LANCI - pravniciuprivredi.org.rs · Komisiji za hartije od vrednosti. Takoæe, ovaj zakon nije uopåte razgraniøio osnove kada za emisiju hartija od vrednosti nije potrebna javna

____S 1.fm; str. 1

^LANCI

Pravo i privreda br. 9-12/2002.2

07_Mirko Vasiljevic.fm; str. 3

Prof. dr Mirko Vasiqeviõ,Pravni fakultet, Beograd UDK 336.76:347.7

Marginalije o nekim opåtim pitawima zaåtite prava

akcionara u kontekstu zakona o trÿiåtu hartija od

vrednosti i drugih finansijskih instrumenata

Rezime

U ovom ølanku autor kritiøki analizira nedavno usvojeni Zakon o trÿiå-tu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, posebno sledeõapitawa: kriterijumi razgraniøewa otvorenih (javnih) i zatvorenih (privat-nih) druåtava, sa konstatacijom da je pojam javnih druåtava postavqen pre-viåe åiroko; priroda akcionarskog druåtva i status akcija iz privatiza-cije; pravo preøe kupovine akcija (sa konstatacijom da ono moÿe postojati naosnovu ugovora o kupovini akcija ili statuta, ako je ukinuto zakonom za akcijeiz privatizacije, ali samo kod nekotiranih druåtava); preuzimawe akcionar-skih druåtava i zaåtita prava akcionara (sa konstatacijom da je ovo pitawepovråno ureæeno u zakonu posebno sa stanoviåta interesa mawinskih akcio-nara i zaåtite wihovih prava) i, najzad, pitawe odnosa drÿavne regulative isamoregulative akcionarskog druåtva. U zakquøku autor konstatuje da je na-åa strukovna i poslovna javnost oøekivala viåe od ovog projekta, posebnoimajuõi u vidu øiwenicu da je pripreman veoma dugo, uz poruku da je potrebno do-nositi propise na transparentniji naøin, uz institucionalnije ukquøivaweåire strukovne i poslovne javnosti u raspravu tokom donoåewa.

Kquøne reøi: javna druåtva, zatvorena druåtva, preuzimawe akcionar-skog druåtva, akcije, pravo preøe kupovine akcija, samoregulativa.


1. Umesto uvoda

Poverewe akcionara u drÿavnu regulativu uopåte, posebno u regulativu ak-cionarskog druåtva kao tipiønog druåtva kapitala, kao i poverewe akcionara uautonomnu regulativu samog akcionarskog druåtva osnov je stabilnosti funkci-onisawa i razvoja ove pravne forme privrednih druåtava. Ovo podjednako vaÿikako za ureæewe statike (osnivawe, status, uprava) ovog druåtva, tako i za ureæe-we dinamike ovog druåtva (trÿiåte akcija). Brojna su pravna pitawa koja obez-beæuju ceo korpus pravnog instituta zaåtite prava akcionara, pri øemu õemo zaovu priliku uøiniti poseban osvrt na sledeõa:

- razgraniøewe otvorenih (javnih) i zatvorenih (privatnih) druåtava,- priroda akcionarskog druåtva i status akcija iz privatizacije, - pravo preøe kupovine akcija, - preuzimawe i zaåtita prava akcionara, i - odnos drÿavne regulative i samoregulative ovog druåtva. Razmatrawe ovih pitawa biõe ovom prilikom uøiweno posebno u kontekstu

postojeõeg Zakona o preduzeõima1), Zakona o privatizaciji2) i Zakona o trÿiå-tu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata3), koji posebno ureæ-uje dinamiku ovih druåtava i wihovog akcijskog kapitala i to daleko obuhvatni-je i sa stanoviåta pravne sigurnosti prihvatqivije od trenutno joå vaÿeõih za-kona u ovoj oblasti (Zakon o hartijama od vrednosti i Zakon o berzama, berzan-skom poslovawu i berzanskim posrednicima), koji po svemu sudeõi odlaze u isto-riju (u vremenskom smislu a ne u vrednosnom smislu) i na koje se ovde neõemo po-sebno osvrtati.

2. Razgraniøewe otvorenih (javnih) i zatvorenih (privatnih)

akcionarskih druåtava

Vaÿeõi Zakon o preduzeõima razgraniøewe otvorenih (javnih) i zatvorenih(privatnih) akcionarskih druåtava uøinio je na osnovici razgraniøewa naøinaosnivawa, tako da zatvorenim druåtvom tretira ono koje se osniva tzv. simulta-nim putem od strane samih osnivaøa bez upuõivawa javnog poziva (ili i javne po-nude) za upis i uplatu akcija, dok otvorenim druåtvom tretira ono koje se osnivatzv. sukcesivnim putem upuõivawem javnog poziva od strane osnivaøa treõim li-cima za upis i uplatu akcija (ili i javne ponude).4) Ovo razgraniøewe svakako sene moÿe smatrati dovoqnim, a i vokacija ovog zakona, kao åto je to i sluøaj sadrugim zakonima sliøne prirode u uporednom pravu, nije da øini ovo razgrani-øewe detaqnijim, veõ je to upravo vokacija zakona koji ureæuju dinamiku ovih

1. Sluÿbeni list SRJ, br. 29/ 96.

2. Sluÿbeni glasnik RS, br. 38/2001.

3. Sluÿbeni list SRJ, br. 65/2002.

4. Zakon o preduzeõima (daqe: ZOP), øl. 189.

5M. Vasiqeviõ: Marginalije o nekim opåtim pitawima zaåtite prava akcionara u kontekstu Zakona o trÿiåtu hartija od vrednosti ...

(str. 3-17)

druåtava, åto su po pravilu zakoni o trÿiåtu hartija od vrednosti. Ovo upravoi øini Zakon o trÿiåtu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrume-nata propisujuõi da je "javno druåtvo pravno lice koje hartije od vrednosti izda-je javnom ponudom na organizovanom trÿiåtu, nad øijim poslovawem u vezi har-tija od vrednosti nadzor vråi Komisija za hartije od vrednosti i koje je obaveznoda obaveåtava javnost o svom poslovawu u skladu sa ovim zakonom",5) odnosnopropisujuõi da je "zatvoreno druåtvo pravno lice koje hartije od vrednosti nijeizdalo javnom ponudom na osnovu prospekta za distribuciju hartija od vrednosti,odnosno koje ih je izdalo ali su sve povuøene ili im je istekao rok dospeõa."6)

Istovremeno ovaj Zakon odreæuje da je "javna ponuda hartija od vrednosti ponudaupuõena neodreæenom broju lica radi upisa i uplate hartija od vrednosti prili-kom wihove distribucije odnosno svaka ponuda za kupovinu ili prodaju hartija odvrednosti upuõena prilikom trgovine hartijama od vrednosti na organizovanomtrÿiåtu".7) Pri tom, ovaj Zakon pod "distribucijom" podrazumeva emisiju har-tija od vrednosti (prodaja od emitenta ili pokroviteqa emisije i to javnom po-nudom), a pod "trgovinom" preprodaju hartija od vrednosti od strane akcionara –tzv. sekundarna prodaja.8) Javna ponuda hartija od vrednosti po ovom zakonu "mo-ÿe se vråiti samo po prethodno pribavqenom reåewu o odobrewu prospekta zadistribuciju hartija od vrednosti, koje donosi Komisija za hartije od vredno-sti".9) Pod "organizovanim trÿiåtem" pak ovaj Zakon podrazumeva "trÿiåte nakome se trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentimaizdatim u skladu sa ovim zakonom odvija na naøin i pod uslovima utvræenim timzakonom, aktima komisije za hartije od vrednosti i pravilima poslovawa ovlaå-õenih uøesnika na organizovanom trÿiåtu nad kojima Komisija za hartije odvrednosti vråi nadzor."10) Zakon otvara ozbiqnu pravnu dilemu da li je "orga-nizovano trÿiåte" samo "berzansko trÿiåte" i "slobodno berzansko trÿiåte"ili to moÿe biti i neko drugo trÿiåte koje ispuni uslove iz ovog zakona.11)

Sa stanoviåta zaåtite prava akcionara i investitora u hartije od vredno-sti uopåte ova reåewa imaju znaøajnih prednosti u odnosu na postojeõa i unapre-diõe bez sumwe wihovu pravnu sigurnost. Ipak, u kontekstu ovih reåewa otvori-õe se brojna pravna pitawa na koja õe praksa morati dati odgovore, ali koji ni ukom sluøaju ne mogu uøiniti ovu sigurnost zadovoqavajuõom ili uzornom, kakvabi svakako mogla biti da su ova zakonska reåewa pripremana u jednoj åiroj stru-kovnoj i poslovnoj raspravi. Za investitore u hartije od vrednosti je svakakoizuzetno znaøajno da nema javne ponude ni akcija ni duÿniøkih hartija od vredno-

5. Zakon o trÿiåtu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (daqe: Zakon

o trÿiåtu ...), øl. 5. taø. 12.

6. Zakon o trÿiåtu..., øl. 5.taø. 13.


8. Zakon o trÿiåtu..., øl. 5.taø. 2. i 4.

9. Zakon o trÿiåtu..., øl. 17. st. 5.


11. Uporedi: odredba øl. 5. taø. 5. i 15. i odredbe øl. 167. i 170.


sti bez odobrewa Komisije za hartije od vrednosti na osnovici priloÿene pro-pisane dokumentacije. S druge strane, ovo reåewe zakona otvara pitawe pravnogreÿima zatvorenih akcionarskih druåtava koja se osnivaju simultanim putembez javne ponude, buduõi da ovaj zakon kaÿe da "ako je u pitawu osnivawe pravnoglica – akcionarskog druåtva koje namerava da distribuira akcije, osnivaøi togdruåtva duÿni su da o tome pripreme prospekt za distribuciju hartija od vred-nosti i da Komisiji za hartije od vrednosti podnesu dokumente..."12). Svako akci-onarsko druåtvo, naime, distribuira akcije, s tim åto otvoreno to øini javnimputem, a zatvoreno nejavnim putem meæu osnivaøima øiji broj po Zakonu o predu-zeõima ne moÿe biti veõi od 50 i za to mu nije potreban prospekt, niti obraõaweKomisiji za hartije od vrednosti. Takoæe, ovaj zakon nije uopåte razgraniøioosnove kada za emisiju hartija od vrednosti nije potrebna javna ponuda13) od osno-va kada za emisiju hartija od vrednosti nije potrebno odobrewe prospekta Komi-sije za hartije od vrednosti, buduõi da govori samo o izuzecima od obaveze odo-brewa prospekta za javnu ponudu (izuzeci prema vrsti hartija od vrednosti i iz-davaocu, izuzeci prema vrsti investitora i izuzeci prema razlogu za izdavawehartija od vrednosti).14) Ovo razgraniøewe je inaøe uobiøajeno u uporednom pra-vu.15) Postavqajuõi pravilo da se hartijama od vrednosti moÿe trgovati samo jav-nom ponudom na "organizovanom trÿiåtu" i izuzetak da se samo "duÿniøkim har-tijama od vrednosti moÿe trgovati van berze ako se ponuda za kupovinu, odnosnoprodaju vråi bez javnog oglaåavawa...", ovaj zakon ostavqa brojna otvorena pita-wa, åto naruåava pravnu sigurnost investitora, poput: da li se akcijama emito-vanim nejavnim putem moÿe trgovati van organizovanih trÿiåta (mislimo da je-dino tako mora), da li pored drÿave, Narodne banke i profesionalnih investi-tora øiji broj ne moÿe preõi 50 i druga pravna lica mogu da emituju duÿniøkehartije od vrednosti bez "javnog oglaåavawa" (vaqda bez javne ponude) i sliøno?

Najzad, posebno riziøno je reåewe norme iz prelaznih i zavrånih odredbiovog zakona koje predviæa da se "akcije koje su izdate do dana primene ovog zakonasmatraju akcijama izdatim javnom ponudom".16) Kako po odredbama ovog zakonaberza ukquøuje hartije od vrednosti na slobodno berzansko trÿiåte i po sluÿ-benoj duÿnosti, kad su za to ispuweni uslovi utvræeni ovim zakonom o ukquøi-

12. Zakona o trÿiåtu..., øl. 17. st 3.

13. Predlog ovog zakona ne razgraniøava ni tzv. inicijalnu javnu ponudu i tzv. naknadne javne

ponude istog emitenta, åto moÿe da bude izuzetno znaøajno, posebno sa stanoviåta wiho-

vog sadrÿaja, uslova za dopuåtenost i postupka. Ovo razgraniøewe se redovno øini u

uporednom pravu i teoriji. Vidi: N. Jovanoviõ, Emisija vrednosnih papira, Grmeø-

Privredni pregled, Beograd, 2001, str. 117-122.

