øiñenica Viåi trgovinski sud je odluøio da se oÿalbenoreåeñe potvrdi iz sledeõih razloga: Odredbom ølana 442. taø. 1. Zakona o predu-zeõima, propisano je da postojeõa preduzeõa i drugi oblici organizovaña i pove-zivaña za obavçañe privredne delatnosti kao i preduzetnici, danom stupaña nasnagu ovog Zakona nastavçaju da rade na naøin i pod uslovima pod kojima su upi-sani u registar. Isti ølan pod taøkom 3. propisuje: “Preduzeõa i drugi obliciorganizovaña i povezivaña iz stava 1. ovog ølana, kao i preduzetnici duÿni su dase organizuju i usklade svoje opåte akte sa odredbama ovog Zakona o 30.06.2000.godine ako ovim zakonom nije drukøije propisano”. Prijavu sa zahtevom za uskla-æivañe sa Zakonom o preduzeõima i Zakonom o klasifikaciji delatnosti i regi-stru jedinica razvrstavaña predlagaø je podneo 30.06.2000. godine u predmetu Fi.10181/00 poåtujuõi rok iz Zakona. Prvostepeni sud je sa viåe zakçuøaka nalagaopredlagaøu dostavçañe odreæenih isprava i ukazivao na postupak usklaæivañasa Zakonom o preduzeõima. To proizilazi i iz zakçuøka IV Fi. 10181/00 od31.01.2001. godine kojim je predlagaø upuõen da provede postupak usklaæivaña ta-ko åto õe stara skupåtina (skupåtina DD) doneti nov Statut u skladu sa Zako-nom i reåeñem Agencije nakon øega treba obrazovati organe saglasno novomStatutu. Kako u periodu od podnoåeña prijave pa do 23.01.2001. godine predlagaønije uskladio svoje opåte akte niti se organizovao u smislu ølana 442. taø. 3. Za-kona o preduzeõima, proizilazi da se predsednik Skupåtine nije dovoçno anga-ÿovao da se izvråe obaveze iz ølana 442. taø. 3. Zakona o preduzeõima, zaåto jepretpostavka zakazivañe sednica Skupåtine sve do izvråeña ovih obaveza. Samÿalilac navodi da je na sednici Skupåtine koja je prethodila spornoj, donetaOdluka o utvræivañu vrednosti i strukture osnovnog kapitala, koju on osporava,i da je na osnovu Odluke Skupåtine – direktor zapoøeo postupak usaglaåavaña.Ne navodi aktivnost Skupåtine koju je on kao predsednik preduzeo. Kako se tomoÿe pripisati kao propust predsednika Skupåtine u zakazivañu sednice Skup-åtine sve do konaønog izvråeña ove zakonske obaveze, moÿe se prihvatiti stavprvostepenog suda da su se stekli uslovi iz ølana 53. st. 2. Pravilnika, da zakazi-vañe preuzme direktor.

Odredbom ølana 400. Zakona o preduzeõima, taøka 1. propisano je: “Upravça-ñe u preduzeõu u postupku promene vlasniåtva kapitala vråi se srazmernostrukturi osnovnog kapitala i uplaõenom udelu odnosno akcijama ako zakonomnije drukøije propisano”.

U konkretnom sluøaju Skupåtina na kojoj je donet Statut preduzeõa bila jesastavçena u smislu ølana 400. taø. 1. Zakona o preduzeõima, te kako je bilo viåeod 51% prisutnih glasova ispuñeni su uslovi iz ølana 58. Pravilnika u odnosuna kvorum za rad i odluøivañe.

Polazeõi od napred iznetih øiñenica Viåi trgovinski sud prihvata stavprvostepenog suda da u situaciji kada se struktura osnovnog kapitala promenila,kako je to utvræeno reåeñem Direkcije tako åto je utvræeno postojañe druåtve-nog kapitala, (koga Pravila iz 1995. godine nisu predviæala), jedino je Skupåti-


na formirana saglasno takvoj vrsti kapitala legitimna da upravça i donosi od-luke, te da ponaåañu koje je usmereno ka odugovlaøeñu odnosno spreøavañu kon-stituisaña skupåtine saglasno strukturi osnovnog kapitala ne treba pruÿatisudsku zaåtitu.

Pravilan je stav prvostepenog suda da se za upis usaglaåavaña predlagaøa saZOP-om i Zakonom o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrsta-vaña razmatra legitimitet skupåtine kao organa nadleÿnog za donoåeñe statu-ta. Pravilno je utvræena øiñenica da procena vrednosti kapitala Direkcije od6.7.2001. godine ne utiøe na drugaøije odluøivañe u ovoj pravnoj stvari jer jeuøeåõe osnovnog kapitala poveõano samo za 0,5% u odnosu na prethodnu godinu.

Polazeõi od obaveze preduzeõa da se usklade sa Zakonom o preduzeõima u smi-slu ølana 442. Zakona o obligacionim odnosima, odredbe ølana 400. taø. 1. ZOP-ao upravçañu preduzeõem u postupku promene vlasniåtva kapitala; øiñenice daje u izvråavañu te zakonske obaveze konstituisana Skupåtina srazmerno struk-turi osnovnog kapitala i da je na toj Skupåtini donet statut øije su odredbeusklaæene sa Zakonom o preduzeõima, Viåi trgovinski sud je potvrdio prvoste-peno reåeñe polazeõi od øiñenice da je interes svih akcionara, pa i ÿalioca,pre svega opstanak preduzeõa, a za to je pretpostavka usklaæenost sa Zakonom opreduzeõima u rokovima koji su propisani tim Zakonom. Stoga, propusti u zaka-zivañu skupåtine i redosledu preuzete radñe, na koje se osnovano u ÿalbi ukazu-je, nisu takvog znaøaja da imaju za posledicu odbijañe predloga za usaglaåavañemsa ZOP-om, a samim tim i posledice koje iz toga proizilaze. Ovo tim pre åtousklaæivañem sa Zakonom o preduzeõima i Zakonom o klasifikaciji delatnostii registru jedinica razvrstavaña ÿalilac ne trpi nikakvu åtetu, a sporni upiskojim nije izvråena ni promena lica ovlaåõenog za zastupañe, ne predstavçasmetñu za kasnije upise promene svih podataka o subjektu upisa pa i podatku ostrukturi kapitala, licu ovlaåõenom za zastupañe i tako daçe.


10. Prava razreåenog direktora (ølan 263. st. 2. Zakona o preduzeõima)

U sluøaju postojaña neosnovanih razloga za razreåeñe, direk-tor preduzeõa moÿe imati samo pravo na naknadu åtete, a ne ipravo da se vrati na funkciju direktora.

Iz obrazloÿeña

Navedenim reåeñem usvojen je zahtev predlagaøa za upis u sudski registarpromene lica ovlaåõenog za zastupañe, tako åto je brisan direktor S. M. a upi-san je vråilac duÿnosti direktora M. P.

Protiv ovog reåeña ÿalbu je izjavio razreåeni direktor, navodeõi da jeprijavu za upis podnelo neovlaåõeno lice, koje nije imenovano u zakonito spro-


vedenom postupku, jer je ÿalilac prethodno nezakonito razreåen zbog navodnihgubitaka u poslovañu koji nisu ni utvræivani, kao ni eventualna odgovornostÿalioca za navodne gubitke. Upis je izvråen na osnovu nezakonitih odluka, paÿalilac predlaÿe da se reåeñe ukine, odnosno preinaøi i odbije zahtev za upis.

U odgovoru na ÿalbu predlagaø osporava sve navode ÿalbe i predlaÿe da seista odbije.

Reåavajuõi o ÿalbi na osnovu øl. 54. Zakona o postupku za upis u sudski regi-star (Zakona o upisu), Viåi trgovinski sud nalazi da je ÿalba neosnovana.

Upis je izvråen na osnovu odluke upravnog odbora predlagaøa od 22.02.2002.godine, kojom, je nakon razmatraña odgovornosti direktora za gubitak u poslova-ñu po zavrånom raøunu za 2001. godine ukazano nepovereñe dotadaåñem direkto-ru M. S, pa je i sti razreåen duÿnosti direktora zbog iskazanog gubitka u poslo-vañu po åestomeseønom obraøunu i zavrånom raøunu za 2001. godine. Odlukomdonetom istog dana upravni odbor je za vråioca duÿnosti direktora imenovao P.M.

Prema odredbama øl. 91. i 92. Statuta predlagaøa, direktor moÿe biti razre-åen sa funkcije i pre isteka vremena na koje je postavçen, i protiv svoje voçe,izmeæu ostalog ako postoji gubitak u poslovañu druåtva, o øemu odluøuje uprav-ni odbor, koji postavça i vråioca duÿnosti direktora, ako direktor druåtvanije mogao biti postavçen, prema odredbi øl. 87. Statuta.

Pitañe da li je direktor razreåen sa osnovanim razlozima ili ne, odnosnoda li gubici u poslovañu postoje i da li je direktor odgovoran za ñih, nije pita-ñe od znaøaja za zakonitost odluke o razreåeñu, veõ za osnovanost te odluke, ta-ko da direktor moÿe imati pravo na naknadu åtete u smislu øl. 263. st. 2. Zakonao preduzeõima, ako za razreåeñe nije bilo osnovanih razloga, ali ne moÿe pro-tivno odluci upravnog odbora ostati direktor, odnosno lice ovlaåõeno za zastu-pañe preduzeõa i u tom svojstvu upisano u sudski registar.

Prema izloÿenom, za upis predmetne promene lica ovlaåõenog za zastupañeu sudski registar bili su ispuñeni formalni i materijalni uslovi iz øl. 33. i 34.Zakona o upisu, tako da je ÿalba neosnovana, pa je na osnovu øl. 54. taø. 2. Zakona oupisu odbijena, a reåeñe registarskog suda je potvræeno.



11. Zloupotreba davaña otkaza i zapoåçavañe novih radnika od stranedirektora. Upravçañe druåtvenim preduzeõem (Ølan 394. st. 1. i 6. iøl. 396. st. 2. Zakona o preduzeõima)

Direktor druåtvenog preduzeõa kroz otkaze jednim radnicima izapoåçavañem drugih ne moÿe uticati na sastav organa koji pozakonu ñega bira i razreåava.

Iz obrazloÿeña

Navedenim reåeñem usvojen je zahtev predlagaøa za upis u sudski registarpromene oblika organizovaña osnivaøa, usklaæivaña delatnosti i upis promenelica ovlaåõenog za zastupañe, s podacima sadrÿanim u prilogu uz prijavu broj 1,2, 3 i 4. koji su sastavni deo reåeña.

Protiv ovog reåeña ÿalbu (kao i zahtev za brisañe neosnovanog upisa uidentiønom tekstu) je izjavio direktor deoniøkog druåtva M. J. koji je pobija-nim reåeñem brisan kao lice ovlaåõeno za zastupañe. Naveo je da su odluke naosnovu kojih je doneto pobijano reåeñe donete protivno Zakonu i statutu pred-lagaøa, od strane mañe grupe radnika (7 od 18), koji su u nezakonitom åtrajku, priøemu je dvojici radnika prestao radni odnos joå dana 21.12.2001. godine. Ta licanisu mogla donositi nikakve odluke, pa su sve odluke navodne skupåtine od11.3.2002. godine nezakonite, na åta je ÿalilac ukazivao registarskom sudu, aistovremeno je ÿalilac kao ovlaåõeno lice podneo prijavu za upispromene ob-lika deoniøkog druåtva u druåtveno preduzeõe, ali zasnovanu na zakonitim od-lukama veõine radnika, pa je po obe prijave sud morao da sprovede zajedniøki po-stupak. Predlaÿe da se reåeñe ukine i ÿalilac upiåe kao lice ovlaåõeno zazastupañe.

Reåavajuõi o ÿalbi na osnovu øl. 54. Zakona o postupku za upis u sudski regi-star (Zakona o upisu), Viåi trgovinski sud nalazi da je ÿalba neosnovana.

Iz spisa predmeta, spisa prvostepenog suda Fi. 381/02, zdruÿenih registar-skih listova i zbirke isprava, utvræuje se da je predlagaø deoniøko druåtvo u me-åovitoj svojini øiji su osnivaøi u 1991. godini bili AMD “C. Z” P, kao druå-tvena organizacija, sa udelom od 50% i øetiri fiziøka lica sa jednakim udelimakoji ukupno øine 50%. Skupåtinu druåtva øine øetiri osnivaøa druåtva i se-dam predstavnika druåtvenog kapitala iz reda radnika druåtva, a organi su joåupravni odbor i direktor, na kojoj funkciji se ÿalilac M. J. nalazi od upisaosnivaña druåtva u sudski registar, nakon øega nije bilo izmena u pogledu statu-sa i organa druåtva.

Daçe se iz spisa zakçuøuje da je Republiøka agencija za procenu vrednostikapitala reåeñm od 22.01.1996. godine utvrdila da Preduzeõe “AMC Z” P. ra-spolaÿe samo druåtvenim kapitalom, jer osnivaøi-fiziøka lica nisu uplatiliosnivaøki ulog po Ugovoru o osnivañu. Reåeñem Ministarstva za ekonomsku ivlasniøku transformaciju – Direkcije za procenu vrednosti kapitala od


28.12.2000. godine verifikovana je proceñena vrednost ukupnog iskçuøivo druå-tvenog kapitala, koju je prihvatila i skupåtina deoniøkog druåtva joå dana29.02.2000. godine. Zaposleni u deoniøkom druåtvu na sastanku dana 08.03.2002.godine (prisutno 7 od 11 zaposlenih) razreåili su predstavnike druåtvenog ka-pitala u skupåtini i izabrali nove, koji su zakazali skupåtinu deoniøkog druå-tva za 11.03.2002. godine, uz pozivañe i øetiri fiziøka lica – osnivaøa deoniø-kog druåtva. Na ovoj skupåtini doneta je odluka o organizovañu preduzeõa iz de-oniøkog druåtva u druåtveno preduzeõe, s tim da skupåtinu øine svi zaposleni,razreåen je stari upravni odbor, izabran novi, a koji je razreåio direktora M.J. i imenovao vråioca duÿnosti direktora S. M, a øije imenovañe je zatim pono-vila i skupåtina druåtvenog preduzeõa, nakon odluke da se u druåtvenom predu-zeõu ne bira upravni odbor. Prijava za upis u sudski registar podneta je dana19.03.2002. godine, dana 25.03.2002. godine Skupåtina druåtvenog preduzeõa done-la je i uz prijavu priloÿila statut druåtvenog preduzeõa, pa je reåeñem od01.04.2002. godine izvråen sporni upis promene oblika iz deoniøkog druåtva udruåtveno preduzeõe, uz brisañe osnivaøa-deoniøara, te promena lica ovlaåõe-nog za zastupañe tako åto je brisan M. J, a upisan je S. M, vråilac duÿnosti di-rektora.

Takoæe se iz spisa zakçuøuje da je ista grupa radnika prethodno, 18.12.2001.godine, odrÿala vanrednu skupåtinu, radi promene upravnog odbora i direktora,kojim odlukama nije priznata pravna vaçanost od strane registarskog suda. Nak-nadno je dana 16.03.2002. godine bez uøeåõa ove grupe radnika odrÿana skupåtinadeoniøkog druåtva na kojoj je takoæe odluøeno da se preduzeõe organizuje kaodruåtveno preduzeõe, u kome õe svi radnici øiniti skupåtinu, s tim da kao or-gan postoji i upravni odbor, a vråilac duÿnosti direktora druåtvenog preduze-õa je M. J. Na osnovu tih odluka prvostepeni sud je izvråio upis promene oblikapreduzeõa reåeñem Fi. 381/02 od 15.04.2002. godine, protiv koga je takoæe izjav-çana ÿalba.

Pri takvom øiñeniønom stañu, Viåi trgovinski sud nalazi da su bili ispu-ñeni propisani formalni i materijalni uslovi za upis izvråen reåeñem Fi.360/02 od 01.04.2002. godine, dok ti uslovi nisu postojali kod upisa izvråenog re-åeñem Fi. 381/02 od 15.04.2002. godine.

Naime, kada je Reubliøka agencija za procenu vrednosti kapitala joå u janua-ru 1996. godine utvrdila da je kapital preduzeõa iskçuøivo druåtveni, jer uloziosnivaøa – fiziøkih lica nisu uplaõeni od 1991. godine, nastala je obaveza da sepreduzeõe organizuje kao druåtveno, u skladu i sa tada i sa danas vaÿeõim propi-sima o preduzeõima odnosno o privatizaciji, i vaÿeõa Uredba o upisu u sudski re-gistar u ølanu 19 predviæa poniåteñe svojinske transformacije kao sluøaj u ko-me se preduzeõe organizuje i u sudski registar upisuje kao druåtveno preduzeõe, au ovom sluøaju reø je o identiønoj situaciji kao da je svojinska transformacijaponiåtena. Obaveza donoåeña potrebnih odluka koje bi omoguõile organizo-vañe preduzeõa kao druåtvenog, je na dotadaåñim organima deoniøkog druåtva,


ali je to u svakom sluøaju osnovno pravo zaposlenih, jer oni upravçaju druåtve-nim preduzeõem i po ranijem i po vaÿeõem Zakonu o preduzeõima (øl. 394. Zakonao preduzeõima).

Neosnovani su i ÿalbeni navodi koji se odnose na broj zaposlenih u preduze-õu, odnosno na otkaze koje je ÿalilac kao direktor dao dvojici radnika dana21.12.2001. godine. Inspektor rada je svojim reåeñima od 25.02.2002. godine, od-loÿio od izvråeña ta reåeña, tako da ona ne proizvode dejstvo prestanka rad-nog odnosa. Pored toga, razlog donoåeña tih reåeña donetih nakon pokuåajaradnika da razreåe upravni odbor i direktora je u smañeñu obima posla, usledøega ne postoji potreba za angaÿovañem ovih radnika. Iz spisa se, meæutim, utvr-æuje da je upravo ÿalilac kao direktor, nakon toga, poøev od 29.01.2002. godine,zaposlio veõi broj radnika na odreæeno vreme, zbog ukazane potrebe za ñihovimradom, pa i na onom radnom mestu na kome je prethodno radio jedan od radnika ko-jima je dat otkaz. Iz dopisa Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalnostarañe od 13.02.2002. godine i 29.03.2002. godine, zakçuøuje se, suprotno navodi-ma ÿalbe, da su radnici deoniøkog druåtva bili u zakonitom åtrajku, tako da po-slodavac prema odredbi øl. 15. Zakona o åtrajku u tom vremenu nije mogao zapoå-çavati nova lica.U situaciji kada organi deoniøkog druåtva (skupåtina, uprav-ni odbor, direktor) od januara 1996. godine do kraja 2001. godine nisu preduzelinikakve aktivnosti i radñe da se preduzeõe, u skladu sa zakonskim propisima, or-ganizuje kao druåtveno, zaposleni u preduzeõu, kojih nesporno ima mañe od 50,imali su pravo da donesu odluke kakve su i doneli dana 11.03.2002. godine, a koje seodnose na organizovañe deoniøkog druåtva kao druåtvenog preduzeõa. Pri tome,nije bilo nikakve obaveze zaposlenih da se drÿe statuta deoniøkog druåtva iz1991. godine, koji upravçaøka prava daje licima za koje je nadleÿni organ utvr-dio da nemaju nikakav ulog, dakle, ni prava, joå od samog osnivaña. U tom delustoga, neosnovani su svi navodi ÿalbe koji se odnose na primenu ili neprimenustatuta deoniøkog druåtva iz 1991. godine kod promene oblika organizovaña, kaoi navodi koji se odnose na odredbe Zakona o preduzeõima iz 1996. godine o skup-åtini akcionarskog druåtva, jer je u konkretnom sluøaju reø o organizovañudruåtvenog preduzeõa i to na osnovu Zakonom priznatog prava zaposlenih da sa-mi upravçaju druåtvenim preduzeõem.

Radno pravna ovlaåõeña direktora preduzeõa utvræena Zakonom o radu, upogledu zakçuøivaña ili otkaza ugovora o radu, imaju u vidu interes preduzeõa,potrebe procesa rada i obavçaña delatnosti preduzeõa. Ta se ovlaåõeña ne mogukoristiti u svrhe kojima bi se uticalo na upravçañe preduzeõem jer druåtvenimpreduzeõem upravçaju zaposleni, preko skupåtine ili neposredno (øl. 394 st. 1 ist. 6. Zakona o preduzeõima), i oni su ti koji biraju i razreåavaju direktora (øl.396 st. 2 Zakona o preduzeõima), a ne obrnuto, dakle, direktor druåtvenog predu-zeõa kroz otkaze jednim radnicima i zapoåçavañe drugih ne moÿe uticati na sa-stav organa koji po zakonu ñega bira i razreåava. U konkretnom sluøaju je upravoo tome reø, jer je oøigledno kroz otkaze jednim radnicima, a zapoåçavañe drugih


na odreæeno vreme u vreme trajaña åtrajka, izmeñen sastav zaposlenih tako da sunovi radnici i doneli odluke, dana 16.03.2002. godine kojim se u sada druåtvenompreduzeõu odrÿava isti sastav uprave (upravni odbor i direktor) kakav je bio i udeoniøkom druåtvu. Da je ta uprava sprovela zakonsku obavezu organizovaña deo-niøkog druåtva u druåtveno preduzeõe, u vremenu od 1996. godine, pa nadaçe, tobi uøinila sa zateøenim radnicima, pa je oøigledno do naknadnog zapoåçavañanovih lica u veõem broju od do tada zaposlenih doålo radi spreøavaña do tada za-poslenih da preuzmu zakonom priznata upravçaøka prava u druåtvenom preduze-õu.


12. Pasivna legitimacija drÿave za naknadu åtete (ølan 172. Zakona oobligacionim odnosima)

Republika Srbija poseduje pasivnu stvarnu legitimaciju u sporuza naknadu åtete prema oåteõenom, bez obzira na pogreånooznaøeñe drÿavnog organa koji je tu åtetu prouzrokovao.

Iz obrazloÿeña

Prvostepeni sud je utvrdio, a to iz dokaza u prvostepenom spisu proizilazida je 11.04.1999. godine Republiøki trÿiåni inspektor odeçeña u Ø. i radnikMUP-a u Ø. – Odeçeñe za privredni kriminal izvråio kontrolu poslovaña tu-ÿioca i tom prilikom od tuÿioca je oduzeto 10.550 kg. veåtaøkog æubriva i16.615,00 dinara dnevnog pazara koji je zateøen u tom trenutku u kasi radñe tuÿi-oca, te da je trÿiåni inspektor protiv osnivaøa radñe kao vlasnika podneo zah-tev za pokretañe prekråajnog postupka.

Tuÿilac je uz tuÿbu priloÿio potvrdu o privremeno oduzetim predmetimaMUP-a S, Sekretarijata unutraåñih poslova u Ø. od 11.04.1999. godine iz kojeproizilazi da je ovlaåõeno sluÿbeno lice MUP-a od tuÿioca oduzelo 16.615,00dinara.

Po podnetom zahtevu za pokretañe prekråajnog postupka, Opåtinski sud zaprekråaje u Ø. je pravosnaÿnim reåeñem Up. 3032/99 od 29.10.1999. godine, tuÿi-ocu izrekao zaåtitnu meru oduzimaña imovinske koristi u iznosu od 7.658,50 di-nara.

Od tuÿioca je ovlaåõeno lice MUP-a Sekretarijata u Ø. neosnovano oduze-lo iznos od 8.956,50 dinara, jer je oduzet iznos od 16.615,00 dinara, a izreøena zaå-titna mera oduzimaña imovinske koristi u iznosu od 7.658,50 dinara.

Ove øiñenice nisu sporne i one proizilaze iz spisa.

Sporna je samo pasivna legitimacija u sporu tj. ko tuÿiocu treba da platiutuÿeni iznos od 8.956,50 dinara.


Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da je to obaveza tuÿenog jer je u prekr-åajnom postupku odluøivao o ÿalbi tuÿenog Opåtinski sudija za prekråaje u Ø.

U ovom delu su taøni ÿalbeni razlozi da radñama Opåtinskog sudije za pre-kråaje nije nastala åteta za tuÿioca. To zato åto Opåtinski sudija za prekr-åaje nije nezakonito oduzeo imovinsku korist tuÿiocu.

Nezakonitu radñu oduzimaña novøanog iznosa od 8.956,50 dinara uradili su usinhronizovanoj akciji ovlaåõeni radnici Ministarstva za trgovinu i Mini-starstva za unutraåñe poslove tuÿene Republike S.

Radñama ovih ovlaåõenih radnika drÿavnog organa tuÿenog tuÿiocu je na-stala åteta.

Prema stañu u spisima novøani iznos od 16.615,00 dinara oduzeo je MUP Sr-bije – Sekretarijat unutraåñih poslova u Ø, koji je neosnovano od tuÿioca odu-zeo 8.956,50 dinara za koji iznos nadleÿni Opåtinski sudija za prekråaje u Ø.nije izrekao meru oduzimaña imovinske koristi tuÿiocu. Evidentno je da je åte-ta nastala usled nezakonitog postupaña organa tuÿene Republike Srbije.

Stranka u sporu moÿe biti samo Republika Srbija kao pasivno legitimisanolice za nastalu åtetu jer je åtetu uzrokovao tuÿiocu ñegov organ.

Pri tom nije od znaøaja åto åtetu tuÿiocu nije uøinio i organ tuÿenog Op-åtinski sudija za prekråaje u Ø. koji je pod ingirencijama Ministarstva pravdei lokalne samouprave tuÿenog kao drÿavnog organa.

Ministarstvo pravde i lokalne samouprave nema svojstvo pravnog lica i nemoÿe biti stranka u sporu.

Stoga tuÿilac nije promaåio pasivnu legitimaciju time åto je pored pra-vilno oznaøenog tuÿenog Republika Srbija bliÿe oznaøio tuÿenog kao Mini-starstvo pravde i lokalne samouprave koje nema svojstvo pravnog lica i ne moÿebiti stranka u sporu.

Za pravilno presuæeñe u sporu bitno je samo da je åteta nastala nezakoni-tom radñom organa tuÿene Republike Srbije. Pri tom se ponavça da uopåte nijeod znaøaja da ta åteta nije nastala i radñom organa Ministarstva pravde i lo-kalne samouprave tuÿene republike Srbije.

Tuÿena Republika Srbija odgovara za nastalu åtetu tuÿiocu na osnovuodredbe ølana 172. ZOO kako to pravilno i utvræuje prvostepeni sud.

Åteta je nastala danom nezakonitog oduzimaña utuÿenog i dosuæenog novøa-nog iznosa koji je za naplatu dospeo u smislu ølana 186. ZOO danom nezakonitogoduzimaña a to je 11. april 1999. godine od kada je prvostepeni sud na nezakonitooduzeti utuÿeni i dosuæeni iznos dosudio zakonsku kamatu pravilnom primenomølana 277. stav 1. ZOO.

(Presuda Trgovinskog suda, Pÿ. 4316/02 od12.08.2002. godine)


13. Isplata zarade preko garantovane i prestanak poremeõaja u poslovañu(ølan 65. st. 2. Zakona o radnim odnosima)

Zakçuøeñem prinudnog poravnaña u steøaju koji se vodio nadpreduzeõem, prestao je poremeõaj u poslovañu, zbog koje se nijemogla isplaõivati odgovarajuõa zarada, pa sledstveno tome zapo-sleni ima pravo na isplatu razlike do punog iznosa odgovarajuõezarade, pod uslovima i rokovima utvræenim pojedinaønim kolek-tivnim ugovorom.

Iz obrazloÿeña

Iz spisa predmeta proizilazi da tuÿiça smañenim tuÿbenim zahtevom tra-ÿi isplatu iznosa od 34.372,70 dinara na ime razlike izmeæu isplaõivane i ga-rantovane zarade i odreæene zarade po kolektivnom ugovoru, i regresa za godiå-ñi odmor, sa pripadajuõom zakonskom zateznom kamatom. Tuÿeni je osporio tuÿ-beni zahtev u pogledu iznosa koji je iznad iznosa garantovane zarade, jer smatra danije prestao poremeõaj u poslovañu.

Kod takvog staña stvari Viåi trgovinski sud smatra da je prvostepeni sudpravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio smañeni tuÿbeni zahtevtuÿiçe. Tuÿiçi pripada pravo na isplatu razlike izmeæu isplaõenog iznosa ga-rantovane zarade i zarade koja joj pripada po kolektivnom ugovoru, koju je poslo-davac saglasno odredbi ølana 65. stav 2. Zakona o radnim odnosima duÿan daisplati zaposlenima pod uslovima predviæenim pojedinaønim kolektivnim ugo-vorom. Garantovana zarada je zakonom priznato pravo zaposlenom da mu posloda-vac, kada usled poremeõaja u poslovañu nije u moguõnosti da obezbedi odgovara-juõu zaradu, isplaõuje po osnovu rada iznos koji utvrdi Vlada, sve dok ne prestanurazlozi zbog kojih se to pravo koristi.

Prvostepeni sud je pravilno zakçuøio da je zakçuøeñem prinudnog poravna-ña u steøaju koji se vodio nad tuÿenim, prestao poremeõaj u poslovañu zbog kojegse odgovarajuõa zarada nije mogla isplaõivati, i da sledstveno tome zaposleniima pravo na isplatu razlike do punog iznosa odgovarajuõe zarade, pod uslovima irokovima utvræenim pojedinaønim kolektivnim ugovorom.

Zbog toga nisu osnovani ÿalbeni navodi tuÿenog da se stav prvostepenog su-da da je postizañem prinudnog poravnaña prestao poremeõaj u poslovañu zbog ko-jeg se odgovarajuõe zarade nisu mogle isplaõivati neprihvatçiv. Tuÿeni neosno-vano smatra da je prinudno poravnañe samo naøin ozdravçeña duÿnika, ovde tu-ÿenog i da je prestao poremeõaj u poslovañu, u tom sluøaju tuÿeni ne bi predla-gao prinudno poravnañe sa rokom isplate od 3 godine, veõ bi svim poveriocimasvoje dugovañe isplatio odjednom i odmah. Poremeõaj u poslovañu je otkloñen,


duÿnik je odloÿio isplatu svojih utvræenih obaveza za rok od 3 godine, tako da sustekli uslovi za isplatu pune zarade preko iznosa garantovanih zarada.


14. Naknada åtete iz garantnog fonda i prijava potraÿivaña (ølan 6.Zakona o osigurañu imovine i lica)

Prijava potraÿivaña na ime naknade åtete podneta u steøajnompostupku prema osiguravajuõem druåtvu, predstavça neophodanuslov za ostvareñe prava na naknadu åtete iz sredstava garan-tnog fonda, prouzrokovane vozilom za koje je zakçuøen ugovor oobaveznom osigurañu sa tim osiguravajuõim druåtvom.

Iz obrazloÿeña

Prvostepeni sud je utvrdio da je dana 27.10.1998. godine, nepoznati uøinilacukrao vozilo “Opel kadet” reg. br. NS 443-367 vlasniåtvo AD za osigurañe“Omega” N. S. priøinivåi tim vozilom åtetu iskçuøivo svojom krivicom, da jepredmetno vozilo bilo osigurano za åtetu priøiñenu treõim licima kod AD“Omega” N. S. u steøaju, po polisi osiguraña vaÿeõoj za vreme od 23. jula 1998. do23. jula 1999. godine, da je tuÿilac isplatio oåteõenom åtetu iz ovog udesa u iz-nosu od 8.784,20 dinara dana 05. jula 1999. godine, da je nad osiguravaøem vozila ko-jim je åteta uzrokovana otvoren postupak steøaja pred Trgovinskim sudom u N. S.reåeñem tog suda St. br. 2424/01 od 24.05.2001. godine, da tuÿilac kao steøajnipoverilac nije prijavio ovo svoje potraÿivañe u postupku steøaja nad osigurava-øem AD “Omega” N. S.

Sve ove øiñenice bitne za presuæeñe nisu sporne i ÿalbenom se i ne pobija-ju.

Sporno je samo pravo na naplatu utuÿenog iznosa, tj. da li je isplata iz Ga-rantnog fonda uslovçena prethodnim pokuåajem isplate regresnog potraÿi-vaña iz steøajne mase.

Nije sporno da tuÿilac isplatu nije ni pokuåao u postupku steøaja u komenije ni podneo prijavu potraÿivaña.

Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da je odgovornost tuÿenog supsidijar-nog karaktera i da on odgovara samo za åtetu ili deo åtete u postupku steøajanad osiguravajuõom organizacijom nad kojom je otvoren postupak steøaja, i da jetuÿba preurañena sve dok se pitañe naplate ne reåi u postupku steøaja, tj. dookonøaña postupka steøaja.

Ølanom 6. Zakona o osigurañu imovine i lica, odreæeno je da se åteta prou-zrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sred-stva koja nije naknaæena iz steøajne mase, naknaæuje iz sredstava Garantnog fon-da. Ovo podrazumeva pokuåaj, u prvom redu naplate åtete u postupku steøaja, pa


ukoliko se ista ne naplati u postupku steøaja ili se ne naplati u potpunosti, on-da se stiøe pravo naplate u potpunosti iz garantnog fonda. Ovo upuõuje na ispra-van pravni zakçuøak prvostepenog suda, da õe tuÿilac uspeti da se regresira odtuÿenog tek po okonøañu postupka steøaja i to za åtetu ili deo åtete koja mu nebude naknaæena iz steøajne mase. Otuda je prvostepeni sud dobro odluøio odbija-ñem tuÿbenog zahteva kao preurañenog.

Zakonodavac je pravo na isplatu iz Garantnog fonda uslovio prethodnim po-kuåajem isplate u postupku steøaja. Ovo daçe podrazumeva i odgovornost tuÿio-ca za neisplatu åtete koju je mogao i trebao naplatiti iz steøajne mase jer ako seutvrdi da je na osnovu prijavçenog potraÿivaña u postupku steøaja mogao da nap-lati åtetu ili deo åtete kao i ostali poverioci steøajnog duÿnika, a nije jenaplatio samo zato åto je nije prijavio, ne bi u postupku po tuÿbi protiv tuÿe-nog osnovano mogao da potraÿuje i iznos koji je mogao naplatiti u postupku ste-øaja a nije ga naplatio samo zato åto ga nije prijavio svojom krivicom.

Da je zakonodavac ÿeleo drugaøiji naøin isplate iz Garantnog fonda, on bito i odredio.

Izraÿeni pravni stav u ÿalbi je stoga ne prihvatçiv, jer on u potpunostiderogira odredbu øl. 6. Zakona o osigurañu imovine i lica i tuÿilac pokuåavada protivno toj zakonskoj odredbi odmah i pre ostalih poverilaca steøajnog du-ÿika naplati svoje potraÿivañe od tuÿenog, a prihvatañem ÿalbenog stava onbi bio privilegovan za naplatu u odnosu na ostale poverioce – regresne tuÿiocezaåta nema uporiåte u zakonu. U tom smislu treba shvatiti i presudu Vrhovnogsuda Srbije Rev. br. 4684/01 od 26.11.2001. godine, na koju se poziva ÿalilac.


15. Nadleÿnost organa za donoåeñe odluka u pravnom licu (ølan 122. i145-d. prethodnog Zakona o preduzeõima)

Zakonite odluke u pravnom licu, i kada je reø o druåtvenom pre-duzeõu a naroøito kada je reø o druåtvu kapitala, mogu donositisamo organi tog pravnog lica, ali ne i radnici po osnovu øiñe-nice da su zaposleni u tom pravnom licu, jer bi se time u suå-tini negirao pravni subjektivitet i organizacija tog pravnoglica.

Iz obrazloÿeña

Registarski sud je utvrdio da je predlagaø u ciçu povezivaña sa Sloÿenimpreduzeõem “Elektronskom industrijom” iz Niåa preneo na ovo preduzeõe beznaknade deo druåtvenog kapitala, odnosno 51% svoje neto imovine, te da je naosnovu toga upisana transformacija predlagaøa iz druåtvenog preduzeõa u druå-tvo sa ograniøenom odgovornoåõu. Odredbom ølana 29. Ugovora o organizovañu


(transformaciji) Sloÿenog preduzeõa “Elektronska industrija” Niå u Hol-ding korporaciju iz maja meseca 1991. godine predviæen je naøin istupaña druå-tva iz sastava EI Holding kompanije odnosno da druåtvo u sastavu moÿe istupi-ti iz holdinga ako otkaÿe ugovor i naknadi eventualnu åtetu holdintu i druå-tvima u sastavu holdinga, koju bi zbog istupaña pretrpeli, kao i izmiri sve preu-zete obaveze prema holdingu. Stavom 2. ovoga ølana predviæeno je da holding za-drÿava status ulagaøa u druåtvima koja istupaju iz holdinga sa svim pravima iobavezama koja mu pripadaju po osnovu ulagaña. Stavom 3. istoga ølana predviæe-no je da druåtvo koje istupi gubi pravo na koriåõeñe firme EI Holding, kao izaåtitnog znaka “Ei Holding – CO”.

Registarski sud je joå utvrdio da je na dan 07.03.2002. godine kod predlagaøabilo zaposleno ukupno 46 radnika. Na zboru zaposlenih predlagaøa koji je odrÿa-na dana 07.03.2002. godine prisustvovalo je 35 od ukupno 46 zaposlenih radnika,dakle veõina, koji radnici su se jednoglasno izjasnili za poniåtaj Odluke Rad-niøkog saveta kojom se na Holding bez naknade prenosi 51% druåtvenog kapitalapredlagaøa, zatim za otkaz Ugovora o organizovañu (transformaciji) Sloÿenogpreduzeõa EI Niå u Holding korporaciju iz maja 1991. godine i za istupañe izHoldinga. Na ovom zboru doneta je odluka o promeni oblika, odnosno organizo-vañu predlagaøa kao druåtvenog preduzeõa i odluøeno je da se Skupåtina pred-lagaøa formira tako åto õe je øiniti svi zaposleni kao predstavnici druåtve-nog kapitala. Dana 18.03.2002. godine Skupåtina predlagaøa izabrala je pet øla-nova Upravnog odbora, koji Upravni odbor je za lice ovlaåõeno za zastupañe uspoçno trgovinskom prometu jednoglasno izabrao Milenka Kuzmanoviõa, direk-tora sa neograniøenim ovlaåõeñima. Na sednici od 26.03.2002. godine na kojoj jeprisustvovalo 32 zaposlena, kao ølanova Skupåtine, doneta je jednoglasno statu-tarna odluka kao i odluka o proåireñu delatnosti na pravo obavçaña poslovaspoçno trgovinskog prometa. Statut i statutarna odluka predlagaøa su u skladusa odredbama Zakona o preduzeõima. Odredbom ølana 11. Statuta utvræeno je da jeukupna vrednost osnovnog kapitala predlagaøa prema reåeñu Direkcije za pro-cenu vrednosti kapitala broj 114/99-15 od 24.06.1999. godine iznosi 19.480.000,00dinara i da po svojoj strukturi u celosti predstavça druåtveni kapital podeçenu 423.478,26 obraøunskih udela.

Polazeåi od ovako utvræenog øiñeniønog staña prvostepeni sud je zakçu-øio da je zahtev za upis predlagaøa u celosti osnovan. Obrazlaÿuõi svoj pravnizakçuøak prvostepeni sud posebno istiøe da Zakon o preduzeõima, kao i drugipropisi ne zabrañuju istupañe zavisnog preduzeõa iz holdinga kao matiønog, pase uslovi i istupañe iz holdinga reguliåu ugovorom. Do povezivaña predlagaøai protivnika predlagaøa, odnosno EI Holding korporacije iz Niåa nije doålokapital ulagañem, veõ ugovornim povezivañem (udruÿivañe). Prvostepeni sudvidi odredbe ølana 29. Ugovora o organizovañu (transformaciji) Sloÿenog pre-duzeõa EI Niå u Holding korporaciju iz maja meseca 1991. godine, kao pravni os-nov i materijalno pravo koje se ima primeniti u konkretnom sluøaju. Odluke


Zbora zaposlenih predlagaøa od 07.03.2002. godine kojima se poniåtavaju odlukeRadniøkog saveta o prenosu dela druåtvenih sredstava predlagaøa na holding, ot-kazuje Ugovor o organizovañu iz maja 1991. godine i istupa iz holdinga su u skladusa navedenim ølanom 29. ovog ugovora koji predviæa pravo jednostranog istupaña,te u tom smislu predstavçaju isprave koje dokazuju ispuñenost uslova propisa-nih ølanom 33. i 34. Zakona o postupku u upis sudski registar. Prvostepeni sudsmatra da odredbama navedenog ugovora nije predviæeno koji organ predlagaøa do-nosi odluku o jednostranom istupañu iz holdinga, pa ako se ima u vidu sastavskupåtine predlagaøa u øijem su sastavu predstavnici Holdinga bili zastupçe-ni u odnosu 51%, ne moÿe se oøekivati da ova skupåtina donese takvu odluku. Sa-mo su zaposleni predlagaøi mogli punovaÿno odluøivati o istupañu iz ovog ugo-vora jer se time vråi i povraõaj druåtvenog kapitala koji je tim ugovorom pre-net na Holding korporaciju. Ako je predlagaø, kao druåtveno preduzeõe preneona Holding korporaciju 51% druåtvenog kapitala kojim je raspolagao, jedino suzaposleni predlagaøa ovlaåõeni da oceñuju da li se ostvaruju ciçevi udruÿiva-ña nastalog prenosom tog druåtvenog kapitala. Da je do povezivaña predlagaøai Holding korporacije doålo kapital ulagañem, odnosno da je Holding korpora-cija unela svoja sredstva kao osnivaøki ulog predlagaøa, u tom sluøaju bi moglakroz uøeåõe u skupåtini predlagaøa da odluøuje o svom udelu, odnosno istupa-ñem predlagaøa. I na kraju prvostepeni sud se poziva na ølan 58. Ustava Republi-ke Srbije koji predviæa da su svojina i rad osnove upravçaña i uøeåõa u odluøi-vañu, pa iz toga ponovo izvodi zakçuøak da su jedino zaposleni ovlaåõeni da poosnovu rada raspolaÿu druåtvenim kapitalom i odluøuju o istom. Otkazom Ugo-vora i istupañem predlagaøa iz Holding korporacije prestaje ñeno pravo uprav-çaña predlagaøem. Druåtveni kapital koji je bio predmet ugovora ostaje imovi-na predlagaøa posle koriåõeña prava na jednostrano istupañe iz holdinga.

Veõinski kapital u navedenom procentu Holding korporacija jeste steklabez naknade, ali odlukom tada nadleÿnog organa predlagaøa i u skladu sa tadaå-ñim propisima (ølan 145d. Zakona o preduzeõima) i ta je odluka, uz zakçuøeñe ipotpisivañe ugovora o organizovañu Holding korporacije, proizvela pravnodejstvo, koje se ogledalo u promeni statusa preduzeõa iz druåtvenog u deoniøkodruåtvo, sa veõinskim pravom upravçaña Holdinga u skupåtini i upravnom od-boru druåtva. Odluka Radniøkog saveta Druåtvenog preduzeõa u prenosu kapita-la na Holding bez naknade se stoga ne moÿe jednostrano poniåtiti ni pod kojimuslovima, øak i od nadleÿnog organa preduzeõa. Ono åto jeste moguõe, to je istu-pañe druåtva iz Holdinga predviæeno u ølanu 29. Ugovora o organizovañu Hol-ding korporacije, koje se ostvaruje otkazom ugovora od strane druåtva, pri øemuje u ølanu 29. stav 2. Ugovora inaøe predviæeno da Holding i tada zadrÿava statusulagaøa, koji je stekao ne teretnim sticañem deonica, veõ izdavañem i prenosomdeonica bez naknade u vidu uloga. Otkaz ugovora moÿe dati samo ugovorna stranakoja je ugovor potpisala (druåtvo), kako ugovor i predviæa na osnovu odluke onogorgana koji je za to nadleÿan (skupåtina, upravni odbor). O tom pitañu, kao ni o


bilo kom statusnom pitañu deoniøkog druåtva, ne mogu odluøivati zaposleni nazboru, makar sebe proglasili za skupåtinu, pored legalne skupåtine zasnovanena strukturi kapitala. Zaposleni nisu ni potpisnici Ugovora o organizovañuHoldinga, niti su organ preduzeõa. Svoje ustavno i zakonsko pravo u pogleduupravçañem preduzeõem iskoristili su u 1991. godini tako åto su (preko nad-leÿnog organa druåtvenog preduzeõa) bez naknade preneli 51% druåtvenog ka-pitala i pravo upravçaña na Holding i viåe nemaju prava u pogledu tog kapita-la, veõ samo u pogledu onog dela kapitala (49%) koji je i daçe druåtveni kapi-tal. Prema odredbama ranijeg Zakona o preduzeõima (ølan 122, ølan 1456) pravoupravçaña u druåtvu kapitala pripada vlasniku kapitala – deoniøaru, a radni-cima to pravo pripada srazmerno uøeåõu druåtvenog kapitala u ukupnom kapi-talu. Isto je i prema odredbama vaÿeõeg Zakona o preduzeõima iz 1996. godine(ølanovi 58. i 400.). U skladu s tim, zbor zaposlenih nije imao pravo da akcijskikapital Holdinga, potvræen i reåeñem nadleÿne Direkcije za procenu vredno-sti kapitala, proglasi za druåtveni kapital, nezavisno od naøina na koji je Hol-ding stekao kapital, odnosno akcije, kao i nezavisno od opravdanosti ili neo-pravdanosti razloge koje su zaposleni imali za takvo postupañe. Viåi trgovin-ski sud ima potpuno suprotno pravno stanoviåte od prvostepenog suda. Zakoniteodluke u pravnom licu, i kada je reø o druåtvenom preduzeõu, a naroøito kada jereø o druåtvu kapitala, mogu donositi samo organi tog pravnog lica, ali ne iradnici po osnovu øiñenice da su zaposleni u tom pravnom licu, jer bi se time usuåtini negirao pravni subjektivitet i organizacija tog pravnog lica. Predla-gaø je deoniøko druåtvo sa odgovarajuõim organima (skupåtinom i upravnim od-borom) koji po sastavu moraju odgovarati strukturi kapitala tog deoniøkogdruåtva. Uøeåõe Holding korporacije u kapitalu predlagaøa iznosio je 51%. Toznaøi da se bez uøeåõa predstavnika Holdinga u skupåtini predlagaøa ne mogudonositi zakonite odluke iz nadleÿnosti skupåtine, a takva je i odluka kojom seotkazuje ugovor o organizovañu Holding korporacije, kao i sve odluke koje se od-nose na strukturu kapitala predlagaøa i ñegov pravni status. Okolnost åto seod skupåtine u takvom sastavu ne moÿe oøekivati da donese odluke o istupañu izHoldinga, nikako ne znaøi da takvu odluku mogu doneti zaposleni, kako zakçuøujeregistarski sud. Ta okolnost moÿe znaøiti da takva odluka neõe ni biti doneta,ali se od veõinskog deoniøara ne moÿe ni oøekivati da donosi odluke protivnosvom interesu, åto ne daje pravo zaposlenima da donose odluke protivno intere-sima vewõinskog deoniøara.