14. Zakon o trÿiåtu..., øl. 43-49.

15. Vidi viåe: Gower, Principles of Modern Sompany Law, London, 1992, str. 311-353; Pennington,

Company Law, London, 1995, str. 315-366; M. Vasiqeviõ, Privredna druåtva, Udruÿewe

pravnika u privredi Jugoslavije, Beograd, 1999, str. 229-230; N. Jovanoviõ, nav. delo, str.

95 i daqe.



(str. 3-17)

vawu hartija od vrednosti na organizovano trÿiåte, a koji se praktiøno sastojeu emitovanoj javnoj ponudi za otkup pri emisiji ili trgovini akcijama, to prak-tiøno znaøi da õe skoro sva postojeõa akcionarska druåtva, pa i privatizovana usledstvu posebnih propisa, postati otvorena (javna) druåtva u smislu ovog zako-na, sa obavezama javne trgovine akcijama i duÿniøkim hartijama od vrednosti i saobavezom izveåtavawa javnosti o bitnim dogaæajima, obavezom objavqivawa iz-voda iz godiåweg raøuna i godiåweg izveåtaja o poslovawu i obavezom dostav-qawa raøunovodstvenih izveåtaja i izveåtaja o reviziji Komisiji za hartije odvrednosti.17) Bez sumwe, øak i bez obzira na karakter ovog reåewa, øiwenica jeda se ovim praktiøno promoviåe u ovom izuzetno vaÿnom segmentu princip re-troaktivnosti, koji je za pravnu sigurnost investitora na trÿiåtu hartija odvrednosti posebno opasan i neprihvatqiv.

3. Priroda akcionarskog druåtva i status akcija iz privatizacije

U traÿewu odgovora na pitawe da li privatizovana akcionarska druåtva usledstvu svih reÿima propisa o privatizaciji postaju otvorena (javna) druåtva usmislu ovog zakona mora se poõi od wegovih odredbi i odredbi Zakona o preduze-õima i Zakona o privatizaciji. Prema Zakonu o privatizaciji "promet akcijaemitovanih u postupku privatizacije slobodan je na sekundarnom trÿiåtu i od-vija se preko finansijske berze". Ovo se odnosi na sve dosadaåwe privatiza-cione savezne i republiøke zakone.18) Prema Zakonu o preduzeõima akcionarskodruåtvo koje se osniva simultanim putem moÿe imati i viåe od 50 akcionara,ako akcije stiøu zaposleni pod povlaåõenim uslovima predviæenim privatiza-cionim zakonima.19) Najzad, prema Zakonu o trÿiåtu hartija od vrednosti "odo-brewe prospekta za distribuciju hartija od vrednosti nije obavezno u sledeõimsluøajevima: 1) kada javno preduzeõe distribuira akcije u postupku privatizacije,odnosno kada se akcije distribuiraju u postupku privatizacije kapitala øiji jevlasnik drÿava; 2) kada druåtveno preduzeõe distribuira akcije u postupku pri-vatizacije, odnosno kada se akcije distribuiraju u postupku privatizacije druå-tvenog kapitala." Ovaj zakon dodaje da se ovim "hartijama od vrednosti moÿe tr-govati na organizovanom trÿiåtu samo ako prospekt na osnovu kojeg se vråi jav-na ponuda tih hartija sadrÿi sve podatke utvræene aktom Komisije za hartije odvrednosti za prospekt za distribuciju hartija od vrednosti."20) Uz to, kao åto jereøeno, ovaj zakon je dodao da "akcije koje su izdate do dana primene ovog zakonasmatraju se akcijama izdatim javnom ponudom".21)

17. Zakon o trÿiåtu..., øl. 54 -58.

18. Zakon o privatizaciji, øl. 59. u vezi øl. 73.

19. ZOP, øl. 197. st. 2.

20. Zakon o trÿiåtu..., øl. 43.



Ako se akcije koje su izdate, pa i u sledstvu privatizacije, smatraju akcijamaizdatim javnom ponudom, te ako se ovim akcijama u smislu ovog zakona trguje naorganizovanim trÿiåtima, onda je bez sumwe reø o otvorenim (javnim) druåtvi-ma. Ipak, sam ovaj zakon, kontradiktorno ovom reåewu kaÿe da pretvarawe ovihdruåtava u otvorena (javna) ipak nije automatsko i da õe to zavisiti od karakterawihovog prospekta, te ako je sadrÿaj privatizacionog prospekta identiøan sadr-ÿaju prospekta koji propiåe Komisija za hartije od vrednosti onda õe ova druå-tva postati otvorena (javna), a u protivnom ne.22) Najverovatnije sadrÿaj priva-tizacionog prospekta iz Zakona o privatizaciji i odgovarajuõeg podzakonskogakta23) i sadrÿaj prospekta iz ovog zakona koji õe u skladu s wim propisati Ko-misija za hartije od vrednosti24) neõe biti identiøan, åto znaøi da nema u kon-tekstu ovog zakona automatskog ukquøewa akcija iz privatizacije na organizo-vana trÿiåta. S druge strane, vaÿeõi Zakon o privatizaciji, kao åto je reøeno,nema uslovqavawa trgovawa ovim akcijama na organizovanim trÿiåtima (åto jei slobodno berzansko trÿiåte) veõ se wima trguje po samom zakonu i bezuslovno"preko finansijske berze". Kad se ovom doda da i prema vaÿeõem Zakonu o predu-zeõima zatvoreno akcionarsko druåtvo u sledstvu privatizacije moÿe imati iviåe od 50 akcionara i da dok ostaje u tom statusu ne moÿe trgovati svojim akci-jama (kao i wegovi akcionari) javnom ponudom, onda smo doista u prisustvu oz-biqnih zakonskih kontradikcija, kako i unutar istog zakona, tako i meæu razli-øitim zakonima saveznog i republiøkog nivoa, åto svakako nije poÿeqno zapravnu sigurnost i zaåtitu prava investitora u akcije i hartije od vrednostiuopåte.

4. Pravo preøe kupovine akcija

4.1. Pojam

Pravo preøe kupovine akcija je imovinsko pravo akcionara na osnovu zakona(tzv. zakonsko pravo preøe kupovine – uvodi se zakonom i ukida zakonom)25) ilistatuta (ili odluke o emisiji akcija ili konkretnog ugovora o kupovini akcija –tzv. ugovorno pravo preøe kupovine koje se uvodi ugovorom, statutom ili odlukomo emisiji akcija i tako se i ukida)26) na kupovinu akcija od postojeõih akcionarau sluøaju raspolagawa akcijama ili na kupovinu akcija od druåtva pri novimemisijama akcija i to srazmerno postojeõem uøeåõu u kapitalu druåtva.27) Sta-

22. U uporednom pravu se u ovom sluøaju govori o tzv. privatizacionom (skraõeni-mini)

prospektu, koji sluÿi za potrebe privatizacije i øiji sadrÿaj je po pravilu znatno kraõi

od sadrÿaja tzv. redovnog-potpunog prospekta. Vidi: M.Vasiqeviõ, nav. delo, str. 231; N.

Jovanoviõ, nav. delo, str. 270.

23. Zakon o privatizaciji, øl. 18. i Pravilnik o obrascu prospekta, Sluÿbeni glasnik RS,

br. 44-2001.

24. Zakon o trÿiåtu..., øl. 43.st. 3.

25. Primer Zakon o svojinskoj transformaciji i Zakon o privatizaciji.


(str. 3-17)

tutarno odnosno ugovorno pravo preøe kupovine predviæao je i Zakon o preduze-õima28), koji je u ovom delu nedavno delimiøno promewen, izmenom jedne odredbekoja je predviæala moguõnost statutarnog uvoæewa prava preøe kupovine akcija,ali i bez promena druge odredbe istovetnog smisla, åto je zaøuæujuõe.29) Dilemekoje su posle ovog nastale oko moguõnosti odnosno nemoguõnosti postojawa pravapreøe kupovine akcija iz privatizacije ili svojinske transformacije su po namaveåtaøke i u osnovi izraz nerazumevawa i nestruønosti. Poåto ovaj promewenizakon u ovom delu stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa (dakle od 4.jula 2002. godine) to se on ni u kom sluøaju ne moÿe primewivati retroaktivno nadonete i usvojene statute i zakquøene ugovore o kupovini akcija iz svojinsketransformacije ili privatizacije, koji su ustanovili ovo pravo. Dakle, osnovpostojawa ovog prava je ugovor i statut, koji su bili u skladu sa tada vaÿeõim za-konima. Moglo bi se øak argumentovati da osnov za ovo pravo moÿe postojati iza nove ugovore i statute prema Zakonu o obligacionim odnosima, pa i posle pro-mene u ovom delu Zakona o preduzeõima i posebno u kontekstu eventualne domina-cije stava, u prisustvu kontradiktornog reåewa u samom Zakonu o trÿiåtu har-tija od vrednosti, da se akcijama iz privatizacije u smislu ovog zakona ne moÿeautomatski trgovati na organizovanim trÿiåtima, odnosno da wihovo trgovawe

26. Zakon o obligacionim odnosima: "Ugovornom odredbom o pravu preøe kupovine (podvukao

M.V.) obavezuje se kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari odreæenom

licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu" (Øl. 527.).

"Prodavac je duÿan obavestiti kupca na pouzdan naøin o svojoj odluci da se koristi pra-

vom preøe kupovine u roku od mesec dana, raøunajuõi od dana kad ga je kupac obavestio o

nameravanoj prodaji treõem licu.

Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je duÿan isplatiti cenu dogovorenu

sa treõim licem, ili je poloÿiti kod suda.

Ako je u ugovoru sa treõim licem predviæen rok za isplatu cene, prodavac se moÿe koris-

titi tim rokom samo ako pruÿi dovoqno obezbeæewe"(Øl. 528.).

"Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na treõeg ne obaveåtavajuõi prodavca, i ako

je treõem bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo preøe

kupovine, prodavac moÿe, u roku od åest meseci raøunajuõi od dana kad je saznao za ovaj

prenos, zahtevati da se prenos poniåti i da se stvar wemu ustupi pod istim uslovima.

Ako je kupac netaøno obavestio prodavca o uslovima prodaje treõem, i ako je treõem to

bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato, ovaj rok od åest meseci poøiwe teõi

od dana kad je prodavac saznao za taøne uslove ugovora.

Pravo preøe kupovine prestaje u svakom sluøaju po proteku pet godina od prenosa svojine

stvari na treõeg." (Øl. 532.).

27. Zakon o hartijama od vrednosti, øl. 22; Zakon o svojinskoj transformaciji, øl. 20. st. 4;

francuski Zakon o trgovaøkim druåtvima (1966, 1978), øl. 183; Companie Act 1985, s. 85-

96; italijanski Trgovaøki zakonik (1942), øl. 2441; øeåki Trgovaøki zakon (1991), øl. 204.

st. 2; maæarski Zakon o privrednim druåtvima (1988), par. 303. i 305; bugarski Trgovaøki

zakon (1991), øl. 194; slovenaøki Zakon o trgovaøkim druåtvima (1993), øl. 313; hrvatski

Zakon o trgovaøkim druåtvima (1993), øl. 308; Druga Direktiva EU (br. 77/91), øl. 29.

28. Zakon o preduzeõima, øl. 228. st. 1. i øl. 233.

29. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o preduzeõima (Sl. list SRJ, 36/2002, øl. 7.), koji

mewa ølan 228., ali ne i øl. 233.


na "finansijskoj berzi" u smislu Zakona o privatizaciji ne znaøi u smislu ovogzakona automatsko sticawe svojstva otvorenog druåtva sa hartijama od vrednostikojima se u smislu ispuwenosti uslova trguje na organizovanim trÿiåtima. Ovobi bez sumwe moglo da vodi zakquøku da se iskquøewe Zakonom o preduzeõimamoguõnosti uvoæewa ograniøewa u prometu akcija (saglasnost uprave, pravo pre-øe kupovine drugih akcionara i pravo preøe kupovine od strane druåtva) koje se"kupuju i prodaju na berzi" 30) ne odnosi na akcije iz privatizacije, veõ samo naostale akcije koje u smislu i ovog zakona ispuwavaju sve uslove za trgovinu naovom organizovanom trÿiåtu hartija od vrednosti. U svakom sluøaju za ranijedonete statute i zakquøene ugovore to ne moÿe biti sporno ni u kom sluøaju,osim u logici "revolucionarnog prava".