Zbog svega iznetog, Viåi trgovinski sud ne moÿe da prihvati rezon regi-starskog suda, da je irelevantno utvræivañe legitimnosti organa (skupåtine iupravnog odbora) na dan 07.03.2002. godine, poåto prvostepeni sud pogreåno sma-tra da je za odluku o otkazu ugovora relevantna jedino voça zaposlenih kao pred-stavnika druåtvenog kapitala.

Isto ono åto vaÿi i za odluku zbora zaposlenih kod predlagaøa o istupañuiz Holdinga, vaÿi i za odluku o organizovañu u druåtveno preduzeõe, te za dono-


åeñe novog statuta predlagaøa kao druåtvenog preduzeõa i za donoåeñe odlukao konstituisañu novih organa upravçaña i proåireñu delatnosti u vidu pravaobavçaña poslova spoçno trgovinskog prometa, te lica ovlaåõenog za zastupa-ñe u spoçno trgovinskom prometu. Pomenute odluke nisu punovaÿne, sa razlogaåto nisu donete od strane legalnog organa predlagaøa. Ove odluke donela je no-voformirana skupåtina predlagaøa koja ne odraÿava strukturu kapitala udruåtvu, buduõi da u ñenom sastavu nema predstavnika Holdinga koji i daçe ima51% vlasniåtva kapitala predlagaøa.

Sveu svemu registarski sud je priznao pravnu vaçanost odlukama koje su uime predlagaøa kao deoniøkog druåtva doneli zaposleni na zboru, mimo legal-nih organa deoniøkog druåtva, åto je nesporno. Viåi trgovinski sud nalazi da udeoniøkom druåtvu samo organi deoniøkog druåtva mogu donositi zakonite od-luke, a ne i zaposleni na zboru. Stoga se na osnovu odluka zaposlenih nije mogaoizvråiti upis u sudski registar koji je izvråen pobijanim reåeñem. Zahteve zaupis trebalo je primenom odredbe ølana 37. Zakona o postupku za upis u sudskiregistar odbiti, jer za upis nisu ispuñeni materijalni uslovi iz ølana 34. Zako-na o postupku za upis u sudski registar. Stoga je na osnovu ølana 54. taøka 4. i øla-na 55. stav 1. taøka 3. Zakona o postupku za upis u sudski registar, Viåi trgovin-ski sud pobijano reåeñe preinaøio i zahtev za upis odbio. Na osnovu ølana 55.stav 2. Zakona o postupku za upis u sudski registar, registarski sud õe po sluÿbe-noj duÿnosti izvråiti brisañe upisa izvråenog preinaøenim reåeñem.

(Reåeñe Viåeg Trgovinskog suda, Pÿ. 4574/02 od21.08.2002. godine)

L_Dragica Marjanovic.fm; str. 212

Dragica Marjanoviõ,Sudija Vrhovnog suda Srbije

Sentence Vrhovnog suda Srbije

Vremensko vaÿewe zakona

Ølan 4. Zakona o bankama i drugih finansijskim organizacijama ("Sl.list SRJ" br.32/93)Ølan 86. Zakona o preduzeõima ("Sl.list SRJ" br. /96)Zakona o izmenama i dopunama Zakoona o bankama i drugim finansijskim organizacijama ("Sl.list SRJ" 44/99)

Izmenom i dopunom zakona bankama i drugim finansijskimorganizacijama izmewen je ølan 4. Zakona o bankama, suÿena suprava akcionara u pogledu primene Zakona o preduzeõima, te sena "pravnu situaciju koja je utoku dejstva" i u kojoj se nalazituÿilac ima primeniti novi Zakon o bankama i statug tuÿenogkoji je regulisao institut informisawa akcionara.

Tuÿilac kao akcionar tuÿene banke traÿi da se obaveÿe tuÿena da tuÿiocuomoguõi da preko svog ovlaåõenog predstavnika izvråi pregled poslovnih kwi-ga tuÿenog.

Prvostepeni sud je, odbijajuõi tuÿbeni zahtev, naveo da bi se udovoqavawemzahtevu tuÿioca onemoguõio nesmetani rad banke. Osim toga tuÿioøevo pravo dabude informisan o radu banke nije niøim ugroÿeno jer su u potpunosti ispoåto-vane sve odredbe statuta tuÿenog kojima je propisano kako se obezbeæuje pravoakcionara na iformisanost.

213Dragica Marjanoviõ: Sentence Vrhovnog suda Srbije (str. 212-224)

Razloge prvostepenog suda prihvata i drugostepeni sud, a te razloge prihvatai Vrhovni sud.

Neosnovano se u reviziji tuÿioca navodi da su privredni sudovi pogreånoprimenili materijalno pravo jer nisu primenili odredbu ølana 86. Zakona opreduzeõima.

U ovoj fazi postupka vaqa ukazati na neke øiwenice koje su od znaøaja i kojeupravo ukazuju na pravilnost donetih odluka.

Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama donet je 1993. godine("Sl.list SRJ" 32/93), pre sada vaÿeõeg Zakona o preduzeõima. Izmene i dopuneovog zakona vråene su u periodu od 1994 godine do gotovo kraja 1999. godine. Pr-vobitnim zakonskim tekstom, u ølanu 4. Zakona o bankama, je bilo propisano dase na banke i druge finansijske organizacije primewuju odredbe Zakona o predu-zeõima ako ovim zakonom nije drukøije odreæeno. Kako pitawe informisanostiakcionara nije bilo posebno regulisano Zakonom o bankama to se na pitawa in-formisanosti imao promeniti Zakon o preduzeõima. Taøno je da je ølanom 86.ZOP-a bilo propisano da se ølanovi i akcionari obaveåtavaju o radu preduzeõai organa preduzeõa, o wegovim raøunovodstvenim iskazima, ukquøujuõi i konso-lidovawi raøunovodstveni iskaz, i o izveåtajima uprave o poslovawu nadzornogodbora i revizora. Stavom 2. istog ølana je propisano da ølanovi i akcionaripreduzeõa imaju pravo da pregledaju poslovne kwige, dokumenta preduzeõa i da or-ganima odreæenim osnivaøkim aktom, odnosno statutom pismeno postavqaju pita-wa o upravqawu preduzeõem, na koje se mora pismeno odgovoriti. Naøin ostvari-vawa prava iz stava 1. i 2. ovog ølana ureæuje se osnivaøkim, aktom odnosno statu-tom preduzeõa (taøka 3.), a ako organ odreæen osnivaøkim aktom, odnosno statu-tom ne onemoguõi ølanu ili akcionaru preduzeõa ostvarivawe prava na obaveå-tavawe, zainteresovani ølan, odnosno akcionar preduzeõa moÿe podneti zahtevnadleÿnom sudu za ostvarivawe prava iz stava 1. i 2. ovog ølana.

Ovako postmatrano bilo je mesta primeni ølana 86. stav 2. Zakona o preduze-õima za pravne odnose stranaka.

Meæutum, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finan-sijskim organizacijama ("Sl.list SRJ" broj 44/99) promewena je odredba ølana 4.Zakona o bankama, a moguõnost primene Zakona o preduzeõima veoma je suÿena.Tako je pomenuti ølan 4. izmewen i propisano je da se na banke i druge finansij-ske organizacije primewuju odredbe Zakona o preduzeõima koje se odnose na akci-je viåe vlasnika, amortizaciju akcija na ime, oglaåavawe akcija nevaÿeõim, za-mena oåteõenih akcija i spajawe i deqewa akcija, zaåtitu prava mawinskih ak-cionara i odgovornosti za åtetu.

Naravno da se odmah postavqa pitawe da li se na odnose tuÿioca i tuÿenogprimewuje ranija odredba ølana 4. Zakona o bankama i drugim finansijskim orga-nizacijama ili nova odredba ølana 4. odnosno dolazi se na teren vremenske vaÿ-nosti zakona, odnosno na teren neposrednog dejstva novog zakona i pruduÿenogdejstva starog zakona i na vreme posle stupawa na snagu novog zakona. Po miåqe-


wu Vrhovnog suda na svråena fakta primewuje se stari zakon u vreme kada sufakta svråena, pa ako novi zakon drugaøije reguliåe veõ svråena fakta tek on-da postoji retroaktivno dejstvo ovog novog zakona. Kod "situacije u toku" prime-wuje se novi zakon ako fakta joå nisu realizovana.

Primeweno na konkretan sluøaj znaøilo bi da je tuÿilac potpisujuõi25.12.1992. godine ugovor o pristupawu tuÿenom stekao kod tuÿenog status akci-onara. Taj wegov status nije prestao, pa se situacija u kojoj se tuÿilac nalazi imasmatrati pravnom situacijom u toku dejstva.

Kako je u meæuvremenu doålo do promene zakonske regulative koja se tiøepoloÿaja i zaåtite bankarskog poslovawa, to se na "pravne situacije koje su tokudejstva" ima primeniti novi zakon. Ne radi se o retroaktivnoj primeni zakonaveõ samo o neposrednoj primeni zakona.

Znaøi, izmenom i dopunom Zakona bankama i drugim finansijskim organiza-cijama izmewen je ølan 4. Zakona o bankama, suÿena su prava akcionara u pogleduprimene Zakona o preduzeõima, te se na "pravnu situaciju koja je "u toku dejstva" iu kojoj se nalazi tuÿilac ima primeniti novi Zakona o bankama i statug tuÿenogkoji je regulisao institut informisawa akcionara.

Sa izloÿenog Vrhovni sud Srbije je naåao da je neosnovana revizija tuÿio-ca, pa je istu odbio u smislu ølana 393.ZPP-a.

Vrhovni sud Srbije Prev.7/00 od 7.2.2001. godine.Sentencu saøinila, sudija Dragica MarjanoviõMarjanoviõ 2/mt

Otkup upravqaøkih akcija wihov odnos prema akcijama druåtvenog

kapitala

Ølan 400.ZOP-a (brisan Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o predu-zeõima ("Sl.list SRJ" 36/02 od 3.jula 2002. godine)Ølan 400-a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima ("Sl.list SRJ 36/02 od 3.7.2002. godine)

Status akcija druåtvenog kapitala i wihov odnos prema sop-stvenim akcijama odreæen je ølanom 400-a, Zakona o izmenama idopunama Zakona o preduzeõima. tako je u stavu 3. ølana 400-a,navedeno da u preduzeõu koje posluje druåtvenim kapitalom,druåtveni kapital iskazuje se u akcijama ili udelima odreæene


nominalne vrednosti koje nemaju status sopstvenih akcija odno-sno udela u smislu ovog zakona.

Iz obrazloÿewa:

"Iz spisa predmeta proizilazi da je u prvostepenom postupku utvræeno da jetuÿilac bio radnik tuÿenog i ølan Upravnog odbora tuÿenog. Posedovao je 880upravqaøkih akcija kao ølan Upravnog odbora, upisanih i uplaõenih 1992. godi-ne. Radni odnos prestao je tuÿiocu kod tuÿenog dana 22.12.1997. godine, a svojstvoølana Upravnog odbora tuÿenog dana 28.3.1998. godine.

Upravni odbor tuÿenog je 26.12.1995. godine doneo Pravilnik o naøinu iuslovima otkupa i prodaje sopstvenih akcija. Pravilnikom su izmeæu ostalogureæena pitawa vezana za postupak otkupa i prodaje sopstvenih deonica i drugapitawa vezana za sopstvene akcije. Ølanom 8. stav 2. Pravilnika je ustanovqenaobaveza Druåtva da od bivåeg ølana upravnog odbora, odmah po wegovom razre-åewu a najkasnije u roku od 60 dana od dana donoåewa odluke o razreåewu, otku-pi sve deonice (garancijske deonice) koje je ovo lice steklo po osnovu ølanstva uupravnom odboru, odnosno najviåe 1000 deonica. Ølanom 12. istog Pravilnika jepropisano da druåtvo otkupquje sopstvene deonice po realnoj vrednosti ovih de-onica izraÿenoj u novim dinarima na dan wihovog sticawa i uveõanoj odnosnoumawenoj za procenat poveõawa odnosno umawewa vrednosti osnovnog kapitaladruåtva na dan wihovog otkupa od strane druåtva.

Treba istaõi da je u tuÿenom preduzeõu, u postupku pretvarawa druåtvenogkapitala u deoniøki – privatni u toku 1992. i 1993. godine u potpunosti otkup-qen druåtveni kapital.

Meæutim, stupawem na snagu Zakona o uslovima i postupku pretvarawa druå-tvene imovine u druge oblike svojine ustanovqena je obaveza tuÿenog da provedezakonom propisani postupak radi utvræivawa pravog stawa u strukturi kapita-la, odnosno odnosa druåtvenog i deoniøkog kapitala. Izostala je aktivnost tu-ÿenog da postupi po odredbi ølana 34a. Zakona o uslovima i postupku pretvara-wa druåtvene svojine u druge oblike svojine, pa je Republiøka agencija za proce-nu vrednosti kapitala u postupku kontrole vrednosti druåtvenog kapitala iispravnosti izvråene revalorizacije donela reåewe kojim je utvrdila da tuÿe-ni nije obraøunao vrednost druåtvenog kapitala i vrednost upisanih deonica ra-di prodaje druåtvenog kapitala i dokapitalizacije iskazanih u obraøunu na dan24.1.1994. godine u skladu sa gore pomenutim zakonom. Reåewem, koje je Agencijadonela februara 1996. godine naloÿeno je tuÿenom da u roku od 60 dana postupina naøin kako je to opisano u taøki 4. pomenutog reåewa.

Reåewe Republiøke agencije iz februara meseca 1996. godine poniåtio jePrivredni sud u Beogradu presudom iz januara meseca 1997. godine, a Vrhovni sudje ukinuo tu presudu Privrednog suda u Beogradu i dostavio Viåem privrednomsudu kao stvarno nadleÿnom sudu za postupawe u upravno-raøunskom sporu protivreåewa Republiøke agencije za procenu vrednosti kapitala.


Konaøno, Ministarstvo za ekonomsku i vlasniøku transformaciju – Direk-cije za procenu vrednosti kapitala je u postupku kontrole procewene vrednostikapitala i wene strukture kao i kontrole naøina wenog iskazivawa u akcijamaodnosno udelima donela 21.12.2000. godine reåewe pod brojem 1185/2000-1. Pro-tiv ovog reåewa podneta je tuÿba Viåem privrednom sudu za poniåtaj navedenogreåewa. Pomenutim reåewem verifikovana je procewena vrednost ukupnogosnovnog kapitala preduzeõa i iskazana struktura druåtvenog kapitala i akcij-skog kapitala. U ovoj parnici se postavilo kao sporno pitawe kako treba odre-diti vrednost upravqaøkih akcija koje druåtvo treba da otkupi od tuÿioca kaobivåeg ølana upravnog odbora i da li struktura kapitala (druåtveni – privat-ni) ima uticaja na utvræivawe vrednosti sopstvenih akcija.

Niÿestepeni sudovi su zastupali miåqewe da gore pomenuta reåewa o pro-ceni vrednosti kapitala kod tuÿenog nemaju nikakvog znaøaja za utvræivawevrednosti finansijskih akcija.

Vrhovni sud je naåao da se osnovano revizijom ukazuje da niÿestepeni sudovinisu pravilno primenili materijalno pravo, da zbog toga ni øiweniøno stawenije pravilno utvræeno, te da se ostvario revizijski razlog pogreåne primenematerijalnog prava i uslovi za primenu ølana 395.stav 2.ZPP-a.

Taøno je da je Pravilnikom tuÿenog od 26.12.1996. godine (ølan 12.) propisa-no da je osnovni kapital taj koji sluÿi za obraøun vrednosti sopstvenih askcija.Takva odredba prihvatqiva je samo u situaciji kada osnovni kapital øini samoprivatni – akcijski kapital. Treba imati u vidu da je Pravilnik tuÿenog donetu vreme kada je akcijski – privatni kapital kwiÿen kao iskquøivi kapital kodtuÿenog.

Meæutim, iz spisa predmeta proizilazi da je tuÿeni u svojim poslovnimkwigama sproveo kwiÿewe vrednosti osnovnog kapitala i wegove strukture,upravo na osnovu reåewa Ministarstva za ekonomsku i vlasniøku transforma-ciju od 21.12.2000. godine, da je to registrovano u bilansu stawa od 31.12.2000. go-dine. To kwiÿewe ukazuje da tuÿeni, u strukturi osnovnog kapitala ima i druå-tvenog i akcijskog – privatnog kapitala. Na tu øiwenicu, odnosno na takvu struk-turu kapitala ukazivala je Republiøka agencija za procenu vrednosti kapitala1996. godine, kako je gore navedeno.

Osnovano se, revizijom ukazuje da deo kapitala koji pripada druåtvenom ka-pitalu niti je otkupqen niti je otplaõen, niti je dakle u vlasniåtvu akcionara,a time ni u vlasniåtvu tuÿioca (dakle nije u prometu niti moÿe biti), pa je za tuvrednost druåtvenog kapitala srazmerno morao biti umawen kapital koji je slu-ÿio kao osnovica za obraøun vrednosti upravqaøkih akcija, a time umawena ivrednost akcija akcionara.

U ostalom, i ølanom 400.ZOP-a koji je brisan Zakonom o izmenama i dopuna-ma Zakona o preduzeõima ("Sl.list SRJ" 36/02 od 3.12.2002. godine) je bilo propi-sano da upravqawe u preduzeõu u postupku promene vlasniåtva kapitala vråi sesrazmerno strukturi osnovnog kapitala i uplaõenom udelu odnosno akcijama ako


zakonom nije drukøije propisano. Stavom treõim istog ølana je i daqe bilo pro-pisano da u preduzeõu iz stava 1. ovog ølana koji je imao i druåtveni kapital,druåtveni kapital se iskazuje akcijama ili udelima odreæene nominalne vredno-sti koje nemaju status sopstvenih akcija odnosno udela u smislu ovog zakona.

Status akcija druåtvenog kapitala i wihov odnos prema sopstvenim akcija-ma odreæen je i ølanom 400a. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduze-õima. Tako je u stavu 3. ølana 400a. navedeno da u preduzeõu koje posluje druåtve-nim kapitalom, druåtveni kapital iskazuje se u akcijama ili udelima odreæenenominalne vrednosti koje nemaju status sopstvenih akcija odnosno udela u smisluovog zakona.

Iz izloÿenog proizilazi da je kao osnov za obraøun vrednosti upravqaøkihakcija mogao da posluÿi samo deoniøki – akcijski – privatni kapital jer obra-øunske akcije druåtvenog kapitala nemaju status sopstvenih akcija.

Zbog pogreåne primene materijalnog prava odluke niÿestepenih sudova suukinute s tim da se u ponovnom postupku odredi struktura kapitala u momentuupisa i uplate upravqaøkih akcija tuÿioca i tuÿenog i potom, srazmerno visiniakcijskog kapitala tuÿioca utvrdi vrednost upravqaøkih akcija".

Reåewe Vrhovnog suda Srbije Prev.266/02Sentencu saøinila, Dragica Marjanoviõ, sudijaVrhovnog suda Srbije

Pobijawe pravnih radwi u steøaju

Ølan 112. Zakona o prinudnom poravnawu, steøaju i likvidaciji ("Sl.list SFRJ" broj 84/89 i "Sl.list SRJ" broj 37/83 i 28/96) Zakona o stanovawu – ølan 39, 47 i 48. stav 2. ("Sl.glasnik RS" broj 50/92, 76/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94 i 49/95)

Posledica otvarawa steøajnog postupka ne odnose se na pravasteøena na imovini koja pripada stambenom fondu steøajnogduÿnika.

"Presudom Privrednog suda u Beogradu P.broj 1095/98 od 19.6.2000. godineodbijen je kao neosnovan tuÿbeni zahtev tuÿioca kojim je traÿio da se utvrdi dasu bez pravnog dejstva prema steøajnoj masi tuÿioca pravne radne – raspolagawaizvråena zakquøewem ugovora o zakupu stana na neodreæeno vreme kod tuÿiocazavedenog pod brojem 1489 sa datumom 23.10.1997. godine i ugovora o otkupu stanaoveren kod Drugog opåtinskog suda u Beogradu ½ Ov.broj 1072/98 od 3.1.1998. godi-ne kojim je tuÿena stekla svojinu na garsoweri povråine 16 m2 i garaÿi (sobipovråine 20 m2) koja se nalazi u podrumu stambene zgrade u ulici Jevrema Gruji-


õa broj 9 i da se obaveÿe tuÿena da navedene prostorije vrati u posed tuÿiocuispraÿwene od svih lica i stvari u roku od 8 dana po prijemu prepisa presude.Ovu odluku potvrdio je Viåi privredni sud u Beogradu presudom Pÿ.8391/2000od 7.6.2001. godine u postupku po ÿalbi.

Niÿestepeni sudovi su na ovakav naøin postupili jer je u prvostepenom po-stupku utvræeno da je tuÿenoj, vlasniku stana povråine 53 m2, koji joj je kao svomradniku dodelio tuÿilac, sa kojim je zakquøila ugovor o otkupu stana 19.11.1995.godine, tuÿilac dao u zakup na neodreæeno vreme i garsoweru povråine 16 m2 igaraÿu (soba povråine 20 m2 u podrumu). Te prostorije predstavqaju jednu graæe-vinsku celinu sa stanom od 53 m2 koji tuÿena

koristi sa ølanovima svog porodiønog domaõinstva. Tako je na odgovarajuõinaøin, primeno ølana 48. stav 2. Zakona o stanovawu tuÿilac reåio stambeno pi-tawe tuÿene kao svoje radnice i ølanova wenog porodiønog domaõinstva. Tuÿenaje na predmetnim prostorijama (garsoweri i garaÿi) stekla pravo svojine jer jepo zakquøewu ugovora o zakupu (23.10.1997. godine) koji je overen kod Drugog op-åtinskog suda u Beogradu (30.1.1998. godine) sa tuÿiocem zakquøila ugovor o ot-kupu i isplatila otkupnu cenu stana u celosti.

Vrhovni sud Srbije je, odluøujuõi o reviziji tuÿioca – steøajnog duÿnika na-åao da je ista neosnovana.

Naime, imajuõi u vidu utvræeno øiweniøno stawe da je dodelom predmetnogstana tuÿilac saglasno vaÿeõem zakonskom propisu – Zakonu o stanovawu, trajnoi na odgovarajuõi naøin reåio stambeno pitawe svom radniku – tuÿenoj, niÿe-stepeni sudovi su pravilno ocenili da su neosnovani navodi tuÿioca istaknuti ureviziji i pravilno su odluøili kada su odbili tuÿbeni zahtev za pobijawe prav-nih radwi. Vrhovni sud ne prihvata navode iznete u reviziji da su niÿestepenisudovi pogreåno primenili materijalno pravo kada nisu primenili odredbuølana 112. Zakona o prinudnom poravnawu, steøaju i likvicaciji. Ovo zbog togaåto je tuÿilac raspolagao svojom imovinom koja je u reÿimu raspolagawa imovi-nom koja pripada stambenom fondu tuÿioca i to primenom Zakona o stanovawukoji reguliåe takvo raspolagawe. Zbog toga se ne mogu primeniti odredbe izølana 112. Zakona o prinudnom poravnawu, steøaju i likcidaciji, makar i da jeraspolagawe uøiweno u posledwoj godini pre dana otvarawa steøajnog postupka,niti se moÿe osnovano traÿiti utvræewe da je takav ugovor bez pravne vaÿnostiprema steøajnoj masi, jer se posledice otvarawa steøajnog postupka na odnose naprava steøena na imovini koja pripada stambenom fondu steøajnog duÿnika.

Ovo se ne odnosi samo na sluøaj kad je ugovor o otkupu stana izvråen i ispla-õena kupoprodajna cena u celosti jednokratno veõ i na ugovore sa rokom otplatena viåe godina. I u toj situciji ugovor o otkupu stana opstaje a takoæe i nedospe-la novøana potraÿivawa steøajnog duÿnika prema svom radniku koji je uredno ot-


plaõivao meseøne rate na ime cene za otkupqeni stan mogu se prodati ili unov-øiti ili prodati nekom drugom steøajnom poveriocu".

Presuda Vrhovnog suda Srbije Prev.538/01Sentencu saøinila, Dragica Marjanoviõ, sudijaVrhovnog suda Srbije

Prodaja steøajnog duÿnika

Ølan 129. i 130. Zakona o prinudnom poravnawu, steøaju i likvidaciji ("Sl.list SFRJ" broj 84/89 i "Sl.list SRJ" broj 37/93 i 28/96

Ugovor o prodaji duÿnika kao pravnog lica ne moÿe se posma-trati odvojeno od reåewa o obustavi steøajnog postupka usledprodaje steøajnog duÿnika i zbog toga se ugovor o prodaji prav-nog lica ne moÿe pobijati posebno, veõ samo u sklopu ÿalbeprotiv reåewa o obustavi steøajnog postupka nad duÿnikom ilipreko vanrednog pravnog sredstva – zakona za zaåtitu zakonito-sti.

Iz obrazloÿewa:

"Tuÿioci su tuÿbom traÿili da se utvrdi niåtavost ugovora o prodaji prav-nog lica promenom osnivaøa – prenosom osnivaøkih udela, koji je zakquøen19.10.1998. godine izmeæu DD "P... " iz S. i tuÿenog Preduzeõa "A... " DOO iz B., ida se potom u sudskom registru Privrednog suda u Subotici reg.ul.282 briåe up-is "P...." DOO iz S.

Prvostepeni sud je odbio tuÿbeni zahtev. Taj sud nalazi da ugovog o prodajipromenom osnivaøa – prenosom osnivaøkih udela ne predstavqa uobiøajeni ugo-vorni odnos izmeæu dve strane. Ugovor se, prema miåqewu prvostepenog suda mo-ra posmatrati u sklopu instituta koji reguliåe Zakon o prinudnom poravnawu usteøaju ("Sl.list SFRJ" broj 84/89 i "Sl.list SRJ" broj 37/93 i 28/96): prodajesteøajnog duÿnika. Sam ugovor i wegovo zakquøewe je samo jedna od radwi pome-nutog instituta.

Ovaj institut pravno je ureæen odredbama ølanova 129. i 130. pomenutog Za-kona. Pomenutim odredbama je propisano da steøajno veõe moÿe, poåto prethod-no pribavi miåqewe poverilaca i i steøajnog upravnika na osnovu procene, od-nosno provedenog veåtaøewa odluøiti da se duÿnik kao pravno lice izloÿi pro-daji. Stavom drugim je regulisano da se prodaja duÿnika kao pravnog lica vråijavnim nadmetawem ili neposrednom pogodbom, a stavom treõim da prodaja duÿ-nika kao pravnog lica moÿe odrediti samo uz uslov da se na taj naøin postignupovoqniji uslovi za namirewe poverilaca (ølan 129.).


Ølanom 130. je daqe propisano da posle prodaje duÿnika kao pravnog lica, usmislu ølana 129. ovog zakona, steøajni postupak u odnosu na duÿnika se obustav-qa, ali se postupak nastavqa protiv steøajne mase koju zastupa steøajni upravnikradi namirewa poverilaca. Sredstva dobijena prodajom duÿnika ulaze u steøajnumasu. Za potraÿivawe prema duÿniku koja su nastala do obustave steøajnog po-stupka ni duÿnik ni wegov kupac ne odgovaraju poveriocima.

I u ovom sluøaju, steøajno veõe je reåewem St.256/98 od 24.9.1998. godine,prihvatilo ponudu Preduzeõa "A...." za kupovinu steøajnog duÿnika, procewujuõina osnovu pribavqenog miåqewa steøajnog upravnika i steøajnog sudije se ovomponudom postiÿu najpovoqniji uslovi za poverioce, i da se ova ponuda uklapa upredlog odbora poverilaca od 19.8.1998. godine o naøinu formirawa steøajne ma-se. Navedenim reåewem steøajni upravnik ovlaåõen je da zakquøi ugovor o pro-daji. Istim reåewem obustavqen je postupak steøaja nad DD "P. ..." iz S. i postu-pak nastavqen protiv steøajne mase.

Navedeno reåewe postalo je pravosnaÿno. U takvoj situaciji ugovor o pro-daji steøajnog duÿnika je deo sudske odluke, crpi iz we svoju zakonsku snagu, i nemoÿe se posmatrati izolovano od ovog reåewa. Naprotiv, ugovor je neodvojivideo te sudske odluke, pravosnaÿne u formalnom i materijalnom smislu. I daqe,predstavqa wenu finalizaciju. Zato se po nalaÿewu prvostepenog suda ugovor nemoÿe ispitivati sa stanoviåta odredaba ZOO kojima se reguliåe pitawe niå-tavosti ugovora (ølan 103 – 110.ZOO). Pravna sudbina ovog ugovora vezana je zaodredbe Zakona o prinudnom poravnawu steøaju i likvidaciji, pa kako, imajuõi uvidu odredbe ovog zakona, ugovor nije protivan odredbama tog zakona, jer je istizakquøen na osnovu odluke nadleÿnog organa u zakonom predviæenom postupku,prvostepeni sud je odbio tuÿbeni zahtev.

Drugostepeni sud je odluøio na naøin kako je napred i izloÿeno. Prihvatioje razloge prvostepenog suda ali je izneo i svoje razloge u prilog neosnovanostituÿbenog zahteva. Pre svega, ocenio je da meæu strankama nisu sporne øiweniønaveõ pravna pitawa. U tom smislu je kao osnovno pravno pitawe postavio: da li jeuopåte dozvoqena posebna tuÿba za utvræivawe niåtavosti prodaje pravnog li-ca.

Drugostepeni sud stoji na stanoviåtu da zakonodavac nije predvideo moguõ-nost da se tuÿbom traÿi utvræewe niåtavosti prodaje pravnog lica. Svako dovo-æewe ovog instituta u vezu sa institutom "unovøewe steøajnog duÿnika" je pravnoneprihvatqivo. Izmeæu ova dva instituta postoji velika razlika na koju ukazujeZakon o prinudnom poravnawu, steøaju i likvidaciji. Prvi institut "prodajasteøajnog duÿnika" provodi se radi povoqnijeg namirewa poverilaca i oøuvawasubjektiviteta pravnog lica. Dakle, poverioci su lica koja mogu da smatraju daim je prodajom pravnog lica ugroÿeno ili povreæeno pravo tj. potraÿivawe. Øi-tav steøajni postupak vodi se prvenstveno u funkciji interesa poverilaca. A uovom sluøaju poverioci su, preko svog organa – odbora poverilaca dali miåqeweda Veõe moÿe da odredi prodaju steøajnog duÿnika, åto je nesumwivo konstato-


vano i u reåewu St.broj 256/98 od 24.9.1998. godine. I konaøno to reåewe o pro-daji sa svim drugim elementima koje predviæa ølan 129. i 130. Zakona o prinud-nom poravnawu, steøaju i likvidaciji je postalo pravosnaÿno 30.9.1998. godine,nakon øega su usledile neminovne promene u sudskom registru, a åto se vidi izregistarskog reåewa Fi.broj 3040/98 od 21.10.1998. godine, kojim reåewem jekonstatovana promena osnivaøa i oblika organizovawa "P. ..." iz S. Konaøno tre-ba reõi i to da je reåewem St.256/98 od 28.1.2000. godine sprovedena i glavna deo-ba steøajne mase prema kojoj su svi poverioci namireni sa 100% svojih utvræenihpotraÿivawa.

Prema tome, postupak steøaja nad "P. ..." iz S. okonøao se u korist poveri-laca koji su namirili svoja potraÿivawa u celosti i u korist steøajnog duÿnikakoji je saøuvao svoj pravni subjektivitet. Sva zainteresovana lica, pa samim timi bivåi deoniøari DD "P. ..." iz S., ako su smatrali da je ugovor o prodaji duÿni-ka protivan prinudnim propisima, mogli su izjaviti ÿalbu protiv napred pome-nutog reåewa Privrednog suda u Subotici St.broj 256 od 24.9.1998. godine kojimje prihvaõena ponuda kupca za prodaju steøajnog duÿnika i time faktiøki zakqu-øen ugovor. Tada bi i sam ugovor o prodaji duÿnika bio podvrgnut kontroli dru-gostepenog suda. Mogli su da koriste i drugo pravno sredstvo i to zahtev za zaå-titu zakonitosti protiv citiranog reåewa. Meæutim, nijedno pravno sredstvoprotiv gore pomenutog reåewa, donetog od strane ovlaåõenog sudskog organa,nije koriåõeno, pa je isto definitivno postalo perfektan pravni akt.

Drugi institut "unovøewe imovine steøajnog duÿnika" naprotiv, ne vodioøuvawu subjektiviteta pravnog lica, veõ wegovom brisawu iz sudskog registra,nakon zakquøewa postupka steøaja. Kod ovog instituta zakonodavac je predvideomoguõnost poniåtaja ugovora o prodaji imovine pravnog lica, ako su oåteõeniinteresi poverilaca.

Vrhovni sud Srbije prihvata sve razloge pobijane odluke.Ugovor o prodaji duÿnika kao pravnog lica ne moÿe se posmatrati odvojeno

od reåewa o obustavi steøajnog postupka usled prodaje steøajnog duÿnika i zbogtoga se ugovor o prodaji pravnog lica ne moÿe pobijati posebno veõ samo u sklopuÿalbe protiv reåewa o obustavi steøajnog postupka nad duÿnikom, ili preko va-nrednog pravnog sredstva – Zakona za zaåtitu zakonitosti.

Presuda Vrhovnog suda Srbije Prev.701/01Sentencu saøinila, Dragica Marjanoviõ, sudijaVrhovnog suda Srbije


Potraÿivawe skladiåtara i pravo zaloge

Ølan 13., ølan 325., ølan 736. i ølan 846. Zakona o obligacionim odnosima.

Za svoja potraÿivawa iz ugovora o uskladiåtewu i ostalapotraÿivawa nastala u vezi sa øuvawem robe skladiåtar imazaloÿno pravo na toj robi. nevråewem zaloÿnog prava skla-diåtar ne moÿe zloupotrebiti pravo niti pasti u poverilaøkudocwu.

Prema utvræenom øiweniønom stawu tuÿilac je uvezao za raøun tuÿenogrezervne delove iz Nemaøke u vrednosti od 98.745 DM u martu mesecu 1994. godi-ne. Uvoz je izvråen u vreme trajawa sankcija protiv SRJ, pa je uvoz izvråen pre-ko Makedonije, tako da se kao åpediteri, pored tuÿioca pojavili preduzeõe"I..." iz S. i preduzeõe "C..." iz B., kao uvoznik. Tuÿilac je uvezenu robu za raøuntuÿenog preuzeo u svoje carinsko skladiåte na dan 18.3.1994. godine. U carin-skom skladiåtu tuÿioca roba se nalazila sve do 5.8.1994. godine, gde je stajalapod carinskim nadzorom, kada je tuÿeni regulisao i isplatio sve carinske oba-veze. Poåto je tuÿeni odbio da tuÿiocu nadoknadi duÿnu leÿarinu, takoæe nijeizmirio obaveze ni prema predhodnom åpediteru – preduzeõu "I..." iz S. to je tu-ÿilac koristeõi svoje pravo iz øl.846. ZOO zadrÿao robu tuÿenog sve do konaø-ne isplate. Dopisom od 23.7.1996. godine obavestio je tuÿenog o koriåõewu svogprava zaloge na uvezenoj robi, a zatim je tuÿenom dostavio raøun 27.7.1996. godi-ne. Tuÿilac je 15.10.1997. godine dostavio tuÿenom pismeni zahtev za plaõaweleÿarine zajedno sa raøunom od 1.10.1997. godine.

Prvostepeni sud je usvojio tuÿbeni zahtev tuÿioca i pri tom imao u vidu datuÿilac na osnovu reåewa Savezne uprave carina Ui.24-50 od 16.1.1991. godineima registrovano carinsko skladiåte, i na taj naøin postoji pravni osnov za po-traÿivawe na ime leÿarine za period od 18.3.1994. godine do 24.4.1998. godine uiznosu od 141.394,24 dinara. Drugostepeni sud je delimiøno preinaøio prvoste-penu presudu i odbio tuÿbeni zahtev tuÿioca za iznos od 122.460 dinara po tomosnovu. Pritom je zauzeo stanoviåte da je tuÿilac kao skladiåtar, time åtonije vråio svoja zaloÿna prava, pao u poverilaøku docwu u smislu øl.325. Zakonao obligacionim odnosima.

Zaloÿno pravo je stvarno pravnog karaktera i kao takvo je regulisano Zako-nom o osnovnim svojinskim pravnim odnosima, te se na zaloÿno pravo ne moÿeprimeniti naøelo zloupotrebe prava iz øl.13. Zakona o obligacionim odnosima.Po øl.737. Zakona o obligacionim odnosima zaloÿno pravo ustanovqeno je u ko-rist skladiåtara i skladiåtar samo moÿe za svoj raøun prodati robu na javnojprodaji i o svojoj nameri je u obavezi da obavesti ostavodavca, i ostavi mu naknad-ni rok najmawe od 8 dana da robu podigne. Ako ostavodavac ne podigne robu poisteku roka, duÿan je skladiåtaru dati naknadu za duÿe øuvawe robe i odgovaraza naknadu åtete.


Stoga se osnovano revizijom tuÿioca ukazuje da tuÿilac kao skladiåtar ne-vråewem zakonskog zaloÿnog prava, kao subjektivnog stvarnog prava, to pravone moÿe zloupotrebiti u smislu øl.13. Zakona o obligacionim odnosima i da ti-me ne moÿe pasti u poverilaøku docwu u smislu øl.325. Zakona o obligacionimodnosima. Kako je tuÿilac tuÿbom traÿio naplatu naknade po osnovu leÿarine,shodno øl.730. Zakona o obligacionim odnosima to tuÿilac po oceni ovoga sudakao ovlaåõeni skladiåtar ima pravo da naplati naknadu po osnovu leÿarine zautuÿeni period.

Dosledno gore navedenom, utuÿewe leÿarine u konkretnom sluøaju ima smi-sao izvråewa ugovora o skladiåtewu, zbog øega je pogreåno stanoviåte drugo-stepenog suda da tuÿilac kao skladiåtar nema pravo da traÿi takvo izvråeweugovora, jer nije preduzeo sve razumne mere da bi se åteta smawila, jer ovde inije reø o åteti.

Sa izloÿenog Vrhovni sud Srbije je naåao da je osnovana revizija tuÿioca,pa je preinaøena drugostepena presuda u smislu ølana 395. stav 1 ZPP.

Vrhovni sud Srbije Prev.598/01 od 5.6.2002. godine.Sentencu saøinila sudija Dragica Marjanoviõ

Postojawe verodostojne isprave i podnoåewe redovne tuÿbe

Ølan 22. Zakona o izvrånom postupku Ølan 446. Zakona o parniønom postupku

Strano preduzeõe ima pravni interes za ponoåewe redovnetuÿbe radi naplate novøanog potraÿivawa i pored dostavqawafakture uz tuÿbu.

Iz spisa proizilazi da je tuÿilac kao strano pravno lice podneo tuÿbu pro-tiv tuÿenog radi duga i uz tuÿbu dostavio raøun br. 980, 510 od 17.06.1998. godinei raøune br. 980, 832 od 16.09.1998. godine.

Prvostepeni sud je odbacio tuÿbu tuÿioca zbog nedostatka pravnog interesaza weno podnoåewe i pri tom zauzeo stanoviåte da priloÿene isprave sadrÿesve neophodne elemente u smislu ølana 22. Zakona o izvrånom postupku da bi sena osnovu wih moglo neposredno odrediti izvråewe. Drugostepeni sud je potvr-dio ovakvo reåewe nalazeõi da tuÿilac nije uøinio verovatnim postojawe prav-nog interesa za podnoåewe redovne tuÿbe.

Na osnovu tih øiwenica, Vrhovni sud Srbije nalazi da je pogreåno stano-viåte niÿih sudova o nepostojawu pravnog interesa tuÿioca za podnoåewe re-dovne tuÿbe i da priloÿene isprave uz tuÿbu sadrÿe sve neophodne elemente usmislu ølana 22. ZIP-a i ølana 446. ZPP-a, da bi se na osnovu wih moglo nepo-


sredno odredititi izvråewe. Izvråewe radi ostvarivawa novøanog potraÿi-vawa pravnog lica i preduzetnika odreæuje se i na osnovu verodostojne ispravekakva je po ølanu 22. ZIP-a i faktura, ali ovde se radi o stranoj privatnojispravi na osnovu koje se ne moÿe traÿiti izvråewe. Na to upuõuje odredba øla-na 12. Zakona o izvrånom postupku kojim je regulisana moguõnost izvråewa naosnovu odluke stranog suda koja ispuwava zakonom propisane uslove. Tumaøewenavedene odredbe zakona ukazuje da u takvoj situaciji faktura koju je izdalo stra-no pravno lice, iako to nije precizno regulisano odredbom ølana 22. ZIP-a, ne-ma potrebno dejstvo za odreæivawe izvråewa na osnovu verodostojne isprave.Kod iznetog, ne moÿe se prihvatiti stanoviåte niÿih sudova da su priloÿeniraøuni – fakture stranog lica verodostojne isprave u smislu ølana 22. ZIP-a naosnovu kojih se moÿe neposredno odrediti izvråewe.

Saglasno tome, tuÿilac je uøinio verovatnim postojawe pravnog interesa datuÿbom pokrene parnicu protiv tuÿenog, zbog øega je usvojena revizija tuÿioca.

Sa izloÿenog odluøeno je kao u i zreci revizijske odluke primenom odredbeølana 395. stav 2. u vezi ølana 400. stav 4. ZPP-a.

Vrhovni sud Srbije Rev. 251/02 od 3.7.2002. godine.Sentencu saøinila sudija Dragica Marjanoviõ

I_Snezana i Milica.fm; str. 225

PRAVNA PRAKSA

Sneÿana Vujinoviõ,Ministarstvo za rad i zapoåçavañe

Miåçeña Ministarstva za rad i zapoåçavañe

Sa zaposlenim gde postoji ugovor o radu kao akt o zasnivañu rad-nog poslodavca, poslodavac zakçuøuje aneks ugovora o ureæivañuprava i obaveza izmeæu ñega i zaposlenog, a sa zaposlenim kojiima reåeñe o zasnivañu radnog odnosa, poslodavac je duÿan daprava i obaveze izmeæu ñega i zaposlenog uredi ugovorom o radu.

Prema ølanu 167. Zakona o radu (“Sluÿbeni glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/2001) zaposleni koji su do dana stupaña na snagu ovog zakona zasnovali radni od-nos ugovorom o radu u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupañana snagu ovog zakona, nisu u obavezi da ponovo zasnuju radni odnos zakçuøivañemnovog ugovora o radu. To znaøi da zaposleni koji su zasnovali radni odnos premaranijim propisima iz oblasti radnih odnosa (ugovorom o radu ili reåeñem o za-snivañu radnog odnosa) nisu u obavezi da ponovo zakçuøuju ugovor o radu, kao akto zasnivañu radnog odnosa. Meæutim ugovor o radu je i akt o ureæivañu prava,obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca.

Prema tome, sa zaposlenim gde postoji ugovor o radu kao akt o zasnivañu rad-nog odnosa, poslodavac zakçuøuje aneks ugovora o ureæivañu prava i obaveza iz-meæu ñega i zaposlenog, a sa zapsolenim koji ima reåeñe o zasnivañu radnog od-nosa, poslodavac je duÿan da prava i obaveze izmeæu ñega i zaposlenog uredi ugo-


vorom o radu. Zaposleni koji odbije da potpiåe ugovor o ureæivañu meæusobnihprava i obaveza, poslodavac moÿe da otkaÿe ugovor o radu (ølan 103. zakona).

Miåçeñe Ministarstva za rad i zapoåçavañe(br. 011-00-324/2002-02 od 9.09.2002.g.)

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od ñegove voçe ivoçe poslodavca ako je na naøin propisan zakonom utvræeno daje kod zaposlenog doålo do gubitka radne sposobnosti – danomdostavçaña pravosnaÿnog reåeña o utvræivañu gubitka radnesposobnosti (ølan 98. stav 1. taøka 1. Zakona o radu – “Sluÿbeniglasnik RS”, br. 70/2001 i 73/2001).