4.2. Ograniøewa

Pravo preøe kupovine, ukoliko nije reø o zakonskom imperativnom pravu(åto kod privatizacije viåe nije sluøaj), moÿe biti ograniøeno ili i ukinuto.Ograniøewa prava preøe kupovine su: propisivawe prekluzivnog roka u kome seono moÿe ostvariti (zakon, statut, odluka o emisiji, ugovor); obim prava vezan jeza nominalni iznos posedovanih akcija; ovo pravo ostvaruju akcionari samo unu-tar klase akcija koju poseduju i to srazmerno nominalnom iznosu tih akcija, a iz-meæu klasa samo ako preostane akcija nakon iskoriåõewa prava od strane akcio-nara te klase akcija;31) ovo pravo se po pravilu ne primewuje kod akcija koje seotkupquju za uloge u naturi, kod akcija koje se dobijaju po osnovu razmene za akci-je druge kompanije, za sopstvene akcije druåtva, za odobrene a neizdate akcije, zaakcije po osnovu fuzije, za akcije koje se izdaju po osnovu usluga (pravo SAD), zaakcije koje se izdaju po osnovu konverzije ili koriåõewa prava opcije na kupovi-nu akcija, za akcije izdate po osnovu plana restrukturirawa i reorganizacije in-solventne kompanije po odobrewu suda, za akcije koje se izdaju zaposlenima udruåtvu za podsticaj akcionarstva zaposlenih.

4.3. Iskquøewa

Pravo preøe kupovine akcija moÿe biti i iskquøeno (ako nije zakonsko im-perativno pravo) izmenom statuta (ako je uvedeno statutom) ili odlukama o emi-siji (ako nije uvedeno statutom). Ovo pravo moÿe biti ukinuto i samo u pojedi-nim odlukama o emisiji akcija, kada bi bilo smetwa efikasnom upisu novih akci-ja od strane novih relevantnih investitora. Ovo pravo moÿe biti ukinuto i pra-vilima organizovanih trÿiåta hartija od vrednosti kod kompanija koje kotirajusvoje akcije na berzi, buduõi da moÿe biti smetwa efikasnosti prodaje (praktiø-no postavqeno kao uslov za kotaciju akcija).32)

30. ZOP, øl. 233.

31. Hamilton, The Law of Corporations, Minnesota, 1993, str. 147-152; Gower, nav. delo, str. 367;

Druga Direktiva EU, øl. 29.


(str. 3-17)

4.4. Raspolagawe pravom preøe kupovine

U anglosaksonskoj praksi prihvaõeno je reåewe da se pravom preøe kupovi-ne moÿe raspolagati.33) Naåe pravo nema izriøitog reåewa ovog pitawa, te øi-ni se da s obzirom na pravnu prirodu akcija za koje je vezano ovo pravo, a kako ovopravo nije izriøito utvræeno kao liøno i neprenosivo pravo, da bi trebalo zau-zeti stav o moguõnosti raspolagawa i inter vivos i mortis causa.

4.5. Pravna zaåtita

U anglosaksonskoj praksi prihvaõeno je stanoviåte da povreda prava preøekupovine raæa pravo na naknadu åtete od kompanije koja prekråi pravilo o pra-vu preøe kupovine postojeõih akcionara. Sudska praksa je zauzela stanoviåte dase prodavac od momenta zakquøewa ugovora o prodaji stvari do wegovog izvråe-wa u odnosu na kupca nalazi u poziciji poverenika - trustee. Postavqa se ipak pi-tawe moÿe li kupac koji je bio nesavestan (znao je da postoji pravo preøe kupovi-ne drugih lica) da uÿiva pravnu zaåtitu? Iako na prvi pogled izgleda da se ontada ne moÿe pozvati na ustanovu trusta jer je bio nesavestan, zbog common lawprincipa da stvarna prava imaju relativno dejstvo (odnos izmeæu ugovornih stra-na), to je sudska praksa zauzela stav da kupac hartije od vrednosti ne mora daistraÿuje da li je prenos akcija u skladu sa pravilima kompanije.34) Naåa praksanema joå odgovora na ovo pitawe, mada je øini se sklona da prizna pored prava nanaknadu åtete akcionarima kojima je prekråeno pravo preøe kupovine i rela-tivnu niåtavost (pobijawe) ugovora o sticawu takvih akcija (treõe lice stica-lac takvih akcija, zbog proglaåewa ugovora niåtavim, imalo bi pravo na nakna-du åtete od prekråioca - akcionarskog druåtva). Pravna teorija je sklona daprihvati ovakvu opciju,35) mada nam se øini da bi pravo preøe kupovine moglo daima dejstvo erga omnes samo ako je ustanovqeno zakonom (kada bi bile prihvat-qive sankcije pobojnosti ugovora i naknade åtete), ali ne i ako je ustanovqenostatutom ili odlukom o emisiji akcija, kada se ne bi moglo suprotstaviti save-snom sticaocu akcija prema opåtim pravilima dejstva opåtih akata prema tre-õim licima, makar i deponovanim u sudskom registru (kada bi se trebalo zadovo-qiti sa sankcijom naknade åtete).

4.6. Pravo preøe kupovine akcija i druga ograniøewa prometa akcija i trÿiåte akcija

Organizovano trÿiåte hartija od vrednosti po pravilu je u funkciji dva op-åta uslova: zakonito izdavawe (postupak javne ponude i objave prospekta) i slo-

32. Farrar, Company Law, London i Edinburg, 1988, str. 151.

33. Gower, nav. delo, str. 368.

34. Farrar, nav. delo, str. 152.

35. Slijepøeviõ, Pravne posledice nepoåtovawa ugovorne odredbe o pravu preøe kupovine

deonica banaka, Pravni ÿivot, 9-10/93, str. 1075 - 1081.


bodna prenosivost. Najviåi stepen ovog trÿiåta – berzansko trÿiåte, po pra-vilu, pretpostavqa i neke posebne uslove – kotirane hartije od vrednosti. Po-sebni berzansko pravni uslovi za kotaciju hartija od vrednosti imaju za ciq daobezbede wihov kvalitet, kako bi se zaåtitili investitori u te hartije. Akoima viåe berzanskih trÿiåta onda su ovi uslovi najstroÿi kad se radi o glav-nom berzanskom trÿiåtu, a najblaÿi ako se radi o tzv. treõem trÿiåtu. U ciquusaglaåavawa uslova za berzanske kotacije na nivou EU donete su øetiri Direk-tive koje se odnose na ovu materiju, tako da su uslovi za kotirawe hartija od vred-nosti u ølanicama maksimalno harmonizovani.36) Kad je reø o uslovima za koti-rawe hartija od vrednosti drÿave ølanice EU mogu nacionalnim propisimapredvideti samo stroÿije uslove a nikako blaÿe.37)

Zakon o trÿiåtu hartija od vrednosti ostavqa berzanskom pravilniku o li-stingu i kotaciji utvræivawe uslova za prijem na listing, bez ikakvih bliÿihprecizirawa, dok kad je reø o slobodnom berzanskom trÿiåtu, zakonska formulaje da se na ovo trÿiåte mogu primiti hartije od vrednosti koje ne ispuwavajuuslove za listing i kotaciju hartija od vrednosti na berzi, "a koje su u celini up-laõene i koje mogu biti predmet javne ponude na organizovanom trÿiåtu".38)

Prema odgovarajuõim direktivama EU razlikuju se berzanski uslovi za kota-ciju hartija od vrednosti koji se odnose na emitenta i berzanski uslovi za kota-ciju koji se odnose na same hartije od vrednosti. Uslovi koji se tiøu emitenta su:zakonski status, minimalni kapital – od ovog uslova se moÿe odstupiti ako ber-za oceni da õe te hartije imati dovoqno trÿiåte i objava godiåweg raøuna trigodine pre podnoåewa zahteva za kotaciju – i od ovog uslova se moÿe odstupitiako berza oceni da je to u interesu kompanije ili investitora i kad se oceni dainvestitori imaju dovoqno informacija o toj kompaniji da bi doneli investici-onu odluku. Posledwa dva uslova se ne traÿe za duÿniøke hartije od vrednosti inikakvi uslovi se ne traÿe ako su emitenti javnopravni subjekti. Uslovi koji setiøu samih hartija od vrednosti su: zakonitost izdavawa hartija od vrednosti,osim ako su emitenti javnopravni subjekti; slobodna prenosivost (dozvoqeno jeipak odstupawe od ovog pravila i kad akcije nisu u potpunosti plaõene i kad jepredviæeno ograniøewe tipa saglasnosti uprave ili prava preøe kupovine, kad je

36. a) Direktiva br. 79/279 i 82/148 o usklaæivawu uslova za prijem efekata u zvaniønu ber-

zansku kotaciju;

b) Direktiva br. 82/121 o informacijama koje se objavquju od strane kompanije na regu-

larnoj osnovi o akcijama primqenim na zvaniøni berzanski listing;

c) Direktiva br.80/390, 82/148, 87/345, 90/211 o koordinirawu uslova za sastavqawe, kon-

trolu i objavqivawe prospekta za prijem hartija od vrednosti na zvaniøni berzanski

listing;

d) Direktiva br. 89/298 o koordinirawu uslova za sastavqawe, kontrolu i objavqivawe

prospekta za hartije od vrednosti koje se nude trÿiåtu.

37. Vidi: N. Jovanoviõ, Pravo Evropske zajednice i naåe pravo o kotirawu efekata, Pravo

i privreda, 5-8/96, str. 478-485.

38. Zakon o trÿiåtu..., øl. 168. i 171.


(str. 3-17)

sklopqen takav sporazum izmeæu berze i emitenta i kad su investitori snabdeve-ni sa relevantnim informacijama, odnosno kad nadleÿni organ oceni da to neremeti trÿiåte tih akcija) i disperzija akcija, øije se kotirawe traÿi, meæustanovniåtvom i to po pravilu najmawe 25% (ili i mawe ako su akcije emitovaneu velikom broju, tako da je deo koji poseduje stanovniåtvo dovoqan za normalnofunkcionisawe trÿiåta), øime se po pravilu obezbeæuje stabilnost kurseva.39)

Prepuåtawe autonomnom berzanskom pravu odreæewa uslova za kotirawehartija od vrednosti na berzanskom trÿiåtu, kao i uslova za prijem na slobodnoberzansko trÿiåte, bez ikakvih ograniøewa, nosi u sebi viåestruke rizike zaakcionare i investitore u druge hartije od vrednosti. Øini se da kod nas postojiizvesni animozitet u pogledu odreæenih ograniøewa u prometu hartija od vredno-sti i wihove kompatibilnosti sa kotirawem na berzanskom trÿiåtu, pa i slo-bodnom berzanskom trÿiåtu. Ako se takav animozitet i moÿe u izvesnoj merirazumeti kad je reø o berzanskom trÿiåtu, onda on nije razumqiv i nije ni prih-vatqiv kad se radi o slobodnom berzanskom trÿiåtu i eventualnim drugim orga-nizovanim trÿiåtima, a uostalom takav prilaz nije ni u skladu sa reåewima ucitiranim evropskim direktivama, koje ograniøewa u trgovini hartijama odvrednosti i organizovana berzanska trÿiåta ne smatraju inkompatibilnim. Kadse ovom dodaju i kontroverze oko pravnog statusa prava preøe kupovine akcija unaåem pravu, kontroverze oko statusa akcija emitovanih nejavnim putem u pogle-du modaliteta trgovine, kao i kontroverze oko trgovine akcijama iz privatiza-cije i sliøno, onda je razumqivo da se akcionari i potencijalni investitori udruge hartije od vrednosti ne mogu joå uvek oseõati da se kod nas nalaze u defi-nisanim i stabilnim pravnim okvirima.

5. Preuzimawe akcionarskih druåtava i zaåtita prava akcionara

Preuzimawe otvorenih (javnih) akcionarskih druåtava (take over) nije do sa-da bilo kod nas ureæeno na zadovoqavajuõoj osnovi. Podregulisanost ovog insti-tuta proizilazi iz øiwenice da mu je Zakon o preduzeõima posvetio samo jedanølan sa osam stavova.40) Naÿalost, ni Zakon o trÿiåtu hartija od vrednosti, sobzirom na potencijalni znaøaj ovog instituta za zaåtitu prava akcionara, uuslovima globalizacije trÿiåta hartija od vrednosti, ne posveõuje mu dovoqnupaÿwu.41) U EU jedinstvena osnovna reåewa ovog instituta sadrÿaõe tzv. Tri-naesta direktiva.42) I u ølanicama EU (kao i nekim drugim zemqama) nije sa sta-noviåta zakona regulativa ovog instituta baå zavidna43), tako da je korpus overegulative u domenu autonomnog prava (samoregulativa).44) Najveõi nedostatak

39. Viåe: M. Vasiqeviõ, nav. delo, str. 260-265.

40. ZOP, øl. 411.

41. Zakon o trÿiåtu..., øl. 66-82.

42. Komentar Predloga vidi kod: Stedman, Takeovers, London, 1993.


naåeg Zakona o trÿiåtu hartija... upravo se nalazi u øiwenici åto ne upuõuje nadonoåewe posebnog akta u sferi samoregulacije.