Prema ølanu 98. stav 1. taøka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenomprestaje radni odnos nezavisno od ñegove voçe i voçe poslodavca ako je na naøinproisan zakonom utvræeno da je kod zaposlenog doålo do gubitka radne sposobno-sti – danom dostavçaña pravosnaÿnog reåeña o tvræivañu gubitka radne spo-sobnosti.

S obzirom da je zaposlenom prestao radni odnos to mu i prestaju sva prava iobaveze iz radnog odnosa pa i pravo na godiåñi odmor.


Otac deteta, kada majka nije u radnom odnosu moÿe da koristiporodiçsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kada:majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih opravdanih razlogaspreøena da koristi to pravo (izdrÿavañe kazne zatvora, teÿabolest), zbog øega je spreøena da koristi to odsustvo.

Zakonom o radu (“sluÿbeni glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/2001), u ølanu 69.stav 5. propisani su sluøajevi kada otac deteta moÿe da koristi porodiçsko od-sustvo i to: kada majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih opravdanih razlogaspreøana da koristi to pravo (izdrÿavañe kazne zatvora, teÿa bolest).

Kada se radi o sluøaju da otac deteta koristi porodiçsko odsustvo, zbog teÿebolesti majke, smatramo da to dokazuje na osnovu lekarskog nalaza izdatog odstrane nadleÿnog zdravstvenog organa kojim je utvræeno da se radi o teÿoj bole-sti majke, zbog øega je ona spreøena da koristi to odsustvo.

Prema tome, otac deteta, kada majka nije u radnom odnosu moÿe da koristi po-rodiçsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta (ølan 69. st. 3. i 4. zakona).


Zaposlenom kome poslodavac posle isplate otpremnine iz ølana117. Zakona o radu, otkaÿe ugovor o radu, ostvaruje pravo na nov-

227Sneÿana Vujinoviõ: Miåçeña Ministarstva za rad i zapoåçavañe

(str. 225-232)

øanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osigurañe izdravstvenu zaåtitu, u skladu sa propisima o zapoåçavañu(ølan 119. zakona).

Saglasno ølanu 114. Zakona o radu, (“Sluÿbeni glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/2002) poslodavac moÿe, zaposlenom za øijim je radom utvræen prestanak potrebe,usled ekonomskih, organizacionih i tehnoloåkih promena, da otkaÿe ugovor oradu. Poslodavac moÿe zaposlenom da otkaÿe ugovor o radu, samo ako ne moÿe daobezbedi da radi druge poslove, odnosno da ga dokvalifikuje ili prekvalifikuje(ølan 101. stav 3. zakona).

U sluøaju otkaza ugovora o radu zapolenom za øijim je radom prestala potre-ba, poslodavac je duÿan da isplati otpremninu prema staÿu osiguraña (od najma-ñe dvostrukog do petostrukog iznosa zarade, ølan 117. Zakona).

Zaposlenom kome poslodavac posle isplate otpremnine iz ølana 117. navede-nog zakona, otkaÿe ugovor o radu, ostvaruje pravo na novøanu naknadu i pravo napenzijsko i invalidsko osigurañe i zdravstvenu zaåtitu, u skladu sa propisima ozapoåçavañu (ølan 119. zakona).


Zaposleni koji je zasnovao radni odnos radi zamene odsutnogzaposlenog (a zaposlenom koga je zameñivao prestane radniodnos, zbog odlaska u penziju), prema ranije vaÿeõem Zakonu oradnim odnosima stiøu se uslovi da zaposleni zasnuje radniodnos na neodreæeno vreme.

Prema ranije vaÿeõem Zakonu o radnim odnosima (“Sluÿbeni glasnik RS”,br. 55/96 i 28/2001), radni odnos na odreæeno vreme (ølan 13.) mogao je biti zasno-van u sluøaju privremeno poveõanog obima posla ali ne duÿe od åest meseci, ra-di zamene odsutnog zaposlenog i u svojstvu pripravnika radi osposobçavaña zasamostalan rad. Radni odnos na odreæeno vreme u navedenim sluøajevima zasnivaose na osnovu sprovedenog postupka javnog oglaåavaña, i mogao je da preraste uradni odnos na neodreæeno vreme ako je privremeno poveõani obim posla postaotrajan ili ako je zameñivanom zaposlenom prestao radni odnos.

S obzirom da se radi o sluøaju kada je zaposlenom koga je zameñivao prestaoradni odnos (zbog odlaska u penziju), to su se stekli uslovi da zaposleni zasnujeradni odnos na neodreæeno vreme saglasno navedenim odredbama zakona.

Miåçeñe Ministarstva za rad i zapoåçavañe(br. 011-00-332/2002 od 9.09.2002. g.)


U sluøaju kada se radi o braønom drugu zaposlenog koji je upuõenna rad u inostranstvo od strane poslodavca, isti nema pravo namirovañe radnog odnosa, saglasno ølanu 63. Zakona o radu.

Novim Zakonom o radu (“Sluÿbeni glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/2001), u øla-nu 63. stav 1. taøka 2), propisano je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje sestiøu na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opåtimaktom ili ugovorom o radu drukøije odreæeno, ako odsustvuje sa rada zbog upuõi-vaña na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru meæunarodno-teh-niøke ili prosvetno-kulturne saradñe, u diplomatska, konzularna i druga pred-stavniåtva.

Stavom 3. navedenog ølana, ureæeno je da braøni drug zaposlenog koji je upu-õen na rad u okviru meæunarodno-tehniøke ili prosvetno-kulturne saradñe, udiplomatska, konzularna i druga predstavniåtva, ima pravo na mirovañe radnogodnosa. U sluøaju kada se radi o braønom drugu zaposlenog koji je upuõen na rad uinostranstvo od strane poslodavca, isti nema pravo na mirovañe radnog odnosa,saglasno navedenom odredbi Zakona.

Napomiñemo da prema odredbama ølana 62. ranije vaÿeõeg Zakona o radnimodnosima (“Sluÿbeni glasnik RS”, br. 55/96 i 28/2001), braøni drug zaposlenogkoji je odsustvovao sa rada zbog upuõivaña na rad u inostranstvo od strane poslo-davca je imao pravo na mirovañe radnog odnosa u smislu navedenog ølana.


U svakom konkretnom sluøaju zavisno od potrebe posla utvræujuse posebni uslovi rada za rad na odreæenim poslovima.

Prema ølanu 13. Zakona o radu (“Sluÿbeni glasnik RS”, broj 70/2001), poredopåtih uslova za zasnivañe radnog odnosa, aktom poslodavca utvræuje se vrstaposla, struøna sprema i drugi posebni uslovi za rad na odreæenim poslovima.

Posebni uslovi za zasnivañe radnog odnosa utvræuju se zakonom i aktom po-slodavca. Akt o uslovima za rad na odreæenim poslovima donosi direktor i na is-ti se ne traÿi miåçeñe sindikata.

Prema tome, nadleÿni organ u opåtem aktu (pravilnikom o radu ili ugovo-rom o radu), moÿe utvrditi posebne uslove za rad na odreæenim poslovima. U sva-kom konkretnom sluøaju zavisno od potrebe posla utvræuju se posebni uslovi zarad na odreæenim poslovima.


Zakonom o radu nisu utvræeni sluøajevi kada moÿe da se zasnujeradni odnos na odreæeno vreme (osim sluøaja zamene privremeno


(str. 225-232)

odsutnog zaposlenog), veõ je utvræeno samo najduÿe trajañe rad-nog odnosa na odreæeno vreme.

Odredbama ølana 23. Zakona o radu (“Sluÿbeni glasnik RS”, broj 70/2001),

propisano je da radni odnos na odreæeno vreme moÿe da se zasnuje za obavçañe

odreæenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najdu-

ÿe 3 godine.

Pod prekidom rada ne smatra se prekid rada kraõi od 30 radnih dana.

Radni odnos na odreæeno vreme, moÿe da se zasnuje radi zamene privremeno

odsutnog zaposlenog do ñegovog povratka.

Prema tome, Zakonom o radu nisu utvræeni sluøajevi kada moÿe da se zasnuje

radni odnos (osim sluøaja zamene privremeno odsutnog zaposlenog), veõ je utvræe-

no samo najduÿe trajañe radnog odnosa na odreæeno vreme.

Za obavçañe odreæenih poslova moÿe viåe puta da se zasnuje radni odnos na

odreæeno vreme, pri øemu ukupno trajañe ne moÿe biti duÿe od 3 godine. Pri ra-

øunañu ovog roka sabira se trajañe svakog radnog odnosa na odreæeno vreme i ñi-

hov zbir ne moÿe da iznosi viåe od 3 godine. Kada je razmak izmeæu ugovora o

radu kraõi od 30 radnih dana, ovaj period se uraøunava u maksimalno trajañe rad-

nog odnosa na odreæeno vreme. Ako je poslodavac npr. zakçuøio sa zaposlenim

ugovor o radu na åest meseci, po isteku ugovora o radu moÿe sa istim licem po-

novo da zasnuje radni odnos za obavçañe odreæenih poslova na odreæeno vreme.

Pri tome, ako se novi ugovor o radu zakçuøuje u periodu kraõem od 30 radnih dana

od isteka prethodnog ugovora o radu, u maksimalno trajañe ovako zasnovanog rad-

nog odnosa uraøunava se prvih åest meseci radnog odnosa, kao i prekid rada (pe-

riod izmeæu dva ugovora o radu).

Miåçeñe Ministarstva za rad i zapoåçavañe

(br. 011-00-34/2002-02 od 6.06.2002.g.)

Poslodavac, moÿe zaposlenom odobriti plaõeno odsustvo u tra-jañu i duÿem od pet radnih dana, u skladu sa kolektivnim ugovo-rom, odnosno pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.

U ølanu 61. stav 1. Zakona o radu (“Sluÿbeni glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/

2001), propisano je da zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine da odsustvu-

je sa rada uz naknadu zarade (plaõeno odsustvo) najviåe do pet radnih dana u slu-

øaju sklapaña braka, poroæaja supruge, teÿe bolelsti ili smrti ølana uÿe poro-

dice, dobrovoçnog davaña krvi i u drugim sluøajevima utvræenim opåtim aktom

ili ugovorom o radu.

Prema ølanu 7. Zakona o radu, opåtim aktom ili ugovorom o radu mogu da se

utvrde veõa prava i povoçniji uslovi rada od prava utvræenih zakonom.


Prema tome, poslodavac moÿe zaposlenom odobriti plaõeno odsustvo u tra-jañu i duÿem od pet radnih dana, u skladu sa kolektivnim ugovorom, odnosno pra-vilnikom o radu ili ugovorom o radu.


Preduzeõe-poslodavac je duÿno da radniku povreæenom na raduizda propisanu ispravu o povredi na radu odmah, a najkasnije uroku od 24 øasa od momenta saznaña za uøiñenu povredu (ølan 44.Zakona o zaåtiti na radu).

Prema ølanu 44. Zakona o zaåtiti na radu (“Sluÿbeni glasnik RS”, br. 42/91,53/93, 67/93, 48/94 i 42/98), preduzeõe – poslodavac je duÿno da radniku povreæenomna radu izda propisanu ispravu o povredi na radu odmah, a najkasnije u roku od 24øasa od momenta saznaña za uøiñenu povredu. Pravilnikom o sadrÿini i naøinuizdavaña liste o povredi na radu (“Sluÿbeni glasnik RS”, br. 2/92), propisan jeobrazac, sadrÿina i naøin izdavaña liste o povredi na radu. Prijava se izdaje po-vreæenom radniku, odnosno zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvråen pregled rad-nika.

Po propisima iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguraña, da li se radi opovredi na radu ceni organizacija zdravstvenog osiguraña øiji je osiguranik. Izvaåeg zahteva koji ste uputili ovom ministarstvu, proizilazi da zajednicazdravstvenog osiguraña, kao nadleÿni organ nije priznala povredu na radu. Mi-nistarstvo nije nadleÿni organ koji se izjaåñava da li je u pitañu povreda naradu. Povreæeni radnik moÿe osporavati nalaz organizacije zdravstvenog osigu-raña i tuÿbom pokrenuti postupak kod nadleÿnog suda, radi utvræivaña dali seradi o povredi na radu ili ne.


Pravo na otpremninu je pravo zaposlenog koje je poslodavacduÿan da mu obezbedi u sluøaju otkaza ugovora o radu. S obziromda je to pravo zaposlenog, nema zakonskih smetñi da se zaposleniodrekne tog prava.

U sluøaju otkaza ugovora o radu, poslodavac je duÿan da zaposlenom za øijimje radom prestala potreba za obavçañem odreæenog posla, usled tehnoloåkih,ekonomskih ili organizacionih promena, isplati otpremninu od najmañe dve, anajviåe pet zarada zaposlenog, zavisno od staÿa osiguraña (ølan 117. Zakona oradu). Pod zaradom se smatra zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa Zako-nom, opåtim aktom ili ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome muprestaje radni odnos. Pravo na otpremninu je pravo zaposlenog koje je poslodavac


(str. 225-232)

duÿan da mu obezbedi u sluøaju otkaza ugovora o radu. S obzirom da je to pravo za-poslenog, nema zakonskih smetñi da se zaposleni odrekne tog prava.


Zaposleni koji tokom godine ostvaruju pravo na penziju (odlazeu penziju), prema novom Zakonu o radu imaju pravo na pungodiåñi odmor.

Prema ølanu 52. Zakona o radu (“Sluÿbeni glasnik RS”, broj 70/01), zaposle-ni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duÿi od petradnih dana, stiøe pravo da koristi godiåñi odmor posle åest meseci neprekid-nog rada.

Zaposleni ima pravo na godiåñi odmor za svaku kalendarsku godinu u traja-ñu utvræenom opåtim aktom ili ugovorom o radu, a najmañe 18 radnih dana.

Duÿina godiåñeg odmora utvræuje se zavisno od duÿine staÿa osiguraña,uslova rada i drugih kriterijuma utvræenih opåtim aktom ili ugovorom o radu.

Zaposleni koji u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnosnema åest meseci neprekidnog rada ili ako u kalendarskoj godini nije stekaopravo na godiåñi odmor, zbog prekida radnog odnosa (duÿi od pet radnih dana),ima pravo na dvanaestinu godiåñeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada ukalendarskoj godini.

S obzirom na napred navedeno zaposleni koji tokom godine ostvaruju pravona penziju (odlaze u penziju), prema novom Zakonu o radu imaju pravo na pun go-diåñi odmor.


Od 1. januara 2002. god., poslodavac moÿe zaposlene da uputi naplaõeno odsustvo samo na osnovu ølana 87. Zakona o radu.

U ølanu 87. Zakona o radu (“Sluÿbeni glasnik RS”, br. 70/01 i 73/01), propi-sano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% zarade koju biostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je doålo bez krivice zaposlenog,najduÿe 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

S obzirom da Zakon o radu na drugaøiji naøin ureæuje uslove pod kojima zapo-sleni moÿe da bude upuõen na plaõeno odsustvo, to je poslodavac duÿan i da zapo-slene, koji se nalaze na plaõenom odsustvu u smislu ølana 8a i 8b Opåteg kolek-tivnog ugovora, vrati na rad sa 31.12.2001. godine. Od 1. januara 2002. godine, po-slodavac moÿe zaposlene da uputi na plaõeno odsustvo samo na osnovu ølana 87.Zakona o radu.



Lica koja su ostvarila pravo na novøanu naknadu posle stupañana snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapoåçavañu iostvarivañu prava nezaposlenih lica (izmene su stupile nasnagu 25. maja 2001. godine), imju pravo na isplatu novøane nak-nade 24 meseca.

Uslove za sticañe prava na starosnu penziju ne ureæuje Zakon o radu. Usloviza sticañe prava na starosnu penziju utvræeni su propisima o penzijskom i inva-lidskom osigurañu.

Ako ste pravo na novøanu naknadu kod Republiøkog zavoda za trÿiåte rada,ostvarili pre stupaña na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapoå-çavañu i ostvarivañu prava nezaposlenih lica (“Sluÿbeni glasnik RS”, broj 29/01 – Zakon je stupio na snagu 25. maja 2001. godine) i ako Vam je pravo na isplatunovøane naknade, utvræeno do zaposleña, odnosno do ostvarivaña prava na staro-snu penziju isplata novøane naknade vråiõe se do ispuñeña uslova za ostvariva-ñe prava na starosnu penziju utvræenih propisima o penzijskom i invalidskomosigurañu.

Meæutim, ako ste pravo na novøanu naknadu ostvarili po stupañu na snagu na-vedenih izmena i dopuna ovog zakona, imate pravo na isplatu novøane naknade 24meseca.


K_MIGA.fm; str. 233

MEÆUNARODNO POSLOVNO PRAVO

Meæunarodna regulativa i uporedno pravo

Rad Meæunarodnog udruÿewa pravnika na ujednaøavawu

poslovne prakse

Sekcija za poslovno pravo (Section of Business Law) Meæunarodnog udruÿewaadvokata (Interantional Bar Association) intenzivno radi na izradi pravnih doku-menata koji mogu da pomognu ujednaøavawu i olakåawu poslovne prakse u pojedi-nim domenima.

Tako su poslovnoj praksi ponuæeni ili su u izradi sledeõi dokumenti:- Vodiø za pitawe sukoba interesa i davawe dokaza u meæunarodnoj trgovaøkoj

arbitraÿi (Guidelines on Conflict of Interest and Disclosure in International Commer-cial Arbitration)

- Meæunarodni vodiø za finansirawe projekata u zemqama u razvoju (Interna-tional Guidelines for Project Funding in Developing Countries)

- Model ugovora o zajedniøkom poduhvatu (Model Joint Venture Agreement)- Model vodiøa za domaõe zakone o steøaju (Model Guide for Domestic Insolvency

Law)- Lista pitawa za proveru u meæunarodnim kupoprodajnim transakcijama (On-

line International Sales Transactions Checklist)- Minimalni standardi za sporove u vezi sa elektronskom trgovinom (Mini-

mum Standards for e-Commerce Disputes)- Vodiø za FIDIC-ove uslove ugovora (Guide to the FIDIC Conditions of Con-

tract).

FIDIC usavråava svoje opåte uslove ugovora o graæeñu

1. Viåe okolnosti stvorilo je potrebu i uticalo na pokuåaj ujednaøavañaugovornih uslova za posao graæeña u meæunarodnom prometu. Pravila nacional-


nih zakonodavstava meæusobno se razlikuju i norme unutraåñeg prava nije lakoupoznati. Joå je teÿe saznati naøin ñihove primene, a posebno reåeña i tumaøe-ña sudske prakse.

S druge strane, to su u meæunarodnim razmerama vrlo sloÿene poslovne ope-racije, sve su sloÿeniji problemi u prometu graæevinskih usluga, poslovna prak-sa stavça pred pravnike sve ozbiçnije zahteve (dugotrajni poslovi, velika vred-nost, kombinacija poznatih poslova odnosno ugovora, velilki znaøaj za nacio-nalne ekonomije).

2. FIDIC je skraõenica od poøetnih slova francuskog naziva Meæunarodnogudruÿeña konsalting inÿeñera - Federation internationale des ingenieurs-conseils.Ovu profesionalnu organizaciju, osnovanu 1955. saøiñavaju nacionalna udruÿe-ña.

FIDIC je razvio znaøajnu aktivnost na izradi modela ugovora odnosno opåtihuslova ugovora o graæeñu, isporuci opreme sa montaÿom i konsalting inÿeñe-ringu.

Meæunarodnoj praksi ponuæeni su, pre viåe desetina godina:

- opåti uslovi ugovora za radove niskogradñe (Conditions of Contracts forWorks of Civil Engineering Construction), poznati bo boji korica kao "crvena kñi-ga", odnosno "crveni FIDIC", te

- opåti uslovi za isporuku opreme za velike industrijske i energetske po-duhvate (Conditions of Contract for Electrical and Mechanical Works), prihvaõeni kao"ÿuti FIDIC".

- FIDIC je saøinio i odreæene dodatke uz "crvenu" i "ÿutu" kñigu, gde je uveonovine u metod reåavaña sporova, uvodeõi neku vrstu alternative arbitraÿe(odbor za reåavañe sporova - Dispuite Adjudication Board - DAB).

- U oblasti konsaltinga, u upotrebi su Meæunarodni model obrazac ugovoraizmeæu klijenta i konsalting inÿeñera i meæunarodna opåta pravila za ugovorizmeæu klijenta i konsalting inÿeñera (i to u tri verzije - za predinvesticionestudije, za projektovañe i nadzor nad graæeñem i za rukovoæeñe projektom (Inter-national Model Form of Agreement between Client and Consulting Engineer and Interna-tional General Rules for Agreement between Client and Consulting Engineer - for Prein-vestment Studies, - for Design and Supervision of Construction Works, - for Project Ma-nagement (IGRA PI, IGRA D&S, IGRA PM).

FIDIC-ovi uslovi saøiñeni su na osnovu opåtih uslova engleskog Institutagraæevinskih inÿeñera (The Institute of Civil Engineers - ICE), øija je prva verzijaobjavçena joå poøetkom proålog veka.

Kasnije je ova institucija saøinila za upotrebu u inostranstvu tzv. "preko-morski obrazac ugovora" (Overseas Form). FIDIC je 1957. ove uslove objavio kaomeæunarodne, koji su u viåe navrata doterivani.

3. FIDIC-ovi uslovi ugovora o graæeñu imaju vrlo åiroku primenu u svetu isreõu se u velikom broju poslova.

235MEÆUNARODNO POSLOVNO PRAVO (str. 233-256)

Uslovi FIDIC nose epitet "meæunarodni", objavilo ih je meæunarodno udru-ÿeñe, koriste se u meæunarodnoj praksi. Ipak, prilikom preuzimaña opåtihuslova, u FIDIC-u nije naøiñen napor da se ti uslov "internacionalizuju", izvr-åene su samo minimnalne intervencije u ñihovom sadrÿaju. Tako su se, na meæu-narodnom planu, dugo vremena, koristili engleski uslovi.

Kako su se engleski uslovi toliko afirmisali u meæunarodnim razmerama? FIDIC je objavio engleske uslove u jeku velike ekspanzije poslova graæeña

preko nacionalnih granica.Engleske konsalting organizacije vrlo mnogo rade van svoje zemçe, posebno

u Africi i Aziji, dakle preteÿno u engleskom govornom podruøju. Prilikomizrade tenderske dokumentacije (åto je, po pravilu, jedna od obaveza konsaltinginÿeñera u odreæenoj fazi posla) engleski konsultanti redovno koriste FIDIC-ove uslove kao opåte uslove ugovora.

Ima miåçeña koja åiroku primenu FIDIC-ovih uslova objaåñavaju timeåto uslovi navodno ne favorizuju ni izvoæaøa ni naruøioca. Ovo miåçeñe oravnoteÿi prava i obaveza ugovornika nije, meæutim, opåteprihvaõeno (da je in-teres naruøioca boçe zaåtiõen i obrnuto).

Ipak, drugih "meæunarodnih" uslova ugovora o graæeñu, sa takvom, gotovouniverzalnom primenom, nema.

Skoro da se ne moÿe veõi investicioni poduhvat na koji se pozivaju inostra-ni izvoæaøi, a da FIDIC-ovi uslovi ne øine deo tenderske odnosno ugovorne doku-menmtacije i to ne samo u zemçama anglosaksonske pravne tradicije.

FIDIC-ovi uslovi redovno se primeñuju i na poslovima koje finansiraju me-æunarodne finansijske institucije. Interameriøka banka i Meæunarodna bankaza obnovu i razvoj u svom dokumentu "Ugovarañe radova - obrasci tenderske doku-mentacije" (Procurement of Works - Sample Bidding Documents) preporuøuju prime-nu FIDIC-ovih opåtih uslova ugovora.

U pojedinim zemçama drÿavni organi su propisali primenu FIDIC-ovihuslova (na poslovima u javnom sektoru) odnosno pretoøili su ih u "domaõe" uslo-ve - Nigerija, Irak itd.

4. Ko je joå radio na ovim opåtim uslovima za poslove izgradñe u meæuna-rodnim razmerama (poslovi graæeña i isporuke opreme):

European International Contractors-EIC objavio je 1994. EIC Turnkey Contract saConditions of Contract for Design and Construct Projects.

Evropska ekonomska komisija OUN objavila je set opåtih uslova ugovora zaisporuku opreme, sa varijantama: isporuka sa montaÿom, isporuka sa nadzoromnad montaÿom, koji su poznati po brojkama 188, 188 A, B i D, te 547, 547A, B i D.

I druge organizacije u okviru sistema OUN radile su na ovom pitañu. UNI-DO je saøinio i ponudio praksi Model Form of Turn-key lump sum Contract for theConstruction of Fetilizer Plant (postoji i Semi turn-key varijanta).

UNCITRAL je pokuåao da saøini opåte uslove ugovora o graæeñu u meæuna-rodnoj praksi, ali se pokuåaj zavråio izradom Pravnog vodiøa (Legal Guide for


Drafting of International Contracts for Construction of Industrial Plants. No, u ñemuima puno korisnih razmatraña, uporedno-pravne analize, kao i model klauzulaodnosno ilustrativnih primera za pojedina ugovorna reåeña.

Neke nacionalne organizacije saøinile su dosta dobre opåte uslove ugovorakoji se koriste i u meæunarodnoj praksi. Tako Enginnering Advancement Associationof Japan ima Model Form of International Contract for Process Plant Construction, asredinom devedesetih godina proålog veka ENAA je objavila i Model Form Inter-national Contract for Power Plant Construction. I American Association of Architectsima øitav niz modela ugovora i opåtih uslova ugovora o graæeñu.

5. Kakva je struktura FIDIC-ovih uslova ugovora? Neke odredbe mogu da buduprimeñene u svim poslovima graæeña, dok je neke neophodno doterivati premaokolnostima izvråeña konkretnog posla. Odredbe koje se univerzalno mogu pri-meniti grupisane su u deo I koji se naziva opåtim uslovima. Posebni uslovi(deo II) saøiñeni su tako da odgovaraju konkretnom poslu. Oba dela su povezanaistom numeracijom ølanova. Posebni uslovi su, zapravo, podsetnik o pitañimakoja treba regulisati u svakom pojedinom poslu.

Uslovi FIDIC sadrÿe joå dva dokumenta: obrazac ponude i obrazac ugovora,koji se unose i u tendersku dokumentaciju. Obrazac tendera ima i poseban doda-tak u kome se saÿeetoponavçaju one obaveze izvoæaøa koje se mogu numeriøkiizraziti (rok, ugovorna kazna, iznosi na koje izvoæaø mora osigurati radove, ga-rantni period i sl.) i navode ølanovi u kome su ove obaveze utvræene.

U uobiøajenim situacijama FIDIC-ovi uslovi se primeñuju tako åto se stra-ne pozivaju na ñih ili ih direktno unose u ugovor. To nije "meæunarodni" izvorprava za posao graæeña konvencijskog tipa, veõ je u pitañu jedan od izvora tzv.autonomnog prava.

Uslovi FIDIC su odraz nastojaña da se reguliåu sva pitaña i svi odnosi meæustranama u poslu graæeña, da se izbegne pozivañe na nacionalne pravne sisteme.

Uslovi, meæutim, ovaj zadatak ne ispuñavaju (ukoliko ga je uopåte moguõe po-stiõi). Neki od razloga raskoraka izmeæu ciçeva sastavçaøa uslova i onoga åtosu postigli nalaze se sigurno u ne baå malobrojnim nedostacima samog dokumen-ta.

Uslovi ugovora su sastavçeni na engleskom jeziku. Izdavaø ih je preveo nafrancuski, åpanski i arapski. Nedavno je izvråen i prevod na ruski jezik. Nez-vaniøni prevod je saøiñen i na srpski jezik.

Poåto uslovi sadrÿe institute engleskog prava kao åto su frustration, liqui-dated damages i dr., prevodi nisu sasvim uspeli.

Jezik uslova je vrlo komplikovan i, u odreæenim delovima, arhaiøan. Odred-be su preopåirne, reøenice su (naroøito u prvobitnim verzijama) bez interpun-kcije (åto je kasnije ispravçano).

I neki drugi nedostaci u pravnoj tehnici sigurno øine da uslovi nisu autno-man regulativ, odnosno da ima dosta teåkoõa u primeni, te se kritike mogu sma-trati opravdanim.


Odreæena materija se, na primer, obraæuje na viåe mesta u tekstu, i to neuvek na isti naøin, pa je potrebno pravo majstorstvo da se pojedina reåeña u ce-losti sagledaju (tako se odredbe o izvanrednim dogaæajima nalaze razasute u devetølanova). Pri tom se ne razlikuje viåa sila od izmeñenih okolnosti.

Pored toga, pojedine odredbe su kombinacija viåe pravnih shvataña o poje-dinim pitañima. Kao primer, i za ovo mogu da posluÿe odredbe o izmeñenimokolnostima i o viåoj sili - u ñima se nalaze i elementi anglosaksonske teorijeo frustrirañu ugovora, o apsolutnoj i relativnoj nemoguõnosti izvråeña ugovo-ra, a ugraæeno je i uøeñe o viåoj sili i sluøaju, o pravnoj i fiziøkoj nemoguõno-sti ispuñeña ugovora. Mnogobrojni sporovi izmeæu naruøioca i izvoæaøa baå oovim pitañima pokazuju da ugovorno regulisañe nije dovoçno jasno.

Dakle, reøju, teåko da se moÿemo osloniti na pretpostavku da se uslovi moguobjaåñavati "sami iz sebe". Naime, uvek se moramo osloniti i na neki pravnisistem. Meæutim, øiñenica je da se pojedina reåeña iz uslova ugovora teåko mo-gu rekonstruisati u pojedinim nacionalnim pravima, da ih strane, od mesta domesta, razliøito tumaøe i primeñuju. O nekom ujednaøavañu koje bi se postiglokroz sudsku i arbitraÿnu praksu teåko da moÿe biti govora. Nije sigurno danadleÿan sud ili arbitraÿa mogu primeniti engleska znaøeña i tumaøeña poje-dinih odedbi i instituta, niti da õe ona biti presudna za donoåeñe odluke.

6. No, najozbiçniji prigovor na FIDIC-ov dokument tiøe se ñegovih osnovnihpostavki.

Jedna od tih polaznih osnova je pretpostavka o nezavisnoj ulozi konsaltinginÿeñera na poslu.

Uslovima ugovora inÿeñeru se daje jedna posebna, neuobiøajena uloga - da tu-maøi odredbe ugovora i ureæuje niz odnosa naruøioca i izvoæaøa, pa øak i da pre-liminarno reåava i ñihove sporove.

Uslovi predviæaju da radovi treba da budu "na zadovoçstvo" konsultanta - onje ovlaåõen da oceñuje kvalitet radova izvoæaøa.

Konsultant je ovlaåõen da konaøno utvræuje odreæene øiñenice za koje je ve-zano ostvarivañe prava strana iz ugovora (zaduÿen je za mereñe radova, da odredikoliko izvoæaøu treba platiti, on utvræuje kada su radovi okonøani, kada poøiñegarantni period itd.).

Konsultant je odreæen i da tumaøi odredbe ugovornih dokumenata (gde spada-ju i projekti) - ta tumaøeña su, po slovu uslova, obavezna za strane.

Izvoæaø svoje najvaÿnije zahteve po ugovoru prema naruøiocu podnosi na re-åavañe konsalting inÿeñeru - to su, pre svega zahtevi za produÿeñe ugovornogroka, priznavañe dodatnih troåkova i poveõañe ugovorene cene iz raznih razlo-ga.

Ovakav poloÿaj konsultanta podseõa u nekim elementima na ulogu arbitra(pa se i naziva u literaturi i sudskoj praksi "kvazi-arbitraÿnom" ulogom). Po-reklo ovog koncepta je u engleskom shvatañu da konsultant, iako u ugovornom od-nosu samo sa jednom stranom, obavça svoje duÿnosti nepristrasno, øuvajuõi inte-


res oba ugovornika; ñegova profesonalna etika ga, navodno, obavezuje da praviø-no odluøuje o odnosima izmeæu naruøioca i izvoæaøa imajuõi uvek u vidu ono åtoje dobro za izvråeñe poduhvata.

Na ovoj taøki poøiñe najÿeåõa kritika osnovne postavke FIDIC-ovih uslovaugovora. Postavça se pitañe da li je pridrÿavañe etiøkih normi struke dovoç-na garancija za objektivnost konsalting inÿeñera. On je u ugovornom odnosu sanaruøiocem i duÿan je da åtiti ñegove interese, pa se moÿe postaviti pitañekoliko je on u tom odnosu nepristrasan u odnosu na izvoæaøa.

Konsultant je u pojedinim situacijama "sudija u svom sopstvenom sluøaju".Ako bi postupao nepristrasno, morao bi da prizna, po odreæenim zahtevima iz-voæaøa, svoje propuste (greåka u proceni troåkova izgradñe, nedostaci u pro-jektu i sl.).

Iz ovakvog pristupa proizaåle su joå neke odredbe uslova FIDIC koje pred-stavçaju svojevrsno suÿavañe odgovnornosti konsalting inÿeñera. Tako se ri-zik za geoloåke, hidroloåke i druge uslove (øije istraÿivañe bi, inaøe, bilonormalna duÿnost onoga ko je preuzeo obavezu da jedan objekat projektuje - dakle,konsalting inÿeñera) prebacuje na izvoæaøa - izriøito se utvræuje da su podacisadrÿani u tehniøkim uslovima samo orijentacioni, da naruøilac za ñih ne od-govara, te da je izvoæaø obavezan da, pre podnoåeña ponude, ispita i proveri sveuslove, åto je, s obzirom na raspoloÿivo vreme i troåkove, nemoguõe (primer,kriviøna prijava zbog åtetnog ugovora). Po istim odredbama, o tome da li je iz-voæaø neke oteÿane uslove mogao da predvidi ili ne odluøuje sam konsalting in-ÿeñer.

Na, osnovu iskustva jugoslovenskih graæevinara moÿe se osporiti tvrdña otome da konsalting inÿeñeri nepristrasno delaju. Uslovi FIDIC zasnivaju se nakonstrukciji koja nema realne osnove. Zakçuøak o nepomuõenoj tradiciji nezavi-snog konsultovaña nije taøan.

Postoji, dakle, i u doktrini, pa i u judikaturi pojedinih zemaça odreæena uz-drÿanost u pogledu uloge konsultanta. Intervencija sudske prakse (koja je utvr-dila odreæene sluøajeve u kojima se konsultant "diskvalifikuje" kao kvazi-arbi-tar) te drugi pokuåaji (norme profesionalnog ponaåaña koje zabrañuju "sukobinteresa" pripadnicima struke konsultanata i dr.) ne garantuju da õe konsaltinginÿeñer postupati objektivno. Interesi i odnosi naruøioca i izvoæaøa morajupoøivati na osnovama sigurnijim od pukog povereña u navodnu nezavisnost i ne-pristrasnost konsalting inÿeñera i u ñegovu privrÿenost etiøkim normamaprofesije. Sudovi u pojedinim zemqama (u Francuskoj, na primer) nazvali su po-loÿaj konsalting inÿeñera po uslovima FIDIC-ovih uslova ugovora "anomali-jom u pravu".

7. FIDIC-ovi uslovi, koji su se godinama primeñivali, saøiñeni su za tzv."klasiøne" poslove graæeña (u kojima naruøilac daje izvoæaøu projekat) te za po-slove u kojima postoji predmer i predraøun, tj. u kojima se vrednost radova utvr-æuje putem jediniønih cena (ovi se uslovi ne mogu koristiti za poslove u kojima


izvoæaø ima ulogu i u stvarañu zamisli poduhvata (kçuø u ruke, sloÿeni-compre-hensive poslovi, inÿeñering itd.), kao ni za poslove sa cenom cost plus ili cenomu pauåalnom iznosu (mada uslovi sadrÿe i elemente za ovakvo utvræivañe cene).Øiñeni su i pokuåaji prilagoæavaña i za ovakve poslove (ali bezuspeåno). Dak-le, uslovi FIDIC-ovog graæevinskog ugovora ne pokrivaju mnoge poslove koji se umeæunarodnoj praksi javçaju.

8. Kao odgovor na kritike i skepsu, FIDIC je stalno doterivao svoje usloveugovora o graæeñu i o isporuci opreme.

Znatne promene izvråene su u onim oblastima koje su u odnosima strana bilenajspornije. Otkloñene su, na primer, odreæene nedoumice u odredbama o osigu-rañu i u arbitraÿnoj klauzuli, ali su, istovremeno, baå u tim domenima, otvore-na druga pitaña koja u praksi mogu stvoriti nesporazume (obaveznost postupkamireña pre arbitraÿe, na primer). Neåto uspeånije su bile intervencije uodredbama o postavçañu zahteva za produÿeñe roka i naknadu poveõanih troå-kova izvråeña radova.

Iz uslova su izbaøeni neki, iskçuøivo engleski, instituti, øime je trebaloda se olakåa primena i u zemçama drugih sistema. Proåireni su posebni uslovi,i sadrÿe primere klauzula za pojedina reåeña koja stranke izaberu. Neåto jepoboçåan poloÿaj izvoæaøa (izvoæaø je, na primer, stekao pravo da obustavi ra-dove usled bitnih propusta naruøioca). Zatim, predviæeno je da naruøilac obez-beæuje podatke o hidroloåkim i uslovima zemçiåta, a izvoæaø je odgovoran samoza ñihovo pravilno tumaøeñe. Uøiñen je i pokuåaj da se uslovi prilagode i zakoriåõeñe na sloÿenijim poslovima, pa postoje odredbe kojima se uslovi prila-goæavaju tako da se odnose, pored graæevinskih radova i na isporuku i ugraæivañeopreme (u ovom pogledu uspeænije su bile izmene unete u u uslove ugovora o ispo-ruci opreme).

9. Ova, "graæevinska" verzija uslova joå õe se zadrÿati u upotrebi, ali je FI-DIC, svestan, dakle, i daçih kritika nedostataka uslova, saøinio, krajem 1999,nove verzije uslova ugovora. No, osnovna klica razdora izmeæu strana nije bilaotkloñena - uslovi nisu prihvatili moguõe reåeñe da se precizno utvrdi polo-ÿaj konsultanta (u smislu da on deluje prema izvoæaøu u ime i za raøun naruøioca,da sve aktivnosti na poduhvatu preduzima po ñegovom nalogu, te da ga u tom pogle-du obavezuje). Øak su nove verzije uslova øitavim nizom odredbi daçe isticale iprecizirale kvazi-arbitraÿnu ulogu konsalting inÿeñera (konsultanta i daçeimenuje naruøilac, iako on mora da, u donoåeñu odreæenih odluka konsultuje iizvoæaøa). U praksi se postavilo pitañe moÿe li izvoæaø da tuÿi konsultanta (ipo kom osnovu) za naknadu åtete izazvana ñegovim pristrasnim postupañem. Jed-nostavno, to nisu bili uspeåni odgovori na kritike, kao i na nove potrebe prak-se.

- Conditions of Contract for Construction (za graæevinske radove i inÿeñeringradove kada projekat daje naruøilac) - nova "crvena kñiga"


- Conditions of Contract for Plant and Design-Build (za elektro i mehaniøku od-nosno maåinsku opremu i inÿeñering radove, kada projekat daje izvoæaø) - nova"ÿuta kñiga"

- Conditions of Contract for EPC Turnkey Project (EPC skraõenica od engineer -procure - construct) - tzv. "srebrna kñiga"

- Short Form of Contract - skraõeni obrazac ugovora (za poslove mañe vredno-sti ("zelena kñiga"),

To su "vaÿeõi" uslovi ugovora. Nema viåe "oranÿ" kñige, novi su "crveni"i "ÿuti" FIDIC-ovi uslovi, uvedeni su "srebrni" i "zeleni" FIDIC-ovi dokumen-ti. No, ovo ne znaøi da se i "stari" uslovi ugovora ne mogu odnosno da se neõe ko-ristiti u praksi.

9. Nova "crvena" i "ÿuta" kñiga saøiñene su na istim naøelima i "filozo-fiji" kao i prethodne verzije, ali ima i znatnih razlika u strukturi, rasporeduodredbi i jeziku. Pored toga, obe kñige su ujednaøene (u pogledu terminologije,pojedinih reåeña, jer je i meæu ñima bilo razlike - na primer, u pitañima viåesile, ograniøeña odgovornosti, procedure u odnosu sa konsultantom, itd.).

Obe kñige, i "crvena" i "ÿuta" (kao i nova "srebrna") sada su struktuiranetako da imaju po 20 osnovnih odredbi (ølanova) i ñihova terminologija je ujedna-øena odnosno ista je tamo gde je to bilo moguõe postiõi.

Osnovna podela odnosno izbor izmeæu "crvenih" uslova i "ÿutih" uslova ni-je, kao åto je sluøaj sa ranijim verzijama, prema tome o kojoj vrsti radova se radi(graæeñe ili opremañe, odnosno åta je preteÿnije), veõ se razlikovañe vråi potome ko daje projekat - naruøilac (åto je sluøaj sa "crvenom" kñigom) ili izvo-æaø (åto je sluøaj sa "ÿutom" kñigom).

"Administrirañe" ugovora, te nadzor nad izvråeñem ugovora i daçe vråikonsalting inÿeñer, koga angaÿuje naruøilac. Konsultant, meæutim, nema viåeprerogative kod odluøivaña u sluøaju pokretaña spora, veõ je ta uloga data Od-boru za reåavañe sporova (to viåe nije moguõa alternativa koju strane biraju,kao åto je bilo ureæeno dopunama uz ranije verzije uslova ugovora, veõ odbor za-meñuje konsultanta u toj kvazi-arbitraÿnoj funkciji.

"Oranÿ" kñiga je u potpunosti zameñena "srebrnom" kñigom, kao i novom"ÿutom" kñigom. Oba se ugovora koriste za projekte "kçuø u ruke" (za "kom-pleksne" poslove i kako ih sve u praksi ne nazivaju). Iz samih naziva se vidi da seradi o situaciji gde izvoæaø daje i projekat - dakle, jedno lice daje i zamisao ifiziøki realizuje poduhvat. Gde je onda razlika izmeæu ove dve verzije uslova(izmeæu novog "ÿutog" FIDIC-a i "srebrnog" FIDIC-a?)

Najkraõe, "srebrni" uslovi se koriste onda kada je, kod sloÿenih poslova,moguõe sa sigurnoåõu, unapred utvrditi konaønu cenu projekta.

Osnovni kamen spoticaña kod ovih sloÿenih poslova uvek je bilo to åto suse strane sporile åta je stvarno predmet posla (jer je cena ugovorena u momentukada glavni projekat joå nije gotov, veõ je utvræena na osnovu polaznih osnovakoje izvoæaø tek treba da razraæuje). Izvoæaø se, u ovakvoj situaciji, osiguravao


na razne naøine, åto je nanosilo åtetu interesima naruøioca. Kadgod bi naruøi-lac nastojao da postavi odreæene granice, to je poveõavalo rizik za izvoæaøa.Ovaj neizvesni elemenat sloÿenih poslova uzrok je mnogim sporovima (MFI nepodrÿavaju ovaj metod).

Dakle, FIDIC preporuøuje da se "srebrni" ugovor koristi u situacijama kadaizvoæaø daje projekat, ali kada je izvesno da se unaped, dosta precizno, moÿe utvr-diti cena, pa ni jedna od strana u poslu neõe biti izloÿena nekom posebnom rizi-ku u pogledu neizvesnosti oko toga åta je sve potrebno na poslu izvesti (izvoæaøunapred zna rizike pa ih ukomponuje u cenu, i nema potrebe za posebnim "rezerva-ma", a naruøilac zna kolika õe konaøna cena biti - åto mu je, nekad, vaÿno, pa ma-kar i znao da je ona neåto veõa u odnosu na situaciju da je koriåõen neki drugimetod izvråeña posla).

No, kada je objekat takve prirode, odnosno kada su okolnosti ugovaraña takveda se unapred ne zna sa sigurnoåõu koliki õe troåkovi izvråeña posla biti, FI-DIC preporuøuje svoje "ÿute" uslove - u ñima postoje klauzule koje izbalansira-no raspodeçuju rizik izmeæu izvoæaøa i naruøioca za nepredviæene situacije.Nezgoda je u tome åto naruøilac ne zna unapred sa sigurnoåõu koliko õe ga obje-kat, na kraju, koåtati (ali zna da nije platio viåe nego åto koåta, niti da je iz-voæaøa doveo do propasti, åto je, takoæe protivno ñegovim interesima ako morada zameñuje prvobitno izabranog izvråioca).

"Srebrna" kñiga je napravçeno striktno na pristupu da nema "treõe" stra-ne, odnosno konsultanta, jer nema potrebe da se svakodnevno prati rad izvoæaøa,jer je on preuzeo rizik za celokupni posao za fiksnu cenu. U ovim uslovima, izvo-æaø je odgovoran za taønost "uslova zadatka", odnosno poøetnih parametara kojemu daje naruøilac (ovo otvara mnoga pravna pitaña, da ih za sada preskoøimo), tese ugovor koristi u situacijama kada su uslovi takvi (na primer, uslovi zem-çiåta) da ih izvoæaø ne mora posebno proveravati (te da moÿe biti siguran dainformacije koje u tom pogledu dobije od naruøioca moÿe da koristi kao podloguza procenu rizika i izradu poøetnih studija, a kasnije i za daçe projektovañe).

Ako su uslovi takvi da izvoæaø preuzima rizike za koje nije razumno oøeki-vati da ih preuzme jer ne moÿe da proveri unapred podatke koje dobije od naruøi-oca, FIDIC predlaÿe "ÿute" uslove.

Novi "zeleni" FIDIC je "skraõeni" ugovor, za male poslove (opåti usloviimaju 10 strana). Nameñen je za graæevinske radove mañe vrednosti (500 hiçadaUSD), ili za jednostavnije radove ili radove koji se ponavçaju, te koji kraõe tra-ju (mañe od 6 meseci).