Zakon o trÿiåtu hartija od vrednosti...govori o "ponudi za preuzimawe ak-cija akcionarskog druåtva", tako da ispada da se pravila ovog instituta odnose ina javno (otvoreno) i na nejavno (zatvoreno) akcionarsko druåtvo, a u stvari pra-vila ovog instituta mogu se odnositi samo na javno akcionarsko druåtvo. U ovomzakonu nedostaje ureæewe vrlo znaøajnih pitawa ovog instituta, poput: objave na-mere da se uøini javna ponuda za preuzimawe (sa preuzimawem obaveze objave javneponude za preuzimawe u odreæenom roku i sa predugovornom odgovornoåõu), oba-veåtewa komisije nadleÿne za monopole (sa antimonopolskim ovlaåõewima),ponaåawa tokom vaÿnosti ponude, ponaåawa nakon eventualno neuspele ponude(u kom roku se moÿe dati nova ponuda i sliøno), tzv. obavezne ponude, kontrapo-nude, izuzeci od obaveze objave javne ponude, zajedniøko delovawe u ciqu preuzi-mawa, obaveze uprave emitenta, posebne vrste preuzimawa (pojednostavqena pro-cedura), zaåtite mawinskih akcionara po preuzimawu, upisa preuzimawa kon-trole u registar, objave preuzimawa kontrole, nadzor i sliøno.45)

Posebno osetqivo pitawe kod preuzimawa kontrole je pitawe tzv. odbram-benih mera koje "ciqno" akcionarsko druåtvo moÿe preduzimati da bi odvrati-lo "napadaøa", o øemu u ovom zakonu nema ni reøi.46) U uporednom akcijskom pra-vu u ovom pogledu postoji tendencija suÿavawa legaliteta klasiønih odbrambe-nih mera, tako da neke mere koje su se nekad smatrale dozvoqenim danas se sma-traju nedozvoqenim. Kod nas je ovo pitawe posebno osetqivo zbog brojnih kon-troverzi oko dopuåtenosti ili nedopuåtenosti nekih ograniøewa u prometu ak-cija (poput prava preøe kupovine i saglasnosti uprave, privremenog ograniøewaraspolagawa akcijama na ugovornoj ili statutarnoj osnovi, maksimizirawa pravaglasa bez obzira na stepen kapital uøeåõa i sliøno, o øemu je za potrebe ovog ra-da bilo napred reøi ), zbog sukoba zakona u vremenu, kao i sukoba zakona razliøi-te pravne snage i brojnih pravnih praznina u zakonskoj regulativi i nedostajuõojautonomnoj regulativi. Ako je i kod nas trend otvarawe akcionarskih druåtava,åto se promoviåe i kroz ovaj zakon, ni u kom sluøaju se ne moÿe sporiti pravotih druåtava da u okviru postojeõe regulative (ali samo we a ne i tumaøewa ili"cirkulara" resornih ministarstava neobavezujuõe pravne snage koja u osnovi inemaju zakonsku podlogu ili su krajwe sumwive zakonske validnosti) i oprede-qewa svojih akcionara i akcionarskih skupåtina kreiraju svoju odbrambenu

43. Zakoni ili autonomni kodeksi postoje u sledeõim zemqama: Austrija: Zakon o preuzimawu

iz 1999. godine; Slovenija: Zakon o preuzimawu iz 1999. godine; Republika Srpska: Zakon o

preuzimawu iz 2002. godine; Engleska: City Code on Takeovers and Mergers iz 1968. godine, sa

statusom dobrovoqnog kodeksa; Nemaøka: Kodeks o preuzimawu iz 1995. godine, itd.

44. O nekim iskustvima vidi kod: Petrikiõ, Odbrambene strategije preduzeõa protiv tzv.

"neprijateqskog preuzimawa", Pravni ÿivot, 11/2000, str. 353-366.

45. O svim ovim pitawima viåe kod: M. Vasiqeviõ, nav. delo, str. 482-492.

46. O odbrambenim merama vidi kod: Stedman, nav. delo, str. 395-431; M. Vasiqeviõ, nav delo,

str. 487-488; Petrikiõ, nav. rad, str. 355-360.


(str. 3-17)

strategiju, rukovoæeni samo interesom svog druåtva i wegovih poverilaca, kao iinteresom svojih akcionara. Ovo naravno vaÿi i za akcionarska druåtva nastalaprivatizacijom, posebno ona koja nemaju upravqaøki druåtveni ili drÿavni ka-pital i kojima drÿava viåe ne moÿe upravqati "cirkularima" ili telefonima,veõ samo zakonima i na wima zasnovanim odlukama. U protivnom, svesno ili ne-svesno vaskrsava vreme koje je ruÿna proålost.

6. Odnos drÿavne regulative i samoregulative akcionarskog

druåtva

Osnovni korpus ureæewa akcionarskih druåtava kod nas øini Zakon o pre-duzeõima, Zakon o privatizaciji i Zakon o trÿiåtu hartija od vrednosti. Uosnovi se moÿe reõi da ovi propisi odraÿavaju trend uporednog zakonodavstvada se ova druåtva i u svojoj statici i u svojoj dinamici reguliåu imperativnimzakonskim normama, kao dominantnim, zbog zaåtite prava akcionara. S drugestrane, postoji snaÿan trend u evropskoj regulativi akcionarskih druåtava dase brojna pitawa statusa i funkcionisawa ovih druåtava reguliåu autonomnomregulativom tzv. samoregulatornih organizacija, raznih privrednih asocijacijaili meæunarodnih organizacija. Takav je posebno sluøaj upravo sa brojnim pita-wima iz sfere trÿiåta hartija od vrednosti (gde u osnovi i Zakon o trÿiåtuhartija od vrednosti... ostavqa dovoqno prostora za autonomnu regulativu Komi-sije za hartije od vrednosti, organizovanih trÿiåta hartija od vrednosti, udru-ÿewa brokersko-dilerskih druåtava i sliøno), kao i iz sfere upravqawa i nad-zora u akcionarskim druåtvima, gde postojeõu i delom revidiranu regulativumoraju kompletirati autonomni kodeksi.47) Øak i tamo gde zakoni nisu ostaviliizriøito uputom prostor za autonomnu regulativu, ne bi bilo suprotno ni slovuni duhu zakona donoåewe dopunskih poslovnih (autonomnih) kodeksa (takav je ti-piøan sluøaj kod nas sa institutom preuzimawa akcionarskih druåtava, koji jesasvim nedovoqno regulisan i u Zakonu o trÿiåtu hartija od vrednosti... i biõepotrebe za posebnim kodeksom). Samo na ovoj osnovi kompletiraõe se regulativastatike i dinamike ovih druåtava u meri koja je sa stanoviåta zaåtite prava ak-cionara potrebna.

Posebno, trÿiåte hartija od vrednosti, pa i upravqawe akcionarskimdruåtvima, imaju izuzetnu osetqivost na pravne praznine i zahtevaju potpunu re-gulaciju, saradwom drÿavne i autonomne regulative, kako se ne bi ostavilo mno-

47. U Nemaøkoj je krajem juna 2002. godine donet Corporate Governance kodeks; u Francuskoj su

posledwih godina doneta tri Corporate Governance kodeks – Vienot I Report, Hellebuyck

Commission Recommendations,Viennot II Report i New York Stock Exchange je upravo najav-

ila novu i oåtriju regulativu Corporate Governance. Nedavno je OECD promovisao

Naøela Corporate Governance. U Poqskoj, Øeåkoj i Maæarskoj se upravo radi na Corporate

Governance kodeksima na naøelima OECD-a. Vidi: Christa Jessel-Holst, New Developments in

the Field of Corporate Governance, Pravo i privreda, 9-12/2002, str. 3-10.


go prostora za tzv. tumaøewe prava, kao subjektivnu kategoriju neprimerenu po-trebama stabilnosti ovog trÿiåta i ovih druåtava kao "svojevrsnih maåina zapravqewe novca" i koncentraciju kapitala nesvojstvenu bilo kojoj drugoj formiprivrednih druåtava. Regulativa trÿiåta hartija od vrednosti je kao i regula-tiva menice – ne dopuåta pravne praznine, ne dopuåta tumaøewe, traÿi preciz-nost, jasnost, kompletnost, stabilnost, unificiranost. Ne sebe radi veõ inve-stitora u akcije radi.

7. Umesto zakquøka

U moru investicionih alternativa izbor ulagawa u hartije od vrednosti do-bija prioritet samo u uslovima respektabilne zaåtite prava wihovih investi-tora, posebno investitora u akcije. Sentimentalnost je na ovom terenu davnorekla "laku noõ" i ustupila je mesto racionalnosti. Bez sumwe za uspeånu zaå-titu investitora u hartije od vrednosti potrebno je mnogo viåe od dobrih propi-sa, ali za to "viåe" adrese se ne nalaze baå mnogo na strani pravne i ekonomskestruke. Ovoj konstanti rame uz rame stoji i druga konstanta da nema uspeånezaåtite investitora u hartije od vrednosti bez dobrih propisa, a za dobre propi-se odgovornost pre svega snosi pravna i delom ekonomska struka. Nema sumwe dasu upravo ove struke Zakonom o trÿiåtu hartija od vrednosti... podigle u dobrojmeri standarde ove zaåtite u odnosu na postojeõi pravni okvir. Ipak, bez ikak-ve zlovoqe mora se zakquøiti da je investiciona javnost od ovog projekta u stru-kovnom smislu oøekivala mnogo viåe. Ovaj projekt je dugo pripreman, izgleda naviåe odvojenih koloseka. Tako su se i inaøe naåe oskudne strukovne snage rasi-pale, umesto da se koncentriåu. Umesto strategije utrkivawa ko õe od ovih kolo-seka prvi progurati svoj projekat do zakonodavca, za zemqu bi bilo daleko boqeda su se ti projekti u jednoj fazi sreli, ukrstili i integrisali. Tako se kod nasnastavqa loåa praksa pravqewa propisa daleko od oøiju åire strukovne javno-sti, daleko od oøiju raznih strukovnih asocijacija, bez znaøajnije strukovne javnerasprave, pod budnim okom nalogodavaca øije namere iako u osnovi nisu ni blizuzoni zlonamernosti, øak su bliÿe zoni dobronamernosti, ali skoro redovno dajukratkoroøan proizvod. To je upravo sluøaj i sa ovim zakonskim projektom, kojipati od brojnih pravnih praznina, kontroverzi i strukovnih polureåewa, åtoõe sve otvoriti brojna otvorena pitawa u wegovoj primeni, åto veõ samo po sebivodi pravnoj nesigurnosti.

Najzad, naåe je øvrsto uverewe da ovaj zakonski projekt, iako je to zvaniønadrÿavna strategija, nije u potrebnoj meri harmonizovan sa direktivama EU izsfere finansijskog trÿiåta, åto je upravo trebalo da bude wegova osnovna fi-lozofija. Na razmeæima dve pravne civilizacije i dve pravne kulture, kontinen-talnoj i anglosaksonskoj, koje u ovoj sferi viåe nego u bilo kojoj drugoj traÿetaøke spajawa, øini se da je ovaj zakonski projekt otiåao korak daqe od konti-nentalne pravne åkole i time korak bliÿe anglosaksonskoj pravnoj åkoli. Kada


(str. 3-17)

bi to bila i oficijelna drÿavna strategija onda bih to nekako i razumeli, ovakoostaje nam da pokuåamo da shvatimo åta se zapravo deåava.

Ph.D. Mirko Vasiçeviõ,Professor at the Faculty of Law in Belgrade

Considerations on Some General Issues of Shareholders Protection in

Connection with the Securities and Other Financial Instruments Act

Summary

In this article the author critically analyses the Securities and Other Financial In-struments Act, which is recently enacted, especially viewing to following questions: cri-teria for distinguishing the public and private companies, concluding that the notion ofpublic companies is too large; nature of a company limited by shares and the status ofshares issued in privatization; pre-emption right to shares, with conclusion that it can begrounded on the contract of sale of shares or on the articles of association, in spite of thefact that it is repealed by the law for the shares in privatization, but only if the issuer is anon-listed company; take-over of companies limited by shares and shareholders protec-tion, with conclusion that this question is superficially regulated in the Act especiallyfrom the minority shareholders point of view, and, finally, the question of relationship be-tween state regulation and self-regulation of companies limited by shares. The writerconcludes that our professional and business public expected more from the Act, havingin mind especially the fact that the Act was preparing very long time. The author's mes-sage is that procedure of drafting important regulation should be more transparent, withinclusion of wider professional and business public in debate.

Key words: public companies; private companies; take-over; shares; pre-emptionright to shares; self-regulation.

11_Jankovec.fm; str. 18

Dr Ivica Jankovec,profesor univerziteta UDK 336.763:347.7(4)

Vråeñe akcionarskih prava preko punomoõnika

(prema pravima nekih evropskih zemaça)

Rezime

Prema pravima svih evropskih zemaça dozvoçeno je da akcionari svoja pravau akcionarskom druåtvu ne vråe li~no nego preko punomoõnika. Razlike se ug-lavnom sastoje u tome ko moÿe biti punomoõnik (da li to mora da bude nekidrugi akcionar istog druåtva ili i neko treõe lice). Viåe akcionara moÿeodrediti istog punomoõnika. Moÿe se ograni~iti broj glasova kojima moÿe daraspolaÿe punomoõnik akcionara na sednici skupåtine akcionarskog druå-tva. Punomoõnik moÿe naplatiti dividendu samo po posebnom pismenom puno-moõju vlastodavca.

Kçuøne reøi: akcionar, punomoõnik akcionara, ovlaåõeña akcionara, udru-ÿeñe akcionara.

Akcionar moÿe akcionarska prava vråiti ne samo liøno (neposredno), negoi preko punomoõnika.1) U tom pogledu su prava evropskih zemaça ujednaøena.Pravo nijedne zemçe ne tretira akcionarska prava kao strogo liøna prava akci-onara. To vaÿi kako za akcionare – fiziøka lica, tako i za akcionare – pravnalica. Odnos izmeæu akcionara i ñegovog punomoõnika zasniva se ugovorom o za-

1. Zakon o preduzeõima, “Sl. list SRJ” br.29/96, ølan 258. stav 1.

19I. Jankovec: Vråeñe akcionarskih prava preko punomoõnika(prema pravima nekih evropskih zemaça)

(str. 18-24)

stupañu. Zato se punomoõnikom pravnog lica ne smatra fiziøko lice koje naosnovu zakona ili opåteg akta pravnog lica, a ne na osnovu ugovora, zastupa tolice u odnosima prema akcionarskom druåtvu (kao åto je direktor pravnog li-ca). Takvo fiziøko lice ima u odnosu prema akcionarskom druåtvu status akcio-nara, a ne punomoõnika akcionara.

Plodouÿivañe na akcijama otvara pitañe ko u takvom sluøaju ima pravo gla-sa na sednicama akcionarskog druåtva, s obzirom da postoje dva lica koja mogupretendovati na to pravo. Naå Zakon polazi od principa da u takvom sluøajupravo glasa uvek ima akcionar, pa i kad je akcije dao u plodouÿivañe, osim kad jepunomoõjem ovlastio korisnika plodouÿivaña da za ñega ostvaruje to pravo(ølan 256. stav 5. ZOP).

Naå Zakon i u sluøaju zalagaña akcija polazi od principa da pravo glasaima akcionar, osim ako je punomoõjem ovlastio zaloÿnog poverioca da za ñegaostvaruje to pravo (ølan 258. stav 5. ZOP).

Punomoõje mora biti izdato u pismenoj formi. U tom smislu treba tumaøitizakonsku odredbu da se spisak zastupanih akcionara sastavça na osnovu podnese-nih ovlaåõeña (ølan 254. stav 2. ZOP).

Ako akcija ima viåe vlasnika,2) imenovañe punomoõnika nije fakultativnonego obavezno. Oni svoja akcionarska prava mogu vråiti jedino preko zajedniø-kog punomoõnika. Jedna akcija daje pravo na jedan glas u skupåtini akcionarskogdruåtva bez obzira na to koliko ima suvlasnika akcije. Ako se suvlasnici akcijene mogu sporazumeti o tome koje õe lice biti ñihov zajedniøki punomoõnik, pra-vo glasa koje daje ñihova akcija smatra se suspendovanim.

Englesko pravo traÿi da u obaveåteñu o odrÿavañu sednice skupåtine ak-cionarskog druåtva bude navedeno da akcionari imaju pravo da odrede punomoõ-nika.3) Ako tako nije uøiñeno, ølanovi upravnog odbora druåtva õe biti novøa-no kaÿñeni, ali to ne utiøe na punovaÿnost odluka skupåtine.4)

Prema naåem pravu, punomoõnik akcionara moÿe biti lice koje je akcionaristog akcionarskog druåtva, ali i neko lice koje ne poseduje akcije tog druåtva.Akcionar moÿe dati punomoõje bilo kom pravnom licu ili poslovno sposobnomfiziøkom licu. Ako je akcionar deponovao akcije kod banke, na osnovu ugovora odeponovañu akcija banka moÿe steõi punomo}ni~ka ovlaåõeña.5) U takvom slu-øaju akcije moraju biti deponovane kod banke kao otvoreni nenovøani depozit,6)

jer ih ona prilikom vråeña prava iz akcija mora prezentirati druåtvu koje ihje izdalo.

2. To dozvoçava ølan 234. Zakona o preduzeõima.

3. Charlesworth and Cain, “Company Law”, by. G. Morse, London, 1983, str.318.

4. Smith, K. and Keenan, D., “Company Law”, London, 1983, str.181.

5. Zakon o obligacionim odnosima, “Sl. list SFRJ” br.29/78, ølan 1047. “Komentar Zakona

o obligacionim odnosima”, glavni redaktor prof. dr S. Peroviõ, Beograd, 1995, II kñiga,

str. 1631.

6. O pojmu otvorenog i zatvorenog nenovøanog depozita v. Jankovec, dr I., “Privredno

pravo”, Beograd, 1999, str.603.


I prema engleskom pravu, punomoõnik akcionara (eng. proxy) moÿe biti licekoje nije akcionar druåtva u pitañu.7)

Ali, statutom akcionarskog druåtva moÿe biti predviæeno da akcionar mo-ÿe odrediti punomoõnika samo iz odreæenog kruga lica (na primer, drugih akci-onara ili ølanova svoje porodice). Takvom odredbom statuta obezbeæuje se zatvo-reni karakter skupåtine druåtva, åto moÿe biti od znaøaja za akcionare ako ihje mañe a na neki naøin su liøno povezani. Kod akcionarskih druåtava se i pre-nos akcija, ako glase na ime i ne prodaju se na berzi, statutom moÿe usloviti sag-lasnoåõu uprave druåtva ili pravom preøe kupovine od strane ostalih akcio-nara ili druåtva,8) øime se postiÿe zatvorenost druåtva.

U Francuskoj je zakonom odreæeno9) da punomoõnik akcionara moÿe biti sa-mo ñegov braøni drug ili drugi akcionar istog druåtva. U francuskoj pravnojliteraturi se kao obrazloÿeñe za ovu zakonsku odredbu navodi da je zakonodavacÿeleo da spreøi dolazak na skupåtinu lica koja se profesionalno za naknadu ba-ve zastupañem akcionara.10)

Punomoõnik ne moÿe svoja ovlaåõeña preneti na drugog.11) Ako ne mo‘e dauøestvuje u radu skupåtine akcionarskog druåtva, duÿan je da o tome blagovre-meno obavesti akcionara – vlastodavca, da bi ovaj mogao da odredi drugog puno-moõnika. U tom pogledu od znaøaja je norma prema kojoj se sazivañe skupåtineobjavçuje najmañe osam dana pre odrÿavaña.12) Samo u vrlo izuzetnim situaci-jama, on moÿe sebi odrediti zamenika ako interesi zastupanog akcionara zahte-vaju da se hitno deluje.13) Na primer, punomoõnik se neoøekivano razboleo nepo-sredno pre odrÿavaña sednice skupåtine druåtva, a nije uspeo da stupi u vezu savlastodavcem.

Grupa akcionara moÿe osnovati udruÿeñe na koje õe ugovorom preneti vr-åeñe svih ili odreæenih prava po svojim akcijama.14) Ugovor o udruÿivañu ak-cionara mora biti zakçuøen u pismenoj formi. Takvo udruÿeñe mora biti orga-nizovano kao pravno lice, jer inaøe ne bi moglo da zakçuøuje ugovore o zastupañusa akcionarima. Organ udruÿeña õe odrediti koje õe fiziøko lice predstavçatiakcionare – ølanove udruÿeña na sednici skupåtine akcionarskog druåtva.Ali, moguõe je da se akcionari udruÿuju i bez osnivaña pravnog lica. U takvomsluøaju oni õe se na svom skupu dogovoriti o tome koje õe lice biti ñihov puno-moõnik u odnosima prema akcionarskom druåtvu. Svaki akcionar koji ÿeli da gato lice zastupa, zakçuøuje o tome poseban ugovor o zastupañu sa punomoõnikom.

7. Smith and Keenan, nav. delo, str.181.

8. Zakon o preduzeõima, ølan 233. stav 1.

9. Ølan 161. stav 1. Zakona o trgovaøkim druåtvima iz 1966. godine.

10. Ripert, G., “Traité élémentaire de droit commercial”, par R. Roblot, tome I, Paris, 1986, No 1199,

str. 825.

11. Zakon o obligacionim odnosima, ølan 86. stav 1.

12. Zakon o preduzeõima, ølan 250. stav 3, posle izmena iz jula 2002. godine.




(str. 18-24)

U akcionarskom druåtvu moÿe postojati viåe udruÿeña akcionara. Akcio-nar moÿe promeniti udruÿeñe ili istupiti iz udruÿeña i sam uøestvovati uradu skupåtine akcionara. Ali, akcionar ne moÿe biti istovremeno ølan dvaili viåe udruÿeña akcionara istog druåtva, jer oni ili ñihovi punomoõnicimogu na skupåtini zastupati razliøite stavove.15)

Ølan uprave, izvrånog odbora direktora ili nadzornog odbora akcionar-skog druåtva ne moÿe biti punomoõnik akcionara.16) To iz razloga åto postojiopasnost da se interesi takvog lica sukobe sa interesima zastupanog akcionara.

Punomoõnik akcionara duÿan je da o tom svom svojstvu bez odlagaña obave-sti upravu akcionarskog druåtva.17) To je neophodno da bi ga uprava mogla pozva-ti na sednicu skupåtine druåtva.

Punomoõnik je duÿan da dostavi punomoõje druåtvu. Statutom druåtva mo-ÿe biti odreæen krajñi rok pre odrÿavaña sednice skupåtine do kojeg je akcio-nar duÿan da druåtvu dostavi punomoõje. Na punomoõju mora biti naznaøena no-minalna vrednost i klasa akcija, kao i broj akcija na koje se odnosi. Ako akcijeglase na ime, u punomoõju mora biti navedeno i ime, odnosno firma punomoõnika.Umesto posebnog pismenog punomoõja, akcionar moÿe izvråiti punomoõniøkiprenos akcija indosamentom na punomoõnika. Punomoõniøki indosament je moguõi kad akcija glasi na donosioca.18) Ukoliko akcija glasi na donosioca a na ñoj sene nalazi punomoõniøki indosament, lice koje poseduje takvu akciju ima u odnosuprema akcionarskom druåtvu status akcionara, a ne punomoõnika akcionara.

Prema francuskom pravu dozvoçena su i punomoõja za zastupañe akcionara ukojima nije oznaøeno ime, odnosno firma punomoõnika. Naime, druåtvo moÿe ak-cionarima poslati blanko punomoõja, koja õe oni potpisati i vratiti druåtvubez oznaøeña punomoõnika. Upravni odbor druåtva moÿe blanko punomoõja po-deliti licima po svom izboru.19) Smatra se da su akcionari zaåtiõeni od opa-snosti zloupotrebe takvih punomoõja na taj naøin åto se punomoõje u svakom tre-nutku moÿe opozvati.20) Ako na punomoõju nije oznaøen punomoõnik, predsedava-juõi skupåtine õe odluøiti da li su glasovi koje je podneo navodni punomoõnikdati za predlog koji je podneo upravni odbor druåtva.21)

Prema engleskom pravu, upravni odbor druåtva ima pravo da postupajuõi bo-na fide u interesu druåtva poåaçe akcionarima formulare na kojima je naznaøe-no ime punomoõnika. Ili da poåaçe blanko formulare sa spiskom lica koja suvoçna da budu punomoõnici. Akcionari koji ÿele da imaju punomoõnika u skup-

15. Radoñiõ, dr D. “Pravne forme zaastupaña akcionara na skupåtini”, Pravo i privreda,

broj 5-8/2000, str.96.




19. Hamel, J., Lagarde, G., Jauffret, A., “Droit commercial”, 2e volume, Paris, 1980, No 686, str.457.

20. Ripert, nav. delo, No 1199, str.826.

21. Ripert, nav. delo, No 1199, str.826.


åtini akcionarskog druåtva potpisaõe takve formulare. Zbog naøela ravno-pravnosti akcionara, potrebno je da se upravni odbor obrati svim akcionarimakoji imaju pravo glasa u skupåtini druåtva, a ne samo nekima.22)

Na punomoõju treba naznaøiti koja su prava øije je ostvarivañe akcionarpreneo na punomoõnika.23) Ako to nije naznaøeno, treba smatrati da je akcionarpreneo na punomoõnika pravo glasaña u skupåtini druåtva. Za pravo da naplatidividendu od druåtva, punomoõniku je potrebno posebno ovlaåõeñe akcionara.U interesu pravne sigurnosti, ako je akcionar ovlastio punomoõnika da za ñeganaplati od druåtva dividendu, potrebno je da punomoõniku dâ specijalno puno-moõje. Meæutim, ako je akcionar zakçuøio sa bankom ugovor o deponovañu akcija,na osnovu takvog ugovora banka je ovlaåõena da i bez posebnog punomoõja napla-õuje dividendu za akcionara i da je upisuje u ñegov tekuõi raøun.24)

Punomoõnik akcionara ne moÿe glasati na sednici skupåtine druåtva oonim pitañima u pogledu kojih ne bi mogao uøestvovati u glasañu ni ñegov vla-stodavac. Na primer, o pokretañu ili odustajañu od parnice protiv takvog akci-onara.25)

Da li akcionar moÿe traÿiti da se glasañe ñegovog punomoõnika na sedni-ci skupåtine akcionarskog druåtva poniåti, jer se nije pridrÿavao naloga kojemu je dao akcionar? Odgovor na ovo pitañe treba da bude odreøan. Ograniøeñabi mogla proizvoditi dejstvo samo izmeæu punomoõnika i akcionara.26) To iz raz-loga åto je akcionar dajuõi uputstva svom punomoõniku kako õe na sednici skup-åtine glasati o odreæenom predlogu, ograniøio dejstvo punomoõja. A punomoõjeje, po pravilu, za one poslove i radñe na koje se odnosi neograniøeno. Predstav-çalo bi ogromnu prepreku u radu skupåtine akcionarskog druåtva ako bi u pog-ledu svakog punomoõja i kod svake taøke dnevnog reda trebalo proveravati kakvaje uputstva u pogledu glasaña akcionar dao punomoõniku. Jedino ako je akcionar-sko druåtvo znalo kakva je uputstva odreæeni akcionar dao punomoõniku, glasa-ñe punomoõnika suprotno takvim uputstvima neõe se uzeti u obzir.27) U takvomsluøaju lice koje je glasalo umesto akcionara istupalo je kao ñegov glasnik (nun-tius), pa zato mora biti odluøujuõe kako se opredelio akcionar, bez obzira na iz-jaåñavañe “punomoõnika”.

U tom smislu je jugoslovenski Trgovaøki zakon iz 1937. godine (§ 266. stav 1.)odreæivao da “ograniøeña prava, koja bi sadrÿalo takvo punomoõje, vrede samoizmeæu deoniøara i punomoõnika.”

Razume se da punomoõnik koji je istupao protivno nalozima vlastodavca mo-ÿe odgovarati vlastodavcu za åtetu.

22. Charlesworth and Cain, “Company Law”, by. G. Morse, London, 1983, str.319.


24. Zakon o obligacionim odnosima, ølan 1049., stav 3.

25. Zakon o preduzeõima, ølan 259.

26. Vasiçeviõ, dr M., “Komentar Zakona o preduzeõima”, Beograd, 1996, str.326.



(str. 18-24)

Statutom akcionarskog druåtva moÿe sa odrediti da jedan punomoõnik mo-ÿe raspolagati samo odreæenim procentom od ukupnog broja glasova u skupåtiniakcionarskog druåtva. Na taj naøin moÿe se spreøiti da se indirektno, prekopunomoõnika, postigne majorizacija u upravçañu druåtvom. Interesantno je utom pogledu zapaziti da je srpski Zakon o akcionarskim druåtvima iz 1896. godi-ne odreæivao u ølanu 65. stav 3. da nijedan akcionar (a to znaøi ni punomoõnik ak-cionara) ne moÿe imati viåe od 10 glasova u skupåtini druåtva, bez obzira nato koliko akcija ima.

Punomoõnik koji zastupa akcionara u skupåtini druåtva ima i druga pravakoja su povezana sa pravom glasaña. Tako, on ima pravo da upravnom odboru druå-tva postavça pitaña u vezi s dnevnim redom skupåtine.28) Ili, ako je skupåtinidruåtva predloÿeno da izvråi izmenu ili dopunu statuta druåtva, punomoõnikakcionara ima pravo da pregleda predloÿeni tekst.29) On ima pravo da uøestvujeu diskusiji na sednici skupåtine.

Jedan akcionar moÿe imati za sve svoje akcije samo jednog punomoõnika. Ina-øe bi se moglo desiti da o istom pitañu svaki od dva ili viåe punomoõnika is-tog akcionara glasaju razliøito, åto bi bilo nelogiøno. S druge strane, viåeakcionara moÿe imenovati jednog punomoõnika. U takvom sluøaju punomoõnikmoÿe glasati na osnovu svakog paketa akcija onako kako to odgovara interesimaodgovarajuõeg akcionara. Ili, akcionari koji su dali punomoõja istom punomoõ-niku mogu se sporazumeti o glasañu na odreæeni naøin o odreæenom pitañu. Uko-liko zajedniøki punomoõnik predstavça najmañe desetinu osnovnog kapitaladruåtva, ili statutom odreæeni mañi deo, on õe moõi da koristi prava koja za-kon daje mañinskim akcionarima.30)

Punomoõje se po pravilu daje za jednu sednicu skupåtine. Ukoliko to nijeprecizirano u punomoõju, smatra se da punomoõje vaÿi za prvu sednicu skupåtineposle izdavaña punomoõja, ukçuøujuõi i ponovnu sednicu skupåtine koja se odr-ÿava zbog toga åto se na prethodnoj nije okupio potreban kvorum.31) Ali, u puno-moõju ne treba da bude odreæeno vreme vaÿeña. U takvom sluøaju punomoõje vaÿido otkaza, bilo od strane vlastodavca, bilo od strane punomoõnika.

Punomoõje se smatra automatski povuøenim ako je akcionar koji ga je dao um-ro, pao pod steøaj ili izgubio poslovnu sposobnost.32)

U spisku prisutnih na sednici skupåtine druåtva posebno se naznaøuju pu-nomoõnici, sa brojem glasova kojima raspolaÿu.

Predsedavajuõi skupåtine oceñuje da li su podneta punomoõja punovaÿna ida li õe odreæenom punomoõniku dozvoliti da uøestvuje u radu skupåtine. Osta-



30. Na primer, da pokrene pred sudom postupak za poniåtaj odluke organa druåtva koju

smatra nezakonitom – Zakon o preduzeõima, ølan 79. stav 2.


32. Smith and Keenan, nav. delo, str.182.


li akcionari ukoliko imaju status mañinskih akcionara mogu zahtevati od sudada poniåti odluku koju je donela skupåtina akcionarskog druåtva zahvaçujuõiglasovima punomoõnika øije punomoõje nije bilo uredno.33)

Punomoõnik akcionara treba da se dogovara sa svojim vlastodavcem o ostva-rivañu prava glasa na sednici skupåtine. On moÿe da organizuje skupove akcio-nara koje zastupa, radi dogovora o tome koje õe stavove zastupati na sednici skup-åtine. Ako akcionari licu koje ih zastupa ne daju uputstva u pogledu ostvariva-ña glasaøkog prava, on õe prilikom glasaña po pojedinim taøkama dnevnog redaglasati vodeõi raøuna o interesima akcionara.34) Punomoõnik koji nije vodioraøuna o interesima akcionara koje je zastupao, duguje im naknadu åtete.

Punomoõnik moÿe odstupiti od primçenog naloga, odnosno glasati suprot-no primçenom nalogu ako su okolnosti na skupåtini bile takve da je to odstupa-ñe bilo neophodno radi zaåtite interesa akcionara.35)

Akcionar koji je odredio punomoõnika ima pravo da prisustvuje sedniciskupåtine druåtva i da liøno glasa. U takvom sluøaju se glas punomoõnika neuzima u obzir. To se ne smatra generalnim opozivañem punomoõja, pa punomoõnikmoÿe glasati o drugoj taøki dnevnog reda o kojoj ñegov vlastodavac nije glasao.36)

Ph.D. Ivica Jankovec,

University Professor

The Shareholders' Rights Enforcement by Way of Agency

(According to the Rules of Some European Countries)

Summary

Laws of all European countries allow to the shareholders not to enforce their mem-bership rights in a company limited by shares, but by way of a proxy (agent). Basically,the difference among them is about who can be a proxy: must it be some other share-holder or it may be even a third party? More shareholders can have the same proxy. Theproxy's number of votes can be limited at a general meeting of shareholders. The proxyhas to have principal's written authorization for collecting of dividend.

Key words: Shareholder; Shareholder's Proxy; Shareholder's Authorization; Share-holder's Association.

33. Zakon o preduzeõima, ølan 80. stav 2. taøka 1.


35. Arsiõ, dr Z., “Pravo glasa akcionara”, Pravo i privreda, broj 1-2/97, str.27.

36. Charlesworth and Cain, nav. delo, str.319.

01_Zoran Arsic.fm; str. 25

Prof. dr Zoran Arsiõ,Pravni fakultet, Novi Sad UDK 336.763.2

Spisak uøesnika i zapisnik sa skupåtine

akcionarskog druåtva

Rezime

Spisak uøesnika predstavça deo pravne regulative koja se odnosi na odvija-ñe skupåtine akcionarskog druåtva. Reåeña su u skladu sa regulativom koja jepoznata u uporednom pravu.

Zapisnik sa skupåtine akcionarskog druåtva predstavça dokumentacijuo stvarañu voçe druåtva, utoliko åto odluka skupåtine koja nije uneta uzapisnik pravno ne postoji.

Kçuøne reøi: skupåtina akcionarskog druåtva, spisak uøesnika, zapisnik

Zakonom o preduzeõima su, u skladu sa pristupom koji postoji u uporednompravu, regulisana i pitaña spiska uøesnika na skupåtini, kao i skupåtinskogzapisnika.

1. Spisak uøesnika

Spisak uøesnika u skupåtini regulisan je u øl.254 Zakona o preduzeõima.Ciç spiska uøesnika je olakåavañe voæeña skupåtine i ustanovçavaña

prisutnih osoba.1) To, dakle, nije lista za glasañe, ali moÿe posluÿiti i za to

1. Hüffer Uwe, Aktiengesetz, München 1999, op.cit., str. 600; Gessler, Hefermehl, Eckardt, Kropf,

München 1974, Band II, str.200


kada se dopuni. Postoje, naime i glediåta po kojima se izjednaøava lista uøesni-ka i lista prisutnih, ali su ona prihvatçiva utoliko åto se mora izvråiti do-puna liste uøesnika u skladu sa naknadnim dolaskom akcionara i ñihovim na-puåtañem skupåtine pre ñenog zavråetka. Po svojoj suåtini spisak uøesnikasluÿi za a) utvræivañe kvoruma, b) olakåavañe utvræivaña ishoda glasaña (sub-strakcioni metod) i c) ocenu zabrane vråeña prava glasa.

Zakonom o preduzeõima je utvræena obavezna minimalna sadrÿina spiskauøesnika.

Na prvom mestu u spisak uøesnika unose se akcionari koji su ¨prisutni¨ uskupåtini, øak i onda kada se radi o akcionarima koji nemaju pravo glasa (prio-ritetne akcije bez prava glasa).2) Pod prisutnim akcionarima treba podrazume-vati one koji su se pojavili. Ovo se odnosi i na akcionare koji imaju pravo glasa,ali nisu ispunili pretpostavku za vråeñe prava glasa (prijava, odnosno depono-vañe). Unoåeñe akcionara podrazumeva unoåeña ñihovog liønog imena, odno-sno firme kada se radi o pravnom licu. Ovo se odnosi i na zastupane akcionare iñihove punomoõnike. Ako se akcionar naknadno pojavi on, u svakom sluøaju, morabiti unet u spisak uøesnika, pri øemu vreme ne mora biti oznaøeno.3) U pogleduprevremenog napuåtaña skupåtine postoje razliøita opredeçeña. Po vladaju-õem miåçeñu, i prevremeno napuåtañe skupåtine mora biti uneto u spisakuøesnika.4) Nasuprot tome, postoji shvatañe prema kojem u sluøaju prevremenognapuåtaña skupåtine nema potrebe ispravçaña spiska uøesnika. 5) Ovo gle-diåte smatramo ispravnim, zato åto unoåeñe neøijeg imena u spisak uøesnikane znaøi da je to lice i uzelo uøeåõa u skupåtini.6) Ove razlike ne postoje kadase spisak uøesnika proåiruje u funkciji liste prisutnih. Tada svaki akcionarkoji prevremeno napuåta skupåtinu, øak i ako je to samo privremeno, mora bitiunet u spisak uøesnika sa oznakom vremena ili taøke dnevnog reda. U takvom slu-øaju predsedavajuõi je ovlaåõen da kontroliåe ulazak i izlazak sa skupåtine.7)

U spisak uøesnika unose se i podaci o nominalnoj vrednosti, klasi akcija ko-je pripadaju prisutnim i zastupanim akcionarima. Spisak se sastavça na osnovupodnesenih akcija, odnosno potvrda o ñima, odnosno na osnovu ovlaåõeña (øl.254st.2). Prema st.3 øl.254 ako je licu koje zastupa akcionare, odnosno udruÿeñu ak-cionara dato ovlaåõeñe za ostvarivañe prava glasa, u spisku se naznaøava nomi-nalna vrednost i klasa akcija za koju su dobili ovlaåõeñe. Za sluøaj da je statu-tom predviæena obaveza deponovaña, odnosno prijave (øl. 250 st. 5), dovoçan je un-os nominalne vrednosti i klase akcija koje su deponovane ili prijavçene.8) Pod

2. Godin – Wilhelmi, Aktiengesetz, Berlin 1967, str.691; Gessler, Hefermehl, Eckardt, Kropf, Band

II, str.204

3. Gessler, Hefermehl, Eckardt, Kropf, Band II, str.203

4. Hüffer U., op.cit., str.604 i tamo navedena literatura.


6. Ibidem

7. Ibidem


27Z. Arsiõ: Spisak uøesnika i zapisnik sa skupåtine akcionarskog druåtva

(str. 25-33)

nominalnom vrednoåõu se podrazumeva ukupna nominalna vrednost svih akcijakoje akcionar poseduje – nije potrebno unositi nominalnu vrednost pojedinaønihakcija.9) Kada akcionar ili ñegov zastupnik uøestvuje u skupåtini samo sa delomakcija koje poseduje (u sluøaju delimiønog depozita), tada se u spisak uøesnikaunosi samo ukupni nominalni iznos deponovanih akcija.10) Unoåeñe klase akci-ja u spisak uøesnika ima smisla u sluøaju potreba za donoåeñem posebne odluke(saglasnost akcionara te klase).11)

Konaøno, obaveznu sadrÿinu spiska uøesnika predstavça i broj glasova. Ne-zavisno od toga åto se, za razliku od nekih nacionalnih prava (na pr. nemaøkog),u spisak uøesnika unosi i broj glasova, spisak uøesnika ne sluÿi kao osnova zaglasañe. Treba imati u vidi da se u spisak uøesnika unose i akcionari koji nemajupravo glasa, kao i akcionari koji imaju pravo glasa, ali ne mogu da ga vråe zatoåto se nisu stekle pretpostavke za vråeñe prava glasa (na pr. prijava). Kao åtosmo ranije ukazali, spisak uøesnika je od znaøaja kada se ishod glasaña utvræujemetodom oduzimaña (substrakcioni metod) i tada se mora utvrditi broj glasova.Tom ciçu sluÿi spisak prisutnih. Neophodni podaci se tada unose u posebnu li-stu, ili u skladu sa praksom, dodaju spisku uøesnika. Takvi podaci ne predstavça-ju sastavni deo zakonom regulisanog spiska uøesnika.12)

U st.4 øl.254 predviæeno je da se spisak uøesnika daje na uvid prisutnim akci-onarima i ñihovim zastupnicima pre glasaña. Ovim je ustanovçena obaveza stav-çaña na uvid spiska uøesnika. Ova obaveza postoji, prema vladajuõem miåçeñu,i kada se radi o univerzalnoj skupåtini.13) Izuzetno, prema vladajuõem miåçe-ñu, ova obaveza ne postoji kada je u pitañu jednoølano druåtvo.14) Zakonom o pre-duzeõima nije utvræeno ko je duÿnik te obaveze, åto je poznata situacija u upo-rednom pravu. U tom pogledu javçaju se dva shvataña – po jednom duÿnik te obave-ze je predsedavajuõi skupåtine.15) Ovo glediåte se zasniva, izmeæu ostalog, i natome da predsedavajuõi ima obavezu potpisivaña spiska uøesnika, koja u domaõempravu ne postoji. Po drugom shvatañu ta obaveza tereti druåtvo.16) Smatramo daje prihvatçivo stanoviåte prema kojem je druåtvo duÿnik obaveze stavçaña nauvid spiska uøesnika. Ovo zato åto druåtvo ima obavezu pripreme skupåtine iima neophodne prethodne informacije na osnovu voæeña kñige akcija, depozita iprijave. Osim toga, druåtvo je to koje ima na raspolagañu personalne i tehniøkepretpostavke za izvråeñe obaveze u uslovima velikog broja akcionara.17) U pog-ledu vrste i naøina stavçaña na uvid spiska uøesnika treba imati u vidu da je taj

9. Hüffer U., op.cit., str.603

10. Ibidem


12. Gessler, Hefermehl, Eckardt, Kropf, Band II, str.204-205

13. Hüffer U., op.cit., str.603-604; Godin-Wilhelmi, op.cit., str.693

14. Hüffer U., op.cit., str.604; Gessler, Hefermehl, Eckardt, Kropf, Band II, str.200



17. Ibidem


spisak potreban za pripremu skupåtine. Uobiøajeno je da se, na osnovu depozita,prijave i kñige akcija, saøini nacrt spiska uøesnika.18) Depozitna mesta oba-veåtavaju druåtvo o izvråenim depozitima. Kada su pripremçene glasaøke kar-te tada se kopije ulaznica i glasaøkih karti predaju druåtvu.19) Elektronskostavçañe na uvid je dopuåteno, ukoliko se time ne naruåava razumçivost ipreglednost spiska uøesnika.20)

Kao ovlaåõenici prava na uvid u zakonu se spomiñu ¨prisutni akcionari iñihovi zastupnici¨. Radi se o redakcijskoj nepreciznosti – nisu u pitañu zastup-nici prisutnih akcionara, nego se radi o zastupnicima onih akcionara koji svojaprava u skupåtini vråe preko zastupnika. S tim u skladu je i formulacija st.1øl.254. Nije sporno da pravo uvida u spisak uøesnika imaju lica koja imaju pravouøeåõa u skupåtini – pre svega, akcionari, odnosno zastupnici akcionara. Nasu-prot tome, sporno ja da li pravo uvida u spisak uøesnika imaju i ostali uøesniciu skupåtini (na pr. predstavnici åtampe), koji su prisutni na osnovu dozvole, ana osnovu prava na uøeåõe u skupåtini.21) Buduõi da se Zakonom o preduzeõimauvid u spisak prisutnih vezuje za akcionare i (ñihove) zastupnike, pri øemu se nespomiñu ¨uøesnici¨ (izuzev u naslovu iznad øl.254), smatramo da je za domaõe pra-vo primereniji restriktivniji pristup, prema kojem bi samo lica sa pravomuøeåõa u skupåtini imala pravo na uvid u spisak prisutnih. Pravo na uvid uspisak uøesnika se ne moÿe statutom ograniøiti, ili ukinuti. Isto vaÿi i za po-slovnik skupåtine.22)

Zakonom o preduzeõima nije reåeno pitañe mesta na kojem spisak uøesnikatreba da bide stavçen na uvid. To ne mora da bude prostorija u kojoj se skupåtinaodvija. To moÿe biti i sporedna prostorija, ali mora biti lako dostupna licimakoja su ovlaåõena na uvid u spisak uøesnika.23) Svrsishodno je da predsedavajuõiobjavi gde je spisak uøesnika stavçen na uvid i da to mesto bude jasno oznaøeno.24)

Pri tome, predsedavajuõi nema i obavezu da proøita spisak uøesnika25) i, na tajnaøin, saopåti ñegovu sadrÿinu prisutnima.

Zakonom o preduzeõima, za razliku od nekih nacionalnih prava (na pr. ne-maøkog) nije potpuno reåeno pitañe vremena kada spisak uøesnika mora bitistavçen na uvid. Predviæeno je, naime, da se spisak stavça na uvid ¨pre glasaña¨.To znaøi, pre svega, da nije neophodno da spisak uøesnika bude stavçen na uvid napoøetku skupåtine.26) Potrebno je da je stavçañe na uvid izvråeno pre prvogglasaña. Pod glasañem se podrazumeva svako glasañe, nezavisno od vrste odluke

18. Ibidem


20. Ibidem

21. Gessler, Hefermehl, Eckardt, Kropf, Band II, str.207; Hüffer U., op.cit., str.606

22. Gessler, Hefermehl, Eckardt,Krpof, Band II, str.207

23. Hüffer U., op.cit., str.605; Gessler, Hefemehl, Eckardt, Kropf, Band II, str.207

24. Gessler, Hefermehl,Eckardt, Kropf, Band II, str.207

25. Gadow, Aktiengesetz Berlin 1961, str.757

26. Godin – Wilhelmi, op.cit., str.693


(str. 25-33)

koja se donosi.27) Spisak mora biti dostupan za vråeñe uvida sve vreme trajañaskupåtine – do posledñeg glasaña, ali i posle toga, ako se po preostalim taøka-ma dnevnog reda ne donosi odluka.28)

U pogledu pravnih posledica povrede øl.254 treba imati u vidu da se radi opovredi imperativnog zakonskog propisa. To je razlog zbog kojeg je moguõe tra-ÿiti poniåtaj skupåtinske odluke. Kada je domaõe pravo u pitañu poniåtajskupåtinske odluke je moguõ u granicama veoma loåe regulative øl.79 Zakona opreduzeõima. Pitañe da li je druåtvo odgovorno ili krivo za povredu, nije odznaøaja. 29) Pri tome treba imati u vidu da druåtvo moÿe dokazivati da povredapravila o spisku uøesnika nije imala uticaja na donetu odluku. Takvo dokazivañeje posebno uspeåno kada se ustanovi da je spisak uøesnika bez znaøaja za donoåe-ñe odluke, ili da ñegov nedostatak nije imao uticaja na broj glasova.30) Neuno-åeñe ili pogreåno unoåeñe akcionara ili ñegovog zastupnika u spisak uøe-snika nije osnov za poniåtaj skupåtinske odluke.31) Ovde treba imati u vidu dase ti podaci unose po prijavi akcionara, odnosno zastupnika. Postoji i moguõ-nost zahteva drugog uøesnika u skupåtini za naknadu åtete.

2. Zapisnik

Zakonom o preduzeõima regulisano je i pitañe zapisnika sa sednica skup-åtine akcionara (øl. 255). Saøiñavañe zapisnika (zapisniøke isprave) ima zaciç dokumentovañe stvaraña voçe u skupåtini i, kao takvo, ono je u interesusvih uøesnika, kao i poverilaca i buduõih akcionara, buduõi da sluÿi pravnoj si-gurnosti.32)

Pre svega, utvræena je sadrÿina zapisnika. Ona je obavezna, ali ne i iskçu-øiva. Sadrÿina zapisnika koja prevazilazi elemente utvræene zakonom nije nedo-puåtena.33)

Zapisnik, pre svega, treba da sadrÿi svaku odluku skupåtine (øl.255 st.2) –svako stvarañe voçe glasañem od strane akcionara. U tom smislu u zapisnik seunosi, kako pozitivna odluka, kojom se prihvata podneti predlog, tako i negativ-na odluka, kojom se podneti predlog odbija. Radñe predsedavajuõeg (na pr. oduzi-mañe reøi) nisu odluke skupåtine i, zato, nisu obavezna sadrÿina zapisnika.34)

U zapisnik se ne mora uneti ni to da odluka nije doneta. Za sluøaj da nema kvoru-ma, skupåtina se ne moÿe odrÿati i nikakav zapisnik nije potreban.


28. Gadow, op.cit., str.757; Godin – Wilhelmi, op.cit., str.693



31. Ibidem


33. Gadow, op.cit., str.760

34. Gessler, Hefermehl, Eckardt, Kropf,Band II, str.212 - 213


Sadrÿinu zapisnika øine i mesto i dan odrÿavaña, dnevni red, liøno ime za-pisniøara, rezultat glasaña, konstatacija predsedavajuõeg o donoåeñu odluke iizdvojeno miåçeñe pojedinih akcionara (øl.255 st. 1).

a) Mesto i dan odrÿavaña skupåtine. Za unoåeñe mesta dovoçno je unoåe-ñe naziva grada. Dan se oznaøava kalendarskim podacima. Dopuåteno je unoåeñei vremena, kao i prostora u kojem je skupåtina odrÿana (ulica i broj). Ako seskupåtina odrÿavala viåe dana, to mora biti vidçivo iz zapisnika, kao i kojase odluka donela prvog dana, a koja drugog dana. 35)

b) Liøno ime zapisniøara. Potpis nije dovoçan, ali je obavezan (øl.255 st.4).Ime se sastoji od imena i prezimena. Sporno je, ipak, da li je dovoçno samo pre-zime, ili je neophodno i unoåeñe imena.36) Pitañe je i ko odreæuje lice koje õevoditi zapisnik. U inostranoj teoriji ima shvataña da zapisniøara odreæujepredsedavajuõi skupåtine, a ne upravni odbor (kao poslovodni organ).37) Zakon opreduzeõima ne sadrÿi posebno pravilo u tom pogledu i smatramo da zapisniøaraodreæuje direktor, ako statutom, ili drugim opåtim aktom nije drugaøije pred-viæeno (øl.265).

Ime predsedavajuõeg nije obavezni element sadrÿine zapisnika, ali ñegovpotpis jeste (øl.255 st.4).

c) Rezultat glasaña. Pod rezultatom glasaña se podrazumeva broj glasova zai broj glasova protiv podnetog predloga. Smatra se, prema vladajuõem miåçe-ñu, da broj uzdrÿanih glasova ne mora biti unet u zapisnik.38) Prema vladajuõemmiåçeñu ne mora se uneti u zapisnik ni izjava akcionara da on, zbog zabraneglasaña (øl.259), ne uzima uøeåõa u glasañu. Ovo se obrazlaÿe time da je zako-nom propisana obavezna sadrÿina zapisnika. Zato nije neophodno unoåeñe izja-va i dogaæaja koji nisu utvræeni zakonom, nezavisno od toga kakav znaøaj za puno-vaÿnost odluke i ñeno donoåeñe imaju.39)

Mada izmeæu broja datih glasova i pravne posledice postoji razlika, onaproizlazi iz broja glasova. Pravnu posledicu broja glasova za i protiv, pred-stavça prihvatañe, ili odbijañe podnetog predloga.

Zakonom o preduzeõima, za razliku od nekih nacionalnih prava (na pr. ne-maøkog), nije predviæeno obavezno unoåeñe naøina glasaña u zapisnik (proziva-ñe, dizañe ruku, pismeno).

d) Konstatacija predsedavajuõeg o donoåeñu odluke. Konstatacija predseda-vajuõeg o donoåeñu odluke je obaveza predsedavajuõeg. 40) U pogledu konstatacijepredsedavajuõeg o donoåeñu odluke postoje odreæene dileme. Pitañe je, naime,

35. Gessler, Hefermehl, Eckardt, Kropf, Band II, str.212; Hüffer U., op.cit., str.616

36. Gadow, op.cit., str.760; Gessler, Hefermehl, Eckardt, Kropf, Band II, str.212; Hüffer U., op.cit.,

str.616, Stavovi se iznose u pogledu notara.


38. Hüffer U., op.cit., str.617; Gessler, Hefermehl, Eckardt, Krpof,Band II, str.214

39. Gessler, Hefermehl, Eckardt, Kropf,Band II, str.214

40. Gadow, op.cit., str.761


(str. 25-33)

da li se obaveza predsedavajuõeg svodi samo na konstataciju o broju glasova za iprotiv podnetog predloga. Nasuprot tome, kao ispravno glediåte se iznosi stavda je obaveza predsedavajuõeg åira – ona obuhvata konstataciju da je, sa neophod-nom veõinom glasova, doneta odluka sa odreæenim sadrÿajem.41) Ako konstatacijapredsedavajuõeg ne odgovara stvarnom stañu – onom åto se desilo, a ne onom åtoje trebalo da se desi – zapisniøar je duÿan da unese u zapisnik konstataciju pred-sedavajuõeg.42) Obaveza da se u zapisnik unese ono åto se stvarno dogodilo odnosise i na situaciju kada predsedavajuõi utvrdi i broj uzdrÿanih glasova, åto nijeneophodno, kako smo ranije ukazali.

e) Izdvojeno miåçeñe pojedinih akcionara. Obavezno unoåeñe izdvojenogmiåçeña pojedinih akcionara, s akcijskopravnog aspekta, nije do kraja jasno. Ra-di se o tome da analogiji sa regulativom imovinske odgovornosti ølana uprave(øl.72 st.3), ovde nema mesta. Osim toga, prema Zakonu o preduzeõima ni pravo ak-cionara da traÿi poniåtaj skupåtinske odluke nije uslovçeno time da se onprotivio odluci skupåtine i da je to uneto u zapisnik, åto je kao reåeñe pozna-to u nekim nacionalnim pravima (na pr. nemaøkom).

Uz zapisnik se prilaÿu spisak uøesnika i dokazi o sazivañu skupåtine.Prilagañe je izvråeno, ako je prilog kao takav naznaøen u zapisniku i za ñegatrajno vezan – zalepçen, ili priøvråõen sa peøatom.43) Buduõi da se dnevni redobjavçuje istovremeno sa sazivañem skupåtine, prilagañe dokaza o sazivañuskupåtine obuhvata i prilagañe dokaza o dnevnom redu.44) Potrebno je priloÿi-ti dokaze objavçivaña u svim novinama u kojima je, u skladu sa statutom, izvråe-no objavçivañe.45) Ima shvataña da se od prilagaña dokaza o sazivañu skupåti-ne moÿe odstupiti ako se sadrÿina (netaøna formulacija) unese i zapisnik, uznavoæeñe datuma, odnosno broja, novina u kojima je izvråeno objavçivañe.46)

Zapisnik moÿe biti saøiñen u rukopisu, ili otkucan, odnosno odåtampan.Tonski zapis nije dovoçan, buduõi da nije moguõe potpisivañe od strane predse-davajuõeg i zapisniøara. Zapisnik potpisuju predsedavajuõi i zapisniøar (øl.255st.4). Potpisi drugih lica nisu neophodni (na pr. svedoci), i onda kada su predvi-æeni statutom.

Znaøaj potpisivaña zapisnika je u tome da je zapisnik zavråen u trenutku ka-da je potpisan.47) Buduõi da u domaõem pravu postoji zahtev za dva potpisa, sma-tramo da je neophodno ñihovo kumulativno postojañe da bi se smatralo da je zapi-snik zavråen.


42. Gessler, Hefermehl, Eckardt, Krpof, Band II, str.215







Kada je zapisnik zavråen ñegovo meñañe je samo ograniøeno dopuåteno. Do-puåteno je, naime, u skladu sa procesnim pravilima, vråeñe tehniøkih ispravki- slovnih greåaka, greåaka u raøunu i drugih oøiglednih netaønosti. Daçeispravke zapisnika nisu dopuåtene. Odluka ne moÿe postati sastavni deo zapi-snika putem jednog naknadnog zapisnika. U vezi sa ovim dominirajuõim stavomtreba ukazati na jedno specifiøno shvatañe. Nije prihvatçivo da jedna odlukakoja je doneta pod nekim uslovom, a kao bezuslovna uneta u zapisnik, postaje vaÿe-õa ako uslov naknadno bude unet u zapisnik.48) U sluøaju da je ispravka zapisnikadopuåtena, ñu moÿe uøiniti samo lice koje je saøinilo zapisnik, pri øemu ne po-stoji vremensko ograniøeñe. U svakom sluøaju, kada su na osnovu netaøne sadrÿi-ne zapisnika preduzete odreæene mere (na pr. isplata previsoke dividende),ispravka mora da izostane.49) Ovo zato åto greåeka nije oøigledna.

Zakonom o preduzeõima je predviæeno da akcionari i druga lica, koja imajupravni interes, imaju pravo pregleda zapisnika. Poslovnikom o radu skupåtinese utvræuje naøin pregleda zapisnika. U tom pogledu treba utvrditi pravo da sesaøini kopija zapisnika, pri øemu bi troåkove trebalo da snosi lice koje traÿisaøiñavañe kopije.

U pogledu pravnih posledica povrede øl.255 treba razlikovati da li se radio povredi pravila kojima se reguliåe zapisnik, ili je u pitañu povreda pravilao prilozima.50) Kada se radi o zapisniku treba razlikovati da li je u pitañu po-vreda koja se odnosi na odluku, ili na izdvojeno miåçeñe.

Kada je u pitañu odluka skupåtine, nepotpuno ili pogreåno saøiñeni zapi-snik vodi ka jednoj rigidnoj posledici. Takva odluka se moÿe poniåtavati kaonezakonita. I u ovom sluøaju, kada je domaõe pravo u pitañu, poniåtaj je moguõ ugranicama øl.79 Zakona o preduzeõima. U sluøaju da je zapisnik nepotpun, u smi-slu da odluka nije upisana u zapisnik, takva odluka pravno ne postoji.51) Ista po-sledica nastupa i u sluøaju samo delimiønog propuåtaña da se odluka unese u za-pisnik. Ako je u zapisnik upisana pogreåna odluka, tada stvarno doneta odlukapravno ne postoji, a upisana odluka nije od strane skupåtine doneta.52) Ako je uzapisnik uneto nekoliko odluka pravne posledice se odnose samo na odluku kojanije uneta, ili je nepravilno uneta, kao i na od ñe neodvojive odluke.53)

Kada spisak uøesnika, ili dokaz o sazivañu skupåtine nedostaje, ili nijepravovremeno priloÿen, treba ukazati da postoje razliøita miåçeña u pogledumoguõnosti postavçaña zahteva za poniåtaj odluke.54) Tako se prema jednom sta-

48. Ibidem

49. Ibidem



52. Ibidem

53. Ibidem



(str. 25-33)

vu moÿe traÿiti poniåtaj odluke, ali samo kada je iskçuøeno da je ova povredauticala na odluku.

Za sluøaj da zapisnik ne sadrÿi izdvojeno miåçeñe pojedinih akcionara,ova okolnost ne utiøe na punovaÿnost onoga åto je u zapisnik uneto.55)

Professor Ph.D. Zoran Arsiõ,

Faculty of Law, Novi Sad

List of Participants and Minutes of the Shareholders General Meeting

Summary

The list of participants is a subject of legal regulation in connection with processingof shareholders' general meeting. The requirement of our law about it is harmonizedwith comparative law regulation. The minutes of shareholders' general meeting is evi-dence on creation of will of a company limited by shares, because general meeting's de-cision is null and void, if it is not written down in the minutes.

Key words: shareholders' general meeting, list of participants, minutes


12_Gordana Ilic Popov.fm; str. 34

Prof. dr Gordana Iliõ-Popov,vanredni profesor, Pravni fakultet, Beograd UDK 336.21/.26:332.1(497.11)

Poreska reforma u funkciji ekonomskog i socijalnog

oporavka Srbije

Rezime

U skladu sa politiøkim opredeqewem da treba obezbediti uslove za ukqu-øivawe Srbije u evropske i svetske tokove, pored drugih mera neophodnih za wenekonomski oporavak, aprila meseca 2001. godine otpoøelo je sprovoæewe radi-kalne poreske reforme. Osnovni zahtevi ove sveobuhvatne reforme poreskog si-stema ticali su se znaøajnog pojednostavqivawa postojeõe poreske strukture

i obezbeæivawa veõe alokativne neutralnosti

Documents

LANCI - pravniciuprivredi.org.rs · Komisiji za hartije od vrednosti. Takoæe, ovaj zakon nije uopåte razgraniøio osnove kada za emisiju hartija od vrednosti nije potrebna javna