10. Koje su novine uvedene novim uslovima?

To se moÿe posmatrati na viåe naøina, ali je, moÿda, najboçe pogledati kojesu odredbe unete odnosno koje su izmene izvråene sa stanoviåta poboçåaña po-loÿaja izvoæaøa, pa onda i investitora.

Odrebde koje su povoçne za izvoæaøa:


- Investitor je duÿan da podnese dokaz, u roku od 28 dana od zahteva izvoæaøa,da poseduje finansijska srestva da vråi plaõañe po ugovoru (stav 2.4).

- Ako naruøilac smatra da ima prava na neko obeåteõeñe po ugovoru ili naproduÿeñe garantnog perioda (koji se sada zove period notifikacije nedosta-taka - defects notification period, umesto defects liability period), mora o tome detaçnoobavestiti izvoæaøa (s pozivom na pravni osnov, øiñenice, zahtev - iznos, rok isl.). Naruøilac nema prava da prebija svoj zahtev sa iznosom overenim za plaõa-ñe izvoæaøu po ugovoru (stav 2.5).

- Izvoæaøevo pravo na prilagoæavañe ugovorne cene usled promena propisa uzemçi izvoæeña radova proåireno je da obuhvata i pravo na izmene cene usledpromena u sudskom ili administrativnom tumaøeñu propisa (stav 13.7).

- Ako izvoæaø ne bude plaõen na vreme, ima pravo na kamatu (opet komplikuju: financial charges computed monthly) po godiåñoj stopi od 3 % iz-

nad eskontne stope centralne banke - stav 14.8 (do sadaåñe reåeñe je bilo da iz-voæaø ima pravo na kamatu, ali nije bilo utvræeno kolika je).

- Izvoæaø je ovlaåõen sada da prekine ili uspori radove ne samo ako ne budeplaõen (åto je bilo i do sada), nego i ako mu konsalting inÿeñer ne overi situa-ciju (stav 16.1).

- Konsultant mora u roku od 42 dana od prijema "klejma" da zahtev odobri ilida ga odbije (do sada nije morao da odgovori u odreæenom roku, osim u sluøaju po-vedenog spora).

- Sporovi se sada poveravaju na reåavañe odboru (DAB - dispue adjudicationboard) - to nije alternativa. Po "crvenoj" kñizi, odbor se imenuje na poøetkuugovora i ostaje u funkciji do kraja radova. Po "ÿutoj" i "srebrnoj" kñizi, od-bor se imenuje za svaki spor posebno i radi dok se spor ne reåi (ølan 20). Ranije,sporovi su se podnosili konsultantu na reåeñe.

Odredbe koje su povoçne za naruøioca:- Naruøilac je ovlaåõen da, uz najavu od 42 dana, zameni konsultanta, ali no-

vi ne moÿe biti lice prema kome izvoæaø izrazi "razumni" prigovor (stav 3.4).Po starojim uslovima, naruøilac nije mogao meñati konsultanta.

- Ako izvoæaø podnese "klejm" na osnovu izuzetnih fiziøkih uslova (adversephysical conditions), konsultant moÿe da ispita da li su uslovi u drugim delovimaradova bili povoçniji od predviæenih, te da smañi zahtevani iznos na ime pove-õanih troåkova (stav 4.12).

- Izvoæaø mora da podnosi konsultantu detaçan meseøni izveåtaj o napredo-vañu radova (sa zaista puno detaça, u vezi sa proizvodñom opreme i maaterijala,u vezi sa radnom snagom i opremom za izvoæeñe itd.). Ovi podaci moraju se dati uzmeseøne situacije, åto implicira da overa odnosno plaõañe moÿe biti uslovçe-no podnoåeñem tih izveåtaja (stavovi 4.21 i 14.3).

- Naruøilac moÿe produÿiti garantni period (novo ime - period notifika-cije nedostataka) za dve godine ako ih ne moÿe koristiti usled nedostataka zakoje je izvoæaø odgovoran (stav 11.3).


- Naruøilac ima pravo da prekine ugovor u svako doba po svom nahoæeñu, uzuslov da to ne moÿe uøiniti da bi radove izveo sam ili da ih poveri drugom izvo-æaøu. U sluøaju takvog raskida ugovora, izvoæaøu se nadoknaæuju izvråeni radovi,alil nema prava na izgubçenu dobit (stavovi 15.5 i 19.6).

- Izvoæaø je duÿan da obavesti konsalting inÿeñera o svakom zahtevu za pro-duÿetak roka ili za dodatno plaõañe u roku od 28 dana od momenta kada sazna zarazloge. Ako tako ne postupi, naruøilac ne osloboæen odgovornosti za produÿe-ñe roka odnosno poveõañe cene. Pored toga, izvoæaø mora da u roku od 42 dana odsaznaña poåaçe konsultantu detaçan zahtev. Ako ne ispoåtuje taj drugi rok,produÿeñe roka ili dodatno plaõañe moÿe biti osporeno ako "klejm" usled na-predovaña radova ili iz drugih razloga nije mogao da se potpuno ispita (stav20.1).

11. Novi uslovi su daleko od toga da su savråeni pravni dokumenti (ima joåuvek dosta nedostataka u pravnoj tehnici, pre svega, ali i u nekim koncepcijskimreåeñima).

No, uslove treba dobro poznavati (ne samo kada se koji koriste, nego i deta-çe ñihove strukture i sadrÿaja). Ovo je neophodno:

- za pripremu ponuda (åta je sve na teret i rizik izvoæaøa skriveno je u mno-gim odredbama koje se, ponekad olako preskaøu) - dakle, moraju ih znati ne samopravnici, veõ i struøñaci tehniøke struke, te

- za organizaciju i praõeñe radova u periodu izvoæeña.12. FIDIC je nastojao da olakåa primenu svojih uslova ugovora, te je objavio i

grafiøke i tekstualne prikaze:- glavnih dogaæaja na poslu (principal events)- dogaæaja vezanih za plaõañe- dogaæaja koji dovode do sporova.U Vodiøu za pripremu posebnih uslova ugovora za svaku od kñiga odnosno

uslove dati su i brojni alternativni primeri klauzula.Pripremçeno je i 7 razliøitih obrazaca garancija koje strane obezbeæuju u

poslovima na koje se uslovi ugovora odnose i to uglavnom prema Jednoobraznimpravilima za garancije na poziv (Uniform Rules for Demand Guarantees) ili Jedno-obraznim pravilima za za ugovorne bondove (Uniform Rules for Contract Bonds), ko-je je izradila Meæunarodna trgovinska komora.

FIDIC je pripremio i Vodiø za upotrebu novih uslova ugovora.

Dr Miroslav Paunoviõ

FIDIC-ovi uslovi ugovora i vodiøi vezani za uslove ugovora mogu se dobiti naFIDIC-ovim adresama:

Publication ManagerFIDICP.O. Box 86 (Chailly)


CH-1000 Lausanne 12Switzerlandtel. (41 21) 654 44 15fax (41 21) 654 44 1e-mail: fidic.pub"pobox.comwebsite: www. fidic.org/bookshop


Reåavawe meæunarodnih sporova

Nova arbitraÿna pravila Stalnog arbitraÿnog suda

Stalni arbitraÿni sud (Permanent Court of Arbitration) objavio je 2001. Opci-onalna arbitraÿna pravila za sporove koji se tiøu prirodnih izvora odnosnoprirodne okoline (Optional Rules for Arbitrating Disputes Relating to Natural Resour-ces and-or Environment).

Stalni arbitraÿni sud postoji od 1899. i u poøetku je reåavao samo sporoveizmeæu drÿava. No, joå od 30-tih godina proålog veka Stalni arbitraÿni sud jeproåirio svoje nadleÿnosti i na oblast sporova izmeæu drÿava i drÿavqanadrugih drÿava.

Od 1962, kada je doneo Pravilnik za arbitraÿu i mirno reåavawe meæuna-rodnih sporova izmeæu dve stranke od kojih je samo jedna drÿava (Rules for Arbitra-tion and Conciliation Settlement of International Disputes between two parties of whichonly one is as State) ovaj Arbitraÿniu sud je doneo viåe pravilnika za reåavawesporeova u razliøitim situacijama:

- Pravilnik sa sporove izmeæu drÿava (State - State Rules) od 1992,

- Pravilnik za sporove izmeæu drÿava i nedrÿavnih institucija (State - non-Staten Rules) od 1993,

- Pravilnik za arbitraÿne sporove izmeæu meæunarodnih organizacija i dr-ÿava (Rules for Arbitration of Disputes Involving International Organisations and Sta-tes) od 1996,

- Pravilnik za arbitraÿne sporove izmeæu meæunarodnih organizacija iprivatnih stranaka (Rules for Arbitration of Disputes Involving International Organi-sations and Private Parties) od 1996,

- Opcionalna pravila za mirewe (Optional Conciliation Rules) od 1996. i

- Opcionalna pravila za postupak utvræivawa øiwenica od strane istraÿ-nih komisija (Optional Rules of Procedure for Fact-Finding Commissions of Inquiry) od1997.


Stranke u sporovima po UNCITRAL- ovom pravilniku za ad hoc arbitraÿevrlo øesto imenuju Stalni arbitraÿni sud za tzv. organ imenovawa.

(Detaqi se o Stalnom arbitraÿnom sudu i arbitraÿnim pravilima kojaprimewuje mogu se dobiti na "website"-u: www.pca-cpa.org).

Amici curiae i u arbitraÿnom postupku

Jedno od naøela arbitraÿnog postupka i, øesto, jedan od razloga da se strankeopredele za postupak koji iskquøuje drÿavne sudove, je tajnost, poverqivost ar-bitraÿnog sudovawa.

No, ima situacija u kojima svaki princip, svako pravilo moÿe da trpi odre-æene izuzetke. Tako je i sa ovim principom da aarbitraÿna procedura nije do-stupna javnosti.

Naime, u nekim arbitraÿnim postupcima, naroøito u onima u kojima sustranke, s jedne strane, drÿave, a s druge strane lica-drrÿavqani drugih drÿava,moÿe postojati jak javni interes koji dopuåta da se na odreæeni naøin u spor uk-quøe i lica koja nisu stranke (ne radi se o umeåaøima, jer wihovo uøeåõe u arbi-traÿnim postupcima nije moguõe - bar ne bez pristanka obe strane. Ovakvi susporovi pre svega tzv. investicioni sporovi (sporovi po tzv. Vaåingtonskoj kon-venciji o reåavawu investicionih sporova izmeæu drÿava i drÿavqana drugihdrÿava - Convention on the Settlement of Investment Disputes between States and Natio-nal of Other States, koji se odvijaju pred Centrom za investicione sporove) i spo-rovi po nekim drugim meæunarodnim konvencijama (na primer, po arbitraÿnojklauzuli u Severnoameriøkom ugovoru o slobodnoj trgovini (North American FreeTrade Agreement - NAFTA).

U arbitraÿi po NAFTA konvenciji moÿe se primewivati Konvencija o re-åavawu investicionih sporova izmeæu drÿava i drÿavqana drugih drÿava iliUNCITRAL-ova arbitraÿna pravila za ad hoc arbitraÿe (ølan 1120 konvecnije).

U dva nedavna sluøaja u NAFTA arbitraÿi arbitraÿna veõa su dozvolila daim se obrate treõa lica, koja su predoøila da su posebno zainteresovana za ishodspora, te da taj interes ima "dimenzije" javnog interesa. U sluøaju Methanes Corp.protiv SAD, dve organizacije za zaåtitu prirodne okoline su se obratile veõupodneskom traÿeõi da iznesu svoj stav o moguõem uticaju arbitraÿne odluke naekoloåku situaciju i zakonodavstvo u toj oblasti u regionu NAFTA. Veõe je zak-quøilo da nema ovlaåõewa da dozvoli meåawe treõih lica u postupak, ali je damoÿe dopustiti "prijateqsko" obraõawe treõih lica putem podnesaka po ølanu15 (1) UNCITRAL-ovih arbitraÿnih pravila (ovo pravilo predviæa da "arbi-traÿni tribunal moÿe voditi arbitraÿni postupak na naøin koji smatra odgova-rajuõim, uz uslov da se stranke tretiraju na jednak naøin i da je u svakoj fazi po-stupka svakoj stranki u potpunosti omoguõeno da iznese svoj sluøaj"). U potvrduovom stavu citirana je i praksa Tribunala za reåavawe oåtetnih zahteva izmeæuIrana i SAD (Iran - US Claims Tribunal) te Svetske trgovinske organizacije. Tri-


bunal je, takoæe, odluøio da amici curiae nemaju, po poglavqu 11 Konvencije NAF-TA niti po UNCITRAL-ovim arbitraÿnim pravilima, pravo da primaju poverqi-ve materijale koje, kao dokaze, stranke podnose u postupku. Tribunal nije konaø-no odluøio kako õe postupati sa ovim podnescima, a u svakom sluøaju je naglasioda je potrebno da se o detaqima konsultuje sa strankama.

U drugom sluøaju (United Parcel Service protiv Kanade) dva radniøka sindi-kata su iznela argumente da odluika moÿe imati vrlo znaøajne posledice po rad-nike i traÿili su moguõnost da brane svoje interese. Tribunal je doneo isti zak-quøak kao i veõe u sluøaju Methanes Corp. tj. da prihvati podneske sindikata usvojstvu "prijateqa suda" koji treba da pomognu u donoåewu ispravne odluke. Ve-õe je navelo i argumentaciju da arbitraÿa moÿe imati i naglaåeni javni karak-ter, åto zahteva odreæenu, veõu "transparentnost" postupka.

Hrvatska donela Zakon o arbitraÿi

Neka od interesantnih reåewa Zakona su da i u domaõim arbitraÿama moÿeda se imenuje strani arbitar, kao i da se stranke mogu sporazumeti da broj arbi-tara bude paran (ako se strane ne odrede broj u arbitraÿnom sporazumu, onda õebroj arbitara biti neparan). Hrvatska je septembra 2001. donela Zakon o arbi-traÿi, u osnovi po ugledu na UNCITRAL-ov Model zakon o arbitraÿi.

Arbitraÿni sporazum treba da bude zakquøen u pismenom obliku, ali se po-drazumeva da je ta forma ispuqena kada jedna stranka poåaqe drugoj pismenu po-nudu za zakquøewe arbitraÿnog sporazuma, a ova na to ne stavi primedbu, ili ka-da jedna stranka pismeno potvrdi drugoj stranki usmeni dogovor o arbitraÿi, adruga stranka se tome ne usprotivi.

Zakon je uveo interesantne odredbe o dostavqawu, sa pravilima kojima jeciq da onemoguõe odugovlaøewe postupka odnosno odugovlaøewe sa otpoøiwa-wem postupka. Kao adresa stranke smatra se adresa na kojoj uobiøajeno primapoåtu. Ako nije odedila drugu adresu, kao adresa se smatra adresa sediåta prav-nog lica ili sediåta neke filijale, ili adresa uobiøajenog prebivaliåta prav-nog lica, kao i adresa koja se nalazi u ugovoru koji sadrÿi arbitraÿnu klauzuluodnosno adresa iz sporazuma o arbitraÿi. Ako se adresa stranke ne moÿe utvrdi-ti ni na jedan od navedenih naøina, dostava se vråi na posledwu poznatu adresu.


Iz domaõeg prava poslovawa sa inostranstvom

Reÿim otvaraña i poslovaña predstavniåtva strane banke u

Jugoslaviji

Izvori, praksa

Osnove za postavçañe reÿima otvaraña predstavniåtava daje Zakon o ban-kama i drugim finansijskim organizacijama (Sl. list SRJ 32/93, 24/94, 5/95, 61/95,28/96, 44/99 i 36/2002). Ølanom 16 ovog Zakona propisano je da Narodna banka Ju-goslavije (NBJ) donosi reåeñe o izdavañu dozvole za rad predstavniåtva stranebanke na teritoriji Jugoslavije. Pri tom je Zakon uputio na to da se ova dozvoladaje u skladu sa zakonom koji ureæuje spoçnotrgovinsko poslovañe.

Zakon o spoçnotrgovinskom poslovañu (Sl. list SRJ 46/92, sa mnogobrojnimizmenama i dopunama) na opåti naøin ureæuje pravo svih stranih pravnih lica daosnivaju predstavniåtva u Jugoslaviji (ølan 41). Zakon ovlaåõuje saveznu vladuda bliÿe uredi materiju, åto je ova i uøinila donoåeñem Uredbe o bliÿimuslovima za otvarañe i rad predstavniåtava stranih lica u Jugoslaviji (Sl.list SRJ 51/92 i 81/93) ("Uredba").

Meæutim, u davañu dozvole za otvarañe predstavniåtva strane banke NBJprimeñuje svoj, poseban, propis – Odluku o izdavañu dozvole za otvarañe pred-stavniåtva strane banke na teritoriji SR Jugoslavije Sl. list SRJ 55/93 i 24/96("Odluka").

Uredba i Odluka ne protivreøe jedna drugoj, ali je Uredba mnogo detaçnija uureæivañu materije i otiåla je daçe od onoga åto je u Zakonu o spoçnotrgovin-skom poslovañu postavçeno kao osnov reÿima otvaraña predstavniåtava stra-nih lica. Odnos Uredbe i Odluke nije izriøito preciziran nijednim od ova dvapropisa; no poåto se oba, oøigledno, odnose na istu materiju, vaça se rukovoditii praksom NBJ u tom pogledu (jer ona donekle odudara od opåtih pravila o tuma-øeñu propisa u ovakvom sluøaju).


Osnivaøi, status predstavniåtva

Predstavniåtvo strane banke smatra se sastavnim delom stranog osnivaøa ipo jugoslovenskom pravu ne priznaje mu se status pravnog lica. Ovo bi znaøilo dapredstavniåtvo obavça poslove po nalogu osnivaøa.

Strana banka moÿe u Jugoslaviji otvoriti samo jedno predstavniåtvo. Pre-ma Uredbi, viåe stranih banaka bi moglo osnovati zajedniøko predstavniåtvo,ali ovakvog sluøaja u praksi NBJ nije bilo. U praksi NBJ se nije pojavio ni slu-øaj da osnivaø predstavniåtva traÿi da otvori jedan ili viåe ogranaka svogpredstavniåtva u zemçi.

Iz Odluke proizilazi da predstavniåtvo u Jugoslaviji moÿe otvoriti samostrana banka, mada bi se iz celine svih odredbi propisa koje se na ovu materijuodnose moglo zakçuøiti da je krug lica koja mogu biti osnivaøi neåto åiri i daobuhvata sva lica koja obavçaju "bankarsko-finansijsku" delatnost.

Predstavniåtvo ne moÿe obavçati depozitne, kreditne i druge bankarskeposlove. U ñegov domen mogu spadati aktivnosti na istraÿivañu trÿiåta, te vr-åeñe prethodnih i pripremnih radñi za zakçuøivañe bankarskih poslova;predstavniåtvo u tom smislu predstavça svog osnivaøa.

Postupak, organi, rokovi, troåkovi

NBJ donosi dva reåeña koja se tiøu predstavniåtva strane banke. Prvim re-åeñem NBJ daje dozvolu za otvarañe predstavniåtva. Ovo reåeñe se donosi nazahtev strane banke koji mora da sadrÿi odreæene elemente i dokumentaciju.

Drugim reåeñem NBJ upisuje predstavniåtvo u registar predstavniåtavakoji vodi. Zahtev za donoåeñe ovog drugog reåeña mora se podneti u roku od jed-ne godine od izdavaña dozvole za otvarañe predstavniåtava.

Ukoliko predstavniåtvom rukovodi stranac, potrebno je, u toku postupkaotvaraña predstavniåtva, ishodovati i odobreñe za stalno nastañeñe ili zaprivremeni boravak stranog drÿavçanina u Jugoslaviji. Odobreñe za stalno na-stañeñe daje savezno, a za privremeni boravak republiøko ministarstvo unu-traåñih poslova (kada su u pitañu predstavniåtva, po pravilu se radi o privre-menom boravku, jer se stalno nastañeñe stiøe po osnovu braka, rodbinskih veza,ranijeg drÿavçanstva predaka i sl.). Postupak kod Ministarstva unutraåñihposlova vodi se na osnovu potvrde NBJ da je strana banka podnela zahtev za izda-vañe dozvole za otvarañe predstavniåtva.

NBJ izdaje dozvolu za otvarañe predstavniåtva i pre ishodovaña odobreñaza privremeni boravak rukovodioca predstavniåtva u Jugoslaviji. No, zahtev zaupis u registar predstavniåtava stranih banaka podnosi se NBJ tek kada se ovoodobreñe za privremeni boravak obezbedi. Praktiøno, to je jedini uslov za upispredstavniåtva u registar, jer svi drugi uslovi moraju biti ispuñeni pre podno-åeña zahteva za dozvolu za otvarañe predstavniåtva.

Oglas o upisu predstavniåtva u registar NBJ objavjuje se u Sl. listu SRJ.Tek po objavçivañu oglasa predstavniåtvo moÿe otpoøeti sa radom.


Propisano je da NBJ dozvolu za otvarañe predstavniåtva strane banke izda-je za 30 dana, ali je u praksi postupak kraõi i traje oko 2-3 nedeçe. Postupak uMinistarstvu unutraæñih poslova je neåto duÿi i traje najmañe mesec dana.Drugo reåeñe (o upisu predstavniåtva u registar) NBJ izdaje u kratkom roku, apostupak oglaåavaña u Sl. listu je takoæe vrlo kratak (NBJ izda reåeñe o upi-su predstavniåtva u registar veõ na osnovu potvrde da je oglas predat Sl. listu).

Administrativna taksa koja se plaõa NBJ za reåeña je oko EUR 75. Taksa zaodobreñe za privremeni boravak stranca u Jugoslaviji je minimalna, a troåakoglasa u Sl. listu ne prelazi EUR 50.

Uslovi za otvarañe, zahtev, dokumenti

Osnivaø mora doneti odluku o otvarañu predstavniåtva, te o imenovañu li-ca odgovornog za poslovañe predstavniåtva (naøelno, ovo moÿe biti jedna odlu-ka, ali u struønoj sluÿbi NBJ smatraju da su to dve odvojene odluke). Odluke sepodnose NBJ uz zahtev za izdavañe dozvole za otvarañe predstavniåtva.

Zahtev mora, pored firme i drugih podataka o osnivaøu, sadrÿati i podatkeo nazivu i sediåtu predstavniåtva, te podatke o rukovodiocu predstavniåtva ibroju zaposlenih.

NBJ traÿi, pored podataka o sediåtu predstavniåtva, i dokaz o osnovu ko-riåõeña prostorija za sediåte. Ovo u praksi znaøi da buduõi rukovodilac ilidrugo lice koje osnivaø ovlasti mora zakçuøiti ugovor o zakupu ili o kupoviniposlovnog prostora za buduõe predstavniåtvo. Iz postupka za dobijañe odobre-ña za privremeni boravak stranog drÿavçanina proizilazi da se, pre otpoøi-ñaña rada predstavniåtva, mora zakçuøiti i ugovor o zakupu stana.

Uz zahtev za dozvolu otvaraña predstavniåtva NBJ se dostavça nekolikodokumenata:

- isprava o upisu banke u odgovarajuõi registar u zemçi osnivaña (ne starijaod tri meseca),

- izjava osnivaøa da preuzima sve obaveze (misli se na troåkove) koje u Jugo-slaviji nastanu u vezi sa radom predstavniåtva,

- izjava rukovodioca predstavniåtva da õe se predstavniåtvo pridrÿavatijugoslovenskih propisa u svom radu.

NBJ ne traÿi da joj se podnosi program poslovaña predstavniåtva (åto je,inaøe, zahtev koji postavça Uredba).

Rad predstavniåtva

Na rad predstavniåtava stranih banaka direktno se ne odnosi nijedan pro-pis. No, u praksi je izgraæeno nekoliko stavova u tom pogledu.

Predstavniåtvo poøiñe sa radom posle upisa u registar kod NBJ i moÿeobavçati samo poslove upisane u registar.

Predstavniåtvo predstavça rukovodilac predstavniåtva.


Predstavniåtvo zakçuøuje sa nameåtenicima koji su jugoslovenski drÿav-çani ugovore o radu. Ovim ugovorima ne mogu se predvideti maña prava i nepo-voçniji uslovi rada od prava i uslova utvræenih propisima i kolektivnim ugo-vorima.

U svom radu strano predstavniåtvo mora postupati po jugoslovenskim pro-pisima. Nadzor u pogledu primene jugoslovenskih propisa vråe NBJ i organi zaposlove inspekcije u okviru svojih nadleÿnost.

Jedna od obaveza predstavniåtva, koja bi bila logiøna, je i voæeñe poslov-nih kñiga predstavniåtva. Meæutim, vaça reõi da propisma nije nedvosmislenoi jasno utvræena ova obaveza odnosno nije utvræeno koje kñige predstavniåtvotreba da vodi (u praksi se to svodi na kñigu blagajne, kñigu prihoda i rashoda,kñigu inventara). Oblik i naøin voæeña pomenutih kñiga trebalo bi da odrediosnivaø predstavniåtva.

Predstavniåtva stranih banaka duÿna su da Narodnoj banci Jugoslavije pod-nesu godiåñe izveåtaje o svom radu (za prethodnu godinu do 31. marta tekuõe go-dine).

Predviæeno je da predstavniåtvo strane banke moÿe da miruje odnosno da uodreæenom periodu nema aktivnosti (jedina je obaveza da o tom statusu osnivaøobavesti NBJ).

M.P.


Za dokumentaciju

Odredbe ugovora o osnivañu akcionarskog druåtva o kapitalu,

akcijama i akcionarima

U ugovornim aranÿmanima vezanim za ulazak stranog kapitala u domaõu pri-vredu sve viåe se predviæa osnivañe akcionarskih druåtava. Niz odredbi ugovo-ra o ureæivañu odnosa ulagaøa u ovaj oblik trgovaøkog druåtva, a meæu ñima po-sebno odredbe o kapitalu, akcijama i odnosima akcionara u pojedinim situaci-jama, zahteva paÿçivu, detaçnu razradu. U nastavku se daje prikaz moguõih reåe-ña za neka od ovih pitaña koja iskrsavaju i oko kojih se ima nesnalaÿeña u prak-si.

. . . .

Ølan 9

9.1. Druåtvo izdaje akcionaru, u skladu sa propisima, isprave o akcijama (ak-cije).

9.2. Akcije se mogu izdati samo akcionaru koji je u celosti uplatio sve upisa-ne akcije.

9.3. Druåtvo moÿe, umesto akcija, izdati akcionarima potvrde o akcijama, uskladu sa propisima. Jedna potvrda moÿe se odnositi na viåe akcija.

Ølan 10

10.1. Akcije druåtva prenose se indosamentom i upisom u kñigu akcionara.

10.2. Odrebda stava 1 u pogledu prenosa indosamentom shodno se primeñuje i upogledu prenosa potvrda o akcijama.


Ølan 11

11.1. O izdatim akcijama odnosno o akcionarima druåtva vodi se kñiga akci-onara.

11.2. Sadrÿinu i naøin voæeña kñikge akcionara propisuje generalni direk-

tor druåtva i odgovara za urednost i aÿurnost voæeña.11.3. Svaki akcionar ima pravo uvida u kñigu akcionara.

Ølan 12

12.1. Akcionari se u kñigu akcionara u skladu sa ugovorom o osnivañu i sta-tutom druåtva.

12.2. Kada je u pitañu prenos akcija, upis u kñigu akcionara obaviõe se nazahtev sticaoca akcija koji uz zahtev podnese na uvid originale isprava o akcija-ma sa vaçanim izjavama o prenosu (indosamentom), te koji potpiåe statut druå-tva (odnosno da pisanu izjavu da prihvata statut), a u propisanim sluøajevima iugovor o osnivañu.

12.3. Lica koja nisu akcionari druåtva, a steknu akcije kao univerzalnisledbenici dotadaåñih akcionara, biõe upisana u kñigu akcionara na sopstvenizahtev; uz zahtev moraju da priloÿe na uvid originale isprava o akcijama i dokazo pravnom osnovu sticaña akcija, te moraju da potpiåu statut (odnosno daju pisa-nu izjavu da prihvataju statut).

12.4. Druåtvo je ovlaåõeno da uskrati sticaocu upis u kñigu akcionara akonisu ispuñene pretpostavke za upis navedene u odredbama stavova 12.2 odnosno12.3, ili ako akcionar koji je raspolagao akcijama, ili neki od ñegovih prethod-nika do akcionara koji je prvobitno stekao akcije, nije bio upisan u kñigu akci-onara, odnosno ako original akcije ne sadrÿi neprekinuti niz indosamenatasvih dotadaåñih sticalaca.

Ølan 13

Druåtvo õe zameniti, na zahtev i troåak akcionara, sudski poniåtenu iosteõenu akciju, bez obzira da li je takav akcionar upisan u kñigu akcionara, akomoÿe dokazati da je zakonit imalac akcije.

Ølan 14

14.1. Akcijski kapital druåtva moÿe se poveõati, u skladu sa zakonom, statu-tom, ugovorom o osnivañu i odlukom skupåtine, iz neisplaõenog dela dobiti (ne-rasporeæena dobit) ili izdavañem novih akcija radi prikupçaña sredstava po-trebnih za rad druåtva, kao i na druge naøine predviæene propisima.

14.2. Odluku o poveõañu akcijskog kapitala donose akcionari na redovnojili vanrednoj skupåtini druåtva na osnovu obrazloÿenog predloga upravnog od-bora.


14.3. Organ ovlaåõen za sazivañe skupåtine na kojoj treba doneti odluku opoveõañu akcijskog kapitala dostaviõe akcionarima:

- poziv za skupåtinu, koji õe, osim drugih potrebnih pojedinosti, u odgova-rajuõoj taøki dnevnog reda sadrÿati i predlog odluka skupåtine o poveõañu ak-cijskog kapitala i o odgovarajuõoj izmeni ugovora o osnivnaju odnosno statuta, sasvim podacima koji po zakonu i statutu moraju biti navedeni u spomenutim odlu-kama,

- bilans sredstava druåtva, i- obrazloÿeni predlog upravnog odbora u pogledu potrebe i naøina sprovo-

æeña predloÿenog poveõaña akcijskog kapitala.

Ølan 15

15.1. U sluøaju poveõaña osnovnog kapitala iz nerasporeæene dobiti, druå-tvo õe izdati nove akcije ili õe se nominalna vrednost na koju glase pojedine ak-cije poveõati u odnosu na poveõani osnovni kapital u istoj srazmeri u kojoj je no-minalna vrednost akcija stajala prema osnovnom kapitalu pre ñegovog poveõaña.

15.2. Odluka skupåtine o poveõañu osnovnog kapitala druåtva iz neraspo-reæene dobiti, te o izdavañu novih akcija po tom osnovu odnosno o odgovarajuõempoveõañu nominalne vrednosti na koju glase pojedine akcije, mora sadrÿati:

- naznaku da õe se osnovni kapital povisiti izdavañem novih akcija odnosnosabirañem neisplaõenog dela dobiti osnovnom kapitalu,

- nominalni iznos neisplaõenog dela dobiti za koji se poveõava osnovni ka-pital i nominalni iznos poveõanog osnovnog kapitala,

- nominalni iznos i broj akcija koje se izdaju odnosno nominalni iznos za ko-ji õe se poveõati nominalna vrednost postojeõih akcija,

- naøin na koji õe se izmena nominalne vrednosti na koju glase pojedine akci-je ubeleÿiti na isprave o akcijama i rok u kom su akcionari, u tu svrhu, duÿni dapodnesu isprave o akcijama druåtvai.

15.3. U ostalim pitañima poveõaña kapitala iz nerasporeæene dobiti pri-meñuju se odredbe statuta druåtva.

Ølan 16

16.1. Odluka skupåtine o poveõañu kapitala druåtva izdavañem novih akci-ja radi prikupçaña sredstava potrebnih za rad druåtva mora, pored zakonompropisanih elemenata, sadrÿati:

- naznaku da õe se osnovni kapital povisiti izdavañem novih akcija radiprikupçaña sredstava potrebnih za rad druåtva,

- nominalni iznos za koji se poveõava osnovni kapital i nominalni iznos po-veõanog osnovnog kapitala,

- broj i vrstu novih akcija i nominalnu vrednost na koju glase,- sadrÿaj eventualnih posebnih prava koja na osnovu novih akcija pripadaju

akcionarima, te odredbe u pogledu uøestvovaña u podeli dobiti druåtva,


- eventualno ograniøeñe prava akcionara na prvenstveni upis novih akcija, uskladu sa odredbom ølana 17 ovog ugovora,

- naznaku poslovne godine u kojoj nove akcije daju pravo na uøeåõe u podelidobiti druåtva,

- rokove za upis i uplatu akcija, te visinu kamate koja õe se plaõati u sluøajuprekoraøeña roka za uplatu,

- rok nakon koga õe se smatrati da poveõañe osnovnog kapitala nije uspelo,ako ne budu upisane sve uplaõene akcije.

16.2. U ostalim pitañima poveõaña kapitala izdavañem novih akcija prime-ñuju se odredbe statuta druåtva.

Ølan 17

17.1. U pogledu novih akcija koje se uplaõuju u novcu, akcionari imaju pravoprvenstvenog upisa, srazmerno nominalnoj vrednosti akcija kojih su vlasnici uøasu upisa novih akcija, prema osnovnom kapitalu pre ñegovog poveõaña. Vaçanje sporazum akcionara kojim oni drukøije ureæuju meæusobna prava u pogledu bro-ja akcija koje pojedini akcionar moÿe upisati i otkupiti koristeõi se pravomprvenstvenog upisa.

17.2. U svrhu ostvarivaña ovog prava, upravni odbor duÿan je da osigura daakcionari budu obaveåteni o roku u kom mogu upisati nove akcije, te o ostalimuslovima upisa i uplate akcija.

17.3. Ako skupåtina ne odluøi drukøije, rok za upis novih akcija, kada su upitañu akcionari koji se koriste pravom prvenstvenog upisa, ne moÿe biti kra-õi od 30 dana.

Ølan 18

18.1. Akcionar koji namerava da uz naknadu ili besplatno raspolaÿe svojimakcijama duÿan je da o svojoj nameri i uslovima raspolagaña obavesti upravniodbor druåtva. Upravni odbor õe oceniti da li je takvo raspolagañe u protiv-nosti sa interesima druåtva, te o nameri i uslovima raspolagaña akcijama, kaoi o svom stavu u tom pogledu, u roku od 15 dana obavestiti ostale akcionare.

18.2. Ostali akcionari imaju pravo prvenstva kupovine akcija kojima akcio-nar namerava da raspolaÿe, u srazmeri sa brojem akcija u ñihovom vlasniåtvu uøasu otkupa ponuæenih akcija. Vaçan je sporazum akcionara kojim oni drukøijeureæuju meæusobna prava u pogledu broja akcija koje pojedini akcionar moÿe ot-kupiti, koristeõi se pravom prvenstva kupovine. Ponudilac ne mora biti stran-ka u takvom sporazumu.

18.3. Akcionar koji namerava da se koristi pravom prvenstva kupovine,ili koji se odriøe tog prava, õe pismom obavestiti o tome upravni odbor i ak-cionara koji namerava da raspolaÿe akcijama.

18.4. Pravo akcionara da se koristi pravom prvenstva kupovine prestaje30 dana nakon prijema obaveåteña iz stava 18.1, a u svakom sluøaju 45 dana


poåto je akcionar koji namerava da raspolaÿe akcijama o tome obavestioupravni odbor. Ono prestaje i 15 dana poåto je akcionar koji namerava da ra-spolaÿe akcijama primio obaveåteñe drugog akcionara da õe se koristitipravom prvenstva kupovine, ako u tom roku deoniøar koji je izjavio da ÿeli dase koristi pravom prvenstva kupovine, ne sklopi ugovor u kupovini ponuæe-nih akcija pod istim ili povoçnijim uslovima od onih u obaveåteñu iz stava18.1. U sluøaju nameravanog raspolagaña akcijama bez naknade, pravo prven-stva kupovine koristi se po trÿiånoj ceni akcija, osim ako akcionar koji na-merava da raspolaÿe akcijama ne pristane na niÿu cenu.

18.5. Raspolagañe akcijama protivno odredbi ovog ølana je niåtavno.18.6. S akcijama koje ostanu neotkupçene akcionar moÿe slobodno da raspo-

laÿe.18.7. Prenos akcija do kog doæe univerzalnom sukcesijom ne smatra se raspo-

lagañem u smislu stava 18.1.

Ølan 19

19.1. Niåtavno je dobrovoçno zalagañe akcija s kojim se ne saglasi upravniodbor druåtva.

19.2. Ako do sticaña zaloÿnog prava na akcijama doæe prisilnim putem (u iz-vrånom postupku), sticalac akcija je duÿan da akcionarima druåtva ponudi takosteøene akcije na otkup po ñihovoj trÿiånoj ceni. U tom sluøaju na pravo prven-stva kupovine akcija na odgovarajuõi naøin primeñuju se odredbe ølana 18.

19.3. U sluøaju da neki od akcionara padne pod steøaj, preostali akcionariimaju pravo da akcije druåtva otkupe po trÿiånoj ceni.

19.4. Ako u steøajnom postupku akcije steknu lica koja nisu akcionari druå-tva, duÿna su da postupe kao i lica koja akcije steknu u izvrånom postupku, uz od-govarajuøu primenu odredbe stava 19.2.

. . . .

A_Reklama.fm; str. 257

U PRODAJI

„EMISIJA VREDNOSNIH PAPIRA“PRAVNA RAZMATRAWA

Privredni pregled, Beograd, 2001. godina

DR NEBOJ[A JOVANOVI]

Isporuka po prijemu uplate

Udruèwe pravnika u privredi JugoslavijeInformacije na tel. 323-49-85


UDK 347.7 YU ISSN 0354–3501

P R A V O I P R I V R E D AÂSOPIS ZA PRIVREDNOPRAVNU TEORIJU I PRAKSU

BROJ 9-12/2002./Godina XXXIXBeograd

Glavni i odgovorni urednikMirko Vasiqevi}

UrednikMiroslav Paunovi}

RedakcijaZoran Arsi}, Vlajko Brajiõ, Mirko Vasiqevi}, Radovan Vukadinovi}, Slavoqub Vuki~evi}, Miroslav Vrhovåek, Dragoqub Dra{kovi}, Ivica Jankovec, Milica Jawu{evi} (sekretar), Branko Quti}, Vera Markoviõ, Bosa Nenadi}, Miroslav

Paunoviõ, Ratomir Slijep~evi}, Aleksandar ]iri}

Izdava~ki savetØedomir Bogiõeviõ, Jovanka Bodiroga, Miqko Vaqarevi}, Mihajlo Ve-limirovi}, Miroslav Vitez, Ratibor Grujiõ, Rade Jeftiõ, RatomirKa{anin, Goran Kçajeviõ, Nermina Quboviõ, Miroslav Mileti}, JezdimirMitrovi}, Milan Miçeviõ, Vera Ne}ak, Danilo Pa{ajli}, Mirko Pe-runoviõ, Vitomir Popovi}, Vladimir Popovi}, Dejan Popoviõ, MihailoRuli}, Dragan Radoñiõ, Marko Raj~evi}, Marko Steqi}, Miodrag Traj-kovi} (predsednik), Slavko Cari} (zamenik predsednika), Mirjana Cukavac

Izdava~UDRU@EWE PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

Beograd, Trg Nikole Paåiõa 1/IItel./faks 3234-985

Tehni~ki urednikZoran Dimi}

Ra~unarska pripremaJelena i Zoran Dimi}

Svetozara Markovi}a 2, Beograd

Pretplata za 2003. godinu iznosi: pravna lica - 5.100 dinara, fizi~ka lica - 2.550 dinara, inostranstvo - 100 US $

Pretplata se vr{i na ‘iro ra~un broj: 40806-678-3-99933, uz naznaku: Pretplata za ~asopis „Pravo i privreda“

Izlazi PERIODI^NO

[tampa: ÅIP „Nikola Nikoliõ“Mikuåa Gajeviõa 3, KRAGUJEVAC

NARUXBENICA

Ovim se neopozivo pretpla}ujemo na ____ primeraka ~asopisa "PRAVO I PRIVREDA" za 2003.

godinu po ceni od 5.100,00 dinara za pravna lica (2.550,00 za fizi~ka lica, 100 USA $ za

inostranstvo) na ime akontacije godi{ñe pretplate s tim da se pretplata produùje i za slede}e

godine, ukoliko se izri~ito-pismeno ne otkaè pre isteka teku}e godine.

Iznos od __________ dinara uplati}emo u zakonskom roku po prijemu ra~una na ìro ra~un broj

40806-678-3-99933 UDRU@EÑE PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

Beograd, Trg Nikole Paåiõa 1/II

Tel/faks 3234-985

âsopis slati na adresu:

_____________________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________________

sa naznakom za ________________________________________________________________ slu`bu.

Molimo da ovu naruxbenicu overenu i potpisanu od strane ovla{}enog lica po{açete na

adresu UDRU@EÑE PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE, Beograd, Trg

Nikole Paåiõa 1/II

Potpis naru~ioca

M.P. ___________________________

PRAVO I PRIVREDA, br. 9-12/2002. Godina XXXIX

SADR@AJ

ØLANCIKrista Jesel-Horst Nove etape razvoja u oblasti Corporate

Governance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Thomas N. Jersild Company Directors’ Duties to Investors:

the Developing Law . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Mirko Vasiqeviõ Izmene Zakona o preduzeõima-siguran put u

centralizaciju privrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Zoran Arsi} Vraõañe zabrañenih plaõaña u akcijskom

pravu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Miroslav Miçkoviõ Osobine i sadrÿina reåeña iz radnog odnosa . . . . . . 40Marko Æuræeviõ Svojina na predmetu lizinga kao obezbeæeñe

lizingodavca u ugovoru o lizingu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

PRILOZIGoran Kuñadiõ Formirañe i uloga privremenog registra u

funkcionisañu finansijskog trÿiåta . . . . . . .69Øarls Kun (Charles Kuhn) Zone slobodne trgovine

Ogled o slobodnim trgovinskim zonama . . . . . . . . . . . . 78Çiçana Stojkoviõ Prenos kapital uøeåõa i prestanak

holding odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Slobodan Ilijiõ Pravna pitawa statusnog karaktera iz oblasti

osigurawa imovine i lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Katarina Damñanoviõ Komunitarni ÿig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Miroslav Miletiõ Ugovor izmeæu nosioca prava i organizacije . . . . . . 107Vidoje Spasiõ Elektronsko izdavaåtvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128Sneÿana Stojanoviõ Izbegavawe plaõawa poreza i utawena

kapitalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138Milorad Bejatoviõ Regulisañe sistemskog rizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150Vuk Radoviõ Predlog poverilaca za pokretawe steøajnog

postupka (nevoqni steøaj) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161Zakçuøci XI kongres pravnika u privredi SRJ . . . . . . . . . . . . . . . 175Sudska praksaSlobodan Spasiõ Sentence iz odluka Viåeg trgovinskog suda

u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182Dragica Marjanoviõ Sentence Vrhovnog suda Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212Pravna praksaSneÿana Vujinoviõ Miåçeña Ministarstva za rad i

zapoåçavañe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225Meæunarodno poslovno pravo

Meæunarodna regulativa i uporedno pravo . . . . . . . . . 233Reåavawe meæunarodnih sporova . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Iz domaõeg prava poslovawa sa inostranstvom . . . . . 248Za dokumentaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252

LAW AND ECONOMY Number 9-12/2002. Year XXXIX

C O N T E N T

ARTICLESChrista Jessel-Holst New Developments in the Field of Corporate Governance .3Thomas N. Jersild Company Directors’ Duties to Investors:

- the Developing Law. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11Mirko Vasiçeviõ The Enterprises Act’s Amendments – Right Way to

Centralization of Economy. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20Zoran Arsiõ Return of Prohibited Payments in the Law

of Shareholdings . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34Miroslav Miçkoviõ The Features and Content of a Decision in Labour

Relationships . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40Marko Æuræeviõ The Ownership on Leased Object as Lessor's Security

in a Contract of Lease . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53CONTRIBUTIONSGoran Kuñadiõ Formation and Role of Temporary Registrar

in Functioning of Financial Market . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69Charles Kuhn Free Trade Zones – A Lecture on Free Trade Zones. . . . . .78Çiçana Stojkoviõ Capital Stake Transfer and Termination of Holding

Relationship . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82Slobodan Ilijiõ Legal Questions of Status Nature in the Field of Property

and Life Insurance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87Katarina Damñanoviõ Community Brand . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95Miroslav Miletiõ Contract between Titular of Right and Organisation . . . .107Vidoje Spasiõ Electronic Publishment. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .128Sneÿana Stojanoviõ Tax Evasion and Diminished Capitalization . . . . . . . . . . .138Milorad Bejatoviõ The Regulation of System Risk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150Vuk Radoviõ Creditors’ Claim for Commencement of Insolvency

Procedure (Compulsory Liquidation) . . . . . . . . . . . . . . . . .161CONCLUSIONS XI Conference of the Yugoslav Association

of Commercial Lawyers 2002 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175JUDICIAL PRACTICESlobodan Spasiõ Sentences from Decisions of the High Commercial

Court in Belgrade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .182Dragica Marjanoviõ Serbian Supreme Court Sentences. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212LEGAL PRACTICESneÿana Vujinoviõ Labour Ministry’s Opinions. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .225INTERNATIONAL BUSINESS LAW

International Regulation and Comparative Law. . . . . . . . .233International Disputes Settlements. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .245Items from Domestic Law of Business with Abroad. . . . .248For the Archive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .252