Table of Contents

IluminatiPredgovor izdavačaZahvaljujemProlog, Kolaps Amerike1, Džef Vels2, Iluminati3, Udar nepogode4, Panika5, Izbori6, Hapšenja7, Prodavanje nacije na data-netu8, Atentat9, Upravljanje ekonomijom10, Neredi11, Ubiti predsednika12, Preživljavanje13, Novi predsednik14, Upravljanje15, Zaoštravanje16, Beg u planine17, Razotkrivanje zavere18, Nafta19, Oružje sudnjeg dana20, Bomba21, Lična karta22, Zamka23, Podzemlje24, Sastanak iznenađenja25, Spasen26, Žig27, Van sebe28, Kontranapad29, Bekstvo30, Tomas Galt31, Razotkrivanje društva

LARI BARKET

ILUMINATI

WWW.BALKANDOWNLOAD.ORG

PREDGOVOR IZDAVAČA

Sa zadovoljstvom ponovo predstavljamo izdanje Iluminata, napetog hrišćanskog trilera koji jenapisao voljeni autor i govornik Lari Barket. G. Barket je bio najcenjeniji zbog svoje posvećenostisvešteničkoj službi: podučavanju biblijskih principa upravljanja novcem preko hrišćanskihfinansijskih koncepata, ali je uživao i u pisanju romana. Roman Iluminati, prvi put objavljen 1991,privukao je čitaoce zastrašujućim opisom budućnosti. U ovom izdanju smo osavremenili rukopis,naročito datume i tehnološke podatke. Sada ga s ponosom predstavljamo novoj generaciji čitalaca - aponovo onima koji su ga voleli još prvi put.

ZAHVALJUJEM

Očigledno, ova knjiga je drugačija od svih koje sam ranije napisao. Pre Iluminata pisao samisključivo dokumentamu literaturu. Moja je iskrena želja, kao čitaoca proznih dela, da se omogući dadobri, neuvredljivi romani postanu dostupni javnosti. Verujem da je ovo prvi od mnogo romana kojeću napisati. Zeleo bih da zahvalim svom izdavaču iz Tomasa Nelsona, Dženet Tomi, na pomoći iohrabrenju koje mi je pružila. Takođe, zahvaljujem Edlin Grifit na uredničkim i daktilografskimveštinama, i, vrlo važno, svojoj supruzi Džudi, na njenom razumevanju za vreme rada na ovoj knjizi (ijoš dve dokumentarne knjige).

Moja najveća briga prilikom pisanja romana je ta da bi, u njemu neko mogao da pronađe i više odonoga što se nalazi. Očigledno, za ovu priču sam pokušao da koristim onoliko realan scenario kolikoje to bilo moguće. Ipak, on je u potpunosti izmišljen, uključujući likove, događaje i vreme dešavanja.Za njega ne bi trebalo pretpostaviti da je proročki u bilo kojem smislu. Koliko je meni poznato,posedujem dar za podučavanje, talenat za pisanje i nikakve proročke sposobnosti veće od bilo kojegdrugog hrišćanina.

Iznad svega, verujem da ćete uživati čitajući ovu knjigu onoliko koliko sam ja uživao pišući je.

S verom u Hrista, Lari Barket, 1991

PROLOG

KOLAPS AMERIKE

16-og februara 2015, predsednik Sjedinjenih Država zakazao je hitnu konferenciju za novinare uBeloj kući da bi obrazložio svoje izvršno naređenje o obustavljanju rada Kongresa. Kao što jeuobičajeno, polovina medijskog osoblja okupila se u Beloj kući, a druga polovina je usmerila pažnjuna senat.

Na brzinu popunjena konferencijska sala u zgradi senata bila je puna izveštača. Proteklih petgodina -bile su kao san za medije. Prvo je depresija iz 2010. isterala milione Amerikanaca na uličneproteste jer su im domovi bili oduzeti i poslovi uništeni. Zatim je, 2014, izbor liberalnog senatoraMarka Hanta za predsednika predstavljao jasan mandat naroda vladi: povratite ekonomiju i zaustaviteveliki talas kriminala koji preplavljuje naciju.

Budući da je drastično smanjio osnovne fondove, Hant se svojim reformama suprotstavioKongresu. Sada, potezom bez presedana, predsednik Hant je obustavio rad Kongresa.

- Deset sekundi. Priprema. Snimamo.- Dobro veče, Ameriko. Ovo je Svetska mreža vesti, javljamo vam se iz dvorane Kongresa, gde je

tek treći put u poslednjih sto godina Predstavnički dom odlučio da prihvati izazov i aktivno zatražiopoziv predsednika. Još od dana Niksona ili Klintona nije se desilo da predsednik bude suočen satolikim pritiskom. Međutim, ne postoji nikakav dokaz da predsednik Hant pomišlja na ostavku. Ustvari, on kao da je izazivao Kongres da pokuša da ga opozove.

- Ovde, sa mnom je senator Džon Grant, vođa manjine u senatu i najjači protivnik predsednikaHanta.

- Senatore Grant, kakva je vaša reakcija na predsednikov potez, i da li je on ustavan?- Predsednik je iskoristio amandman balansiranog budžeta i praktično zatvorio Kongres. Ovo je

nesavesna odluka.- Senatore, objasnite nam amandman balansiranog budžeta.- To je ustavni amandman usvojen tokom prethodne administracije, koji predsedniku daje

ovlašćenje poput veta kojim upravlja protokom fondova kroz vladu.Prvi put je korišćen da bi se zamrzla aktivna sredstva Ujedinjenih Emirata nakon njihove invazije

na Izrael 2011.- Kako je predsednik Hant iskoristio ovaj zakon?- Upravo danas je najavio da će svi fondovi za rad Kogresa, dok traje ova fiskalna godina, biti

ukinuti.- Sta to tačno znači?- To znači da mi ne možemo da radimo tokom narednih šest meseci. To takođe znači da

predsednik drži sve konce vlasti jer Kongres ne može sam da plati svoje račune.- Neka vrsta starog zlatnog pravila, zar ne senatore?- Molim?- Ko upravlja zlatom kreira i pravila.- Pa, predsednik može da misli da je tako, ali ja se upravo spiemam da mu dokažem da baš i nije

u pravu. Verujem da u Kongresu ima dovoljno glasova da ga izvedemo pred sud. Njegovi postupci suočigledno protivustavni.

Kroz bubicu izveštač je čuo glas režisera. - Samo nastavi tako. Ovo je najbolja stvar koju smo

imali još od Vajtvoterske istrage. Merač gledanosti pokazuje da nas upravo sada gleda preko. 70 odstoAmerikanaca. Sačekaj trenutak. Stiže nam najnovija vest iz Bele kuće. Sačekaj, sada idemo u Belukuću...

- Senatore Grant, upravo smo primili hitnu poruku iz Bele kuće. Molim vas, pričekajte dokčujemo ovu najnoviju informaciju.

U sali za konferencije monitori u prirodnoj veličini su se uključili. Poznato lice Linde Lipsi,dopisnika iz Bele kuće SMV-a, pojavilo se na ekranu. - Nalazim se u sali za konferencije u Beloj kući,gde će se predsednik svakog trenutka obratiti naciji - izveštavala je. Dok je govorila, vrata kojapovezuju salu za konferencije i Ovalnu sobu su se otvorila i predsednik Hant je iskoračio okruženagentima tajne službe. Dok su se izveštači i njihove ekipe međusobno gurale i laktale da bi zauzele štobolje položaje, delovalo je da sala, u kojoj je održano toliko mnogo konferencija sa prethodnimpredsednicima, dobija neki svoj život.

Predsednik Hant je bio odeven u svoje uobičajeno, sivo, Shap Brothers odelo uskih pruga.Njegova cma kosa, uz blagi nagoveštaj sedih oko slepoočnica davala mu je izgled holivudskiizabranog političara. Kada je predsednik zakoračio na podijum, ukrašen poznatim predsedničkimpečatom, u sali je nastao tajac.

Kal Rutlend, predsednikov uvek prisutni pomoćnik, zauzeo je svoje mesto, malo ulevo izapodijuma. Dok je to činio, Linda je sakrila nehotičnu jezu. Za Mrežu, ona je pokrila rad tripredsednika i uvek je imala dobru saradnju sa njihovim predstavnicima medija, ali, Rutlend je bionekako drugačiji. Njegove hladne, mrtvačke oči bile su senke zla bez ikakvih znakova života. lli,možda, bez duše, pomislila je.

Uobičajena fanfara koja prati predsedničku konferenciju za novinare potpuno je izostala.Očigledno je svaki prisutni novinar osetio trezvenost i napetost ove situacije.

Svečano, predsednik Hant je počeo: - Dame i gospodo, treba da saopštim nešto što je od najvećegznačaja za našu naciju. Zeleo sam da američki narod ovu objavu čuje direktno od mene. Dragisugradani, kao što dobro znate, naša nacija se bori za goli ekonomski opstanak. Kao vaš predsednik,ovlašćen sam da iskoristim amandman balansiranog budžeta da bih ponovo uspostavio stabilnostnašeg monetarnog sistema. Odlučio sam da to učinim uz pomoć dve metode: Prvo, ovlastio samkancelariju nacionalnog budžeta da zamrzne sve vladine troškove do nacrta sledećeg budžeta koji ćeuskladiti naš dohodak i naše rashode. Drugo, odobrio sam uvođenje novog elektronskog monetamogsistema, poznatog kao ’Data-Net’, koji će ponovo stabilizovati našu valutu. Moji savetnici mi kažu dabi bez ovoga čitava naša ekonomija mogla da propadne. Ali, čak i sa ovim promenama, kriza još uveknije iza nas. Eskalacija tenzija na Bliskom istoku i katastrofalni porast cene nafte suočava nas samogućom depresijom svetskih razmera. Očigledno je da Kongresu, uprkos mojim stalnimupozorenjima da se akcija mora hitno preduzeti, nedostaje volje ili hrabrosti da se izbori sa ovomkrizom.

Senator Grant samo što nije iskočio iz fotelje kada je čuo poslednju predsednikovu izjavu. - Laži!Laži! - promrmljao je Grant kroz stisnute zube. Zdrav razum ukazao je Grantu da je beskorisno grditimonitor. Sačekaću svoj trenutak, razmišljao je pokušavši da obuzda svoj bes. Pošto sam vođa manjine,mediji će želeti da čuju moj demanti. Ponovo usmerivši pažnju na ekran, čuo je:

- Kongres je nedavno pokušao da uzurpira moja ovlašćenja i vrati kontrolu nad ekonomijom istimonim pohlepnim, sobom zaokupljenim grupama, čija nas je politika i dovela u ovakvu nevolju. Jajednostavno ne mogu da dozvolim da se to desi. Osećam preveliku simpatiju prema milionima naših

nezaposlenih, čije porodice ispaštaju zbog tuđih grešaka.- Nerado sam Kongresu ukinuo sredstva za ovu godinu -pomirljivim tonom izjavio je predsednik.

- Dok ne prebrodimo ovu krizu, objavljujem vanredno stanje i preuzimam potpunu odgovornost zadobrobit nacije. Jutros sam naložio Ministarstvu pravde da podnese neophodnu molbu Vrhovnomsudu. Danas, u dva po podne, sudije su potvrdile moja delovanja glasajući pet prema četiri. Prematome, prebaciću 800 miliona dolara, predviđenih za budžet Kongresa, na vladin programzapošljavanja. Setite se, moji sunarodnici, da smo svi zajedno u ovome. Vi ste me izabrali za svogvođu da bih doneo ove veoma teške odluke. Ne smemo da dozvolimo onima koji bi vašu patnjuiskoristili za svoju dobrobit da unište sve ono što smo tako napomo gradili. Hvala vam, i prijatnoveče.

Rekavši to, predsednik je, ostavivši ošamućene novinarske ekipe iza sebe, sišao sa platforme iprošao kroz otvorena vrata koja vode do njegove kancelarije.

1

DŽEF VELS

Događaji koji su doveli do konačnog obračuna sa Kongresom u februaru 2015, zapravo su počelidve godine ranije pod najneverovatnijim okolnostima. Budući da su predsednički izbori bili sledećegodine, tri verovatna kandidata su se nadmetala za pozicije. Vođa većine u senatu Mark Hantkandidovao se pod okriljem progresivnog vođstva kojim će zaustaviti tonjenje nacionalne ekonomije uveliku depresiju. Budući da su ga mnogi unutar njegove stranke smatrali za radikalnog liberala, bilomu je vrlo teško da sakupi potrebnu podršku kojom bi zamenio tadašnjeg predsednika EndrjuaKilboma. Uprkos ekonomskim problemima, Kilborn je smatran najvećom nadom Demokratskestranke.

Vajld kartu je imao ultraliberalni guverner Kalifornije Džeri Krou. On je uglavnom apelovao nafanatike koji su stvorili Nacionalnu uniju građanskih sloboda, Homoseksualno društvo, i Nacionalnuorganizaciju za prava žena.

U jednom od onih čudnih obrta događaja, incident na Kalifomijskom institutu za tehnologiju ćepromeniti celokupan izgled predsedničke trke i zemlje.

Već decenijama predviđalo se da će kalifomijsku obalu zadesiti vrlo težak zemljotres. Skorašnjimanji drhtaji bili su interpretirani kao prethodnice ’velikom’. Zajedničkim naporom, koji je imao ciljda što tačnije predvidi lokalitet i intenzitet zemljotresa, na kalifornijskom institutu Cal Techoformljena je grupa koja je okupila neke od najboljih talenata. Nakon nekoliko nedelja intenzivnogistraživanja, gmpa se pripremala da konsoliduje svoje proračune i preda izjavu vladinoj kancelariji zageološke studije pri laboratoriji Livermor u Kalifomiji.

Većina iz istraživačke grupe donela je isti zaključak: zemljotres će pogoditi područje zaliva SanFrancisko jačinom od otprilike 6 stepeni Rihterove skale. Međutim, jedan od članova grupe,postdiplomac Džef Vels, došao je do radikalno drugačijeg zaključka. Služivši se drugom,jedinstvenom perspektivom, Vels je predvideo da će se veliki zemljotres, jačine od najmenja 8,2Rihtera, pojaviti ispod japanskih ostrva između januara i maja 2013. godine.

Kada je doktor Džek Rajnhart, vođa projekta, vraćao Džefu njegov rad i obraćao se okupljenomtimu, sarkazam je bio očigledan. - Pa, posle svega, izgleda da mladi g. Vels nije nepogrešiv. Premanjegovim proračunima, ili bi trebalo da kažem nazoviproračunima, zemljotres bi trebalo da se dogodisledeće godine, na oko četiri hiljade milja zapadno odavde. Na sreću po nas, to se neće desiti,pogotovo zbog toga što on pokazuje da će Tokio biti epicentar, a ne San Francisko kao što tačnajednačina predviđa.

Džef je pocrveneo kada se cela grupa nasmejala, ali je zadirkivanje dobronamemo prihvatio.Zatim, gledajući u svoje proračune, hrabro reče: - Izvinite gospodine, ali ja sam u pravu, drugiproračuni su pogrešni.

Profesor Rajnhart se okrenuo, a oči su mu ljutito sevnule. -Mladiću, šta vi uopšte mislite da ste?Ova jednačina stiže iz kompjuterskog centra laboratorije u Livermoru. Da li vi zaista mislite da je vašprogram tačan, a njihov ne?

- Da gospodine, mislim. Vidite, ja sam u jednačinu ubacio neke promenljive kao kompenzaciju zaizvesne geološke indikatore. Verujem da u prethodnim test podacima postoje znaci koji ukazuju naveliko komešanje u području primamog platoa ispod Japana.

- Kako je moguće da vi to znate? - upita profesor.

- Jednostavno sam prilikom postavljanja jednačine - mimo odgovori Džef - primetio mogućnostpostojanja dodatnog faktora koji nije bio uzet u obzir. Moja jednačina ukazuje da će sledeći velikizemljotres biti mnogo jači nego što se očekuje i da će do njega doći iznad pacifičke ploče. U suštini,to je tačno ispod naseljenog centra Tokija. Možda da date Livermoru da to proveri.

Kad je ovo čula, grupa se grohotom smejala. Sama ideja da jedan od vodećih kompjuterskihcentara na svetu, čuven po svojoj sposobnosti u praćenju i predviđanju zemljotresa, preispitajednačinu svog programa zato što mlađi doktorand kaže da nisu u pravu, bila je za smejanje. Samoprofesor Rajnhart nije delio raspoloženje ostalih.

Dok su mu oči još uvek ljutito sevale, Rajnhart reče: - Da se dogovorimo ovako, gospodine Velikiprogrameru. Daću Livermoru da proveri vaše jednačine. Kada dokažu da niste u pravu, vi ćete seizviniti ovoj grupi.

Nakon kratke pauze, Džef obazrivo upita: - A, šta ako sam u pravu?- Šta ste rekli?- zareža Rajnhart lupivši papirima o sto ispred sebe.- Šta ako su moje analize tačne,.gospodine? Da li ćete obavestiti odgovarajuće organe da bi

mogle da se sprovedu pripreme? Zemljotres ovakve jačine u Japanu prouzrokovaće prilično značajneplimske talase.

Rajnhart se brecnu. - Sam ću pozvati medije i obavestiti ih vašem neverovatnom otkriću. Ličnosam radio na spomom programu; tako znam da ne može biti netačan. Skoro tridesetoro matematičaraje radilo sa nama proveravajući svako moguće ponavljanje.

- Onda mi nije jasno kako su ovo mogli da propuste - reče Džef. - Pronašao sam rad koji jenapisao dr Lendil iz svemirskog ogranka JPL-a o uticaju gravitacionih sila na orbite satelita. Ponjegovim proračunima jasno je da promene Zemljinih gravitacionih sila prouzrokuju varijacije niskihZemljinih satelita. Zatim sam uzeo u obzir varijacije u orbitama ovih satelita iznad zapadnog Pacifika.Verujem da su rezultati prilično ubedljivi.

Na kraju sastanka profesor Rajnhart je besno trpao radove u svoju pohabanu aktovku. Bilo mu jedosta sve te priče o geniju Džefu Velsu, čiji IQ premašuje maksimum od 180 koji konvencionalnitestovi registruju. Profesorski trač koji samo produbljuje mit o dečakugeniju. Govorilo se da je Velspre dvanaeste godine napravio kompletnu, kompjuterizovanu kartu zvezda.

Kada je jedan od profesora fizike rekao da je video program za izračunavanje orbita svihveštačkih satelita koji je napravio Džef, profesor Rajnhart je rekao: - Pa šta? Isto to je napravila i IPL-ova grupa. Drugi je na to odgovorio: - Da, ali Vels je svoj napravio sa petnaest godina od informacijaprikupljenih iz časopisa i sa PC-a!

- Na startu je imao bolje uslove od mene - Rajnhart je govorio u svoju odbranu kad god bi čuo daneko hvali Velsove sposobnosti u kancelariji. - Njegova majka je bila istraživački naučnik i savetnikpredsednika Regana i Klintona. Sa njom kao tutorom nije mogao a da ne uspe.

Postojala je jedna stvar zbog koje je Rajnhart zavideo mladom čoveku: Vels je imao poseban dar.Uprošćavao je veoma složene jednačine na pojednostavljene programe koje je mogao da pokrene naotprilike bilo kom kompjuterskom sistemu kojem je imao pristup.

Rajnhart je bio učinio sve u svojoj moći da drži Velsa dalje od projekta geološkog istraživanja.Ali, na kraju, u konačnoj selekciji, koju je obavio tim profesora, Džef Vels je bio prvi student koji jeizabran da pomogne starijem osoblju. Bio je rezigniran činjenicom da ne može da stopira Velsovopostavljenje u projekat, te je svoju energiju preusmerio na zagorčavanje Džefovog života koliko god jeto moguće - ispostavilo se, vrlo prikladan zadatak za njega.

Sad ga imam, veselo pomisli Rajnhart žureći da profitira na Velsovoj prvoj grešci do sada.Pozvao je kolegu sa Livermora, dr Vilijema Ejsona. - Bile, ovde Džek Rajnhart. Potrebna mi je tvojapomoć.

- Drago mi je da te čujem, Džek - rekao je krupni matematičar s druge strane žice.Postojao je nekakav prizvuk u njegovom glasu koji je naterao Džeka da zastane na tren, ali ga je

zatim zanemario. - Bile, jedan od studenata koji je radio na projektu je pokrenuo naše seizmološkejednačine kroz univerzitetske kompjutere i došao do nekih drugačijih rezultata. Očigledno je napraviogrešku i moje jednačine su tačne, ali bih voleo da ih ti pustis kroz svoj sistem.

- U redu, Džek, pustiću tvoje cifre kroz Gertu, ali taj program smo od nedelje već tri putaproveravali. Ako je imao grešku, mislim da bismo je uočili. Šta uopšte tvoj vunderkind misli da jepronašao? Da li nam je opet promakla erupcija planine Sejnt Helen?

- Ne, ali slušaj ovo! On tvrdi da njegove jednačine pokazuju da će veliki zemljotres pogoditiJapan u neko doba početkom sledeće godine, i da će biti oko 8 Rihtera.

- Šališ se! Onda ću sigurno proveriti njegove cifre dva puta. Ako je u pravu, odseliću se uArizonu i kupili neko imanje na plaži.

- Šta kažeš? Misliš da ima šanse?- sa nevericom upita Rajnhart.- Verovatno ne - reče gojazni naučnik uz groktaj. Rajnhart je skoro mogao da ga vidi kako

ubacuje svoj otromboljeni trbuh ispod kaiša. Taj čovek je uvek jeo previše hrane iz menze. - Ali ko ćeznati kad je reč o kompjuterima? Ja im još uvek stvarno ne verujem. Jednog od ovih dana, ako nebudemo pazili, primaćemo naređenja od jednog od njih.

- Verovatno - slaglasio se Rajnhart. - Idiot - reče naglas spustivši slušalicu.

Dva dana kasnije, Džeka Rajnharta je iz čvrstog sna trglo elektronsko pištanje njegovog telefona.- Da, ko je? - zareža u slušalicu.

- Rajnharte, ovde Ejson. Klinac čije su ovo cifre... ko jen?- On je doktorand. Zove se Džef Vels. Zašto? I zašto uopšte zoveš u šest ujutru?- Proveli smo nad ovim ciframa poslednja dvadeset četiri časa i ne možemo da pronađemo

nikakvu grešku u njima. Izgleda kao da je tvoj vunderkind došao do najvećeg otkrića u seizmologijijoš od vremena kada je izmišljen seizmograf.

- Hoćeš da kažeš da stvamo veruješ njegovim proračunima?- uzviknuo je Rajnhart dok se uspravljao u krevetu. - Ali to je glupost. On nema pojma o

zemljotresima.- Možda nema, ali ono što mogu da ti kažem je da se sa takvom pronicljivošću, kao što je

njegova, nikada za svoje šezdeset dve godine nisam susreo. Potreban nam je ovde što je pre moguće.- T-to je nemoguće - odmuca Rajnhart.- Nikada nemoj da kažeš da je nemoguće - reče Ejson uz izvesnu dozu prezira u glasu. - Za sat

vremena na Džon Vejn aerodrom šaljemo avion da ga pokupi. Neka bude tamo.Čuvši vest, depresija je preplavila lice koščatog profesora. Glupi klinac će dobiti priznanje koje

je trebalo da bude moje, pomisli dok je navlačio svoje teške naočare. - Bile, doći ću ja sa njim.- Izvini, ali trenutno nam nije potrebno više ljudi, a i kad ova vest osvane, bićemo preplavljeni

novinarima i političarima.Nakon što je spustio telefon, Rajnhart je seo bez reči. Zatim je pozvao jednog od svojih

laboratorijskih asistenata i rekao mu da obavesti Velsa o avionu koji ga čeka. Besneo je kad je zalupioslušalicu. - Nema pravde - uzviknuo je svom praznom stanu. - Uopšte nema pravde!

Ta vožnja avionom za laboratoriju Livermor zauvek će promeniti Džefov život. U naredna tridana bombardovali su ga pitanjima o tome kako je smislio jednačinu koja se koristi da poveže sve temilijarde podataka koji se koriste u njegovim proračunima.

Džef je proveo sate sedeći za velikim stolom za konferencije u ekspertskoj sobi u Livermom ipokušavao da objasni svoje jednačine najboljim fizičarima u istraživačkoj ustanovi. Cesto,isfmstrirani, dizali bi mke od toga i zahtevali od Džefa da svoj koncept predstavi u formi dijagrama natabli. Mnogo češće se dešavalo da kad to' učini, fmstracija postane još veća.

- Ali ne razumem, doktore Vels - jedan od očigledno frustriranih matematičara osomo rečenaginjuči se unapred na stolici. - Ko vas je tome naučio?

- Niko me nije naučio - odgovorio je Džef dok je sedao natrag na stolicu. - A, i nije ’doktor’.Samo je, obično, Džef.

Pocrveneo u licu, naučnik je seo natrag na stolicu, pazivši pritom da ne primeti podsmeh nalicima nekolicine manje uštogljenih profesora.

Na konferenciji je pažnja sa ispitivanja Džefa o njegovoj formuli preusmerena na pitanje zbogčega je predvideo da će zemljotres biti uskoro i da će biti na području Tokija. Objasnio je svojeproračune maloj grupi naučnika, koji ne samo da su bili zapanjeni onim što su čuli, već i onim što suvideli.

Džef je pritisnuo udubljeno dugme, postavivši skrivenu tastaturu kompjutera u položaj. Čim jepočeo da ukucava komande koje su pokrenule njegov program, jedini zvuk koji je u prostoriji mogaoda se čuje bio je lagani, mehanički eho plastičnih tastera kojima je ubacivao podatke. Kao da je uskladu sa njegovim potezima, zid na suprotnoj strani sobe se podelio i započeo povlačenje u skrivenešupljine, otkrivši monitor sa ravnim ekranom veličine zida.

Dr Ejson je, zajedno sa Džefom, nekoliko dana radio na omogućavanju funkcionisanja Džefovogprograma na velikom, paralelnom kompjuterskom sistemu čiji je nadimak Gerta.

Monitor, koji je gotovo prekrivao čitav zid, je oživeo. Kompjuterski stvoren oblik Zemljeprikazao se u punoj boji: okeani su bili oslikani svetlom nijansom plave, a zemljane mase bile supredstavljene varijacijama zelene i braon. Geologiji poznate raseline bile su prikazane crvenimisprekidanim linijama, a mali blistajući sateliti kružili su oko planete na svim visinama i u svimpravcima.

Džef je počeo demonstraciju svog programa dok je dr Ejson objašnjavao primenu konceptavarijacija satelitskih orbita na proučavanje promena Zemljine magme. Po isteku tridesetominutnogizlaganja, oni koji su prisustvovali počeli su da veruju.

Kasnije tog dana, zamolili su Džefa da ponovi prezentaciju za čitavu naučnu ekipu Livermora inovinare koji su bili pozvani.

- Niko ne može biti potpuno siguran o datumu velikog zemljotresa - reče Džef, pa sede zakompjuter i još jednom pokrenu svoj program. - Probiem je u tome što se sila oslobađa dok Zemljineploče klize jedna pored druge. Trenje može da izazove povećavanje sile i njeno iznenadnooslobađanje, ili ne, vrlo slično pritisku krede na tablu. Ponekad klizi; u drugim slučajevima škripi ipreskače.

Kada je čuo dr Ejsona kako pročišćava grlo i primetio da se prisutni seizmolozi mršte, Džef jeshvatio da je počinio faux pas\ komplikovan tehnički pojam redukovao je na laički termin. To jeostavilo dobar utisak na novinare, ali je ujelo one koji su za život zarađivali tako što su ostavljali

stvari komplikovanim.- U svakom slučaju - nastavio je - dr Lendil iz JPL laboratorije je u poslednje dve decenije u

orbitama nekoliko satelita zabeležio sitne promene koje nisu uticale ni na šta drugo osim na promeneu gravitacionom polju Zemlje. Za ove promene se mislilo da su nasumične i bile su ignorisane, osimod strane onih koji se bave praćenjem satelita. Meni se učinilo da bi one mogle biti relevantne zazemljotrese na površini pa sam programirao jednačinu koja uzima u obzir ove promene i isprobao jena poznatim epicentrima skorašnjih zemljotresa.

- Nemoguće - tvrdio je jedan od naučnika koji je propustio prethodno izlaganje. - Već godinamapokušavamo da prikupimo i cbradimo tu vrstu podataka.

- Verujem da sada možete - samouvereno odgovori Džef i pritisnu ’enter’ taster na velikojkonzoli. Istog trenutka na ekranu veličine zida pojavila se replika Zemlje u tri dimenzije, isto kao i uranijoj prezentaciji. Svakim pritiskom na taster, sve više detalja dolazilo je u fokus. Iznenada, satelitisu počeli da se okreću oko planete, svaki svojim jedinstvenim orbitama.

Dok je Džef kontrolisao program, crvene linije su još jednom počele da se pojavljuju na površiniZemlje. - Ove predstavljaju poznate raseline - objasnio je novinarima i naučnicima koji su propustiliranije izlaganje. - Možete da primetite kako raseline utiču na pomeranje orbita sateiita koji prelazepreko njih.

Pomeranje orbita satelita na manjoj visini je bilo najdramatičnije; najmanju reakciju imali susateliti na velikim visinama.

Džef je objasnio: - Uveličao sam varijacije orbita da bi mogle lakše da se mere. Satelitske orbitekoje vidite na ekranu sam uvećao za deset na četvrti.

Čak su i najstoičkiji od naučnika razrogačenih očiju, punih poštovanja, gledali kompjuterskiuvećane grafike koje prikazuju orbite nekoiiko stotina satelita postavljenih iznad raselina Zemljinepovrši. Svaki od njih je znao da je ono u šta gleda za polje geologije bilo revolucionarno isto koliko jei razdvajanje atoma bilo za fiziku.

- Kako možemo znati da vaš program tačno opisuje ove promene, a ne da ih stvara? - upita nekoiz grupe.

- I ja sam mislio da bi to moglo da bude - strpljivo odgovori Džef - pa sam primenio jednačinu naneke prethodne seizmološke aktivnosti da bih potvrdio rezultate.

Brzo prelazivši prstima preko tastera, Džef je započeo drugu simulaciju. Ekran se sa pogleda naZemlju prebacio na azijski kontinent. Tamna crvena linija dominirala je pejzažom.

- Ovo je lokalitet pekinškog zemljotresa iz 2010. u Kini -reče, još uvek unosivši komande. -Iznosio je 6,7 Rihtera, i kako se svi sećamo, rezultovao je gubitkom milion i petsto hiljada života. Kaošto vidite, stvarni datum i jačina prikazani su na ekranu. Za sada, ovo su istorijski podaci prikupljeniseizmološkim instrumentima u području. Sada ćemo vratiti program unatrag i koristiti samo podatkepoznate pre 16. novembra 2010 -datuma same nepogode.

Džef je pokrenuo svoj program, koristeći samo one informacije koje su bile dostupne pre samogzemljotresa u Kini. Rezultati su bili neubedljivi. Zatim je tome pridodao još jedan podatak koji jeuključivao satelite iznad tog područja. - Ovo su podaci iz opservacija dr Lendila - objasnio je.Iznenada, program je oživeo. Na ekranu je upozoravajući indikator strelicom ukazivao na gradJPeking. Zatim je program pokazivao stalno uvećavajuću mogućnost velikog zemljotresa koji jemogao da se predvidi najviše do dve godine unapred. S protokom vremena, proračuni su postajali sveprecizniji i precizniji, sve do mesec dana pred nesreću kada se upozorenje promenilo u alarm kojipredviđa dolazcći zemljotres jačine 6,5 do 6,8 Rihterove skale. Orbita niskoorbitrirajućeg izviđačkogsatelita SAD-a proizvela je nešto nalik podrhtavanju na proširenoj skali kompjuterski uvećanog

programa.Konačno, koristeći podatke nekoliko manjih zemljotresa, Džef je demonstrirao mogućnosti svog

programa. - Nije baš toliko tačan sa manjim zemljotresima - izvinio se.- To je kao izvinjenje zbog poteza četkom na Mona Lizi -jedan od njih promrmlja, izazvavši

smeh kod svih u sobi - uz nekolicinu izuzetaka.- Uz još malo dorade, verujem da ćemo moći tačno da predvidimo velike zemljotrese, i

vremenski i po jačini - dodade dr Ejson koji je sedeo pored Džefa. - Uzećemo prototip ovog programai razraditi detalje. Džefe, pokaži im pravu stvar - reče trezveno.

Brzo prelazivši prstima preko tastature, Džef je stigao do poslednjeg neophodnog koraka i zatimzastao.

Dr Ejson je najavio: - Dame i gospodo, ono što ćete uskoro videti već je provereno i potvrđeno odstrane mog osoblja. U skoroj budućnosti ovo ne sme biti objavljeno. To je odgovomost predsednikaKilboma i njegovog savetnika za nacionalnu bezbednost. Bićete obavešteni kada informacija može dase objavi.

- U redu, Džefe. Nastavi - reče dr Ejson kada je seo u sto-Iicu.Ekran se ponovo prebacio na prikaz planete Zemlje. Zatim, dok se lagano rotirao, prvo je zumirao

sliku sevemoameričkog kontinenta. Onda Sjedinjenih Država. Naposletku, država Kalifornija popunilaje čitav ekran od dvadeset stopa.

Džef je pritisnuo još nekoliko tastera i male crvene linije počele su da se pojavljuju na spoljnimivicama države.

- Ovo su centri raselina - objasnio je dr Ejson. - Za sada im nisu date vrednosti intenziteta.Dok je Džef pritiskao još neke tastere, crvene slike su se promenile u svetle i tamne senke.

Najsjajnija slika se pojavila u donjoj trećini države, vrlo blizu Los Anđelesa. Druga, svetlija slika sepojavila u gomjoj trećini ekrana, blizu San Franciska.

Dr Ejson je objasnio - Gomja slika predstavlja raselinu San Franciska. Konvencionalna mudrostnam je govorila da će se pacifička ploča ovde rascepiti. Zbog toga smo se u ovom podmčju ikoncentrisali na vežbe evakuacije. Džefe, nastavi, molim te.

Džef je promenio prikaz tako što je državu Kaliforniju postavio iznad čitavog globusa. Iznenada,pojavili su se sateliti, prelazeći gotovo svakim mogućim uglom.

- Nebeski superautoput - reče dr Ejson.Dok su orbite svakog satelita prelazile preko Kalifomije, svaka se spuštala i podrhtavala.

Delovalo je kao da neki moćan magnet pokušava da ih razuveri od ideje da prođu tuda. Navodeći se kasevernoj raselini program je počeo da izbacuje proračune. Zemljotres predviđen: 2013; Lokacija: slojSan Franciska; Jačina: 5,6 do 5,8; Predviđena šteta: minimalna.

Prigušeni uzdah razlio se u sobi od strane onih koji su imali familiju i prijatelje u podmčjuzaliva. Veliki zemljotres je tu toliko dugo predviđan da su svi smatrali da kraj može doći svakog dana,ali zemljotres od 5,8 je za to područje bio nalik dečjem pištolju; možda će zatresti nekoliko zgrada, aliništa više.

Bez reči, dr Ejson je pokazao Džefu da nastavi. Program je sada zumirao dmgu stranu pacifičkogoboda, naime, južni deo Japana gde se pojavila druga sjajna crvena linija. Još jednom su počeliproračuni: Zemljotres predviđen: 2013; Lokacija: Tokio; Jačina: 8,2 do 8,4; Predviđena šteta: 2,3 do2,5 miliona mrtvih.

U sobi su se začuli uzdasi, ali čak i dok su oni koji nisu naučnici pokušavali da shvate to što suupravo videli, prikaz je zumirao još bliže. Monitor je pokazivao kompjutersku simulaciju grada Tokija

neposredno po udam zemljotresa. Na podmčju centra grada praktično nijedna zgrada nije ostalanetaknuta. Cetrdeset milja unaokolo program je pokazivao ogromne požare i razaranja.

Sledeći natpis je očitavao: ostali predviđeni potresi u naredna 72 časa: 6,5, 6,3, 6,0, 5,4, 4,9, 3,5.Predviđa se da će Tokio biti nenaseljiv najmanje dvanaest meseci.

Dok je soba puna naučnika i novinara pokušavala da shvati veličinu svega toga, ekran se prebaciona sledeći natpis: očekivan cunami u pacifičkom basenu. Amplituda: 100 metara; Brzina kretanja: 500do 650 kilometara na sat; Očekivana meta: Filipinska ostrva i zapadna obala SAD. Kopneni talas uKalifomiji predviđen na 5 metara.

- Zemljotres će prouzrokovati plimski talas - koji se naziva cunami - koji će preći Pacifikbrzinom od 500 do 650 kilometara na sat - objasnio je dr Ejson. - Udariće Filipine i Kaliforniju silommultimegatonske bombe. Udariće južnu obalu Kalifornije i preliti se u unutrašnjost, brišući praktičnosve što mu se nađe na putu u dužini od hiljadu i šesto metara.

- Doktore, da li vi shvatate šta govorite? - uzviknu jedan od novinara. - Trideset miliona Ijudi živiu području koje ste upravo opisali.

- Shvatam to i previše jasno - ozbiljno odgovori dr Ejson.- Nadam se da grešimo, ali ne verujem da je tako.- Sta planirate da preduzmete? - upita drugi reporter. -Zivim u L.A. kao i nekoliko miliona naših

čitalaca.- To stvarno ne zavisi od mene. To je odluka za guvernera i za predsednika.

Ovo je naša šansa da izbacimo guvernera Kroua iz trke, pomisli Kal Rutlend, pomoćnikpredsedničkog kandidata Marka Hanta. Sve što nam je potrebno je dezinformacijska kampanja... Dokje Džef odgovarao na druga pitanja, Rutlend je pregledao email koji je otkucao na svom mobilnomtelefonu. - Senator Mark Hant: Verujem da sam pronašao čoveka za analizu kompjuterskihsposobnosti. Džef Vels, student Kalifomijskog instituta za tehnologiju. Citaćete o njegovom raduuskoro. Kal.

2

ILUMINATI

Kada je vest o predviđenom kalifomijskom plimskom talasu procurila, javnost je reagovalapredvidivo - panično i besno. Mediji su od guvemera Kroua zahtevali da uradi nešto. Međutim, ništaguverner Dzeri Krou nije mogao da uradi kako bi sprečio prirodnu katastrofu, i njegova populamost jedramatično opala; to je bilo upravo ono čemu se izborni štab njegovog supamika nadao. Mark Hant gaje gađao, i po prvi put, Džeri nije imao izbora nego da se sagne i potraži zaklon.

Krou, strastven i glasan aktivista za prava homoseksualaca, nadao se da će biti prvihomoseksualac koji će se kandidovati za predsednika pod zastavom velike političke paitije. Uspešnipotezi, kojima je ukinuo status oslobođenih od poreza većini kalifornijskih verskih institucija, donelisu mu priznanje na nivou nacije. A njegova peticija FCC-u za ukidanje dozvola televizijama verskogkaraktera u Kalifomiji postavila ga je na stazu koja vodi u Belu kuću. Kada je FCC odobrio peticiju,ista ova strategija primenjena je u celoj zemlji da bi se nekoliko hiljada verskih TV-kuća uklonilo satadašnjih mesta. Budući da je mnogo tih stanica sada pod kontrolom gej aktivista, Krou je konačnodobio svoj nacionalni forum.

Iako su prošle samo tri nedelje od kad je objavljena informacija Džefovog programa, za Kroua toje delovalo kao čitav život. Gde god bi otišao, mediji bi bili tamo, pitajući ga šta će uraditi u vezi sakrizom. Pritisak ga je odveo do njegovog starog odbrambenog mehanizma: kokaina.

Šta ti idioti misle da ja mogu da uradim sa zemljotresom? - ljutito se pitao Krou budeći se nakonozbiljnog kokainskog rada. Složio se da će ostaviti tu naviku kad uđe u trku za predsednika; savetnicisu mu rekli da zemlja još nije bila spremna za predsednika koji koristi drogu. Promeniću to, rešio jedok je ušmrkavao drugu crtu belog praha. Legalizovaću drogu i iskoristiti poreske olakšice daizgradim još skloništa za beskućnike. U stvari, pomislio je u napadu genijalnosti, iskoristićemo onebeskorisne crkvcne zgrade kao skloništa za beskućnike. - Naučiću ja te pobožne licemere - reče naglas.- Oni su protiv bilo kakvog napretka.

Kasnije tog jutra, dok je sa pomoćnikom razgovarao o zemljotresu, Džeri se našalio: - Možda i nebi bilo toliko loše otarasiti se polovine ljudi iz južne Kalifomije. Pomoćnik se trznu i reče: -Guvemem, nemojte to da ponovite u javnosti. Mnogo glasača u južnoj Kalifomiji se ne bi saglasilo savama.

- Svi su oni gomila ludaka! - uzviknu. - Šta očekuju da ja uradim? Zar misle da jednostavnomožemo da kažemo zemljotresu da ode? Mislim da Hant koristi ovu stvar da bi mene ocrnio. Da li sivideo koju je priču njegov drugar ispreo na CNN-u?

Zašto cunami nije mogao da pogodi Virdžiniju?

Kao sa većinom kriza u Americi, interesovanje i za ovu počelo je da opada u roku od nedeljudana od početka meteža. Nekoliko dobro poznatih naučnika istupilo je protiv predviđanja Džefovogprograma, navodeći nedostatke u logici, naročito deo koji se odnosi na uticaj satelitskih orbita.Guverner Krou je odmah usmerio pažnju na ove, žaleći se svima koji su hteli da slušaju da je čitavaideja u stvari zavera koja je imala cilj da on lično bude diskreditovan.

- Nećemo dozvoliti da se ugroze naši napori za spasavanje života u podmčju na kojem sezemljotres očekuje - najavio je.

- Isto tako, ne možemo potrošiti nebrojene milione dolara samo na osnovu nečega što je rekaoblago neurotični student.

Zatim, 12-og maja 2013, zemljotres jačine 5,4 pogodio je obalu Kalifomije sevemo od SanFranciska. Budući da su stotine hiljada građana, na osnovu mišljenja javnog mnjenja da bi Džef imogao da bude u pravu, izvršile evakuaciju, praktično i nije bilo gubitaka ljudskih života, s izuzetkomnekolicine skitnica koji su spavali unutar napuštenih zgrada. Naime, pričinjena je i vrlo mala šteta napostojećim građevinama, s obzirom na to da su se od zemljotresa iz 2010-e, u kojem je izgubljenostotine života prilikom rušenja nekoliko poslovnih zgrada, primenjivali novi građevinski zakoni.

Odmah se guvemer Krou obratio saopštenjem za javnost na radiju i televiziji braneći položaj kojije zauzeo u odnosu na pretpostavljeni zemljotres u Japanu: - Kao što vidite, naši planovi su biliispravni. Evakuacijom smo spasili stotine zivota, i zemljotres je udario tačno tamo gde su našieksperti predvideli. Stanovnici Kalifomije noćas mogu mirno da se odmaraju pod vođstvom DžerijaKroua.

U zgradi Izvršnog ureda u Vašingtonu, zazvonio je telefon u kancelariji dr Loua. Dr Lou, višitehnički savetnik predsednika Kilboma, javio se lično. Samo .su odabrani pozivi stizali na ovu liniju.

- Doktore, ovde Kal Rutlend. Pretpostavljam da ste u vestima videli izveštaj o zemljotresu uKaliforniji?

- Da, jesam - odgovorio je naučnik odeven u sako. Spremao se da učestvuje na zvaničnombanketu u čast japanskog ambasadora u Beloj kući.

- Da li ste još uvek sigumi u vezi s dmgim dogadajem? -upita Rutlend, misleći na razgovor kojisu vodili dan posle konferencije za novinare u Livermom.

- Da. U stvari, upravo sam pripremao izveštaj za predsednika o potrebi evakuisanja južne obaleKalifomije. Ne mogu da pronađem nikakvu grešku u Velsovom predviđanju o pacifičkom plimskomtalasu.

- Mislimo da to ne bi bilo u interesu našeg kandidata, doktore Lou. Zeleli bismo da vi kažetepredsedniku da se ne saglašavate sa Velsovim zaključcima.

- Ali, ovaj izveštaj je ubedljiv - raspravljao se Lou. - Kad zemljotres pogodi japanska ostrva,imademo talas na zapadnoj obali koji će moći da se poredi sa razaranjem Pompeje.

- Doktore, ponckad nekolicina mora biti žrtvovana za dobrobit većine. Setite se grupe kojoj ste sezakleli na vemost. Na nama je odgovomost da izgradimo bolji, sigurniji svet za buduće generacije.Guvemerovim odbijanjem da reaguje i predsednikovim nepreuzimanjem bilo kakve akcije, podrškasenatom Hantu će porasti.

- Ali kada se pročuje da sam ignorisao ove podatke, za mene će u naučnoj zajednici sve bitigotovo - tvrdio je Lou srozavši se natrag u svoju stam kožnu fotelju.

- Doktore, kada činjenice budu poznate, mi ćemo se pobrinuti da one pokazuju kako ste vipredsedniku preporučili brzo delovanje, ali se on odlučio da ignoriše vaš savet. Bićete u potpunostioslobođeni optužbe. Vi samo ne govorite ništa - radije nego da pošaljete poverljivo pismo predsednikuKilbornu.

- Vi možete to da uradite? - iznenađeno upita naučnik.- Doktore, veoma dugo smo se pripremali za ove izbore. Duže nego što bilo ko spolja može da

zamisli. Moći ćemo da uradimo mnoge stvari.Lou je nehotice zadrhtao slušajući Rutlendov plan. - Ali, Kal, razaranje koje će taj cunami

prouzrokovati ne može da se izmeri; mnogi će poginuti.- Da li ste vi potpuno sigurni o pitanju zemljotresa? - upita Rutlend.- Niko ne može biti sasvim siguran u vezi sa nečim kao što je zemljotres - odgovori Lou. Njegovo

ograđivanje bilo je uslovljeno godinama političkog manevrisanja. - Međutim, vrlo pažljivo sampregledao podatke Velsovog programa i verujem da su tačni - čak i briljantni.

- Bolje bi bilo da ste u pravu, doktore. U ovom trenutku ne možemo sebi da priuštimo daguvemer Krou postane značajan kandidat. Sada smo preblizu cilja - oštro reče Rutlend.

- Razumem - uveravao ga je Lou. - Ja to želim isto koliko i vi.- Samo zapamti, Društvo ne đozvoljava neuspeh - reče Rutlend.

- Rutlend je, u stvari, predstavljao grupu koja je bila oformljena pre skoro tri stotine godina uEvropi, a grupa iz koje se ova razvila formirana je vekovima ranije - u vreme u kojem je rimskuimperiju činilo nekoiiko slabo povezanih plemena.

Prvobitna grupa bila je poznata pod imenom druidi. Oni su bili pripadnici višeg staleža trgovacasa Bliskog istoka koji se razvio iz nomadskih razbojničkih plemena. Druidi su postali nemoralno,tajno društvo posvećeno očuvanju svojih pripadnika po svaku cenu. Ništa nije bilo iznad njihovog’moralnog’ koda, uključujući ubistvo, otmicu i ropstvo.

Kasnije su druidi, u očima običnog naroda kojim su gospodarili, poprimili gotovo natprirodnuauru. Njihovo bogatstvo i moć omogućilo im je da deluju van granica zakona. Oni koji su im sesuprotstavljali jednostavno su nestajali, da se o njima više nikada ništa ne sazna. Tako su nastaleglasine o moći druida da uzrokuju nestanak ljudi. Kako su priče prenošene s generacije na generaciju,tako su postajale sve složenije i preteranije. Konačno, druidi su bili izjednačavani sa demonima iraznim bogovima.

Toliko su Ijudi koji su nasleđivali vlast, u svakoj narednoj generaciji, ličili na svoje prethodnike,da su delovali kao njihove reinkarnacije. Tako je i nastala legenda o večnom životu među druidima:reinkarnaciji. Zapravo, ogromna posvećenost jednoj organizaciji i vekovi strogog vežbanja održali sugrupu toliko snažnom i složnom. Ali, legende su bile te koje su služile svrsi ljudima koji su služiliorganizaciji i zbog toga su bile čuvane i uvećavane.

Kada se Evropa razvila u dominantni ekonomski centar civilizovanog sveta, druidi su uvideli danjihov uticaj slabi zato što je malo Evropljana bilo zainteresovano ili impresionirano sujeverjemBliskog istoka. Da bi povećali svoj uticaj u Evropi, druidi su promenili naziv u Slobodni zidari iprihvatili mnogo od rituala i verske tradicije koja je bila korišćena u hrišćanskim crkvama. Ovi rituali,pomešani sa istočnjačkim misticizmom, rezultovali su gotovo momentalnim prihvatanjem.

Odmah je veliki broj društvenih vođa primamljen u red SIobodnih zidara, a oni su zauzvratdoveli mnoge članove drugog staleža koji su bili nestrpljivi da se druže sa elitom. Iz Slobodnih zidararazvila se mala grupa svetskih vođa, poznata kao ’iluminati’ ili ’prosvećeni’; kasnije će biti poznatipod imenom ’Društvo.’ Svaki član ove grupe bio je pažljivo biran iz veće grupe Slobodnih zidara.Svaki je predstavljao najviši nivo autoriteta u okviru određene delatnosti. Tako su grupu činile nesamo političke figure, već i verske, ekonomske, akademske i vojne vođe.

U periodu od Hristovog vremena do petnaestog veka, grupa je cvetala. Kada je Novi svet otkriveni kada su se putevi ka Americi otvorili, vodeći članovi Slobodnih zidara poslati su sa najranijimdoseljenicama da osiguraju uporište na Novom kontinentu.

Do američke revolucije, najistaknutije američke vođe ubrojane su među Slobodne zidare. Kakosu vekovi prolazili, zemlje su se smenjivale zajedno sa svojim vladarima, ali su masoni nastavili da

cvetaju. Na kraju se pokret u Americi proširio na obične ljude. Milioni Ijudi iz radničke klaseregrutovani su u red Slobodnih zidara, time osiguravajući njegovo prihvatanje u demokratskomdruštvu.

Ali uvek je na vrhu, nepoznato svima osim odabranoj manjini, bilo vladajuće telo poznato kaoDruštvo. Ova grupa odlučivala je koji će se ratovi voditi i kako će biti finansirani. Do prvog svetskograta, ekonomska moć ove grupe bila je toliko velika da je ona jednostavno usmeravanjem novca ipodrške mogla da smenjuje vlade. Generacije su se smenile i stara loza je izumrla, ali Društvo jeopstalo.

Sada, skoro dvesta pedeset godina od nastanka američke nacije, Društvo je bilo jače nego ikada, injegova prvobitna svrha postala je realnost: jedan svetski ekonomski sistem kojim kontroliše iupravlja tajanstvena grupa najuticajnijih ljudi - sada i žena - na svetu.

Stotinama godina u Društvu postoji učenje da će izabrani ili ’vođa’ doći i povezati svet u jednuekonomsku celinu. Nekoliko puta kroz istoriju ljudi iz unutrašnjeg kruga Društva su se uzdizali doznačajnih pozicija i prigrabili konce moći.

Značajni među njima u dvadesetom veku bili su Lenjin, Hitler i Mao Cedung. Ali vremeunitamog svetskog sistema još nije došlo, i svaki od njih, na svoj način, bio je zbačen i konačnoporažen.

Ostatku sveta malo je poznato da su čistke koje je vršio Staljin u Rusiji imale cilj da eliminišuUdruženje slobodnih zidara koje je pretilo njegovoj bazi moći. Njegov pokušaj da uništi Društvogurnuo je komunizam u zaborav pošto je Dmštvo usmerilo ekonomski napad na partiju. U vreme ukojem je drugi ruski lider primljen u unutrašnji kmg ekonomije i Riisije i Kine bile su praktičnouništene. Pod kontrolom Dmštva, mska ekonomija se ponovo okrenula ka napretku.

Društvo u Americi napredovalo je paralelno s onim u Evropi. Zbog ogromnog ekonomskogbogatstva Sjedinjenih Država, Dmštvu je bilo potrebno da organizuje još jednu gmpu uticajnih vođakoje će služiti kao savetnici unutrašnjem kmgu. Ova gmpa je postala poznata kao Savet za spoljneposlove. Sastavljen od nekih od najboljih umova Amerike, Savet je s vremenom preuzeo po'uzvaničnepoložaje savetnika u vladi, ne samo Društva već i predsednika.

Tako je širom sveta razvijen sistem vlada unutar vlada sa krajnjim ciljem da se stvori baza moćiiz koje bi ’vođa’ mogao da kontroliše ceo svet.

U kompjuterskoj sali vazduhoplovne baze Endrjus, Džef Vels je radio na programu zaizračunavanje posledica cunamija po kalifomijsku obalu. Zbog onoga što je pročitao na odštampanompapim, poželeo je da nije ni proveravao. Jednom je proverio svoje jednačine, pa još jednom zato što jedelovalo kao da njegova predviđanja, čak i posle zemljotresa u San Francisku, niko ne shvata ozbiljno.

- Trebalo bi da obale južne Kalifomije i Meksika budu evakuisane - reče doktor Ejsonu. Bio jesiguran da se Ejson slagao sa njegovim zaključcin^a, ali čak ni on nije uspeo da učini bilo šta u vezi stim. Ubrzo nakon toga, gotovo kao da je zaposlen u vladi, poslat je brodom u Endrjus. On se s timesaglasio, srećan zbog nečuvenog pristupa nekoj od najbolje naučne opreme koja može da se zamisli,ali čega dobrog mu je to donelo?

Džef pomisli: Ovde sam - sakriven u vladinom objektu, izolovan od medija i njihovih pitanja.Gotovo kao da neko želi da se ova nesreća dogodi.

- Gospodin Vels?- Da - odgovori Džef, vrativši se u realnost. Bio je to Kal Rutlend, očigledno neka kmpna zverka.- Pođite sa mnom - reče Rutlend.

- Gde idemo? Imam mnogo posla - odbrambeno odgovori Džef ustavši.Rutlend je držao vrata, očigledno ukazujući da se izlazak očekuje odmah.- Želeo bih neke odgovore - reče Džef sa onoliko poleta koliko je mogao da prikupi. - Zašto me

držite ovde?- Dobićete svoje odgovore - reče Rutlend na način koji je nalikovao na ljubaznost. Međutim,

njegove oči su otkrivale ono što usne nisu; uopšte nije nameravao da se sada raspravlja o tome.Džef je pratio Rutlenda do drugog dela zgrade, do kancelarije u kojoj je iza velikog stola, u

kožnoj fotelji sedeo i čekao senator Mark Hant. Kada su ušli, senator je progovorio. - Ah, mladigospodin Vels, pretpostavljam.

- Da - odgovori Džef. U novinama je u poslednjih nekoliko meseci, kao i svi ostali u zemlji,mnogo toga pročitao o senatom Hantu. Većina medija proglasila ga je rešenjem za probleme u kojimase nacija nalazi.

Sa ekonomijom u tridesetom mesecu recesije i sa više od dvadeset miliona nezaposlenih,promene u administraciji bile su neminovne, a senator Hant i guvemer Krou bili su kandidati sanajboljim izgledima. Sudeći po novinama, predsednik Kilbom je još uvek imao šanse, ali samo akoekonomija doživi neočekivan obrt. Lično, Džef je simpatisao Kilborna. On je imao mnogo dobrihideja, ali je nasledio ekonomiju toliko zatrpanu dugovima da su mnogi predviđali još pet godinarecesije pre nego što ova uopšte počne da se oporavlja.

Senator Hant je dočekao Džefa toplim osmehom pokazujući mu da sedne u fotelju najbližunjegovom stolu. Kal Rutlend je seo u drugi deo sobe, kao da je posmatrač.

- Džefe, pretpostavljam da znate ko sam ja?- Da, gospodine - iskreno reče Džef, opustivši se pomalo pod uticajem topline Hantovog osmeha i

ljubaznosti.- Ne bih želeo da okolišam, Džefe... hm, mogu li da te zovem Džef?- Da, naravno.- Odlično! Koliko ja znam ti si ekspert za kompjutere. Da li je to tačno Džefe?- Pa, ne bih ja znao o tome, senatore Hant - oklevajući reče Džef.- Molim te. Zovi me Mark. I nemoj biti toliko skroman. Dopadaju mi se ljudi koji su najbolji u

onome čime se bave. Ako treba da izvedem ovu zemlju iz haosa u kojem se nalazi, biće mi potrebniljudi koji su uvereni u svoje sposobnosti. Pogledom je potražio svog pomoćnika na drugoj strani sobedodavši:

- Kal smatra da si ti najbolji u onome čime se baviš. Ili, da ćeš biti.Kal se malo promeškoljio u svojoj fotelji, ali nije rekao nita.- Potrebna mi je tvoja pomoć, Džefe - nastavio je Hant -kad budem izabran za predsednika,

moraćemo da povratimo ekonomski sistem ove nacije iz srednjeg veka, a da bismo to postigli, bićepotrebno da svi radimo zajedno. Ne možemo više da krijemo glave u pesku.

- Ali, senatore - uh, Mark, ja ništa ne znam o ekonomiji. Sigumo imate savetnike koji...Hant mu nije dozvolio da završi. - Džefe, imam mnogo ljudi koji razumeju kako je ekonomija

nekada funkcionisala. Više nam nisu potrebne te staromodne ideje. Mi moramo ili da postanemoinovatori, ili zemlja Trećeg sveta. U mojoj administraciji će biti najbolji umovi koji će raditi naekonomskim modelima. Ono što će mi biti najpotrebnije je taj tvoj kompjuterski mozak. Kal mi kažeda si zbunio momke u Livermoru.

- Pa, ne znam, gospodine. Oni nisu žeieli da veruju predviđanjima mog programa.- Idioti, Džefe. Zapamti to. Oni su idioti! To je isti onaj mentalitet koji pokušava da sputa ovu

zemlju. Želim da naučiš sve što može da se nauči o funkcionisanju svetskog bankovnog sistema.

Za'tim želim da stvoriš kompjuterski sistem koji će pratiti svaku elektronsku finansijsku transakcijuna svetu.

Džef nije bio siguran da je baš dobro čuo. - Pratiti svaku transakciju? Za to bi bio potrebankompjuter veći od...

Hant ga je prekinuo da bi rekao: - Ne zanima me šta je potrebno, Džefe. Ista vrsta idiota koju sivideo u Livermom radi i u Svetskoj banci. Doktor Ejson i još nekoliko prosvetljenih duša ćesarađivati. Tvoj posao će biti da ih podstakneš da rade kao tim, a Kal će se pobrinuti za ostale - rečepogledavši Rutlenda na dmgoj strani sobe.

- Vidiš, Džefe, svako s kim smo do sada kontaktirali kaže da je za to što želim potrebankompjuter koji još uvek ne postoji. Ali, da ne brinemo sada o tome. Od tebe želim da napravišprogram koji će omogućiti da Data-Net radi sada.

- Data-Net? - upita Džef.- Da, tako ćemo nazvati sistem. Želim da svaka transakcija prođe kroz centralni sistem ovde u

Americi. Postaćemo obračunski zavod za svaku svetsku transakciju. Možeš li ti to da uradiš?- Ne znam, senatore Hant - odgovori Džef, vrativši se na formalnost u kojoj se osećao

najprijatnije. - Aii, voleo bih da vidim neke podatke da bih mogao da procenim. Možda nešto izFederalnih rezervi.

- Učinićemo i više od toga Džefe - uzbuđeno reče senator ustajući i hodajući oko stola. Nasloniose na ivicu stola blizu Džefa. - Već smo ti sredili propusnicu da pregledaš postojeći Svetski bankovnisistem u Briselu koji je još šezdesetih započela Kenedijeva administracija. Imaćeš potpun pristupsvim podacima.

- Vi to možete? - Džef je očigledno bio impresioniran.- Otkrićeš da mnogo toga možemo, Džefe. Postoji mnogo ljudi na svetu koji misle da je vreme da

se sve to poveže. Internet je bio samo prvi korak. Sada želimo da se banka dovede u red. Ti samousredsredi svoj*mozak na problem.

- Samo jedna stvar - Kal Rutlend se iznenada umeša sa svoje pozicije posmatrača s druge stranesobe. - Nikome ne pominji da radiš sa senatorom. Ako mediji saznaju, napraviće pitanje od toga.

Hant se uspravio na noge, vratio se do svoje fotelje, i gledajući Kala sa izvesnim prezirom reče: -Da si mi dopustio da završim, sam bih popričao sa Džefom o tome.

Džefu se učinilo da je video trunku mržnje u pomoćnikovim tamnim očima. Nevoljno je protrljaoruke. Prisetio se nečega što je kao dete često slušao od svog oca. ,,U stvamom svetu velika riba jedemalu...“, a onda bi dodao, „osim ako je mala riba pirana.“ Džef je posumnjao da je Kal Rutlend jednaod pirana.

Upravo tada Džef se setio još nečega. - Senatore, imam jedan problem. Još uvek treba da završimčasove na Cal Techu.

- Da ne pominjem istraživanje o zemljotresu, Džefe, kada se tvoj predviđeni zemljotres desi,mislim da na osnovu tvog rada mogu da ti garantujem diplomu. To jest, ako išta ostane od Cal Techa.

Čak i dok je govorio, Mark Hant je znao da je rekao previše. Brz pogled ka pomoćnikovom licugovorio mu je da Društvo neće dobro prihvatiti njegova razotkrivajuća, usputna zapažanja. Malko seukrutivši od Rutlendovog mrštenja, pomislio je: Pa šta! Ja sam jedini pravi kandidat kojeg imaju.

- Vi, onda, zaista vemjete da će talas pogoditi Kalifomiju? - oprezno upita Džef.- Džefe, rekao sam ti da ti verujem. Tako da ako ti kažeš da hoće, ja ti vemjem. Još dok je

govorio, setio se ranijeg sastanka sa Kilbornom na kojem je uveravao predsednika da se Džefovom

predviđanju ne može verovati. Na večerašnjoj konferenciji za novinare sa Japancima, izmčiće savtovar na Kilboma.

- Zašto onda ne kažete predsedniku Kilbomu? - izbrblja Džef uz neočekivan izliv hrabrosti iemocija.

- Stani! Trenutak, Džefe - brzo odgovori Hant, pogledavši u Rutlenda koji je do tada već gledao udrugu stranu. - Rekao sam predsedniku, aii niko ne želi da vemje.

- Ali, milion ili više ljudi može da pogine - Džef je bio uporan. - A, šta je sa Japancima.- Ponovo ćemo ih upozoriti, Džefe, ali sada svi žele da vemju da je zemljotres u San Francisku

bio onaj ’veliki’.- To je smešno - odbrambeno reče Džef. - Moj program je jasno predvideo da će se manji

zemljotres desiti otprilike dvanaest dana pre promena u pločama ispod Japana.- Dvanaest dana! - uzviknu Hant. - Jesi li to rekao još nekome?- Da, naravno da jesam. Rekao sam doktoru Ejsonu u Livermoru.- Pa, onda sam siguran da i predsednik takođe zna - reče senator trudeći se da izgleda mimo. -

Možda jednostavno ne žele da ti veruju, Džefe. Iznutra, senatorovo srce se steglo. Da se taj zemljotresdesio pre konferencije za novinare sa Japancima, on bi se potpuno izgubio. Onda je uočio da jesastanak bio zakazan tačno na deseti dan posle zemljotresa u Kalifomiji. Negde u sebi osetio jeprimesu nesigurnosti. Pomislio je: Znali su, ali mi nisu rekli. Mora da su oni odredili vremevečerašnjeg sastanka. Oni upravljaju i Kilbornovim rasporedom!

Kal Rutlend je imao dovoljnu moć zapažanja da zna šta se dešava u senatorovoj glavi, pa je brzoustao i rekao Džefu: -Pa, treba da se vratiš svom poslu. - Neka se Hant pita zašto mu nije rečeno zavreme drugog zemljotresa, ćutke je odlučio Rutlend. Društvo ima još nekoliko iznenađenja za ovogpompeznog idiota. Nakon užurbanog pozdrava, dok je senator oblačio smoking za Kilbomov prijem,Džef je izveden iz senatorove kancelarije.

U sutrašnjem, jutarnjem izdanju, novine su izvestile da je predsednikov savetnik za nauku, doktorLou, javno podneo ostavku nakon tvrdnje da je bio upozorio predseđnika Kilborna o potrebievakuisanja zapadne obale Kalifornije. Članak takođe navodi da je senator Hant, lično zahtevao odpredsednika da deluje dok još uvek ima vremena da se Ijudi u Kaliforniji i Japanu upozore.

Predseđnik je porekao da su mu bilo njegov savetnik za nauku ili Hant sugerisali da bi programu,kojeg je napravio student Cal Techa, Džef Vels, moglo da se veruje. Međutim, prisutnim reporterimasu dati dokumenti sa predsednikovim inicijalima, koji dokazuju da je doktor Lou barem dva putaobavestio predsednika o predstojećoj opasnosti.

U jednom novinskom izveštaju pisalo je: - Predsednik Kilbom je primećen kako brzo izlazi sasastanka i od tada je nedostupan za komentare. Neki članovi Kongresa su sugerisali da bi, ukolikopredviđeni talas zaista udari obalu Kalifornije, predsednik Kilborn trebalo da se povuče. Najobimnijaanketa pokazuje da otprilike 70 odsto američkih glasača veruje da je potencijalna nesreća izvesna. Ipredsednik Kilbom i guverner Krou sada zaostaju za senatorom Hantom najmanje 20 posto glasova.

3

UDAR NEPOGODE

Haru Asima, glavni inženjer fabrike Nipon, iz Tokija, se oduvek zabavljao posmatranjemstranaca koji po prvi put posećuju Japan

- pogotovo u vreme zemljotresa. Potresi, koji gotovo da su izazivali srčane udare kodAmerikanaca, jedva da su uznemiravali Japance u višespratnicama. Posetioci sa Zapada bi prebledeliod straha dok bi se zgrade ljuljale i često bi, uz poteškoće, izgovarali - šta se događa? Uglavnom,Japanci bi jednostavno sedeli na svojim mestima čekajući da potres utihne. Nekolicina zapadnjačkijihmogla bi da se našali ukazujući na očigledno. - Ne znam. Možda je zemljotres. Onda bi se pretvaralida se saginju ispod stolova radi zaštite, samo da bi se odmah ponovo pojavili, dok bi se njihove kolegesa Zapada šćućurile ispod stolova. Bez obzira što su Japanci bili previše ljubazni da bi se smejali,njihovi osmesi su otkrivali da se zabavljaju. Kad bi potresi utihnuli, biznismeni Zapada bi ispuzaliispod stolova, crveni u licu kada bi primetili da Japanci i dalje tiho rade svoj posao.

Kada je 25-og maja počeo zemljotres, većina kolega iz Harujeve kancelarije je sedela savršenomimo, dok su ostali sakupljali raštrkane predmete sa svojih stolova da ne bi pali na pod. Već ranije suiskusili potrese i prihvatali su ih kao uobičajenu pojavu. Nelagodnost bi uglavnom potrajala najvišenekoliko sekundi. Zgrade ’otpome na zemljotres’ bi se Ijuljale na svojim ogromnim valjkastimtemeljima i potom se vraćale natrag na svoja mesta.

Međutim, ovog četvrtka, delovalo je da se zgrada u fabričkom centm Nipon ljuljala više negoobično. Umesto da kao uobičajeni potres od pet sekundi brzo utihne, ovaj je počeo da raste. Pošto jezgrada Nipona, jedna od najsigumijih u Tokiju, bia sagrađena pre samo dve godine, i to po najvišimstandardima kada su u pitanju zemljotresi, zaposleni u njoj su se još uvek osećali prilično sigumo.

U roku od deset sekundi, zgrada se Ijuljala i trzala kao da je divlji konj, i po prvi put na licimasvih japanskih radnika strah je bio očigledan.

- Bože, zgrada će se smšiti! - kroz buku zemijotresa uzviknuo je Kimo Saruso, jedan odinženjera.

- Ćuti! - brecnuo se Asimo sa svog mesta glavnog inženjera. - Ova zgrada je građena da odolizemljotresima. Neće pasti.

Potresi su sada nadolazili sa takvom žestinom da je delova-Io kao da je cela zgrada lansirana usvemir. Iznenada, na spoljnom zidu gde se spajaju prozori i grede, pojavila se pukotina.

Deset sekundi kasnije, dvadesetospratna zgrada je postala ogromna gomila krša i delova tela.

Napolju, na ulicama, ljudi su očajnički pokušavali da izbegnu gromade koje su padale sagrađevina koje su se rušile. Nažalost, nije bilo mesta na koje se moglo sakriti. Ogromni komadi betonapadali su kao rakete na hiljade Ijudi koji su trčali po ulicama.

Prozori na gomjim spratovima su popucali, obasipajući one ispod komadima stakla. Čitave ulicesu se uzdizale spratovima visoko i razbijale o zemlju razbacujući automobile i kamione kao da sudečije igračke. Sa piste tokijskog međunarodnog aerodroma džambodžetovi su završavali visoko uvazduhu, kao da ih je bacila neka nevidljiva mka. Divovske 797-e su se razbijale o beton kao pticepresavijene pucnjem lovčeve sačmare.

Avion, na letu delta 44, se približavao tokijskom aerodromu u trenutku udara prvog velikog

potresa. Videvši da prostor u koji gleda nestaje, Mira Akai, kontrolor leta, je bila dovoljno prisebna dauključi mikrofon i vikne: - Delta 44, hitno prestanite sa približavanjem i skrenite u pravcu 213!

Džek Grej, pilot mlaznog aviona boing 797, je odmah primenio potrebnu snagu za skretanje.Delovalo je kao da je prošla večnost dok su se veliki motori zavrteli do potrebne snage. Kroz prozor sevideo kako se pista izvija i izdiže ka njegovoj letelici. Svi ti pokreti su delovali usporeno dok seasfaltna planina dizala u susret koprcajućoj letelici.

- Rodžere, uvuci trap! - uzviknuo je kapetan Grej svom kopilotu. Mnogo sati provedenih nasimulacijama sada se isplatilo, jer je kopilot odmah reagovao na pilotovu naredbu i do kraja pritisnuodugme za uvlačenje stajnog trapa. Odgovarajući na smanjivanje tereta, avion se podigao i polakopočeo da se penje.

- Najvećom snagom! - naredio je kapetan Grej. - Zaobiđi!Ponovo je kopilot reagovao kako mu je rečeno i pomerionapred komande motora, u položaj za

slučaj opasnosti.Veliki turbo motori sa propelerima koji pružaju snagu spuštajućoj letelici sada su dostigli 70

posto svoje skrećuće sile i avion se uz drhtaj vinuo ka nebu.- Sada, samo da izdrži - uzviknuo je Grej kroz buku motora dok je okretao letelicu udesno u

nameri da izbegne pistu koja se uzdizala kao planina.Tek što je avion izbegao ivicu piste, došlo je do erupcije zemlje u gomilu prašine i ruševina.

Mamutski mlazni avion podrhtavao je od udara erupcije zemlje, ali je nastavio da se podiže iznadmeteža.

- Hvala bogu da nas ta pista nije udarila - reče pilot dok mu se znoj slivao sa čela. - To bi Iičilona letenje kroz šrapnele. Popustio je pritisak na upravljač dok je avion nastavljao da se penje, sadadaleko iznad haosa.

- Čoveče, to je najbliže što ikad želim da budem blizu zemljotresa - reče kopilot savivši svojeruke. Toliko je čvrsto držao komande da mu je sada bilo teško da pomera prste.

- Da - složio se Grej - ali pomisli na sve one jadnike dole. Pokazao je kroz prozor na zemlju ispodnjih. Izgledalo je kao da je ogroman plug urezao sebi brazdu tačno kroz sredinu najzaposlenijegsvetskog aerodroma.

Letevši na zapad, iznad Tokija, putnici i posada leta delta 44 bili su svedoci jednog odnajokrutnijeg ispoljavanja sirove moći prirode. Svaka građevina u centru Tokija se ljuljala, a stotinestarijih zgrada survale su se u gomile ruševina opkoljenih oblacima prašine koji su u nekimpodručjima sakrivali liniju horizonta. Mostovi koji spajaju Tokio sa mrežom autoputeva su se srušili,bacajući stotine vozila u more. Tunel koji spaja glavno sa ostalim ostrvima, izgrađen po ceni od skoro12 milijardi dolara, rascepio se stvorivši ogroman slivnik kroz koji je uletala morska voda.

- Jadnici - utučeno ponovi kapetan Grej. - Kakav grozan način da se umre - zarobljen u tunelu podmorem!

Zemljotres je trajao sedam minuta, dostigavši vrhunac od 8,6 u epicentru. U tih sedam minuta, trimiliona ljudi je poginulo u Tokiju i oko njega, a još nekoliko miliona je povređeno. Usled gotovopotpunog nedostatka struje i komunikacija, svetski finansijski centar je bio odsečen, što jeprouzrokovalo haos na svetskom tržištu.

Potresi su nastavljali da udaraju ostrvo još narednih pet dana, prouzrokujući dodatnu štetu iometajući proces spasavanja. U onih sedam minuta, uništena je imovina u vrednosti od skoro 4 bilionadolara. Mnoge od najvećih i najsavremenijih svetskih industrija pretvorile su se u ruine.

U tom trenutku bilo je nepoznato da se još veća nepogoda razvija ispod pacifičkog okeana. Iranije, kroz istoriju, bilo je talasa koje su prouzrokovali zemljotresi, ali nikada u razmeri koju jestvorio tokijski potres. Istoričari su zabeležili cunami, koji je 1792. pogodio Filipinska ostrva nakonerupcije podvodnog vulkana u pacifičkom basenu, severno od filipinskog rova. Procenjeno je da je uplićacima Kineskog mora talas bio visok stotinu metara i da je putovao brzinom od otprilike tri i podo pet stotina kilometara na sat. Nekoliko brodova na pučini je izgubljeno i za njih se više nikada niječulo - očigledno žrtve ogromnog talasa. Samo je slaba naseljenost Filipinskih ostrva bila zaslužna zazaustavljanje broja poginulih na dvadeset hiljada.

Dve osobine potresa u Japanu sada su se spojile da bi stvorile nepogodu na drugoj strani Pacifika.Prvo, pomeranje ploče je bilo toliko veliko i snažno da je premeštanje podvodne zemljane maseprocenjeno na šest biliona kubnih jardi, što je otprilike jednako veličini države Džordžije. Pomeranjepozicije tolike mase je ispred sebe gumulo neizmerljivu količinu vode. Dmgo, zemljana masa sepomerala tačno u onoj ravni koju je Džefov program predvideo: u istočnom pravcu od japanskihostrva, prema zapadnim Sjedinjenim Državama.

Dok je pod okeanom velika količina vode krčila svoj put, na pučini se videla samo mala oteklina,međutim, ispod površine vode razarajući talas, dubok nekih sedam stotina metara i širok šest stotinapedeset kilometara, jurio je preko Pacifika brzinom od nekoliko stotina kilometara na čas. Iako sumediji prikupili izveštaj zemljotresu u Tokiju od onih koji su ga videli iz vazduha, kao Ijudi na letu44, nikakvi nagoveštaji o nastupajućoj opasnosti koja se približava kopnu SAD-a nisu bili prijavljeni.Nuklearna podmornica klase enterprajz, koja je izvodila manevre stotinu pedeset metara ispodpovršine, prijavila je opasan podvodni talas, međutim, slanje pomke je trajalo samo dvanaest sekundipre no što se podmomica raspala u komade. Podvodni sonami detektori koji se koriste za praćenjesaobraćaja u Pacifiku zabeležili su zvuke polupanog broda koji tone na dno okeana. Takođe, u blizinisu primetili zvuke dve dmge podmomice koje su se raspale kao da su makete.

Kada se podvodni talas sudario sa sprudom u blizini zapadne obale Kalifomije, voda se izvila ipočela da se probija ka površini. Milijarde tona vode se, pri brzini većoj od 650 kilometara na sat,pretvorilo u dovršen cunami do trenutka u kojem je talas bio udaljen petsto kilometara od obale.

U meteorološkom tomju u Point Maguu, u Kalifomiji, Frensis Ekins je obavljala redovnu provemvremenskih uslova za Pacifik pre no što će ih preneti u pomorskom izveštaju. Na nebu se nije moglouočiti značajno sakupljanje kumulonibusa, ili grmljavaca, kako je Bil Frenk, lokalni čitač vremenskeprognoze na TV-u insistirao da ih naziva. Pitam se zašto uvek izaberu nekog klovna da na TV-uizveštava o vremenu - u sebi je pomislila Frensis dok je proveravala vreme na radaru. Sigurna sam daje dva puta ponavljao treći razred. Zatim, dok je još jedanput pratila liniju radara, nešto se pojavilo naekranu.

- Šta s...? - uzviknula je dok se prikaz na ekranu, na zapadu, razvijao u nešto što je ličilo naplaninu.

- U čemu je problem Frensis? - pitao je Endi Mauri, nadzomik stanice. Endi je preuzeoupravljanje meteorološkom stanicom u Maguu nakon što je mornarica odlučila da zatvori objekat uskladu sa ekonomskim potezima za vreme Kilbomove vlade. Imao je trideset godina iskustva umeteorologiji, uključujući i dvadeset i tri godine rada pri momarici, uglavnom na moru na veiikimnosačima. On nije bio samo direktor, već i vlasnik deonica sada privatne meteorološke stanice koja jeprodavala informacije lokalnim televizijskim stanicama, kao i raznim pomorskim gmpama.

- Bolje bi bilo da pogledaš ovo, Endi - reče Frensis Iupivši ekran- uobičajena reakcija preostala iz

vremena starih, CRT monitora. Kod LCD monitora lupanje nije pomagalo ni u čemu drugom osim usmanjivanju frustracije. Obuzdavši se od daljeg lupanja, Frensis reče: - Čini mi se da Dopler otkazuje.Pokazuje da u okeanu raste planina. Dok je govorila, prikaz je postajao sve veći; izgledalo je kao da jeplanina Rasmor presađena u Pacifik i da se zaputila ka kalifomijskoj obali.

- Pa, nek sam... - reče Endi Mauri. - Sta mi to imamo? -dok je govorio, u glavi mu se oglasioalarm. Već ranije, u prošlosti, je video sličan prikaz. - Da li si podesila parametre radara u skorijevreme? - pitao je, znajući da je Frensis to već uradila.

- Naravno! - odgovorila je uvređeno. - Radim to pre svakog skeniranja.- Frensis, znao sam da jesi, ali sam ipak morao da te pitam- reče Endi. Znao je da je ona sposoban meteorolog i da je više nego blago osetljiva na to što je

jedina žena u ekipi sa deset muškaraca.- Znam Endi - reče pomirljivijim tonom. - Ipak, sve je bio u redu kada sam počela podnevno

pretraživanje.Pored uobičajene meteorološke radarske opreme, stanica u Maguu imala je i najnoviju lasersku

opremu nazvanu Vremenski čarobnjak. Iako je to još uvek bila relativno nova oprema, treniranirukovalac, što je Frensis bila, mogao je na njoj da u okviru od nekoliko metara prati pacifičku olujudok se ova približava kopnu. Upravo je to bila oprema kojoj su se sada okrenuli.

- Uključi Iaser i uperi ga na planinu - predloži Mauri. - Verovatno je samo Iažni eho, ali bih voleoda budem siguran.

U sebi, direktor stanice nije bio ni približno miran kao što je to spolja delovalo. Znam da sam ovoveć negde video, pomislio je dok mu je mozak radio punom parom u potrazi za odgovorom. Hajde,seti se, obuzdavao je svoju rastrzanu memoriju. Znam ovaj šablon odnekuda... Potajno se molio da je upitanju samo jednostavno otkazivanje opreme, ali je duboko u sebi osećao nesigumost.

Frensis je brzo propustila laser, ’Vremenski čarobnjak’, kroz samotestiranje. Njegov sistem jenapravljen tako da proverava oluje i dmge vremenske uslove koji sadrže čvrste i tečne čestice, kao štosu kiša i grad. Njegova sposobnost u praćenju kišnih oluja, olujnih oblaka, tomada i sličnog je bezpremca u meteorologiji.

- Sve je podešeno i spremno - obavestila je Frensis prebacivši pokazivač skenera na daleki domet.Iznenada, ekran se ispunio istim onim prikazom koji je i Dopler pokazivao. Automatski alarm

Iaserskog sistema zapištao je svojim treperavim zvukom, ukazujući na veliku prepreku u polju kojeskenira, a koje je trebalo da bude čisto.

- To je cunami! - uzviknu Mauri kojem se uključio mozak usled prikaza koji se očitavao na obaekrana. - U mornarici sam video isti ovakav kada je zemljotres pogodio kopno Kine. Pogledaj kolikaje ta stvar! Mora da je visoka skoro stotinu metara.

- Cunami! - ponovila je Frensis tmdeći se da dešifmje šta to znači. - Kako je cunami mogao samotako da se pojavi, ni od kuda?

- To je od zemljotresa u Japanu - uzviknu Mauri pmživši mku ka telefonu. - Pozvaću Los Anđelesmeđunarodni aerodrom i videti šta oni imaju da kažu- Još dok je govorio, pritisnuo je automatski birači pozvao šefa Nacionalne meteorološke službe u LAX-u.

Smireni pozdrav iz tomja u L.A-u govorio mu je da ništa nisu znali o mogućoj opasnosti.- L.A. Meteorološki. Ovde Robert Etkins.- Bobe, ovde Endi iz Point Magua. Da li, vi momci, imate nešto na dalekosežnom radaru na

otprilike 210?- Da, Endi, imamo. Ali mislili smo da je to eho na sistemu pa smo smanjili domet na sedamdeset

pet milja. Sto pitaš?

- Zato što to što ste videli nije eho! - viknu Mauri u slušalicu. - To je cunami koji se ustremio nakopno.

- Cunami? To je nemoguće - odgovori Bob. - Stvar samo što je iskočila na ekranu pre pet minuta.- Bobe, kažem ti da je stvamo. To je, mislim, od zemljotresa u Japanu. Verovatno se uzburkavao

pod vodom sve dok nije udario u plićake. Ta stvar će pogoditi ovo podmčje za manje od sat vremena.Treba da se pobrineš da uzlete svi avioni koji mogu!

Etkins je nekoliko sekundi bez odgovora sedeo za svojim stoiom. Da li se Mauri šalio sa njim?Nikada ga nije čuo da kaže ili uradi bilo šta što nije profesionalno. Ali cunami? - Slušaj, Endi,zahvalan sam ti na pozivu, ali ne možes da budeš u pravu. Kako bi cunami prešao preko Pacifika a dami to ne znamo? Uostalom, neko bi nas već unapred upozorio.

- Bobe, moraš da mi veruješ! To jeste cunami! Najveći za koji sam ikada čuo, i po trenutnojbrzini udariće tvoje područje za četrdeset minuta. Klinac sa Cal Techa je bio u pravu. Zemljotresi,cunami... buljimo u rezultat.

- Endi, to je samo bila neka neverovatna teorija. Naši momci u Vašingtonu su rekli dazaboravimo na to. Gledamo u neku vrstu kompjuterske zbrke.

- Slušaj... prebaci radar na daleki domet, počni da pratiš tu stvar i verovaćeš! Treba da sepobrineš da uzlete svi avioni, a onda da pokušaš da skloniš svoje ljude odatle!

- Da, pa, hvala na dojavi, Endi. Videću šta mogu da učinim- reče Etkins zavalivši se u svoju fotelju. Mogu da zamislim inkviziciju u Vašingtonu ako

ispraznim LA. aerodrom na osnovu dojave da bi plimski talas mogao da udari, pomisli srkutavši kafu.Nema šanse da ću to uraditi na tri godine od penzije. Misli su mu odlutale na dom koji su on i njegovažena, Sara, upravo kupili u San Dijegu. Nije na plaži, pomislio je, ali dovoljno blizu da se do njeprošetamo kad god poielimo.

- Čekaj, Bobe! - viknuo je Mauri kad se prekinula veza. Znao je da njegov kolega iz aerodromskemeteorološke stanice neće poslušati. Spustio je slušalicu i pokušao da odluči šta da radi.

Narednih dvadeset minuta bili su čista frustracija dok je Endi Mauri pokušavao da pozovesvakoga koga je znao u Meteorološkom zavodu u Vašingtonu. Dobio je mnogo istih odgovora.

- Reći ću mu da vam se javi kad se vrati, g. Mauri. Nikakva količina moljenja ili psovanja nijemogla da natera bar jednu sekretaricu da promeni svoju uobičajenu rutinu. Njegovi povici o cunamijumogli su isto tako biti i usputna upozorenja o nastupajućoj kišnoj oluji. Ništa što je rekao nije ih sedoticalo. Normalno, pomislio je. Oni zive na pet hiljada kilometara od Pacifika.

Mauri nije bio jedina osoba koja je pokušavala da uzbuni naciju. U kancelariji predsednika uVašingtonu, zazvonio je telefon. Klarens Beret, predsednikov sekretar za zakazivanje sastanaka, sejavio. - Kancelarija predsednika Kilboma.

- Klarens, ovde Endrju. Ovog časa moram da razgovaram s njim! Ministra odbrane EndrjuaSingera, profesionalca, bivšeg zapovednika združenih snaga, predsednik Kilbom je postavio nafunkciju da bi u demoralisane redove vojske povratio disciplinu, koja je zbog smanjivanja fondovaznatno opala. U skorije vreme on je pokušavao da razotkrije nešto što je delovalo kao tajno dmštvokoje su činili neki od njegovih najuticajnijih vojnih zapovednika. General Gorman, zapovednikzdruženih snaga, prijavio je da nekoliko oficira najvišeg ranga organizuje tajne sastanke van redovnog

protokola službe. Još ranije je rekao predsedniku da ga sama činjenica da se radi o najvišem vojnomvrhu SAD-a sprečava da pomisli da se radi o začetku državnog udara. Ali to nije bila tematika ovogpoziva. Upravo je saznao da mu je jedna podmomica potonula u Pacifiku. Ono što je bilo još strašnijejeste izveštaj o gubitku raketnih podmomica Rusije i Kine, koje su verovatno pratile njegovupodmomicu.

- O čemu se radi, Endrju? On je na sastanku sa nekim od predstavnika senata.- Treba da ga izvučeš! Jedna od naših podmomica je potonula, a isti je slučaj sa još dve - jednom

mskom i jednom kineskom.- Idem po njega! - odmah reče Beret. Šta sada?- zapitao se. Drhtao je čak i dok je to razmatrao.

Od pojave depresije do sada, napetost u svetu je na vrhuncu. Pritisnuo je dugme za slanje koda koji jerezervisan isključivo za pomke od najveće važnosti.

Predsednik Kilbom se nagnuo iznad telefona, zadovoijan jer je dobio kratak predah od verbalnihudaraca koje su mu zadavale vođe senata zato što je ignorisao Bob Louova upozorenja o zemljotresu.Još uvek ga je bolelo kad bi se setio kako ga je Lou prevario. - Da, Klarense, šta je bilo?

- Gospodine predsedniče, Endrju Singer je na liniji za hitne slučajeve. Mislim da treba darazgovarate sa njim. Hitno je.

Predsednik je isključio ton i okrenuo se ka senatorima. - Gospodo, žao mi je, ali moraćete da meizvinite na nekoliko minuta. Još dok je govorio, Beret, koji je otvorio vrata kancelarije, ispraćao jeiznervirane senatore iz Ovalne sobe.

- Vratiću se ja, gospodine predsedniče - vrlo odsečno reče senator iz Ohaja. - Ako želite mojupodršku, moraćete još da objašnjavate.

Kilbom je uzdahnuo pritisnuvši dugme za razgovor. Možda ne želim tvoju podršku, pomislio je.Možda više ne želim ovaj posao.

- Šta se zbiva Endrju? - upitao je predsednik dok se mentalno pripremao za još loših vesti. Moždaneću ni morati da brinem o sledećim izborima, pomisli. Još jedna katastrofa poput one na konferencijiza novinare i demokrate će me verovatno linčovati.

- Izgubili smo raketnu podmomicu u Pacifiku, gospodine predsedniče. A i Rusi i Kinezi suizgubili svoje podmomice za napad koje su pratile našu.

Kilborn se uspravio sedeći. - Da li je bilo razmene vatre?- Ne, gospodine. Koliko mi znamo nije, a i monitori na satelitima za radijaciju ne pokazuju znake

nuklearne eksplozije.- Hvala Bogu - reče Kilbom uz očigledno olakšanje. - Pa, šta se onda desilo?- Ne znamo, gospodine - odgovori bivši general, gotovo duplo stariji od predsednika. - Koliko ja

mogu da odredim, primii smo poziv u nevolji od naše podmornice koji prenosi da ih je uhvatila nekavrsta podvodne stmje. Sledeće što smo čuli bio je zvuk lomljenja podmornice. Rusi su prijaviliprilično sličan događaj. Kinezi, kao i obično, trenutno ništa ne saopštavaju. Upravo su izgubili trećinusvojih podmomica, tako da će biti Ijuti. Već smo im poslali uveravanja, kroz kanale, da nismo potopilinjihovu podmomicu.

Hvala Bogu, nije bilo razmene vatre, pomisli Kilborn dok je pokušavao da iskombinuje šta bi ovosve moglo da znači. Upravo tada, kroz interkom, ponovo je upao njegov sekretar.

- Gospodine predsedniče, doktor Patrik Holms je na drugoj liniji. Rekao je da je veoma hitno.Rekao sam mu da razgovarate sa generalom Singerom i on je rekao da je u vezi s tim.

Doktor Holms, direktor Okeanografskog komiteta SAD-a, koji koordiniše sa svim industrijskimnacijama u mkovođenju okeanima, bio je vladin službenik sa najvećim poznavanjem međunarodneupotrebe okeana. Njegova kancelarija je rukovodila stotinama satelita za prismotm i podvodnim

detektorima za otkrivanje onih koji izbacuju otpad u okeane i hvataju više ribe no što je dozvoljeno.Komitet je radio nalik okeanskom kartelu, nadgledajući upotrebu zajedničkih mora. On je takođe imaoi najbolju komunikaciju sa raznim naučnim gmpama iz svake od zemalja.

- Ovde predsednik - polako i odlučno reče Kilborn prebacivši se na drugu liniju svog privatnogtelefona.

- Gospodine predsedniče, upravo sam dobio vesti od naše stanice za praćenje u istočnom Pacifikuda se cunami od sto metara uputio pravo na obalu Kalifornije. Udariće za manje od trideset minuta.

- Šta! Da li si siguran, Patriče? - uzviknu predsednik uprkos samom sebi.- Vrlo siguran, gospodine predsedniče - reče mladi okeanografer. - Talas je proputovao Pacifik u

sprudovima dok nije naišao na plićake. Sada se gomila. Talas na površini putuje brzinom od prekopetsto kilometara na sat.

- Upravo ono što je Velsov program predvideo! - besno uzviknu Kilbom. Niz kičmu mu sespustila jeza kada se njegov mozak prebacio sa političke strategije na nastupajuću prirodnu nepogodu.Naslonivši se u fotelju, prošao je rukom kroz kosu. -Patriče, šta predlažeš?

- Ništa. Sada ništa ne možemo da uradimo.

4

PANIKA

- Želim da sve radio i televizijske stanice u južnoj Kalifomiji objave uzbunu - telefonom jenaredio predsednik Kilbom šefu civilne odbrane, Kregu Njubornu.

- Zašto, gospodine predsedniče? - upita iznenađeni Njubom kome su stopala pala sa stola iudarila u pod.

- Za manje od dvadeset minuta cunami će udariti kalifomijsku obalu malo iznad Los Anđelesa -nestrpljivo i odsečno odgovori Kilbom. - Obavesti sve one koji mogu da krenu u unutrašnjošt. I Kreg...

- Da, gospodine predsedniče - bez daha odgovori stariji član tima civilne odbrane.- Zelim da se odmah mobiliše ceo tim civilne odbrane u Kaliforniji. Nazovi Kroua i kaži mu da

izvede Nacionalnu gardu. Ako te u tome bude ikako kočio, reci mu da ću, ako treba, to proglasitinaređenjem na nacionalnom nivou.

Stvarno su potkačili i Kroua, pomislio je Kilbom. Ko god da su....

Deset minuta su neke radio i televizijskestanice u južnoj Kalifomiji objavljivale alarm za stanjeopasnosti, ali gotovo tri četvrtine stanica nisu želele da prekinu programsku šemu da bi prenelepomku. Nekoliko disk džokeja je pretpostavilo da je reč o nekoj složenoj šali i jednostavno su jeignorisali, a mnogo slušalaca je mislilo da je to još jedno testiranje sistema javne uzbune. Ali, stvamonije ni bilo važno, jer stanovnici Kalifomije koji su verovali emitovanju, jedva da su ušli u automobilekada je divovski talas udario.

Kada je neverovatna sila udarila u obalu, donoseći sa sobom tone ruševina iz mora, zatresla jeplanine duboko u unutrašnjost do San Bemandina. Talas je progutao Kmljicu Meri i Kraljicu ElizabetuII, plutajuće kockamice ukotvljene u luci Los Anđelesa, i bacio ih kilometrima u unutrašnjost, kao ihiljade dmgih brodova. Zvuk talasa je ledio krv. Sve što mu se nalazilo na putu je počistio. Zgrade,kao i kuće srušile su se pod milijardama tona vode koje su prodirale u unutrašnjost brzinom od skoropet stotina kilometara na sat.

Talas je prodreo gotovo pet kilometara u kopno pre no što je njegovo bešnjenje počelo da slabi ubrdima i dolinama što okmžuju šire podmčje Los Anđelesa. Dalje, prema jugu, u slabije naseljenimzajednicama duž obale, skoro niko nije preživeo urlajuću bujicu slane vode. Dok se voda povlačila uokean, nosila je sa sobom domove, aute i ljude; nekolicina njih nikada neće biti izvučena iz dubinaPacifika.

Čak i sevemo, u San Francisku, okean se izdigao skoro četiri metra, nanoseći ogromnu štetuosetljivim ekološkim sistemima. Zgrade su se srušile kada je nadimća voda presekla njihove temelje.Podmčje zaliva pretrpelo je štetu procenjenu na 3 milijarde dolara. Izgubljeno je oko tri hiljade života.

Spasilačke ekipe doletele su iz svih delova zemlje, kao i iz Kanade i Evrope. Od članovaNacionalne garde iz cele zemlje, formirane su jedinice civilne odbrane da bi sprečile bande pljačkašakoje je nepogoda privukla u podmčje. Borbe između trupa civilne odbrane i dobro naomžanih bandipostale su toliko žestoke da su avionima poslate i jedinice vojske SAD-a kao pojačanje tmpamaNacionalne garde. Južna Kalifomija poprimila je izgled ratne zone. Predsednik Kilbom je ovlastio

trupe da odmah pucaju na bilo koga ko pljačka ili maltretira dmgog građanina. Gmpa za prava građanakoju je predvodila Unija građanskih sloboda, glasno je protestovala da ovakvi potezi krše osnovnaljudska prava. Nakon razaranja, malo Amerikanaca je imalo razumevanja za takve proteste.

Budući da su pljačkaši proširili svoju teritoriju na susedne države, delovalo je da bi zboguspostavljanja kontrole na tom području mogao da izbije građanski rat. Zbog straha, razvijenog kodgrađana, vladala je takva potražnja za •automatskim oružjem, da je ovo postalo proizvod dana.Automatska puška M-19 se prodavala i za deset hiljada dolara na cmom tržištu.

Posmatrana iz vazduha, obala Kalifornije sevemo od Los Anđelesa do juga San Luis Obispa,izgledala je kao da je na nju bačena atomska bomba. Sve građevine u kojima su ljudi nekada živeli iliu njima vodili poslove odvučene su u more ili su stotinama miija razbacane po obali, stvorivšinavigacione opasnosti brodovima koji su dopremali pomoć. Pirati, kako američki tako i meksički, suvršili teror duž obale u motornim čamcima pretvorenim u borbene plovne objekte. Postojala je stalnaopasnost da će brodove koji se približavaju kalifornijskoj obali presretnuti i opljačkati. Američkamornarica morala je da obezbedi dobro naomžane kutere da patroliraju priobaljem i pružaju podrškubrodovima za dopremanje pomoći. Ipak, još uvek su vođene male pomorske bitke jer su piratski čamcičesto bili podjednako dobro naomžani kao i kuteri. Cak ni postavljanje većih momaričkih brodova nijeodvratilo pirate. Njihovi mali čamci nisu mogli da se mere sa većim brodovima momarice, ali su ihnjihova brzina pokretnost činili teškim metama.

Celodnevni televizijski program bombardovao je Amerikance scenama opustošene zapadneobale. Teret krivice za katastrofu je očigledno postavljen na pleća predsednika Kilboma i guverneraKroua. Noćne vesti su prenosile intervjue sa vodećim vladinim funkcionerima koji su zahtevaliKilbomovu ostavku. Kilbomovi pokušaji da se pojavi u javnosti bili su bezuspešni. Porodice iprijatelji žrtava iz Kalifornije, okupljeni ispred Bele kuće, vikali su na njega i vređali ga kad god bi sepojavio. Mediji su odbijali da obezbede bilo kakvo vreme za predsednika; bez obzira na napore, bio ječovek bez zemlje.

Videvši šta se desilo Kilbomu, Krou je pokušao da prebaci svu krivicu na predsednika, odlazećitoliko daleko da je nagoveštavao da su se kalifornijski zvaničnici, po naredenju predsednika, urotili dasakriju katastrofu od javnosti. Ankete su pokazale da je rejting obojice drastično opao.

Senator Mark Hant se opet obratio naciji u vezi s potrebom za jakim predsednikom koji ćepredvoditi naciju iz ekonomske krize prouzrokovane ovom prirodnom nepogodom. U intervjuu datomza Vođe nacije, emisiji koja je postigla nezapamćeno prvo mesto na listi gledanosti ikada, on je rekao:- Sunarodnici Amerikanci, suočavamo se sa veoma opasnim vremenom. Covek koji će u narednimgodinama voditi ovu zemlju će biti ili spasitelj ili đavo. Počev od danas, vlada je potrošila svefondove za upravljanje. Godine, čak decenije, zloupotrebe državnog novca dovele su do bankrotanajbogatije države na svetu. Želeo bih, ovde i sada, da kažem da ne verujem da je predsednik Kilbom,dugogodišnji saveznik Demokrata, namemo prevario građane ove zemlje. Njegova ranija neodlučnostkoštala je hiljade života; buduća neodlučnost može nas koštati slobode.

- U senatu sam predložio zakon o zabrani posedovanja vatrenog omžja. Svestan sam da ustavdozvoljava Amerikancima pravo da poseduju i nose oružje, međutim, osnivači naše nacije nisu moglida predvide naomžane bande kriminalaca koje pljačkaju i siluju svoje susede pod zaštitom ustava.Takođe mi je jasno da u ovoj zemlji postoje gmpe s posebnim interesima koje se suprotstavljaju momzakonu. Njima bih rekao: Idite u Kaliforniju, i onda mi pričajte o svom pravu da nosite omžje. Sta jesa pravima poštenih građana koje terorišu naoružani kriminalci?

- Kao predsednik, ovlastiću vojsku da uhapsi i zatvori svakoga ko nosi omžje koje može da seupotrebi protiv dmge osobe. Ja ću vratiti red i mir ovoj velikoj naciji.

Nakon Hantovog obraćanja naciji na televiziji, mediji su prikazali scene sa novih borbenih linijau Kalifomiji u kojima su naoružani banditi napađali grad. Ubijali su žene i decu; užasne scene ispunilesu ekrane u američkim domovima. Vešto prepleteni, između grafičkih scena, emitovani su intervjui,sa lica mesta, sa histeričnim majkama koje su nosile mrtvu i ranjenu decu. Vrišteći, majke suzapomagale: - Pomozite nam! Moramo da se otarasimo svih pušaka!

U drugom segmentu, Mark Hant je razgovarao sa dobro poznatim psihijatrom o predlogu zabraneza sve oružje. - Verujem da bi psihološka prednost bila na strani javnosti. Kriminalci bi znali da binošenje oružja uzrokovalo njihovo hapšenje i osudu. Mislim da bi to sigumo bio plus za Amerikance.

Noćno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da čak 88 odsto svih gledalaca u Americipodržava senatorov zakon. Senat i Bela kuća su bili preplavljeni pozivima koji su zahtevali njegovomomentalno izglasavanje. U roku od dve nedelje, zakon o zabrani nošenja za sve vatreno omžje jeusvojen. Kilborn je stavio veto na zakon navodeći da ga smatra protivustavnim.

Kada su stigli rezultati nove ankete, pokazalo se da su potezi koje je vukao senator Hant gotovouklonili sve protivkandidate na dolazećim predsedničkim stranačkim izborima. Bilo je očigledno daće Mark Hant postati naredni kandidat Demokrata za predsednika Sjedinjenih Država. Sto je čvršćedepresija stezala naciju i što su nasilniji postajali vidovi kriminala, sve više je bilo Amerikanacaubeđenih da je državi potreban jak, dinamičan vođa koji će ponovo uspostaviti red.

Jedino što je još trebalo da se razreši u Hantovoj kampanji bilo je pitanje njegovogpotpredsedničkog kandidata. Kal Rutlend je savetovao Hantu da odloži odabir svog kandidata. Nije mubio potreban jak kandidat pošto je, po anketama, bio daleko ispred svih, a slab kandidat bi mogao damu naškodi pre nego što Kilbom i Krou izgube na stranačkim izborima.

Ovo pitanje je bila tema sastanka između Hanta, Rutlenda i dva člana grupe investitora koji suprotekle tri godine pomagali Hantovu političku karijem. Sastanak je održan u Hantovom skupomletnjikovcu u Bunu u Sevemoj Karolini.

- Senatore, vrlo smo zadovoljni načinom na koji ste se ponašali u medijima. Imaćete punopoverenje američke javnosti kada preuzmete Belu kuću - prokomentarisao je industrijalac DžejsonFrenklin.

- Hvala - reče Hant dok je premeravao starijeg čoveka, kojeg je znao samo po čuvenju. On je biodirektor Frenklin fondacije, koja je imala aktivu od 2 biliona dolara u kompanijama širom sveta.Postojale su glasine da je sam Frenklin bio mrtav zato što ga je u poslednjih deset godina videloveoma malo ljudi. Uprkos samom sebi, Hant je osećao strahopoštovanje. Znao je da samo jedna rečovog čoveka može da razori nacije, da ne pominjemo političare, bolje od prosečnih. Sada je znaoodakle je dolazio novac za njegovu kampanju u poslednje tri godine. Frenklin je bio njegovdobročinitelj.

- Gospodine, moram da priznam da sam počastvovan i pomalo začuđen što vas vidim. Čuo samda se govori da ste umrli.

- Kao što vidite, senatore, izveštaji o mojoj smrti su bili prilično preterani, da citiram poznatogpisca.

Hant se nasmejao sa tolikim oduševljenjem da je otkrio svoju nelagodnost prisustvomnovootkrivenog mentora.

- Senatore, želeo bih da vam predstavim nekoga ko je vaš veliki obožavalac. U stvari, upravo jeona bila ta koja je izmamila moju podršku za vašu kampanju.

Hant je podigao pogled. Jedva je uspeo da obuzda uzdah kada je svetlo obasjalo prelepu žensku

liniju. Bilo je očigledno da je starija od Hanta, ali njena koža je bila bez bora i njene crte su još uvekbile oštre i mladalačke. Odmah ju je prepoznao, međutim, slike koje je video nisu bile takoupečatljive.

- Gospođo Alton, kakvo veliko zadovoljstvo da vas upoznam - reče Hant uz svoj najšarmantnijiosmeh.

Iako je njen suprug, astronaut, pukovnik Li Alton poginuo 2011. predvodeći zajedničkuameričkoruskojapansku ekspediciju na Mars, upravo je Keti Alton bila ta koja je spasila svemirskiprogram. Njene otvorene molbe na televiziji, upućene svetskoj javnosti da se ne dozvoli da smrtnjenog supruga prekine istraživanje svemira, preokrenule su situaciju. U poslednjim trenucima, kadasu astronautima na Marsu nestajale zalihe vazduha, Keti Alton je na televiziji izjavila da je smrtnjenog supruga prihvatljiva žrtva ukoliko će buduće generacije moći da istražuju zvezde.

Ali to je bilo pre no što je najveća od svih depresija zadesiia svet. Sada, SAD i Rusija nemajudovoljno novca i program istraživanja svemira je ukinut. Bilo je to sve što su SAD mogle da urade dabi održale rad poluga vlasti na prihodima manjim za jednu trećinu i sa uvek rastućim dugovima.

Bez obzira na to, Amerikanci su prihvatili suprugu pukovnika Lija Altona kao simbol hrabrosti ikaraktera. U vreme koje nije pružalo mnogo razloga za radost, okupljale su se velike grupe Ijudi, nanjenoj tumeji po zemlji, da je pozdrave. Bez dileme, Keti Alton je bila najpoznatija i najpoštovanijažena u Americi.

Hant se trgnuo iz sanjarenja čuvši Džejsona Frenklina kako kaže: - Senatore, gospođa Alton jeovde na moj zahtev da bismo raspravljali o važnoj temi. Kao što znate, mi smo uložili mnogo vremenai novca u vašu kampanju.

- G. Frenklin, stvamo cenim sve što ste uradili. Znao sam da neko podržava moju kampanju, alinisam znao ko je to.

- Kad kažem 'mi’ mislim na Društvo, a ne na sebe.Iznenada, Hanta je tresnulo novo otkriće. - Dmštvo! Da lite vi član Društva?- Hajde samo da kažemo da smo saglasni sa njihovim ciljevima, senatore. Ono što je bitnije,

želim da znam da li ste vi saglasni.- Nisam siguran na šta mislite - reče Hant, sada pažljivo birajući reči. Uvek je pretpostavljao da

je Dmštvo grupa filantropa koja je želela da vlada oseti njen uticaj, ali Frenklinu nije bila potrebnanikakva gmpa kroz koju bi delovao. On sam je bio najuticajniji čovek na svetu.

- Ciljevi Dmštva uključuju uspostavljanje jedinstvenog svetskog monetamog sistema i jednogsvetskog tržišta.

- S tim ciljem sam svakako saglasan - izjavio je Hant, verovatno sa previše poleta. - Potrebno jeda ponovo postavimo SAD na mesto svetske ekonomske sile.

- Senatore Hant, dani ove nacije, ili bilo koje dmge da ekonomski vlada svetom su završeni - rečeFrenklin. - Vreme je da se SAD priviknu na činjenicu da smo sada jedan svetski sistem, a ne nacijavodilja.

- Ali, ne znam kako će to biti moguće - raspravljao se Hant.- Amerikanci nikada neće prihvatiti podređenu ulogu u...- Prihvatiće je zato što neće imati izbora! - brecnu se Frenklin. - Vi ćete ih navesti na to, a mi

ćemo obezbediti motivaciju.Hant je jednostavno stajao i osećao kako ga peče prekor u Frenklinovom glasu. Prošlo je mnogo

vremena od kada ga je neko prekorevao kao da je školarac. Čak i da je želeo nešto da kaže, tog trenaničega nije mogao da se seti. Uz to, izraz Frenklinovog lica bio je jasan; niti je želeo, niti očekivaobilo kakav odgovor.

- Senatore, ono o čemu sam hteo da popričamo je vaš izbor za potpredsedničkog kandidata zaizbornu trku. Ja imam predlog.

Iznenada vrlo oprezan, Hant je shvatio da Frenklin nije čovek koji je davao usputne predloge obilo čemu. On je navikao da se njegovi predlozi sprovedu u delo.

- Voleo bih da razmislite o gospođi Alton kao svom paru u izbornoj trci.- Gospođi Alton! - izlete se Hant. - Ona nema nikakvo političko iskustvo.- U ovom trenutku time ste samo na dobitku - prokomentarisa Kal Rutlend. - Takođe, ona i ne

nosi nikakav politički teret.Hant je za tren zastao da razmisli. Bilo je očigledno da je Kal znao za Keti Alton i pre ovog

sastanka. Ali nije podelio tu informaciju. Sve je više shvatao koliko je tereta nosio njegov pomoćnik.Osetio je da je sateran u ćošak.

- Moraću malo da razmislim o tome, gospodine Frenklin -odgovori Mark uz dugo uvežbavaniosmeh političara.

- Senatore, učinite to - odgovori Frenklin otkrivši malu iritiranost. - Očekujem da mi se, u rokuod dva dana, javite o ovom pitanju. U međuvremenu, predložio bih da gospođa Alton vi provedetemalo vremena zajedno da biste se bolje upoznali. Ona može predstavljati veliko preimućstvo za vas.

Hant je shvatio da je, bar što se tiče Frenklina, stvar već sređena. Nije bio siguran u kakvoj suvezi Keti Alton i Društvo, ali je znao da ona mora biti deo nekog šireg plana, koji on tek treba danauči.

Kasnije tog dana, dok su senator i njegov pomoćnik leteli natrag u Vašington, Rutlend je pokušaoda pojača Frenklinov predlog komentarišući: - Senatore, posmatrajte to na sledeći način. Keti Alton ćevam sigumo biti od velike koristi. Prvo, ona je vrlo poznata žena koja nema veze sa politikom. Drugo,iza nje stoji najmoćniji čovek u Americi.

- Kal, reci mi nešto. Da li si znao da Frenklin nju želi za mog partnera u izbomoj trci?- Znao sam - potvrdio je Rutlend.- Zašto mi nisi rekao pre sastanka, da ne uletim tako nepripremljen?- Nisam mogao, senatore. Naređeno mi je da ćutim.Nakpn kraće pauze, Hant lagano i odlučno upita: - Kal, zaoga ti radiš? Za njih ili za mene?- Za jedne i dmge - uzvrati. - Ja sam u vašem timu, ali smo mi obojica u njihovom timu.- Pa, obavesti Dmštvo da ja nisam tamo neki sluga kome može da se naređuje šta da radi. Neću da

prihvatim Altonovu -izjasni se Hant.- Bolje bi bilo da pažljivije razmislite o tome - hladno je rekao Rutlend, očiju prikovanih za

Hantove. Postojala je doza neophodnosti u Rutlendovom probijajućem pogledu. - To uopšte ne bi bilamudra odluka. Dmštvo je izdvojilo mnogo sredstava za vašu kampanju, i ne bi lepo prihvatilonegativan odgovor.

- Sta mogu da urade ovako kasno? - pitao je Hant pokušavši da se izvuče blefom. - Ja sam njihovkandidat. Kilbom i Krou su pobeđeni ovom stvari sa zemljotresom.

- Senatore, ciljevi Društva su iznad bilo koga, uključujući vas i mene. Džon Kenedi je mislio damože da nadvlada Društvo i naučio je - na teži način!

Hant je zastao, zanemevši. Zar je moguće da je Društvo uklonilo Kenedija? Da li je to stvarnomoguće? Da, odlučio je, jeste. To bi objasnilo dezinformacije oko atentata i zašto je toliko svedokatajanstveno umrlo.

- Senatore, sagledajte pozitivan aspekt svega toga - reče Rutlend, ne čekajući na odgovor. - KetiAlton neće predstavljati nikakvu pretnju vašoj moći u Beloj kući. Ona će jednostavno doneti novudimenziju vašoj administraciji - američka žena. Njen uticaj će vašem programu prikupiti zaposlene

žene. Da biste promenili stvari, biće vam potrebna njihova pomoć.- Čini mi se da si u pravu, Kal - Hant je čuo samog sebe kako izgovara. Znao je da je pobeden.

Zatim, u pokušaju da spasi nešto ponosa, dodade: - Uostalom, pretpostavljam da to što ću u svom timuimati prvu ženu potpredsednika neće izgledati loše u novinama, zar ne?

U odeljenju za spavanje velikog mlaznog aviona, Keti Alton se smešila slušajući razgovor prekomonitora. Pravi političar, pomislila je. Njegova ubeđenja traju sve dok se ne sretnu sa protivljenjem.Pogledala je kroz mali prozor s leve strane. Li bi bio iznenađen da vidi dokle me je dovela njegovažrtva i koliko ima još da se ide. Za trenutak opet ju je obuzela tuga zbog Lijeve smrti. Onda, sodlučnošću očvrslom godinama indoktrinacije, utešila se napretkom koji je postignut, napretkom kojiće tek doći. Lijeva smrt bila je sredstvo u tom napretku.

Tri dana kasnije, objavijeno je da je Keti Alton izbomi partner Marka Hanta.

5

IZBORI

Potezom bez presedana, pred stranačke izbore u Demokratskoj stranci, kojim je senator Hantobjavio da je Keti Alton njegov izborni partner, zatvorena su i poslednja vrata ponovnoj kandidaturipredsednika Kilboma. Čak su i najverniji predsednikovi saveznici počeli da menjaju tabore,pokušavajući da postignu sporazum sa Hantovim timom.

Američki glasači kojima su dozlogrdila teška vremena i koje je uplašio porast nasilja širomzemlje, tražili su novo rukovodstvo. Svakodnevno su bombardovani scenama pljačkanja iširokorasprostranjene građanske neposlušnosti, i svakodnevno su na kanalima od Marka Hanta moglida čuju obećanja o boljim vremenima i zaustavljanju nasilja u Americi - upravo ono što je američkinarod želeo da čuje. Kako je ekonomija nastavila da propada, a prilozi da se smanjuju, Vašington jebio prinuđen da dodatno smanji budžet. A sa svakim novim smanjivanjem budžeta od straneKilbornove administracije, Hantova pozicija je jačala.

Za mnoge Amerikance, kandidatura Marka Hanta ispred Demokratske stranke predstavljala jedugoočekivani odgovor na mnoge njihove probleme. Uticaj depresije na one mlađe od pedeset godinabio je naročito snažan, s obzirom da mnogi od njih nikada nisu iskusili neka ekonomski teškavremena. Depresija iz 1929. za njih nije bila ništa više od poglavlja iz udžbenika ekonomije. Recesijaiz 2008. je bila ublažena velikim trošenjem vlade. Oni su, kao činjenicu, prihvatili ideju da će vladazapošljavati nezaposlene za vreme recesije. To je i funkcionisalo dobro sve dok je novac nastavljao dapritiče iz Japana i Evropske zajednice.

Malo Amerikanaca je u stvari shvatalo da se novcem koji je stizao, vlasništvo nad mnogimameričkim fabrikama preselilo u Evropu, a naročito u Japan. Do 2009. godine gotovo polovinaameričkih preduzeća bila je pod vlasništvom Japanaca. - Pa šta? - govorili su političari. - Posle svega,i dalje zapošljavaju američke radnike i donose zaradu američkoj ekonomiji.

Svođenje računa je počelo u januaru 2010. kada su Saudijci objavili da im ponestaje nafte i da ćepodići osnovnu cenu na pedeset dolara po barelu. Budući da je polovina dostupnih naftnih rezervizagađena radioaktvnim padavinama, od izraelskih nuklearnih bombi, koje su padale na Irak i Iran zavreme rata iz 2008, Saudijci su upravljali sa 80 odsto dostupnih naftnih rezervi sa Srednjeg istoka.Evropska zajednica je imala pristup nafti na sevemoj obali Engleske i Francuske, ali ostale države suse utrkivale u ponudama za snabdevanje naftom koja im je bila neophodna.

Japan je ponudio više od SAD-a, ubedljivo pobedivši. Ekonomija SAD-a je ovirn zadobiladvostruki udarac. Prvo, snabdevanje naftom je opalo za 40 posto te je odmah došlo do procesaraspodele. Dozvoljena mesečna količina benzina, za vozila koja se ne koriste službeno, je ograničenana 45 litara, a cene su skočile na skoro dolar po litru. Ovo je proizvelo godišnju stopu inflacije od 30posto, što je dovelo do gašenja mnogih poslova, penzionih ušteđevina i društvenih osiguranja. Starijisu se en masse ponovo aktivirali kao radna snaga. Konkurencija za posao između mladih i starihpostala je političko pitanje.

Zatim, Japaci su sistematski počeli da gase konkurentne fabrike u SAD-u, čuvajući radna mestaza svoje, japanske radnike tako što su vraćali proizvodnju natrag, u svoju zemlju. Do trenutka u kojemje javnost postala svesna njihove strategije, većina velikih fabrika je propala, te su sada u ponudiostali samo slabije plaćeni poslovi. Rezultat ovoga je bilo razarajuće usporavanje ekonomije SAD-akoje je za sobom povuklo gotovo sve države izvan Evropske zajednice i Azijskog trougla. Japanci su

počeli sa sistematskim smanjivanjem cena da bi odvukli poslove i od SAD-a i od Evrope. Za godinudana gotovo su preuzeli svetsko tržiste automobila, teškog naomžanja, letelica i oružja za odbranu. USAD-u ovo je imalo za posledicu stopu nezaposlenosti od skoro 25 odsto.

Naredni udarac ekonomiji stigao je kada su Japanci postepeno povukli svoje pozajmice vladiSAD-a, navodeći svoju potrebu za razvijanjem poslova unutar Azijskog trougla. Bez ovog novca dapokrije uvek rastuće manjkove, vlada je bila primorana da otpočne velike redukcije. Pričalo se onovom ustavnom amandmanu za ukidanje amandmana balansiranog budžeta, ali Kongres nekako,nikako nije mogao da stvori atmosferu da ga progura.

Očajnička potreba za sredstvima odvela je Kilbornovu administraciju do prihvatanja nacrtazakona o ukidanju statusa oslobođenih od poreza za sve neprofitabilne grupe, uključujući sve verskeorganizacije - potez predložen i podržan od strane Unije građanskih sloboda i većine ostalih liberalnihfrakcija. Nacrt je usvojen i postao je zakon uprkos verskom lobiranju crkvenih vođa. Rezultat toga bilesu trenutne ekonomske nevolje za sve crkvene zajednice.

Hrišćanski lideri su kritikovali vladu i njene poteze i obećali štrajkove i masovne proteste.Sastanci su održavani u crkvama širom zemlje da bi se razgovaralo o rastućem trendu ukidanjahrišćanskih sloboda. Prihvaćeni vođa ovih protesta bio je pastor Džon Elder iz Atlante, državaDžordžija. Kao pastor Atlantske baptističke crkve, koja je brojala petnaest hiljada članova i kaotelevizijski sveštenik kojeg je gledao ceo svet, Elder je bio glavni govornik jevanđelističke zajednice.

Nesuglasice nisu bile strane za Eldera. On je organizovao i predvodio tri najveća protesta protivabortusa u Vašingtonu. Takođe, osnovao je vrlo efikasnu organizaciju sačinjenu od običnih Ijudi,Komitet za ustavna prava (KUP), koja se suprotstavlja političarima antihrišćanskih ubeđenja.Zahvaljujući njegovim naporima, najmanje šest liberalnih senatora i deset kongresmena je ostalo bezfotelje.

Coup de grace ekonomiji SAD-a dostavljen je objavom Japanaca da je dug od skoro 3 bilionadolara pozajmljenih Sjedinjenim Državama dospeo za naplatu. Javno su izjavili da kada dug SAD-aprema njima dospe za naplatu, oni očekuju brzu isplatu zbog toga što im je novac neophodan da biizgradili Tokio, nastradao u zemljotresu. Ovom objavom berza SAD-a našla se u najlošijem stanju jošod kraha iz 2010. Finansijska tržišta širom sveta panično su reagovala iz straha da SAD neće platitisvoje dugove.

Senator Mark Hant je izdao posebno pripremljeno obaveštenje u kome se navodi da on ima plankojim bi mogao da se reši ovaj poslednji zahtev Japana, a i da je siguran da bi moglo da dođe doporavnanja kojim bi obe strane bile zadovoljne. S obzirom na prisutnu netrpeljivost između dvezemlje, koja se dodatno pojačala kada su SAD uvele trgovinske sankcije za većinu japanskihproizvoda, veliki broj analitičara se podsmevao ovoj ideji. Dva dana kasnije, japanski ministarfinansija, Isosi Jamore, izjavio je da bi moglo da se dođe do nekog zajedničkog kompromisa. Odlučilisu da odlože bilo kakvu odluku do završetka izbora u Americi. Niko izvan unutrašnjeg kruga Društvanije znao da je Jamoreov potez bio posledica privatne posete Džejsona Frenklina.

Na stranačkim izborima, senator Hant je potpuno porazio Kilborna. Mandat javnosti je bio tolikojasan da se nijedan od delegata na skupu nije usudio da podrži predsednika. Da bi osvojio najvišipoložaj u zemlji, Hantu je na predstojećim novembarskim izborima bilo potrebno samo da porazinejakog republikanskog kandidata.

Predsednički izbori nisu predstavljali samo mandat glasača; bio je to i ultimatum za Kongres.Hant je osvojio 96 odsto glasova onih koji su izašli na izbore. Nikada nijedan predsednik nije takoubedljivo pobedio na izborima. Nikada američki glasači nisu tako upomo izjavljivali. - Učinite nešto!Nezapamćenim potezom, Kilbom se povukao sa mesta predsednika i time popločao put Hantu da

preseli svoju vladu u Vašington. Kilbomov potpredsednik je položio zakletvu da će predvoditiprelaznu vladu do januara, ali u stvarnosti, konci moći su već bili u Hantovim rukama.

Uz prisustvo dva miliona oduševljenih simpatizera koji su popunili glavni grad, Mark Hant je, ujanuam, položio zakletvu kao čedrdeset i sedmi predsednik Sjedinjenih Država. Inauguraciju KetiAlton, prve žene potpredsednika, pozdravile su žene širom sveta. Cak je i Hant morao da priznamudrost u odabiru Altonove. U potpunosti je ispratila njegovu kampanju, kad bi iskrslo novo pitanjeuvek se priklanjala njegovom sudu. Jedino što je nerviralo Hanta bio je način na koji su je novinariopkoljavali. Kada su oboje bili zajedno intervjuisani, činilo se kao da on nije postojao. Taj problem jerešio tako što je nju slao na manje važna mesta - gde on ionako nije nameravao da ide. Iznenađujuće,nikada se nije protivila bilo kakvom zadatku.

Hant se brzo navikao na rutinu dozvoljavanja dovoljno pu~ bliciteta Altonovoj da ostane prisutnau mislima javnosti, a inače iza zavese. Uz to, razmišljao je posmatrajući je na podijumu - slikustaloženosti i lepote - počinje da mi se dopada, tako da mora da je sve u redu.

Da je mogao da čita misli Keti Alton, verovatno bi promislio o svom stavu prema njoj. Praviparadni konj, pomislila bi dok se on šepurio po podijumu na konferenciji za novinare u Vašingtonu.Sada je na vrhu. Smejala se u sebi dok je on širio svoj torzo, očigledno zbog nje. Naučiće, doduše.

Propadajuća ekonomija je liberalima poslužila kao katalizator, potreban da bi ubrzali napad nahrišćane. U prvih šest meseci Hantove vlade, Elder je bio svedok uznemirujućeg trenda neprijateljstvaprema hrišćanima u medijima. Svaka objektivnost je nestala, naročito u najvećoj i najuticajnijojinformativnoj kući, Svetskoj mreži vesti.

Ono što je bila ’situacija’, postala je kriza kada je FCC potvrdio zabranu emitovanja hrišćanskogprograma na radiju i televiziji. Poslednja kap stigla je kada je vlada, preko Kongresa, usvojila zakon ooporezivanju sve crkvene imovine i prihoda. Elder je rešio da stavi tačku na to i okupio je svojesledbenike da organizuju demonstracije protiv ovog grubog kršenja ustava.

Bez mogućnosti da se pojavi u medijima, Džon Elder se okrenuo svojoj jedinoj opciji:organizovanju komiteta ’običnih’ ijudi da bi obaveštavao hrišćane. On i njegova grupa nedeljno supočeli da štampaju pamflete koji najavljuju datume i mesta protestnih okupljanja. Sažete verzijedeljene su preko crkvenih novina u hiljadama crkava širom zemlje.

Elder je odlučio da bi trebalo da se organizuje masovno okupljanje da bi se suprotstavilopolitičarima u Vašingtonu. Kao prethodnici tome, u crkvama su zakazani manji sastanci za planiranje,uz prisustvo hiljadu ljudi.

Toni Moran je bio jedan od vođa grupe čija uloga je bila da usaglasi učestvovanje njegove crkve.Hitnim pozivom, iz glavnog štaba Džona Eldera, primio je uputstvo da te večeri zakaže sastanak zaplaniranje. Neke od Elderovih veza u Vašingtonu obavestile su ga da je predsednik Hant rešio dapotpiše izvršno naređenje o odobravanju takozvanog zakona o bebama na kreku, kojim ukidagrađanska prava beba.

- Obavestite svoju grupu da ćemo organizovati marš na Vašington sledeće subote - Moranu jerekao Rendi Kros, jedan od vođa Džon Elderovog Komiteta za ustavna prava (KUP).

- Ne znam da li ćemo tako brzo moći da se organizujemo- reče Moran. Iznutra je osećao da jednom kada javno istupe, više neće biti povratka. Nije baš bio

siguran da li je spreman ili voljan da učini takav korak.- Ako sada ne reagujemo, biće prekasno - upozori ga Kros.

- Ako usvoje zakon o kreku, počeće da ga primenjuju na deci. Džon kaže da moramo dareagujemo odmah!

Toni Moran je spustio slušalicu. Ruka mu se tresla od straha koji je rastao iznutra.- Šta je bilo, Toni? - Suzan Moran upita svog muža videvši njegovo prebledelo lice.- Komitet želi da sazovemo hitan sastanak za planiranje marša na Vašington u subotu.- Znali smo da ćemo u nekom trenutku morati da se suprotstavimo - reče njegova žena, zagrlivši

ga.Suzan je sledeća tri sata provela okrec'ući broj svakog člana KUP-a iz njihove crkve. Sastanak je

zakazan za to veče u sedam.- Toni je kada je njegova žena obavila i poslednji poziv rekao: - Previše rizikujemo.- Toni, u nekom trenutku moramo da se suprotstavimo - odgovorila je sedajući da jede. - Prvo su

zabranili hrišćanski radio, onda i televiziju. Zatim su uveli porez na crkvenu imovinu, a sada ovajužasni zakon o bebama na kreku. Ko zna šta je sledeće? Možda će i svedočenje proglasitiprotivustavnim.

- Ne razumeš - smrknuto reče Toni. - Sećaš li se Roberta Barnsa? Pa, ove nedelje je dobio otkazzato što je insistirao da čita Bibliju za vreme ručka. I ovako nam je dovoljno teško. Šta će se desiti akoja ostanem bez posla?

- Toni, ne mislim da je posao podjednako važan kao i život. Uostalom, ne planiramo anarhiju.Samo pokušavamo da zaštitimo one koji ne mogu sami da se brane.

Suzan je govorila sa više samopuzdanja nego što ga je osećala. Primetila je trend verskenetrpeljivosti, čak i u svom susedstvu. Sto ga je vlada više legalizovala, to je on postajao sveotvoreniji.

Pitam se da li je ovako došlo do proganjanja Jevreja u Netnačkoj? - zapitala se. Da li su ih samopolako izopštili iz društva dok više niko nije ni primećivao da ih nema?

Još dok su se Morani pripremali za susret sa svojom grupom, u Beloj kući je trajao sastanak kojiće imati dubok uticaj na njihovu budućnost.

- Kal, jednostavno ne mogu da poverujem u ovaj izveštaj -primeti predsednik Mark Hant,pregledajući dokument ispred sebe.

- Verujte, gospodine predsedniče. FBI ima čvrste dokaze da verska desnica planira atentate navladine službenike u sklopu protesta vašem zakonu o kreku.

- Ali oni nisu bili nasilni ni u jednom od prethodnih protesta. Viču i dižu mnogo buke, ali nakraju se prilagode - reče predsednik nakon što je ponovo pročitao dokument o članovima verske grupe,Komitet za ustavna prava, koji planiraju da izvrše atentat na nekoliko vođa u senatu i na državnesudije. U daljem tekstu stajalo je da je FBI takođe otkrio i zaveru o atentatu na predsednika Hanta akopotpiše takozvani zakon o bebama na kreku.

Zakon o humanitarnom đelovanju, nazvan Zakon o bebama na kreku od strane verske desnice, jebio zakon koji je predložio Hant dok je još bio u senatu. Gotovo dvanaest miliona beba koje su rodileovisnice o kreku ili kokainu tokom prošle deceni je, bile su pod zaštitom vlade; da bi bile izdržavane,bilo je potrebno preko 48 milijardi doiara godišnje od poreza. Hant je bio iskreno iznenađen time štoje u hrišćanskoj zajednici đošlo do tolikog negodovanja kada je prvi put najavio zakon koji bi bebe nakreku iskoristio za dobrobit ljudima koji bi inače bili u beznadežnoj situaciji. Njegovi istraživači sudošli do neoborivih dokaza da ove bebe imaju slabiju sposobnost učenja od šimpanza. A osimnekolicine radikalnih pobornika za prava životinja, nikome nije smetalo da se šimpanzi koriste za

dobrobit čovečanstva. Ne samo da bi se organima ovih beba pomoglo mnogim smrtno bolesnimljudima, već bi i vlada zarađivala više od 6 milijardi dolara godišnje uz prestanak odlivanja skoro 50milijardi dolara potrebnih za njihovo izdržavanje i održavanje.

Gotovo cela zernlja je podržavala predlog ovog zakona, osim hrišćana. Oni su uspeli da odložeizglasavanje u Kongresu, ali jedno od njegovih predizbornih obećanja bilo je da će od nacrta učinitizakon, što je sada, izvršnim naređenjem, i nameravao da uradi. Sa ovim bebama će se postupatihumano. One za koje se uspostavi dijagnoza da su mentalno zaostale biće poslate u vladine bolnicegde će biti uspavane ubrizgavanjem lekova koji izazivaju komu. Odatle će biti prebačene u bankeorgana širom sveta gde će njihovi organi biti upotrebljeni da pomognu produktivnim ljudima da živekorisne živote.

Hant tresnu izveštajem o Džefersonov sto kojeg je koristilo toliko mnogo prethodnihpredsednika. - Kal, hoću da se ovo objavi. Neka procuri u štampu tako da ne ižgleda da smo mi touradili. Ali obavi to!

- Učiniću to, gospodine predsedniče - obeća Rutlend podigavši izveštaj. Savršeno, pomisli,vrativši izveštaj u torbu na kojoj je pisalo Vrhovna tajna. Znao sam kako će reagovati na onaj deo onjegovom zakonu. Rutlend se nasmešio zamislivši reakciju na članak u novinama. Verska desnicamože da protestuje koliko god hoće; što više budu protestovali, više će ispadati krivi. Dok godkontrolišemo njihove medije, javnost će prihvatati kao istinu ono što joj mi kažemo.

6

HAPŠENJA

- Džone! Nećeš da veruješ ovome! Dođi! Požuri!Pastor Džon Elder je znao da njegova žena gleda jutarnje vesti. Za nju su najnovije vesti i

aktuelna vremenska prognoza, pre doručka, bile svakodnevna navika. Džulija Elder je uglavnom bilatipična žena baptističkog sveštenika, ali u poslednje vreme njen život je počeo da se menja. Kao ženapastora, navikla je da živi u ’kavezu’, u okviru granica njihove crkvene zajednice, ali s obzirom na toda je njen suprug, protestima protiv vlade, još više izbačen pred oči javnosti, ona je postavljena umnogo veći ’kavez’.

- Šta nije u redu, draga? Zar devojka koja čita prognozu opet nema gornji deo?Komentar je trebalo da bude zabavan, ali Džulija nije bi-[a raspoložena za humor. Izgledala je

kao da će svakoga časa da povrati. - Bolje bi bilo da dođeš, Džone. Na televiziji si.Elder je uleteo u dnevnu sobu. Ušavši, čuo je voditelja SMV kako kaže: - U izveštaju FBI-a

navodi se da je ilegalna verska grupa pod nazivom Komitet za ustavna prava, ili KUP, koju predvodiDžon Elder, baptistički propovednik iz Atlante, uputila nekoliko pretnji političarima koji se protivenjihovom učenju. Elder, koji je na čelu organizacije od petnaest hiljada članova, u prošlosti jepredvodio mnogo protesta, uključujući i ozloglašeni ’ponoćni juriš’ na Kongres.

- To je laž! - uzviknu Džulija Elder. - Mi nismo imali ništa sa provalom u zgradu Kongresa. Tonisu bili naši ljudi.

- Naravno da nisu - reče Elder, pokušavajući da je umiri. - Ne brini zbog toga, draga. - Nije biloiznenađujuće da se krivica svaljuje na njegovu grupu. Predvodeći nekoliko hiljada miroljubivihdemonstranata u maršu na Vašington u znak protesta zbog grubih, vladinih napada na verske slobode,iznervirao je i političare i novinare.

Dezinformacija je nastala tako što su uhapšeni vandali tvrdili da su članovi KUP-a. Kasnije jesaznao da su to učinili u razmenu za zastupništvo Nacionalne unije građanskih sloboda. Svimuhapšenima su izrečene male kazne i uslovne osude. Međutim, kada su neki od članova Komiteta zaustavna prava, u toku protestne šetnje, došli u sukob sa vašingtonskom policijom, uhapšeni su,optuženi za napad i osuđeni na tri godine zatvora. Pored toga, dozvola za proteste KUP-a je trajnoukinuta, a Elder je, kao organizator skupa, dobio devedeset dana zatvora zbog nepoštovanja suda. Svešto je prikazano u javnosti bili su kratki isečci u kojima pripadnici KUP-a guraju policajce. Ono štomediji nisu prikazali bio je neposredan napad pendrecima od strane policije.

Elderova pažnja ostala je usmerena na televizor. Novinar je upravo upitao zamenika javnogtužioca, iz Ministarstva pravde, kakav će biti odgovor vlade.

Džon Elder je video kako se njegovo lice pojavljuje u uglu ekrana dok je mladi zamenikodgovarao: - Vrlo pažljivo ćemo pratiti taj Komitet za ustavna prava. U ovom trenutku ne mogu daiznosim naše planove, ali je sigurno da njihove pretnje shvatamo ozbiljno. Potvrđeno je da postojizavera o izvršenju atentata na članove vlade. Ova grupa je pokazala da će, ukoliko bude neophodno,pribeći nasilju da bi ostvarila svoje ciljeve. Imamo dokaze da oni podučavaju svoje članove gerilskojtaktici.

Kadar se prebacio na područje puno stabala u kojem su naoružani muškarci i žene očiglednoprolazili borbenu obuku.

- Laži, laži! To nisu naši ljudi - pobuni se Džulija.

- Džulija, znali smo da ovo neće biti lako. Seti se samo onoga što stalno govorim našoj grupi.Političari nisu naši neprijatelji, čak i kada su protiv nas. Naš neprijatelj je majstor obmane.

Dok su se suze slivale niz Džulijino lice, izdavao ju je glas i ona se borila da održi prisebnost. -Možda je tako, Džone, ali ti ćeš biti taj koji će nositi teret.

- Mnogi Božji ljudi će nositi teret, Džulija. Jednostavno, u ovom trenutku ja sam glasnogovornik.Seti se da su se Petar i Jovan radovali zato što su bili dostojni da pate za Gospoda.

- Da, ali se takođe sećam da je Petar razapet, a Jovan proteran - uzvrati Džulija.- Nadam se da smo i mi vredni toga - reče Džon ne obraćajući se nikom naročito i ponovo usmeri

pažnju na vesti. -Ponekad mi se čini da je lakše biti isposnik nego se boriti sa političarima. - Zurio je utelevizor dok je na vestima išao novi prilog.

- Ovde, iz Detroita, javlja se Nejtan Meter; nalazim se ispred vladinog centra za zapošljavanje -reče reporter sa lica mesta. - U ovom gradu, sa sto hiljada nezaposlenih radnika, se otvara samo tristanovih radnih mesta za koja se prijavilo skoro deset hiljada ljudi. Direktor centra mi je rekao da će ponovom zakonu o radu samo radnici stariji od šezdeset pet godina doći u obzir za radna mesta.

Prilazeći jednom od mladih Ijudi u redu, Meter je upita:- Gospodine, da li znate da će ova radna mesta biti popunjena samo radnicima starijim od

šezdeset pet godina?- Da, čuo sam za to, ali svejedno ću stajati u redu. Imam ženu i četvoro dece koje treba da

prehranim.- Šta mislite o zakonu o radu nakon što su japanske automobilske industrije napustile Detroit?- Meni tu nešto smrdi. Hant je obećao da će učiniti nešto da nam pomogne. Slušao sam njegova

obećanja i glasao za njega; sada očekujem da on održi datu reč.- Pa, kao što znate, sada je starija generacija ta koja ima više glasova u našoj zemlji. Zar vam se

ne čini da će biti teško da se dobije podrška za donošenje novog zalcona o radu koji bi favorizovaomlađe radnike?

Posle kraćeg oklevanja, mladi čovek se uspravio i s ubeđenjem rekao: - Možda je tako, ali reći ćuvam ovo: ti takozvani stariji radnici su odgovorni za haos u kojem se nalazimo, a sada od nas očekujuda platimo cenu. To uopšte nije u redu! Oni mogu da imaju glas, ali mi imamo snagu. Hant mora dareaguje. Skrenuvši pogled sa reportera na kameru, nastavio je: - Čujete li me, predsedniče Hant!Učinite nešto, odmah!

Zabrinut, Džon Elder je skrenuo pogled sa televizora. -Deluje kao da svaku grupu huškaju na onudrugu. Mlade na stare, crnce na one španskog porekla, hrišćane na one koji nisu hrišćani. Ako se jošnešto desi, ova zemlja bi mogla da bude u velikoj nevolji. Sve što sada vidim oko nas podseća me naono što sam pročitao o Nemačkoj pre Drugog svetskog rata. Tamo je tada bila inflaciona stopa od1000 odsto mesečno, a stopa nezaposlenosti skoro 40 odsto. Narod je bio zreo za političkog spasioca.

- Ali naša ekonomija nije u toliko lošem stanju, zar ne? -upita Džulija, zvučeći kao da je želela daubedi sebe a ne svog supruga. Znala je da Džon bolje razume istoriju nego većina ljudi njegovegeneracije.

- Džulija, bojim se da će ova depresija postati samo još gora. Predstoji nam prava borba.- Ustaoje i otišao u kuhinju, gde se zagledao kroz prozor. Amerikanci su uvek verovali da njihova vlada možepronaći nekog neverovatnog genija da ih sačuva od bilo kakvih ekonomskih nedaća. Sada su naučili.Kada je predsednik Kilborn objavio da FCID više ne može da osigurava bankovne račune, ulagači supožurili da podignu svoj novac, samo da bi otkrili da ga više nema. Tako je mnogo starijih ljudi,videvši da im je životna ušteđevina isparila, morala da potraži posao. Sve što je ovaj zakon o raduproizveo bilo je otuđivanje mlađih ljudi koji su mnogim porezima već bili novčano ogoljeni. Samo je

pitanje vremena kada će naša vlada potpuno ostati bez novca. Tada će ga ili štampati ili potpunoizbaciti iz upotrebe.

- Ali, amandman balansiranog budžeta bi trebalo da spreči da se najgore dogodi, zar ne? - upitaDžulija iz dnevne sobe.

- U teoriji - da, ali većina Amerikanaca ne zna šta u stvari znači ostati bez novca. To bi značilojoš milion nezaposlenih i pokrenulo bi nerede u gradovima. Ne znam šta bi moglo da se uradi, alitvrdim da vlada upravo sada pokušava da ’izvuče zeca iz šešira’.

- Ne razumem - rekla je Džulija. - Vlada ne može jednostavno da zanemari ustav. Vrhovni sud jojto neće dozvoliti, zar ne?

Džulija, ne znamo koliko daleko su, političari poput Hanta, spremni da idu ne bi li zadržali dobarglas. Možda, sada, čak ni Vrhovni sud neće moći da ga zaustavi. Moguće je da je on samo deo plana zapreuzimanje vlade.

- Kako to misliš? Na to si već ranije aludario.- Posle Hantove glatke pobede na izborima, napadi na hrišćane su ubrzani. Naši ljudi u

Vašingtonu veruju da unutar vlade postoji tajno društvo koje stoji i iza ovih napada i iza Hantovepobede.

- Kakvo društvo? Da li to ima veze s time što si optužen da predvodiš podrivačku grupu?- Ne znam, ali izgleda da je deo njihove taktike da rasplamsaju mržnju prema hrišćanstvu.Ciste emocije su proizvele drhtaj u Džulijinom glasu kada je rekla: - Ne mogu da verujem da smo

usred svega ovoga. Ovo je Amerika, a ne Kina.Pre nego što je njen muž stigao da odgovori, ispred kuće se začula škripa guma. Kroz roletne,

Džulija je videla nekoliko muškaraca u tamnim odelima koji izlaze iz dva potpuno crna automobila.Kombi televizije Kanal 6 zaustavio se na kolovozu iza njih; nekoliko ljudi je poiskakalo i počelo dapostavlja opremu za snimanje. Jedan od tamnoodevenih Ijudi viknuo je na TV-ekipu i kamera je brzopremeštena uz ivicu Elderovog automobilskog prilaza.

Dva muškarca su prišla prednjem ulazu, a treći je otišao iza kuće. Džulijino srce samo što nijestalo kada je shvatila da verovatno opkoljavaju kuću.

- Džone, bolje bi bilo da dođes da pogledaš - prošaputaa.- Šta, dušo? - upita, videvši da je prebledela. - Šta nije u redu?Pre nego što je Džulija stigla da odgovori, prednja vrata su razvaljena i dva muškarca su uperila

automatsko oružje u njih. - Džon Elder? Džon Elder! FBI! Uhapšeni ste!Poslednje čega je Džulija mogla da se seti bio je zapanjen izraz lica njenog muža - a onda tama.

Pala je na pod. Kada je Džon pokušao da dohvati svoju suprugu, jedan od muškaraca zaprečio mu jeput i gurnuo ga uza zid. Jednim spretnim pokretom stavljene su mu lisice, a ogrlica za davijenje mu jeprikačena na vrat i zglobove. Džon je znao da se protiv ogrlice ne treba boriti. Isti ovakav uređaj jeveć iskusio kada su ga uhapsili zbog predvođenja demonstracija protiv klinika za abortuse.

U roku od nekoliko minuta, informativni programi prikazivali su snimke odvođenja u policijskustanicu ’osumnjičenog teroriste’ Džona Eldera, od strane FBI agenata koji ’su nekoliko dana otkrivaligde se on nalazi.’

Nakon vesti, nekoliko stotina članova KUP-a iz Atlante okupilo se u crkvenom svetilištu.Preovlađujuća osećanja bila su šok i neverica. Čuo se zamor od razgovora sve dok Bil Frost, područnidirektor KUP-a, nije ustao da govori. - Znam da ste svi zabrinuti zbog pastora Eldera. Ovo su teškavremena. Ako ovo može da se desi Božjem čoveku, može da se desi i svima nama.

- Gde se pastor sada nalazi? - neko upita.- Ne znamo. Sve što znamo je da je, nakon što je sudija odbio da odobri kauciju, premešten iz

gradskog zatvora na neku drugu lokaciju.- Kako je mogao to da uradi? Mislio sam da svi imaju pravo na kauciju.- Optužili su ga da predvodi terorističku organizaciju, pa sudija ima pravo da uskrati kauciju.- Terorističku organizaciju! - viknu neko iz pozadine. -Mislite na one optužbe sa televizije?- Izgleda da je tako - reče Frost. Bes u njegovom glasu je bio očigledan. - Zaposlili smo advokate

koji sada rade na tome. Ne znamo koji c'e biti sledeći korak. Kada podnesu tužbu protiv pastora,znaćemo više.

- Šta je sa Džulijom? - upita jedna od žena. - Gde se ona nalazi?- Koliko mi znamo, nju ni za šta nisu optužili. Onesvestila se za vreme prepada na njihov dom.

Dobro je, ali je pod lekovima za smirenje. Bilo je to traumatično iskustvo za nju.Proći će nekoliko dana pre nego što će iko iz KUP-a čuti išta konkretno o svom vođi. A onda će

vesti zauvek promeniti živote svakog od njih.

7

PRODAVANJE NACIJE NA DATA-NETU

Tri dana posle Elderovog hapšenja, predsednik Hant je objavio naciji da Japan ponovo zahtevaisplatu od skoro 3 biliona dolara, koliko im Sjedinjene Države duguju. Specijalnom porukom iz Belekuće, pristao je da uživo da konferenciju za medije, ali, bez pitanja novinara.

Kad su reporteri i fotografi ispunili saiu, predsednik je ušao kroz vrata Ovalne sobe. Ovog putanjegovo pojavljivanje prošlo je bez uobičajenih, „pozdrav pogIavici“, fanfara. Predsednikovauobičajena pratnja, tajna služba i uveknadgledajući Kal Rutlend, pratila ga je dok je zauzimao svojemesto iza podijuma od pleksiglasa u sali za konferencije Bele kuće.

- Dame i gospodo, sunarodnici Amerikanci, naša nacija se suočava sa najozbiljnijomfinansijskom krizom ikada. Cak i dok sam ja radio na rešenju ekonomskog haosa s kojim se našazemlja suočava, drugi su radili na podrivanju mojih napora i još većem otežavanju ionako nezgodnogstanja radnih Amerikanaca.

- Kao što znate, Japan je ranije zahtevao trenutnu isplatu svih dugova, a zatim se saglasio dapregovara sa mojom vladom. Sada, ponovo, Japan zahteva da odmah isplatimo sve dugove nastale uposlednjih trideset godina. Da bismo to uradili, bilo bi potrebno da svaku aktivu u ovoj zemlji stavimopod hipoteku. To bi od ove zemlje učinilo ekonomsku ruševinu i produžilo depresiju za još đesetgodina. Time bismo, bezmalo, postali robovi istoj onoj naciji kojoj smo pomogli da se izgradi posleDrugog svetskog rata.

- Kao vaš predsednik, ja ne mogu to da dozvolim. Izabran sam pod obavezom da našoj zemljivratim red i mir, kao i ekonomsku stabilnost. Učinili smo prvi korak ka uspostavljanju reda i mira udržavi Kaliforniji, a na nacionalnom nivou obrušili smo se na organizovani terorizam. Sada postojihitna potreba za vraćanjem ekonomske stabilnosti. Kao što su mnogi od vas svesni, Japanci su izabralida zatvore svoje najvećc, fabrike u SAD-u da bi svojim ijudima sačuvali radna mesta. Oni supokazivai staian nedostatak zabrinutosti iii empatije prema radnicima ove nacije koja se žrtvovala daim pomogne kada su bili na dnu. Prema tome, odlučio sam, uz savet nekoliko vodećih članovaKongresa, da se pozovem na bankarski omnibus zakon iz 1997. i obustavim celokupnu isplatu stranogduga.

- Dozvolite mi da naglasim da ovo ni u kom slučaju ne ugrožava uiaganja Amerikanaca. Naime,dao sam instrukcije Ministarstvu finansija da stoprocentno stane iza ulaganja američkih građana. Onikoji su u skorašnjem bankovnom krahu izgubili svoje ušteđevine biće isplaćeni u potpunosti. Koiičinedozvoljenog podizanja novca će biti ograničene, ali nijedan Amerikanac neće izgubiti ni cent. Za toimate moju reč. Ovo može imati za posledicu prolazne neprijatnosti za velike ulagače, ali setite se, toje za dobrobit cele nacije. Dr Rasel Siver, bivši ministar finansija, postavljen je na čelo tela koje ćenadgledati ovaj poduhvat. Sada prepuštam doktoru Siveru da vam objasni kako će se sprovoditi ovajzakon o bankarstvu.

Kada je predsednik sišao sa platforme, neko je počeo da aplaudira. Zatim se čitava soba,uključujući članove tajne službe, pridružila gromoglasnom aplauzu.

U kancelariji sekretara za medije, merač rejtinga je pokazivao da 83 odsto anketiranih podržavapredsednikovu odluku. -Uspeli smo! - uzviknu Ros Njutn, sekretar za medije. -- Javnost je zagrizla.Hant bi mogao da proda jučerašnju ribu kao dezodorans.

Rasel Siver je započeo tridesetominutno izlaganje, tačno onako kako ga je uvežbao. - Dozvolite

mi da kažem da potpuno podržavam predsednikovu odluku. Vlada ima tu odgovomost da prvo zaštitiinterese svojih građana. Predugo smo dozvoljavali da Iični interesi prebacuju novac i poslove van ovezemlje. Da nije bilo darežljivosti američkog naroda, te druge zemlje i dalje bi živele u srednjem veku.Opet je spontani aplauz prekinuo govor.

- Prosečni radnik u Americi neće osetiti neke primetne promene. Još uvek ćete moći da platitesvoje račune i vodite normalne poslove, ali bilo kakav veći transfer novca će biti zabranjen, osim akonije reč o unutrašnjem prometu novca, kao što je kupovina kuće ili automobila, ili poručivanjeposlovnog materijala.

- Za sve transakcije od deset hiljada dolara i više biće potrebna dozvola od Uprave federalnihrezervi ili njenih predstavnika. Da bismo zatvorili rad cmog tržista, kojim upravljaju grupe sa ličniminteresima, od danas pa ubuduće sve transakcije će morati da se obavljaju čekovima ili kreditnimkarticama. Do ovog petka, svi građani će biti u obavezi da predaju gotovinu za koju će dobitiodgovarajući iznos kredita na svojim bankovnim računima. U roku od nekoliko nedelja, svi ulagači ćedobiti čekovne kartice koje će im omogućiti da vode poslove bez upotrebe čekova.

- Uspostavljanjem ovog sistema ne samo da će se zaustaviti odliv kapitala iz zemlje, već će se ismanjiti oružane pljačke, prodaja zabranjenih supstanci i pranje novca od strane kriminalnihorganizacija. Da bi bile dodatno osigurane, čekovne kartice će imati lični broj i, na samom kraju,kopiju otiska prsta korisnika kojem će moći da se uđe u trag, u slučaju krađe ili gubitka kartice.Zapamtite, to je zbog vaše zaštite.

- Odlučni smo u rešavanju ekonomskih problema nacije. Ovo je samo prvi od mnogo koraka kojeje predložio predsednik da bismo zaposlili Amerikance i ovu naciju ponovo vratili na mestonajrazvijenije nacije na svetu. U kancelariji sekretara za medije anketna oznaka je zasvetlela kada jeobavljena završna anketa. - Pokazuje 65 odsto - preko interkoma je obavestio predsednikovukancelariju. - To je dovoljno za mandat, gospodine. Samo 22 odsto se protivi, a 13 je još uvekneodlučno. Tri prema jedan. Dovoljno je!

Kasnije tog dana, u Ovalnoj sobi, Džef Vels se sreo sa predsednikom Hantom, Kalom Rutlendomi Rasom Siverom da bi razmotrili poslednje provere Data-Net sistema. Pre nego što je seo, Džef jepredao gomilu papira prfedsedniku. - Da li je sistem spreman za rad, Džefe? - upita predsednikproveravajući papire.

- Da, gospodine. Nekoliko puta smo proveravali program. Ispostavilo se da je mnogojednostavniji nego što smo mislili, gospodine predsedniče.

Dajući jedan od retkih komplimenata, Kal Rutlend dodade: -Džef je skroman, gospodinepredsedniče. Ljudi iz I'BM-a su rekli da njegov program predstavlja najinovativniji pristup mrežnomsistemu koji su ikada videli. Nemoguće je provaliti šifre, a može da prati svetske finansijsketransakcije u vreme njihovog dešavanja.

- U stvari, ključ je u mogućnosti koju 1520 ima da ispravi svoje greške i da premošćavanjem samzakrpi problematična kola. To je kao...

- U redu, u redu. Shvatam. Hanta je uvek nerviralo to što nikada nije mogao da shvati osnovekompjutera. Pa šta, pomisli. Kontrolišem momke koji njima upravljaju. To je bolje.

- Kada ćemo moći da sc priključimo na sistem Federalnih rezervi? - nervozno upita Rasel Siverpogledavši u Džefa. -Zelim da počnemo što je pre moguće.

- Već se radi na tome - pomalo osomo odgovori Džef. Siver mu se nije mnogo dopadao, madanije tačno znao zbog čega. Možda zbog načina na koji se ponašao prema drugima iz svoje okoline -

kao da su svi manje vredni od njega. To jest, s izuzetkom Rutlenda, koga su se izgleda svi bojali.Moida je zbog toga, pomisli Džef. Možda vređa moj ponos. Međutim, iznutra je znao da je to bilozbog nečeg drugog.

Dozvolio je svojim mislima da odlutaju godinu dana unatrag, do datuma kada je počeo da radi naData-Netu.

Program je zahtevao povezivanje desetine hiljada različitih sistema, tako da bilo koji umreženikompjuter na svetu može da stupi u vezu sa bilo kojim drugim. Prvih nekoliko meseci to je delovalokao nemoguć zadatak, bar sa tadašnjom tehnologijom.

Jedne večeri je sa svojim asistentom Keren Ejson, kćerkom doktora Ejsona, razgovarao oproblemu. Keren je bila od velike pomoći u njegovom radu. Ona je bila jedna od malobrojnih, izuzevdr Ejsona, koja je shvatala njegovu logiku. Upoznali su se dok je radio sa osobljem u Livermoru, ibrzo je zaradila njegovo poštovanje. Kada je dr Ejson predložio Džefu da mu Keren budelaboratorijski asistent, nakon što mu je Hant dao znak da napravi Data-Net sistem, on se spremnosaglasio. Možda i previše spremno, pomislio je kasnije. U ovom periodu svog života nije imaoprostora za emocionalno vezivanje. Ipak, veza koja se razvila bila je striktno poslovna. Bila je jednaod stručnijih programera s kojima je ikad radio, iako i nije uvek razumevala njegov sistem. U stvari,malo je bilo onih koji jesu.

Kerenini planovi u vezi sa njihovim odnosom bili su sasvim drugačiji od Džefovih. Od trenutkakada su se upoznali, bila je beznadežno zaljubljena u njega. Znala je da je on izvanredan. Morao je dabude da bi zadobio poštovanje njenog oca koji je bio nekoliko kopalja ispred ostalih naučnika na poljukompjuterske fizike. Jednom je čula oca kako govori nekom saradniku -Pored tog mladića, ja delujemkao naivan stručnjak za kompjutere. Njegov dar za kompjutere isti je kao što je Mocartov bio zamuziku. Takvi kao on rađaju se jednom u nekoliko stotina godina ili više.

Ipak, ono što ju je zaista privuklo bilo je samo Džefovo biće. Bio je stidljiv i osećajan, ali ispreman da se suprotstavi bio kome ko je napadao njegov rad, čak i njenom ocu. Najbolje od svegabilo je to što je nju prihvatio zbog njenih sposobnosti, a ne zbog toga ko joj je otac. Većina muškaracakoja joj se udvarala bila je ispunjena poštovanjem prema čuvenom dr Ejsonu, i preko nje tražilanjegovo odobravanje. Zbog toga, ona ih je potpuno odbacivala.

Po prvi put ona je bila ta koja se udvara, međutim, delovao je kao da Džef uopšte nije bio svestannjenih pravih osećanja. Bez obzira na to koliko puta je stvorila situaciju u kojoj bi njih dvoje bili sami,nikada nije pričao ni o čemu drugom osim poslu.

Bio je nadaren; tu nije bilo nikakve sumnje. Iako je bila magistar matematike, jedva da je moglada razume neke njegove jednačine. Njegovo rešenje problema umrežavanja jednostavno je bilogenijalno. Od početka je verovala da je ono što on pokušava da učini nemoguće. Ne rekavši Džefu,razgovarala je o konceptu sa svojim ocem koji je rekao: - Keren, verovatno smo deceniju daleko odtehnologije koja bi to mogla da isprati. I hvala Bogu na tome. Nisam baš siguran da imamo mudrostida upravljamo tolikom potencijalnom moći. Mogućnost obeležavanja i praćenja svake osobe na svetuje i mogućnost postavljanja, u pogrešne ruke, moći kojom se upravlja celim svetom.

Iako to nikada nije rekla, bila je potajno zahvalna zbog toga što je delovalo da se do Data-Neta nemože doći raspoloživom tehnikom. Događaji iz prethodnih nekoliko godina uzdrmai su njenoverovanje u suštinski dobru prirodu čoveka, uključujući i one iz zemlje koju je volela.

Uz svu silu i moć vlade koja ga je podržavala, Džef je mogao da okupi timove inženjera IBM-a iKreja da zajedno rade na projetku. U roku od četiri meseca, napravili su radni sistem, a za šest meseci

počeli su čišćenje bagova u Džefovom programu.Iako su još uvek postojale neke nijanse na kojima je trebao poraditi, za nešto malo više od godinu

dana, najveći i najbrži kompjuterski sistem na svetu je bio umrežen i obrađivao je, preko središtabanaka, podatke nekoliko hiljada preduzeća. Uskoro, finansijske transakcije gotovo svih prodavnica,restorana brze hrane, banaka i preduzeća biće usmeravane u jednu tačku: Data-Net. Bukvalno svakatransakcija u Americi moći će da se prati i snima. Jedino što je nedostajalo bilo je ukidanje svihgotovinskih transakcija, što je predsednik Hant vesto obezbedio. Potezom koji je odobravala ogromnavećina Amerikanaca, uvedena je nova, bezgotovinska ekonomija.

Džef se probudio iz razmišljanja kada je Rasel Siver po drugi put upitao: - Pa, da li je sistemspreman ili nije?

- Spreman je - odgovori Džef, još uvek se osećajući nelagodno. - Ili će biti negde oko sledećenedelje.

- Odlično, još malo i priključićemo sistem - reče predsednik. - Džefe, želim da nastaviš da radišna problemu. Stupili smo u kontakt sa Evropskom zajednicom i oni su se saglasili da upotrebljavajusistem. Da Ii si siguran da ćemo moći da se izborimo s tim?

- Da, gospodine - odgovori Džef. Mozak mu je još uvek bio zaokupljen nečim što mu jepodsvesno smetalo. Sta je to?- upita se. Otresao se toga i nastavio: - Blisko sam sarađivao sa drTomtonom na sistemu obrade E. Z. podataka. On je baš uzbuđen zbog mogućnosti razmenezajedničkim valutama. To će umnogome olakšati poslovanja između SAD-a i Evrope.

- Šta je sa azijskim tržištem, Rase? - predsednik upita svog finansijskog savetnika.- Japanci su još uvek ljuti zbog objave. Kažu da će se boriti protiv sistema sve dok SAD drže

njihova sredstva.- Pridmžiće se i oni - hladno izjavi Kal Rutlend. - Potrebna je samo prava motivacija.Džef je bacio pogled na predsednikovog pomoćnika i video najsitnije krivljenje njegove usne. Da

li je to bio začetak osmeha ili režanja, zaista nije mogao da kaže. Na osnovu prethodnog ponašanja,posumnjao je na režanje. Pre nego što je mogao bilo šta da kaže, predsednik je ustao, time ukazavši daje sastanak završen.

8

ATENTAT

Dva dana nakon sastanka sa Džefom Velsom o puštanju u rad Data-Neta, Rasel Siver se sastao saKalom Rutlendom da bi razgovarali o nečemu što je delovalo kao promena odluke Vrhovnog suda oSiverovom omiljenom projektu: nacrtu zakona o oporezivanju prihoda crkve. Siver je lično uradionacrt zakona za vladu. Bio je to njegov doprinos antihrišćanskoj kampanji. Bio je besan kada je uleteou Rutlandovu kancelariju.

- Čuo sam od našeg izvora iz osoblja sudije Boumana da bi ovaj mogao da ne prihvati nacrtzakona o oporezivanju prihoda crkve. Da li si ti nešto čuo?

- To je izvesno - mirnim glasom reče Rutlend. - Ali samo u slučaju da i dalje bude sudija.Siver je zastao na trenutak, a zatim odgovorio - Bouman nema nameru da podnese ostavku. A i

izgleda kao da bi mogao da doživi stotu.- Možda njegovo zdravlje i nije toliko dobro kao što se to čini. U stvari, možda je već smrtno

bolestan,Siver je vidno prebledeo. - Ne možemo tek tako da smaknemo sudiju Vrhovnog suda.

Negodovanje javnosti će nam svima doći glave!- Možemo da uradimo sve što je neophodno. Zapamti to! -hladnokrvno odgovori Rutlend. - Ovo

nije igra. Biće potrebno da upravljamo sudom da bismo uveli Fazu dva.

Tokom narednih dana, u medijima su počele da se pojavljuju činjenice koje su ukazivale da sesudija Bouman pridružuje sudijama Hartmenu i Kiniju u podršci takozvanom nacrtu zakona ooporezivanju prihoda crkve. Ništa nije moglo biti dalje od istine. Sudija Bouman je već bio odlučio daoporezivanje crkvenih prihoda krši samo načelo o odvojenosti crkve i države. Ali, kao što je bionjegov običaj, odbio je intervju ili bilo kakav razgovor o nerešenom pitanju. - Sa Boumanovim glasombiće pet prema četiri protiv - saopštila je Marsa Harms, pomoćnik sudije Bouman, Kalu Rutlendu. - Zasutra je planirano saslušavanje argumenata.

- Sigurna si da će staviti veto na predlog zakona? - upita Rutlend.- Sasvim - odgovori. - Naložio nam je da sve proverimo unazad do Maršalovog dokaza protiv

oporezivanja crkvenog vlasništva u Virdžiniji. Iskoristiće ovaj slučaj da ukine i zakon o oporezivanjuvlasništva.

Rutlend je spustio slušalicu i pozvao lični broj Džejsona Frenklina. Frenklin je očekivao tajpoziv.

- Bio si u pravu - reče Rutlend kad se uspostavila veza.- Da li je sve spremno? - upita ostareli industrijalac bez ikakvog dodavanja.- Sutra - odgovori Rutlend. Zatim je saopštio Frenklinu detalje svog plana. Cuo je kako se veza

prekida i spustio slušalicu.Rutinom uspostavljenom godinama navike, sudije Vrhovnog suda stigle su do svojih kancelarija

u sedam sati ujutru. Trošile su otprilike jedan sat na prelaženje preko rezimea sudskih presuda isaslušavanje izveštaja koje su podnosili njihovi pomoćnici o primenjivim zakonima i prethodnimodlukama suda.

Tog jutra, trojica sudija - Hartmen, Bouman i Kini - su stigli gotovo u isto vreme. Njihovi vozači

ostavili su ih kod ulaza za sudije i nastavili ka parkiralištu suda gde će čekati njihov poziv za povratakkući.

Sudija Bouman je bio stariji državnik Vrhovnog suda; postavio ga je predsednik Kilbom trigodine ranije. Tada, kao sedamdesetogodišnjak, bio je najstariji kandidat u istoriji Vrhovnog suda.Međutim, čvrstim pridržavanjem ustava, pridobio je podršku senata i osigurao postavljenje. Njihtrojica, Kini, Hartmen i on, postali su vodeća snaga koja je stajala iza odluka suda koji se nijepriklanjao ni liberalima ni konzervativeima. Njihov položaj po bilo kom pitanju bio je ’liberalan’onoliko često koliko je bio i 'konzervativan’, i retko se dešavalo da sva trojica zauzmu istu stranuprilikom odlučivanja. Jedno pitanje oko kojeg su izgleda bili ujedinjeni bilo je mogućnost narušavanjaprivatnosti koju bi stvorio novi, bezgotovinski sistem koji je predložila Hantova vlada. Nije bila tajnada je Bouman željno iščekivao prvi slučaj koji će proći kroz niže sudove.

Nedavno, Kini i Hartman su razljutili hrišćanski lobi glasajući za predlog vlade o pitanjuoporezivanja crkvene imovine. U većinskoj presudi istakli su da se u ustavu nigde izričito nezabranjuje oporezivanje crkvene imovine, pod uslovom da se to čini u istoj proporciji sa svim ostalimoporezivanjima imovine u zajednici. Delovalo je verovatno da će Hartmen i Kini primeniti isti načinrazmišljanja kada je reč o oporezivanju crkvenih prihoda. Boumanov glas će biti presudan.Informacija koja je procurela u javnost navodila je na zaključak da će se on pridružiti liberalnoj strujisuda. Ovo je razbesnelo mnoge crkvene i kvazihrišćanske grupe, uključujući i izvikani Komitet zaustavna prava. Skorašnji intervjui sa tobožnjim članovima grupe, ukazivali su rastuće zahteve zapreduzimanje akcije. Prenosi se i da je hapšenje Džona Eldera izazvalo pretnje odmazdom.

Poslednji koji je stigao, sudija Bouman, iskoračio je iz vozila nesvestan dvojice naoružanih,maskiranih muškaraca koji su izašli svaki iza jedne strane zgrade i otvorili vatru iz automatskihmitraljeza. Trojica sudija su pokošena na mestu na kojem su se zatekli. Umrli su skoro istog časa.

Čim je pucnjava počela, policijsko obezbeđenje je izašlo iz zgrade. Atentatori su pokosilinekoliko njih, ali je brojčana prednost bila na strani policije. Kada se pojavilo još naoružanih stražara,muškarci sa maskama su pobegli u auto koji ih je čekao. Automobil je tutnjao niz Pensilvanija avenijukada je nekoliko dobro naoružanih stražara - deo elitnih snaga regrutovan za zaštitu zvaničnika uVašingtonu - izašlo na ulicu. Osuli su paljbu na auto koji je ubrzavao, i na mestu ubili vozača; voziloje izgubilo kontrolu i sudarivši se sa parkiranim automobilom izgorelo je u nesreći. Za nekolikosekundi, automobil se pretvorio u pakao.

U Beloj kući, nekoliko minuta kasnije, u kancelariji za odnose sa javnošću je zazvonio telefon.Dok je u pozadini zavijao zvuk sirena, Kal Rutlend je čuo kako glas sa druge strane žice kaže: -Obavljeno je. Tela su izgorela zajedno s automobilom.

Rutlend je spustio slušalicu. Vreme je za Fazu dva, tiho reče samom sebi.U vestima, mediji su prikazali bezbroj scena sudija koje leže na trotoaru ispred zgrade Vrhovnog

suda. Zatim bi se scena prebacila na izgorelo vozilo u kojem su kremirana dvojica atentatora i njihovvozač.

Glavni spiker SMV-a ispitivao je jednog od mnogih zvaničnika vašingtonske policije koji je biona mestu događaja. - Dai je tačno da su atentatori bili povezani sa KUP-om - militantnom verskomgrupom koja je upućivala pretnje vladinim zvaničnicima?

- U ovom trenutku ne mogu da dajem izjave povezane sa slučajem - odgovori zamenik načelnika.- Da li očekujete neka hapšenja? - voditelj postavi tipično novinarsko pitanje. - Da li je hapšenje

Džona Eldera na bilo koji način povezano sa ovim atentatom?

- Bez komentara. Gospodin Elder je juče izašao po naređenju nadležnog sudije. Ispitivaćemočlanove njegove grupe o tome gde se on trenutno nalazi.

I pre nego što je intervju u vestima završen, rezultati ankete su pokazivali da 78 odstoanketiranih- veruje da su Elder i KUP odgovorni za događaj.

Kasnije tog dana, u Elderovoj crkvi u Atlanti, održan je hitan sastanak. - Džone, šta se dešava? -upita Bil Frost. Kao da se cela vlada SAD-a ustremila na nas. Zašto?

- Zaista ne znam, Bile. Seti se da smo razgovarali o mogućnosti proganjanja. Zauzeli smoneomiljene stavove o nekim pitanjima, a kada zemlja zapadne u nevolje, političari počinju da tragajuza žrtvenim jarcima.

- Čini mi se da nikada ranije nisam razumela pravo značenje tog pojma - En Boutmen reče krozsuze. - Kako ljudi mogu da dozvole da se ovo dešava? I mi smo Amerikanci - samo se trudimo daradimo ono što je ispravno.

- Pretpostavljam da su Jevreji postavljali isto pitanje u Nemačkoj - reče Elder. - Izgleda dapostoji nekakav masovni mentalitet koji preovladava u vremenima kao što su ova. Narod jednostavnoželi da okrivi nekoga za svoje nedaće.

- Šta je sa atentatima, Džone? Ovo je ozbiljno. Misle da smo nekakva teroristička grupa. Postajeverovatnije da će prvo pucati, a potom se brinuti o utvrđivanju činjenica.

- U redu, teško je poverovati da se ovo dešava. Čim se ovaj sastanak završi, predaću seopstinskim vlastima.

- Ali Džone, već sumnjaju na tebe. Ne znam da li će ovog puta uopšte odrediti kauciju - reče ArčiVorner, advokat koji zastupa KUP. - Nisam mogao da verujem da su te, posle prethodnog hapšenja,otpremili u Vašington. Trebalo je da podignu optužnicu u Atlanti.

- To je bilo čudno - saglasi se Elder. - Da vam kažem, neko vreme sam bio pomalo i uplašen.Ponašali su se prema meni kao da sam Džon Dilindžer, a ne Džon Elder.

- Kao ko? - upita En.- Nije bitno - reče Elder uz osmeh. - Pretpostavljam da si suviše mlada.- Znaš šta, Džone, mislim da ti je neko iz vlade ovo namestio. Bio si im potreban u Vašingtonu u

vreme odigravanja atentata. Postoji li bolji načirt nego da te uhapse, otpreme u Vašington i onda tepuste neposredno pred atentat? - reče Vomer koračajući oko stoia.

- I ja sam razmišljao o tome, Arč. Koliko god to bilo neverovatno, moram da se saglasim s tim.Baš u tom trenutku zazvonio je telefon u spoljnoj kancelarii-- Ja ću - reče Frost. - Zamolio sam prijatelja u Vašingtonu da nazove ako sazna nešto.Podigavši slušalicu, javio se: - Ovde Frost.- Bile, Sem ovde. U velikoj ste opasnosti. Ministarstvo pravde je upravo izdalo nalog za Eldera i

sve okružne vođe KUP-a, uključujući i tebe. Svi ste optuženi za terorističke aktivnosti i bićete držani upritvoru bez prava na kauciju - neograničeno. Saslušaj i ovo: Ministarstvo je takođe izdalo i sudskinalog za zatvaranje KUP-a i zaplenjivanje sve imovine KUP-a kao dokaznog materijala. Bojim se daje ova stvar zapržena na najvišem nivou. Ne bih sumnjao da će oni podmetnuti dokaze.

- Šta predlažeš, Seme?- Neka se tvoji ljudi predaju lokalnoj policiji, tamo u Atlanti. Ovde je sve vrelo, moglo bi da dođe

do nesreće ako federalci izvrše hapšenje. Šalju specijalne antiterorističke snage. Ovde, u Vašingtonuje pravi haos. Podseća na Bliski istok. Pobogu, trojica sudija su ustreljena ispred same zgradeVrhovnog suda!

Bil Frost je bio vidno potresen kada je spustio slušalicu. Bavio se advokaturom više od tridesetgodina i nije mogao da veruje onome što je upravo čuo. Vlada Sjedinjenih Država umešana upodmetanje dokaza protiv verskog vođe - skoro da je bilo previše neverovatno da bi se poverovalo.Onda mu je sinulo -bilo je previše neverovatno da se ne bi poverovalo. Većina Amerikanaca ćeprihvatiti stav vlade kao činjenicu, pogotovo kad se uzme u obzir trenutno raspoloženje u zemljiprema religiji. Hrišćani su se borili za neke neomiljene stvari i tako zaradili neke moćne neprijatelje,posebno u medijima.

Njihovi neprijatelji su pleli mrežu. Što se više budu borili, više će se u nju uplesti. ’Na najvišemnivou’, to je ono što je rekao Sem. Pitam se koliko je tačno visok nivo, nemo se zapita.

Mogao je da vidi strah na licima ostalih iz grupe. Oni su vođe KUP-a koji je osnovan kaoorganizacija za povezivanje crkava širom zemlje. Ovo više nije akademsko uvežbavanje slobodegovora, pomisli. Stvarnost je pokucala na vrata ovoj grupi. Pitam se koliko njih će moći to da izdrži?

Nakon što je Frost brzo preneo najnovije vesti, Džon Elder je ustao.- Prijatelji hrišćani, ovo je ono čega smo se svi najviše bojali, ali opet i ono što smo svi očekivali.

Možda je do proganjanja došlo ranije nego što sam predvideo, međutim, tu je. Sada svako od vas morada odluči Koga će slediti ovog dana. Stvari izgledaju loše, ali Gospod je još uvek uz nas. Samoupamtite, naš neprijatelj nisu ljudi koji žele da nas unište; već je neprijatelj Hristov. Ova bitka jepripremana od početka vremena. Mi smo samo pešadija. Poslušajte srce i ne poričite ono za šta znateda je istina. Bog će preovladati, čak i ako mi omanemo. Pomolimo se...

Pastor je predvodio svoje optužene vođe u molitvi koja je trajala više od sat vremena. Nakon štosu drugi otišli, Elder, Frost i Vorner su još sat vremena sedeli u pastorovoj radnoj sobi, čekavšiodgovor na poziv koji je Arči uputio svom prijatelju iz policijske stanice u Atlanti. Zamolio je svogprijatelja da se pobrine da ih lokalna policija stavi u pritvor pre nego što će federalci biti u mogućnostida postupe po nalogu.

- Moram da podelim nešto sa vama što nikada ni sa kim, osim sa Džulijom, nisam podelio - rečeElder svojim prijateljima. - Uvek sam bio zabrinut da bi Ijudi mislili o meni kao o nekom čudaku, ilijoš gore.

- Godinama, dok sam bio dete, majka mi je govorila da sam imao običaj da sedim u krevetuširoko otvorenih očiju, kao da sam u bunilu. Govorila je da su mi se oči pokretale kao da samposmatrao scenu ispred sebe. Međutim, kad bih se probudio ničega nisam mogao da se setim.

- To je prilično dugo trajalo - dok nisam napunio trinaest godina. Onda, jedne noći je rekla dasam se uspravio i počeo da opisujem šta vidim. Ona je čekala taj trenutak, pa je bila spremna da snimišta sam rekao. Zeleo bih da vi to čujete.

Elder je otvorio fioku svog stola i izvadio kasetu. - Napravio sam kopiju originalnogmagnetofonskog snimka - objasnio je stavivši kasetu u uređaj na stolu. - Zapamtite, ovo se desilo preskoro četrdeset godina. Muškarci su slušali glas mladog dečaka koji je govorio o hiljadama uhapšenihi zbog svoje vere zatvorenih hrišćana, i o desetinama hiljada drugih koji su se skrivali od policije.Održavala su se suđenja na kojima su verski poglavari sa svih strana sveta svedočili o kriviciosumnjičenih, posebno jednog - pastora, za kojeg se znalo da je njihov vođa.

Tada je Elder zaustavio traku i objasnio: - Pastor iz mog sna je bio optužen za izdaju vlade iosuđen na pogubljenje. Izveden je pred čoveka velike moći koji je postao vođa Sjedinjenih Država,iako nije bio predsednik. Taj čovek je dobio odličje mirotvorca koji je uspeo da spase svet odrazaranja, međutim, on je bio neprijatelj ljudi Božjih i bio je odlučan da ih zatvori i uništi. Potom jeponovo pustio traku.

Glas sa trake započeo je dvostrani dijalog:

- Posedujem moć da te oslobodim - taj čovek reče pastoru.- Sve što zahtevam je da mi se obavežeš na saradnju.- Nikada - odgovori pastor. - Ti si neprijatelj Boga i, prema tome, moj neprijatelj.- Onda ću uništiti tebe i sve koji te prate - zapreti vođa. -Ti si potpuno pod mojom kontrolom, a ja

sam imam moć nad životom i smrću.Ponovo, pastor je ponovio: - Nikada!Zapis se završavao buđenjem iz sna mladog dečaka i majčinim prepričavanjem onoga što je čula.- Nikada više nisam sanjao taj san - reče Elder. - Često sam se pitao da li je to zaista bilo

maštanje mladog dečaka, ili možda predosećanje dato od Boga.- Možda je to bilo tvoje maštanje, spojeno sa biblijskim pričama koje ti je m&jka pričala -

predloži advokat Vomer.- Moguće - odgovori Elder. - Ali vidiš, moji roditelji nisu bili vemici, i do tada ja nikada nisam

čitao Bibliju. Upravo je preslušavanje ove trake počelo da mi daje neke odgovore o životu. Zbog njesam postao hrišćanin, kasnije i pastor - možda pastor iz svog sna!

Zvonjava telefona je prekinula razgovor. Vomer je podigao slušalicu. - Vomer ovde - reče.- Arč, slušaj, ova stvar je baš kmpna. Federalci imaju nalog za hapšenje tvog pastora koji izgleda

kao mafijaški ugovor - ’živ ili mrtav’. Ostale traže zbog zavere. Uzgred, ti nisi na spisku, ali Frostjeste.

- Sta da radimo?- Razgovarao sam s tim svojim prijateljem detektivom i on je spreman da privede Eldera i Frosta

ako mu ja jemčim da Elder nije opasan. Nije, zar ne?- Sigumo nije. Upravo sada sedim sa njim. Otprilike je najpitomiji terorista na kojeg ćeš ikada

naići - reče Vorner uz slab osmeh.- Moraš da ga izvedeš odatle i dovedeš u stanicu što je brže moguće. Federalci imaju malo

poteškoća da ubede sudiju da su svi ovi ljudi umešani u zaveru za svrgavanje vlade, ali naći će drugogokružnog sudiju koji će flrihvatiti njihove naloge iz Vašingtona, ako ovaj neće.

- Čekaj nas ispred policijske stanice. Stižemo za trideset minuta - reče Vomer i spusti slušalicu.- Hajde Džone, treba da idemo odavde - nestrpljivo reče Vorner. - Kad vlada shvati da mnogo

ljudi zna da si u pritvoru, moraće malo da popusti.U roku od sat vremena, Elder, Frost i još šest drugih članova KUP-a sa federalnim nalogom

zadržani su u pritvom pod zastitom gradskog zatvora u Atlanti. Nešto manje od'dvanaest sati bilo jepotrebno federalnim šerifima da dobiju državnog sudiju koji će im predati pravo pritv.ora. Elder jeodveden pripremljenim autom. Frost i ostali ukrcani su u pripremljeni kombi.

9

UPRAVLJANJE EKONOMIJOM

Događaji su se odvijali tolikom brzinom da je većina Amerikanaca jedva uspevala da ih isprati.Večernji informativni programi, na svim stanicama, trajali su po sat vremena duže i postizai najvećugledanost ikada. Sve stanice su se nadmetale oko najnovijih pojedinosti vezanih za ekonomiju,atentate i obračun sa verskim ’teroristima’.

Amerikanci su se sjatili u banke da predaju svoju gotovinu u zamenu za kredit banaka. Da biohrabrio proces i umanjio bilo kakvo moguće protivljenje, Rasel Siver je došao do genijalne ideje:razmena će doneti dividende narodu. Za svaki predati dolar, ulagač će primiti 50 odsto bonusa urazmenjenim kreditima. Ovo je utišalo svako protivljenje novom sistemu.

Trgovci drogom, navikli da nose sa sobom ogromne količine gotovog novca, imali su problem:kako da razmene gotovinu a da svoje nezakonito poslovanje ne ocinkare poreskoj službi. Siver je brzopronašao rešenje i za taj problem. Izradio je program pomilovanja kojim će oni moći da urade jednurazmenu bez postavljanja pitanja. Preprodavci sa dovoljno zdravog razuma mogli su da pročitajuizmeđu redova, te su zgrabili priliku da unovče svoju zaradu. Kada se ukloni gotovina, prodavanjedroge će biti vrlo otežano.

Intervjui sa ponovo uzornim trgovcima droge pomogli su da se javnosti proda bezgotovinskisistem. Nakon tih intervjua u vestima SMV-a, prihvatanje Data-Neta u javnosti skočilo je na 90 odsto.Da je anketa u svoj proračun uključivala i hrišćansku zajednicu, što namerno nije, pokazivala bipreovlađujuće protivljenje ideji. Hrišćani su strahovali od kontrole koju bi takav sistem doneo vladi,ali buduću da su bili zanemareni od strane medija, njihov glas se nije čuo.

Na temu bezgotovinske ekonomije, u debati za SMV, razglabali su članovi Nacionalne unijegrađanskih sloboda (NUGS), koji su izrazili zabrinutost zbog mogučeg narašavanja privatnosti. RaseiSiver je predstavljao stavove vlade.

- Doktore Siver, kako možemo znati da vlada neće koristitivaj sistem za kontrolu građana? Poslesvega, kontrolisanje nečije sposobnosti da kupuje i prodaje povlači za sobom strašnu moć, zar ne? -Fred Lajvli, predsedavajući NUGS-a, uputio je izazov.

- Svakako, Frede. i mi smo stalno svesni toga. Ali, setite sea je ovo demokratsko društvo 1 daovom zemljom vlada narod birajući za koga će da glasa. Svaki političar koji pokuša da oduzmeslobodu američkom narodu vrlo brzo će se naći u poziciji da posmatra sa strane.

- Ali, šta je sa pravima manjina?- Pa, ako mislite na trgovce drogom, kriminalce i anarhiste, njih očekuje teško vreme zato što

ćemo moći da ih zaustavimo. Da bismo mogli to da učinimo, pošteni ljudi ove zemlje moraće da namdaju malo razumevanja. Međutim, Frede, ovo mogu da vam obećam, a vi me dovoljno dobro poznajeteda znate da ja uradim ono što kažem: Ako vi. ili bilo koji drugi član NUGS~a, uočite bilo kakvuzloupotrebu ovlašćenja, lično ću vam pomoći da skrenete pažnju predsednika na to. Ali, pomislite i nasvetliju stranu. Kriminalci više neće moći da pljačkaju poštene trgovce koji zarađuju svoj novac. Bezgotovine u kasi, sve što lopov može da odnese je traka za račune, ili frižider, ukoliko može da trčinoseći ga na leđima.

Lajvli se smejao od srca. Dobro je naučio šta treba da pita rukovodioca državnog budžeta.Uputstva, koja je dobio od unutrašnjeg kruga Društva, su bila jasna: - Prvo postavljaj pitanja, zatimpodrži program.

Anketni uređaj je pokazivao da skoro 100 odsto gledalaca podržava doktora Sivera i novi sistemupravljanja finansijama.

Za mesec dana, uz samo nekoliko sitnih kvarova na početku, sva gotovina je zamenjena i Data-Net sistem je podignut i pokrenut. Ponekad, usled preopterećenja telefonskih linija, kompjuterske kasebi izgubile vezu pokušavajući da pristupe eentralnom procesoru. Ipak, kada su pridodate nove linije,od optičkog vlakna, sistem je mnogo napredovao.

Trgovci su zavoleli novi sistem jer im je odmah omogućavao prenos sredstava. Ipak, oni koji nisuimali kompjuterske kase morali su da popunjavaju dužničke naloge za isplatu. Ovakva odlaganjaprilikom ostvarivanja zarade od prodaje osigurala su još bržu primenu. Jedna ogromna prednost novogsistema bila je mogućnost da se odredi da li kupac ima ili nema dovoljno sredstava za kupovinu. Akonema, kupoprodaja bi bila obustavljena dok kupac ne dogovori kreditnu pozajmicu od glavne banke.Ove pozajmice su bile pažljivo praćene, a isplate su se, svakog meseca, automatski proračunavale iskidale sa kupčevog računa. Sve to je zaista izgledalo kao dobitna kombinacija za sve koji učestvuju.

Prebacivanje na potpuno elektronski sistem prošlo je neverovatno lako. Većina Ijudi je svakupromenu doživljavala kao nešto bolje od statusa kvo. Sa gotovo 30 odsto nezaposlene radne snage,emotivni pritisak je bio zastrašujuće velik. U većini gradova, stopa kriminala je porasla za nekolikostotina procenata u odnosu na prošlu deceniju. Samoubistva, naročito mladih, poprimala su razmereepidemije. Ono što veliki deo javnosti nije shvatao bilo je to da iako se prebacivanjem na elektronskinovac usporila trgovina drogom, potražnja droge u unutrašnjim gradovima ipak nije opala. Posledicatoga bio je novi talas kriminala -bande mladih krale su sve od televizorskih ekrana sa plazmom doautomobila i razmenjivale to za drogu. Mediji su brzo optužili Hantovu vladu da ne preduzimadovoljno da zaustavi kriminal i ponovo vrati ljude na posao.

- Ne znam šta oni očekuju od mene! - Ijutito reče predsednik Hant i tresnu novinama o sto zadoručkovanje. - Kako ja da vratim ljude na posao? Vlada je potpuno bez para.

- Gospodine predsedniče - poče Kal Rutlend svojim uobičajenim, snishodljivim tonom.Hant je bacio pogled na svog pomoćnika. Sam način na koji upotrebljava titulu je

omalovažavajuć, pomisli Hant. Ponaša se kao da je on predsednik, a ja njegov sluga. Mark Hant jepokušavao da smisli kako da se oslobodi ’senke’, nadimak koji je čuo od ostalog osoblja, a odnosi sena Kala Rutlenda. Znao je da će to morati da uradi pažljivo. Rutlend je bio direktna veza sa Društvom,a još uvek ne bi bilo mudro da im se suprotstavi. Ali, šutnuću ga čim to bude moguće.

- Da, Kal, šta je bilo? - upita s odmerenom dosadom u glau.Praveći se da ne primećuje Hantovu iritaciju, Rutlend odgovori - Doktor Siver ima ideju koja bi

mogla da se upotrebi. Zatražio je da se sretnete krajem nedelje.- Odmah zakaži sastanak - naredi predsednik.- Da, gospodine - odgovori Rutlend podsmešljivo se pokoravajući.

Od kad je uhapšen, Džon Elder je premeštan iz jednog zatvoreničkog centra u drugi. Nakon što gaje u pritvoru držala lokalna policija, FBI je preuzeo nadležnost i premestio ga u federalni zatvor uAtlanti. Tamo su ga pretražili do gole kože, naredili mu da se istušira i obukli ga u jednoličnuzatvorsku odeću.

Kada je agent zadužen za njega ušao u ćeliju, Elder ga upita: - Kada ću moći da vidim svogadvokata?

- Ućuti - zapovedi agent. - Videćeš advokata kad mi kažeo.

- Ovo je još uvek Amerika, zar ne? - oštro odgovori Elder.Zgrabivši Eldera za ogrlicu za davljenje, koja je bila napraljena tako da obezbedi maksimum

kontrole nad zatvorenicima koji se loše vladaju, agent ga je trzajem uspravio na noge. Bol je biogotovo nepodnošljiv. Najmanji potisak ogrlice nagore vukao je ruke zatočenog unazad, istovremenopostavljajući njegov vrat u položaj u kojem bi mogao da bude slomljen.

- Gospon, ludaci kao što si ti koriste ovaj sistem da traže pomoć nakon što su ubili nedužne ljude.Da je do mene, istog časa bih ti slomio vrat! - zapreti agent, prekinuvši s pritiskom na oprugu.

Elder je pao na pod boreći se za vazduh. Već je prošao kroz ovo, za vreme protesta protivabortusa. Kada mu se izbistrilo u glavi, ćutfce se pomolio, Bože podari mi snagu da podnesem patnju imilost da oprostim.

U naredna tri sata, trojica FBI agenata žestoko su ispitivala Eldera o atentatu na trojicu sudija.Cvrsto je poricao bilo kakvo učešće ili znanje o onome što se desilo. Često je agent zadužen za slučajdočekivao njegova odbijanja izlivima pretnji. Elder nimalo nije sumnjao da je on mislio to što jerekao. Samo ga je prisustvo drugih agenata spasilo dodatnog maltretiranja za vreme ispitivanja.

U susednoj sobi, Robert Dženkins, direktor FBI-a u Atlanti upita direktora iz Vašingtona. - Kakoočekujete da ovakvim ispitivanjem izvučete priznanje? Vaši momci su se oglušili o svako građanskopravo iz pravilnika.

- Slušajte, što se vas tiče, Elder ne postoji - reče drugi muškarac. - Vi kao da ne razumete.Njegova organizacija je ubila trojicu sudija Vrhovnog suda. Ako se oni izvuku s tim, zemljom ćevladati anarhija.

- Nisam siguran da način na koji se sa njim postupa već nije anarhija - predloži Dženkins. - Akonismo nacija kojom vladaju zakoni, nismo ništa.

- Nemojte da mi prodajete te žalopojke. Dodite u Vašington i uverite se šta se dešava. Onda mipričajte o građanskim pravima. Ova zemlja se nalazi na rubu revolucije, a grupa kao što je KUP želida je gurne preko te ivice.

- Onda ga preselite iz Atlante. Neću da dozvoljavam đodatnu svirepost nad zatvorenikom u svojojnadležnosti. Baš me briga za šta je optužen.

- Preselićemo ga, ali ne pre nego što mi jave iz Biroa.

Elderov advokat Arči Vomer je Federalnom sudu podneo neophodne formulare za ispitivanjedozvoljenosti držanja u pritvoru Džona Eldera i ostalih šest uhapšenih osoba. Nakon što je pregledaomolbu, sudija je zatražio od advokata FBI-a da iznese razlog zbog kojeg ovi Ijudi ne bi trebalo dabudu pušteni.

Advokat je predao izvršno naređenje, potpisano od strane predsednika Hanta, kojim su sedmoricaIjudi proglašeni teroristima a državni zvaničnici treba da ih zadrže u pritvoru bez prava kaucije. Onimoraju da budu u izolaciji sve dok predsednik ne naredi drugačije. U stvari, Hant je potpisaonaređenje kojim se ukidaju njihova građanska prava po zakonu iz 1862, predloženom da bi seobuzdale pristalice ukidanja ropstva za vreme građanskog rata. Predsednik Linkoln ga je upotrebio dauhapsi i zatvori vladu Virdžinije kada su počela neprijateljska raspoloženja.

- Ovaj slučaj više nije u mojoj nadležnosti - ljutito izjavi sudija, tresnuvši čekićem o sto.- Šta! - reče Vorner. - Ovi ijudi nisu propisno optuženi ni za jedan zločin niti je bilo kom sudu

podneta optužnica protiv njih.- Idite sve do Vrhovnog suda - bezosećajno reče advokat FBI-a, zatvori torbu, i ode.- Ovo je neverovatno! - povika za njim Arči Vorner. - Ovo se ne dešava!

Tog popodneva, Arči Vorner je počeo sa postupkom stupanja u vezu sa onoliko članova KUP-a izAtlante koliko je to bilo moguće. Zadivila ga je efikasnost sistema za komunikaciju koji jeuspostavljen za stupanje u kontakt sa drugim članovima. Za pet sati, ostvareno je preko osam hiljadapoziva i sastanak je bio zakazan. Ono što niko iz grupe nije znao, bilo je to da su stotine njihovihtelefonskih linija praćene i prisluškivane. Saznanje o sastanku je istog trenutka prosleđeno naspecijalnu liniju u Beloj kući - lični broj Kala Rutlenda.

Vest o sastanku Rutlend je primio sa neuobičajenim uzbuđenjem. Savršeno, pomisli. Sada jevreme da upotrebimo adutsku kartu. Podigavši slušalicu, okrenuo je broj koji je znao napamet.

Telefon je zazvonio u radnoj sobi Džejsona Frenklina. On podiže siušalicu, ali ništa ne reče.- Sastanak je zakazan za večeras u sedam. Pitaj vođu da li treba da aktiviram Judu.Frenklin se okrenu prema drugom čoveku u sobi i prenese mu pomku. Amir Ražak, onima iz

Dmštva poznat kao vođa, je odgovorio: - Odmah to učini.Nakon što je Frenklin preneo zapovest Rutlendu, Ražak ustade, spreman da ode. - Dakle, počelo

je, nakon svih ovih godina - reče Frenklinu. - Uskoro ćemo obezbediti svoj položaj. Ne sme bitigrešaka - upozori Ražak. - Neprijatelj protiv kojeg se borimo neće lako odustati. Moramo potpuno daobeshrabrimo i uništimo njegove sledbenike. Oni su slabi, plašljivi ljudi koji će pobeći kada se stvariokrenu protiv njih. Međutim, vođstvo mora biti rasuto i mora da izgubi ugled. Da bi se uspostavionovi red, prvo mora vladati bezvlašće.

Amir Ražak se rodio u Izraelu od majke Izraelke i oca Iračanina. Njegova majka jedva da jeimala petnaest godina kada ju je zarobio tim iračkih graničnika koji je izazivao čarke u Izraelu. Nakonšest meseci zarobljeništva, pustili su je na slobodu -kada se saznalo da je tmdna. Otac nerođenogdeteta zvao se Ahmed Ražak, zapovednik logora u kojem je držana u zarobljeništvu.

Amirova majka, Sulif, je bila odbačena od svog naroda, izbegavana čak i u svojoj porodici. Kaodete, Amira, tada poznatog po majčinom prezimenu, Flom, nemilosrdno su proganjala dmga jevrejskadeca.

Kada mu je bilo dvanaest godina, majka mu je umrla i Amir je postao ulični prosjak. Svima kojisu ga poznavali bilo je očigledno da Amir nije bio obično dete. Bio je lukav kao mungos, atemperamentan kao kobra. Do svoje šesnaeste, postao je priznati vođa uličnih bandi na okupiranoj,palestinskoj teritoriji i snabdevao tamošnje Arape nezakonitim omžjem. Do dvadesete, zgmuo jeznačajno bogatstvo trgujući omžjem i eksplozivima iz Sirije i Iraka u Izrael.

Izraelski Mosad ga je uhapsio posle velikog obračuna sa Arapima izvan oblasti Gaze i zapadneobale Jordana. Samo činjenica da je bio polujevrejin spasila ga je od istovremenog pogubljenja.Naređeno mu je da ode iz zemlje i upozoren je da će, ukoliko se nađe na tlu pod upravom Izraela, istogtrena biti pogubljen.

Amir se preselio u Ameriku, gde je i uložio najveći deo svog bogatstva, i uzeo očevo prezime -Ražak. Nastavio je da trguje oružjem iz Sjedinjenih Država. Naime, njegove usluge su bile tolikovredne da ih je i CIA često koristila za snabdevanje tajnih operacija na Bliskom istoku i u Africi. Dotrideset i pete, Amir Ražak je postao jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi na svetu.

U Društvu, Ražak je bio poznat samo po čuvenju. Ipak, najveći deo svog bogatstva potrošio jepomagavši interese Društva i koncept jedne svetske vlade, za koju je tvrdio da je predodređen da jojbude na čelu.

Ražak je imao samo dve strasti u životu: duboku mržnju prema hrišćanima i Jevrejima i potpunuposvećenost uspostavljanju Sataninog kraljevstva na Zemlji. Odlučio je da je najbolje da ostane u

pozadini Društva, koristeći Džejsona Frenklina da govori u njegovo ime - za sada.- Vreme je da pokrenemo Fazu dva - Ražak reče Frenkliu.- Pobrinuću se za to - pokorno odgovori Frenklin.

Kasnije te večeri, u drugom delu Atlante, Arči Vorner se obratio okupljenoj grupi članovaKomiteta za ustavna prava. -Potrebno je da organizujemo demonstracije širom zemlje u znak protestaprotiv nezakonitog hapšenja Džona Eldera i šestorice naših područnih vođa. Lažno su optuženi zaizazivanje anarhije, i državni sudovi su zabranili da ih bilo ko poseti. Jedini način na koji može da imse pomogne je da privučemo pažnju javnosti.

- Čekaj! - pobuni se jedan od članova. - Setite se šta nam je Džon rekao kad su ga prvi putuhapsili. Ne smemo da ih izazivamo. Vlada je ta koja traži kavgu, a mi ne možemo da pobedimo naulicama.

- Pa šta ćemo onda da preduzmemo? - poviče neko drugi iz grupe. - Da ih ostavimo da trunu uzatvoru?

Ubrzo svi su vikali jedni na druge.- Stanite! - viknu Vorner sa govornice. - Jedini način na koji možemo ovo da razglasimo je putem

organizovanih protesta širom zemlje. Ovo ne može da se obavi samo na lokalnom nivou, jer će nastako mediji ignorisati i još naših članova će biti uhapšeno. Postoji li način da se stupi u vezu sadrugim crkvama i grupama u zemlji?

Nekoliko ljudi je podiglo ruke i obavestilo o određenim kontaktima koje oni imaju u drugimgradovima. Ameli Frost, koja je nekada radiia kao sekretarica Džona Eldera, ustade i reče: -PastorElder mi je otkrio način da stupim u vezu sa svim ostalim grupama u zemlji u slučaju da se ovakonešto desi.

Vomer je ponovo stao za govomicu i rekao: - Amelija, ti i ostali koji imate kontakte bi mogli daistupite. Uskoro, više od pedesetoro ljudi se okupilo i počelo da deli informacije kako da se stupi aivezu sa grupama KUP-a širom SAD-a. Brzo su se organizovali u kontakt timove i odabralidobrovoljce koji će pozvati prikupljena imena. Svaki tim je imao listu od skoro sto ljudi koju jetrebalo da pozove, a svaka pozvana osoba biće obaveštena da uradi isto to.

Po završetku sastanka, Vorner je razgovarao sa nekima od vođa grupe. - Zadivljen sam kolikodobro je Džon organizovao ove gmpe. Kao da je očekivao da će ga uhapsiti.

- I jeste - reče jedan od muškaraca. - Očekivao je da će doći do proganjanja. Dobro je što je pastorverovao u organizaciju i učenike. Spremni smo.

Širom zemlje, upućeni su telefonski pozivi hrišćanskim vođama u svakoj zajednici. Unapred jeodlučeno da će se prvi protestni skupovi održati sledeće sedmice. Organizatori su procenili da će seokupiti tri miliona hrišćana širom zemlje. Zakazan je i veliki skup u Vašingtonu, sa najmanje dvestahiljada ijudi iz tog područja koji će marširati na glavni grad.

Ono što vođe nisu znale, bilo je da je vest o skupovima istog časa preneta FBI-u, u Vašington.Širom nacije, organi sprovođenja reda obavešteni su da demonstranti nameravaju da poremetegradove, i nasiljem, ako to bude potrebno. Gotovo u svakom gradu, uključujući i Vašington,demonstrantima nisu izdate dozvole.

Kada je ova informacija stigla do glavnog štaba u Atlanti, održani su sastanci da bi se odlučilo odaljim postupcima.

- Nemamo izbora nego da sprovedemo demonstracije - reče Arči Vorner okupljenim vođama. -Još uvek nema vesti o tome šta se desilo sa Džonom i ostalima. Ako nešto ne preduzmemo, vlada će

misliti da može da se izvuče sa ovim.- U pravu si - saglasi se njih nekoliko. - Ne možemo samo da sedimo skrštenih ruku.- Ako izađemo bez dozvola, upašćemo pravo u njihove šake - raspravljao se Bob Birson, jedan od

organizatora. - Džon nas je upozorio da ne uzimamo zakon u svoje ruke, već da to prepustimo Bogu.- Sve je to ispravno i tačno - reče Vomer - ali, kažem vam da političari ne razumeju ništa osim

brojeva. Ako se ne pobunite, oni neće slušati. Sledećeg puta to može da se desi nekom od vas. Džon nebi ostavio nikoga od nas u zatvoru, a da ne učirji sve što može da pomogne, zar ne?

Glasanje je velikom većinom završeno u korist nastavljanja sa protestnim šetnjama. Na Vornerovpredlog, demonstracije su odložene za nedelju dana da bi se grupama dalo više vremena zaorganizaciju, i još jednom vest se prenela kroz celu zemlju.

Kasnije tog popodneva, u Vašingtonu, u kancelariji Kala Rutlenda, zazvonio je telefon.- Rutlend - reče pomoćnik javivši se na telefon.- Pokrenuto je, onako kako ste tražili.- Dobro. Da li si siguran da će nastaviti sa protestima?- Da. Grupa je odlučna da protestuje, sa dozvolom ili bez nje - tresući se reče Vomer.- Odlično - reče Rutlend spustivši slušalicu. - Odlično.Rutlend je okrenuo lični broj Džejsona Frenklina.Ovog puta javio se glas koji je on dobro poznavao. Bio je to vođa, Amir Ražak. - Dobro veče,

Kale - reče glas izraženog akcenta. - Da li je sve spremno?- Faza dva je pokrenuta. Demonstracije su zakazane za petak - uveri ga Rutlend.- Vrlo dobro. Pokreni Plan Juda, odmah.Tim režima, linija je prekinuta.

Kasnije, u toku dana, predsednik Hant se sastao sa svojim najvišim savetnicima. Razgovor sevodio oko preporuke koju je Rasel Siver upravo predložio predsedniku.

- Ne mogu ovo da uradim, Rase - uporan je bio Hant. -Ako pokušam da obustavim fondove za radKongresa, opozvaće me.

- Nije tako, gospodine predsedniče - odreagova Siver. -Amandman o budžetu vam daje pravo vetana bilo koje trošenje koje ugrožava balans budžeta.

- Ali, namena toga nikada nije bila da se prekine rad Kongresa - reče Hant, manje se protiveći. -Pat, šta ti misliš?

Pre nego što je odgovorio, vrhovni tužilac Patrik Mekmilan je neko vreme sedeo ćutke. -Verovatno je zakonito, gospodine predsedniče, ali će podići najveću buru u Kongresu koju ste ikadavideli.

- Ali će, isto tako, biti jasna poruka Kongresu da ste sposobni da odigrate tvrdo kada se radi oizdvajanju sredstava - u poverenju reče Siver, bacivši pogled na Hanta. Pitao se da li je Hant dovoljnopametan da vidi kroz dimnu zavesu koju mu postavljaju. Verovatno nije, zaključi. Ono što su planiralije bilo do te mere radikalno da to nikada niko ne bi pogodio.

- Ne znam, Rase - reče Hant, po četvrti put. - Ukinuti Kongres... To nikada pre nije učinjeno.- Gospodine predsedniče, ovo su teška vremena. Potrebno je malo mašte da bi se ostvarile

neophodne promene.- Mogu da zamislim Grantovo lice - Hant se poigra idejom koja je počela da mu se dopada. -

Doživeće srčani udar od toa-

Siver i Rutlend su znali da su pobedili. Predsednik je bio okoreli političar. Nikada ne bi propustiopriliku da zavme Kongres.

- Posle svega, godinu dana odmora, nikome od njih neće da šteti, zar ne? - smejao se Hant,zamislivši reakciju senatora Džona Granta. Njegov stari neprijatelj će crći od muke.

- Kada ćemo raspravljati o sprovođenju ovoga? - oduševljeno upita Hant.- Pa, prvo je potrebno da se prihvate vaši kandidati za Vrhovni sud - reče vrhovni tužilac

razmotrivši predlog. - Pošto to jedino senat može da uradi, biće potrebno njihovo zasedanje. Onda, satri nova člana koja ste vi postavili, sud će potvrditi vaše poteze.

- Dopada mi se to! - reče Hant 1 potapša Mekmilana po leđima. - Senat izglasava ljude koji ćeodobriti njegovo izuzeće -dopada mi se to. Grant će dobiti čir.

- Kakve su šanse da će senat odobriti svu trojicu? - upita Hant vrhovnog tužioca.- Mislim da je za Bilingsa i Strauda sve sigurno. Trebalo bi da budu odobreni početkom sledeće

nedelje. Kamings verovatno neće biti izabran. Međutim, u redu je, pošto sudija Anderson uskače kaozamena.

- Zar to neće biti problem? Šta ako on glasa protiv ove stvari sa ukidanjem Kongresa?- To je gospođa Andersone, gospodine. Ona je okružni su~ dija u Misisipiju. Sumnjam da će stati

na stranu Kongresa. Međutim, čak i ako stane, još uvek imamo većinu.Predsednik malo zamuca u govom, zbog greške koju je napravio. - Nemam ništa protiv... ako još

uvek imamo većinu u sudu.- Imaćemo - uveri ga Siver. Mekmilan potvrdno klimnu glavom.- Šta se zbiva sa ovim teroristima? - upita Hant, pregledajući izveštaj FBI-a.- Uhvatili smo vođe grupe iz Atlante - oprezno odgovori Mekmilan. On je obavestio Rutlenda da

Hant nije u potpunosti progutao izveštaj FBI-a.- Da li je, protiv njih, podignuta optužnica? - upita Hant.- Ne još, gospodine. Mislili smo da bi bilo bolje da ih držimo u pritvoru dok ne okupimo ostale

vođe iz cele zemlje. S obzirom na trenutnu atmosferu, stvar bi mogla gadno da se zakuva. Vrhovnitužilac je počeo da se preznojava. Znao je da su, zakonski, na tankom ledu. Od Rolanda je dobio nalogda prebaci Eldera u Vašington i da ga drži u samici dok ga ne obaveste.

- Slušaj, Pat, ovo nije Rusija - ljutito reče predsednik. - Hoču da ti ljudi imaju pravo zastupništvai sudova. Moje naređenje za pritvaranje ne znači da možete beskonačno da ih zadržite.

- Da, gospodine. Samo smo hteli da se osiguramo da se FBI, dok bude privodio ostale, ne susretnesa terorističkom vojskom.

- Obaveštavaj me o ovome, Pat - nedvosmisleno reče Hant.- Ne smeta mi da malo varamo Kongres. Oni su krupne figure. Ali, neću da ova zemlja postane

policijska država.- Da, gospodine. Redovno ćemo vas obaveštavati. Ne bi trebalo još dugo da traje.- Pobrini se za to! - naredi Hant. Njegov mozak je pokušavao da se usredsredi na nešto, ali to

jednostavno nije uspevalo. Ova paranoja u medijima o teroristima ga je zabrinula. Osim pretnji iubijanja sudija, nije mogao da vidi dokaz o delovanju terorističke organizacije. Izveštaji FBI-a su bilinejasni, i sumnjao je, namešteni. Pitam se da li je i Randal deo Društva?- pomislio je. Sama pomisaoda je njegov direktor FBI-a u Društvu ga je uznemirila. Ako je tako, ne mogu da verujem ničemu štopročitam!

Kasnije tog dana, na sastanku održanom u domu Džejsona Frenklina, Kal Rutlend je rekao: -

Moraćemo da delujemo malo brže nego što smo planirali. Izgleda da naš predsednik baš i nije tolikiidiot kao što smo mislili.

- Vrlo smo blizu da složimo kockice. Ne smemo da radimo i suviše brzo, inače ćemo privućipažnju na sebe - reče Frenklin nervozno šetajući goredole. - Sta Siver misli?

- Kaže da je većina potrebnih stvari na svom mestu. Evropljani kažu da je Velsov programizuzetan. Smatraju da sistem može da se uvede širom sveta za nekoliko nedelja, a ne meseci

- primeti Rutlend uz najtanju notu poštovanja u glasu.- Da li je Vels upoznat s tim kako će se upotrebljavati sistem? - upita Ražak.- On je bistar moinak - odgovori Rutlend. - Siguran sam da je dovoljno pametan da to sam uoči.

Međutim, potpuno je zanesen samim izazovom. Neće nam zadavati probleme. Kada sistem bude gotovi pokrenut, imaćemo nekoliko sposobnih ljudi da upravljaju njime.

- To nam je jedina slaba tačka - reče Ražak, koji je stajao kraj prozora i posmatrao kišu. - ReciSiveru da pomno pazi na Velsa.

- Šta je sa demonstracijama? - upita Fred Lajvli iz NUGS-a. - Da li smo sigurni da će početi ovesedmice?

- Juda me obaveštava da sve teče po planu - reče Rutlend. Nije imao nimalo poštovanja zamršavog advokata, koji ga je na čudan način podsećao na leš. I NUGS-u se sprema veliko iznenađenje,pomisli. Zaista smešno. Uništavaju jedini sistem koji bi ih trpeo.

- Da li si siguran da će Juda obaviti svoj zadatak? - upita Lajvli zapovedničkim tonom. Gajio jevelike ambicije za sebe, kad se cela ova stvar završi. Biće deo novog sistema, otac nacije, takoreći. Uzto, biće u mogućnosti da svojim iskonskim neprijateljima, hrišćanima, očita pravu lekciju. Bože, kakoih mrzim, zaključi. Ne, čekaj, pomisli, bez Bože... nije verovao u Boga. Kako bilo, mrzim ih, zaključi.

- Juda će obaviti zadatak. Ovo se planira već veoma dugo - snishodljivim tonom reče Rutlend.

- Da li je sve spremno? - Arči Vomer upita organizatore skupa. Temiin ’skup’ su odabraii jer suželeli da izbegnu da se na njihovu grupu gleda kao na demonstrante.

- Čini se da je tako - odgovori Bob Birson. - Samo bih voleo da smo mogli da razgovaramo sapastorom Elderom. Još uvek nisam siguran da bi on ovo želeo.

- Pa, ne možemo jednostavno da ostavimo njega i ostale da trunu u zatvoru i da ništa nepreduzimamo, zar ne? - Vomer je ponekad želeo da se nikada nije ni uvukao u sav ovaj haos. Vratio senatrag u vreme kada mu je Elder prišao po prvi put, tražeći njegovu pomoć. Džon je tada bioobećavajući pastor sa televizijskim programom, gledanim širom zemlje. Počinjao je kampanju protivvlade i bila mu je potrebna pravna pomoć u ispunjavanju izveštaja. Vomer je, tada, prihvatio posaoraširenih ruku. U Atlanti se bavio advokaturom skoro dvadeset pet godina, i nije baš imao mnogo čimeda se pohvali. Pre depresije, uložio je novac u tržište nekretninama u Atlanti i mnogo pre ostalih uzemlji izgubio sve što je imao.

Odmah po zastupanju Eldera, popravila mu se sreća. Krajnje neverovatno, iz firme za prometnekretninama Džejsona Frenklina zatražili su da on, za njega, obavi neke transakcije. Do tog trenutka,Džejson Frenklin je bio nešto kao mitološki lik za Vornera. On je mogao da priušti sebi bilo čijupravnu pomoć, a Vorner nije gajio iluzije da bi moglo da se radi o njemu. Honorar od dvesta dolara nasat, koliko je Frenklin plaćao Vornera, pomogao mu je da novčano preživi.

Kada mu je Frenklinov računovođa ponudio da se pobrine za višemilionski, međunarodni posao,u početku je bio skeptičan. Zašto im je on bio potreban, a ne neko ko je usavršio međunarodno pravo?Onda mu je rečeno da se radi o prenosu novca iz nekih kolumbijskih banaka i on je znao da je tu

verovatno umešan novac zarađen od droge. Isprva je odbio, ali kada je Frenklin povukao i ostale svojeposlove, našao se tačno tamo gde je bio na početku - u besparici. Tako je i prihvatio posao. Honorar zaprvi posao je bio skoro dvesta hiljada đolara, što je više nego duplo od zarade koju je imao u svojojnajuspešnijoj godini. Vrlo brzo je zalečio svoju savest po pitanju izvora novca i navikao se na stilživota kakav je oduvek želeo.

Zatim, dve godine kasnije, Frenklin ga je pozvao na sastanak na ostrvu Džekil da bi se dogovorilio novom pitanju. Ono što je tamo čuo, primetno ga je potreslo. Verovalo se da gmpa terorista kojasebe naziva Komitet za ustavna prava, radi pod maskom hrišćanske organizacije. Izveštaji ukazuju daje njihov vođa dobro poznati televizijski jevanđelista Džon Elder.

Vorneru su rekli da FBI želi da istera ovu grupu na videlo, da ih natera da javno prekrše zakon.Da bi se ovo postiglo, biće vršen pritisak na KUP i njihovog vođu Džona Eldera. Posto je Vornerranije radio za Eldera, on će se dobrovoljno prijaviti da upravlja pravnim poslovima grupe, što će jojbiti potrebno.

Uskoro, Vorneru su obezbeđene desetine hiljada dolara za finansiranje KUP-a. Elder je jednomizrazio zabrinutost da Vorner izmamljuje novac od svojih bogatih prijatelja da bi obezbedio sredstvakoja su im očajnički bila potrebna. Onda je, međutim, počela borba sa vladom, uključujući i poreskuslužbu, oko statusa oslobođenih od poreza, koji je grupa uživala, tako da su sredstva smatrana darom sneba.

Vomer je povremeno dobijao imena pojedinaca koji bi kao donatori, u svakom okrugu, mogli dase priključe Elderu. Vomer bi te Ijude predstavljao kao one koji imaju razumevanja za hrišćanskeciljeve. Količinom novca koju bi davali brzo bi sticali vodeće položaje u svakoj gmpi. Kada sezapretilo crkvinom statusu, oslobođenih od poreza, oni su prvi priložiii stotine hiljada dolara usredstva za odbranu. Vornerova firma je bila na čelu svakog odbrambenog napora, uvek pažljiva daodbrani, ali i da ne pobedi.

Svaki od ovih vođa postao je uvažen u crkvama i drugim delovima Elderove organizacije; ondasu oni obezbeđivali dmge muškarce i žene za rad u nižim slojevima organizacije. Za dve godine, onisu se uvukli u sve slojeve KUP-a i učestvovali u gotovo svim fazama planiranja. Njihovo šifrovanoime bilo je 'Juda’.

Upravo ova unutrašnja struktura odigrače ključnu ulogu za vreme planiranih demonstracija.Vorner je shvatio da bi ovo na šta se oni spremaju moglo da uzrokuje zatvaranje ili čak gubitak životastotina, možda i hiljada nedužnih ljudi. Grizla ga je savest, ali je znao da je uhvaćen u pažljivoispletenu mrežu. Ukoliko je želeo da izbegne zatvor, morao je da nastavi. Takođe, znao je šta je sveFrenklin bio sposoban da uradi ako ga neko naljuti.

10

NEREDI

Dan koji je izabran za održavanje skupova u celoj zemlji je bio petak, 12. oktobar. Cilj je bioskretanje pažnje na neprilike hrišćana uopšte, a posebno Džona Eldera i ostalih uhapšenih vođa. Malogrupa je uspelo da obezbedi dozvole, a u većini gradova vlasti su odbile da ih izdaju. Uz malo ilinimalo saosećanja medija, žalbe grupa su prošle neprimećeno. Bilo je nekoliko članaka u kojima senavodilo da su neonacističkoj organizaciji ili verskoj protestnoj grupi uskraćene dozvole za šetnju. Uzto je uglavnom išla i izjava da je grupa želela da demonstrira protiv Jevreja, crnaca iii neke drugeetničke grupacije. Sa sve dubljom depresijom i sa sve većim brojem ljudi koji je svakodnevno ostajaobez posla, javno mnjenje je imalo malo razumevanja. Nacija je ubrzano razvijala prezir prema biločemu što ima veze sa hrišćanstvom.

U 15h, po istočnom vremenu1, započelo je organizovanje skupova. Do pola četiri, u šezdesetgradova širom zemlje, okupljene su grupe od skoro tri miliona učesnika. U svakom gradu, šetači kojisu se držali za ruke su se susretali sa stotinama policajaca u šlemovima, sa pendrecima u rukama, kaoi sa regrutima Nacionalne garde koji su upozoreni da demonstranti nameravaju da opljačkaju gradove.

U Atlanti, grupa je šetala niz Ulicu bresaka noseći transparente na kojima je pisalo: ’Gde je DžonElder?’ i ’Verska sloboda’. Šetnja je, u Atlanti, počela pevanjem ’Borbene himne republike’,međutim, tek što su prešli sedamosam metara, policija je počela da ih upozorava da se raziđu ili ćebiti uhapšeni. Demonstranti, njih skoro sto hiljada, nisu se obazirali na upozorenje i en masse sukrenuli napred. Dok je grupa napredovala, policija je u masu, u kojoj su bile žene i deca, ispalila gasza izazivanje mučnine. Oni koji su bili napred, opkoljeni gasom, popadali su na pločnik, rigajući ipovraćajući. Neko iz grupe je uzviknuo da policija upotrebljava otrovni gas i šetači su se uspaničili.Odnekud iz grupe, izvučeno je oružje i zvuci pucnjave ispunili su betonske kanjone u Atlanti.

Nekoliko policajaca je pogođeno i oboreno na pločnik. Setači koji su potegli za oružjem nastaviiisu da pucaju. Vođe skupa, zapanjene, prvo su mislile da je pucnjava usmerena na grupu, ali pošto jenekoliko policajaca palo, uvideli su da pucnji dolaze iz njihove grupe.

- O Bože! Prestanite da pucate! - uzvikivao je Bob Birson, videvši da su se policajci rasturili,zauzeli odbrambene položaje i izvadili oružje. Neki od vođa požurili su da zaustave one iz grupe kojisu pucali na policiju. Drugi su potrčali ka policiji, izbezumljeno im uzvikujući da ne pucaju.

Međutim, bilo je prekasno. Policija je zapucala čim je izvukla oružje. Šetači su se razbežali, alimeci su brži od nogu te su ljudi padali u trku, kao pokošeni.

En Birson je videla kako njenog muža obara rafal policijskih metaka. Po načinu na koji je pao,znala je da je mrtav. Zgrabila je Džekija, svog trogodišnjeg sina, u naručje i potrčala u zaklon izaautomobila parkiranih uz ulicu. Trčavši, osetila je nešto nalik ubodu pčele u predelu boka. Sagnuvši seiza automobila, primetila je crvenu mrlju na đesnom boku i shvatila da je pogođena. Džeki,prestravljen, vrištao je i otimao se od majke, ali En ga nije puštala. Njen zagrljaj je jedino što mu jespasilo život. Kiša metaka nastavila je da se odbija od zgrada i vozila. Kada je En uzviknula: - O Bože,ne dozvoli im da ubiju mog dečaka - još dvaput je pogođena od strane policije koja je napredovala.Poslednjim dahom, otkotrljala se preko svog sina i njeno telo je postalo štit protiv metaka.

Kada je postalo očigledno da se razmenom vatre obaraju žene i deca, neki od policajaca počeli suda viču na druge da obustave vatru. Iako je ceo obračun trajao manje od četiri minuta, kada suprebrojane žitve, na strani policije je bilo dvoje mrtvih i desetoro ranjenih. Među šetačima bilo je

četrdeset i troje mrtvih i šezdesetoro ranjenih - tridesetoro teže.Ista predstava, sa malo drugačijim epilogom, ponovila se širom zemlje. Mediji su pojurili da

snime krvave posledice i izveštavali su da su terorističke grupe zločinački napale policajce i drugezvaničnike, baš kao što su i pretile.

Do večeri, u nekim gradovima proglašen je policijski čas i organizovane su velike policijskeracije da bi se uhvatili razbežani izgrednici nereda. Snimci pucnjave su zaplenjeni kao dokaznimaterijal, a FBI je naložio svim raspoloživim agentima da pregledaju trake u potrazi zaosumnjičenima. Organizovan je najobuhvatniji lov na ljude u skorijoj istoriji, da bi se pronašle iuhapsile preostale vođe grupe poznate kao Komitet za ustavna prava (KUP). Zasnovane nasvedočenjima doušnika, obezbeđene su, od strane FBI-a, unapred pažljivo pripremljene, dugačke listeosumnjičenih. Pokret za iskorenjivanje hrišćanstva u Americi je ozbiljno pokrenut.

Nakon što su TV-kuće prikazale scene nereda, besne rulje su širom zemlje, lomeći i paleći,uništile crkve, bez suprotstavljanja organa javnog reda. Rulje mladića, spremne da na bilo kome iskalesvoj bes, rasplamsan ekonomskim okolnostima, izvlačile su pastore, sveštenike i parohijane iz kuća iprebijali ih. Većina nastradalih nije ni imala veze sa samim neredima. Njihova jedina krivica je bila utom što su ih drugi proglasili hrišćanima, prema tome i zaverenicima.

Rendi i Harijet Kros bili su dvoje od mnogih, u Atlanti, koji su bežali ne bi li spasili žive glave.Kada je pucnjava počela, Rendi je zgrabivši Harijet i njihovog sina Metjua, potrčao u zaklon. U opštojzbrci, uspeli su da se vrate do auta, a potom kući.

- Rendi, šta se događa? - viknu Harijet drhtavim glasom. -Ko je započeo pucnjavu?- Mislim da je neko iz naše grupe - promuklo odgovori Rendi, dok mu je srce, od adrenalina,

tuklo kao ludo. - Nisam video ko je to bio, ali sam video kako, prilikom ispaljivanja metaka, padajudva policajca.

- Ali, članovi KUP-a nikada nisu bili nasilni, čak i kad ih je policija provocirala. Zašto sada? -zajeca Harijet. - Oh Rendi, videla sam Kristin Vajs i njenu malu devojčicu kako leže na ulici. Mislimda su bile mrtve.

- Ne zna se koliko ljudi je povređeno, ili ubijeno - verovatno stotinu ili više - nagađao je Rendiprigrlivši sina i ženu uz sebe. - Tako sam zahvalan što ste ti i Metju dobro. Ali, Harijet, treba dauzmemo neke stvari i odmah odemo odavde.

- Ali, zašto, Rendi? Ovo je naš dom. Ništa loše nismo uraili.- Mislim da to neće biti od nekog značaja. Nered se nije slučajno desio. Mislim da ga je neko

pažljivo isplanirao, a ako sam u pravu, onda smo u velikoj nevolji.- Isplanirao? Ali, zašto?- Ne znam, ali se uklapa u šemu koju smo videli tokom proteklih nekoliko godina. Trebalo je da

znam da nešto nije u redu.- Dok je razmišljao o tome, shvatio je da su oni koje je video da pucaju bili novi članovi.

Nameštaljka! - shvatio je. Ubačeni su sarno zbog ovoga. To je ono što sam predosećao. Uvek su seprvi prijavljivali za bilo šta, ali nikada u njima nisam video pravu posvećenost Gospodu.

- Požuri, Harijet - reče silovito. - Nemamo mnogo vremea.- Ali, gde ćemo, Rendi? - zajeca. - Cega se bojiš?- Naših suseda! Ne znamo više kome možemo da verujemo- reče sumomo. Iznutra je znao da se u svakom trenutku ceia zemlja može ispuniti nasiljem, za

koje se neko veoma dobro pobrinuo da bude usmereno ka hrišćanima.Rendi reče: - Upravo sam se setio gotovo zaboravljenog pasusa iz jevanđelja po Mateju: ’Neka

onda oni iz gradova pobegnu u planine; neka se onaj koji je ispred kuće ne vraća natrag po stvari koje

su mu u kući; i neka se onaj koji je u polju ne okreće za ogrtačem. Jad onima koji tih dana čekaju detei onima koji neguju bebe!’ - Džon Elder je često navodio te prepomke na sastancima, ali nikada nisamstvamo razumeo njihovo značenje - do sada!

Predsednik Hant je veći deo dana proveo giedajući vesti o neredima i nasilnom delovanju protivhrišćana širom zemlje. Bilo je tu i scena u kojima rulja, sastavljena uglavnom od mladića, kamenuje imlati ljude koji su pokušavali da zaštite svoje crkve. Mediji su izjednačili hrišćanstvo sa terorističkimpokretom.

Pregledavši dosije FBI-a o Komitetu za ustavna prava, ili ’teroristima’ kako su mediji voleli daih oslovljavaju, Hant nije mogao da pronađe prethodna nasilna ponašanja koja bi im bila pripisana,osim jednoj maloj grupi iz Oregona. A i ta grupa se u stvari razvila iz bande fanatičnih demonstranataprotiv poreza. Njihova vera je izgleda bila vezana samo za oslobađanje od poreza.

- Cela ova stvar je jedna velika nameštaljka - reče predsednik, lupivši izveštajem o sto. Pritisnuoje dugme za komunikaciju sa osobljem - Kal! - uzviknu - nađi Rendala i Mekmilana i dođite ovamo.Kaži im da hoću da ih vidim za petnaest minuta! I kaži i Rasu Siveru da hoću da ga vidim!

S druge strane veze, Kal Rutlend je znao da je Hant temeljno pregledao FBI izveštaj. Prozreo je,mimo pomisli Rutlend i pozva direktora FBI-a. Šteta za njega.

- Ben, ovde Kal. Predsednik želi da iz ovih stopa ti i vrhovni tužilac dođete kod njega.- Šta se zbiva? - reče šezdesetogodišnji Rendal. Skoro trideset godina je bio statističar u FBI-u,

dok ga Hant nije progu rao na mesto direktora. Znao je da je postavljenje u stvari izdejstvovaoDžejson Frenklin. Nekoliko godina ranije dobio je zadatak da sprovede istragu o Džejsonu Frenklinu.U to vreme se sumnjalo da je Frenklin, preko nekih svojih legalnih poslova, bio umešan uorganizovani kriminal.

Rendalova istraga je pokazala da sigurno postoji veza između nekih Frenklinovih kompanija ivelikih prenosa gotovine, maskiranih u međunarodne prodaje. Ipak, nije mogao da nađe ništa što bipovezalo samog Frenklina, budući da je svaka od korporacija imala beznačajne direktore koji suslužili kao štit glavnoj kompaniji. Dok je pripremao izveštaj za direktora, primio je telefonski pozivod nekoga ko je tvrdio da raspolaže informacijama o Frenklinu koje bi njemu bile od izuzetnogznačaja. Dogovorio se da se sretne sa doušnikom.

Za Rendala, prvi susret sa Kalom Rutlendom označio je početak nove karijere. Rutlend mu je,mahavši poverljivim izveštajem Cije, pokazao Frenklinov dosije koji je uključivao detalje njegovepovezanosti sa Cijom za koju je radio prerušen kao veza sa trgovcima drogom. Dosije, sa potpisomdirektora Cije, je jasno oslobađao Frenklina od bilo kakve odgovornosti za ono što radi.

Rutlend je obavestio Rendala da čak ni predsednik nije upoznat sa informacijom koja se nalazi udosijeu. Rekao je da bi otkrivanje bilo kog detalja ugrozilo ne samo Frenklina, već i stotine drugihkoji rade na raskrinkavanju kanala droge. Zamolio je Rendala da, u interesu državne bezbednosti,oslobodi Frenklina bilo kakve sumnje za umešanost u promet drogom.

U početku, Rendal je bio uporan da se predmet pokaže direktoru FBI-a, pa da on donese odluku.Međutim, dva hitna poziva koje je Rutlend uputio ministru odbrane i potpredsedniku, koji je nekada isam bio na čelu Cije, ubedili su Rendala da je informacija previše osetljiva da bi se rizikovalo, čak injenim zavođenjem u dosije FBI-a. Rendal je pristao da zatvori dosije o Frenklinu, navodeći da seradilo o neosnovanim glasinama.

Rendal nije ni znao da je tim postupkom spasio svoju karijeru. Već su bili pripremljeni i odličnodokumentovani dokazi o vezi između Rendala i kraljeva droge, koji su uključivali nekoliko miliona

dolara založenih na njegovo ime na računima inostranih banaka. Društvo nije htelo da se poigravamogućnošću Frenklinovog kompromitovanja, čak i optužbama koje ne mogu da se dokažu.

Kada je Mark Hant postao predsednik, jedan od njegovih prvih ukaza bio je Rendalovopostavljenje na mesto direktora FBI-a. Rendalovo nagađanje da je Džejson Frenklin izdejstvovaonjegovo unapređenje je bilo tačno. Iako nije znao za postojanje Društva, osim kroz glasine, Rendal jepostao pristalica Džejsona Frenklina, verujući da je ovaj veliki patriota.

Kada je postao direktor FBI-a, Rendal je dobio dobro pripremljen tajni dokument koji je detaljnoopisivao zaveru, pripremanu od strane^organizacije Komitet za ustavna prava, o izvršenju atentata nanekoliko vladinih zvaničnika iz Vašingtona koji su zauzeli položaj usmeren protiv verskih grupa. Nijeuspevao da pronađe nikakve čvrste činjenice o grupi, pa je većina detalja dobijana odvisokopostavljenih doušnika u samoj organizaciji. Rendal nij'e znao da je doušnike birala i plaćalaprivatna organizacija, jedna od Frenklinovih kompanija.

Rutlend, odgovarajući na ranije Rendalovo pitanje o svrsi predsednikovog poziva, reče: - Pročitaoje tvoj izveštaj i želi da mu se on dodatno potvrdi.

- Možemo li da mu pokažemo dosije o Frenklinu? - upita Rendal. Rečeno mu je da Rutlend imapristup dosijeu u slučaju da bude potreban.

- Ne! - jasno odgovori Rutlend. - Previše života visi o koncu. Vrlo je verovatno da bi on prosledioinformaciju novinarima. Rutlend je znao da je direktor FBI-a klasičan predstavnik slabašnogčinovnika. Ako ga Hant izloži pritisku, pući će kao probušen balon. Pa, moraću da se pobrinem da seto ne dogodi, odluči odloživši slušalicu na njeno mesto.

Način upravljanja predsednika Hanta bio je usamljenički. Zeleo je sam da donosi odluke, samičlanovi njegovog kabineta bili su malo više od paravana za stišavanje Kongresa. Sada kada je radKongresa obustavljen zbog nedostatka sredstava, Hant se još više osamio. S obzirom da mediji nisupokrivali njegove protivnike, nije ni imao potrebu za redovnim konferencijama za novinare. To sedobro uklapalo u planove Društva, a Rutlend je uspeo da ubedi predsednika da teroristi KUP-apredstavljaju ozbiljnu pretnju njegovoj sigumosti. Ovo ga je dodatno izolovalo, tako da se retkopojavljivao izvan Bele kuće, a i tada u pratnji mnoštva telohranitelja. To bi sada moglo da se promeni,odluči Rutlend. Postaće mnogo smeliji ako misli da je cela kriza nameštena. To bi moglo vrlo dobro dase završi, pomisli, a lice mu se zlobno osmehnu.

Vrhovni tužilac i direktor FBI-a stigli su za manje od dvadeset minuta. Kada ih je Rutlend uveo,Hant je sedeo za stolom još uvek čitao policijski izveštaj o nasilju koje su izazvali demonstranti.Izveštaj je zvučao kao nešto iz ranih šezdesetih: tri stotine mrtvih demonstranata, sedam stotinaranjenih, mnogo njih teže, uključujući žene i decti. 5f druge strane bilo je šesnaest ubijenih policajacai još šezdeset pet ranjenih. Mnogi svedoci, sa međusobno udaljenih područja, su dali slične iskaze.Pucnjava je započela iz redova demonstranata, ali uvek iz zaleđa mase i očigledno od strane trojice, ilinajviše petorice ljudi.

Deluje čudno, pomisli Hant, da je, ako je namera bila da se počiste suprotstavljeni, samo po trojeIjudi ponelo oružje. Deluje logičnije da su oni podmetnuti da bi izazvali nerede.

Siver, poslednji koji je došao, zauzeo je svoje uobičajeno mesto preko puta predsedničkog stola.- Gospodo, mislim da imamo problem - oštro reče Hant i lupi izveštajem o sto. - Bene, želim da

znam zbog čega FBI gradi slučaj protiv grupe građana koja izgleda da nije uradila ništa drugo doprotestovala protiv važećih diskriminacija prema njima - koje uključuju protivzakonito hapšenje idržanje u pritvoru.

- Ako govorite o Komitetu za ustavna prava, gospodine predsedniče, lično ste potpisali izvršnonaređenje - nervozno reče Rendal.

- Savršeno dobro znaš da sam to uradio na osnovu dokaza pribavljenih od FBI-a, a koji supovezali vođe ove takozvane te rorističke grupe sa atentatom u Vašingtonu.

- Da, gospodine, to je istina - znojeći se, priznao je direktor FBI-a. - Naši dokazi...- Misliš na ovo đubre? - viknu predsednik bacivši izveštaj u direktorovo krilo. - To je smeće!- U

tom izveštaju ne postoji ništa što bi bilo kog od njih osudilo za saobraćajni prekršaj. Sve je tosvedočenje ljudi koje je FBI ubacio u njihove redove. Ne postoji ni parče pravog dokaza. Bilo kojistudent treće gođi ne prava bi mogao ovo da opovrgne kao reklakazala.

- Neredi, gospodine predsedniče... - slabašno započe Rendal, pogledavši u Kala Rutlenda.- Neredi - ponovo uzviknu Hant, bacajući drugi izveštaj na direktora. - Neredi su takođe

smrdljivi. Ovaj izveštaj zvuči kao masakr u Kentakiju iz šezdesetih. Izgleda da su policajci bili jedinikoji su poneli oružje.

- Izgrednici su pucali na policiju...- Da, i sudeći po policijskim izveštajima, mora da su imali samoubilačke namere, pošto je samo

po troje ili četvoro iz svake grupe ponelo oružje, a svi policajci su poneli svoje. Zar ti nije nimaločudno što je širom zemlje ponovljen isti scenario? Posebno što su demonstranti izvukli debiji kraj?Bili su ili neverovatno glupi ili im je neko namestio.

- Namestio? - reče Rendal više za sebe nego za predsednika. - Ali, zašto?Kal Rutlend ga prekinu. - Gospodine predsedniče, ova grupa je bila pod prismotrom već nekoliko

meseci. Naši doušnici...- Kal, umukni! - odvrati Hant. - Sumnjam da si ti u ovo umešan više od bilo koga drugog. Ti si

me i ubedio da potpišem izvršno naređenje. Kad malo razmislim, ti i Siver ste predložili obustavusredstava za Kongres. Na šta ste se to ti i tvoje Društvo namerili?

- Ja samo pokušavam da vašim interesima služim najbolje što mogu, gospodine predsedniče -smireno reče Rutlend. Međutim, njegove oči su odavale kipuću mržnju.

- Mislim da ćeš negde drugde moći mnogo bolje da služiš mojim interesima! - reče predsednik nekrijući bes, licem koje se crvenelo dok je govorio. - Želim da se ti i Siver spakujete i izgubite do sutraujutru. Bene, ti bi mogao da budeš nevina žrtva u celoj ovoj stvari, ali ne mogu toliko da rizikujem.Hoću da i ti do sutra podneseš ostavku.

Rutlend ništa ne reče. Po izrazu njegova lica nije moglo da se pretpostavi da li je uopšte čuopredsednika. Da je Mark Hant mogao da pročita Rutlendove misli, video bi kako se razvija crna rupa.Rutlend je bio čovek opsednut samo jednom mišlju: unaprediti Društvo. Sada je Hant predstavljaokamen spoticanja na putu ostvarivanja njegovih planova.

- Pat - obrati se predsednik vrhovnom tuziocu. - Želim da Eldera i njegove Ijude odmah puste naslobodu... podvlačim -odmah! Ako ti ne možeš to da uradiš, naći ću nekoga ko može. Gde supritvoreni?

- Nisam baš siguran, gospodine predsedniče - potreseno reče vrhovni tužilac. - FBI ih drži.- Pa, saznaj još ovog jutra! - naredi Hant. - U stvari, imenujem te za privremenog direktora FBI-a

- to stupa na snagu odmah. Oslobođi te ljude! I Pat, hoću da opozoveš ovaj lov na demonstrante.Vrhovni tužilac je pogiedao Rutlenda koji nije odavao vidljive znake biio kakve reakcije.

Nepomično je sedeo, kao kobra usredsređena na napad.- Kal, tvoje poslednje zaduženje je da sazoveš konferenciju za novinare, danas u dva po podne.

Hoću da predstavnici svih medija budu tamo. Izneću ovu prevaru na otvoreno, tako da cela Amerikamože da je vidi. Ah, da, takođe ću vratiti Kongresu sredstva i ugasiti ovu stvar sa elektronskimnovcem pre nego što ode još dalje. Sada znam kuda vodi Data-Net, i nameravam da ga ugušim uzačetku. Reci Frenklinu, i svim ostalima umešanim u planove Društva, da sam ja predsednik i da je

moj šef američki narod.Rekavši to, Hant raspusti grupu kao da se radi o školskoj deci na dopunskoj nastavi. Rendal izađe

izgledajući kao prebijeno pseto. Znao je da će, nakon objave, sa njegovom karijerom biti završeno;kad Kongres sazna šta je sve odobrio, biće srećan ukoliko protiv njega ne bude pokrenut krivičnipostupak zbog kršenja građanskih prava.

Glava Patrika Mekmilana bila je ispunjena hiljadama pitanja. Da li su zaista na osnovu lažnihdokaza smestili grapi nevinih građana? Shvatio je da se prilikom odlučivanja tesno oslanjao naizveštaje FBI-a. Bio je ođlučan da sam sazna činjenice.

Samo je Rutlend otišao sa sastanka sa potpunim razumevanjem onoga što je Hant otkrio - da jetajna organizacija rukovodila najvišim slojevima vlade da bi ostvarila svoj prikriven plan, i da jeDžejson Frenklin njen deo.

Čim se sastanak sa predsednikom završio, Rutlend je pozvao Frenklina da mu kaže šta se desilo. -To znači da ćemo morati da ubrzamo raspored - reče. - Siver kaže da je novi dosije za Data-Netspreman. Pokrenuo ga je odmah posle nereda. Naš sledeći potez je da se pobrinemo za Hanta.

- U redu - saglasi se Frenklin. - Možda je tako i bolje. Možeš li da pogledaš njegove beleške prekonferencije?

- Mogu i više od toga - reče Rutlend. Prepusti to meni. Naš voljeni vođa će imati najbolji govor usvom životu.

Naredni sat vremena Rutlend je potrošio pozivajući novinske kuće da im najavi vanrednukonferenciju za novinare. Novinari su bili vidno iznenadeni što je povučeni predsednik zakazao jošjednu konferenciju za medije.

Rendal Vajt, direktor SMV za Atlantu, upita: - Da li ovo ima nekakve veze sa ukidanjemKongresa i skorašnjim neredima?

Neobično, Rutlend odgovori: - Predsednik je odlučio da preuzme stvar u svoje ruke i reši krizu skojom se šuočava naša nacija. To je sve što mogu da kažem. Konferencija je zakazana za četmaestčasova. Trebalo bi da bude prava predstava, dodao je ćutke. Lično, ne bih je propustio ni za šta.

Sat vremena posle izbijanja nereda, Rendi Kros je spakovao svoju porodicu u automobil i zaputiose daleko od Atlante, ka domu svojih roditelja u Džeksonvilu. Još dok se pripremao za polazak, FBI jenaložio opštinskim vlastima da uhapsi organizatore demonstracija iz kojih su se izrodili neredi.Policija u Atlanti je dobila dopis sa imenom Rendija Krosa na prvom mestu. Faks iz kancelarije FBI-au Vašingtonu odnet je do kancelarije opštinskog sudije i izdati su nalozi za hapšenje onih koji su biliumešani.

Lokalne televizijske stanice prikazale su slike i imena osumnjičenih koje im je obezbedio FBI.Za manje od dva sata od izdavanja naloga, pozivi, sa informacijama o nalazištu osumnjičenihhrišćanskih vođa, poplavili su policijsku stanicu. Ovo isto se ponovilo širom zemlje, budući da su sebivši prijatelji i komšije okrenuli protiv crkvenih vođa.

Rendi nije vozio ni osamdeset kilometara kada je obavestio Harijet da im ponestaje benzina. -Moraću da zaustavim auto na sledećem izlazu. Da li je tebi i Metjuu potrebno nešto?

- Ja samo moram da upotrebim toalet - reče Harijet, još uvek potresena neredima i odlaskom odkuće.

Rendi se isključio sa autoputa, i zaustavio na velikoj Teksako benziskoj stanici. Napunio jerezervoar dok su se Harijet i Metju poslužili toaletima. Proverivši gume i ulje, predao je radniku svojukreditnu karticu.

Radnik je dvaput provukao kreditnu karticu kroz Data-Net sistem za proveru i rekao: - Žalim,gospodine, mašina ne prima vašu karticu.

- Šta vam to znači? - reče Rendi, dok mu je srce preskakalo. Iznutra ga je mučio strašan osećaj datačno zna šta to znači.

- Jednostavno, neće da prođe. Nekad se to desi kad preplatite karticu.- Svakog meseca isplaćujem svoje troškove - odbrambeno reče Rendi.- Slušajte, gospodine, ne pišem ja pravila. Ako vaša kartica neće da prođe, onda neće da prođe.

Imate li neku drugu kreditnu karticu?- Da, imam bankovnu karticu - odgovori Rendi. Ruka mue tresla dok je ponovo uzimao novčanik.

Predao je radniku bankovnu karticu, kada je prišla i Harijet.- Šta nije u redu? - upita. - Bled si.- Kartica neće da prođe - tiho šapnu da ga radnik ne bi čuo.- Sada isprobava moju bankovnu karticu.- Ni ova ne radi, gospodine - reče radnik. - Nikada nisam video ništa slično. Ne kaže ’odbijeno’.

Samo ništa ne radi.Strah prođe kroz Rendijevo telo, kada je shvatio da mu je na neki način zabranjen pristup

bankovnom računu i kreditu. Bez gotovine i bez kredita! - pomisli. Odsekli su nas od sredstavazazdržavanje. - Da li je vlasnik stanice ovde? - upita sa samopozdanjem koje nije osećao.

- Da, u radionici je, popravlja auto.- Idem da popričam s njim - dobaci Rendi preko ramena i prošavši kroz vrata uđe u prodavnicu.

Ušavši u radionicu, ugleda krupnog čoveka, koji je ispod auta uklanjao masnoću sa držača osovine.- Da li ste vi vlasnik? - upita onoliko ljubazno koliko mu je strah dozvoljavao. Pomišljao je da se

jednostavno odveze, ali je znao da bi radnik pozvao policiju i da bi ih oni sustigli pre nego što bi prešlinešto više od nekoliko milja.

- Da, zovem se Bil Parks. Šta mogu da učinim za vas? -potvrdno odgovori.Hvala Bogu, zvuči kao fin momak, pomisli Rendi. - Imamo nekakvu zbrku sa sistemom za

potvrđivanje. Nede da prihvati nijednu od mojih kartica. Samo se zakoči i ništa ne radi.- Glupi sistem! - iznervira se Parks. - Ne znam zašto se bilo ko uopšte saglasio da odustanemo od

gotovine. Radila je svoj posao, dok je vlada nije potrošila kao što to rade pijani mornari.- U potpunosti sam saglasan - reče Rendi dok su se probijali do prodavnice.Brišući ruke o krpu, koju je izvukao iz zadnjeg džepa, vlasnik upita radnika: - šta se dešava?- Ne znam, šefe - odgovori radnik palec'i cigaretu. - Jednostavno neće da radi.Uzevši bankovnu karticu, vlasnik je postavi u sistem za potvrđivanje i ukuca šifru Rendijevog

broja. Mašina zazuja dok je skener prelazio preko kartice. Međutim, umesto da zasvetli bilo zelenosvetlo u znak odobravanja ili crveno svetlo u znak odbijanja, proces se jednostavno prekinu. Štampačsistema, koji uobičajeno i automatski odštampava priznanicu ili poruku koja objašnjava zašto jekartica odbijena, nije se ni mrdnuo.

- Ovo je najčudnija stvar koju sam video od kad je ovaj glupi sistem postavljen - reče Parks,treskajući skener dlanom ruke.

- Moraću da pozovem 800, broj Data-Neta, gospodine... Kros -pročita sa kartice.Brzim pokretom pritisnu dugme za priključivanje na terminal koji će ga automatski spojiti sa

brojem 800. Umesto toga, sve što je čuo bio je signal zauzete linije.- Mora da je ceo sistem upropašćen - ljutito reče Parks, nabivši krpu natrag u zadnji džep. -

Gospodine, jednostavno ćete morati da sačekate dok ga ne srede.Rendijevo srce samo što nije iskočilo iz grudi. - U velikoj sam žurbi - reče najsmirenije što je

mogao. - Imamo hitan slučaj u porodici. Cujte, ja živim u Atlanti. Vratićemo se ovim putem.Pretpostavimo da vam ostavim karticu i nekakav zalog da garantuje isplatu. Mogao bih samo dasvratim sutra? Mrzeo je što laže, ali je znao da ih svaki trenutak koji provedu na stanici izlaže svevećoj opasnosti.

- Kakvu vrstu zaloga? - upita vlasnik.- Zadržite ovo prstenje - reče Rendi, podigavši Harijetin prsto njegovog lica.- Moje venčano prstenje! - pobuni se Harijet. Onda je opaila Rendijev izraz lica i brzo se

saglasila. - Pa, pretpostavljam da je u redu, ako ste sigumi da ćete ih čuvati. Jedva je uspelaa se uzdržiod plakanja dok je skidala prstenje.

- Gospodine, ne mogu da uzmem prstenje vaše žene - nećkajući se, reče Parks dok je odmeravaodvokaratni dijamant.

- U redu je - uveri ga Rendi. - Radim kao advokat u Atlanti. Vratićemo se.- Pa, onda je u redu - reče vlasnik. - Ali, ako se ne vratite za nedelju dana, prstenje je moje. U

redu?- Važi - pristade Rendi zureći ka izlazu.Pokrenuo je auto, ubacio ga u brzinu i vratio se na autoput.- Rendi, to prstenje je koštalo skoro četiri hiljade dolara -reče Harijet dopustivši obuzdanim

suzama da poteku.- To je, sasvim sigurno, najskuplji rezervoar benzina koji smo ikada kupili - pokuša da kaže laka

srca. - Međutim, neko je stopirao naše račune. Nadam se da je još uvek prerano da imaju tragač. Ali,samo je pitanje vremena kada će zadati kompjuterskom programu da i to obavlja. Treba da seudaljimo što je brže moguće.

Harijet je, osetivši kako panika nadolazi iznutra, privila Metjua uz sebe. - Kako mogu to da namrade?

- Ne znam, ali mogu - odgovori Rendi obavljajući neke proračune u glavi. - Nemamo dovoljnobenzina da stignemo do Džeksonvila, ali možemo do tatine kolibe na jezeru. Ona je uvek opskrbljenaza slučaj da on i mama svrate. Ostaćemo tamo dok ne smislimo neki plan.

- Ali, šta ćemo sa kućom i tvojim poslom?- Još uvek ne znam, dušo. Ali, sve troje smo još uvek zajedno i još uvek smo na slobodi. Moram

da verujem da će Gospod pomoći.- Ova zemlja je poludela - uzviknu Harijet. - Ništa loše nismo učinili.- Neko stoji iza ovoga. Predobro je isplanirano da bi bilo slučajno. Treba da se pomolimo za

svoje prijatelje. Neki neće biti srećni kao mi.

11

UBITI PREDSEDNIKA

- Došlo je do nekih promena u mom programu - požali se Džef Vels doktoru Siveru kada jepregledao datoteku Data-Neta. - Neko je promenio sistem pretraživanja koji se upotrebljava zaproveru korisnika.

- Znam, Džefe - reče Siver onoliko mirno koliko mu je to trenutno stanje svesti omogučavalo. Tajglupi Rajnhart, ljutito pomisli. Rekao je da može da izmeni program provere imena koja smo mu dali,a da ne poremeti sistem. Tako bi bilo moguće da pratimo pokrete svakog hrišćanina u zemlji. Bilo bijednostavno uhvatiti ih. Umesto toga, verovatno je upozorio vođe da smo se namerili na njih.

Društvo je pripremilo Rase;la Sivera za položaj koji je zauzimao u Hantovoj vladi. Sa trinaestgodina ostao je siroče i poslat je da živi sa tetkom. Usled nasledstva od nekih trista miliona dolara,koje je dobijao na raspolaganje u određenim etapama, nije imao materijalnih poteškoća.

Pod tetkinim starateljstvom, studirao je međunarodni ekonomiju na Prinstonu i tu ga je vrbovaočlan Društva čiji je zadatak bio pronalaženje novih, mladih talenata. Dok je bio na fakultetu, izabran jeu grupu koja je putovala u Evropu da bi izučavala razvoj Evropske zajednice. Do tog vremena, Siver jepostao zakleti socijalista i ateista. Njegovu pažnju privukla je mlada Engleskinja koja je putovala sagrupom. Njihovi zajednički interesi uključivali su elitističko mišljenje o sebi, prezir prema religiji iželja za uspostavljanjem novog svetskog poretka.

Za vreme boravka u Evropi, Siveru je predstavljen koncept jedinstvene svetske ekonomije. Upočetku ga je odbacio, smatravši ga idealističkim i neostvarivim. Međutim, kako je njegova novaprijateljica Elisa istakla, evro koji je uvela Evropska zajednica, predstavljao je prvi pravi korak u tompravcu. Elisu je njen otac, britanski ekonomista i član Društva, dobro obučio o prednostimajedinstvenog svetskog sistema.

Do trenutka u kojem je doktorirao, Siver je postao član Veća savetnika pri Društvu. Lako seprobio u vašingtonsko društvo i kasnije je radio kao savetnik nekolicini predsednika. Zbog ogromnogbogatstva i međunarodih veza, koje je omogućilo Društvo, za mnoge političare je postao poželjansaveznik.

Sada, kao ministar finansija, nadgledao je Data-Net. Bezgotovinska ekonomija, koju suizučavaoci Biblije dugo predviđali, ubrzano je postajala stvarnost - ili noćna mora, u zavisnosti odtoga sa koje strane sistema se nalazite.

Nekoliko dana ranije Džejson Frenklin je naredio da se odmah uvede Faza tri. U početku bi Data-Net bio upotrebljen da se pronađu hrišćani. Kasnije, sistem bi bio upotrebljen da se oni liše sredstavaza život.

Siver je unajmio dr Džeka Rajnharta da unese neophodne promene u sistem, jer ga je Rajnhartuveravao da neće biti nikakvih poteškoća. Još od kad je njegov kolega, dr Ejson, pomenuo da je Velsizabran da stvori sistem, Rajnhart je pokušavao da se uvuče u njega. Siver je znao da će jednom moratida nađu zamenu za Velsa, a Rajnhart je uspeo da ga ubedi da je on sposoban da reprogramira sistem.

Taj glupi Rajnhart je upropastio sistem, besan, ponovo pomisli. Kada je rekao Frenklinu,upozorenje je bilo jasno.

- Nemoj ponovo da pogrešiš - upozorio je Frenklin. U ovom trenutku ne možemo da sebipriuštimo greške. Upotrebi Velsa da popravi program.

Siver je bas razmišljao o načinu na koji će to da uradi, kada ga je Vels pozvao. Pokušavao je,

najbolje što je mogao, da umiri mladog naučnika. - Džefe, isprobavali smo nešto i nije nam uspelo.Veoma je važno da program odmah počne da radi. Poslaću ti detalje u kancelariju, ali ova informacijaje za sada strogo poverljiva, pa nemoj ni sa kim da pričaš o njoj.

Džef Vels je bio vidno zbunjen, i pomalo uznemiren.- Zašto bi dr Siver nekome dao 'da preradi moj rad? - pitao je Keren.- Zaista, gospodine Vels, zar mislite da ste vi jedini programer na svetu? - zadirkivala ga je.- Ne, ali ne možeš jednostavno da prekrajaš sistem koji je složen kao što je to Data-Net - reče

Džef u svoju odbranu. Ko god da ga je prekrajao nije shvatio teoriju složenosti. Napravio sam je daima optimalnu N-log (N) složenost, ali neko je to poništio. Sada ima N-kvadrat složenost, što znači daceo sistem nema izbora nego da se ukoči.

- Samo sam se šalila - odgovori Keren, videvši njegovu reakciju na njenu primedbu. - Ti si jediniprogramer kojeg ja znam a da može da pokrene ovaj sistem. Ja ti pomažem od samog početka, pa jošuvek ne mogu da radim osim unutar pomoćnih programa.

- Uopšte nije toliko teško - reče Vels kao da je to već rekao sto puta. - Samo je potrebno da sekoriste datoteke odgovarajuće strukture za zadatak.

- U redu - odgovori Keren. - Znam. Znam. Razumem ja šta ti kažeš. Samo ne razumem zašto toradi.

Džef se pripremao da plasira teoriju složenosti, ali je kurir zakucao na vrata. Predao je Džefuzapečaćenu fasciklu i zatražio da potpiše priznanicu. Kada je kurir otišao, Džef otvori fasciklu. U njojje bio jedan DVD i poruka Rasela Sivera.

- Džefe, šta piše? - upita Keren kada je videla da se mrti.- Doktor Siver želi da preradim Data-Net tako da prati grupu korisnika sistema. Takođe želi da

sistem prosledi njihova imena i nalazišta najbližim organima reda kada pokušaju da upotrebe kartice.- Možeš li to da izvedeš?- Da. Ne razlikuje se mnogo od datoteke koja proverava koliko kredita je preostalo korisniku. Ali,

nije to ono što me brine.- Šta te brine, Džefe? - upita Keren. Nikada ga nije videla toliko smrknutog.- Datoteka koju želi da napravim mora da se pobrine za dvadeset miliona imena, u početku.- Dvadeset miliona!- Razmisli, Keren. Izgradili bismo datoteku od dvadeset miliona ljudi kojima bi moglo biti

zabranjeno da se služe Data-Netom. Suštinski, to znači da ništa više ne bi mogli ni da kupe ni daprodaju.

- Ali, Džefe, cela svrha Data-Neta je da omogući ljudima da bilo gde u svetu kupuju bezgotovine. Zašto bi neko želeo da spreči dvadeset miliona ljudi da se njime služi?

- Kontrola! - uzviknu Džef, konačno shvativši o čemu se radi. - Kontrola! Postoji grupa - vrlovelika grupa kojom neko želi da upravlja. Postoji li bolji način nego da im onemogućiš pristup Data-Netu? Ništa neće moći da kupe - čak ni hranu.

- Ne mogu to da urade - pobuni se Keren, ne mogavši da prihvati ono što je Džef rekao. - To bibilo protivzakonito.

- Ne bi, ukoliko imaš mogućnost da promeniš zakon - Džefov mozak je radio kao ludpokušavajući da sklopi sve delove zagonetke. - Zbog čega bi inače doktor Siver tražio da se i njihovonalazište prosledi policiji. Žele da spreče veliku grupu ljudi da kupuje i žele da znaju gde se oninalaze.

- Koga traže, Džefe?- Kako to misliš?- Ko su ljudi kojima žele da onemoguće upotrebu sistema?- Ne znam - reče Džef gledajući u disk koji mu je bio u ruci. - Ali negde, među ovim podacima se

nalazi odgovor, a ja ću ga pronaći. Ali, Keren, nemoj još uvek nikome ništa da govoriš o ovome. Neznamo ko je sve umešan.

- U međuvremenu, zaustaviću ono što rade sa Data-Netom tako što ću poništiti preradu. DoktoruSiveru ću reći da sam morao to da uradim da bih povratio celovitost sistema.

Nekoliko minuta kasnije, terminal na Teksako stanici izvan Atlante iznenada se uključio, isto kaoi hiljade drugih Data-Net terminala koji nisu radili.

- Zahtev odobren - ispljunu štampač na treptaj zelenog svela.- Glupi sistem - vlasnik stanice, Bil Parks, reče kada se terminal uključio. - Koštao me je

dvadeset prodaja zato što ničiju karticu nisam mogao da proverim. Pozivima koje je uputio na Data-Netov broj 800 nikoga nije našao zbog zauzetosti linije. Hiljadama drugih trgovaca širom zemlje, kojisu proveravali kartice hrišćana sa Rajnhartovog spiska, takođe su se isključili terminali. U potpunostisu blokirali linije Data-Netovog broja 800, pokušavajući da pokrenu sistem.

Nadam se da oni Ijudi neće da se vrate po prstenje, grešno pomisli Parks. Nensi bi sigurno volelada budu njeni. Ali, ionako pretpostavljam da nije pravi. Niko nije dovoljno lud da zameni tako velikidijamant za rezervoar benzina.

U svom kabinetu, Mark Hant je sastavljao govor kojim će saopštiti novosti. Prvo što će rećiameričkom narodu je da lično poseduje dokaz da grupa koja se naziva Komitet za ustavna prava nijeterorističko udruženje i da atentati ni na koji način nisu povezani sa hrišćanstvom. Sledeće što će rećisu njegova saznanja o neredima: da nisu organizatori ti koji su započeli pucnjavu, već neka dmgagmpa koja se uvukla u njihovu organizaciju. Znao je da nije imao sve dokaze kojima bi potvrdio svojeizjave, ali bi njima smanjio napetost u zemlji. Instinktivno, znao je da je u pravu. Rutlend i Siver sunekako stajali iza cele te stvari. Suštinski, Mekmilan je bio dobar čovek. Čim Rendal ode, naložićeFBI-u da ispita ovu stvar do korena.

Odlučio je da odmah vrati ukinuta sredstva za zasedanje Kongresa. Možda se nije siagao saGrantom i njegovima, ali im je verovao više nego Rutlendu i Sivem. Džejson Frenklin je bio drugopitanje. Razotkriće njega i njegovo Dmštvo. To bi moglo da dovede i do njegovog opoziva zbog togašto je prekršio pravila o ulaganju u kampanju, ali to je rizik koji će jednostavno morati da preuzme.

U jednoj drugoj kancelariji, Kal Rutlend je pretraživao podatke na kompjuteru, traživšipredsednikove lične beleške. Našao ih je pod ’Hantvesti’, sa tadašnjim datumom. Ukucao je’Pregledati Hantvesti, 08.12.’15.’

- Odbijen pristup - odgovori terminal. - Molim vas, unesite pristupnu šifru.- Znači, postavio je šifru na svoje beleške. Opametio se -promrmlja Rutlend. Dao se u potragu za

neophodnom šifrom. Isprobao je najmanje tuce šifri, ali nijedna nije bila prava. Prvi put posle mnogovremena Rutlend je počeo da oseća nagoveštaj panike. Morao je da ima tu šifru, ili bi ceo plan mogaoda propadne.

Onda je pokušao sa ’HANT’, kao šifrom.- Dozvoljen pristup - odgovori terminal.Posle još nekoliko pritisaka na tastere, poruka koju je predsednik Hant pripremao za izveštavanje

novinara pojavila se na ekranu.- Glupo, baš glupo, gospodine predsedniče - naslađivao se Rutlend. - Umalo da me pređete. Ali,

sada sam ja vas uhvatio.Pretraživši zapis, Rutlend je primetio da je zatvoren i usmeren na štampanje u predsednikovoj

kancelariji. Kompjuterski sistem Bele kuće napravljen je tako da kad se jednom neka poruka zatvori,više ne može da se izbriše a da se ne napravi kopija za arhiv. Međutim, onaj koji kuca mogao je da jepremešta gde god poželi, ako zna pristupnu šifru. Ovo je uvedeno da bi sekretaricama omogućilopremeštanje đokumentacije osoblja i njihovu ispravku, ukoliko je potrebno. To isto, primenjivalo se ina predsednikovu dokumentaciju.

Rutlend je već pripremio rezervni nacrt planiranog predsednikovog govora za medije, i taj mu semnogo više dopadao. Jednostavno je ukucao: ’Zameni: Hantvesti, 08.12.’15, sa: Rutlend, 08.12.’15,preseli u: Rutlendova dokumentacija. Za delić sekunde kompjuter je odreagovao i beleške predsednikaHanta su nestale. Tenninal je odgovorio: ’Zamenjeno: Hantvesti, 08.12.’15, sa: Rutlend, 08.12.’15,preseljeno u: Rutlendova dokumentacija.’

Zatim je ukucao: „Zameni: Rutiendbeleške, 08.12.’15, sa: Hantvesti, 08.12.’15, preseli u:Hantova đokumentacija.’ Kompjuter je ponovo odreagovao i na ekranu je pisalo: ’Zamenjeno:Rutlendbeleške, 08.12.’15, sa: Hantvesti, 08.12.’15, preseljeno u: Hantova dokumentacija.’

Kal Rutlend je zamenio originalan predsednikov govor svojim beleškama. Ako se bilo ko budepotrudio da proverava, videće samo ono što on želi da oni vide.

Deset minuta do dva, zapazi Rutlend. Do sada je u sobi za šminkanje. Ne bi izašao nakonferenciju za novinare o Trećem svetskom ratu, a da ne stavi šminku, sa gađenjem pomisli Rutlend.Uz još nekoliko pritisaka na tastaturu, štampač u predsednikovoj kancelariji se uključio, izbacujućiinformacije koje mu je Rutlend upravo uneo. U spoljnoj kancelariji, Margaret Miler, predsednikovadaktilografkinja, čula je štampač, ali ništa nije pomislila o tome. Bila je stvar rutine da predsenikuHantu osoblje šalje beleške u privatnu kancelariju. Kasnije će ih pokupiti i zavesti.

Nekoliko sekundi potom, Rutlend je ušao i rekao: - Potrebno mi je nešto iz njegove kancelarije.- Ne znam, Kale - reče oklevajući. - Nikome ne dozvoljava da uđe kad nije tu.Rutlendove oči sevale su od besa. - On me je poslao da nešto uzmem. Hoćeš li da ga pozoveš u

sobu za šminkanje i da ga pitaš?Margaret se povuče. - Ne, pretpostavljam da je u redu -reče pokomo. - Kad vas on šalje.Pre nego što je mogla da kaže još nešto, Rutlend je kmpnim koracima prošao pored nje, zalupivši

vratima kancelarije iza sebe. Otišao je pravo do štampača i pokupio odštampane beleške.- Direktno sa njegove mašine - kakva ironija - promrmlja Rutlend. Presavio je beleške na isti

način na koji je toliko mnogo puta video Hanta da to čini, te ih je spustio u džep od kaputa.Novinari su se okupili za konferenciju; svaka stanica je poslala svoje Ijude i bilo je mnogo

naslućivanja. Niko nije imao ni približnu ideju o tome šta će predsednik Hant izjaviti, ali nagađanja suse kretala od zavođenja opsadnog stanja (zbog napada koje su prouzrokovali neredi) do trajnogukidanja Kongresa. U svojim najluđim šnovima nisu mogli da naslute njegove prave namere:razotkrivanje tajne organizacije u okviru vlade.

Zbog buke u Sali, gotovo da je bilo nemoguće čuti bilo šta. To je kod svih izazvalo još glasnijegovorenje, i time dodatno otežalo problem. Kamermani su neprekidno vikali na reportere koji su seprobijali napred, često zaklanjavši ugao ka podijumu koji je snimatelj teškom mukom uspeo daraščisti. Radnici obezbeđenja bili su svuda, ali prevelika gužva je njihov posao učinila gotovonemogućim. Većina je morala da se zadovolji stajanjem pozadi, gde je malo novinara želelo da bude.Svaka osoba koja je ušla u salu morala je da prođe kroz detektor metala, međutim, sam broj unetih

futrola i kutija nalik koferima u kojima se nalaze kamere i kasetofoni učinio je da pretres bude gotovonemoguć. S obzirom da su imali vrlo malo stvarne kontrole nad situacijom, napetost među radnicimaobezbeđenja bila je velika.

- Ovo je zaista neobično - zapazi jedan od njih. - Rutlend je uvek oprezan po pitanju gužve. Pitamse zašto je ovog puta dozvolio tolikim ljudima da uđu?

- Ne znam - odgovori njegov kolega. - Možda je reč o nečem vrlo značajnom, pa su hteli dapredstavnici svih medija budu ovde.

- Da, pa, ne dopada mi se to. U nekim od ovih kutija mogao bi da prošvercuješ i bacač raketa.

Ranije tog dana, jedan od demonstranata KUP-a iz vašingtonske grupe primio je poziv odRutlenda. Nakon što je spustio slušalicu, otišao je do sandučića na autobuskoj stanici. Odande jeizvadio mali paket u kojem se nalazio plastični valjak i bočica smrtonosnog nervnog otrova -proizvedenog od otrova crne mambe, u Africi. Takođe, u sandučetu se nalazila i novinarskapropusnica kojom će proći obezbeđenje Bele kuće.

Kao dugogodišnji član špijunske grupe Društva, bio je vrlo svestan rizika. Rutlend mu je rekao daće, kada ovo obavi, biti slobodan da radi šta mu je volja. U redu je, pomisli sumorno. Zbog ovoga samse i priključio. Stavivši predmete u džep, vratio se do svog auta; samo je iskrivljenost njegove usneukazivala na to kako se oseća. Hrišćani će sigurno biti okrivljeni za ovo, pomisli mračno.

Stigavši u Belu kuću, zahvaljujući novinarskoj propusnici bez poteškoća je prošao poredobezbeđenja. Dok je prolazio kroz detektor metala, bio je malčice napet, međutim, iz opreza nijeponeo ključeve i sitninu, a čak je sklonio i metalnu kopču sa kaiša da ga alarm ne bi zaustavio.Neopaženo je uneo plastičnu cevčicu, sada, opremljenu smrtonosnim projektilom.

Ušavši u prostoriju, probio se onoliko blizu podijumu koliko se usuđivao. Nekoliko kamermanaga je opsovalo kad im je zaklonio vidik, a on se izvinjavao i malo pomerao u stranu. Desnu ruku jedržao u džepu pantalona, čvrsto stežući tananu cevčicu.

Iznenada, kada su se otvorila vrata kroz koja će ući predsednik, u sobi je nastao tajac. Prvo suušla dvojica radnika obezbeđenja, a zatim predsednik Hant. Prišao je podijumu od pleksiglasa kaočovek pred koji se nalazi zadatak. Njegov uobičajeni osmeh za novinare je bio odsutan, a sumoranizraz njegova lica svima u prostoriji je kazivao da ovo neće biti obična konferencija za medije.Posegao je za unutrašnjim džepom sakoa i iz njega izvukao papire, očigledno svoju poruku javnosti.

Čim je spustio papire na govornicu i podigao pogled ne bi li se obratio, začuo se tih zvuk, poputpucnja iz pištolja na kuglice. Mali projektil, ne veći od eksera za tapaciranje, pogodio je predsednika uvrat, malo iznad okovratnika. Istog časa pao je na pod, bez daljih pokreta.

Sve se odigralo tako brzo da niko nije stvamo znao šta se desilo. Nastao je pakao. Nekolikonovinara, najbližih govomici, pomislilo je da se predsednik onesvestio i prišlo je da mu pomogne.Pripadnici tajne službe, izvukavši omžje, grubo su ih odgumuli.

Reporterka, koja je u trenutku oglašavanja ’pucnja’ stajala blizu podijuma, s desne strane, videlaje kako muškarac koji je stajao pored nje ispušta nešto na pod. - On je ubio predsednika! - uzviknu iupre prstom u muškarca do sebe.

Atentator je odgurnu u stranu i pojuri ka vratima na koja je ušao predsednik. Međutim, zbogvelike gužve bilo je nemoguće brzo uteći, a obezbeđenje je bilo dobro raspoređeno po ivicama sobe.Odmah su zaprečili sve izlaze iz prostorije.

Dok se ubica probijao da izađe iz gužve, jedan od predsednikovih telohranitelja uperio je omžje iispalio nekoliko metaka iz neposredne blizine. Bio je mrtav i pre nego što je pao na pod. Pucnji su

izazvali paniku u sobi punoj novinara. En masse, gurali su se i laktali ka izlazima preplavivši radnikeobezbeđenja koji su bespomoćno ostali prikovani uz spoljne zidove.

U metežu, Kal Rutlend jp pokupi beleške koje je Hant doneo sa sobom. Pale su na pod zajedno sapredsednikom koji je za sobom povukao i govornicu. Brzo ih zameni beleškama iz svog džepa,spremivši predsednikov govor u džep svog sakoa.

U međuvremenu, nekoliko pripadnika tajne službe se probio do predsednika. Pritisnuvši prstimapredsednikov vrat, jedan od njih je rekao: - Mrtav je. Nema pulsa.

- Brzo, pozovite ekipu Hitne pomoći! - drugima u prostoriji, viknu jedan od njegovih saradnika. -Daj mu veštačko disanje! - zapovedi agentu koji je klečao kraj predsednika.

- To mu neće pomoći - reče ovaj otkopčavši kragnu predsednikove košulje. - Pogledajte!Pokazivao je malu strelicu koja je bila zabodena u predsednikov vrat.- Pogođen je otrovnom strelicom - uzviknu agent, spustivši pogled na oborenog atentatora.Obezbeđenje je primirilo reportere i novinare, te je u prostoriji brzo zaveden red. Nekoliko

iskusnijih ratnih dopisnika je ostalo na svojim mestima, uključenih kamera i snimilo čitav događaj.Čitava nacija je počašćena scenom u kojoj je, uživo na televiziji, ubijen najpopulamiji predsednik uistoriji.

Jedan od reportera je ščepao papire za koje se činilo da ih je doneo predsednik. Počevši da ih čita,iznenada je uzviknuo: -Hant je imao dokaze da Komitet za ustavna prava planira masovne atentate!Nameravao je da proglasi opsadno stanje!

Strah, koji je zgrabio novinare, je iznenada iščezao, i oni su pojurili natrag da sami vide beleške.Reporter koji je prvi pokupio beleške, iznenada shvati da u rukama drži informaciju koja je za medijevredna kao rudnik zlata, i pokuša da ih zapleni za svoju TV-stanicu. Umesto toga, susreo se sazapovedničkim likom Kala Rutlenda, koji je jednostavno ispružio ruku i uzeo beleške dok su dvojicapripadnika tajne službe držala zapanjenog reportera za ruke.

- Načiniću kopije predsednikovog govora koje će biti dostupne svim predstavnicima medija -smireno izjavi, podigavši papire tako da svi mogu da ih vide. - Možete da odredite dvojicupredstavnika medija koji će otići sa jednim od agenata da iskopiraju beleške.

- Šta se desilo sa predsednikom Hantom? - upita jedna od novinarki. - Da li je živ?- Sa žaljenjem, objavljujem da je predsednik Hant mrtav -reče Rutlend sa onoliko emocija koliko

je mogao da prikupi. -Još uvek ne znamo sve detalje, ali izgleda da je pogođen otrovnom strelicomispaljenom iz nekakvog piastičnog oružja. Znaćemo više kada FBI završi svoju istragu.

- Šta znate o atentatoru? - upita reporter CBS-a.- Sve što, u ovom trenutku, znamo je da je koristio lažnu identifikacionu karticu novinara -

odgovori Rutlend, pažljivo sakrivši ushićenje koje je osećao.- Da Ii je bio član KUP-a? - uzviknu drugi reporter iz pozadine.- U ovom trenutku, mi to ne znatno - ledeno odgovori Rutlend. - Ali, ako se ispostavi da jeste,

američki narod ima pravo da bude veoma Ijut.- Možemo li to da iskoristiino kao citat? - upita reporter Pota.- Možete! - nedvosmisleno reče Rutlend. - Nećemo dozvolito bilo kome da zaplaši ovu naciju,

uključujući i verske fanatike.Gužva koja je usledila kada su reporteri pojurili da urednicima dojave svoje priče podsećala je na

scenu nereda. Došlo je do pesničenja oko upotrebe slobodnih telefona.Istovremeno, mediji su iznova emitovali atentat praćen beskonačnom retorikom onih koji su

prisustvovali tom činu. Svaki izveštaj se zasnivao na ideji da je predsednika Hanta ubio pripadnikverske desnice, pošto je ovaj nameravao da se na nju obruši svim silama kojima vlada raspolaže.

Kada je govor objavljen, predstavljao je postepen opis predsednikove temeljne istrage onamerama pokreta Komitet za ustavna prava. Zaključeno je da su gotovo sve fundamentalističke crkveu Americi povezane sa tom grupom.

Cilj grupe, prema izveštaju, bio je da se atentatima uklone vođe koje se suprotstavljaju njihovojfilozofiji, uključujući Jevreje, muslimane, ateiste, sudije i izabrane političare, sa predsednikomHantom na vrhu liste. Njihova namera, navodi se u govoru, bila je da ustanove vladu koja će se vratitiosnovama Biblije. Ova poruka, praćena snimcima ranijih nereda, prikazivala je hrišćane u svetlufanatičnih terorista.

U početku, reakcija američke javnosti bila je ona zapanjene neverice, a zatim i besa kako jeobjavljivano sve više i više informacija iz beležaka koje je navodno napisao predsednik. Njihov besbio je usmeren na one u njihovoj okolini za koje se znao da su hrišćani. Ponekad, ispoljavao se krozfizičko nasilje; češće je to bio prezir i atmosfera neprijateljstva. Nastalo je osećanje lova na vešticekoje se širilo nacijom i obuzimalo je, samo što to nije bio lov na veštice. Bio je to lov na hrišćane.

Kada je, u očevu kolibu, južno od Atlante, na sigurno, smestio svoju porodicu, Rendi Kros jeodlučio da je vreme da proveri šta se desilo sa drugim članovima njegove grupe. Ostavio je Harijet iMetjua i, uprkos Harijetinom protivljenju, odvezao se na lokalnu benzinsku pumpu da bi upotrebiotelefon. Strahovao je da upotrebi telefon iz kolibe ili svoj mobilni telefon, jer bi ti pozivi bili laki zapraćenje.

Prvo je pokušao da pozove svog pastora; telefon je zvonio nekoiiko puta, ali niko se nije javio.Zatim je pokušao da dobije nekoliko đakona svoje crkve, ali je rezultat bio isti.

Nakon što je pozvao još dvanaestak članova svoje crkve i grupe za podršku, konačno je dobioodgovor.

- Ovde Paula - reče tihim glasićem, javivši se na telefon.- Paula, ovde Rendi Kros. Da li je tvoj tata kod kuće?- O, gospodine Kros - zaplaka Paula. - Odveli su mamu i tatu. - Govoreći, postajala je histerična.

Paula se više od tri sata krila u ormaru u sobi svojih roditelja, baš kao što joj je otac rekao da učinikada su ljudi ušli u njihov dom. Dok nije čula zvonjavu telefona, nije izašla odatle. - Pomozite nam,molim vas, gospodine Kros, pomozite nam! Oni drže mamu i tatu!

- Smiri se, Paula - reče joj Rendi onoliko nežno koliko mu je to njegovo rastrzano srcedozvoljavalo. - Reci mi šta se desilo.

- Neki ljudi su došli u našu kuću i prebili mamu i tatu plakala je dok su jecaji potresali njenomalo telo. - Onda su ih odveli.

Rendi je shvatio da ona ne može da mu da razumljiviju mformaciju o svojim roditeljima, te jeupita: - Da li je još neko s tobom, Paula?

- Ne, gospodine - odgovori jecajući. - Odveli su mamu i tatu. Tata me je sakrio u ormar i rekaomi da ostanem u njemu. Ali, to je bilo odavno.

- Uradi onako kako ti je tata kazao - reče Rendi smirenim, nežnim glasom. - Biće sve u redu sanjima. Ja dolazim po tebe, Paula. Misliš li da možeš da spakuješ neku odeću?

- Da, gospodine - smirenije odgovori. - Da li ćete pomoći mami i tati?- Uradiću sve što mogu, dušo. Ali sada ti treba da budeš velika devojčica. Spakuj neku toplu

odeću u kofer. Imaš li je?

- Da, gospodine. Njeni jecaji se prorediše kada je shvatila da pomoć stiže. - Dobila sam je zaprethodni Božić.

- Dobra devojčica. Sada, spakuj odeću kao da ideš kod svoje bake, a ja ću uskoro doći. I Paula,nemoj više da se javljaš na telefon, u redu?

- U redu - reče. - Tata mi je rekao da se ne javljam, ali njih toliko dugo nema. Mislila sam da jeon.

- Znam dušice, ali sada će sve biti u redu. Spakuj se, a ja ću uskoro doći.Kada je spustio slušalicu, Rendi je bio potresen. Dakle, stvarno je počelo, pomisli.Rendi je vozio natrag, ka kolibi, gotovo potpuno iscrpljen onim što je slušao na radiju. Izveštaji o

naoružanim masama koje su napadale ljude optužene zbog toga što su hrišćani su stizai iz Atlante.Besna rulja mladića, koji sebe nazivaju osvetnicima, napala je i pretukla osoblje Armije spasa koja jeprehranjivala siromahe i beskućnike u podmčju gradskog centra. Policija Atlante je pokušavala dauspostavi red, međutim, puka brojčana prednost mase učiniia je njihov zadatak nemogućim. Cesto, svešto su mogli da urade bilo je da pozovu Hitnu pomoć da pokupi žrtve napada. Procenjeno je da je brojpoginulih veći od trideset, a povređeni mogu da se broje u stotinama - reče spiker. Nedostajao je bilokakav pomen organizovanog otpora prema nasilju. Delovalo je kao da su civilne vlasti dozvoljavalemasi da iskali svoj bes na hrišćanskim gmpama.

Pri Rendijevom ulasku u kolibu, Harijet ga dočeka na vratima. - Oh, Rendi, hvala Bogu da sidobro. Trebalo bi da vidiš grozne stvari koje prikazuju na televiziji. Na svakoj stanici - masa ljudikoja kmži gradom i napada svakog za koga se kaže da je hrišćanin. Spalili su nekoliko crkava. Postaloje još gore od kad su objavili ono o predsedniku Hantu.

- Sta o Hantu? - upita Rendi. Ranije je isključio radio u autu i propustio udamu vest.- Ubijen je, u Vašingtonu - pogođen je otrovnom strelicom i istog trena je umro. Radnici

obezbeđenja su ubili atentatora. Spiker je izjavio da se predsednik spremao da proglasi opsadno stanjezbog nereda koje su započeli hrišćani.

- Ne mogu da vemjem da bi Hant to uradio - reče Rendi i sede. Noge su mu bili preslabe zastajanje.

Nije ni čudo što vlasti gledaju rulji kroz prste. Žele da masa isprazni bes na nekome, pomisli.Osećao je i strah i prezir prema onome što se dešavalo. - Mi, u svemu ovome, ni za šta nismoodgovomi - reče koliko za sebe toliko i Harijeti.

- Moram da idem u Atlantu. Hoću da ti i Metju ostanete ove.- U Atlantu! - viknula je. - Ne možeš da ideš u grad. Ubiće te, Rendi. Dva puta sam danas videla

tvoju sliku na televiziji. Kažu da si ti jedan od organizatora nereda. Harijet je bila na mbu histerije.Osetila je kako tone u nekontrolisani strah. - Ne dozvoljam ti da ideš! - vrisnu: - Potreban si namovde!

- Harijet, nemam izbora. Zvao sam Brenta Olforda i mala Paula se javila na telefon. Ona je samatamo, i uplašena je. Izgleda da im je masa napala dom, a potom negde odvela Brenta i Beti. Moram daodem po Paulu.

- Pusti nekog dmgog da ode - zajeca Harijet. - Potreban si nam ovde. Mi smo tvoja porodica.- Harijet, ne mogu to da uradim... i ti to znaš. U toj kući je sedmogodišnja devojčica, sama i

uplašena. Moja je odgovornost da joj pomognem.- Sta je sa narria, Rendi? Sta će se desiti sa nama ako pogineš ili te uhapse?- Harijet, ne razmišljaš kako treba - ukori je Rendi. - Mi smo hrišćani, a oni su naši prijatelji. Ovo

je trenutak u kojem smo jedni drugima najpotrebniji. Šta da je Met sam i uplašen u našoj kući? Zar nebi želela da mu Brent pomogne?

Pomisao da su njih dvoje nestali, a da joj je sin sam i uplašen u kući, trgla je Harijet natrag urealnost. - Naravno, Rendi, u gravu si. Moraš da pomogneš Pauli. Ići ćemo i mi s tobom.

- Ne! - jasno reče Rendi. - To ni meni ni njoj neće doneti ničeg dobrog. Ako se ja ne vratim, tebi iMetu će biti dobro ovde. Tatin stari kamionet je iza kolibe. Upalio sam ga, i sasvim je ispravan.Ostavio ga je s punim rezervoarom. Ako vas neko pronađe, upotrebi ga da se sklonite odavde.

- Hoću - obeća, očigledno pokušavajući da obuzda nalete straha koji su je preplavljivali.- I, Harijet, tatina sačmara je u kredeneu. Napunjena je sačmom za ptice, ali onaj u koga je uperiš

to neće znati. Upotrebi je ako budeš morala.- Ne umem da pucam iz puške. Znaš to - reče, a obrva joj se iskrivi pri samoj pomisli da će

uperiti pušku na drugu osobu.- Uzmi je ti, Rendi. Možda će ti zatrebati.- Ne - reče. - Ako mi bude potrebna puška, ta stara sačmara neće biti od pomoći. Uz to, ni ja ne

bih mogao da pucam u nekoga. Izgleda da smo prilično jadan par odmetnika, zar ne?- Oboje se nasmejaše, uprkos uznemirenosti koju su osećali.- Da, rekla bih da jesmo - saglasi se, brišući suze. - A mediji kažu da si organizator ubilačke

rulje, pravi, opaki ludak.- Neko usmerava ovu kampanju protiv ljudi Božjih, i to radi veoma dobro. Međutim, na kraju,

odluku će doneti Gospod. Treba samo da verujemo u Njega.- O, Rendi, da li misliš da ćemo preživeti ovo? - upita je Harijet, zagrlivši supruga.- Neron je bio prvi političar koji je pokušao da zatre hrišćanstvo, a nije u tome uspeo uz svu moć

Rima na raspolaganju. Preživećemo - reče trezveno. - Neko vreme će biti teško, i neki od nas će pasti.Ali, preživećemo.

12

PREŽIVLJAVANJE

Vozivši natrag u Atlantu, da bi pokupio Paulu, Rendi je ugledao stanicu na kojoj su se prethodnogdana Harijeta i on zaustavili. Vođen instinktom, na svoje iznenađenje, isključio se sa autoputa iskrenuo u stanicu. Zašto li sam to sada uradio?, upita sam sebe. Međutim, nešto iznutra ga je vuklo dase zaustavi. Morao je da se bori protiv poriva da da gas do daske i da se ponovo zaputi na autoput. Ovoje baš glupo, reče sam sebi. Sta ako je policija obavestila vlasnika stanice i naložila mu da obratipažnju na mene?

Sedeo je u kombiju, lomivši se sa odlukom sve dok nije uočio da radnik stanice gleda pravo unjega. Ugasio je motor i izašao iz automobila. Kada je to učinio, radnik je provirio u prostoriju iviknuo: - Hej, šefe, onaj tip je opet ovde!

Rendijev prvi nagon bio je da skoči u auto i nestane, ipak nešto iznutra mu je opet govorilo dasačeka.

Brišući ruke, vlasnik stanice izađe. - Mislio sam da ćete se vratiti - reče na način koji je Rendiodmah shvatio kao optuživanje.

- Slušajte, žao mi je zbog onog od juče - izvinjavajući se, reče Rendi. - Nadam se da vam nisamzadao nekakve nevolje.

- Nevolje? - krupni vlasnik odgovori. - Jedina nevolja je onaj glupi sistem. Kada ste otišli,konačno je propustio vašu karticu. Pretpostavljam da želite da vam vratim suprugino prstenje. Idempo njega. Otišao je u kancelariju i pojavio se za nekoliko minuta. Zavukao je ruku u džep i izvukaoprstenje - neoštećeno, osim što je bilo masno od ulja.

Kada je Rendi uzeo prstenje, još uvek je pokušavao da shvati šta je vlasnik stanice rekao. - Mojakartica je odobrena? - upita Rendi.

- Da, nekoliko sati nakon što ste otišli.Sada je već bio prilično zbunjen. Kako to da kartica opet vredi?, upita se. Bio je ubeđen da je

neko naredio da se njegov račun zamrzne. - Mogu li još uvek da je upotrebljavam? - upita Rendi, asrce mu je jako tuklo.

- Naravno da možete, ukoliko imate novca na računu - odgovori vlasnik.Rendi je užurbano spremio prstenje u džep i zamolio vlasnika da ponovo propusti karticu.- Šta želite ovog puta? - upita vlasnik.- Po jedno od svega - odgovori Rendi. - Imate li kanistere za benzin?- Da, imamo neke kanistere od pet galona pozadi. Što?- Uzeću pet - reče Rendi, pokušavajući da prikrije žurbu u kojoj se nalazio. Nije znao koliko dugo

će još moći da upotrebljava karticu. - Napunite ih bezolovnim.- Mislite da će Arapi ponovo obustaviti izvoz nafte? - sarkastičnim tonom upita radnik.- Ne, samo mi je potreban benzin za neke prijatelje - odgovori Rendi.Počeo je da uzima sve prehrambeno što je na stanici moglo da se nađe, uključujući i nekoliko

neotvorenih kutija slatkiša. Nije baš dijetalno, pomisli, ali je jestivo. Kad je napunio kombi koliko seusudio, da ne bi izgledao kao stovarište na točkovima, upitao je: - Koliko vam dugujem?

- Tri stotine trideset i tri dolara - razrogačenih očiju odgovori radnik. - Sve to ćete pojesti,gospodine? - upita, začuđen.

- Ne sam - odgovori Rendi. - Pomoći će mi neki prijatelji, nadam se.

Kartica je upotrebljena bez dodatnih poteškoća. Rendi bi kupio mnogo više, ali je znao da bikombi pretovaren hranom privukao previše pažnje. Još uvek nije znao da li policija traga za njegovimkombijem. To je rizik koji ću jednostavno morati da prihvatim, reče sam sebi. Još jednom je zahvaliovlasniku stanice i mahnuo mladom radniku; zatim se zaputio ka Atlanti i domu Brenta Olforda.

U Vašingtonu, dr Siver je upravo spustio slušalicu nakon razgovora sa dr Rajnhartom. Bio jebesan kada je pozvao kancelariju Džefa Velsa.

Javila se Džefova sekretarica, Linda. - Kancelarija direktora Data-Neta.- Moram da razgovaram sa Velsom! - zahtevao je Siver.Linda je odmah prepoznala njegov glas. - Gospodine Siver,ao mi je, on trenutno nije u

kancelariji.- Pa, gde je? - zahtevao je Siver. - Moram da razgovaram sa njim, odmah!- Ne znam, gospodine. Otišao je pre nekoliko sati, a nije ostavio broj na kojem ga možemo dobiti.

Pomislila je da je to čudno, pošto joj je Džef uvek govorio gde će biti. Usled pometnje koja je nastalazbog atentata na predsednika, nije se ni setila da ga upita. Još čudnije je bilo to što je poneo svojlaptop sa sobom. Kada je putovao u Evropu zbog rada sa Svetskom bankom, naručio je laptop sadirektnom satelitskom vezom. Međutim, od tada je gotovo isključivo radio u svojoj kancelariji.

Siver je snažno zalupio slušalicu. Rajnhart mu je rekao da su promenjene ulazne šifre za Data-Net, i to sa Velsovog glavnog terminala. Takođe, sistem za praćenje hrišćana, koji je uneo taj idiotRajnhart, je uklonjen. Po tome je znao da Vels ponovo upravlja sistemom. Međutim, program zaproveravanje nije bio ponovo instaliran. Nikako nije mogao da prati hrišćane. Bio je besan.

Da li Vels pokušava da onesposobi sistem, ili stvarno pokušava da ga popravi? - zapita se. Nijepostojao način da to sazna sve dok ne razgovara sa Velsom. Iznutra, mučio ga je osećaj da Vels višenije u njihovom timu. Užasavao se da pozove Frenklina, a morao je.

Keti Alton je sedeia ćutke dok su dvojica muškaraca razmatrala buduću politiku njene vlade.- Neredi, širom zemlje, postaju sve veći - krupniji čovek koji je sedeo pored Džejsona Frenklina

reče bez emocija. - Neće biti problema da se proglasi opsadno stanje. Budući da je Kongresprivremeno ukinut, barem dva meseca ćeš imati svu vlast u zemlji. Biće to dovoljno vremena.Frenkline, šta je sa Data-Netom?

Džejson Frenklin je bio čovek koji je mnoge predsednike držao u džepu, ali u prisustvu ovogčoveka, osećao se nejako i bespomoćno. Moć koju je naslućivao u Amiru Ražaku bila je prevelika.Osećao je kao da on usmerava svu energiju ovog sveta tamo gde to želi. Dvaput je bio svedokdemonstracije njegove moći, koja je bila nezamisliva. Jedan pogled koji Ražak uperi u nekoga bio jedovoljan da slomi volju i kod najjačih ljudi. Nije imao nikakvu želju da isprobava njegove mračnemoći.

On sam je bio na pragu smrti kada ga je Ražak pronašao. Frenklin se jasno sećao sastanka. Tadaje i počeo iskreno da veruje. Bez obzira što je čitav život posvetio Društvu, nikada nije zaista verovaou odabranog - u vođu. Za njega, Društvo je bilo sredstvo kojim je dolazio do cilja - novca i moći, ijednog i drugog imao je u ogromnim količinama. Ali, kada je oboleo od raka, ni novac, ni uticaj munisu bili od pomoći.

Bol u stomaku postao je toliko snažan da nikakva količina lekova nije mogla da ga olakša, čak ninakratko. Njegovo telo, nekada snažno, svelo se na kostur od četrdesetak kilograma. Postao je tolikoslab da je jedva uspevao da podigne glavu, a hranio se preko cevčice zabodene u stomak. Lekari sukonstatovali da je na samrti i da nikakvi lekovi više ne mogu da mu pomognu. Onda je, jedne noći,

njegov stari prijatelj, rabin Flom, već trideset godina član unutrašnjeg kruga Društva, doveo sa sobomjednog muškarca da ga pregleda. Veze koje je rabin Flom imao sa izraelskom vladom bile su odneprocenjivog značaja za obezbeđivanje ugovora o isporuci oružja za neke od Frenklinovih industrija.Zauzvrat, Frenklin je tajno poklonio ili prikupio više od deset milijardi dolara za Izrael.

Džejson Frenklin, multimilijarder, bio je vrlo blizu smrti kada je, te večeri, rabin Flom rekao: -Džejsone, stari moj prijatelju, doveo sam nekoga da ti pomogne.

Frenklin nije mogao ni da podigne glavu i vidi ko je to, ali je odgovorio - Rabine, osim ako nijeBog lično, ne verujem da može da mi pomogne.

- Možda i jeste Bog - odgovori sedi čovek. - U svakom slučaju, bog kojeg smo mi toliko dugočekali.

Frenklinovo telo je bilo izmoreno naporom potrebnim da bi se pričalo. - Rabine, bajke su zamlade, ostavi me da umrem na miru.

- Da li si zaista u miru? - upita muškarac kojeg on još nije video. - Da li bi radije da umreš negoda veruješ?

Nešto u tom glasu je trglo Frenklina. Probilo se do njegovog uma. Znao je da nije čuo te reči;osetio ih je!

- Ja sam onaj o kojem si čuo od svoje braće. Društvo je stvoreno za mene. Došlo je moje vreme.U mraku spavaće sobe, Frenklin nije mogao da vidi čoveka koji stoji ispred njega, ali je jasno

mogae da oseti njegovo prisustvo. Kao da se neka sila širila od njega, preko Frenklina.- Zeliš li da te izlečim? - upita glas. Frenklin nije znao dai je on čuo te reči ili su one dolazile iz

njegovog uma. - Da Ii si spreman da mi služiš?Frenklin je progovorio kroz škripav kašalj - Spreman sam. Ako me izlečite, služiću vam.Zatim je stranac, tako da svi mogu da ga čuju, rekao: - Ostavi ga!Sobu je ispunio jecaj, a ledena drhtavica koja se uvukla u kosti Džejsona Frenklina preplavila mu

je celo telo. Iznenada, osetio se preporođenim. Bio je snažniji. - Mogu da se krećem! - uzviknu,uspravivši se u sedeći položaj.

- Snaga će ti se vratiti za nekoliko dana - reče mu stranac.- Zivećeš. Ali, nikada nemoj da zaboraviš da si mi se zakleo na vemost.- Neću zaboraviti, gospodaru - zakle se Frenklin. Od tog dana, život je posvetio zadacima koje

mu je zadavao Ražak. Postao je ključni deo plana koji je bio toliko ogroman da mu je bi lo teško dapovemje u njegovo ostvarenje. Međutim, događaji koji su se zbili u poslednja tri dana uverili su ga daje ostvariv. Svet je bio tu, za njih, na tacni. A njegov dobročinitelj će jednoga dana vladati njime.

Sada se plašio suočavanja sa gnevom ovog čoveka koji je naizgled mogao da odlučuje o životu ismrti, zdravlju i bolesti.

Nervozno, Frenklin reče: - Imamo problem sa mrežom. Dr Rajnhart je uneo neke promene usistem, i to nije uspelo. Naložio sam Siveru da zatraži od Velsa da to ispravi.

- I? - boja glasa je očigledno bila zlovoljna.- Sistem je ponovo podignut i u potpunosti radi.- Šta je sa mogućnošću praćenja hrišćana?- Trenutno nisam siguran, gospodine - pokajnički reče Frenklin. - Nismo uspeli da stupimo u

vezu sa Velsom.- Hoću da ta mreža bude na svom mestu! - besno zareža niski, cmomanjasti muškarac. - Hoću da

se ti hrišćani pronađu i zatvore. Da li me čuješ?Ovakvim izlivom, Frenklin je bio zatečen. Bilo je to prvi put da vidi da je Ražak izgubio

prisebnost, i uplašio se kao nikada do tada u životu. Čak i dok se suočavao sa smrću, nije osetio užas

kakav ga je sada preplavio.- Bez grešaka, Frenkline - reče Ražak povrativši smirenost:- Mogu da te vratim u isto ono stanje u kakvom si bio kada sam te pronašao. Za naš plan je

izuzetno značajno da savladamo hrišćane. Jednom, kada oni iz Amerike budu pod mojom komandom,ostali će se povinovati. Odmah se pobrini za to!

Frenklin ništa ne reče. Osećao je preplavljujuć užas. Već je bio svedok moćima koje su iznadljudskog razumevanja. Frenklin je bio čovek bez verskih ubeđenja. Oduvek je pretpostavijao da ćehrišćani biti žrtveni jarci za nevolje u kojima se zemlja nalazi, ali nikada nije razumeo da oni igrajuneku veću ulogu. Iznenada, u stomaku, oseti snažan napad bola, koji je pre tri godine bio uklonjen.Teško je disao, i dok ga obuzimahu talasi mučnine, izgovorio je: - Pomozi mi!

Ražak malo sačeka, a Frenklinu je delovalo kao da je u pitanju čitava večnost, i naredi: - Ostaviga!

Kao što je i počeo, napad je prestao - iznenada. Frenklin se otetura do svoje fotelje i iscrpljen,sruši se u nju.

- To je bilo samo da te podsetim - nežno reče cmomanjasti čovek. - Sada, Elder, gde je on?- Zatvoren je, u Vašingtonu, i pod jakom je stražom, kao što ste naredili - jedva izgovori

Frenklin, još uvek slab od napada.- Dobro je, ne želim da se bilo gde pojavi. Pobrini se da ni sa kim ne kontaktira. Da li si pronašao

njegovu suprugu?- Ne gospodine, nestala je. Nasilje je raštrkalo hrišc'ane širom zemlje.- Hoću da je nađeš! I hoću da taj program proradi. Moramo da saznamo gde su i moramo da ih

slomimo! Čim pronađeš Velsa, javi mi.Frenklin ispusti uzdah olakšanja kada je Ražak napustio sobu. Uprkos svom novcu i uticaju,

Frenklin je znao da je sada malo više od običnog sluge. Oseti kako mu se vraća snaga, ali je znao dadiše pozajmljenim životom.

Rendi Kros je tek ulazio u Atlantu kada je video prvu grupu, ili tačnije, prvu rulju. Uglavnom suje činili mladići opasnog izgleda, kao i male grupe dece - neka od njih su mogla imati osam ili desetgodina. Uzvikujući nešto, što on isprva nije mogao da razume, kretali su se ka raskmici prema kojoj sei on uputio.

Razmišljao je da se okrene i pronađe drugi put prema gradu, ali je na raskrsnici primetio parkiranpolicijski auto. Tako, odlučio je da nastavi, radije nego da rizikuje zaustavljanje zbog nepropisnogpolukružnog okretanja.

Usporivši na raskrsnici, čuo je šta gomila peva - Bog je mrtav, Bog je mrtav... Onda je video danose transparente sa obrnutim krstovima - zaštitni znak Pokreta za prava homoseksualaca. Rulja gaugleda kada se zaustavio na raskrsnici. Još uvek behu udaljeni dobrih četrdeset stopa, ali nekoliko njihpoče da baca kamenje i flaše na automobil. Znao je da će ova rulja prvo napasti, a tek posle postavljatipitanja.

Dodao je gas i skrenuo u ulicu u kojoj se činilo da je grupa najmalobrojnija. Trojica iz grupeistrčaše na ulicu ne bi li zaustavila auto, ali on dade gas do daske i ubrza. U poslednjem trenutkuskočiše u stranu i razbiše nekoliko flaša o njegov automobil. Poslednje što je video od rulje bio jeuzaludan pokušaj, one trojice koji su pokušali da mu preseku put, da deloviina ruševina pogodeautomobil. Policijski auto je i dalje mirovao tamo gde ga je prvi put video; policajci nisu čak nipokušali da ga zaustave, a ni rulju. Očigledno je da je policija iz Atlante prestala da zavodi red i

prešla u posmatrače, pomisli. Drhtao je zbog susreta. Ako je ranije sumnjao, sada više nije. Zivot muje visio koncu. Njegovim gradom vladala je anarhija.

Cutke se molio prolazivši autom pored spaljenih domova i ostataka nekada veličanstvenihcrkava, koje je uništila besna masa. Zvuci sirena vatrogasnih i ambulantnih kola su mu govorili danasilje još uvek traje. Osetio je poriv da prođe pored svog doma, ali, strah da bi neko mogao da gaprepozna, odvrati ga od iskušenja.

Zgadilo mu se kada je video šta se dešava sa Atlantom. Prodavnice koje nisu ogradile svojeizloge pretvorile su se u prizore razbijenog stakla i robe rasute unutar i van njih.

Kada je prošao centralni deo grada, uverio se da ima sve manje štete i sve više policije.Očigledno su čuvari reda i mira puštali masu da razori svoja susedstva, a svoje napore su uperili nazaštitu bogatijih gradskih područja. Na radiostanicama, spikeri su izveštavali tako da je delovalo da jerulja u stvari ogranak Komiteta za ustavna prava koji uništava imovinu u znak odmazde zbog napadana njihovu grupu.

Ako je ovoliko loše u gradu kao što je Atlanta, šta li se tek dešava u Njujorku ili Los Anđelesu?,upita se.

Na vestima je čuo da policija ima spisak terorista i da traga za njima. Pa, znam da je moje imeverovatno na tom spisku.

Vesti su takođe prenosile i reagovanja o imenovanju prve žene predsednika - Ketrin Alton.Spikeri su rekli da će nova predsednica održati prvu zvaničnu konferenciju za novinare čim se steknuuslovi za to - posle sahrane predsednika Hanta. Ona je najavila da će njena vlada podržati napore vladepredsednika Hanta da se ponovo uspostavi red i mir u Americi.

- Što verovatno znači još onoga što se sada dešava - cinično prokomentarisa Rendi.Skrenuo je u Lenoks aveniju, gde je živeo Brent Olford, i nesvesno uzdahnu: Izgleda kao bojno

polje. Domovi nisu bili spaljeni, ali su prozori bili razbijeni, a vrata razvaljena. Lične stvari onih kojisu živeli u tom kraju bile su razbacane po travnjacima. Razjarena rulja je za sobom ostavila rasturene irazbijene stvari za koje je procenila da su bile bezvredne i sentimentalne i odnela sve što ima novčanuvrednost. Mrtve životinje razbacane po travnjacima - kućni ljubimci koji su pokušali da zaštiteimovinu svojih vlasnika - svedočile su o nasilju koje se desilo. Ako je i bilo ljudskih žrtava, a Rendi jeznao da je moralo da ih bude, one nisu mogle da se vide. Pretpostavio je da su ih uklonili lekari ilipolicajci koji još uvek štite grad, ili prijatelji i rođaci.

Vozio je polako i pažljivo, tražeći bilo kakve znake onih koji su sproveli ovaj teror nad nedužnimljudima. Znao je da su neki iz mase bili susedi, besni zbog okolnosti u kojima žive i spremni da taj besiskale na drugima.

Ne videvši žive duše na ulici, parkirao se ispred doma 01-fordovih. Da bi bio što manje upadljiv,odlučio je da uđe na stražnja vrata. Čitavo područje je bilo u haosu. Voda je poplavila niži nivojednospratnog doma i isticala je kroz stražnji ulaz. Spolja, kuća je bila prilično uništena, ali na osnovutoga nije mogla da se nasluti potpuna razorenost do koje je došlo unutra. Frižider i kredenac bili suširom otvoreni, a njihov sadržaj prosut po podu. Zidovi su bili puni rupa, a u dnevnoj sobi umrljanikrvlju. U svakoj od soba neko je sprejem iscrtao obmute krstove.

Još jednom se osvmuvši, da bi se uverio da ga niko nije pratio, Rendi je pozvao: - Paula, da li siovde? Odgovora nije bilo, i on je osetio kako mu se, pri dnu, stomak vezuje u čvor. Od pomisli da jeuplašena sedmogodišnja devojčica u rukama mlje koju je video, zadrhta.

Ponovo je pozvao: - Paula, ovde Rendi Kros. Ja sam te pozvao telefonom. Izađi, dušo.Još uvek nije bilo odgovora. Hodnik koji vodi do spavaćih soba bio je umrljan krvlju. Izgledalo je

kao da je neko nešto krvavo vukao po podu. Pratio je crvenu mrlju do sobe koja bi trebalo da je bila

dečija. Tamo, uza zid, ležao je krvav smotuljak uvijen u ćebe. Srce mu je stalo.Kada je prišao tome, za šta je znao da ne može biti ništa dmgo do telo deteta njegovog prijatelja,

srce mu je nekontrolisano udaralo: - Paula. Glas mu puče kada je izgovorio njeno ime. U slaboosvetljenoj sobi nije ni primetio senku nekoga ko je čučao u ormaru. Kada se savio iznad malog,rasparčanog tela, neko ga je napao otpozadi.

- Ostavi mog psa na miru! - viknu piskutavim glasom, udaravši ga svojim malim pesnicama.Rendiju je laknulo i uhvativši je za ruke, reče: - Cekaj, Paula. To sam ja, gospodin Kros. Došao

sam da ti pomognem. Držao ju je na korak od sebe, a njene male ruke su divlje pokušavale da zadajuudarac. Privukavši je uza se, reče strože: - Pauia, prestani. Došao sam da ti pomognem. Sada sisiguma.

Iznenada, plačući, sruši se u njegovo namčje. - Oh, to ste Vi. Bila sam tako uplašena. Moj pas,Skrafi. je povređen. Ne pomera se kada ga dozivam.

- Bojim se da je uginuo, Paula. Očekivao je da će tek sada početi da plače, ali izgleda da je bilaošamućena, pa brzo dodade: - Moramo odmah da krenemo. Da li si spakovala odeću, kao što sam tirekao?

- Da, gospodine. Sve je tu, u torbi. Prstom pokaza na torbicu pored vrata od ormara.- Odlično, dušice. Hajdemo.Noseći Paulinu torbu, pre nego što je otvorio zadnja vrata, oprezno je proverio ima li koga iza

njih. U uličici, iza kuće, stajao je čovek odeven u staru vojničku uniformu. Izgledalo je da razgovarapreko radija za vezu, kojeg je držao u mci. Rendi brzo ode u dnevnu sobu i pogleda kroz prozor. Videjoš dvojicu koja su stajala na parkingu ispred opljačkane kuće na kraju ulice.

Okrenu se ka Pauli. - Gde su ti vrata od garaže, dušo?- U vešernici - reče, pokazavši u pravcu sobe. Rendi je uze za ruku i ode u vešernicu. Otvorivši

vrata garaže, odahnu videvši porodični karavan. Požuri da otvori vrata i pogleda unutra, moleći se dasu i ključevi tu. Prva pretraga nije dala rezultate, ali kada je otvorio pepeljaru, našao ih je. Isto mestona kojem ih Harijet ostavlja, podseti se Rendi. Hiljadu puta joj je rekao da ih ne ostavlja u autu.Mogao je da se opkladi da je i

Brent isto to govorio svojoj ženi. Hvala Bogu što ga nije poslušala, pomisli.Rendi je znao da je njegov auto verovatno na spisku policije, tako da bi bilo najbolje da uzme

karavan Olfordovih. Ali kako da prebaci sve stvari koje je kupio na benzinskoj stanici iz svog auta unjihov? Nije hteo to da ostavi, naročito ne benzin. Stavivši ključ od garaže u džep, posadio je Paulu injenu torbu u karavan i rekao joj da će se brzo vratiti. Počela je da se buni, ali ton njegovog glasaubedio ju je da učini kao što joj je rečeno. Vratio se u kuhinju, pogledao kroz zadnja vrata i na svojeveliko olakšanje primetio da je čovek u uniformi nestao. Nije imao vrernena da razmisli o tome; samoje potrčao prema svom autu, tamo gde ga je ostavio. Uskočivši u njega, startovao je motor, pritisnuoelektrični ključ da otvori garažu i parkirao se u prazan prostor pored karavana. Besomučno radeći, izsvog auta prebacio je sve u karavan, a Paula je zadivljeno posmatrala. Bacivši poslednji pogled naauto za koji je bilo vezano toliko njegovih sećanja, uskočio je u Olfordov karavan. Spuštajući se kaulici, još jednom je pritisnuo elektronski ključ od garaže. To bi trebalo da nam omogući malovremena, pomisli. Sumnjam da će u skorije vreme proveravati garaže.

Izvezavši auto na ulicu, na trenutak je opazio muškarce koje je video kako iz parkiranogautomobila posmatraju kuću. Otišli su u susednu kuću. Da li su oni prijatelji Pauline porodice? Akojesu, zašto joj nisu pomogli pre nego što sam ja stigao do nje? Da li su iz FBI-a? Osvetnici? Nije imaovremena da misli pitanjima. Jednostavno je ubacio menjač u brzinu i odvezao se. Na sreću po Rendijai Paulu, ti muškarci su bili pripadnici na brzinu stvorenog patrolnog tima za to susedstvo koji je bio

oformljen da bi pazio na pljačkaše. Muškarac koji im je bio najbliži, vide kako se Paula čvrsto drži zaRendija i obavesti ostale da ih propuste.

Rendi je, koristivši sporedne ulice što je više mogao, pleo svoj put van grada. Znao je da je većaverovatnoća da će u sporednim ulicama naleteti na pljačkaše, ali je više strahovao da ga ne zaustavipolicija. Prošao je pored potpuno polupanih automobila, postavljenih uz ivičnjake. Mnogi od njih suimali ispražnjenu unutrašnjost i bili su spaljeni.

Paula je, šćućurena uz vrata do sebe, sedela u karavanu. Nikakvom vrstom ubeđivanja Rendi nijeuspeo da je privoli da sedne pored njega. Bilo mu je mnogo žao zbog Paule. Znao je da ne postojinačin da joj on objasni šta se dešava, čak i kad bi znao. Svet je poludeo, pomisli po hiljaditi put. Sadaznam na šta je Gospod mislio kada je rekao: - Neka se onaj koji je u polju ne okreće za ogrtačem...Voleo bih da sam u kolibi, a ne u ovom gradu. Ali šta je sa svim našim prijateljima? I šta li se dešavahrišćanima koji iive u mestima kao što su Čikago ili Njujork? Voleo bih da postoji način da stupimo ukontakt. Možda bismo mogli da pomognemo.

Upravo tada, iza njega se stvori auto. Pogledao je u retrovizor i video grupu od šestsedamtinejdžera u prastarom oldsmobilu iz kojeg je treštao uređaj dovoljno glasan da ga on čuje u karavanu.Iznenada, oronuli oldsmobil ubrza.

Rendi pretpostavi da bitange žele da karavanom zamene svoj stari automobil, te doda gas dodaske. U najboljim danima oldsmobil bi lako održao korak sa karavanom, ali njegovi najbolji dani suodavno prošli. Posle nekoliko ulica, Rendi je imao značajnu prednost u odnosu na auto pun razjarenihtinejdžera. Međutim, ispred njega, na semaforu se upravo uključivalo crveno svetlo. Znao je da će ga,ako stane, lako sustići. Zbog toga dodatno ubrza i pojuri da stigne pre promene svetla. Crveno svetlose uključi dvadesetak metara pre nego što je stigao do raskrnice, ali njemu nije ni palo na pamet dauspori. Tada, kada je proleteo kroz crveno, dva auta, iz uporedne ulice, uđoše u raskrsnicu. Uvidevšida će jednog od njih sigumo udariti u stranu, Rendi zarotira volan i pokuša da, pored automobila,skrene u ulicu desno. Umalo je i uspeo u tome, međutim, zadnjim delom auta zakači automobil ispredsebe. Karavan se zavrte na ulici i zaustavi na ivičnjaku.

U međuvremenu, auto pun tinejdžera nije ni mogao da se zaustavi, s obzirom da su se, na staromkršu, kočnice dobrano istrošile. Vozač pritisnu kočnicu do kraja, ali ona samo leže na pod. Očijuraširenih od straha, nekontrolisano je pritiskao kočnicu, a hidraulični sistem obezbedi minimalnokočenje - taman toliko da zahuktali auto uspori do podnošljive brzine. Istrošeni oldsmobil zakuca se uparkirane automobile i skrenuvši, pope se na trotoar. Udarivši ivičnjak, oldsmobil se okrenu i tri putaprevrnu.

Sve se desilo za manje od dvadeset sekundi, ali Rendiju je delovalo kao čitav sat. Oldsmobil sezaustavio na krovu. Istog trena, tinejdžeri su ispuzali kroz svaki otvor i razbežali se na sve strane.Rendi baci pogled na druge vozače koje je udario ili on karavanom, ili oldsmobii. Bili su uplašeni, alii nepovređeni. Zatim je čuo zvuk policijske sirene, koji se približivao mestu nesreće.

Voleo bih da ostanem, pomisli, ali ga Paulino vrištanje podseti na još veću opasnost, stoga ubacikaravan u brzinu i projuri pored nadolazećeg policijskog automobila.

Policajac, koji zbog haosa na raskrsnici nije mogao da se upusti u poteru, zabeleži broj tablica iprosledi ih dispečeru. Međutim, primeti i gomilu kasetofona i video rekordera koji su poispadali izprtljažnika oldsmobila kada se ovaj prevmuo. Oni koji su bili u njemu, brzo ga napustiše.

Rendi je prošao kroz grad bez daljih poteškoća. Kada je stigao na periferiju, uputio se pravo naautoput 1-75 za jug.

Znam da je policajac zapisao broj tablice, zabrinuto pomisli Rendi. Bože, dopusti da stignemo dokolibe.

Bilo je skoro šest kada se Rendi zaustavio ispred kolibe. Harijet istrčala pred njega. - Hvala boguda si dobro! - reče, a suze joj se u potocima slivaše niz obraze. - Toliko dugo te nije bilo da sam se bašuplašila. Zatim, ugleda Paulu šćućurenu pored vrata, na suvozačkom sedištu, i njen materinski instinktnadvlada sve. Optrča oko karavana, otvori vrata i rukama privi uplašenu devojčicu uza se.

13

NOVI PREDSEDNIK

Kada ga je Siver pozvao, Kal Rutlend je radio u svojoj kancelariji. Bio je zauzet sklapanjem svihkockica za što tečniji prenos moći. Većina ministara će ostati ista, kao i većina savetnika. Vrhovnitužilac, Petrik Mekmilan, će podneti ostavku i time Fredu Lajvliju utreti put za imenovanje na tajpoložaj. Konzervativci u Kongresu će sigumo podići prašinu oko toga, ali do ponovnog zasedanjaKongresa će doći tek nekoliko meseci posle promene, tako da će biti teško osporiti to imenovanje.Rutlend je prezirao malog ljigavca. Međutim, znam da će žarko goniti hrišćane - možda čak iprogoniti, pomisli.

- Rutlend - reče, podigavši slušalicu.- Ovde Siver. Da li si se čuo sa Velsom?- Ne, nisam - oštro odgovori Rutlend. - Da nešto nije u redu? Pomisli: Siveru, ti si idiot!

Dovođenje Rajnharta sa Cal Techa je bilo glupo. Vels je nekoliko svetlosnih godina ispred njega.- Upravo sam se čuo sa Frenklinom - reče Siver. - Sastao se sa Ražakom. On želi da odmah

pokrenemo program' za praćenje, ali Velsa nema nigde.Rutlend se iznenadi što je Frenklin govorio o Ražaku sa Siverom. On je bio toliko tajnovit da su

samo trojica vodećih Ijudi iz Dmštva znala ko je Ražak. Rutlend ga je upoznao kada su ga vrbovali uvašingtonsko Društvo, ali tada nije znao ko je on. Sledećeg puta kada ga je video, bilo je onda kada supredočeni planovi za preuzimanje ekonomije SAD-a. Još uvek mu je bilo teško da povemje da je tajsastanak bio stvaran.

Čovek, kojeg je Rutlend znao samo kao ’Ražak’, izgledao je potpuno isto kao Adolf Hitler.Rutlend je video samo fotografije nemačkog vladara koji je porobio gotovo čitavu Evropu, ali sličnostje bila zapanjujuća. Ponašanje je bilo isto, kao i magnetizam.

U početku Rutlend je te sličnosti odbacio kao čistu slučajnost. Zar se ne kaže da svako od nas,negde u svetu, ima svog dvojnika? Međutim, ovaj čovek je znao o čemu neko misli, a često bi davaoodgovore na pitanja čak i pre nego što ona budu postavljena. Onda je Rutlend saznao za neverovatanoporavak Džejsona Frenklina. Ponovo slučajnost? Moguće, ali nije sumnjao u vođine moći. U Društvuje čuo glasine da je vođa dugoočekivani spasitelj koji će zavladati svetom. Upoznavši ga, Rutlend jepoverovao u to i bezgranično posvetio svoj život njemu. Od tada su mnogo puta radili zajedno, aRažak je odabrao Rutlenda za svog izvršioca.

- U čemu je problem sa Velsom? - iznerviran, upita Rutlend. Nije mogao da podnesenesposobnost, a bio je ubeđen da je Siver nesposoban. Svakako je posvećen cilju, ali je napraviopreviše glupih grešaka.

- Nije u svojoj kancelariji - hladno odgovori Siver, ljut zato što se Rutlend postavio kao da jeiznad njega. Ja rukovodim Data-Netom, a ne Rutlend, pomisli Siver. Ipak, Rutlend je samopredsednikova desna ruka. - Ne liči na Velsa da ode a da nikoga ne obavesti.

Rutlend se naglo uspravi. - Ima li problema sa programom?- Ne, nema u glavnom programu, ali je Vels očigledno uklonio Rajnhartovu prepravku i sada

sistem za praćenje korisnika ne radi.- Da li si ikada pomislio da Vels namerava da proveri praćenje pre nego što ga instalira? - upita

Rutlend, namerno zvučeći kao nastavnik koji ukoreva nepažljivog učenika.- Naravno da jesam - odbrambeno reče Siver. Opet sam mu dopustio da mi popuje, pomisli. -

Međutim, uneo je novu šifru i potom poneo laptop sa sobom, a u njemu je i glavna šifra. Sada uopštene možemo da uđemo u sistem.

Ovo privuče Rutlendovu pažnju. Vels je uvek odano i poslušno ispunjavao svoje zadatke, ali on jeznao da je Vels genije i da će jednom sklopiti celu sliku. Onda će morati ili da ga uključe u Društvo ilida ga uklone. Ako je Vels namerno onemogućio ulazak u Data-Net, niko drugi neće moći da provalinjegovu šifru. Sada imaju svetsku mrežu sa samo jednom slabom tačkom: Džefom Velsom.

- Šta on zna? - Rutlend zatraži odgovor uobičajenim, naređujućim tonom.Siver se svakog trenutka sve više nervirao. Znao je da je Rajnhart bio pogrešan potez, a i bilo je

jasno da mu Rutlend neće dozvoliti da to zaboravi. Bio je uhvaćen u tipično vašingtonski sendvič:’okrivi nekog drugog’. Sledeći potez je bio očigledan; već više puta ga je povlačio.

- Nemam predstavu o tome šta Vels zna - nabusito reče Siver. - Seti se, on je tvoj čovek. Ti si gaodabrao.

Rutlend nije bio čovek prema kome je trebalo biti grub, šta god da je u pitanju. - Slušaj, idiote,nije me briga čiji je čovek Vels, ili čiji je bio. Hoću da znam gde se on sada nalazi. I hoću da se tajsistem podigne i pokrene kao što je Vođa naredio. Ako želiš, zakazaću nam sastanak sa njim pa nekaon odluči koji će od nas prvi da umre ako sistem otkaže. Siveru, u ovome smo do kraja, i nije u pitanjuigra.

Siver shvati da je Rutlend smrtno ozbiljan. On je lud, pomisli Siver. Svi su oni ludi! Onda sepriseti da je lično usred zavere svrgavanja vlade Sjedinjenih Država. Bio je u njoj i nije bilo načina dase iz nje izvuče osim da pobedi ili pogine pokušavajući da je ostvari. - Pronaći ću Velsa - rečepokorno.

- Dobro - čvrsto odgovori Rutlend. - Skoro smo ostvarili cilj, zato nemoj nešto da zezneš. Ako seVels pojavi, odmah mi javi. Rekavši to, Rutlend spusti slušalicu. Moraćemo da ga uklonimo kada seovaj problem reši, odlučno reče samom sebi.

Iz svoje ćelije, u zatvoru vazduhoplovne baze Endrjus u Merilendu, pastor Džon Elder je mogaoda čuje smenjivanje stražara. Sada mu se činilo da ga već nedeljama drže u samici. Svaki put kad bi gaispitivali, Elder bi navodio stihove Svetog pisma; od ovoga bi ispitivač pošizeo. Jedina stvar koja ga jespasila fizičkog zlostavljanja bilo je izvršno naređenje da ne sme biti ozleđen. Nekome je bio potrebanživ i relativno zdrav - bar zasad.

Zbog postupaka za vreme hapšenja i zbog čestog premeštanja iz jednog mesta u drugo, Elder jebio ljut. Prava koja je imao kao američki građanin bila su očigledno narušena. Zahtevao je da vidisvog advokata i zahtevao je da čuje optužnicu. Međutim, kako je vreme prolazilo, počeo je da shvatašta mu se dešava, a verovatno i drugim hrišćanima. Ovde se ne radi o ličnoj slobodi, reče sam sebi.Radi se o sukobu između Boga i đavola; mi smo se, jednostavno, našli u sredini. Cim je prestao darazmišlja pravima koje ima kao Amerikanac i počeo da razmišlja o sebi kao o Hristovom vojniku,doživeo je stvaran mir kakav nije osetio mnogo godina.

Jedina osoba sa kojom mu je bilo dozvoljeno da razgovara bio je ispitivač FBI-a - jedan sasvimneprijatan čovek po imenu Morgan. Bez ijednog drugog sagovomika, Elder nije ni mogao da sazna štase sve izdešavalo od kada je uhapšen. Ispitivač je samo nagovestio o neredima i o lovu na dmge’teroriste’, kako je uobičajeno oslovljavao hrišćane.

U početku, višečasovna ispitivanja su se odigravala u tmurnoj, sivoj sobi. Zaslepljujuća svetlostsprečavala ga je da jasno vidi svog ispitivača. Često su trajala satima, i prolazila tako što je Elderčvrsto odbacivao bilo kakvu umešanost u terorističko deiovanje. Čak i kad bi ga vratili u ćeliju, jaka

svetla bi ostala uključena bez prestanka. Njegovo spavanje je više podsećaio na kratko otimanje zakakavtakav odmor. Postupno, njegova snaga se trošila. Elder je zbog mrke, žute boje zidova nagađaoda ga drže u nekakvoj vojnoj ustanovi, ali ni otprilike nije znao gde se nalazi.

Mnoge sate je provodio na kolenima, moleći se Bogu da zaštiti dmge hrišćane, za koje je bioubeđen da doživljavaju proganjanje. Najviše se molio za Džuliju. Draga Džulija, mislio je. Nikada uživotu ni mrava nije zgazila.

Zvuči, koji su dopirali van ćelije, utihnuše i Elder je znao da je stražar promenjen. Promenastražara mu je bio jedini način da ima nekakvu predstavu o vremenu. Čak su mu i obroci donošeni učudnim intervaiima ne bi li mu poremetili biološki sat. U novinama je čitao članke koje su pisali ratnizarobljenici i znao je da je ista taktika bila upotrebljavana i u Vijetnamskom ratu. Svrha je bila uzbunjivanju zarobljenika i slamanju njegove orijentacione sposobnosti.

Jedina stvar koja je pomogla mnogim ratnim zarobljenicima i očuvala njihov razum je bila vera uBoga. Neki su pokušali sa verom u porodicu, ali su brzo bivali slomljeni obeshrabrujućim pismima -kako stvarnim, tako i izmišljenim. Oni koji su imali bezgraničnu vem u Boga uspeli su da se odupruobeshrabrenju, a čak su postali i snažniji. Cim je redovno počeo da se moli i izgovara Sveto pismo,Elder oseti kako mu se vera i snaga vraćaju.

Često je, kroz vrata, pokušavao da razgovara sa stražarima, ali bezuspešno. Mogli su da budu igluvi, jer nijedan od njih nije odgovorao na njegova pitanja. Započeo je i sa redovnim ispovedanjemstražara, koje nije mogao ni da vidi. Takođe, upućivao im je i svoje najbolje propovedi. Kada se stražapromenila, on nastavi po navici: - Brate, priznaješ li Gospoda za svog spasitelja?

Na njegovo iznenađenje, stražar je odgovorio: - Da, pastore, priznajem.- Hvaljen Gospod - začuđen, reče Elder. - Ko si ti?- Recimo samo da sam prijatelj. Saznao sam da ste zatvoreni u samici i uspeo sam da dobijem

zaduženje stražara.- Pa, vrlo je prijatno čuti prijateljski glas, za promenu. Možeš li da mi kažeš šta se dešava?- Pastore, izgleda da je cela zemlja poludela. Od kad je predsednik ubijen, rulja, pljačkajući i

silujući, hara ulicama.- Rekao si da je predsednik ubijen - prekinu ga Elder. - Kad se to desilo? I, ko ga je ubio?- Mislio sam da ćete to znati - prošapta stražar. - Predsednik je ubijen pre tri dana, za vreme

konferencije za novinare u Beloj kući. Atentator je povezan sa vašim Komitetom za ustavna prava.Mediji vas sada oslovljavaju kao ’teroriste’.

- Naša grupa nema nikakve veze sa terorizmom - ogorčeno reče Elder, osetivši da ponovo postajerazjaren. Smiri se Džone, reče u sebi. Već si prošao kroz sve ovo.

- Nisam to ni pomislio, pastore.- Molim te, zovi me Džon. Mi, hrišćani, smo svi jednaki u ovoj borbi - bez vođa i sledbenika.- Hvala Džone. U svakom slučaju, FBI je povezao tog čoveka sa vašom grupom iz Atlante. Tamo

je, a i u ostalim delovima zemlje, u toku hvatanje i zarobljavanje hrišćana. Međutim, besna rulja,gotovo bez ikakvog rizika da bude kažnjena, pijačka, siluje i ubija one za koje se zna da su hrišćani.Kao što sam rekao, zemlja je poiudela.

- Da li se zna nešto o mojoj ženi? - upita Elder i zadrža dah od iščekivanja. Mogao je da podnesesve što njemu rade, ali Džulija je bila nešto drugo. Nije bio siguran šta bi bilo sa njom ako je zarobe.

- Zaista ne znam pastore, ali pretpostavio bih da je još uvek na slobodi. U svakom slučaju, nijeovde. Možete da se opkladite da bi prvo vas obavestili da su je zarobili.

- Mislim da si u pravu. - Elder se ponovo opusti. Hvala Bogu, barem je Džulija još uvek naslobodi, pomisli. Da li znaš šta se dešava sa ostalim hrišćanskim grupama širom zemlje? Da li se

nešto preduzima da bi se zaštitili?- Pa, sada je Ketrin Alton predsednik. Ona je uvela vanredne mere i proglasila opsadno stanje.- Šta to znači? - upita Elder, a raspoloženje mu se malo pokvari.- To znači da je nova predsednica privremeno ukinula ustav zbog vanrednog stanja. Kao vrhovni

zapovednik oružanih snaga, ona ima apsolutnu vlast, bar za sad.- Šta je sa Kongresom i Vrhovnim sudom? - upita Elder pokušavajući da shvati ono što je čuo.

Opsadno stanje - u Americi!- Pa, Kongres je još uvek ukinut, premda predsednica kaže da će im uskoro dodeliti nova

sredstva. Odabrana grupa senatora i kongresmena, zajedno sa njom, radi na donošenju političkihodluka za vreme krize.

- Vrlo odabrana grupa, pretpostavljam - tihim glasom promrmlja Elder.- U pravu ste. Grupu sačinjavaju neki od najzagriženijih liberala u Kongresu. Međutim, Lajvli je

taj koji predvodi pohod pronalaženja i hapšenja hrišćana.- Lajvli? Valjda ne govoriš o Fredu Lajvliju iz Nacionalne unije građanskih sloboda?- Govorim o, sada, vrhovnom tužiocu Fredu Lajvliju - gnušajući se reče stražar. - Predsednica

Alton ga je postavila, a odabrani komitet je to odobrio. On je sada moj šef.Dragi Bole, pomisli Elder. Sada smo zaista u rukama neprijatelja. - Zašto Vrhovni sud nije

sprečio ova nezakonita hapšenja?- Sada vlada upravlja njime - ogorčeno reče stražar. - Nove sudije su obezbedile potrebne

glašove. Sud je glasao pet prema četiri u korist predsedničine namere da uvede opsadno stanje usledvanrednih dešavanja u zemlji.

- Još nešto u vezi s tim - smrtno ozbiljno reče stražar - ne može da se porekne da postojivanredno stanje u zemlji. Ulicama glavnog grada ne može da se hoda ukoliko niste naoružani do zuba.A ukoliko uhvate civile sa oružjem, uhapse ih; tako da su oni koji nose oružje kriminalci.

- Rekao si glavnog grada - prekinu ga Elder. - Da li to znači da sam u Vašingtonu?- Hoćete da kažete da vam nisu rekli gde ste? - upitao ga je stražar. - U stvari, vi ste u Merilendu,

u zatvoru vazduhoplovne baze Endrjus.Elder malo promisli pre no što se osmeli da upita: - Da li možeš da mi pomogneš?- Mislim da ne mogu, pastore. Bar ne sad. Stalno ste pod prismotrom, a sve kapije su čvrsto

obezbeđene. Možda bih samo mogao da razglasim gde se nalazite. Postoji li neko kome verujete, pa daga ja pozovem?

- Jedina osoba koju znam je moj advokat, Arči Vomer iz Atlante. Ako on sazna da sam ovde,možda bi mogao da pomogne.

- Pokušaću da ga obavestim čim mi se završi smena - obeća stražar.- Hvala ti - odgovori Elder. - Znam da će Arči učiniti sve što može.

14

UPRAVLJANJE

U Ovalnoj sobi, Keti Alton se sastala sa Kalom Rutlendom i Raselom Siverom u vezi s Data-Netom.

- Ima li novosti o Velsu? - predsednica upita Sivera.- Ne - nervozno odgovori Siver. - Ljudi ga svuda traže. Mora da je otišao iz Vašingtona.- Sta je sa devojkom? - upita Rutlend.- Ni o njoj nema novosti - odsečno odgo'vori Siver. Napetost između Sivera i Rutlenda je

postajala sve prisutnija. Siver je rešio da neće dozvoliti Rutlendu da mu naređuje ili da od njega načiniglavnog krivca za ovo sa Velsom.

Ne pokazajući nikakvu reakciju na Siverovu iritaciju, Rutlend ga tihim i smirenim glasom upita:- Da li ste proverili sa Ejsonom, iz Livermora, da li se čuo sa njom?

- Naravno da jesmo! - zareža Siver. - Ako se Vels pojavi tamo, moji ljudi će me odmah pozvati.Uhvatiću ga. Ti radi svoj posao, a ja ću svoj!

- Polako, doktore Siver - reče predsednica. - Ja sam zamolila Kala da se usredsredi na ovajproblem. Setićeš se da on ima moje potpuno poverenje. Treba da nađemo Velsa pre nego što se neštojoš ozbiljnije dogodi. Preveliki je ulog da bismo sada dozvolili bilo kakve probleme.

Siver je znao da je opet zaostajao za Rutlendom. Osećao se utučeno i ispražnjeno. - Učiniću štamogu - reče potišteno.

- Siveru, učinićeš ti i više od toga! - oštro reče predsednica Alton. - Setićeš se uloga. Govorimo obudućnosti sveta. Ovo je bitka u kojoj ne možemo da sebi priuštimo poraz. Nikome nećemo dozvolitida nam stane na put. Zapamti to!

Siver spusti glavu. Poražen je, i znao je to. Nadao se da se predsednica Alton neće toliko oslanjatina Rutlenda, ali se činilo da mu bezgranično veruje. Po drugi put u svom životu bio je iskre'nouplašen. Znao je da je Rutlend režirao atentat na Hanta. Ali, čak i da je hteo nekome da kaže za to,kome bi rekao?

Te noći, Siver je satima ležao budan pokušavajući da iznađe rešenje za svoje neprilike. Kada jekonačno zaspao, bio je uvučen u dobro mu poznatu noćnu moru - onu koja ga je pratila još od jednevečeri u kojoj je imao jedanaest godina.

Njegov otac se, kao i obično, teško napio i počeo da viče na Rajana, njegovogsedamnaestogodišnjeg brata, zbog glasne rok muzike koju je slušao. Stariji Siver je počeo da uništavaRajanove kompakt diskove. Svađa je brzo prerasla u manji sukob guranjem i veći sukob psovanjem.Konačno, otac je zgrabio Rajanov muzički uređaj i zapretio da će ga razlupati o betonsku stazu ispodnjihovog prozora na drugom spratu.

Ras, koji se krio iza vrata, u hodniku, i kroz nemi strah prisluškivao sukob, uleteo je molivši ocada ne polomi uređaj. Dok je trčao prema njemu, otac je zamahnuo slobodnom rukom i ošamario Rasaposred lica poslavši ga na pod. Refleksno, Rajan je udario oca pesnicom u bradu; ovaj je pao udarivšiglavom u ormarić na kojem je stajao muzički stub.

Rajanova majka je utrčala u spavaću sobu taman na vreme da vidi kako njen muž pada na pod, aiz rane na glavi mu je potekla krv. Prizor je bio haotičan - Ras je plakao, a krv je prekrivala tepih.

- Rajane, šta se desilo? - viknula je majka kleknuvši pored svog muža.- Udario je Rasa - ljutito je rekao prkosni Rajan. - Ja sam mu samo vratio. Nisam hteo da ga

povredim, ali bolje bi mu bilo da više ne udara Rasa.Tek tada njegov otac je zajecao i pokušao da ustane. Iz rane na njegovom temenu obilno je

krvarilo, ali povreda nije bila ozbiljna. Uspravio je pogled na svog starijeg sina. - Gubi se iz mojekuće! - zarežao je kroz stisnute zube. - Nikada više ne želim da te vidim. Ti dolaziš pravo iz pakla - tisi demon!

Rajanova majka je pokušala da se umeša. - Nemoj, Roje, nije tako mislio.- Hoću da se izgubiš iz moje kuće, đavole jedan - naredio mu je otac, sada kada je prikupio nešto

snage.- Otici ću - prkosno je odgovorio Rajan. Ionako mi više nije potrebna tvoja lažna vera. Ti si samo

posmuli pijanac koji traži nekoga ko bi ga spasao sopstvene gluposti. Rekavši to, pokupio je svojujaknu i ključeve od korvete - poklon za šesnaesti rođendan.

- A ne, nećeš! - zaurlao je otac. - Ja sam platio taj auto. Ostavi ga ovde.- To je moj auto. Dao si mi ga - bunio se Rajan.- Pa, još uvek se vodi na mene. Ako ga izvezeš odavde tužiću te zbog krađe automobila!- Zadrži svoj auto! Nije mi potrebno ništa što je tvoje! -viknuo je Rajan bacivši ključeve na oca i

izletevši iz sobe.Ras je potrčao za svojim bratom. - Molim te, Rajane, ne idi - zaplakao je. - Tata to nije mislio.

Ohladiće se.- Žao mi je klinac, ali moram da idem. S tim njegovim ’sveto ovo i ono’ ovde jedino može

postati još gore. On neće popustiti. Samo, nemoj da mu dozvoliš da te prevari i uvuče u to đubre, uredu?

- U redu, ali gde ćeš da odeš. Hoćeš li me pozvati?- Klinac, možeš da se opkladiš u to. Cim se smestim. Pozvaću tebe i mamu. Ne zaboravi, ja sam

ti drugar. Ako te iko bude gnjavio, pozovi me.Rekavši to, njegov brat je otišao. Ras tada nije znao da nikada više neće videti svog brata.Nekoliko nedelja nakon što je Rajan otišao, zazvonio je telefon i Ras je podigao slušalicu. Njegov

otac se već javio i on je, čuvši glas svog brata, prisluškivao razgovor. - Zdravo tata. Ovde Rajan.- Šta ti hoćeš? - gmbo je pitao otac.- Hteo bih da se vratim kući. Ja - nedostaje mi porodica. Bilo je prilično teško ovih nekoliko

poslednjih nedelja.- Pa, mi ne želimo da se vratiš - brecnuo se otac. - Ti si izabrao svoj put, sad živi s tim. Nama je

baš lepo bez...Ras je brzo viknuo u slušalicu: - Tata, ja hoću da se vrati. Molim te, dozvoli mu da se vrati kući.

Ja volim Rajana.- Rase, spusti tu slušalicu! - naredio je otac. - Ti se, u svemu ovome, ništa ne pitaš. Tvoj brat je

opsednut đavolom, i ja ne želim da on bude u ovoj kući.Ras je čuo kako se veza prekida i pre nego što je dobio šansu da razgovara sa bratom. Dok je

sedeo i plakao, otac je ušao u njegovu sobu.- Rase, nemoj nikada više da mi protivurečiš - rekao je stisnutih pesnica. Ras je znao da je ovaj

pio i da je bilo vrlo verovatno da će ga opet udariti. - Ako ti se ne dopada ovde, možda možemo da tisredimo nešto pa da i ti odeš - suženih očiju je rekao otac. - Hoćeš li da odeš?

- Ne, gospodine - reče Ras osetivši da se pomokrio. Posle Rajanovog odlaska, više nego ikada ježiveo u strahu od oca. Češće je bio pijan nego trezan. Čak i kad je bio pijan, zahtevao je da porodicaide sa njim na crkvene sastanke koji bi se često pretvorili u nešto poput lova na veštice ili u protestepune mržnje. S obzirom na to da je njegov otac bio ubedljivo najveći dobrotvor male crkve u koju je

išao, gotovo nikada mu se niko nije suprotstavljao.Kada bi grešnici bili pozvani da se pokaju, njegov otac bi bukvalno izgurao iz sedišta njega i

njegovu majku i gumuo ih napred. Njegova majka, uplašena i prezbiterijanski odgojena, doživljavalaje ogroman strah dok bi gmpa vikala i cvilela da bi oterala ’đavola’. Čak i najmanje bunjenje koje biRas izveo, završavalo se jakim udarcem u glavu posle kojeg bi mu još minutima zvonilo u ušima.Uglavnom bi ispovedao svoje grehe, sve vreme mrzeći grupu, a naročito svog oca.

Kada je Rasu bilo trinaest godina, otac je umro od izliva krvi u mozak. Čvrsto je odbio daprisustvuje sahrani koju je održala gmpa fanatika kojoj se njegov otac pridmžio.

Ras i majka su se svojski potrudili da pronađu Rajana, o kom se poslednji put nešto čulo napodmčju Los Anđelesa. Kada pozivi mnogim policijskim stanicama nisu urodili nikakvim plodom,ona je unajmila detektivsku agenciju da ga pronađe. Nekoliko nedelja kasnije, dobila je izveštaj u komse kaže da je mladić, za kojeg se smatra da odgovara opisu njenog sina, upravo ubijen u podmčjuHolivuda, u ziočinu koji je povezan sa drogom. Zatražen je potpun zubarski dosije, i kada je proveren,do neta je stopostotna identifikacija.

Šok koji je ova vest donela, uz godine stresnog života sa Rasovim ocem, bio je previše zanjegovu majku. Jedne večeri popila je bočicu pilula za spavanje i jednostavno se više nije probudila.Dok je slika njegove majke koja leži u krevetu prolazila kroz njegov mozak, Ras je čuo vrisak kojidolazi negde iz daljine. Uplašen, probudio se. Budan, znao je da će ovo biti još jedna duga,neprospavana noć.

U sedištu Data-Neta, u kancelariji zgrade Kongresa u Vašingtonu, Džek Rajnhart je radio naproblemu pronalaženja Džefa Velsa. Još uvek se pušio od lekcije koju mu je Siver očitao u vezi sanjegovom prethodnom programerskom greškom.

- Mislim da ga imam - reče naglas, ali nekako za sebe. Osoblje koje su mu dodelili da mu pomažeje radilo svoj posao i ni šta preko toga. Zajedno, kao tim, verovatno bi i mogli da se ravnaju sasposobnostima Džefa Velsa, ali niko pojedinačno mu nije bio ravan. Bez zajedničkog napora, Rajnhartje mogao da postigne jako malo i oni su to znali. Zbog toga su ga se uglavnom klonili.

Rajnhart je pomahnitalo ukucavao naredbe preko sistemske konzole. Svaki pokušaj da provaliDžefovu šifru za pristup Data-Netu završavao se frustracijom. Ono što je naročito želeo bio jekompletan dosije o Džefu Velsu. Konačno, informacijama je pristupio tako što je od Data-Netovogoperativnog sistema, predstavivši se kao bankarski zvaničnik, zahtevao kreditne podatke o Velsu.Program je počeo da sređuje sve transakcije Džefa Velsa da ih usmerava na štampač.

Jednom od poslednjih transakcija obavljena je kupovina dve karte za turističku klasu na Deltinomletu. Odmah je otvorio Deltin dosije i zatražio podatke o rezervacijama. Karte, za Velsa i Keren Ejson,kupljene su za Sakramento, Kalifomija.

- On je na putu za Livermor - radosno uzviknu Rajnhart. Zatvorio je kompjuterski dosije i pozvaokancelariju Rasela Sivera.

Dobar deo sata, Siver je sedeo za stolom i jednostavno posmatrao grad. Bio je iznerviran time štosu njega okrivili da je dopustio Velsu da onemogudi upotrebu Data-Net sistema. Kako sam ja mogaoda znam da će Vels nestati bez ikakvog traga?, mrzovoljno pomisli.

Cak ni njegova supruga Elisa, nije imala razumevanja za njegove neprilike. Kada joj je rekao zaproblem sa Velsom i ona je pobesnela i podsetila ga da je ključ za upravljanje ekonomijom upravoData-Net. Ono što Rasel Siver nije znao, bilo je to da je njegova žena jedna od ključnih ljudi u

Društvu. Njen zadatak bio je da prati postupke svog supruga i da o njima izveštava.Kada se prvi put raspravljalo o nameri da se tolikom broju ljudi ukine pristup Data-Netu, Siver je

bio ubeđen da će ili Kongres ili sudovi istupiti i onemogućiti tako nešto. Nikada nije ni sanjao daDruštvo može da obustavi rad Kongresa ili da upravlja Vrhovnim sudom. Sud, umalo što ne rečenaglas. Naravno. Kako su mogli da znaju za atentat koji će omogućiti Hantu da imenuje većinu? Toniko nije mogao, osim ako nije planirao i ubistva. Cak i Hanta! A'ada je složio sve činjenice, Siveroseti kako mu se ledi krv. Društvo je ubilo predsednika! Rutlend je radio iznutra. Zadrhta shvativši daorganizacija koja je sposobna da upravlja vladom Sjedinjenih Država neće oklevati da ukloni još jedanproblem - osobu kao što je on. To je ono na šta je Eliza mislila. I ona je sigurno u unutrašnjem krugu,zavrišta mu u umu.

Upravo tada, zazvoni telefon. Malo je nedostajalo da bude i suviše uplašen da bi se javio. Dok sejavljao, ruka mu je drhtala. - Da, ovde Siver.

- Doktore Siver, ovde Džek Rajnhart. Imam dobre vesti zaas.Siver je iskočio iz fotelje. - Da li ste provalili Velsovu širu?Rajnhart je skloni slušalicu podalje od uva. - Ne - odgovori, još uvek radostan. - Ali, znam gde se

Vels uputio.Siver ponovo sede u fotelju i pokuša da se sabere. Ne bi bio dobro da nitkov kao što je Rajnhart

ukapira da je on bio zabrinut. - Šta mislite, doktore, gde je on krenuo i zašto?- On je na putu za Livermor, verovatno da bi se video sa Ejsonom. Putuje sa Ejsonovom ćerkom.

Pribavio sam spisak svih njegovih troškova i video da je kupio karte za Sakramento.Iznenada, Siveru je laknulo. Bez obzira što Rajnhart nije umeo da provali šifru, Vels mu se

nalazio nadohvat ruke. - Dobro obavljen posao, doktore. Aii, nemojte nikom drugom da kažete. Ja ćuse pobrinutio za to. Možete li da pratite Velsa preko Data-Neta?

- Bez poteškoća - samouvereno reče Rajnhart. - Već sam se pobrinuo za praćenje kredita. Ako onili devojka upotrebe kartice, znaću za to istog časa.

- U redu - reče Siver, odahnuvši. Možda, posle svega, Rajnhart baš i nije toliki idiot. Nastavite, iodmah mi javite ako se još nešto desi.

Rekavši to, Siver spusti slušalicu. Istog trena, pozva svog višegodišnjeg prijatelja, Freda Lajvlija,koji je bio na sastanku.

- Da, Rase, šta se dešava? Bio sam na sastanku i razgovarali smo o hvatanju terorista. Koliko samshvatio, ti imaš neki problem sa sistemom za praćenje?

- Da, ali ne mogu sada da ulazim u detalje. Radi se o direktoru kompjuterskog odeljenja, DžefuVelsu. Mislimo da je on namemo obustavio praćenje.

- Pa, u čemu je problem? - pomalo iznerviran, upita Lajvli. Nije se razumeo u kompjutere, azaista nije ni želeo. Ono što je stvamo želeo bila je prilika da hrišćanima očita lekciju. Bez Data-Neta,to nije mogao da uradi. Sakupilo mu se tokom godina mnogo bola i želeo je da ga nanese onima kojisu ga prouzrokovali. Hrišćani su bili protiv bilo kakvog napretka, uključujući tu i novi svetskiporedak.

- Problem je u tome što je Vels zaključao sistem i nestao. Potrebno je da ga neko pokupi i vrati uVašington.

- Nema frke, Rase. Kaži mi gde je i poslaću tajnu službu da ga pokupi.- Slušaj Frede, nije dovoljno samo pokupiti Velsa. On je čudan momak, i možda neće hteti da

sarađuje. Međutim, putuje sa mladom ženom - izvesnom Keren Ejson. Ona bi mogla da bude ključVelsove saradnje.

- Misliš na kći doktora Ejsona?

- Da, znaš je?- Samo preko oca - reče Lajvli. - On je na spisku podrivaa.- Doktor. Ejson je podrivač? - upita Siver.- Što se Društva tiče, jeste. Pre nekoliko godina ponuđeno mu je da se pridruži, ali je on odbio.

Rekao je da je apolitičan. A svako ko nije sa nama, potencijalno je protiv nas - reče Lajvli kao da se topodrazumeva.

Koliko daleko je to Društvo otišlo?, upita se Siver slušajući Lajvlija. - Vels će sarađivati ukolikomi držimo devojku. Možeši da je pokupiš i skloniš negde na nekoliko dana?

- Kao što rekoh, nema frke - odgovori Lajvli. - Prepusti to meni. Gde su se uputili?- Verovatno u Livermor, da se vide sa Ejsonom - ponovi Siver i već poče lakše da diše.- Samo se postaraj da ne povredite Velsa. Niko drugi ne može da uđe u sistem.- Ophodićemo se prema njemu kao da je kralj - lakomisleno reče Lajvli. Rukovoditi ličnim

policijskim snagama je sjajno, pomisli za sebe.

Džef i Keren su odleteli ranim jutarnjim letom za Sakramento i iznajmili auto za dugu vožnju doLivermora. Još uvek nije bio siguran zašto je odlučio da ode iz Vašingtona i zaključa sistem. Ipak,imao je loš predosećaj o upotrebi njegovog Data-Neta i želeo je da sa doktorom Ejsonom porazgovarao tome. U međuvremenu, time što je uneo sopstvenu pristupu šifru postarao se da niko drugi ne unosipromene u Data-Net dok je on odsu tan. Nije imao nikakvu predstavu o tome koliko su njegovipostupci uzburkali Vašington.

- Još uvek mi je teško da poverujem da bi vlada upotrebila mrežu protiv svojih građana - rečeDžef dok su se on i Keren vozili od Sakramenta do Livermora.

- To baš deluje kao da nema smisla - saglasi se Keren. -Međutim, dok smo bili na stanici,primetila sam novinske naslove. Svi su govorili o velikom naporu da se pronađe grupa koja se nazivaKomitet za ustavna prava - očigledno neka teroristička organizacija koju vodi izvesna verska grupa.

- U našoj zemlji više ni u šta ne bih sumnjao - s gađenjem izgovori Džef. - Postajemo vojni logor,naročito ovde. Možeš li da zamisliš da su nam avionske kompanije preporučile da letimo zaSakramento umesto za Oaklend ili San Francisko? Rekli su da tamošnji aerodromi nisu sigurni i da nemogu da nam garantuju bezbednost.

- Drago mi je što mi to nisi ranije rekao - uzdahnu Keren privi se uz Džefa. - Verovatno bih svevreme, do dolaska ovde, brinula o tome.

- Zapravo, čuo sam jednog putnika kad je rekao da su avioni koji lete za Los Anđeles opremljenisvetlećim raketama u slučaju da ih teroristi napadnu zemljavazduh projektilima. Putnički avioniredovno upotrebljavaju vojnu taktiku da bi izbegli obaranje.

- Jednostavno ne mogu da verujem da neko može biti toliko okrutan da gađa obične građane. Štase dešava sa nama? -upita Keren kada se setila aviona, punog putnika, kojim su došli. - Deca se vozetim avionima!

- Izgleda da su trgoyci drogom ili teroristi već oborili najmanje dva aviona iznad Los Anđelesa.Džef je shvatio da bi verovatno bilo bolje da to uopšte nije ni pominjao. Sada će Keren, koja je uvekvidela ono najbolje u ljudima, verovatno imati noćne more o teroristima.

- To je upravo bio jedan od razloga za stvaranje Data-Neta- nastavi Džef. - Ideja je bila da se prelaskom na bezgotovinski sistem prilično umanji trgovina

drogom i da se teroristima onemogući traženje otkupa.- To baš zvuči kao dobra ideja - saglasi se Keren.

- I ja sam tako misiio. Ali, ukoliko se sistemom ne rukovodi oprezno, on može da postanesredstvo upravljanja nad bilo kim, uključujući tu i poštene građane.

- Ko bi želeo da uradi tako nešto?- Ne znam - odgovori Džef, ali ga je iznutra grizlo osećanje da možda i zna. - To je ono o čemu

sam i hteo da razgovaram sa tvojim ocem. Možda će on moći da nas prosvetli u vezi sa svim ovim.Jednostavno, znam da nema nikakve logike u isključivanju dvadeset miliona ljudi iz sistema, osim akosvrha toga nije isključenje veiikog broja običnih građana.

- Nadam se da grešiš - reče. - Mora da postoji još neko logično objašnjenje.Bilo je skoro tri sata posle podne kada su se Džef i Keren dovezli do ulaza u istraživačku

ustanovu Livermor. Džef je zaustavio auto kod zaštitne kapije da bi pozvao dr Ejsona i zatražiodozvolu za ulazak u zabranjeno područje. U Ejsonovoj kancelariji je zazvonio telefon, međutim, javilase njegova sekretarica. Oči su joj bile raširene od straha zbog dvojice naoružanih pripadnika tajneslužbe koji su je posmatrali. Doktor Ejson je sedeo za svojim stolorn, a druga dvojica pripadnika tajneslužbe uperila su oružje u njega.

- Zar mi ne možete reći o čemu se ovde radi? - bradati fizičar upita muškarca koji mu je bionajbliži, a činilo se i glavnokomandujući.

- Radi se o pitanju državne bezbednosti - grubo odgovori.- Vi, s obzirom da radite ovde, morali biste toga biti svesni.- Ali, Džef Vels ovde ima dozvoljen pristup svemu - pobuni se Ejson. - Da li je učinio nešto loše?- Doktore, ne mogu da pričam o tome. A sada, ućutite dok ne uhapsimo Velsa.- Postarajte se da smireno odgovorite Velsu - upozoriše sekretaricu koja je drhtala.Zvučeći najnormalnije što je mogla, s obzirom na okolnosti, rekla je Džefu da mu je dozvoljen

pristup, ali da je doktor Ejson trenutno na sastanku i da će ga primiti malo kasnije. Kada se Džefpribližio kapiji, stražar pritisnu prekidač za podizanje zaštitnih vrata. Čim je ušao u ograđeni prostor,kapija se ponovo zatvorila, a četvorica naoružanih ljudi je opkolila automobil.

- Džefe, šta se dešava? - uzviknu Keren kada je jedan on njih otvorio njena vrata, uhvatio je zaruku i izvukao napolje.

Muškarac sa Džefove strane automobila mu zapovedi - Izađite iz auta!- Ko ste vi? O čemu se ovde radi? - upita Džef, pokušavajući da odluči kako bi trebalo da postupi.

Dvojica, najbliža Džefu, uperila su oružje u njega i ponovo naredila: - Izađite iz auta i podignite ruketako da možemo da ih vidimo. Odmah!

Džef primeti da nisu raspoloženi za raspravu. Polako, krupan koliko je bio, izašao je iz autapažljivo držeći ruke u vazduhu.

- Polako - reče im. - Nenaoružan sam.Čim je izašao, jedan od njih ga je pažljivo pretresao i rekao svom saradniku: - U redu je.- Pođite sa mnom! - oštro naredi Džefu.Dvojica koja su držala Keren, odvela su je u auto koji je čekao odmah iza kapije, a dvojica

pripadnika tajne službe najbliža Džefu odgurala su ga u drugi automobil. - Sačekajte! - uzviknu Džefprema onom drugom autu. - Kuda je vodite? Međutim, do tada su mu već stavili lisice i gurnuli ga nazadnje sedište.

Bez reči, odvezli su se u pravcu livermorske aviopiste gde je čekao vojni avion. Za tirdesetminuta, Džef je leteo natrag za Vašington - zbunjen i više nego ljut.

15

ZAOŠTRAVANJE

- Šta ste uradili sa Keren? - viknu Džef na Sivera kada je ovaj ušao u zatvorsku ćeliju u Endrjusuu kojoj su, odmah po sletanju, pripadnici tajne službe ostavili besnog programera.

- Džefe, smiri se. Siver se potrudio da upotrebi svoj prijateljski ton, ali je zvučao kao amaterskiglumac. - Keren je dobro. Sve što mi je potrebno je pristupna šifra.

- Bez mene više niko neće ući u sistem - prkosno reče Džef.- Daćeš mi tu šifru! - reče Siver, više besno nego uplašeno. - Potrebna mi je. Ako hoćeš opet da

vidiš devojku, daćeš mi je istog časa.- Nisam pokušavao da poremetim sistem - oštro reče Džef.- Da sam to želeo da uradim, on više ne bi ni radio. Samo sam želeo da saznam zašto nameravate

da pratite tako veliki broj korisnika.- To se tebe ne tiče! - zareža Siver na Džefa. Sada je njegov ponos prevladao nad strahom.

Umorio se od igranja igara. Prvo Rutlend; sada ovaj klinac. Upravo tada jedan od onih iz tajne službe,koji je pomogao u dopremanju Džefa natrag u Vašington, zakoračio je kroz vrata.

- Šta ti hoćeš? - brecnu se Siver.- Vrhovni tužilac Lajvli je na vezi i želi da razgovara sa vama, gospodine - odsečno reče agent. -

Poručuje vam da požurite.Siver je ostavio Velsa i otišao u kancelariju na kraju hodm ka. - Da - zareža u slušalicu. - Šta je

bilo Frede?- Sačekaj - reče Fred Lajvli i dodade slušalicu Kalu Rutlendu. Nikada u životu Lajvli nije bio

toliko uplašen. Rutlenda nikada niko nije video toliko besnog koliko je sada bio. Lajvli je pozvaoSivera da mu kaže da su zarobili Velsa, a u roku od pet minuta suočio se sa pobesnelim Rutlendom.Rutlendove oči su govorile ono što usta nisu; bio je spreman i voljan da ubije.

Lajvliju nije ni palo na pamet da bi telefoni u Beloj kući mogli da se prisluškuju; poželeo je dajeste jer je Rutlend bio gnevan kada je saznao šta su Siver i on uradili sa Velsom. Lajvli se izvukaolaganjem, rekavši da je mislio da Siver ima odobrenje Bele kuće za hapšenje Velsa i devojke. Odmahje uputio poziv Siveru.

- Siveru, idiote! - ljutito reče Rutlend. - Šta to radiš sa Velsom?- Naložio sam da ga vrate u Vašington, kao što ste želeli -odgovori Siver, braneći se.- Nisam želeo da ga uhapsiš, imbecilu jedan. On je jedini koji ume da osposobi sistem. Misliš da

će posie ovog otuđivanja hteti da se zalaže?- Imam i devojku - poverljivo reče Siver. - Daće jni šifre.- I šta ćeš ti onda sa njima? Daćeš Rajnhartu da programira? Siveru, stvamo si idiot. Odmah

dovedi Velsa ovamo, a hoću da dovedeš i devojku. Gde je ona?- Još uvek je u Sakramentu - reče Siver. Pokušao je da spasi nešto malo svog ponosa, ali- se setio

kako je ranije prošao s tim. Od straha mu je zastala knedla u grlu. - Odmah ću ga dovesti - rečesnishodljivo i spustivši slušalicu vrati se do agenta koji je priveo Velsa. - Pusti ga - reče poraženo. -Treba da ga vodite pravo u Belu kuću.

Čim je spustio slušalicu, Rutlend je pozvao načelnika tajne službe Bele kuće. - U Endrjusu je -

hladno - reče Rutlend. -Obavite to!Zatim je šef unutrašnje tajne policije pozvao jednog od agenata u Endrjusu. - Imamo zeleno

svetlo - reče. - Pobrini se, odmah.Mali valjak je prikačen za zadnji deo sistema za ventilaciju Siverove limuzine. Na putu iz

Endrjusa valjak je ispustio malu količinu gasa bez mirisa u odeljak za putnike, a Rasel Siver jepretrpeo nešto što će biti okarakterisano kao kobni izliv krvi u mozak. Vozač nije ni primetio danjegov putnik ima poteškoća sve dok nije stigao do ulaza u Belu kuću. U sveopštem haosu, u poludelojzemlji, teško je da će neko dati značaja tome što je ministar fmansija umro prirodnom smrću, ili tomešto je njegova žena, Eliza, imenovana za prelaznog ministra - do novog zasedanja Kongresa.

Pet minuta nakon što je Siver izašao iz prostorije, jedan od agenata je skinuo lisice sa ruku DžefaVelsa. Rečeno mu je da ga čeka limuzina koja će ga odvesti u Belu kuću. Niko više nije rekao ni reč.Kada je Džef pitao vozača, ovaj mu je jednostavno odgovorio: - Ne znam gospodine. Meni je rečenoda vas odvedem u kancelariju gospodina Rutlenda.

Kada je Džef stigao u Belu kuću, sačekao ga je jedan od predsednikovih telohranitelja. -Gospodin Rutlend vas očekuje, gospodine - reče ljubazno. Džef oseti da nije u poziciji da odbijeponudu.

- Napred - neočekivano ljubazno reče Rutlend. Ukazujući na fotelju pored stola, Rutlend je ustaoi obišavši sto ispružio ruku ka Velsu.

Oklevajući, Džef se rukovao sa Rutlendom i shvatio je da je to bilo prvi put da je ovaj ponudiosvoju ruku. Još uvek je bio zbunjen načinom na koji je pušten, ali je pretpostavio da je Rutlend imaoveze s tim.

- Džefe, zaista mi je žao zbog onoga što se desilo - reče Rutlend tonom koji je delovao iskrenozabrinuto.

- Gde je Keren? - odsečno reče Džef.- Ona je na putu ovamo. Onaj idiot, Siver, je prenaglo reagovao - reče Rutlend i sede u fotelju

pored Džefa. - Mislio je da si onesposobio sistem i pobegao. Zbog toga je poslao FBI.Džef pomisli: - Oni tipovi nisu iz FBI-a. Pre su iz Cije ili tako nečeg. Ili KGB-a. - Sta, ćemo

sada? - upita Džef.- Želimo da se vratiš na Data-Net. Obećavam da ti Siver više neće biti za vratom.- Imam nekoliko pitanja - tvrdoglavo reče Džef. - Neću ponovo raditi na sistemu dok ne dobijem

odgovore. Džefu se učini da je video iskru Ijutnje u Rutlendovim očima, a potom više ništa. Znao je dase suprotstavljanjem Rutlendu upušta u vrlo opasnu igru. Nije baš tačno znao šta se dešava u Belojkući, ali sa zemljom u ekonomskom i političkom haosu, trojicom ubijenih sudija Vrhovnog suda iatentatom na predsednika, bilo mu je jasno da, za njih, ovo nije igra.

- Pitaj - smireno reče Rutlend. - Ako mogu da ti odgovorim na pitanja, učiniću to.- Zbog čega je neko pokušao da ugradi promenu u Data-Net kojom bi sprečio dvadeset miliona

ljudi da upotrebljavaju sistem?- Pa, pre svega, promenu je pokušao da izvede jedan od Siverovih dmgara - izvesni doktor

Rajnhart.- Džek Rajnhart sa Kalifornijskog univerziteta? - iznenađen upita Džef.- Da. Siver ga je unajmio kao savetnika, a zatim je prekojega pokušao da unese promene u sistem.- Zašto? - upita Džef, sada još znatiželjniji. Znao je da see dopada Rajnhartu. Takođe, znao je da

on nije dovoljno lukava bi prepravio sistem, bar ne dok Džef ne razvije program zabradu datoteka nakojem je radio. Tada će svaki iole stmčan programer moći da unosi promene u sistem.

- Potrebna nam je velika, potencijalna baza korisnika koja može biti isključena kada, širom sveta,

krenemo sa programom - slaga Rutlend. - To će biti građani zemalja koje odbiju da ukinu svojuvalutu. Nećemo moći da radimo s onima koji su polovično za i polovično protiv. To bi podrivalocelovitost sistema.

Istog časa, Džef je znao da ga Rutlend laže. Proverio je neke DVD-11 podatke i odštampao nekaimena i adrese. Svi su bili američki građani rašireni po celoj zemlji i sasvim sigurno nisu bili izzemlje koja ne želi da sarađuje. Takođe je uočio da Rutlend nije znao da on zna.

- To zvuči logično - saglasi se Džef. - Pristupnu šifm sam promenio da niko ne bi mogao dazabrlja nešto dok sam ja odsutan. Poveo sam Keren da se vidi sa svojim ocem u Kalifomiji. Osećaosam se kao da treba da odemo negde na neko vreme. Sledeće što se desilo bilo je to da smo uhapšeni.

- Kao što rekoh, za sve je kriv onaj idiot Siver. Uvukao se u nekakve potajne radnje. To jeverovatno posledica svih ovih nereda i ubijanja. Džefe, pokušaj da razumeš - reče Rutlend,isprobavajući ulogu starijeg brata. - Do sada su u Data-Net uložene milijarde. U ovom trenutku nemožemo da sebi priuštimo bilo kakve kvarove. Obećavam ti da više niko neće pokušavati da menjasistem dok ti ne kažeš da je u potpunosti spreman. Već sam poslao doktora Rajnharta natrag na CalTech. Međutim, želeli bismo da obučiš jednog pomoćnika. Razmisli, šta bi se desilo ako te udarikamion? Rutlend je dao sve od sebe da to kaže kroz prijatan smeh, ali je zvuk nekako podsećao nagroktanje.

- Popraviću sistem - reče Džef onoliko ljubazno koliko je to mogao. - Samo sam želeo da seuverim da neće biti upotrebljavan kao političko oružje. Bezgotovinski sistem kao što je Data-Netmože mnogim ljudima da zagorča život. Da li imate nekoga na umu za mog pomoćnika?

- Stupili smo u vezu sa doktorom Kimom Luom. Pristao je da radi s tobom. Uistinu, baš jeuzbuđen u vezi s tom mogućnošću.

- Doktor Lu! - uz iskreno poštovanje reče Džef. - On je veliki kompjuterski naučnik. Zatim,iznenada, oseti porast straha u sebi. Pretpostavio je da će moći da odlaže i zadržava promene, ali toneće ići sa doktorom Luom. On je bio jedini naučnik koji je mogao da shvati koncept Džefovog Data-Net sistema. Da li je i Lu deo ovoga što se zbiva, šta god to bilo?- upita se Džef. Znao je da će moratida unese nove datoteke, a ti ljudi će jednostavno morati da se snađu. Bar im je omogućio nekolikodana predaha. Možda će moći da odugovlači još nekoliko dana. Možda, pomislio je dok je iz iskreizrastala ideja, mogu čak i da ih upozorim.

Skoro dva dana pre no što je Džef dovršio sve neophodne promene u sistemu, za njegovodovršavanje je ostalo samo ubacivanje šifre. Međutim, kako se Keren još uvek nije pojavila, on jepozvao Rutlenda da proveri kada će ona stići.

- Džefe, žao mi je - reče Rutlend, odgovarajući na njegovo pitanje. Imali smo nekih poteškoća uorganizovanju njenog prevoza natrag za Vašington. Da li si uneo promene u sistem?

Džef je znao da Rutlend odugovlači. Vrlo jasno je, bez priče o tome, rekao šta ima da kaže: Kerenće se vratiti tek pošto se unesu promene. Odgovorio je: - Da, jesam, samo što predlog doktora Lua nijebaš bio lako izvodljiv. Pitam se da li je to zaista neophodno?

Doktor Lu je tražio od Džefa da napravi poddirektorijum iz kojeg će moći da se pristupi Data-Netu, a u koji će imena biti naknadno uneta. Bilo je očigledno da nisu želeli da Džef zna koji će ljudi,a i koliko njih, biti u toj datoteci. Budući da je još ranije kopirao taj dosije, nije se tome baš mnogo niprotivio.

- Od velike je važnosti da doslovce postupiš po nalozima doktora Lua - hladno reče Rutlend. - Onpostupa po direktnim naređenjima predsednika.

- Mislio sam da sam ja direktor Data-Neta - reče Džef glasom koji je trebalo da prenesepovređeni ego.

- I jesi - brzo odgovori Rutlend. - Ti si zadužen za sistem, ali je dr Lu zadužen za njegovuprimenu. Jednom, kada sistem bude potpuno dovršen, tvoja genijalnost će biti potrebna na nekimdrugim poduhvatima.

- Džef se osmehnu zbog napora koji je osetio u Rutlendovom giasu. Mora da ga ubija to što dajekompliment, pomisli. -Sistem će ubrzo biti dovršen. Ali, ipak bih voleo da razgovaram sa Keren pretoga. Njena pomoć bi bila neprocenjiva. Još od samog početka smo zajedno radili na ovom projektu.

Rutlend planu. Da li to Vels preti da će obustaviti rad sistema ukloliko se njegova devojka nepojavi? Nije bio siguran. Vels je predstavljao zagonetku za Rutlenda. Bilo je teško prozreti ga, ali jeisto tako, u ovom trenutku, bio i neophodan pa je odlučio da malo popusti. - Džefe, drago mi je štomogu da ti kažem da ona dolazi još večeras. Samo sam želeo da to bude iznenađenje. S obzirom na toda sistem ponovo radi i da doktor Lu zna šifre, a i da je glavni laptop pod danonoćnom prismotrom,Rutlend je odlučio da Keren Ejson više ne mora da bude talac.

Prethodna tri dana Keren je provela u sobi u vazduhoplovnoj bazi Vanderberg. Rečeno joj je danije uhapšena, ali je bilo jasno i da nije slobodna. Nekoliko puta je zatražila da nazove oca, ali joj jeradnik obezbeđenja davao bezlične odgovore: -Gospođice Ejson, naređeno mi je da ni sa kim ne smeteda razgovarate.

- A čija su to naređenja? - zahtevala bi odgovor.- Ja samo postupam po naređenju - bez emocija bi rekao stražar.Keren nije gajila iluzije da bi njegovo ponašanje moglo naglo da se promeni, ili da bi on bio

prijatniji u slučaju da ona odluči da napusti sobu. A onda, iznenada, jednog jutra su je izveli iz sobe,strpali u parkiran kombi vazdušnih snaga i ukrcali na vojni avion.

- Gde idemo? - upita stražara.- U Vašington - odgovorio je bez dodatnog objašnjenja.- Grad, nadam se - rekla je sarkastično. Stražar nije odgovorio. Kada su je, u Livermoru, izvukli

iz auta očekivala je da će je tući ili mučiti, ali ne samo da je niko nije maltretirao već je nisu niispitivali. Na neki način, time su je još više naljutili. Bilo je to kao da je osim toga što je zadržanainače beznačajna.

Prvo su me oteli, zatim protivzakonito zadržali, ljutito je razmišljala dok su se spremali zapoletanje. Osim Džefa, niko na svetu ne zna da sam ovde. Sta li se to dešava? Da li je to zbog dosijeakoji je Džef otkrio?

A šta je sa tatom?, pitala se. Ponovo ju je zabolelo kada je pomislila kroz šta on sada sigumoprolazi. Ako njoj ništa nisu rekli, znala je da ni njenog oca nisu obavestili o svojim namerama. Bezobzira na njegovo razmetanje, znala je da je on osećajan, posvećen otac. Ona mu je bila sva porodicakoja mu je ostala. Ne dozvoli da se tata brine, molila se - nešto, što duže vreme nije radila.

Kada je vojni mlaznjak - pamjak putničkom avionu DC-12 sa dva istovetna turbo propelera -uzleteo iz Vanderburga, osetiia je kako se avion brzo kreće u jednu, a zatim i u dmgu stranu. Tipokreti, koji gotovo da mogu da slome vrat, su predstavljali uobičajen vojni postupak kojim treba dase zavara sa tla ispaljen, zemljavazduh projektil. Na svakih trideset sekundi, iz zadnjeg dela aviona,ispaljivane su bele, fosfome, svetleće rakete da bi odbile projektile usmerene na toplotu. Ovakvaprocedura je bila ograničena na borbene uslove za koje je i namenjena, ali budući da su teroristi lakomogli da dođu do starijih SAM-ova koje je vlada, da bi prikupila novac, prodala zemljama Trećeg

sveta, Kalifornija je smatrana borbenom zonom. U protekle dve godine, dvanaest vojnih i dva putničkaaviona su oborena ili oštećena, što je jasno ukazivalo na spremnost terorista da upotrebe projektile. Iputnički avioni koji lete u južnoj Kaliforniji su opremljeni svetlećim raketama, ali je na putničkimletovima naglo kretanje mnogo umerenije jer izaziva paniku među putnicima.

Do trenutka u kojem se avion popeo na sigurnu visinu od četrdeset hiljada stopa, Keren je patilaod ozbiljne mučnine. Ponovo prinevši avionsku kesu za povraćanje svojim ustima, pomisli: Poslesvega ovoga, baš me briga i ako nas obore. Uprkos izmučenom stomaku osetila je zadovoljstvoposmatrajući kako i stražar koji ju je čuvao prethodnih nekoliko dana bljuje u svoju kesu.

Kada su sleteli na Endrjus, ugurali su je u limuzinu i za nekoliko minuta hitala je ka Vašingtonu.Bez ikakvog iznenađenja, za nju, tajno je uvedena u Belu kuću mnogo pre nego što se redovankontingent stražara pojavio. Ono što ju je iznenadilo bila je osoba koja ju je očekivala: Keti Alton,predsednik Sjedinjenih Država.

Sto u predsedničkoj sobi za doručak je bio postavljen za vro opušten obrok. Bile su postavljenesamo dve stolice, a predsednica je već sedela na jednoj. Sve to je ostavilo snažan utisak na Keren.Često je čitala o Keti Alton i divila joj se zbog onoga što zastupa, ali su joj događaji iz prethodnihnekoliko dana nalagali da bude vrlo oprezna.

- Sedi Keren - ljubazno reče predsednica. - Ne smeta ti da te zovem Keren, zar ne?- Ne ni najmanje, gospođo predsedniee - oklevajući, odgovori Keren.- Molim te, zovi me Keti - toplo reče predsednica. - Zapravo, još Sć nisam navikla na

predsedničku titulu. Stvari su se tako brzo promenile u ovih nekoliko dana.- To je istina - reče Keren i namesti svoju salvetu.- Čula sam da ste ti i gospodin Vels imali nekih poteškoća- reče predsednica dok je služavka posluživala raznovrsno voće za doručak. - Keren, nadam se da

voliš voće za doručak. Ja obožavam sveže voće.- Da, dobro je - reče Keren, pomalo iznenađena. Grejpfrut je bio gotovo sve što je ona obično jela

ujutru, ali je nekako znala da je predsednica znala za to.- Dušo, iskreno se izvinjavam zbog svega što se desilo u prethodnih nekoliko dana. Uz sav ovaj

haos u gradu i širom zemlje, plašim se da se jedan od naših službenika zaneo. Doktor Siver je postupioonako kako je mislio da je najbolje za našu zemlju, ali ništa ne može da opravda kršenje prava našihgrađana. Naša nacija poštuje lična prava i ja nikome neću dozvoliti da ih bilo kome uskrati.

Reči i ponašanje novog predsednika potpuno su razoružale Keren, kao što je bilo i planirano. KetiAlton je za ovu poziciju odabrana mnogo pre nego što ju je zlosrećni let na Mars izbacio u žižujavnosti. Imala je čudesnu sposobnost da opusti čak i veliku grupu ljudi. Keren je osetila kako njenpređašnji bes i oprez popuštaju.

- Šta je sa Džefom? - oprezno upita Keren.- On već nekoliko dana marljivo radi na Data-Netu - lagano odgovori predsednica. - Očigledno, i

on se zabrinuo za tebe. Bilo je poteškoća da pronađemo gde se nalaziš - slagala je. -Od kad je doktorSiver preminuo, stvari su postale malo...

- Keren je prekinu - doktor Siver je mrtav?- Da. Žao mi je; izgleda da nisi znala. Napor koji su poslednji dani doneli je, izgleda, bio prevelik

za njega. Udarila ga je kap. Do narednog zasedanja Kongresa, na njegov položaj sam postavilanjegovu suprugu Elizu.

Sva Kerenina odlučnost se istopila kada je čula predsedničin opis Rutlendovog napada na doktoraSivera zbog njegovog nečuvenog zanemarivanja građanskih prava hapšenjem Džefa i Keren.

- Zapravo, čini mi se da je doktor Siver iskreno mislio da deluje na najbolji način za svoju

zemlju. Jednostavno je dopustio da revnost nadvlada nad rasuđivanjem.- Ovo su vremena puna iskušenja, Keren - reče ustavši. Keren je odmah ustala i predsednica je

spustila svoju ruku na Kerenino rame. - Potrebni su mi Ijudi kao ti i Džef da mi pomognu da vratimovu zemlju na pravi put. Bez Data-Neta ne možemo ponovo postati vodeća svetska ekonomska sila.

Kerenin um se borio u svojoj zbunjenosti. Bila je tako sigurna da je vlada korumpirana. Sada višenije.

- Keren, želim da se vratiš na posao - reče predsednica kada se služavka vratila da pospremi sto. -Ti i Džef pripazite na stvari. Ako uočiš nešto, za šta samo i pomisliš da nije u redu, moiim te odmahme obavesti o tome. Ako ti iko od mog osoblja pravi poteškoče, obavesti me. Reći ću Kalu da sam zatebe dostupna kad god ti to poželiš. U redu?

- Naravno... u redu je - oklevajući reče Keren.- Keren, ja predstavljam više od prve žene predsednika - reče Keti Alton, a mala suza joj se

pojavila u oku. - Predstavljam sve one ljude koji se osećaju kao da ih vlada ni za šta ne pita. Potrebnami je tvoja pomoć. Hoćeš li mi pomoći?

- Da - naglo reče Keren. - Hoću. - Iznenada se osećala kao školarac kojeg je nastavnik zamolio daobriše tablu. Lice joj je poprimilo blagoružičastu boju.

- Divno! - oduševljeno uzviknu predsednica. - Hajde da se sada obe vratimo na posao.

16

BEG U PLANINE

- Keren! - uzviknu Džef, ugledavši je kako ulazi u sobu. Pojuri ka njoj i obuhvati je rukama, anjegova krupna građa učini da ona deluje kao patuljak. - Pričaj mi, šta se desilo? - reče videvši suze unjenim očima.

- Ništa, zaista - odgovori, grleći ga. Keren je znala da je zaljubljena u Džefa. Pitala se da li je i onto osećao prema njoj ili se samo ponašao kao zabrinuti kolega. - Nekoliko dana su me držali zatočenu,a onda su me iznenada, kasno sinoć, avionom poslali natrag u Vašington.

- Da li su, uh... da li su te nekako povredili? - oklevajući upita Džef, a njegova urođena stidljivostprouzrokova crvenilo lica.

- Ne, dobro sam - odgovori i pogledom pređe po sobi. Ništa se nije promenilo, osim što jenedostajao glavni laptop.

- Šta se tebi desilo? - pitala je.- Otprilike isto, pretpostavljam, s tim što su mene vratili natrag istog dana. Rutlend me je

sačekao i napričao priču kako je Siver kriv za sve i kako je on prekoračio ovlašćenja.- Ja sam jutros bila kod predsednice. Rekla mi je otprilike isto to.- Predsednica? - iznenađen, uzviknu Džef.- Rekla je da je doktor Siver prekoračio ovlašćenja. Rekla je da ga je udarila kap i da je umro;

navela je da su njegovi postupci bili izazvani stresom.- Da li joj veruješ? - upita Džef, tonom koji otkri njegovu sumnjičavost.- Čini mi se - odgovori Keren. - To bi objasnilo mnogo toa-- Pa, možda - tiho reče Džef. - Ali vidi. - Izvuče malu. elektronsku napravu iz džepa i uključi je.

Istog trena naprava je zatreperila zelenim svetlom, pa crvenim. - To je sprava za otkrivanjeprisluškivača - reče tiho i spusti radio pored prisluškivača koji je ranije otkrio.

- Prisluškuju nas? - kroz nevericu prošapta Keren.- I moj stan, takođe - šapnuo je. - Verovatno i tvoj.Sada je stvarno bila zbunjena. Bila je ubeđena u predsedičinu iskrenost. - Misliš li da bi trebalo

da obavestim predsednicu? - upita Džefa.- Bilo bi bolje da sačekamo i vidimo ko iza čega stoji -odgovori. - Pogledaj ovo. Izvukao je

zahteve za Data-Net koje je napisao doktor Lu. - Traži se nova dadoteka koja će se popunjavati izvanglavnog sistema. Kad počne da radi, više uopšte nećemo moći da utičemo na to koga će u nju uneti.

- Kakve veze ima doktor Lu s tim? - upita Keren dok su misli ponovo počele da joj se gomilajusumnjama.

- Vlada ga je očigledno dovela kada sam joj uskratio pristup sistemu. Rajnhart je otišao i Lu ćebiti zadužen za primenjivanje sistema.

- Ali, Džefe, mislila sam da je to tvoj posao.- Rutlend kaže da sam ja zadužen za njegovo stvaranje. Doktor Lu je za primenu. To je verovatno

mnogo logičnije na duže staze, ali svejedno moramo da budemo oprezni.Dok je govorio, Džef je uzeo beležnicu, zapisao nešto u nju i predao Keren. Pročitala je - Kada ti

se ukaže prilika, pogleđaj u dosije naznačen ’lluminati’. Proverio sam naše vođe. Pronašao sam da svipripadaju nekakvom tajnom Društvu koje se zove Iluminati.

- Hajde da se bacimo na posao - reče Džef zbog onih za koje je znao da ih prisluškuju. - Moramo

da osposobimo sistem. Prstom je ukazao Keren na laptop koji je programirao da premosti sve uređajeza 'prisiuškivanje koje je postavio doktor Lu.

U prostoriji u kojoj se nalazio drugi Data-Net terminal, doktor Lu im se prijatno osmehnu uprolazu. Učinio je to iako nije mogao da čuje sve o čemu su njih dvoje razgovarali. Ta muzika meizluđuje, pomislio je isključivši kasetofon i premotavši snimak. Prisluškivač koji je postavio, je bioizuzetno male snage i imao je vrlo nizak domet jer ga je Rutlend upozorio da bi neki jači uređaj lakomogao da bude otkriven. Proverio je i svoj program koji je postavio da bi mogao da se uveri da li jeDžef ulazio u još neki deo Data-Neta osim u poddirektorijum za programiranje nove datoteke. - Ah,dobro - reče naglas. - Ne može da zaobiđe moju zamku. - Proverio je i dosije uključivanja i video da jeVels otvarao samo dozvoljenu datoteku.

Doktor Kim Lu bi bio zapanjen da je uočio sa kakvom lakoćom je Vels zaobišao njegovu zamku -gotovo s istom lakoćom sa kojom je uz pomoć uređaja koji je napravio, otkrio prisluškivač. Istinugovoreći, najveći napori drugog najboljeg kompjuterskog naučnika na svetu nisu predstavljali niizazov za Džefa. Jednostavno je naredio glavnom kompjuteru da zamrzne Luovu ’zamku’ i da jeponovo uključi onda kada se on već nađe u glavnom sistemu. U suštini, ulovio je zamku.

Dok je Keren pregledala ekran ispred sebe, ponovo se iznenadila svim onim što Džef može daizvede sa kompjuterom. Ušao je trag svim transakcijama koje je Kal Rutlend izvršio u prethodnihdvadeset godina, a onda je uporedno proverio njihova mesta i datume sa kretanjima gotovo svihvladinih zvaničnika iz tog perioda. Uskoro, pojavila se šema koja je prikazivala određene datume imesta na kojima se nekoliko vođa, i budućih vođa, okupilo u isto vreme. Spisak je uključivaoRutlenda, Sivera, Lajvlija, Hanta i još stotine drugih.

Džef je program osmislio tako da bilo čije ime može da se unese i proveri sa određenimdatumom i mestom. Dok joj se ruka tresla, Keren je unela ime Keti Alton. - Provereno -pisalo je naekranu. - Veza postoji. - Potom, program je počeo da izbacuje datume u kojima se Keti Alton sastajalasa vođstvom Iluminata. Keren se iznenadila uvidevši da je veza počela mnogo pre nego što je ona iupoznala svog supruga -mnogo pre nego što je on bio odabran da predvodi ekspediciju na Mars.

Fred Lajvli je ceo dan proveo na sastanku sa ministrom odbrane Endrjuom Singerom, i ostalimodabranim članovima kabineta. Razgovori su bili usredsređeni na rastući problem daljeg ophođenjaprema hrišćanima koje su već pohapsili. Budući da je proglašeno opsadno stanje, nisu imali nevolja sapremošćavanjem uobičajenog, zakonskog podizanja optužnice. Međutim, sam broj zatočenih izazvaoje velike gužve u zatvorima širom zemlje.

- Takođe - reče Ben Rendal, direktor FBI-a - izgleda da je, u nekim delovima zemlje, počeo da serazvija i pokret podrške.

- Šta podrazumevaš pod tim ’pokret podrške’? - brecnu se Džejson Frenklin, pogledavši ga.- Izgleda da prijatelji i komšije kriju mnoge hrišćane, čak i neke komšije koje ranije nisu imale

nikakve veze sa pokretom. To otežava njihovo hapšenje.To što je čuo, razbesnelo je Amira Ražaka koji je slušao razgovor iz susedne prostorije.

Progovorio je kroz uređaj koji je samo Frenklinu i Rutlendu omogućavao da ga čuju. - Hoću da tihrišćani budu uklonjeni! Oni predstavljaju jedinu pretnju mojim planovima. Odmah pokrenite logoreu okupiranim zonama.

Rutlend je čuo poruku i uputio pogled ka Frenklinu koji je bio vidno potresen. I on je slabić,pomisli Rutlend i oseti kako mu se popravlja raspoloženje. Uskoro će nam i on biti nepotreban.

Frenklin je bio taj koji je progovorio. - Postavili smo privremene logore za držanje terorista.Endrju, ti ćeš raspodeliti vozove, potrebne za njihov prevoz na odredišta koja su ti data.

- Ali gospodine Frenklin, govorite o milionima Ijudi. Ne mou...- Umukni, ti cmizdreća kukavice! - Kal Rutlend se izdra na njega. - Pustićemo da informacija

procuri u medije. Američki narod će se radovati kada sazna da odvozimo teroriste iz gradova. Ti sesamo pobrini da vozovi budu spremni kada nam budu potrebni.

- Ali, šta ćemo sa vojskom? - upita Singer, pokušavši da na neki način povrati izgubljenodostojanstvo.

- Vojska će biti uz nas - odgovori Rutlend. - Već decenijama postavljamo članove Društva naistaknute položaje. Uskoro ćemo upravljati i vladom i vojskom.

Ražak je bolje od Rutlenda znao da je to što je rekao istina. Decenijama su se vrhunski regruti,članovi porodica pripadnika Društva, obučavali u vojnim školama i probijali se na istaknute položajesve dok nisu, gotovo u potpunosti, zauzeli one najviše. Planovi Društva usađeni su u one koji su uDruštvo regrutovani. Sama činjenica da toliki napor deluje kao nešto nemoguće, upravo ga je iomogućila. Cak je i razaranje američke ekonomije i morala, započeto još ranih 1950-ih, bilo pažljivoisplanirano kroz postepeno preuzimanje većine medija i gotovo celokupne filmske industrije. Filmskaidustrija je Amerikance učila nemoralu, a mediji su ih naučili prihvatanju vladine pomoći.

Plan je bio da se uništi ekonomija SAD-a, onda kada se prosečni Amerikanac upeca na kreditneolakšice i vladinu pomoć. Kako je Hitler bio postavljen na čelo Nemačke odmah posle njenogekonomskog kraha, tako je Ražak znao da će američki narod oduševljeno prihvatiti njegovo vođstvo,ako im se da ogdovarujući podstrek. Plan je bio jednostavan: Omogućiti im lagodan život, oduzeti ga,pa ga ponovo obećati.

Ubrzo nakon sastanka između Singera i Frenklina, napadi takozvanih terorista su pojačani. Mnogigradovi su potonuli u tamu jer su grupe, koje su se predstavljale kao članice KUP-a, onemogućavalerad elektrana. Mnogi zaposleni u medijima dobijali su pretnje u kojima se navodi da će i oni postatimete ukoliko se ne obustave napadi na hrišćane. Umesto da smanje izveštavanje i napade na hrišćane,mediji su ih povećali, gotovo čikajući teroriste da urade nešto makar i jednoj svetoj, javnoj ličnosti.Međutim, u isto vreme su zatražili dodatnu policijsku zaštitu. Radio talasi su bili puni teških optužbina račun terorista, a posebno hrišćanskih terorista.

U roku od nekoliko dana, izdešavali su se događaji koji su rasplamsali medije.Koristeći ručne, zemljavazduh projektile, teroristi su oborili putnički avion koji je sletao na

aeorodrom u Dalasu. Više od dvesta ljudi je poginulo, uključujući i novoizabranog guvemeraTeksasa, Džejmsa Baseta, čvrstog pristalicu ’zakona o bebama na kreku’. Njegova kampanja se

svodila na to da će dozvoliti izgradnju ustanova za transplantaciju organa u svojoj državi, što jeznačilo hiljade novih radnih mesta i milijarde dolara mogućeg prihoda za Teksas.

Imao je snažnog neprijatelja u vidu verske zajednice, a do svog položaja je došao zajedno sapredsednikom Hantom - onda kada su glajači odobrili novi zakon. Od atentata na predsednika Hanta,guvemer je primio nekoliko pretnji, a, barem po podacima FBI-a, razotkrivena je jedna zavera oplaniranom atentatu na njega.

Čitav dan mreže su prikazivale scene nesreće i intervjuisale guvernerovo osoblje. Pitanja su bilapažljivo birana i omogućavala su upiranje prstom na gmpu koja se naziva Komitet za ustavna prava.

Meri Hauel, pomoćnica guvernera Baseta, je bila naročito ogorčena. - Svi smo izgubili prijatelja ivelikog državnika - reče dok su joj se suze gomilale u očima. - Guverner se borio protiv onih koji suhteii da zadrže Teksas u srednjem veku. Nadam se da će svi pomreti!

- Da li to znači da biste želeli da se ponovo uvede smrtna kazna za one koji počine ovakve

političke zločine? - oprezno upita novinar SMV-a.- Ono što bih želela je da narod Teksasa ustane i istrebi štetočinu koja je ovo počinila - ogorčeno

reče Hauel. - Oni ne oklevaju da ubiju našeg izabranog vođu, zašto bismo onda mi oklevali dauklonimo njih?

- Ne želite valjda da kažete da podržavate građane koji uzimaju zakon u svoje mke? - upitaizveštač. - Zar to ne bi doveo do anarhije u zemlji koja je posvećena zakonu i miru?

- Sta vi tačno mislite: Koliko je zakon zaštitio guvernera Baseta i ostale koji su bili u tomavionu? - uzviknu Hauelova, a na ekranu su prikazivane scene izvlačenja dece sa mesta nesreće. - Sveih ubijte! - zaurla u kamere koje su pokrile čitav intervju.

Ankete su pokazivale da se 40 odsto Amerikanaca saglašava sa Hauelovom - to je porast od 30odsto u odnosu na prvo izražavanje ovakvih osećanja odmah po atentatu na Hanta. Bilo je očiglednoda se uz nastavljanje nasilja zahuktava i kampanja protiv verskih prava...

- Vreme je - reče Ražak Džejsonu Frenklinu dok su gledali intervju. - Primeni Fazu četiri, odmah.

Napolju, oko kancelarija SMV-a u Atlanti, ABC-a u Njujorku i kancelarije Satelitskog TV-kanalau Holivudu, na svojim položajima su stajali ljudi naoružani automatskim omžjem. Oni, podmetnutimeđu članove KUP-a primili su svoje pozive. Mete su bile odabrane mnogo pre nego što su tekućidogađaji od Amerike učinili moguće bure bamta.

Po nalozima opsadnog stanja, praćeni su pokreti svih građana, a ko god da se noću nađe naulicama bio je zaustavljen i ispitan. Naređenja su bila jasna: Ko god nosi sa sobom oružje bio kojevrste, mora odmah da bude uhapšen, bez prava na kauciju. Ko bude uhvaćen kako puca iz vatrenogomžja, mora biti ubijen na licu mesta, kao što se desilo pljačkašima.

Baš ove večeri začula se manja pucnjava nekoliko blokova dalje od svake od ovih velikihtelevizijskih kuća. Sve raspoložive jedinice su preusmerene na mesto pucnjave i izdate su im naredbeda dođu u svojstvu pojačanja. Policajci koji su bili na dužnosti izvan kancelarija ABC-a u Njujorkunašli su se u čudu. Zašto im je, svima, dispečer naredio da idu kao pojačanje?

- Mislite li da treba da obavestimo ljude iz ABC-a da odlazimo? - mlađi policajac upita svognarednika.

- Nije na nama da se pitamo zašto - sarkastično reče stariji čovek. - Dispečer će ih obavestiti daneko vreme ostanu unutra. Ti se samo pobrini da ti je pancir na mestu. Pokrenuo je oklopno vozilo zaprevoz ljudstva - OVP - i pokretom pozvao ostale oficire da uđu u njega. U roku od nekoliko minuta,kretali su se ka pozorištu u centru, odakle se čula pucnjava.

Kada su se zaustavili, narednik reče: - Kako god, aii čak ni novinari nisu dovoljno ludi da se bezpratnje šetaju ovim ulicama kada padne mrak. Jedan od ostalih se oglasi u znak odobravanja i podiženeprobojne, bočne prozore. - Ne znam koliko je još terorista u blizini, ali ovde samo svodnici ipreprodavci droge nose sa sobom dovoljno teškog naoružanja da sami započnu rat.

Mlađi policajac je zadrhtao pri pomisli na sve mrtve i ranjene koje su videli po getima. Bezgreške je podsećalo na ratno područje. - Ne bih se kretao ovim ulicama čak ni u protivavionskojpancirki - izgovori dok je nameštao pun kotur municije na mašinku koja mu se nalazila iznad glave.Pomislio je na istovetne tridesetokalibarske getlinge koji su se nalazili na prednjem i zađnjem deluOVP-a, i mentalno se snuždio pri samoj pomisli da preprođavci droge kupuju ista takva vozila, a pričase da to rade.

Glavni, noćni spiker ABC-a, Ted Cendler, napusti radno mesto i uputi se ka ulazu u prizemlju gde

je ostavio svoj automobil. Bilo je skoro jedanaest uveče, ali on je znao da je policija u blizini, ili je bartako mislio. Prošavši kroz ulazna vrata od neprobojnog stakla, oseti se razgolićeno i ranjivo. Nosio jekaput, iznutra postavljen kevlarom koji je bio dovoljno jak da zaustavi tridesetokalibarski metakispaljen iz blizine. Međutim, snajper sa noćnim nišanom nije ciljao u njegove grudi. Umesto togaciljao je u nezaštićenu glavu, brzo ispalivši u nju tri metka. Iznenada, najpoznatije lice u Americipostalo je neprepoznatljivo. Ted Cendler, glavni televizijski spiker i dugogodišnji liberal, bio je mrtavi pre nego što je pao na pločnik.

Gotovo u isto vreme, širom zemlje, u kancelarijama i zgradama vodećih medijskih stanica inovina odigrala se ista predstava.

Budući da su pretnje novinarima, čak i pre nereda, bile uobičajena stvar u zgradi SMV-a, uAtlanti, svi prozori i sva vrata su bila od neprobojnog stakla. U novinarsku prostoriju su stizale porukeiz cele zemlje o napadima na medijsko osoblje. Džon Flečer, noćni poslovođa TV-mreže, poučenvišegodišnjim, stalnim izlaganjem opasnosti, naredio je svim članovima osoblja da ostave to što rade ida se upute u obezbeđeniju konferencijsku salu u podrumu.

Mari Itamo, japanski poslovođa, se pobuni. - Treba da pokrijemo ove špice dok pristižu - reče. -Ova zgrada je sigurna, a i snage obezbeđenja su napolju. Ovde je bezbedno.

- Ti onda ostani ovde - uzviknu Flečer i opsova jednog od novinara koji je još uvek sedeo zastolom. - Ovde je nešto sumnjivo, a ja ne nameravam da moji ljudi postanu jedna od tih priča.

Mari je još uvek bila besna kada je sela za sto da napiše izveštaj za svog poslovođu. Amerikancisu kukavice, pomisli. Nikada nije imala priliku da napiše izveštaj. Iz uličice preko puta, dva muškarcau vojnim uniformama ciijala su Lodan projektilom na zgradu.

Lodan je bio napravljen za borbu protiv terorista koji su izvršili opsadu zgrade u naseljenompodručju. Mnogo zgrada je napravljeno tako da im bombe nisu mogle ništa. Preprodavci droge su ihčesto pretvarali u prave, teško naoružane tvrđave sa žestokom odbranom. Carls Lodan, inženjer Harpfabrike, napravio je oružje sposobno da ih počisti. Bilo je i jednostavno i jeftino za proizvodnju. Uzeoje višak LAAR projektila, preostao iz dana sukoba na Bliskom istoku, i opremio ih bojevim glavamasa osiromašenim uranijumom. Kada se, prilikom eksplozije, uranijum odvoji od bojeve glave,projektil može da probije i do trideset inča čvrstog, čelikom ojačanog zida. Oružje proizvede buku,ispalivši svoj projektil.

On se izravnao sa prozorskim oknom zgrade SMV-a, na kojoj je staklo bilo debelo šest inča, auranijumsko središte je prošlo kroz prozor kao da je sačinjen od kartona. U zgradi, uranijum seraspršta u milione sitnih delova, a korditno punjenje eksplodira kao da je u pitanju erupcijaminijaturnog vulkana. Sve što se nalazilo u prizemlju zgrade je zbrisano i gotovo istog trenutkapretvoreno u pepeo, uključujući i Mari Itamo. Samo su pojačani noseći stubovi, postavljeni da držegornje spratove, sprečili da se zgrada uruši. U konferencijskoj sali u podrumu, Džon Flečer je čuogromoglasnu buku iznad njih i video da su se pogasila svetla. Sedevši u mrklom mraku prostorije,tutnjava koja je dopirala iz zgrade je onima koji su bili sa njim delovala još strašnije. Nekolikoreportera je preplašeno vrištalo - i muških, i ženskih.

Trideset sekundi kasnije uključilo se osvetljenje za slučaj opasnosti, okupavši preplašenemedijske radnike sablasnom nijansom crvene boje. Iznad njih, vatra se u vrtlozima kovitlalaprostorijom u kojoj su se oni, pre samo nekoliko minuta, nalazili. Sve dok sistem za gašenje požaranije ugasio vatru, spoljni ventilatori su snabdevali vazduhom one koji su bili zarobljeni ukonferencijskoj sali.

Ižvrljane preko zida zgrade, koja se nalazi preko puta izgorelih prostorija SMV-a, stajale su reči:- Smrt nevernicima! -Ovakvi natpisi, gotovo iste sadržine, osvanuli u svakom gradu u kojem suizvršeni napadi na zgrade medija.

Televizijske kuće su ubrzo podigle montažne studije i u roku od nekoliko sati ponovo su radile.Jedina razlika je bila u tome što su se upustile u celodnevni medijski rat sa onima koje su držaliodgovoraim za napade. Mediji su za njih zahtevaii smrtne kazne. Nije bilo nikakve sumnje u vezi stim koga su okrivili - KUP i hrišćane uopšte.

Predsednica Alton uživo je obećala brzu odmazdu za terorističke napade i zamolila Amerikanceda daju vladi malo vremena da pohvata počinioce. Odmah nakon predsedničke objave, jedna zadrugom puštane su scene nereda, ubistva sudija i atentat na Hanta. Ime Džona Eldera je pominjanočesto, a scene spaljenih crkava od strane ’grupa građana’ uživale su poseban status na svim stanicama.

- Zemlja se približava stanju anarhije - Keti Alton reče crnomanjastom muškarcu koji je sedeopreko puta nje.

- Dobro - odgovori bez strasti. - Da li su logori spremni?- Da. Postavili smo kampove u najudaljenijim podračjima u zemlji. Već smo uhvatili preko sto

hiljada.- To nije dovoljno! - reče Ražak, a iz njegovih cmih očiju isijavala je mržnja. - Kada u logorima

bude milion ljudi, počećemo sa ubijanjima... Vidim, nešto te muči. 0 čemu je reč?- Ni o čemu gospodine - reče predsednica pokušavajući da sakrije svoj strah. - Samo, bojim se

onoga što bi javnost mogla da uradi ako bi saznala za naše namere. Kako ćemo ubiti toliko Ijudi?- Neće znati ništa o tome, dok ne bude prekasno! - ustavši, odsečno odgovori crnomanjasti čovek

i prošeta se do drugog kraja sobe. Tamo je stajao ćutke i gledao kroz prozor, onda se okrenuo, vrationatrag i zastao pored predsedničine fotelje. Izrazom koji je odavao sumomu odlučnost, reče: - Nećemoponovo počiniti iste greške. Prvo hrišćani - potom Jevreji.

- Vreme je da ljudi malo pate - reče, a okrutan osmeh se razli njegovim licem. - Ovi ljudi nisunavikli na patnju. Uradiće bilo šta ne bi li spasili svoj način života.

- Vreme je da pokrenemo Fazu pet.- Fazu pet? - reče predsednica, a znak pitanja joj beše ispisan na čelu. - Ne znam detalje Faze pet.- Do sada nije ni bilo potrebe - savivši se, odgovori i nežno je pogladi po kosi. - A sada, lepotice

moja, videćeš bes sveta prema prokletim Jevrejima. Hrišćani su bili njihovi jedini, pravi saveznici, aJevreji su nam pomogli da ih uništimo.

17

RAZOTKRIVANJE ZAVERE

Odmah posle demonstracija, preraslih u nerede, KUP je obavestio svoje članove da treba da sesakriju. Neki su to i uradili, sklonivši se kod prijatelja ili porodice kako bi izbegli hapšenje. Međutim,mnogi su jednostavno odbili da poveruju da će biti uhapšeni; znali su da ni za šta nisu bili krivi.

Jedan takav par, Bob i Elen Koufer, iz Čikaga, odlučio je da ne pobegne. Bob je osećao da je upitanju velika greška; vlada nikada ne bi hapsila nedužne građane. On i Elen su rešili da ne učestvuju ušetnji na dan kada su izbili neredi. Podržavali su one koji su se bunili protiv hapšenja Džona Eldera,ali su osećali da bi bez dozvola za šetnju kršili zakon, a to su odbili da učine.

Scene ubijanja šetača i policajaca prikazane na televiziji probudile su Boba iz naivnosti. Iznenadaje shvatio da su vođe KUP-a bile u pravu kada su govorile da je zavera protiv hrišćana skovana nanajvišim vladinim položajima. Međutim, Elen je to drugačije shvatala. Ona je mislila da su zapravohrišćani započeli pucnjavu. Dok je gledala izveštaje koji su pristizali, reče:

- Bobe, s tom gmpom nikada više ništa neću imati. Ne mogu da verujem da su spremni da pucajuna policajce.

Elen je bila uključena u katolički pokret protiv abortusa. U početku se osećala i suviše stidljivomda bi se bunila ispred klinika za abortuse, pa je samo radila u lokalnoj kancelariji ’prihvatilišta’, i todva puta mesečno. Međutim, kada je ’zakon o bebama na kreku’ proglašen ustavnim, ona više nijemogla da stoji po strani. Priključila se uličnim demonstracijama i lično pisala svakom senatom ikongresmenu u Vašingtonu. Dok je bila u protestnoj šetnji ispred kancelarija državne vlade,fotografisana je i određena za pritvor, a neredi su još tada bili u pripremi.

Pre nego što je Bob stigao da odgovori na Elenino zapažanje o pucnjavi, na ekranu se pojavilaškola Otac Vinsent, u kojoj je Elen honorarno radila kao nastavnica.

- Ovde Pol Benon. Nalazim se u parohijskoj školi Otac Vinsent, gde je policija upravo uhapsilajednog od vođa nereda -oca Kristofera Longa.

Kamere su se okrenule ka policajcima koji su izvlačili sveštenika odevenog u tradicionalnu crnuodoru. Na prvi pogled je bilo primetno da je sveštenik pretučen. Jedno oko mu je bio otečeno, a iz uglausana mu je curila krv. Bio je presavijen, kao od bola.

Novinar zaustavi policijskog kapetana i upita ga: - Kapetane, za šta je optužen otac Long?- On je jedan od vođa nereda u kojima su poginuli naši ljudi - ljuti policajac reče. - Započeo je

tuču i morali smo da ga savladamo.- Kapetane, da li vi to kažete da se opirao?- Ne samo to - odgovori i podiže oružje sa kratkom cevi. - Ovo je imao kod sebe. Dobro je što je

potrošio svu municiju, inače bi mogao da puca još na nekoga.- To je laž - uzviknu Elen ka televizoru. - Otac Kris nikoga ne bi povredio, a sigurno je i da

nikada ne bi nosio oružje-- Elen, mislim da treba da odemo odavde - reče Bob, osetivši mučninu u stomaku.- Kako to misliš? Ne možemo nigde da idemo. Ovo je naš dom, a i sutra treba da idemo na posao.

Uostalom, to se nas ne tiče - reče Elen, osetivši znak za uzbunu u muževljevom glasu. Iznutra, strah jepočeo da se razvija kao rak, nagrizajući njenu sposobnost zdravog rasuđivanja. Iznenada, emotivnipritisci iz nekoliko prethodnih nedelja je nadvladaše i sve što je osećala je bio čist strah. Zavrišta: -Čak i ako je otac Kris terorista, to nema nikakve veze sa nama!

- Elen, razmisli o čemu pričaš! - viknu Bob. - Da li zaista misliš da bi otac Kris mogao da puca unekoga? Sve je to nameštaljka.

- Nije - tvrdoglavo, u svojoj naivnosti, reče Elen. - Ako policija kaže da je to istina, onda je tako.Moramo da ih pozovemo i da im kažemo da mi nismo deo te grupe. Bobe, pozovi ih!

Njihovo dvoje dece - Marsi, stara dvanaest godina, i Robert mlađi, star deset godina - je čulokako se roditelji svađaju i sišlo u sobu. - Šta je bilo mama? - upita Marsi, a u njenom drhtavom glasuse osećala panika koju je naslućivala u svojoj majci.

Bob odgovori: - Dušo, gledamo vesti na televiziji. Policija je upravo uhapsila oca Krisa.- Uhapsila oca Krisa? Ne mogu to da urade! - istovremeno uzvikoše Marsi i Robert mlađi. - Tata,

možemo li da učinimo nešto? - upita Marsi, počevši da plače.Pre nego što je Bob mogao da odgovori, Elen je reče: -Ne deco, on je sigurno kriv, inače, policija

ga ne bi uhapsila. Mi moramo da im kažemo da mi nismo kriminalci.- Mama, to je suludo! - izjasni se Marsi. Otac Kris nije kriminalac, i ne zanima me šta bilo koja

policija ima da kaže.Bob primeti da se Elen izgubila i pokuša da je smiri, ali njen strah je samo učinio nerazumnijom.

Poče da plače. - Ne želim da neko naudi mojoj deci. Baš me briga šta rade sa onim bebama na kreku.Samo želim da nas ostave na miru.

- Elen, saberi se! - oštro reče Bob. - Ovo nije pravi trenutak da se izgubiš. I mi smo u ovome,hteli mi to ili ne.

- Ne! - vrisnu Elen. - Ne želim da budem deo toga. Sve je to bila greška...- Hajde brzo da spakujemo nešto hrane i odeće, i utovarimo ih u auto - Bob reče deci.- Gde idemo, tata? - upita Robert mlađi.- Ne znam tačno, sine. Možda ćemo privremeno otići u Tenesi da posetimo baku. Samo treba što

pre da odemo iz grada.- U redu! - radosno reče i pođe u svoju sobu da bi se spakovao. Voleo je da ide u bakinu kuću.

Uvek je mirisala na kolače, pite i pečenu piletinu.Bilo je potrebno oko trideset minuta da bi se u auto utovarilo sve ono za šta je Bob mislio da će

im biti potrebno. Elen je samo sedela u dnevnoj sobi i plakala. Znao je da je ona na ivici ludila i želeoje da zna kako da joj pomogne, ali je bilo preče da se prvo sklone na sigurno. Mozda će, kad stignemou Tenesi, mama znati šta treba da se uradi, pomisli.

- Požurite deco! - uzviknu po deseti put. - Moramo da krenemo.Konačno, Bob ih sve spakova u auto. Kada su se vrata od garaže otvorila, drugi automobil se

zaustavio ispred, zaprečivši im izlazak na ulicu. Iz njega su izašla dvojica naoružanih muškaraca.Kada je videla oružje, Elen postade histerična. Bob pokuša da je utiša, ali više ništa nije mogao dapostigne.

Kada su muškarci prišli automobilu, jedan od njih upita:- Da li ste vi Robert Koufer?- Da - odgovori Bob. - U čemu je problem?- Molim vas, izađite iz automobila - naredi mu drugi muškarac - i držite ruke tako da možemo da

ih vidimo.Upereni devetomilimetarski pištolj je sve govorio. Bio je spreman da ubije Boba ukoliko se bude

opirao.- O čemu se radi? - podigavši ruke, ponovo upita Bob.- Ućuti! - zahtevao je tajni agent Karl Tums i grubo gurnuo Boba na automobil. - Biće ti

saopšteno sve što treba da znaš.

Elen je toliko glasno vrištala da je i Marsi počela da viče. Robert mlađi viknu: - Ostavite mogtatu na miru!- Iskočio je iz auta i zamahnuo na Tumsa koji je bio bliži njegovoj strani automobila.Udarac je završio u muškarčevim preponama, a on ga udari po glavi, postrance, i oboridesetogodišnjaka na pločnik.

- To nije potrebno - osorno reče drugi agent, Donald Šepard. - Klinac samo pokušava da zaštitioca.

- Za malog nestaška bi bilo bolje da me više ne udara -ljutito reče Tums. - Upamti da je on samomala verzija svojih roditelja. Oni su kao bubašvabe. Bolje je da ih izgaziš pre nego što porastu - rečesmejući se svojoj turobnoj šali.

Dok je gledao u svoju ženu i decu, Bob je osetio kako mu srce užurbano tuče. - Sta će biti samojom porodicom? - upita.

- Umukni! - ponovi Tums. - O njima je trebalo da misliš pre nego što si se pridružio grupiterorista.

- Ja ne pripadam nijednoj...Nikada nije dobio priliku da dovrši svoju izjavu. Tums ga je udario kundakom u grudni koš,

izbivši mu vazduh. Zbog toga, a i od bola zbog najmanje dva slomljena rebra, nije ni mogao da govori.- Rekao sam ti da ih ostaviš na miru! - strogo reče Separd.- Ako ti se ne dopada, idi u Vašington, pa se žali - odgovori Tums. - Svi su oni isti. Ne smeta im

da ubijaju ljude, ali ne žele da bilo ko takne njihove dragocene porodice. Bez obzira na razmetanje,Tums je bio kukavica i ustuknuo je čim je Separd obrisao auto i prišao. Separd je pomogao Bobu daustane i odveo ga do vozila parkiranog na ulici.

Bob i Elen su smešteni na zadnje sedište auta koji je očigledno pripadao vladi. Još uvek ljut,Tums je sve vreme držao upereno oružje u njih. Nešto unutar Elen je puklo. Prestala je da viče i sedelaje kao u komi, zureći kroz prozor.

Deca su ubačena na prednje sedište, sa Separdom. - Sta će biti sa nama? cvileći upita Marsi.Šepard je saosećajno odgovorio: - Zaista ne znam, dušo. Moja naređenja su bila da pokupim samo

tvoje roditelje, ali ne možemo vas da ostavimo same, zar ne? Biće sve u redu. Separd je slagao da biumirio devojčicu. Njegova naređenja su bila za celu porodicu. Ne dopada mi se ovo, pomisli za sebe.Ne uklapaju se ni u jedan tip terorista koji sam ikada proučavao.

Kada su izašli iz dvorišta i uputili se niz ulicu, susreli su se sa bandom mladića koja je nosilaznake pokreta ’Snaga homoseksualaca’ i vitlala štapovima i flašama. Iza njih, na tri kuće su seprimećivali očigledni znaci pljačkanja, a jedna je bila i zapaljena.

Kada je grupa videla da joj se približava auto, nekoliko mladića baci kamenje i flaše na njega.Tums je, sa zadnjeg sedišta pored Kouferovih, izvukao svoje oružje kroz prozor i ispalio kratak rafal uvazduh. Kada je zvuk automatskog oružja dopreo do mladića, oni su se razbežali kao mravi bacajućipokradenu elektronsku opremu i druge opljačkane stvari.

Tums se smejao. - Pretpostavljam da će sledeći put dva puta razmisliti pre nego što bacekamenje. Zatim opsova dodirnuvši rukom vruće burence oružja koje je uvlačio natrag u automobil.

Par je dovezao decu do zgrade osnovne škole koja je služila kao mesto za držanje pohapšenih.Agent Šepard je izašao iz auta da bi porazgovarao sa ženom zaduženom za pritvornu ustanovu.

- Ovo su deca Kouferovih - reče tiho da ga deca ne bi čula. Onda je ženi pokazao svoj spisak kojije ona uporedila sa svojim.

- U redu. Na spisku su. Odavde ću se ja pobrinuti za njih.- Gde ćete ih poslati? - upita Šepard.- Ko to zna? Ja im samo obradim podatke i spremim ih za put. Pretpostavljam da odlaze na neko

mesto za stalno, čim se završi postupak protiv njihovih roditelja.Donald Šepard je bivao sve zabrinutiji. U FBI-u je preko dvadeset godina, a stare navike se ne

menjaju lako. Znao je da su prekršili ustavna prava većine ljudi koju su pokupili. Nije imao nalog -samo spisak poznatih podrivača koji je obezbedila kancelarija vrhovnog tužioca. Znao je i da jeTumsovo ponašanje prema Kouferu bilo takvo da bi bilo koji student prve godine prava mogao da gapošalje u zatvor.

Odvezli su se do druge zgrade, blizu ivice grada, u kojoj će Kouferovi biti pritvoreni. Bob jeočajnički želeo da pita šta je sa njegovom decom, ali je Tums držao pušku prislonjenu na njegovapovređena rebra, čekajući ga da postavi neko pitanje pa da mu opet nabije oružje u telo. Bob se ćutkepomoli dok su se vozili, Bože, molim te budi uz našu decu i zaštiti ih od zla. Molio se i za Elen kojakao i da nije primećivala da dece nema. Jedini znak da je još uvek živa bilo je spuštanje i podizanjenjenog grudnog koša za vreme disanja, uz povremeno treptaje. Na neki način, njeno sanjarsko stanje jepredstavljalo blagoslov.

Šepard zaustavi auto ispred preuređenog poslovnog prostora. Cela ustanova je bila opkoljenatroslojnom, poput brijača oštrom, bodljikavom žicom. Kada su prišli, stražar otvori spoljnu kapiju.Zatvorio ju je za automobilom kada su ušli, a otvori unutamju.

Ovo nije na brzinu skrojena operacija. Nisu sve ovo izgradili od kad su počeli neredi, pomisliŠepard za sebe. Neko je ovo preuredio još pre nekoliko meseci.

Kada su Kouferovi izašli iz auta, Tums se obratio tamošnjem glavnom agentu - krupnoj ženiopakog izgleda. - Evo jedne za tebe. Bacivši pouzdan pogled na Elen, u šali dodade: - Obavesti mekada pređete na sledeći stepen obrade. Možda ne bi bilo loše da ja to nadgledam. Žena se smejala. -Agente Tums, ti si jedan nevaljali matorac.

Trepnu i promuklo reče: - Kako to misliš? To je samo deo mog posla.Kada su ušli u ustanovu za obradu, Boba su odgurali u stranu jedne velike sobe gde su obrađivani

podaci nekoliko desetina drugih ljudi. Uz to su ih i svlačili dok su službenici buljili u njih. Uspaniči sepri pomisli da i Elen prolazi kroz ovo. Osvrnu se oko sebe, ali nije mogao da je uoči medu ostalima.

Kada je začuo ljutog službenika da viče: - Ti! Svlači se! -shvati da je došao red na njega.Bob se ne pomeri, a čovek ga opsova i ponovo viknu: - Rekoh ti da skineš odeću. Osim što si

glup, da nisi možda i gluv?- Nemate nikakvo pravo da se ovako ophodite prema meni - čvrsto reče Bob. - I gde ste odveli

moju supmgu?- Oho. imamo advokata u grupi. Službenik je bio krupan čovek. Stao je tačno ispred Boba. - Da li

bi želeo da vidiš kako se ovde ophodimo prema teroristima, kretenu jedan?Bob se setio kako su postupali s njim u njegovom dvorištu i nije ni sumnjao da je tip smrtno

ozbiljan. - Neka, učiniću to što kažete - pokorno reče.- E, to je dobar dečko - podrugljivo reče. - Sad se svuci!

S druge strane sobe ljuta žena je vikala na Elen. - Rekoh ti da se svučeš!Elen, sada svesna svoje okoline, uzviknu: - Ne! Neću da skinem odeću. Ne možeš da me nateraš.Agent Tums, koji je stajao po strani i razgovarao sa jednim od agenata, došeta se do Elen i

nadlanicorn je udari u lice. - Sećeru, ovde ćeš raditi ono što ti se kaže - okrutno reče. Onda, poseže zanjenom bluzom, dohvati je i skoro je u potpunosti pocepa.

Iznenada, neko okrenu Tumsa i s obzirom da je ovaj počeo da se buni, zada mu udarac u stomak.

Stropoštao se na pod. Donald Separd je stajao iznad njega i čikao ga da ustane. Tums, debeo i potpunovan forme, nije bio u stanju da uradi bilo šta drugo osim da stenje.

Šepard se brecnuo na krupnu ženu koja je sedela za prijemnim stolom. - Ti, razvuci neke zaveseoko ovih žena i skloni ove muškarce odavde, odmah! Da li je to jasno?

- Sta ti umišljaš, ko si ti? - pobuni se.- Ja ću biti onaj agent koji će te tresnuti za jedno trideset sekundi - zareža Šepard kroz stisnute

oči. - Možda moraš da pretreseš ove Ijude, ali nećeš da praviš javnu predstavu od toga. Sada, požuri -završi govor i zalete se prema njoj.

Čuvši viku, nadzornica je došla do mesta na kojem je stajao Separd i upitala ga: - U čemu je tvojproblem?

- Hoću malo privatnosti za ove žene. I hoću da se ovi muškarci sklone odavde! - naredi Šepard. -Učini to odmah, ili ćeš mi i ti odgovarati.

- Slušajte, agente...- Šepard, Donald Šepard - ljutito odgovori. - Prijavi me ili uradi šta god ti je volja, ali sad hoću

da se prema ovim osobama odnosi kao prema ljudskim bićima. Koliko ja shvatam, oni još nisu nizvanično optuženi.

Nadzornica, skoro postavljena na tu dužnost, popusti. - U redu, razvući ćemo neke zavese - reče. -Ali, vi ćete odgovarati za ovo.

- Dobro - zareža i ogrnu svojom jaknom mladu ženu koja je potpuno naga, stajala ispred njega.Ovde nešto stravično nije u redu, reče Šepard za sebe i gurnu Tumsa prema vratima. Neću da

učestvujem u postupku protiv nevinih Ijudi prema kojima se odnose kao da su iivotinje. Moj pradedase borio u Evropi da nacisti ne bi dobili priliku da zavladaju svetom. Ovo nije ništa bolje...

18

NAFTA

Kada je 2010. počeo rat na Bliskom istoku, skoro dva miliona muslimana se ujedinilo protivIzraela. Vamicu kojom je rat započet je predstavljao OPEC-ov izveštaj u kojem se navodilo da Izraelradi na bušenju kosih bunara u Iraku, koji se nalazio pod izraelskom okupacijom.

Na svetskoj konferenciji za očuvanje nafte, kosi bunari su proglašeni nezakonitim, a Izrael jetvrdoglavo odbijao da to prizna. Cak i pod pritiskom Sjedinjenih Država, Izrael je odbio da odustaneod aktivnosti.

U OPEC-ovom izveštaju se potvrđuje da je Izrael, najmanje od početka novog milenijuma, bušiokose bunare u nameri da se spoji sa poslednjim, velikim nalazištem nafte na Bliskom istoku. Jevreji izcelog sveta su uložili stotine milijardi dolara u projekat. Jedan od Ijudi koji je prikupio najvišesredstava je bio Džejson Frenklin. I Amir Ražak je značajno potpomogao projekat. Poslujući prekorabina Moši Amita, Ražak je obezbedio gotovo 100 milijardi dolara za razvojna sredstva. Upravljanjeovim sredstvima omogućilo je Amitu vodeći položaj u Knesetu, izraelskom vladajućem telu, akonačno i mesto verskog vođe Izraela.

Skoro svi značajni svetski geolozi su ismevali projekat. Sama zamisao kopanja ispod dmgezemlje da bi se spojilo sa nalazištem nafte, po njima je predstavljala budalaštinu. Prikazali su karte igrafike na kojima se videlo da će troškovi bušenja značajno premašiti tržišnu vrednost bilo kojekoličine nafte do koje bi moglo da se dođe. Ono što nisu uspeli da uoče bilo je to da je Izrael imaomnogo dalekosežnije planove. Sama nafta nije bila cilj. Bila je sredstvo za ispunjenje nečeg mnogovećeg.

Zatim, 2008, Izrael se kosim bunarom od devedeset metara spojio sa nalazištem Basra u Iraku, itiho prebacio čitavo nalazište u svoje, unapred pripremljene, basene u Gazi. Nalazište Basra je bilogotovo u potpunosti iscrpeno za manje od dve godine - sve to a da Arapi čak ništa nisu ni posumnjalisve dok nafta nije jednostavno počela da nestaje. Iznenada, Izrael više nije zavisio od uvoza nafte, barne u periodu od narednih deset godina.

Hrpa postiđenih geologa preplavila je Izrael ne bi li proučila tamošnje tehnike kopanja, ali jevlada postavila jaku vojnu stražu na područje u kojem su kopani kosi bunari i time svima zabranilapristup. Kako su vesti procurele, tako je otkriveno da Izrael nije imao samo jedan projekat kosihbunara; bilo ih je na desetine. Na novi način, samo njima poznat, uspeli su da iskopaju kilometreobičnih, kosih bunara. Postalo je jasno da njihov cilj nije bio samo u spajanju sa susedskim, arapskimrezervama nafte; nameravali su da ih iscrpe.

Združene snage Iraka, Irana, Libije, pa čak i trupa iz Saudijske Arabije, su se ujedinile protivIzraela. Sjedinjene Države su zapretile da će ukinuti svu pomoć - vojnu i ekonomsku -ukoliko Izraelne obustavi kopanje. Međutim, do 2010, Izraelci su sami pravili skoro svu vojnu opremu koja im jebila potrebna, a i zarađivali su milijarde dolara godišnje prodajući je na svetskom tržištu. Cak su iArapi kupovali oružje od Izraelaca i zavisili su od nihovih delova. Izrael je jednostavno podigao nos iokrenuo leđa SAD-u i drugim zemljama, sklopivši savez sa Zimbabveom, Zululendom (bivšaJužnoafrička Republika) i drugirn afričkim silama u razvoju.

17. avgusta 2010, združene arapske snage su upotrebile hemijsko oružje za napad na Izrael. Jošdok su projektili i dalekosežna artiljerijska paljba zasipali prve borbene redove, Izrael i Zululend suizveli nukleami napad na združene arapske snage. Za trideset minuta borbe su završene. Trideset

hiljada Izraelaca je poginulo u hemijskom napadu, a četiri stotine hiljada Arapa su Izraelci i Afrikancipotpuno zbrisali sa lica zemlje. Arapi, koji su se oslanjali na SAD da će sprečiti Izrael od upotrebenukleamog oružja su istog trena zatražili mir.

Sukob, koji je umalo prerastao u rat svetskih razmera između SAD-a i Kine oko upotrebeizraelskog nuklearnog naoružanja je prestao kada su SAD i Rusija poslale tri zasebne grupe nosača uZaliv i zapretile da će ih upotrebiti protiv Izraela u slučaju dalje upotrebe nuklearnog oružja.

Do lada su arapske snage već pretrpele ogromna razaranja. Iranova naftna polja su bila zagađenapovršinskim otpadom, a vojska uništena. Izrael je pristao na mirovne uslove i obavezao se da ćeprestati sa kosim bunarima ispod arapskih zemalja, što je i uradio - u trajanju od skoro dve godine.Ali, kako su rezerve koje su prikupili počele da nestaju, Izraelci su tajno prekršili sporazum.

Ono što niko na svetu nije znao bilo je to da su Izraelske bušačke aktivnosti bile nezamislivouspešne. Najduži kosi bunar na svetu spojio se sa podzemnim izvorom ispod Saudijske Arabije preskoro tri godine. Odmah je spojeno još šest bunara, i operacija crpenja je ozbiljno započeta.

U početku, Izraelski geolozi su smatrali da su naišli na novi naftni izvor zbog toga što nivo nafteu postojećim saudijskim bunarima nije opadao. Međutim, umesto toga, došli su do neverovatnogotkrića; izvor sa kojim su se spojili je, u stvari, predstavljao jamu u kojoj se nalazila većina naftnihzaliha pustinje. Jednostavno rečeno, što su više crpeli iz zemlje, u svoje basene za skladištenje, to seviše nafte iz pukotina slivalo u bunare. U suštini, izvlačili su najveći deo dostupne nafte Bliskogistoka, a da Arapi to čak nisu ni znali.

Kasnije, kada je nivo nafte u saudijskim bunarima počeo da opada, pozvali su američke geologeda to istraže. Zaključak je bio taj da se zalihe nafte na Bliskom istoku troše brže nego što je to bilo kopretpostavio. Brzina trošenja, koja se određivala opadanjem nivoa nafte, je ukazivala da će saudijskezalihe nafte biti potrošene za manje od deset godina. Ova novost je izazvala potrese u svetu industrije,a posebno u Japanu koji je potpuno zavisio od uvoza nafte. Cene su u roku od nekoliko nedelja skočilena stotinu pedeset dolara za barel nafte. Čak je i japanska ekonomija imala problema da se izbori saovolikim porastom cena. Japanci su, bez mnogo priče, potpisali ugovor sa Saudijcima oko isporukesve nafte, koja je bila za izvoz, u zamenu za novi način desalinizacije koji su Japanci otkrili i kojim semorska voda jeftino preraduje u običnu, svežu vodu. Saudijci su znali da ono malo rezervi što im jepreostalo treba upotrebiti za razvoj novih tehnologija. Hrana je bila roba koju su izabrali. Učiniće dapustinja procveta, kao što je to Izrael uradio.

Nakon žučne rasprave u kancelariji Jakoba Estajna, izraelskog premijera, doneta je odluka da sesvih šest pumpi angažuje u službi kosih bunara. Ministar odbrane Levi Klajn se tome žestoko protivio.- Ukoliko prebrzo iscrpimo svu naftu, izazvaćemo bes u svetu, uperen na nas - objasnio je po četvrtiput. Zašto ovi verski fanatici ne mogu da uoče šta čine?, pitao se. Ako previše izazovu Azijate, oni ćese boriti. A boriti se sa Japancima i Kinezima nije isto što i boriti se sa Arapima.

Posledica, po Kineze, zajedničkog saveza sa Japancima i Korejcima, poznatog pod nazivomAzijski trougao, bila je ta da su izrasli u veliku silu. Uz dva miliona naoružanih ljudi i nuklearnusposobnost, oni neće oklevati da zaštite svoju osetljivu ekonomiju, i ekonomiju svojih finansijeraJapanaca.

- Mi jednostavno ne možemo da dozvolimo Saudijcima da kultiviraju svoju zemlju -ravnomemim glasom reče Moši Amit, vođa Kneseta. - Mi, sada izvozimo hranu u arapski svet. Ako toizgubimo, ponovo ćemo se naći u stalnoj opasnosti. Iscrpićemo zalihe nafte i prodati ih Japancimatako da ih oni ne kupe od Saudijaca. Lišićemo Arape njihovog bogatstva. Bog je uz nas.

- Ako to učinite, Japanci će narediti Kinezima da napadnu Izrael. Molim vas da se predomislite uvezi s ovim ludilom -pokuša Levi Klajn da urazumi kabinet.

- Branićeš Izrael kao što su tvoja braća to činila pre tebe -naljuti se Amit. - Ne možemo daizgubimo. Bog je na našoj strani.

- Možda, brate moj - umorno reče premijer. - Ako do rata dođe, biće potreban Bog da bi se unjemu pobedilo. Naš narod nema istu onu vatrenost za borbu kao što ju je imao kada smo biliopkoljeni neprijateljima. Sada vladamo arapskim narodima uz pomoć hrane, a ne sile. Bojim se dasmo izgubili nit.

- Sprečićemo te Azijate da se mešaju u pitanja naše zemlje, kao što smo to učinili sa Arapima -zagrme Amit i pokretom mke počisti zamišljene neprijatelje, izazvavši talasanje svoje odore. Amit jeoduvek, u tajnosti, zamišljao da je savremeni Mojsije. Trebalo je da njegov stas, brada i talasajuc'aodora prenesu takvu ideju njegovim kolegama u Knesetu.

U prošlosti, Kneset su sačinjavali predstavnici i većinske i manjinske partije, a u principu, jošuvek je bilo tako. Međutim, želoti ili jevrejski apsolutisti su imali potpunu vlast jer su se ujedinili izobe partije. Amit je bio njihov vođa.

- Uostalom - nastavi - Amerikanci nikada neće dozvoliti Kinezima da ugroze Izrael. Još uvekmnogo Jevreja živi u Americi.

- Amerika ima svoje nevolje - raspravljao se Klajn. - Zemlja im lići na ratnu zonu. Ne verujem daće braniti Izrael, bar ne pod ovim okolnostima.

- Ako ti ne možeš, ili nećeš, da braniš svoju zemlju, naći ćemo nekoga ko hoće - prkosno rečeAmit. - Bog nam je zadao da se obračunamo sa neprijateljima. Moramo da delujemo odmah!

- Braniću svoju zemlju - ljutito reče Klajn. - Cak ću poslati i svoje sinove i kćeri u boj, ali ovo jejoš uvek pogrešno. Zvučiš kao jedan od savetnika kralja Solomona koji ga je slao u bitku ne bi lipoginuo. Sta ako vi ne govorite u ime Gospodnje?

- Ali, govorimo - ponosno reče Amit. - Zar nismo sakupii novac za bušenje bunara? I zar nismoizgradili Solomonov hram kao što to Božja reč nalaže?

Klajn se zavali na svoje mesto. Znao je da logika ne može da pobedi. Nadam se da se nesuočavamo sa još sedamdeset godina progona, iscrpljen, pomisli. Mnogi hrabri Ijudi će umreti... azbog čega?"

Šest meseci od kada su sve pumpe počele da rade, proizvodnja nafte u Saudijskoj Arabiji jegotovo u potpunosti zamrla. Izrael je, zbog toga što je gotovo polovinu svetske sirove nafte sklonio nasigumo, u svoje basene, objavio svetu da upravlja tržištem sirove nafte i da će primati ponude za izvoznafte - po ceni od petsto dolara za barel. Preko noći, japanska berza je propala za dvadeset hiljadapoena. Japan je bio u prvoj fazi potpunog ekonomskog kraha.

U Njujorku je sazvan hitan sastanak da bi se raspravilo o novonastaloj situaciji. Okupile su sevođe svih arapskih nacija, kao i predstavnici zemalja Azijskog trougla. Budući da su SjedinjeneDržave zapretile da će staviti veto na bilo koju rezoiuciju UN-a protiv Izraela, sastanak je održan uKemp Dejvidu, bez udela UN-a.

- Gospođo predsednice, morate da razumete da Japan ima svako pravo da zaštiti svoje interese naBliskom istoku - usplamtelo reče Huriči Amato, japanski ministar finansija, nakon što je Keti Altonodbila da pristane da prisili Izrael na predaju nafte koju je ukrao.

- Gospodine Amato, da li nam vi to pretite? - Ijubazno upita predsednica dok su joj oči sevale najapanskog diplomatu, koji je podsećao na sumo rvača.

- Možete to da shvatite kako vam drago, gospođo predsednice - odgovori iznervirani ministar.Nije navikao da se obraća ženi političaru, a još manje da se raspravlja sa jednom.

- Smem li da vas podsetim, gospodine Amato, da naš narod neće olako prihvatiti bilo kakvepoteze protiv suverene zemlje sa kojom imamo potpisan sporazum o zajedničkoj odbrani.

Amato, da ne ostane dužan, uzvrati: - Rekao b.ih da imate dovoljno problema sa obuzdavanjemdisidenata u okviru svojih granica. Saznaćete da činjenje istog, na udaljenosti od pet hiljada milja,neće da se dopadne vašim građanima. Japan neće stajati po strani i posmatrati uništavanje svojeekonomije zbog pljačke saudijskih naftnih rezervi.

Jedini predstavnik Izraela, mladi sledbenik Moši Amita, prekinu ih vičući: - Sama zemlja nakojoj oni ,žive pripada Izraelu po božanskom pravu. Mi nameravamo da upravljamo izvorima, ukolikoto želimo. Saznaćete da će Izrael biti snažan neprijatelj bilo kome ko je dovoljno glup da ga napadne.Bog je na našoj strani.

Japanski ministar bučno zalupi svojom beležnicom i uz blisku pratnju svog osoblja izađe izprostorije.

- Odlično - Ražak, posmatrajući sve ovo uz pomoć kamera, reče Džejsonu Frenklinu. - Pozoraicaje postavljena za ratovanje. Istog trenutka izvršite Fazu pet.

Frenklin zadrhta pri pomisli na posledice onoga što se spremaju da urade. Ovo će biti tak\>obalansiranje na ivici rata kakvo svet još nikada nije video. Jedna greščica, i svet će se pretvoriti uprah i pepeo.

Zatim je jasno, u unutrašnjošti svog uma, čuo. - Da, plašljivi moj podaniče. Ali ako pobedimo, jaću vladati čovečanstvom!-Frenklin poskoči kao da ga je neko dodimuo vrelim gvožđem. Pročitao mije misli!

Vođa, jednostavno izađe iz sobe, smeškajući se. Ljudi su tako prosli, pomisli za sebe. Stvoreni poliku Božjem - zaista!

Sat vremena nakon naglog završetka sastanka, izraelska obaveštajna služba otkrila jezabrinjavajuće kretnje.

- Gospodine premijem, naši sateliti su opazili veliko okupljanje trupa u Kini. Naši izvori uAmerici nam kažu da su Japanci opozvali nekoliko stotina letelica sa putničkih ietova koji su već bilirasprodati.

- Koliko letelica su opozvali? - zabrinuti premijer upita ministra odbrane. Znao je da Levi Klajnoseća isto što i on o pitanju pretnji Izraelu, ali sada je verska desnica držala vlast. Amit je ubedio ljudeIzraela da su nepobedivi. Bilo je kao da su mislili da Bog može da bude samo na njihovoj strani.

Klajn je sa strahom razmišljao o onome što je Amit predložio na poslednjem sastanku saveta.Njegov um mu još uvek nije dozvoljavao da u to povemje. - Opozvali su najmanje pet stotina letelicaiz flote koja saobraća na letovima iz Amerike - izvesti Klajn. - Predsednica Alton je prilično uzmjanazbog toga što su milioni putnika ostavljeni na cedilu, međutim, ona tu ništa ne može da uradi. Uzvaničnom obrazloženju Japana, saopšteno je da je do opoziva došlo zbog olimpijskih igara.

- Pet stotina letelica! Koliko trupa mogu da prebace, i koliko brzo?- Obaveštajci kažu da prebacuju milion ljudi u Avganistan, gde će im biti baza za ulazak u Irak.

Takođe, procenjuju da se još osam do devet miliona premešta kopnenim putem. Moguće je da će donovembra biti deset miliona naoružanih kineskih vojnika na granici Izraela! - Rekavši to, ministarodbrane pokaza Estajnu fotografije, snimljene ranije tog dana, sa satelita. Izgledalo je kao da jecelokupna okolina Pekinga, miljama unaokolo, i to u svim pravcima, prekrivena vojnicima.

- Bože moj! - uzviknu Estajn, pregledavši fotografije. - Dai je moguće pokrenuti toliki broj Ijudiza tako kratko vreme?

- Da, gospodine, jeste - umomo odgovori Klajn. - Japanci su stručnjaci za efikasnost. U Kini suopremili vojsku koja bi mogla da bude i deset puta brojnija od ove koju vidimo. Stvorii su surogat

vojsku da vodi njihove bitke. S obzirom da nisu ni pokušali da sakriju svoje pokrete, moramo dapretpostavimo da nam šalju upozorenje koje ne smemo da zančmarimo.

- Šta Kneset ima da kaže o ovome? - upita Estajn, pokušavajući da razmisli. - Deset milionaljudi! Sa devedeset miliona u rezervi! Ne bismo imali dovoljno metaka da ih sve ubijemo, čak i dahoćemo.

- Amit je predložio da upotrebimo bombu sudnjeg dana -polagano i odlučno reče Klajn. -Pokušava da ubedi Kneset da izvrši preventivni udar.

- Bombu sudnjeg dana! - iznenađen viknu Estajn. - Svi smo se složili, za vreme prethodnog rata,da kobaltna bomba nikada ne sme da se upotrebi. Nemamo nikakvu predstavu o tome kakve će bitiposledice.

- Znam - reče Klajn i skloni fotografije. - Ali, s obzirom da ćemo je upotrebiti u unutrašnjostiKine, oni su očigledno spremni na eksperimentisanje. Zatim, posle kraće pauze, Klajn iskorači. -Zeleo bih da predam svoju ostavku - izjavi i preda premijem rukom pisan dokument o povlačenju izvojne službe i ostavci na mesto ministra odbrane.

Pregledavši dokument, Enstajn odgovori; - Ne možeš da daš ostavku Levi. Ti si mi jedini glasrazuma koji čujem u ovoj grupi ludaka. Ne prihvatam.

- Bojim se da nemaš izbora, dobri moj prijatelju. Neću da budem jedan od onih koji su bacili ovoomžje na svet. Mi smo nacija zato što smo želeli da izbegnemo uništenje koje je doneo Drugi svetskirat. Sada, pričamo o ubijanju deset puta većeg broja ljudi, možda i sto puta većeg. Da li će na nasgledati drugačije nego na naciste?

- Sazvaću hitnu sednicu viade i Kneseta. Sačekaj bar do tada, hoćeš li?- Hoću, iz poštovanja prema tebi, ali moram još jednom da ti kažem, neko ili nešto usmerava ovu

zemlju na put razaranja. A nije u pitanju Bog Avramov i Jakovljev.

U velikom holu za zborove, u Pekingu, okupile su se kineske vođe da bi čule predsednikovosaopštenje za svetske medije, koje su sačinjavale sve najveće novinarske kuće.

Ispred okupljenih je stajao ambasador iz Kine. - Pripala mi je velika čast da vam predstavimnašeg velikog vođu, Ceng Lo Tunga, predsednika cele Kine.

Čeng je imao samo četrdeset i tri godine kada je bio izabran na prvim slobodnim izborima u Kiniposle šezdeset godina. Sa pedeset i tri još uvek je bio mlad po kineskim merilima. Zapad je pozdraviote izbore kao znak da se Kina konačno priključuje zajednici nacija. U stvamosti, ono što se zaistadesilo bilo je da je Čeng postao najtvrdokomiji diktator još od Mao Cedunga. Pod tutorstvom Japana,od Kine je stvorio drugu vojnu silu na svetu.

Čeng se obratio skupu na savršenom engleskom, naučenom na Stenfordu, gde je i diplomiraomeđunarodno pravo.

- Braćo, kao što znate, cionisti su ukrali najveće svetsko ekonomsko blago i lišili naš narodživotnih sredstava, a sada pokušavaju da ucenjuju ceo svet. Ako to dozvolimo, naša ekonomija ćedoživeti krah i pre nego što je obnovimo. Vekovima, Kina se borila samo da bi prehranila svoj narod.Sada, kada razvijamo sredstva da bismo to činili, Jevreji pokušavaju da nas u tome zaustave. Minećemo biti zaustavljeni. Naši Ijudi su spremni da poginu ne bi li odbranili svoje pravo na napredak.

Kao vođen nevidljivim znakom, skup se oglasi gromoglasnim aplauzom.- Čak i dok ja govorim, Republika Kina premešta svoju vojsku na položaje sa kojih će vratiti

naftu koju je Izrael ukrao. Mi ne želimo rat. Od Izraeia ne želimo ništa drugo nego mir. Međutim, akoIzrael nastavi da zadržava naftu koja je toliko potrebna našim saveznicima da bi pomogli Kini, mi

ćemo se boriti. I da ne bude neke zabune: počistićemo Izrael kada napadnemo! Nijedna vlat trave nećeostati i nijedna cigla više neće stajati. Srušićemo svaku zgradu i baciti cigle u more. Uništavaćemocioniste sve dok njihova zemlja ne postane nenaseljiva za narednih hiljadu godina.

- Ukoliko se Sjedinjene Države umešaju, poslaćemo takav napad na njih koji će ih onemogućitiza dalje vođenje ratova. Imamo dve milijarde Ijudi spremnih da poginu za pravo prehranjivanja svojedece. Preživećemo bilo koji rat. Cionisti i njihovi saveznici neće.

- Ovaj sukob može da se izbegne ako Izrael odustane od prava na naftu koju je ukrao. Molim seda će Sjedinjene Države upotrebiti svoj uticaj da to postignu.

U Vašingtonu, u zgradi Pentagona, general Luis Gorman, vrhovni zapovednik, je sazvao hitansastanak načelnika vojnih štabova. - Gospodo, ovu pretnju ne smemo olako shvatiti. U izveštajimanaše obaveštajne službe se navodi da Kinezi imaju skoro pet stotina raketa sa dovoljno dalekimdometom da stignu do SAD-a, i više od hiljadu koje mogu da stignu do Izraela. Pročitao sam vašeizveštaje i zajedničke konačne procene: Možemo da izgubimo i do sto miliona ljudi u nuklearnojrazmeni vatre. Nije spomo da možemo da nanesemo ogromnu štetu Kinezima, ali što se mene tiče otome ne bi trebalo ni da se razmišlja. Sjedinjene Države ne treba da se upuštaju u rat zbog pravaIzraela na naftu Saudijske Arabije. To bi izazvalo pobunu američkog naroda.

- Generale, predlažem da izađemo pred predsednicu i njeno osoblje u vezi sa ovim pitanjem. Neželim da učestvujem u pokretanju trećeg svetskog rata. Predsednica, bez odobrenja Kongresa, nemapravo da pokrene bilo kakav napad. A, s obzirom da Kongres još uvek ne zaseda, znači da rata nema...

- Saglasan sam, Rej - prekinu ga Gorman i zatvori dosije pred sobom. - Odmah ću se sastati sapredsednicom. General Gorman se obraćao generalpukovniku Rejmondu Ebotu, zapovednikuvazdušnih snaga. Upravo je Ebot bio taj koji je sačinio strategiju za okončanje neprijateljstava naBliskom istoku za vreme rata iz 2010. On je razmišljao hladne glave i bio je potpuno posvećen svomposlu. Verovao je u onu vrstu vlade koja je utemeljena na ustavu i bio je odlučan u tome da ne dozvolipolitičarima da upravljaju vojskom ili vojsci da upravlja vladom.

Generalu Gormanu, i vrlo malom broju odabranih vojnih vođa, je bilo poznato da jegeneralpukovnik Rejmond Ebot otkrio zaveru, u okviru vojske, o preuzimanju vlasti i uklanjanjupredsednika Hanta zbog zloupotrebe moći. Smatrao je da je raspoloženje protiv predsednice Alton bilojoš snažnije jer je upotrebljavala vojnu policiju za privođenje i pritvaranje američkih građana bezpodizanja optužnice ili prava na zastupanje. Bilo je to sve što je Gorman mogao da učini da bi sprečioEbota da odjuri u Belu kuću i sukobi se sa Altonovom i njenom grupom ulizica.

Gorman je primio neke loše vibracije od Bele kuće. Žučno se borio protiv odluke predsedniceAlton da proglasi opsadno stanje. Bilo je očigledno da postoje problemi u Kaliforniji sa pljačkašima ipreprodavcima droge, ali ništa što bi opravdalo ukidanje građanskih prava za svu javnost. U stvari, odkad je proglašeno opsadno stanje, više trupa je upotrebljeno za transport i pritvaranje takozvanihterorista nego za sprečavanje talasa kriminala. Sada su još stigli i izveštaji da su mesne jedinice dobileovlašćenja za hapšenje i pritvaranje žena i dece, iz porodica članova Komiteta za ustavna prava ne bili ih naterali da prestanu da se kriju.

Na kraju, doći će do pobune, razmišljao je Gorman. Mnogi od tih Ijudi koji su pritvoreni suprijatelji. i rođaci vojnika. Oni će, jednom, to sve ukapirati. Onda se pazite! Vojnici u Kini mogu slepoda slušaju, ali ne i Amerikanci. Hvala Bogu na tome.

~ Za danas sam zakazao sastanak sa predsednicom Alton -reče Gorman odgovorivši na Ebotovozapažanje. - Reći ću joj da načelnici vojnih štabova nisu saglasni sa potezima Izraela i da čvrsto

preporučujemo Izraelu da vrati zaplenjenu naftu i ublaži ovu situaciju. Podvući ću da ne dozvoljavamoIzraelu da upotrebi nuklearno oružje - pod pretnjom odmazde SAD-a. Da li ste saglasni, gospodo?

Jednoglasno, svaki član, i muški r «enski, je izrazio svoje potpuno slaganje. Većina je smatrala daje postupak Izraela bio usmeren ka omogućavanju boljeg položaja pred pregovore o nafti koja je tojzemlji bila potrebna. Sve dok Kinezi nisu počeli da raspoređuju trupe u Avganistanu, svi supretpostavljali da pravi pregovori tek treba da počnu. Međutim,. kada je Izrael zauzeobeskompromisan stav, uvideli su da je sukob neizbežan osim ako SAD ne reaguju, i to brzo. Delovaloje da predsednica Alton odugovlači. U odnosu na razmere mogućeg uništavanja, odugovlačenje je biloneprihvatljivo.

General Gorman je, nervirajući se, proveo narednih nekoliko sati u nastojanju da zakaže sastanaksa predsednicom Alton. Na svaki poziv, njen sekretar za sastanke odgovarao je na isti način.

- Generale Gorman, žao mi je, predsednica je na veoma važnom, zatvorenom sastanku sapredstavnicima vlade i Kongresa. Primila je vašu poruku, i ubeđen sam da će vas primiti čim to budemoguće. Gorman je bio besan. Dovoljno dugo je već bio u Vašingtonu da prepozna odugovlačenje kadse ono dešava. Ali, zbog čega?, pitao se. Da li je ovo isti slučaj kao i Neronovo igranje dok je Rimgoreo?

Ono što nije znao, ali će uskoro saznati, bilo je to da je predsednica Alton imala sasvim drugačijiplan na umu; onaj koji nije uključivao načelnike vojnih štabova ili njihovog vrhovnog zapovednika.Nije bila na sastanku sa vladom, već samo sa jednom osobom - Amirom Ražakom.

- Da li je sve u redu? - Ražak upita Keti Alton dok su obedovali u plavoj sobi.- Da, gospodine - opušteno odgovori. - Sutra ću vas imenovati za specijalnog izaslanika za

pregovore o izraelskoj krizi. Očekujete li ikakve poteškoće od Jevreja?- Naravno - odgovori cmomanjasti čovek, kao da je u pitanju poslovni razgovor o kupoprodaji. -

Jevreji uvek zadaju poteškoće. Daćeš mi zapečaćeno naređenje, kojim ćeš me ovlastiti za upotrebunukleamog omžja, ukoliko to bude potrebno. Međutim, moramo da dozvolimo da se sukob izmeđuIzraela i Kine još više produbi. Ceo svet mora da bude u opasnosti. Samo tada c'e svi prepoznati kolikaopasnost Izrael zaista jeste. Te bludnike moramo'zbrisati, isto kao i hrišćane.

- I hoćemo - obeća Keti Alton svom dobročinitelju. - Ali, možda ćemo imati izvesnih poteškoćasa vojskom. General Gorman je već jednom došao na razgovor u vezi s pritvaranjem tolikog brojaAmerikanaca. Sada, traži hitan sastanak u vezi sa stavom prema Izraelu.

Ražak se namršti. - Ništa ne sme da spreči hvatanje hrišćana! Da li to razumeš? Oni predstavljajujedinu pravu pretnju mojoj moći. Uskoro ćemo početi da ih se rešavamo. Jevreji će postati ključni zaučvršćivanje naše moći. Već su sami na sebe navukli mržnju drugih. Mi ćemo na to dodati još malomržnje. I njih ćemo uništiti, jednom zasvagda. Ništa ne sme da se ispreči na putu. Sada je trenutak. Jaću uspeti!

Keti Alton je bila uplašena. Još kao mlada žena se zaklela na vernost Društvu, ali nikada nijezaista shvatila kako bi oni mogli da vladaju celim svetom, bar do sada. - Učiniću kako zapovedate,gospodaru - odgovori. Biia je predsednica najmoćnije nacije koja je ikada postojala, pa ipak jestrahovala od jednog, sitnog čoveka.

- Ja sam samo prinčev sluga - reče, gledajući je u oči. U njima je video ono što je želeo: strah ipotpunu odanost. - Princ tame će vladati svetom kada više ne bude hrišćana. Mi ćemo poraziti tu jadnubandu puzećih nesposobnjakovića koji za Isusa tvrde da je Gospod. Princ će biti gospodar. Ovocarstvo će biti naše!

19

ORUŽJE SUDNJEG DANA

Izraelski Kneset je bio osmišljen gotovo na isti način kao i britanski parlament - vladajuće telo jebilo sačinjeno od izabranih članova i predstavljalo je protivtežu moćima izraelskog premijera, baremu teoriji. U praksi, Kneset je postao vladajuće telo od kad su se dve suprotstavljene partije ujedinilepod vođstvom cionista. Nazvali su se ’želoti’.

Pod potpunom upravom rabina Moši Amita, želoti su sprovodili politiku vlade, umesto da jeopravdavaju ili odbacuju. Za bilo kojeg vladinog zvaničnika koji bi se usprotivio želotima, uključujućii premijera, istog trena bi bilo pokrenuto glasanje o nepoverenju i on bi bio smenjen.

Ovoj grupi, i njenom načinu razmišljanja, premijer Jakob Estin je uputio očajničku molbu.Stajao je za govornicom obraćajući se grupi od preko stotinu muškaraca, uglavnom obučenih u

ljubičastocrvene i crne želotske odore.- Budale! Vodite nas u rat koji ne možemo da dobijemo. Čak i kad bismo bili voljni da

upotrebimo nuklearno oružje protiv Kineza, ne bismo mogli sve da ih pobijemo. Njih ima dvemilijarde! Ako njih sto miliona preživi i dalje će nas brojno premašivati, i to odnosom od dvadesetprema jedan. Da li ste voljni da ubijete milijardu ljudskih bića?

- Da, ako će nam to pomoći da ispunimo svoju sudbinu -hvalisao se Moši Amit. - Ali oni nećenapasti kada im kažete za oružje sudnjeg dana.

- Budale! - ponovo viknu Estin na okupljene ljude. - Temeljno smo procenili kobaltnu bombu. Toje oružje koje nikada ne sme da se upotrebi. Ta naprava će zagaditi planetu, ako i ne uništi samuZemlju.

- Čuo sam da je jačina te bombe veća od jačine najveće hidrogenske bombe. Da li je to tačno? -samozadovoljno upita Amit.

Estin odgovori: - U teoriji, da. Ali isto tako može da izazove lančanu reakciju koja bi mogla daspali Zemljinu atmosferu. Izučili smo tu tehnologiju nakon što su Amerikanci odustali od projekta,krajem 1960-ih doktor Hajnc je rekao da su sposobnosti čovečanstva i suviše male da bi rukovodilotom napravom.

Ostali članovi Kneseta su pogledali u Amita. Bilo je jasno da im nisu bile rečene sve činjenice. -Gosp. premijeru, koliko je tačno ta bomba razoma? - upita jedan od članova.

- Možemo samo da izračunamo njenu jačinu. Kompjuterska simulacija je predložila da bi onamogla da iznosi od jedne do dve gigatone.

- Molim vas, objasnite to - zahtevao je bradati rabin.- Gigatona je jednaka milijardi tona TNT-eksploziva. Poređenja radi, najveća do sada napravljena

hidrogenska bomba ima jačinu od otprilike sto miliona tona TNT-eksploziva.Salom se proneo žamor jer su poslanici razmatrali ogromnu snagu oružja čiju upotrebu je Amit

predložio.- Ali, u tome je divota tog oružja - reče Amit svojim kolegama. - Toliko je razorno da se niko ne

bi usudio da nam se suprotstavi dok njime raspolažemo. I dok je govorio, Amit je bio svestan da će zanjegov plan biti potrebna i ’demonstracija’ omžja sudnjeg dana.

- A šta ako još neko ima to omžje? - uzviknu iz pozadine ministar odbrane Levi Klajn.Neprimećen, ušao je u salu. - Ili, šta ako primoramo Kineze da se povuku, a ostali reše da zbog togašto smo u ogromnoj prednosti i oni razviju isto to? A šta ako bomba pokrene lančanu reakciju koja će

rascepiti Zemlju u njenom središtu?- Ti ne pripadaš ovde - viknu Amit na ministra odbrane. -Ovaj sastanak je samo za članove

Kneseta.- Ja sam pozvao Levija - reče Estin stojeći ispred skupa. -On najbolje razume vojnu situaciju sa

kojom se suočavamo. Tražim da mu bude dozvoljeno da nastavi.- Ne! - glasno uzviknu Amit. - To nije dozvoljeno.Ostali članovi započeše sa ritualnim udaranjem po stolu, u znak neodobravanja Arr/ovog

postupka. Nadglasan, sede, a Klajn se približi govomici.- Poštovane starešine - započe - kao što znate, svoj život sam posvetio služenju svojoj zemlji.

Energično sam se borio u njenim ratovima zato što su to bili časni ratovi. Ali ovo što sada planiramonije sveto i - Bog odlučuje šta je sveto! - prekinu ga Amit. Znao je da bi Klajn, ukoliko bi ga Knesetšaslušao, mogao da pomuti njegove dobro iznete planove. Dobio je naređenja od Društva, i ona su bilajasna. Izrael će dovesti svet na ivicu rata, onda pregovarati o nagodbi, a Amit će ga predvoditi napregovorima. Kada jedinstveni svetski sistem bude osiguran, Amit će biti na jednom od vodećihpoložaja.

Društvo je znalo da će biti neophodno da se ugrozi samo postojanje nezavisnih svetskih nacija dabi one prihvatile jedinstvenu svetsku vladu. Međutim, s obzirom da je nuklearni rat gotovo upotpunosti onemogućen potpisivanjem sporazuma između SAD-a i Rusije, ljudi su počeli mirnije daspavaju, verujući da je mir osiguran. Kobaltna bomba će ponovo namšiti ravnotežu i stvoriti sveopštupaniku, kao što je i hidrogenska bomba to učinila u dvadesetom veku. Biće potrebno da vođa imaogromne moći ubeđivanja kako bi ujedinio svet.

- Da, Bog odlučuje šta je sveto - složi se Klajn - ali ti želiš svima nama da tumačiš Božju volju.Pitam se da li i oko milijardu ljudi, čije li'bistvo si predložio, oseća isto to.

- Ako nemaš hrabrosti da braniš Izrael, onda je možda vreme da se povučeš! - izazva ga Amit. -Imamo pravo da upotrebimo bilo koje oružje koje nam je na raspolaganju.

- Ko nam je dao to pravo? - sumorno upita Klajn.Amit uzviknu: - Bog nam je dao to pravo. Ovo je Njegova država, a Jevreji su Njegov narod.- Onda, neka nas Bog odbrani - zamoli Klajn, gledajući u druge članove. - Ali ne oslobađajte

ovog demona iz pakla na nedužne ljude - ne zarad nafte.Sada, kada se branio, Amit oseti kako njegov uticaj na grupu slabi. - Izgleda da ti ne razumeš. Ne

radi se o nafti. Radi se pravu predvođenja sveta. Jednom kada uništimo nevemike, svet će znati da jeIzrael Božije, uzvišeno oružje. Onda je, lagano, jedan član Kneseta počeo da aplaudira, pa još jedan, idrugi sve dok većina želota nije pokazivala svoje slaganje sa Amitom. Amit se pokloni i pruži ruke kanebu.

Klajn je seo pored Jakoba Estina. Osećao se kao da je star sto godina. Poraženi su, i on je to znao.Kako iko može da se raspravlja sa načinom razmišljanja: ’Bog mi je rekao da to uradim?’ Viđao jeprebijene i kamenovane Ijude samo zato što su vozili automobile na Sabat ili zato što su prali svojuodeću i ostavljali je da se suši u petak, posle zalaska sunca. Sada je bolje shvatao žar onih koji surazapeli Hrista pre dvadeset vekova. Prema bilo kome ko se suprotstavljao njihovom zakonu, oni su seophodili kao prema neverniku. Zarad prava da vladaju svetom, ovi Ijudi su bili spremni da ga unište.Spasi nas Bož.e Ijudi koji bi sami da budu bogovi, pomisli.

- Alene, upravo sam od Andree, iz Jerusalima, primio poruku da se Moši Amit obraća naciji uvezi s krizom sa Japanom i Kinom. Trebalo bi da imaš prijem na satelitu, svakog časa.

- Zašto Amit? - upita Alen Vajt, visi urednik informativnog programa SMV. - Zašto ne Estin,premijer.

- Ne znam. Andrea je rekla da je, de fakto, Amit vođa Kneseta. Možda su preuzeli odgovornost.- Pusti to u program - Vajt naredi svom inženjeru. - Prekini vesti i uključi Andreu. Uživo ćemo to

prenositi. Ko zna, možda će Jevreji popustiti. Međutim, ne računaj na to, reče sam sebi. Poslednji putkada je bio u Izraelu, bila je to noćna mora. Verski fanatici u Izraelu su podjednako loši kao što jeAjatola, u svoje vreme, bio u Iranu. Ajatola je rekao da mu je Alah govorio da to čini, a Jevreji kažuda im Jehova govori da to čine.

- Veza je spremna šefe. Andrea je pripravna.- U redu, pusti je u program.- Moje ime je Andrea Bernstin, javljam se iz Jerusalima. Rabin Moši Amit, vođa izraelskog

Kneseta, se obraća izraelskom narodu u vezi s krizom sa Kinom i Japanom. Kamera prvo prikazaneverovatno lepo lice Andree Bernstin, a zatim se producent slikom preko slike prebaci na hodnikizraelskog parlamenta.

Na ekranu se pojavi lice Mošija Amita. Iza njega su bili članovi izraelskog parlamenta. Tumač je,za gledaoce SMV u Americi, prevodio sa hebrejskog na engleski.

- Još jednom, ponavljam, Izrael ne želi sukob - najavi Amit, teatralno mlatarajući rukama. - Mihoćemo mir. Ali, nikome nećemo dozvoliti da nas uplaši. Naše je pravo da upotrebljavamo izvore kojeje Bog omogućio, uključujući i rezerve nafte koje se sada nalaze u našoj zemlji. Sa svakom zemljomćemo razgovarati o prodaji ovih zaliha, ali nećemo dozvoliti da nas ucenjuju.

- Republika Kina je okupila vojsku na našoj granici i priznala da namerava da napadne našuzemlju - da bi je ’počistila’, citiram predsednika Čenga. Mi smo odlučni i sposobni da se odbranimood neprijatelja, čak i od vojske od milion nevernika.

- Po naređenju Kneseta, izraelska vojska se naoružava SX-14 projektilima, čije je naoružanjetoliko jako da svaki od njih može da opustoši područje od stotinu kvadratnih milja. Nemamo nikakvuželju da upotrebimo ova oružja. Međutim, ukoliko Kina ne ukloni svoje trupe sa teritorija koje segraniče sa Izraelom, mi nećemo imati izbora.

- Bilo koji pokret ovih snaga unutar teritorije Izraela će se smatrati ratnom operacijom, i tako ćese na njega odgovoriti.

Još dok je Amit govorio, Alen Vajt je pozvao svog dugogodišnjeg prijatelja, pukovnika BobaRobinsa iz Pentagona.

- Pukovnik Robins ovde - nakon što se presavio preko stola i podigao slušalicu, reče stručnjakvazdušnih snaga za projektile i borbenu tehniku.

- Bobe, ovde Alen. Da li si gledao vesti?- Ne. Bio sam zauzet guranjem papira, ne bih li opravdao svoj položaj - sarkastično odgovori

Robins, gurnuvši u stranu gomilu zahteva za nabavku zaliha. Znao je da ionako neće biti popunjeni, nesa vladom koja prosleduje mala sledovanja.

- Bobe, vođa izraelskog Kneseta, Moši Amit, se upravo obraća parlamentu u vezi sa kineskimtrupama koje se nalaze u Avganistanu.

- Da, ne bih voleo da budem u Izraelu kada milion Kineza, uz viku, pretrči granicu. PregazićeJevreje kao što je Bik Koji Sedi to učinio sa Kasterom.

- Slušaj, Bobe, Amit kaže da Izrael ima bombu koja može da zbriše stotinu kvadratnih milja, ispremni su da je upotrebe na Kinezima. Znaš li nešto o tome?

- Moj Bože! - poviče Robins, skočivši na noge, i poče da šeta u radijusu koji mu je omogućavaladužina telefonskog kabla. - To je kobaltna bomba.

- Šta je tačno ta kobaltna bomba? - upita Vajt i uključi snimanje na kasetofonu. Mučio se da održinormalnu boju glasa. Nije želeo da uplaši svoju vezu.

- Ovo je poverljivo, nećeš da objaviš, jelda, Alene?- Strogo - slaga Vajt i pokaza inženjeru da ispita dolazeći signal. Nije nameravao da ostane bez

ovog intervjua, pa čak i ako će to platiti gubitkom vredne veze i prijatelja.- Ideja o kobaltnoj bombi je nastala još kada je doktor Hauard Tols bio na čelu SAD-ovog

projekta nukl^amih bombi. Setićeš se da je Tols pomogao pri izradi hidrogenske bombe, a da sekasnije borio protiv njene upotrebe, zbog razome moći.

- Da, sećam se. Na kraju je uklonjen sa projekta zbog svojih političkih shvatanja, zar ne?Pre nego što je odgovorio, lagano se zavali u svoju fotelju:- Zvanično, da - Robins se priseti dana kada je Čuo Tolsa kako raspravija protiv upotrebe

tehnologije hidrogenske bombe. -Predsednik je bio za upotrebu bilo kojeg oružja koje mu je bilo naraspolaganju. Pošto je predvodio snage Alijanse u Drugom svetskom ratu, verovao je da ćehidrogenska bomba prisiliti Ruse da se malo povuku. Tolsovo mišljenje je bilo da bi upotrebahidrogenske bombe zagadila svet do stanja nenaseljivosti.

- Kada je prvi put predložena kobaltna bomba, Tols je otvoreno govorio protiv nje. Zagovarao jestanovište da je kobalt materijal od kojeg je napravljena naša podatomska struktura i da bi mogao daizazove fuzijsku reakciju koja bi uništila samu Zemlju.

- Zar to nije isto ono što je tim sa Menhetna rekao pre prvog testiranja atomske bombe? - upitaVajt.

- Da. Ali, seti se, oni su tada raspolagali malim brojem činjenica. Kasnije, kada su neki od istihnaučnika govorili protiv hidrogenske bombe, upravo je Tols izračunao da je prigušena atmosferskareakcija moguća, ali i vrlo malo verovatna. Dokazano je da su njegovi proračuni bili tačni. Tols jetakođe proračunao i da su šanse da kobaltna bomba proizvede spontanu reakciju u atmosferipedesetpedeset.

- Što znači? - upita Vajt i pogledao u svog tonca, koji mu je uzdignutim palcevima dao znak da jesve u redu. Razgovor je bio prenošen uz vremensko zakašnjenje, a na ekranu su prikazivane slike prvihatomskih eksplozija.

- Kobaltna bomba jačine od jednog gigatona - milijardu tona - objasni Robins - bi lako mogla dasprži ovaj svet i dovede do gašenja atmosfere u kojoj dišemo. U tom slučaju, dobijaš rat, ali gubiš svet- takoreći.

- Da li je moguće da Izraelci imaju kobaltnu bombu? - upita Vajt. Iznenada je shvatio da je otkriopravu ’tempiranu bombu’ o kojoj sanja svaki novinar.

- Vrlo je verovatno da raspolažu tehnologijom - namrštena lica odgovori Robins. - Na krajukrajeva, Jevreji su dugo vremena glavni u unutrašnjem krugu nukleame tehnologije. Ali, ja ne moguda vemjem da bi bilo koje razumno biće upotrebilo kobaltnu bombu na nekoj drugoj naciji. To jeverovatno najprljavija bomba, ikada napravljena.

- Pod ’prljavim’ misliš na radioaktivni otpad? - upita Vajt i podiže palčeve ka izveštaču koji jepripremao izjavu osude Izraelovih poteza.

- Da - ponovo odgovori Robins. - Od posledica jedne kobaltne bombe, podmčje veličineDžordžije moglo bi da bude nenaseljivo hiljadama godina. To jest, ako nas pre toga sve ne pobije.

- U redu, hvala dmgar - reče Vajt pokazavši inženjem da prekine snimanje.Robins je znao da je rekao previše. Gotovo molec'ivim tonom zamoli: - Molim te, nemoj da me

citiraš. Citav taj projekat je još uvek strogo poverljiva tajna.- Ne brini druškane - umiri ga Vajt. Mrzim da ispalim prijatelja, ali takav je iivot novinara,

pomisli. Uostalom, sada je već prekasno da se bilo šta učini.Za deset minuta, agenti FBI-a i Nacionalne službe bezbednosti ispraćali su pukovnika Roberta

Robinsa iz njegove kancelarije u Pentagonu.

Kako su informativni programi posvećivali pažnju intervjuu sa SMV-a, tako je došlo i do naglepromene u mišljenju javnosti. Više od 60 posto Amerikanaca je reklo da se protivi daljem izraelskomprimanju pomoći od Sjedinjenih Država, a 50 posto je bilo za vojnu akciju protiv Izraela da bi gasprečili u upotrebi kobaltne bombe. Očigledno, raspoloženje javnosti se okretalo protiv Izraela.

Vreme prenosa iz Izraela nije moglo da bude bolje čak i da ga je neko izrežirao. Kratko obraćanjejavnosti predsednice Alton je već bilo zakazano za kasno posle podne. Kal Rutlend ga je jednostavnopomerio tako da bude emitovano odmah po razgovoru između Vajta i njegovog pentagonskog izvora.

U obraćanju, predsednica Alton je objavila da je imenovala Amira Ražaka, uspešnog poslovnogčoveka i naturalizovanog građanina iz Izraela, za svog specijalnog izaslanika za pregovore saizraelskim Knesetom. Američki i evropski mediji su izveštavali o velikim demonstracijama protivIzraela. U Evropi, je došlo do porasta antisemitizma, i mnogim jevrejskim trgovcima su poharaniposlovi.

Dok je predsednica Alton, u Ovalnoj sobi, davala izjavu, Amir Ražak je stajao pored nje. Zbogbezbednosti, samo po jednom predstavniku svake medijske kuće je bilo dozvoljeno da prisustvuje.Cim je došlo do objave, medijske kuće su užurbano počele da traže informacije o jevrejskomimigrantu u SAD, kojem je dodeljeno da odigra tako važnu ulogu za budućnost sveta. Pažljivopripremljeni paketi informacija razdeljeni su tako da ocrtavaju Ražakove preporuke i biografiju.

Amir Ražak je predstavljen kao poslovni čovek čija je pomoć bila neprocenjiva u stvaranjusaveza između SAD-a i Izraela koji je bio zadovoljavajuć i za Arape posle rata 2010. Komentari kojisu stizali sa Bliskog istoka učinili su da Ražak deluje kao najveći pregovarač još od DvajtaAjzenhauera. Usled napetosti koja u Izraelu nikada nije bila tolika, tamošnje manje radikalne frakcijesu pozdravile Ražaka. Samo je Mosi Amit, u ime želota, snažno istupio protiv izaslanika SAD-a kojije dolazio na Bliski istok. Mogao je da vidi kako bi se njegov položaj umanjio ukoliko bi drugiJevrejin, makar i polujevrejin, uspeo da olakša krizu. Ni najmanje nije nazirao koji bi mogao biti praviRažakov identitet. Amit je doneo odluku koja se rodila iz očaja: baciće oružje na Kinu što pre. Izraelće pobediti u ratu i vladati svetom. On će vladati Izraelom.

Kinezi su nastavili da gomilaju vojsku u Avganistanu. Kopnene trupe, koje su pristizalesvakodnevno, procenjene su na dva miliona naoružanih Ijudi. Bez podrške teške artiljerije, oni supredstavljali nešto malo više od razmetanja silom da bi se zaplašili Izraelci. Međutim teškomartiljerijom koju je prevozila železnica, Kinezi će biti sposobni da za dve nedelje izvrše potpunuokupaciju Izraela. Čak su postojale i glasine da Nemci, čiji se glavni grad umnogome oslanjao naJapan, naoružavaju egipatske projektile nuklearnim glavama. Ovo oružje bi bilo upotrebljeno da uništiizraelsko nuklearno naoružanje, ako to bude potrebno, primora ga na pregovore.

Izraelci su bili opkoljeni sa svih strana i, kao životinja saterana u ćošak, bili su najopasnijiupravo kada su im leđa bila pribijena uza zid.

Antisemitizam je, širom sveta, bio u porastu. U Evropi se, svako ko je bio jevrejskog poreklanalazio u opasnosti da ga gomila napadne, pretuče, pa čak i ubije. U Americi, najdugogodišnjijemizraelskom savezniku, jevrejski trgovci su napadani istom žestinom koja je bila uperena protiv

hrišćana nakon atentata na predsednika.Čak je i u samoj izraelskoj vojsei raspoloženje protiv Kneseta biio veoma izraženo. Nakon

ostavki Estajna i Klajna, isto su učinili i neki od najviših vojnih oficira. Ti muškarci i žene, koji sutako sposobno predvodili Izrael u ratu na Bliskom istoku protiv Arapa, imali su poverenje vojske. Ali,prosečni izraelski vojnik nije imao takvo poverenje u Amita i druge verske vođe koje su sadaupravljale zemljom. Peta izraelska oklopna divizija je jednostavno odbila naređenje da se premesti nairačku granicu. Nekoliko oficira koji su predvodili ’štrajk’ je uhapšeno, osuđeno i po naređenjuKneseta pogubljeno. U znak protesta, još tri divizije su odbile da postupe po naređenju. Ovog puta, umnogo borbenijem stanju uma, izazvali su vođe i stvorili odbrambene, teško naoružane trupe koje suizazivale na borbu.

Amitova podrška u Izraelu je ubrzano opadala. Bez njegovog znanja, pokret protiv Izraela je biodobro organizovan od strane Društva. Izrael je bio pešak u šahovskoj partiji koja je trebalo da seodigra na tabli sveta, a Društvo je nameravalo da vuče poteze obeju strana.

20

BOMBA

Kasnije tog dana, Moši Amit se sastao sa novim izaslanikom iz Vašingtona. Izvori su gaupozoravali da Ražak nije neko sa kim bi se trebalo poigravati; imao je ogroman autoritet i moć i uameričkoj, a i u arapskoj vladi. Pa, Moši Amit reče sam sebi, i ja imam moć - možda veću nego bilokoji drugi živi stvor. Ja imam bombu sudnjeg dana.

Sest izraelskih SX-14 projektila naoružano je sa jedinih šest kobaltnih bombi koje su ikadasastavljene. Mosad, tajna policija koja je ulivala najviše straha na svetu, nije imao nimalo laganzadatak da iz američkog arsenala ukrade komponente pre oko dvadeset godina. U početku, Amerikancisu se pribojavali da ih je ukrala teroristička grupa, ali pošto bombe nikada nisu viđene, tajna je ostalazataškana.

Sada je Izrael imao bombe, a Amit je nameravao da ih upotrebi. Nakon prve dve, namenjeneKinezima i Iračanima, ostale četiri će upotrebiti da izdiktira svoje uslove svetu. Njegovi uslovi će bitiprilično jednostavni: Svi Arapi će biti premešteni u Evropu i Ameriku. Bliski istok će ponovo bitizemlja Jevreja. A on, Moši Amit, će biti vođa Jevreja.

U kancelariji Levi Klajna, bivšeg ministra odbrane, hitno je sazvan sastanak povodomizjašnjavanja o najnovijoj krizi sa kojom se Izrael suočio.

- Generale Klajn, da li uviđate da je Amit naredio da se šest kobaltnih bombi poveže sa našimnajnovijim SX-14 projektilima?

- bukvalno kroz vrisak reče Džerom Fasimadi, okružni upravnik Mosada.- Sumnjao sam u to - umorno reče Vajt. - Poludeo je od moći i samopravednosti. Spreman je da

ubije milijardu nevinih Ijudi samo da bi ispunio svoje ludačke ciljeve.- Moramo da ga zaustavimo! - zahtevao je Fasimadi.- Pa, onda neka ga Mosad ubije - ljutito reče Klajn i uspe još jednu čašu vina. - Ja više ništa ne

mogu da učinim. Uzeo je gutljaj blistavog, crvenog vina i izjavio: - Najbolje vino se zaista pravi izpustinjskih vinograda. Bar su čuda moderne nauke proizvela i nešto što vredi. Pustinja još jednomcveta.

Znaš da ne možemo da ubijemo Amita - odgovori Fasimadi mnogo tišim tonom. - Za milioneJevreja on je sveti čovek. To bi podelilo našu zemlju napola.

- Pa, neka onda baci svoje bombe - promrmlja Klajn i spustivši čašu vina umorno se sruši u svojufotelju. - Možda će Izrael i zavladati svetom kao što on kaže.

- Ili će, možda, Izrael uništiti svet - dočekao je Fasimadi.- Sta je sa ovim Ražakom? - upita Klajn, pregledavši Mosadov izveštaj. - Može li on da

pomogne?- Osećanja protiv Amerike su veoma izražena - mršteći se, odgovori Fasimadi. - Izveštaji kažu da

je u Americi u toku kolektivno pritvaranje Jevreja.- Mislio sam da se radi o hrišćanima - iznenađeno reče Klajn, nagnuvši se unapred. Ono čega se

najviše pribojavao, kad je njegov narod bio u pitanju, bila je globalna pobuna protiv Jevreja.- Započelo je samo sa hrišćanima, ali sada i Jevreje zadržavaju u pritvoru.- Oh, dok je bio neko drugi, tada je bilo prihvatljivo - sa gađenjem reče Klajn. Isto tako je bilo i

sa Hitlerom u Nemačkoj. Mi Jevreji nikako ne učimo iz svojih grešaka, zar ne? Jevreji su uvek naspisku. Nekad su prvi, nekada drugi, ali su uvek na spisku.

Fasimadi se namršti na izjavu svog prijatelja. Bila je i suviše tačna da bi se o njoj raspravljalo.- Razgovaraj s tim Ražakom. Možda će on moći da pomogne oko Amita, mada, bojim se da je

moć opila Amita i da ga ništa osim smrti ne može zaustaviti.Još dok su dvojica izraelskih vođa pokušavala da uvide koje su im mogućnosti, Amir Ražak se

sastao sa Mosijem Amitom. Ražak nije tražio sporazum od Amita. U stvari, njemu je bila potrebnapotpuno suprotna stvar. Za njegov plan je potrebno da jevrejski fanatik odbije bilo koje drugo rešenjeosim primene sile.

Prvi sastanak sa Amitom je prošao bolje nego što je Ražak mogao da se nada. Njegovi ljudi, izizraelskog Društva, nisu mogli da izaberu boljeg od Amita. On je Ražakove zahteve shvatio kaosuprotstavljene svojima.

Ražak je zahtevao da Izrael vrati naftu koju je uzeo od Saudijaca i da rasturi kobaltne bombe. -Ako to ne učinite - reče - možete da očekujete brzu odmazdu od strane Sjedinjenih Država.

Gotovo trideset minuta, Amit je buncao kako će videti ponižene Sjedinjene Države koje će molitipred vratima Izraela za naftu kako bi mogle da ugreju svoju decu. Ražak je još jednom upozorioradikalnog rabina da je Amerika prilično sposobna da neutrališe snage Izraela. U tom trenutku Amit jeodjurio sa sastanka, viknuvši: - Videćemo ko će koga razoružati!

Amit je užurbano otišao u Komandnoraketni centar Gobi, u kojem su bile smeštene SX-14-ice.Glavni oficir je bio mlad čovek koji je do izbijanja pobuna u izraelskoj vojsci imao čin kapetana. Odtada je pokazao potpunu odanost Knesetu i unapređen je u privremeni čin pukovnika. Amit mu seobrati: - Pukovniče Suman, da li prihvatate sudbinu Izraela da jednog dana vlada svetom i porazi svenevemike koji nam uskraćuju i samo pravo postojanja?

- Da, rabine, prihvatam.- Onda, morate odmah da naredite ispaljivanje jednog od novoopremljenih projektila SX-14 na

neverničku državu Kinu. Možete li to da učinite?- Da, rabine - jedva izgovori mladi vojnik. - Ali, da li ste sigurni da...Amit ga je prekinuo. - Siguran da mi je Bog naložio da odbranim našu naciju. Verujem da se

Amerikanci, upravo sada, spremaju da napadnu Izrael. Moramo da izvršimo demonstraciju svogomžja i da pokažemo odlučnost da ga upotrebimo.

- Ali, rabine, potrebno je još ispitivanja...- Bog je na našoj strani - zapišta Amit, a lice mu se toliko zacrvene da se mladi oficir uplašio da

bi mogao da ga udari šlog. - On je uvek spreman. Ispali oružje na naše neprijatelje! Da li imaš sve štoti je potrebno da to uradiš?

- Da, rabine - odgovori prebledeli pukovnik. - Upravo proveravamo sistem. Moraćemo dapovežemo kola za paljenje sa bojevim glavama i da unesemo ordinate samouništenja.

- Nemamo vremena za unošenje sistema za samouništenje. Projektil će leteti gde treba. Naoružajbombu!

- Da, rabine - reče mladi pukovnik i žurno izađe. Oseti ledenu jezu pri pomisli na strahovitooružje koje se spremaju da oslobode. Bez sistema za samouništenje, zaista će biti u Božijim rukama,pošto nikako neće moći da ga unište od trenutka kada napusti podzemni silos.

Amit naredi čitavom bataljonu vojnika, koji je čuvao ustanovu, da spolja potpuno zatvori raketnubazu. Samo je nukleama bomba mogla da probije njihovu odbranu. Pukovniku je dao dvadeset i četiričasa da pripremi projektil. - Onda - naredi - odbrojavanje može da počne. Za tačno dvadeset i sedamsati prva bomba sudnjeg dana leteće prema nevernicima, pomisli. Onda prema Amerikancima...

Amitovo zatvaranje raketne baze označilo je početak nepovratnog sleda događaja za izraelskevođe koje su se protivile njegovim potezima.

Fasimadi se već vratio u glavni štab Mosada kada je primio vesti o poslednjim potezima u baziGobi. Uputio je hitan poziv kancelariji generala Klajna.

- Kaži, Džerome - reče Klajn pošto je njegova sekretarica preusmerila poziv na kućni telefon. -Sta je sada?

- Amit se sprema da lansira bombu! - uglavnom pribrani vođa Mosada, viknu u slušalicu.Klajn se uspravi u krevetu. Znao je da njegov prijatelj nikada ne bi prekršio bezbednosna pravila

o razgovom o takvoj informaciji da se zaista ne radi o ozbiljnoj krizi. Ona su se oduvek odnosila napitanja koja su ugrožavala život, i Fasimadi je, do sada, uvek reagovao onako kako pravila nalažu.

- Pojasni! - zapovedi Kiajn, ustavši iz kreveta.- Raketno postrojenje Gobi je zatvoreno; Amit je unutra. Prešli su na unutrašnje snabdevanje

električnom energijom i prekinuli sve komunikacije sa spoljašnošću. Verujem da namerava da ispaliprojektil!

- Ali zašto? Zašto sada? - s nevericom upita Klajn, tmdeći se da to otkrije uz pomoć svojihzaključaka. Da li je Amit zaista poludeo?

- Sastao se sa američkim izaslanikom, Ražakom - odgovori Fasimadi. - Amerikanac mu je rekaoda mu oni neće dozvoliti da napadne Kineze. Prema mojim izvorima, Amit je poludeo; zaista je lud.

- Sta možemo da učinimo? - upita Klajn i iznenada oseti da je umoran do srži.- Ne mnogo toga - odgovori Fasimadi, nakon što je pregledao najnovije izveštaje obaveštajaca. -

A i to baš nije nešto. Ne možemo da sravnimo postrojenje. Dobro je čuvano i praktično neosvojivo zakopnene snage.

- A kako bi bilo da oborimo projektil kada napusti silos? -predloži Klajn.- Moji Ijudi su mi rekli da će bombe biti naoružane kada budu ispaljene. Moguće je da kobaltna

bomba eksplodira ako se projektil uništi u letu.- Hoćeš da kažeš da nisu postavili osigurače? - upita Klajn, ne mogavši da veruje.- Očigledno da nisu. Amit je naredio lansiranje pre nego što je sigurnosni sistem postavljen.

Jedini osigurač će biti barometarski senzori. Međutim, uništavanje projektila bi moglo da zbunisenzore i dovede do eksplozije.

- Pa, prijatelju moj, šta predlažeš?- Nemamo drugog izbora nego da čekamo i da se nadamo da Amit samo blefira. Ako pokuša da

ispali projektil, zamoliću Amerikance da unište položaj nukleamim oružjem.- Misliš da bacimo nukleamo omžje na svoje ljude? - s nevericom upita Klajn.- Šta nam drugo preostaje? Ako dozvolimo Amitu i njegovim fanaticima da nastave, uništiće

čitav svet. U Gobiju će barem šteta biti ograničena na nenaseljeno područje.- Ali šta je sa otpadom? Ubiće milione.- Amerikanci imaju neutronske bombe u Evropi. Nikada to nisu priznali, ali mi znamo za njih.

Zamolićemo ih da tim oružjem bombarduju postrojenje. U najmanju ruku, onesposobiće elektronikusistema za lansiranje.

- I pobiti sve Izraelce koji se nalaze u postrojenju i sve one koji čuvaju ustanovu?- Nažalost, to je istina. Procenio bih žrtve na deset hiljada - sumorno reče Fasimadi.- Zbog čega misliš da bi Amerikanci bili spremni da učine tako nešto? - upita Klajn.- Zbog toga što smo već objavili šta Amit namerava da učini. Takođe smo im rekli da je Amerika

sledeća na njegovoj listi meta. Ražak me je uverio da će SAD reagovati pre nego što će đozvoliti da ihAmit ucenjuje.

- Jasno ti je šta će to značiti za Izrael? - tužno upita Klajn, a slike reagovanja sveta preplaviše muum. - Nećemo više biti potpuno suverena nacija. Svet će zahtevati da pratimo međunarodna pravila.

- Bolje i to nego da postanemo ubice sveta - reče Fasimadi i rukom poseže da prekine liniju.Možda je vreme da priznamo sebi da smo upravo mi ti koji danas pokušavaju da budu rasa broj jedan,pomisli i okrenu broj na kojem su mu rekli da može pronaći američkog izaslanika.

Čim su izveštaji Cije, o potezima unutar raketnog postrojenja, preplavili ministra odbrane,odmah su prosleđivani u kancelariju predsednice Alton, gde je njena sekretarica za medije, Meri Fost,vršila poslednje pripreme za puštanje saopštenja za medije u vezi s pretnjom Izraela usmerenom kaAmerici. Na improvizovanoj konferenciji za novinare, predsednica je podvukla da je njen ambasador,Amir Ražak, učinio sve što je bilo moguće da ubedi vladu Izraela da rasturi svoje takozvane bombesudnjeg dana i potraži mimo rešenje spora sa Kinezima. Međutim, vođa Izraela Mosi Amit je zapretioda će upotrebiti omžje na Sjedinjenim Državama ukoliko se SAD umešaju.

Kasnije je novi ministar odbrane izašao na podijum da bi objasnio kako izraelski SX-14 projektiliimaju domet od sedam hiljada milja i da su, prema tome, potpuno sposobni da dopru do meta uSjedinjenim Državama.

Odgovor američke javnosti je bio trenutan i masovan. Najnovija istraživanja su pokazala da jeantisemitsko raspoloženje poraslo na skoro 90 posto. Više od 80 posto svih glasača bilo je zapreventivan napad na Izrael pre no što on bude u mogućnosti da lansira kobaltnu bombu.

Lice Amira Ražaka je na svim stanicama prikazivano gotovo po ceo dan. Predsednica se potrudilada svima bude veoma jasno da ona oseća da jedina nada koju zemlja u vezi s ovim pitanjem ima,počiva upravo u njegovim mkama.

Dok su, u udarnom terminu, na televiziji bili prikazivani teorijski snimci onoga što je kobaltnabomba u stanju da učini, panika koja je usledila bila je ravna onoj iz ranih 60-ih i krize sa kubanskimprojektilima. Amerikanci, naviknuti na život u društvu koje je još od Istočnoevropskog sporazumabilo relativno slobodno po pitanju nuklaernog rata, su bili uplašeni i ljuti.

Sva raspoloživa roba iz prodavnica je nestala u roku od nekoliko sati. Gasmaske, koje u slučajunuklearnog napada ne bi bile ni od kakve koristi, su se prodavale za nekoliko stotina dolara. Podrumisu užurbano pretvarani u skloništa. Mediji su bombardovali javnost novim dramatičnim programima iprestravljivai onoliko ljudi koliko su mogli.

Raspoloženje protiv Jevreja je raslo do tačke ključanja. Američki Jevreji su optuživani zamoguću agresiju koja dolazi iz Izraela. I hrišćani su poneti u rastućoj plimi besa zbog toga što sutoliko puta, u prošlosti, podržavali Izrael. Letovi u Izrael i iz Izraela su bili zabranjeni, a ankete sunastavile da pokazuju uvećanje podrške za preventivni napad na domovinu Jevreja.

U raketnoj bazi Gobi, neiskusne ekipe su sporo napredovale u pripremanju prve SX-14-ice zalansiranje.

- Žao mi je zbog kašnjenja, rabine - izvinjavao se mladi pukovnik. - Imamo poteškoća sasistemom za navođenje. Njime se upravlja uz pomoć inercijalnih žiroskopa, koje još uvek nismouspeli da reprogramiramo.

- U čemu je problem? - viknu Amit na frustriranog mladog oficira. - Kasnimo deset sati u odnosuna planirano!

- Potrebni su nam obučeni sisteminženjeri da reprogramiraju navođenje, ali oni odbijaju da nampomognu - odgovori mladić.

- Oni su izdajice svoje zemlje! - zaurla Amit i o zid tresnu šlem koji je nosio. Očigledno je

postajao sve nepribraniji. Znao je da njegova budućnost, a možda i život, visi o koncu. Nekolikojedinica tajne službe je pokušalo da probije stražu ustanove, ali su ti napadi odbijeni. Ako ne uspe daispali rakete na Kinu, brzo će izgubiti podršku jevrejskog naroda. Mediji su već prikazivali razgovoresa građanima koji su govorili u korist Džejkoba Eštajna, prethodnog premijera, koji je otvoreno osudiopredloženu agresiju.

- Možemo da pogodimo metu, veliku kao Kina, i samo sa minimumom sistema za navođenje, zarne? - izdra se Amit na potresenog pukovnika.

- Da gospodine - odgovori, pomalo zbunjen. - Međutim, za ovakvu demonstraciju treba daciljamo neku udaljenu oblast da bismo ograničili broj civilnih žrtava.

- Baš me briga šta ćemo pogoditi! Odmah ispaljuj te projektile.- Rabine, u ovom trenutku imamo samo jedan projektil koji je osposobljen za lansiranje.

Međutim, ukoliko to učinimo bez određenih koordinata, moraćemo da onemogućimo svakoupravljanje letom i da se oslonimo isključivo na telemetrijsko navođenje. U suprotnom, sistemi će sepomešati i međusobno isključiti.

- Ne zanima me šta treba da uradite - reče Amit, prisiljavajući se da govori smirenijim tonom. -Samo to uradite. Znao je da je mladi oficir zabrinut. Isto tako je znao da u slučaju gubljenja njegovepodrške ne bi imao nikakve šanse da uspe u svojim namerama. Ako uspem da bacim bombu nanevernike, oni neće imati izbora nego da se povuku, razmišljao je. I Izrael će biti prihvaćen.Stručnjaci koji su nam potrebni će morati da nam pomognu.

- Za koliko ćeš moći da lansiraš? - Amit smireno upita pukovnika.- Za trideset minuta, rabine - odgovori nervozni mladić. Lansirati projektil sa neispravnim

sistemom za navođenje, a pot puno naoružan oružjem kao što je kobaltna bomba bilo je u suprotnostisa svime što su ga učili u skoli. Ubeđenja su mu se lomila. Sta ako projektil skrene sa kursa?, upita se.Mogao bi da pogodi bilo koju metu u prečniku od šest hiljada milja - uključujući i našu zemlju.

Amit ublaži svoj pristup rekavši mladom pukovniku, koji se dvoumio, sledeće: - Ne brini. Bog jeuz nas. Nećemo omanuti. Ako ne očitamo lekciju nevernicima, neće više biti Izraela.

Pukovnik skliznu natrag na Amitovu stranu, upivši uveravanje u koje je očajnički želeo da veruje.- U pravu ste, rabine -odlučno izjavi. - Uspećemo. Lansiramo za trideset minuta.

Sa onesposobljenim inercijalnim sistemom za navođenje, i gotovo bez ijednog sigurnosnogmehanizma na projektilu, odbrojavanje je postojano napređovalo. Malobrojna ekipa je jurila goredolepo pristupnim platformama, uklanjajući ih tako da ih projektil ne bi zakačio prilikom poletanja.

Na pet minuta do lansiranja, automatski sistem za lansiranje projektila je preuzeo upravljanje.Više ništa nije moglo da spreči lansiranje, osim otkrivanja velikog kvara ili ručne obustave saupravljačke konzole.

- Četiri minuta i odbrojavam - preko razglasa reče narednik, praveći se da je kontrolor leta. - Sveosoblje neka se evakuiše iz područja za lansiranje.

Ono malo osoblja što je osiguravalo platforme otrča prema kontrolnom centru. Kada su svinapustili silos, jedna osoba se probi do drugog nivoa na kojem se nalazio pupčani kabl, koji jesnabdevao energijom eksplozivne zavrtnje. Ovi zavrtnji su pričvršćivali projektil za platformu i bićerazneseni kada se raketni motori uključe. Poslednja provera pred prepuštanje projektila svojoj metipredstavlja potvrđivanje neprekinutosti kola eksplozivnih zavrtanja, zato što bi se u slučajuuključivanja raketnih motora bez raznošenja zavrtanja projektil sam zapalio na postolju za lansiranje.

Upotrebivši par velikih klešta za sečenje kabla, agent Mosada preseče pupčani kabl koji napajazavrtnje za zađržavanje.

- Minut i odbrojavam - najavi narednik. Agent potrča ka izlaznim vratima iz silosa. On je obavio

svoj zadatak. Sada je želeo da se udalji od lansiranja što je dalje mogao.- Trideset sekundi - najavi narednik dok mu je glas podrhtavao. U kontrolnoj sobi se osetio

veličanstven drhtaj kada su razneta vrata od četrdeset tona koja štite projektil u silosu tri. Kopnenimtrupama koje su bile udaljene manje od pola milje, prasak je zvučao kao manja atomska eksplozija.Zadivljeni, posmatrali su kako ogromna čelična i betonska vrata lete ka nebu, samo da bi se obrušilana udaljenosti od nekoliko stotina jardi.

- Projektil je na unutrašnjem snabdevanju - pukovnik Suman obavesti Mosi Amita prekointerkoma.

Amit oseti kako mu se popravlja raspoloženje. Zbrisaće nevernike. Onda ću se pozabavitiSjedinjenim Državama. Ništa više nije moglo da ih zaustavi!

Čim se začuo prasak, vođa napadačkog tima vojske, pukovnik Han, je znao šta se dogodilo.Odmah je uspostavio satelitsku vezu sa glavnim štabom Mosada.

- Bože moj! - viknu pukovnik Han Džeromu Fasinadiju kada se ovaj javio na hitan poziv. -Razneli su vrata na silosu tri; spremaju se za lansiranje!

- Ta budala! Uradiće to! - reče Fasimadi posegavši za crvenim telefonom koji je bio veza sakancelarijom Levija Klajna. Uputio mu je poziv.

Klajn, sa nevericom sasiuša Fasinadijeve novosti. - Nikada nisam pomislio da će zaista lansiratiprojektile - reče, zamislivši projektil koji se ustremio ka svojoj meti. - Bojim se da je to kraj svih nas.

- Možda i nije - odgovori Fasimadi. - Ranije danas sam se sastao sa Ražakom, američkimizaslanikom. Uverio me da Sjedinjene Države nemaju nikakvu želju da napadnu Izrael, ali i da ga jepredsednica ovlastila da upotrebi nosač Enterprajz da bi neutralisao raketnu ustanovu Gobi, na našzahtev.

- Čega dobrog bi to donelo? - upita Klajn. - Do tada će već lansirati projektile.- Mislim da neće, prijatelju moj - odgovori Fasimadi. - Mosad ima svoja sredstva. Projektile neće

lansirati, ali mi moramo brzo da delujemo, pre nego što oni poprave kvar koji su moji ljudi naneli.- Ali, rekao si da su se vrata otvorila.- Razneta su samo prva vrata silosa. Očigledno imaju poteškoća sa radom ostalih. Taj projektil

neće biti lansiran odmah. Ali, Levi, potrebna mi je tvoja pomoć. Amerikanci su pretvorili jednu odsvojih krstarećih raketa u nuklearno oružje manje snage, sposobno da uništi postrojenje Gobi. Trebami tvoje odobrenje da je upotrebimo.

- Misliš da bacimo atomsku bombu na svoje ljude? - uzviknu Klajn. - Sta je bilo sa upotrebomneutronskih bombi?

- Ražak me uverava da nema dovoljno vremena da obezbedi neutronsku bombu. Možemo ili daupotrebimo jednu bombu, male snage, ili da rizikujemo sveopšti rat sa svojim saveznicima - rečeFasimadi. - Ako se upotrebi makar jedna od kobaltnih bombi, svet će nas izgnati, ako uopšte budesveta.

- Sta ja tu mogu da učinim? - umomo upita Klajn. - Posle svega, ja sam penzionisani političar, štoje još gore nego ne biti političar uopšte.

- Samo budi spreman da se pojaviš na televiziji i objasniš našem narodu šta smo morali daučinimo. Ražak je spreman da preuzme odgovomost za napad.

- Učiniću to - prista Klajn. - Doduše, ne znam kako će to narod Izraela prihvatiti.- Samo će istorija reći da ii smo bili patriote ili izdajnici -reče Fasimadi. - Spreman sam da

prihvatim njihov sud, ali ne i sud onog ludaka Amita.Nakon razgovora sa Klajnom, Fasimadi je pozvao Amira Ražaka, koji se naiazio na SAD-ovom

Enterprajzu. - Ovlašćeni ste da napadnete Gobi - reče.

- Odmah ću to uraditi - odgovori Ražak sa osmehom na licu. - Pobrinite se da vojska ne budeuzbunjena. Ne bismo želeli da naš nosač bude napadnut.

- Vojska neće biti uzbunjena - uveri ga Fasimadi. - Sve borbene letelice imaju naređenje danaredni sat vremena budu na zemlji. Bes u vojsci je veliki. Nećemo moći da držimo avione na zemljiduže od toga.

- Biće dovoljno dugo - reče Ražak, a oči mu zlokobno zasijaše. Naredi kapetanu Enterprajza, kojije još uvek protestovao, da pokrene napad. Samo ga je direktno naređenje predsednice Alton, koje jeRažak nosio sa sobom, ubedilo da to učini.

U raketnom postrojenju Gobi, pukovnik Šuman je dovršavao odbrojavanje: - Pet - četiri - tri - dva- jedan - pali!

Ali, umesto zaglušujuće buke, iz ogromnih, snažnih raketnih motora dopirala je samo tišina.- Šta se desilo? - viknu Amit na njega.- Ne znam rabine. Očigledno da kontakt nije uradio svoje. Iznenada, čuo je kako jedan od

tehničara uzvikuje kroz inerfon: - Pukovniče, žice na zadržnim zavrtnjima su presečene! Neko jesprečio lansiranje.

- Izdajice! - histerično zavrišta Amit. - Pukovniče, povežite te žice i odmah lansirajte projektil.- Biće nam potrebno bar sat vremena za popravku i ispitivanje kola. Onda još trideset minuta da

sklonimo ekipu za popravke.- Neka sami drže žice ukoliko je potrebno, ali pošaljite taj projektil! - viknu Amit. Proključao je

od besa. - Ovo je đavolje delo. Ne smemo samo da sedimo ovde, izloženi koliko jesmo.

Prvi krstareći projektil, lansiran sa Enterprajza, zatutnja sa palube, ispustivši pomoćni kanisterza poletanje u okean. Kada je motor malog voziia preuzeo pogon, uglađena letelica sa krilima u oblikudelte je tkala svoj put i plovila preko drevne, svete zemlje, pokrivši, za manje od deset minuta,unapred određenu putanju do raketne baze Gobi.

Kada je unutar područja raketnog postrojenja našao infracrveni sistem za traganje mete, ustremiose na izvor toplote otvorenog silosa. Unutar bojeve glave, Sandija sistem za naoružavanje je omogućiovisoke energetske bliceve koji su zapalili atomsko središte. Potpuno naoružan, nuklearno snabdeveniprojektil uspravio je svoj vrh pod gotovo vertikalnim uglom.

Poslednji zvuk koji je ekipa za lansiranje čula je bio zvuk raketnog motora koji je izdigaokrstareći projektil visoko u nebo pre no što se ovaj obrušio u otvoreni silos. Naprava od dve kilotoneje, istog časa, spalila izraelske ekipe koje su bile raspoređene u šest silosa. Kroz otvorena vrata silosaeksplozija se slila čitavim raketnim postrojenjem.

Ono što je bilo potpuno neočekivano, čak i za vođu Mosada, bilo je istovremeno lansiranje petdodatnih krstarećih projektila, od kojih je svaki bio naoružan nuklearkom male jačine i imao svojeodabrane mete. Za manje od dva sata, Izrael je izgubio svu vojnu snagu. Pokretno raketno postrojenjeu Golanu je pretvoreno u prah, kao i nuklearno skladište u Negevu. Tri preostala projektila su zbrisalasa lica zemlje izraelske baze letelica presretača. Najstariji Izraelov saveznik ga je izdao, a da nijedanpucanj nije ispaljen u znak osvete.

Kada je Levi Klajn video eksplozije na horizontu, odmah je pozvao Fasimadija. Niko se nijejavljao. U vazduhoplovnoj bazi, gde su bile kancelarije Mosada, stajala je zjapeća rupa i lutajući oblak

prašine natovaren nuklearnom radijacijom.Dok je pokušavao da shvati šta znače blesci svetlosti koje je video, Jakob Eštajn začu zvonjavu

telefona. Ošamućen, javio se.- Ovde Amir Ražak - reče glas s druge strane žice. - Sa žaljenjem vas obaveštavam da je vlada

SAD-a preduzela preventivni napad na Izrael, a na zahtev vaše tajne policije. Bilo kakav vojniodgovor će izazvati dodatne poteze naše zemlje. Mi nismo izabrali da uništimo Izrael, pa vas molimda date savet svojim visokim saradnicima da bi svaki pruženi otpor bio ravan samoubistvu.

Eštajn zalupi slušalicu, potom uputi mnogobrojne pozive većini svojih prethodnih vojnihzapovednika širom Izraela. Njih manje od deset odsto je preživelo iznenadni napad. Gotovo celokupnaizraelska ratna avijacija je uništena, budući da joj je Fasimadi naredio da ostane na zemlji. Ono štonijedna armija nije uspela da postigne u šezdeset godina, Amir Ražak je postigao za dva minuta.

Levi Klajn pažljivo rasporedi papire po svom stolu; zatim otvori poslednju fioku, izvadi svojiznošeni vojnički revolver i prisloni ga uz glavu. U tišini se molio Avramovom Bogu da mu oprosti, azatim povukao okidač.

Čim su vesti o prekinutom lansiranju i takozvanom hirurškom napadu na Izrael objavljene uAmerici, ime Amira Ražaka se gotovo odmah odomaćilo u svim domovima. U izjavama za medije, izBele kuće se navodilo da su udari bili pripremljeni uz podršku i pristanak izraelske vlade. - Nažalost -stajalo je u saopštenju - verski radikali, koji su bili protiv udara, izvršili su brojne atentate na izraelskezvaničnike.

Takođe je rečeno da će snage Ujedinjenih nacija biti privremeno raspoređene u Izraelu da binadgledale ponovno uspostavljanje društvenog reda. Nova vlada Izraela, na čelu sa Mordekaj Kanom,dugogodišnjim prijateljem Amira Ražaka, odmah je pregovarala sa Japancima o vraćanju naftnihrezervi koje su bi-Ie neophodne za njihovu ekonomsku stabilnost. Ražak je obezbedio i obećanjeKineza da neće napasti Izrael, pod uslovom da se ispune uslovi koje je postavio Japan.

Amir Ražak se vratio u Vašington uz veliku pompu medija koji su ga proglasili za najvećegmirotvorca još od Gandija. Kad god bi se raspravljalo o pitanju upotrebe nukleamog omžja na Izrael,mediji su uglavnom komentarisali: - Bolje oni nego mi -stav kojem se priklonila većina Amerikanaca.U poslednjim rezultatima anketa ogledalo se odobravanje javnosti od skoro 90 odsto.

Ražak, ranije relativno nepoznat, probio se u žižu interesovanja javnosti i viđen je kao mogućikandidat za položaj potpredsednika, naravno kada dođe do ponovnog zasedanja Kongresa.

Amir Ražak je postao i omiljeni sagovomik u TV-emisijama. Bio je vrlo dostupan i spreman dahvali medije zbog njihove spremnosti da upoznaju američki narod sa opasnošću koju su predstavljaleizraelske kobaltne bombe. - Žalim za gubitkom svakog života - reče novinam SMV-a. - Međutim, svemete su bile vojna postrojenja sposobna da uzvrate napad na američke snage. Ražak je naglasio da suupotrebljena nuklearna oružja bila čista. - Prema tome - reče: - posledice eksplozija su ograničene nato područje.

- Koliko dugo će gađani položaji biti zagađeni? - Alen Vajt upita Ražaka.- Svi položaji, osim raketnog postrojenja Gobi, u kojem su bile smeštene kobaltne bombe, već

sada su pogodni za život -slaga Ražak. - Međutim, iz predostrožnosti, prepomčujemo da ti položaji nebudu naseljeni u periodu od najmanje godinu dana. Imamo vrlo malo podataka o posledicama niskeradijacije na kopnenu vodu.

- Šta je sa raketnim postrojenjem Gobi? - upita Vajt. Njegovi šefovi su ga veoma dobro istreniralioko toga šta bi, a šta ne bi dozvolili da se ispita. Stvarna količina radioaktivnog zagađenja ostalih

položaja je bilo jedno od pitanja koje nije bilo dozvoljeno.- Kobaltne bombe u stvari i nisu eksplodirale - reče Ražak dok su video slike raketnog

postrojenja promicale na velikom TV-panou iza njih. - Da jedna od njih jeste, mi možda danas nebismo ni bili ovde. Naši naučnici kažu da je Iudak koji je nameravao da upotrebi ovo oružje biospreman da to učini i nad Sjedinjenim Državama. Sada znamo da su tri od prvih šest projektila bilanamenjena gradovima u Sjedinjenim Državama - ponovo slaga Ražak.

Kada je ovo čuo, Vajt zaboravi na svoje prvobitno pitanje.- Hočete da kažete da su Izraelci zaista nameravali da izvedu preventivni napad kobaltnim

bombama na Sjedinjene Države?Ražak je zastao i napravio stanku, dozvolivši da Vajtovo pitanje postigne maksimalan utisak.

Zatim je, gledavši pravo u kameru, odgovorio: - Koliko god bilo teško našim sunarodnicima da u topoveruju, jevrejski radikali su se obavezali na potpuno uništenje ove nacije. Tvrdili su da posedujubožansko pravo da vladaju svetom, a mi smo predstavljali pretnju tom cilju. Dužnost ove zemlje je dase postara da takav ludak nikada više ne dođe na vlast. Lično sam predložio Svetskom savetuUjedinjenih nacija da Izrael bude razoružan i da se tamo postave stalne mirovne snage sastavljene izredova neutralnih zemalja.

- Da Ii to znači da će Jevreji izgubiti svoju domovinu? -ponešto i sam u neverici, upita Vajt. -Ovo sigumo nije bilo u scenariju - promrmlja u mikrofon, kada je tonac prebacio zvuk natrag naRažaka.

- To zavisi od toga na šta mislite pod pojmom jevrejska domovina - odgovori Ražak, naliknastavniku šestog razreda koji drži čas. - Ako mislite na to da li će Jevrejima biti dozvoljeno da zadržezemlju koju su oteli od Palestinaca i Egipćana, kao i drugih arapskih nacija - onda se to neće desiti.Izrael će biti ograničen na teritoriju koja mu je zagarantovana sporazumom iz 1916 - u suštini nazemlju koja im pripada po sporazumu a ne po lopovluku.

Kada je širom sveta, preko SMV-a, emitovan razgovor, Amir Ražak je pozdravljen kao najvećiprijatelj arapskih nacija u istoriji. Cak su ga i uglavnom ratobomi Iračani pozvali da poseti njihovuzemlju. Nekolicina Palestinaca koja je preostala u Izraelu zaklela se na vemost Ražaku, Svetskomsavetu i Americi - tim redom. Istog časa, u sedištu UN-a napravljeni su planovi podele Izraela iraspodele osvojenih zemalja njihovim prethodnim vlasnicima.

Svakog dana Ražak se sve više i više pojavljivao na međunarodnoj televiziji. Osim u samomIzraelu, svugde je pozdravljan kao najdalekovidiji mirotvorac u savremenoj istoriji. Mnogi mediji suga već unapredili u narednog predsednika. Kada je bilo predočeno da je njemu ustavom zabranjeno dase kandiduje za predsednika zbog svog stranog porekla, mediji su predložili da se uvede novi ustavniamandman kada Kongres ponovo bude u zasedanju.

Ražak je američkom narodu izneo dva predloga koji su osigurali njegovu bazu moći u vladi.Prvo, predložio je legalizaciju tržista droge i njegovo oporezivanje od strane federalne vlade. Prilozibi bili upotrebljeni za ulaganje u one uobičajenije poslove, da bi oni mogli da se nadmeću sazdruženim azijskim tržištem. Takođe, predložio je i da se postojećim preprodavcima droge da rok odmesec dana tokom kojeg bi mogli da zatraže pomilovanje od vlade. Idejom su bili oduš.evljeni imediji i javnost. Ankete su pokazale zadivljujuća 94 procenta.

Drugo, predložio je da se zabrani prodaja svih azijskih proizvoda u Americi i na Zajedničkomevropskom tržištu. Zbog ovog predloga mu se, kasnije, priklonila i radikalna Američka radničkapartija. U njemu su napokon videli vođu koji misli i na njihove interese. U Američkoj radničkoj partijiveć su dugo govorili da su slabašni političari dozvolili Japancima da predugo šikaniraju Amerikance.Ražak ih je uverio da će moći da se, uz potpunu primenu bezgotovinskog sistema, nazvanog Data-Net,

u Evropi i Americi, obogalji bilo koja zemlja koja bude odbijala saradnju.Poslednja izjava doprinela je da se dopadne javnosti, izmučenoj depresijom.- Ja u potpunosti odbijam da se kandidujem za neku političku funkciju - reče pun emocija. -

Verujem da zemlji koju volim više dobrog mogu da donesem služeći joj iz pozadine, a ne traženjemnekog zvaničnog položaja. Za sebe niti išta tražim, niti mi je išta potrebno. Ovom izjavom, AmirRažak je zadobio veći ugled u svesti javnosti nego što bi to mogla da mu obezbedi bilo koja političkafunkcija.

Na televizijskim ekranima širom zemlje svetleli su rezultati ankete o njegovom rejtingu: nikadapre viđenih 100 procenata, od gledalačke publike koju je činilo više od 90 posto svih prijavljenihameričkih porodica.

- Jednu stvar bih hteo da vas zamolim - reče Ražak, skiopivši ruke i stavivši ih ispod brade, na tajnačin stvorivši očinsku sliku za skoro dvesta miliona svojih gledalaca. - A to je da ne popustimo unaporima da pronađemo i sudimo onima koji podrivaju našu zemlju. Zaustavili smo fanatike u Izraelu,ali fanatici u Americi su podjednako opasni. Oni ubijaju naše vođe i prkose našim zakonima. Oni, kaošto su to činili i želoti u Izraelu, zahtevaju da se mi povinujemo njihovim pravilima i klanjamonjihovim bogovima. To ne smemo dozvoliti. Pomozite nam da ih pronađemo i uklonimo; oni su raknašeg društva.

Rezultati anketa su za trenutak opali dok su ispitanici razmišljali o tome šta je Ražak rekao. Ondasu se ponovo vratili na skoro 90 procenata. Ražak je znao da je uspeo da javnosti proda svojuprotivhrišćansku i protivjevrejsku kampanju. Sada samo da je izvrši...

21

LIČNA KARTA

Kako su medijski napadi na disidente - sada i hrišćane i Jevreje - svakodnevno rasli, tako su iankete pokazivale da popularnost predsednice Alton raste. Potezom bez presedana, imenovala jesenatora Džona Granta, vođu opozicije, za prelaznog potpredsednika, potezom proračunatim tako dautiša konzervativce; Grant je prihvatio položaj nadajući se da će imati nekakvog udela u političkimodlukama. Podrška javnosti Kongresu opala je na nezabeleženih 26 posto. Njegova neodlučnost iodsustvo borbe pred ukidanje su ga udaljili od naroda. Amerikom je viadao sistem vode, a ona seopasno približila nedemokratskoj vladi.

Sa zemljom koja je jasno stajala iza svog predsednika i koja se privikla na bezgotovinski sistem,Ražak je odlučio da je vreme da se ode jedan korak dalje sa Data-Netom. Bilo je vreme da se uvedesistem brojeva.

Alen Vajt, sa SMV-a, je bio u kancelariji i pripremao je reportažu kada je primio poziv od svojedugotrajne veze iz Bele kuće.

- Imam nešto za tebe - reče Rutlend bez uobičajenih pozdrava.Vajt je s vremena na vreme davao Rutlendu male sume novca u razmenu za informacije i

pretpostavljao je da je Rutlend samo još jedan sitni činovnik koji pokušava da popravi svoje prihodesa malo medijskog novca. Informacija je uvek vredela mnogo više nego što je Rutlend tražio. U stvari,Vajt je potraživao tri puta veću sumu od one koju je Rutlend tražio, a taj ostatak je stavljao u svojdžep. Informacija je uvek bila toliko vredna da ga sefovi nikada nisu ispitivali.

Rutlend je prihvatao novac da bi izgledalo kao da uzima mito za puštanje osetljivih informacija.Zapravo, Rutlend je bio taj koji je vladao situacijom, upotrebljavajući Vajta kao izvor za puštanjenovih informacija u javnost, kada je to potrebno.

Rutlend nastavi: - FBI je otkrio veliki krug falsifikatora koji umnožavaju korisničke kartice Data-Neta. Imaju dokaze da trgovci drogom upotrebljavaju sistem za odvođenje novca na lažne račune.Takođe postoje i dokazi da neko postepeno crpi neophodna sredstva iz banaka. Ova stvar može upotpunosti da upropasti garantni sistem federalnih sredstava ukoliko se curenje novca ne zaustavi.

- Koliko je to ozbiljno? - upita Vajt, brzo kucajući.- Ukoliko vlada ne pronađe način da zaustavi prevarante, ove godine bismo mogli da izgubimo

polovinu banaka - reče Rutlend i baci pogled na predsednicu koja je sedela za svojim stolom i slušala.- Polovinu banaka! - uzviknu Vajt. - Ali, to bi zasigurno potopilo zemlju. Možete li da obezbedite

neke podatke?- Stižu - opušteno reče Rutlend. - Vajt je progutao mamac- šapnu, rukom pokrivši slušalicu. Rutlend je još dublje zabacio udicu. - Mislimo da postoji način

da se zaštiti sistem.- Slušam - uzbuđeno reče Vajt.- Direktor primene Data-Neta, doktor Kim Lu, je predložio da se otarasimo kartica i pređemo na

sistem koji ne može da se falsifikuje.- Kako bi to moglo da se izvede? - upita Vajt, videvši kako se, ispred njega pomalja novo

unapređenje. Pogodak sa kobaltnom bombom ga je izbacio na mesto prepoznatljivog lika u celojzemlji. Ukoliko bi ponovo preduhitrio ostale stanice, mogao bi sam da bira novi položaj.

- Doktor Lu predlaže da ceo sistem pređe na upotrebu magnetski tetovirane lične karte.

- A kako bi to izgledalo? - upita Vajt i istog trenutka prestade da kuca. Negde je, ranije, već biočuo za tu ideju, samo nije mogao da se seti gde.

- Magnetska tetovaža bi bila utisnuta na šaku svake osobe. Skener bi mogao da proverava broj iotiske prstiju i da ih istog trena potvrdi, isto kao i karticu, s tim što niko ne bi mogao to da falsifikuje.Svaka osoba bi imala svoj jedinstveni kod.

Iznenada, Vajt se priseti gde je čuo za tu ideju. - Zar se tako nešto ne pominje u Bibliji? - upita. -Održana je, pre nekoliko gocfina, velika rasprava o želji socijalne službe da zavede brojeve ljudima.

Rutlendove oči su se suzile, ali se naterao da reaguje mirno. - Sećam se nekih glupih razgovoraradikala. Nije valjda da podržavaš njihovo mišljenje?

Vajt se ukočio od boje Rutlendovog glasa. Ne bi baš bilo dobro da te u ovakvoj situaciji nekoetiketira kao nekog ko podržava hrišćane. - Ne! - osorno odgovori - ne podržavam. Samo sam postaviopitanje. Hvala na informaciji. Novac će biti na uobičajenom mestu.

Rekavši to, Vajt spusti slušalicu. Odmah je jednom od svojih najboljih pisaca dao zadatak daporadi na priči o prevari u Data-Netu. Do trenutka u kojem je priča bila dovršena, on je u nju pažljivoutkao informaciju o tajnoj mreži fanatika koji se protive sistemu ličnih karata.

Alen se nije mnogo zabrinjavao što mu nedostaju dokazi protiv hrišćanskih grupa, s obzirom nato da je vlasnik njegove stanice bio Tomas Galt, upravnik Galt mreže koja je brojala dvadeset novina,SMV televiziju i Svetski satelitski sistem za emitovanje programa. Galt, retko viđeni usamljenik,godinama je predvodio medijske napade na hrišćane. Kada je vlada počela tajno da propušta glasine otajnim hrišćanskim grupama, Galt je poslao lični dopis direktorima svojih preduzeća da što višepokriju te priče. Galt je bio kivan na hrišćane još od pre više od trideset godina kada je bio vlasnikveiikog holivudskog filmskog studija. Hrišćani su predvodili bojkote protiv njegova prva dva filma. Tibojkoti su ga koštali rashoda od skoro 100 miliona dolara. Galt to nikada nije zaboravio. Niti oprostio.

Alen Vajt se smešio dok je čitao tekst priče o Data-Netu. Galt će se oduševiti, pomisli. Sada mi jepotrebno nekoliko priznatih finansijskih savetnika da potvrde nevolje i nahvale sistem ličnih karatakao način stajanja na put ovoj prevari.

Jedan od stručnjaka koje je našao, doktor Džek Rajnhart sa Cal-Techa, ponudio je nekolikoodličnih informacija koje su pomogle da se stvar proda američkoj javnosti. - Očigledno je da su onikoji su u poslu sa drogom, pa teroristi, stranci bez prava boravka i odbegli kriminalci spremni da sebore protiv sistema - samozadovoljno reče Rajnhartu prilikom razgovora na SMV-u.

Jednom kada se magnetska tetovaža postavi, sve što policija treba da uradi je da postavi skenerena ivičnjacima i da proverava lične karte dok ljudi prolaze. Bilo ko bez magnetne lične karte bio bipokupljen. Očistili bi gradove za nekoliko nede-Ija. Lično sam pomogao u razvoju Data-Net sistema -pobožno doda Rajnhart - i ja svim srcem podržavam ovaj novi sistem Iičnih karata.

Razgovor sa Rajnhartom je polako bledeo i na ekranu su ga, trepereći, zamenile scene nereda ikrupnog pljačkanja. U početku odgovor je, prema anketi, bio pedeset - pedeset. Ali, što je više i višestučnjaka izašlo da razgovara, prihvatanje se popelo na skoro 70 odsto. SMV je predvodila kampanjuprisiljavanja Altonine vlade da usvoji magnetski sistem ličnih karata.

Za nekoliko dana donet je privremeni ’zakon’ koji je omogućio pristup novom sistemu ličnihkarata za sve korisnike Data-Neta. Budući da drugi novčani sistem nije ni postojao, to se odnosilo nasve. Zvaničnici Data-Neta počeli su da regrutuju hiljade nezaposlenih da opslužuju u stanicama zaoznačavanje.

Za manje od nedelju dana, prvi ’dobrovoljni korisnici’ pojavljivali su se u centrima Iičnih karataširom zemlje. Desetine hiljada ljudi stalo je u red da bi im ispod kože desne šake bio utisnutidentifikacioni broj. Stav većine prisutnih u centrima ličnih karata bio je stav pomirenog prihvatanja.

To je, kako su mediji istakli, bilo potrebno da bi se pronašli kriminalci.Džef Vels je po prvi put u životu postao redovan gledalac televizijskog programa. Znao je da je

većina onog što su mediji prikazivali o njegovom programu mogla da se podvede pod trivijalnost,glasine, a čak i otvorene laži.

- Jedina stvar za koju je TV dobar jeste uspavljivanje - jednog jutra je rekao Keren. - Sve štotreba da uradim je da ga uključim i kroz deset minuta već čvrsto spavam.

Smejala se s njim. U poslednje vreme su imali tako dragoceno malo stvari za smejanje.Razgovarala je sa svojim ocem, ali je po njegovim krutim odgovorima bilo jasno da zna da ihprisluškuju. Nije mogla da mu kaže ništa više nego da ga voli i da bi volela da ga vidi.

- Da li si dobro? - preko telefona je pitao Bil Ejson, pokazujući neuobičajeno mnogo emocija.- Da - odgovori. - Džef i ja smo u redu. Još malo pa će završiti projekat. Trebalo bi da budemo

slobodni za nekoliko nedelja. Pokušaćemo da izađemo i dođemo u posetu.- Mislim da sada to baš i ne bi bilo mudro - žurno odgovori njen otac. Spustivši slušalicu, sela je

za svoj sto, a suze su joj se slivale niz lice.Džef upita: - Šta nije u redu?Keren je obrisala suze i rekla: - Samo ovaj ludi svet u kom živimo.Džef samo klimnu glavom u znak odobravanja. Keren nije znala da je on već pronašao i

onesposobio polovinu prisluškivača postavljenih u prostoriji. Pitao se da li ljudi koji ih prisluškujukroz naprave misle da su naleteli na seriju loših bubica ili nagađaju da im on onesposobljavaprisluškivače. Nije baš tačno znao, niti ga je zanimalo. Kada dovrši projekat, Keren i on će se tihoizgubiti iz Vašingtona i otići daleko - možda u Vajoming. Bar će konji i stoka još uvek biti razumni.Onda shvati da svaki put kada razmišlja o budućnosti, ona uključuje i Keren. Nije baš bio siguran kadaga je pogodilo to saznanje, ali je iznenada znao da je zaljubljen u nju. Da li i ona to isto oseća?, upitaose.

Keren je već bila za svojom konzolom i učitavala neke datoteke koje je Džef ranije sastavio. Odkad je Data-Net postao u potpunosti operativan, zahtevi su eksponencijalno porasli. Džef je napraviointerni sistem koji je omogućavao velikom broju kompjutera da se reprogramira onoliko koliko je topotrebno -program koji se sam menja da bi mogao da rastumači nove podatke i promeni svoju logikuda bi odgovorio novim potrebama sa kojima se susretne.

Da su sposobnosti kompjutera omogućavale širenje sistema, program bi bio u mogućnosti darazmišlja i samostalno donosi odluke. Nedeljama je interni sastavljač sam kreirao veći deo softverapotrebnog da bi Data-Net radio što bolje.

Nova ideja na kojoj je Džef radio je bila obezbeđivanje sintetizatora glasa na svakom mestu nakojem se nalazio terminal. Sintetizatori glasa nisu bili novina. Oni su u upotrebi još od 1980. Cak ih jeimala i većina aparata i automobila. Nijedan ikada napravljeni kompjuter nije imao sposobnostupotrebe punog obima verbalne komunikacije - do sada.

Ako pretpostavimo da bi Džefov program radio, u što Keren nije ni sumnjala, sistem bi mogaoglasom da odgovara na gotovo bilo kojem svetskom jeziku. Sa svojom bibliotekom jezika isposobnošću samoprogramiranja, Data-Net će biti prvi, pravi predstavnik veštačke inteligencije.

Iznenada, Keren je primetila nepravilnost na svom ekranu. Usred nekih podataka koje jesastavljala, pojavila se gomila neprepoznatljivih simbola. Pozvala je Džefa, koji je unosio jezičkedatoteke koje su mu obezbedile programerske grupe sa nekoliko univerziteta.

- Džefe, imam problem. Pogledaj i reci mi šta ti misliš o čemu se tu radi.Džef joj priđe. - Šta se zbiva? - nasmeja se zbog slatke namrštenosti njenog lica.- Ne znam - odgovori, naredivši sistemu da iskopira te podatke. - Nešto se pojavilo usred

podataka koje sam sastavljala. Možda je neka loša memorija.- Ne, to ne može da bude - reče posmatrajući štampač koji je izbacivao nekoliko strana podataka.

- Sistem bi zaobišao lošu memoriju i poslao poruku održavanju da zameni problematičan deo.Podigavši odštampane stranice, šapnu Keren. - To je poruka od tvog oca!- Poruka! Kako je mogu...- Pst - Džef joj je stavio prst na usta. Onda ode do svoje aktovke i izvadi malu napravu sa

antenom. Uključivši je prekidačem, reče: - Sada je u redu. Ometam njihov odašiljač.

Dole. niz hodnik, u sobi za praćenje, agent je psujući skinuo slušalice sa glave. - Opet se dešava -spopade drugog agenta koji se ljuškao na obližnjoj fotelji.

- Verovatno su smetnje koje dopiru odnekud iz zgrade. Isprobaj drugu frekvenciju.- Jesam - ljutito reče prvi agent. - Izgleda da su smetnje na svakom kanalu.- Onda mora da je do sistema za napajanje strujom u zgradi. Samo popuni izveštaj i prepusti to

službi održavanja. Radimo ovo već nedeljama, a oni ne rade ništa drugo osim što rade. Pa, šta jeuopšte svrha?

U Džefovoj kancelariji, Keren se iščuđavala. - Kako to misliš, poruka? Kako bi tata mogao dapošalje poruku? Da li je možda kompjuter poslao poruku o grešci?

- Nije, Keren. Kompjuter bi bilo koju poruku o grešci poslao kroz sistemski štampač. Ovo jepisano heksom. Neko govori preko sastavljača, jezikom mašine. To može da bude samo tvoj otac. Toje kod koji smo ranije upotrebljavali.

- Možeš li da ga rastumačiš? - Keren je pokušavala da shvati šta je Džef rekao. Kako je bilomoguće da njen otac razgovara sa njima?

Džef je već sedeo za svojim kompjuterom i kucao. - Uglavnom upotrebljavamo datoteku i onanaše naredbe prevodi na jezik mašine - u ovom slučaju, heks. Tako da sam ja sada zatražio odsastavljača da prevede heks na engleski.

Džef otvori program za prevođenje i, iznenada, na ekranu se pojavila poruka: - Keren, velikaopasnost za tebe i Džefa. Odgovorite na stanicu dva, tata.

- Jeste od tate! - uzviknu Keren. - Kako je to moguće?- Još kada sam započeo stvaranje Data-Neta, tvoj otac i ja smo razgovarali o ostvarljivosti

simultanih procesora i o tome kako bi glavni kontrolor trebalo da radi. Često bismo prenosili idejepreko Data-Neta, kroz sam sastavljač. Mislio sam da sam odavno zatvorio ulaz. Očigledno je tvoj otacuspeo da pronađe put da ga ponovo otvori. Stanica dva je druga sistemska konzola koju sam osposobiou njegovoj ustanovi. On sam je jedan prilično vešt matori programer - sa divljenjem reče Džef.

- Mislim da ne postoji više nijedan programer na svetu koji bi mogao da ponovo otvori ulazdirektno u banku podataka Data-Neta. Pristup internom sastavljaču omogućava bilo kome da ubacujepodatke i zaobiđe sistem za praćenje. Imati pristup sastavljaču Data-Neta je nešto nalik na mogućnostpodizanja novca iz najveće banke na svetu, a da o tome ne postoje nikakvi tragovi.

- Možeš li sada da dođeš do tate? - bez daha upita Keren.- Mislim da mogu - reče Džef i unese još naredaba u program. - Pre svega, želim da se uverim da

su podaci šifrovani u oba smera i da pozivi ne mogu da budu zabeleženi. Što se tiče Data-Neta, nikonikada neće znati da smo razgovarali.

Cim su njegove naredbe bile prihvaćene, Džef je otkucao -Zdravo doktore, Ejson, kako ste?- Dobro sam Džefe - gotovo istog časa stiže odgovor. - Da li je Keren tu?

- Da, gospodine - kucanjem odgovori Džef. - Šta nije u reu?Ono što ga je podstaklo da se javi Džefu, bilo je ono što je video i čuo od nekoliko bliskih kolega

širom zemlje. Oni su izveštavali kako im prijatelje i saradnike hapse i zatvaraju, bez prava na žalbu.Neki su preneli da se u raznim delovima zemlje podižu logori za držanje političkih zatvorenika. Doincidenta sa Džefom i Keren, on je te izveštaje smatrao za glasine. Tada je saznao da je nešto strašnopogrešno. Započeo je postupnu proveru prijatelja za koje je znao da su hrišćani ili Jevreji. Zaprepastiose kada je otkrio da je nekoliko njih nestalo, zajedno sa svojim porodicama.

Kako se obim njegove istrage proširio, tako je počeo da ispoljava visoke mere opreza. Već jeosetio surovost ophođenja tajne policije prema sebi samom, a nimalo nije sumnjao da su sposobni i zaviše. Ono što nije uvideo, bilo je to da je grupa koja ne pripada državnim organima pažljivo pratilanapredovanje njegove istrage.

Ta grupa je odlučila da preuzme rizik i pretpostavi da je doktor Ejson častan, s obzirom da jeproveravao gde bi mogle da budu neke kolege koje su nestale. Bilo je jasno da ne sprovodi zvaničnuistragu.

Bil Ejson je bio umoran i uplašen zbog onoga što je otkrio. Nije strahovao za sebe; odavno jeprestao da se brine za svoju bezbednost, ali Keren... to je nešto potpuno drugo. Jedne večeri je ušao umotelsku sobu u Vašingtonu, gde je prisustvovao sastanku o Zvezdanim jatima, i čim je otvorio vrata,u prostoriji je primetio senku nečijih obrisa koju je stvorilo prigušeno svetlo zalazećeg sunca.

- Ko je to? - doktor Ejson zatraži odgovor i pružio ruku ka prekidaču.- Doktore, molim vas, ne uključujte svetlo - pristojno zamoli osoba u senci. - Više bih voleo da,

za sada, ne vidite moje lice.Ejson se saglasi i sede u veliku stolicu za ljuljanje. - Šta želite? - upita. Bio je iznenađen time što

nije bio uplašen. Događaji iz nekoliko proteklih meseci kao da su uspeli da iscede sve emocije iznjega. Ili sam možda i suviše Ijut da bih se brinuo, pomisli.

- Doktore, znam da ste se raspitivali za neke svoje kolege. Imam informaciju koja bi mogla davam bude od pomoći. Znate li izvesnog doktora Epsa?

- Pola Epsa? Naravno. To mi je stari prijatelj iz svemirskog programa. Zašto?- Imam pismo od doktora Epsa. Rekao je da ćete znati da ga je on napisao. Rekavši to, pruži

Ejsonu rukom pisanu poruku.

Dragi Bile,Da bi znao da sam stvarno ja ovo napisao, zelirn da te podsetim na kampovanje na kojem smo bili

1960. Sećaš li se kada smo odlučili da ulovimo prijatelja koji je zalutao u kamp - namirisanogprijatelja?

Ejson se nasmeši prisetivši se događaja. On i još trojica studenata kampovali su u Jošemitu kadaje tvor, privučen mirisom hrane, zalutao u kamp. Pol Eps je rekao ostalima da on, budući da je dečkosa sela, zna da ako uhvatiš tvora za rep i podigneš ga u vazduh, on ne može da te isprska. Ejson, mlad ilakoveran, zgrabio je stvorenje za rep i odigao ga od zemlje. Tvor, koji nije bio upoznat sa Polovomteorijom, ih je sve spremno isprskao svojim oporim mirisom - pravo.u metu.

Propustili su nekoliko dana predavanja zato što su preosetljivi profesori naredili smrdljivimstudentima da napuste njihove učionice. Bez obzira na kupanje sokom od paradajza, miris se zadržaoduže od nedelju dana.

Ejson je nastavio da čita. Nimalo nije sumnjao u to ko je napisao pismo.

Zbog toga što su Jevreji, neki članovi moje porodice su zadrzani u kampu izvan Finiksa. Bile, tosu normalni Ijudi čiji je jedini zločin taj što su Jevreji.

Bojim se da vidimo reprizu onoga što se dešavalo u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata.Ako možeš da pomogneš čoveku koji ti je doneo ovo pismo, ja te ohrabrujem da to i učiniš. Vrlo jemoguće da će i mene uhapsiti.

Ejson spusti pismo. Bio je vidljivo potresen.- Doktore, da li verujete pismu? - upita posetilac.- Da, dobro znam Pola. Samo, teško mi je da poverujem da se ovo zaista događa. Ovo nije

Nemačka. Mi ne pritvaramo nevine građane.- Doktore, ubeđen sam da je mnogo ljudi u Nemačkoj reklo isto to. Ali, oni su čekali dok nije

postalo prekasno da bilo šta preduzmu.- Sta želite da uradim?- Verujem da znate Džefa Velsa?- Da, sarađivao sam sa njim na programu za zemljotrese. Moja kći sada radi kao njegov

pomoćnik.- Shvatio sam da je on napravio program poznat po imenom Data-Net. Da li je to tačno?- Da - odgovori Ejson. Znao je da je u slučaju da je ovaj čovek vladin službenik, upravo sam sebi

prepisao dugu zatvorsku kaznu.- Naši izvori nam kažu da je gospodin Vels pokušao da stupi u kontakt sa vama kada je počeo da

sumnja u način upotrebe svog rada. Isto tako, verujemo da je on ključ za vraćanje slobode mnogimnevinim ijudima.

- Šta ja mogu da uradim? - ponovi doktor Ejson, pomislivši na grozote nacističke Nemačke injihovo ponavljanje u Sjedinjenim Državama. Neće biti nikoga da dođe da nas spase, sumornopomisli, ne kao što su SAD to učinile za Evropu.

- Potrebno nam je da neko kome Vels veruje stupi u kontakt sa njim. On je u velikoj opasnosti;čim Data-Net bude potpuno osposobljen on i vaša kći će biti uklonjeni. Jednom, kada se to desi, nećeviše moći da se poništi.

- Zašto bi to uradili? - reče Ejson, ponovo vidno potresen. Pretpostavljao je da je Vels i suvišedragocen da bi rizikovali da ga povrede.

- On predstavlja pretnju zbog toga što je jedini čovek koji može da im upropasti sistem.Uveravam vas, doktore, da su naši izvori potvrdili da će Vels biti uklonjen čim doktor Lu budesposoban da upravlja sistemom.

- Doktor Lu? - upita Ejson. - Mislite na Kima Lua?- Da. On je doveden da bi preuzeo brigu o sistemu čim on bude dovršen.Ejson je dobro poznavao Kima Lua. On je bio sjajan naučnik, ali je poiitički bio posvećen

jedinstvenoj svetskoj vladi. I suviše često je čuo kako Lu raspravlja o toj filozofiji. Čak je i liberalniBerkli otpustio Lua zbog uzavrelosti kojom je uskomešao tamošnje studente.

- Pomoći ću. Recite mi kako.- Možete li da se čujete sa Velsom a da niko, ali baš niko, ne sazna za to?Ejson razmisli za trenutak. Onda odgovori: - Mislim da mogu. Aii šta da mu kažem?- Istinu, doktore. Punu i prljavu istinu. Njegov sistem se upotrebljava za upravljanje milionima

američkih građana. Ako laserski identifikacioni sistem proradi, životi vaše kćeri i Velsa će zavisiti odvladinog ćefa. Sada, to su hrišćani i Jevreji. Ko zna ko će biti sledeća meta?

To je bilo pre dve nedelje. U međuvremenu, Bil Ejson je neumorno radio, pokušavajući da

ponovo otvori kanal koji su on i Vels upotrebljavali u ranim fazama razvoja Data-Neta. Konačno,ranije tog dana, otkrio je Džefovu lozinku za otvaranje sastavljača tajnih poruka. Bila je ’Keren’.Odmah je poslao šifrovanu poruku koju je Keren videla na svom terminalu.

Džef je jedva uspevao da poveruje u ono što je čitao na kompjuterskom ekranu. Doktor Ejson muje izneo ceo plan, onako kako je njemu bio objašnjen. Džef je bio pogodio delove plana, ali mu njegovum nije dozvoljavao da poveruje da bi vlada Sjedinjenih Država okupljala svoje građane da bi ihistrebila.

- Moj Bože! - uzviknu Keren, pročitavši šta je njen otac poslao. - Džefe, da li je to moguće?- Ti poznaješ svog oca, Keren. Da li misliš da bi neko mogao da ga prevari da poveruje u nešto, a

da to nije istina?Kada je razmislila o tome, znala je da je to nemoguće. Njen otac je bio apsolutista po pitanju

naučnih dokaza; prvo bi proverio svaki detalj, a tek onda bi rekao nekom dmgom. - Ne, istina je - reče,a suze su joj još jednom ovlažile oči.

Posle nekoliko sekundi pauze, Džef je ukucao - šta ja da radim?Odgovor pristiže: - Ostavi otvorene mogućnosti, i skloni se odatle. Grupa će te obavestiti o

najboljem načinu za bekstvo.- Šta to znači? - upita Keren pročitavši poslednje rečenice.- To znači da on želi da ostavim otvorenu vezu sa terminalom dva, da bismo kasnije ponovo

mogli da uđemo u sastavljač.- Možeš li to da uradiš? - upita Keren kada je Džef zatvorio kanal.- Iskreno, ne znam. U glavni program sam ugradio svaku zaštitu koje sam mogao da se setim.

One redovno pretražuju svaku datoteku i traže neovlašćene ulaske. Ne znam da li mogu da sepremoste. To je kao da pokušavaš sam sebe da pobediš u šahu.

- Ti si jedini koji može da ti nanese poraz u šahu - sa divljenjem reče Keren i stavi svoje ruke okonjegovog struka. -Volim te, Džefe Vels.

Džef se iznenadi, a u isto vreme mu je bilo i drago. - Stvarno. I ja.- Ne možeš sam sebe da voliš, blesane - zadirkivala ga je Keren.- Ne... - zamuca. - Mislio sam, i ja tebe volim.- Znam - prošaputa Keren. - Samo sam čekala dok ti nisi bio siguran da to znaš.

22

ZAMKA

- Nema šanse da je pomka bila lažna, jelda? - Keren upita Džefa kada su isključili terminal.- Da. Samo je tvoj otac znao za kanal. Nemoguće je da još neko zna za njega.- Ali šta ako su ga prisilili da im otkrije šifru? - upita, ne želeći zaista da zna da li je to tačno.

Otresla je priviđenje svog oca, drogiranog, ili u još gorem stanju.- I to je moguće - odgovori Džef, još uvek misleći o tome.- Ali, šta bi dobili time što će nas upozoriti. Uostalom, ono što je rekao u skladu je sa onim što

smo mi već znali, samo je detaljnije.- Sta ćemo da radimo? - prošaputa Keren. Strah je učini skoro nepokretnom. Zemlja se nalazila u

rasulu, njen otac je maltene bio zatvorenik u sopstvenoj laboratoriji, a sada su i oni bili u opasnosti.Delovalo je beznadežno.

- Izvući ćemo se iz ovoga - reče Džef, sa mnogo više samopouzdanja nego što je osećao. - Ali,moramo biti veoma oprezni. Ako iko posumnja da znamo na šta se spremaju, bićemo zatvoreniji odzapečaćenog pisma.

- Još uvek sam im potreban ovde, i dokle god budem mogao da zamajavam doktora Lua idozvoljam da Data-Net pomao štuca, bićemo sigumi. U međuvremenu, obaviću manje provere unutarsistema.

- Možeš li to da izvedeš a da ne izazoveš sumnju? - upita Keren, ponovo postavši profesionalnisistemski analitičar. - Mislila sam da Data-Net arhivira sve što se dešava.

- Tačno. Bar donekle. Ali kada sam stvarao sistem, ugradio sam neke interne procene koje se nearhiviraju i koje su dostupne samo preko mojih, ličnih šifara. Nisam želeo sistem koji je previšeslobodan. Ako zaista prevoze i zatvaraju velike grupe ljudi, onda u mreži moraju da postoje podaci otome - reče Džef, više za sebe nego za Keren. Poče da unosi specijalne šifre za pokretanje internihprocena. - Ako je bilo sastanaka kojima su prisustvovali neki ključni ljudi, želim da znam da li je novivrhovni tužilac jeđan od njih.

Rekavši to, Džef pozva datoteku Freda Lajvlija, vrhovnog tužioca SAD-a. Zvanična datoteka jepokazivala samo uobičajene poslove koje je Lajvli obavljao kao glavni čovek NUGS-a, ali kada jeproverio skladištene datoteke, Džef je uočio nekoliko dodatnih promena lokacija koje su bile izbrisaneiz zvanične datoteke. Jedan ulazak se odnosio na telefonski poziv koji je na njegov glavni štab upućeniz konferencijskog centra na Džekilskim ostrvima u Džordžiji.

- Zadatak obavljen! - reče Vels kopajući još dublje u datoteke. - I stari Fred je jedna od bitnijihriba u Društvu. Sada, da pogledamo šta je radio u poslednje vreme.

- Keren, dođi da vidiš ovo! - uzbuđeno reče Džef. - U periodu od kada je Lajvli postao vrhovnitužilac, postoji čitava gomila poziva upućena na različite lokacije. Ovde su pozivi u Livermor, ondakada su nas pokupili.

Datoteke su pokazivale pozive za Sakramento, Livermor i Los Anđeles, sve u vreme kada su Džefi Keren bili na putu za Kaliforniju.

- Zdravo... šta je ovo? - naglas upita Džef. - Ući ću u trag ovom broju.Kroz nekoliko sekundi, Data-Net odgovori dovođenjem u vezu broja iz Los Anđelesa sa tajnim

brojem Cije u Vašingtonu.- To je veza sa Cijom - oduševljeno reče Džef. Počeo je da se uživljava u posao. Kopajući po

internim dosijeima Cije, pronašao je koji broj je zaveden. U zaglavlju je pisalo: Glavni štab- osumnjičeni terorista, Zan Markes.- Lajvli je sve vreme bio u vezi sa poznatim teroristom -reče Džef i još dublje zakopa po dosijeu.

- A CIA je sve vreme prisluškivala tu liniju. Šta misliš, zašto ništa nisu rekli predsednici? Da li jemoguće da je predsednica znala za to?

- Au, pogledaj ovo - uzviknu kada se pojavio sledeći dosije. - Ovo je intemo ovlašćenje zapreusmeravanje broja od skoro stotinu vozova za zvanične potrebe vlade. Pitam se ko je to odobrio... izbog čega?

Prsti, bukvalno leteše preko tastature dok je izdavao naredbu za pretraživanje. Gotovo istog časa,monitor prikaza zapanjujuću istinu: Ovlastio KAPSAD.

- KAPSAD? Šta je to? - upita Keren dok je zbunjena, stajala pred monitorom.- KAPSAD je Keti Alton, predsednik, Sjedinjene Američke Države. Njena šifra ima pristup bilo

kojem delu Data-Neta. To je promena koju sam uočio pre neki dan, jedna od novih putanja doktoraLua. To znači da ima neograničen pristup sredstvima u sistemu. - Džef potom ukuca: Pristupiovlašćenom terminalu.

Kompjuter odgovori: Put: 4.- Put 4 - šapnu Keren, gledajući u ekran - ali to je...- To je terminal Kala Rutlenda - dovrši Džef pre no što je ona stigla. - Njemu su dati ključevi

vlade.Džef primeti jedan intemi zapis koji je bio preusmeren, a potom i izbrisan iz zvanične datoteke.

Zbog toga što je Džef skladištio sve podatke u svoju datoteku da bi mogao da proverava rad glavnogoperativnog sistema, ovo preusmeravanje je još uvek bilo uočljivo.

- Doktor Lu je odmakao dalje nego što sam mislio - reče.- Očigledno je pronašao način da izbriše stalne podatke iz Data-Neta, samo što nije znao za moje

sigurnosno skladište.Džef ukuca zahtev za praćenje preusmeravanja, a kompjuter odgovori: Put: 2.- Ali, to je predsedničin terminal - reče Keren bacivši pogled na spisak dodeljenih terminala.- Ispravka - brzo reče Džef. - To je bio terminal prethodnog predsednika. Predsednica Alton ga je

uklonila iz svoje kancelarije. Rekla je da njoj nije potreban terminal. Uostalom, pogledaj datum.Keren uzdahnu. - Tog dana je ubijen predsednik Hant. Zašto bi Kal Rutlend prebacio beleške sa

svog terminala na terminal predsednika Hanta, i to baš tog dana?- Ne samo sa svog terminala - reče Džef proveravajući poatke. Pomerio je jedne iz Hantove u

svoju datoteku... znam! -uzviknu, pogođen otkrovenjem. - Zamenio je beleške sa svog terminalapredsednikovim, i kod sebe prebacio predsednikove beleške. Da vidimo...

- Džefe, to je govor koji je napisao predsednik Hant. Ali, to nije govor koji je Kal Rutlendprosledio medijima. Pogledaj, predsednik je oslobodio hrišćane od optužbe za bilo kakvu umešanost uterorističke napade.

- Da, a kladim se da je govor koji je Rutlend prosledio medijima pohranjen u predsednikovojdatoteci, ukoliko se neko potrudi da proveri.

Rekavši to, Džef iskopira beleške i posla ih na svoj DVD-IIezač. Trenutak kasnije bile su poslatei snimijene.

- Treba da pošaljemo ovu informaciju napolje - reče Džef i odmah naloži da Data-Net odštampakopiju spiska svih mesta na koja su preusmereni vozovi. - Pretpostavljam da ona predstavljaju logoreu kojima su Amerikanci nezakonito zatvoreni. Sada samo da pronađemo način da obeiodanimo ovuinformaciju.

Džef posla naredbu sastavljaču da ponovo otvori kanal za Livermor. Nekoliko sekundi kasnije,veza je ostvarena. Još jednom, Džef je razgovarao sa doktorom Ejsonom.

- Mrzim što ovo radim - saopšti Keren dok je kucao. - Kada sam napravio ovaj sistem, još uvek jeto bila rana faza razvoja Data-Neta pa se nisam ni zamarao postavljanjem zaštićenih putanja.

- Ali mislila sam da si rekao da niko ne može da zna da razgovaraš preko centralnog sastavljača -puna zebnje, reče Keren.

- Tačno - reče Džef, nastavivši da unosi podatke - ali svaki put kada je sistem umrežen, on beleživreme trajanja operacije. Ono što bi se videlo, ukoliko se neko potrudi da proveri, je to da je vremecentralnog procesora trošeno a da nije došlo do ostvarivanja veze sa nekim određenim korisnikom.Ipak, to je nemoguće.

- O, previše brineš o svojoj mašini - zadirkivala ga je Keren. Osećala se mnogo opuštenijomnego u prethodnih nekoliko nedelja zbog toga što su sada imali čvrst dokaz; sve što je trebalo da uradebilo je da ga nekako pošalju napolje.

Da je Keren znala da je u sobi sa glavnim procesorom doktor Lu bio veoma zauzet pokušavajućida reši misteriju koju je otkrio, ne bi bila toliko opuštena.

- Možeš li da pratiš izvor korisnika? - Lu upita programea.- Ne, gospodine. To je ono što je najčudnije. Kao da se CPU sam usporio. Zakleo bih se da neko

sastavlja program, osim što nam je sastavljač isključen.- Da li si siguran da nam ništa nije na netu i da ne troši vreme mašine? - upita Lu dok je

razvrstavao mogućnosti u glavi.- Sasvim, gospodine. Čak smo isključili i spoljne korisnike. Kladim se da je problematična linija

do sada već isključena. Kao što sam sumnjao, pomisli Kim Lu za sebe. Vels je jedina osoba sposobnada premosti sistem za prismotru i moje zamke. Nekako ima direktan pristup sastavljaču. Pitam se šta liradi? Okrenu broj Kala Rutlenda.

- Da - javi se Rutlend. - Šta je bilo?- Gospodine Rutlend, imamo problem - bez emocija reče Lu. - Verujem da Vels ima program koji

može da premosti zamke koje sam postavio. Sasvim je moguće da prenosi nešto nekome ko je vansistema.

- Šta? - viknu Rutlend preko telefona. - Doktore, nastavite sa praćenjem. Ja ću proveriti Velsa.- Vrlo dobro - odgovori Lu i spusti slušalicu. Ovaj Vels je najbolji kojeg sam ikada upoznao,

pomisli sa divljenjem. Šteta što ne moiemo da ga regrutujemo.Rutlend spusti slušalicu i ode pravo u laboratoriju u podrumu, gde je Vels postavio svoju

kancelariju. Posegavši za vratima, pažljivo okrenu kvaku. - Zaključano - opsova sebi u brk. Znao je daneće moći da se prišunja Velsu.

Unutra, Džef ču zvuk udaranja kvake prilikom dodira sa bravom. Odmah je pritisnuoodgovarajući taster na svojoj konzoli i program je zatvorio kanal i nastavio sa uobičajenim radnjama.

Spolja, Rutlend je znao da bi bilo bolje da odigra ležerno. Vels nije bio budala. Zakucao je navrata.

Keren je otvorila vrata i mimo rekla: - 0, gospodine Rutlend, vi ste. Izvolite, uđite.Ako je u nečemu Rutlend bio dobar, onda je to svakako bio čitanje Ijudi. Kerenino nonšalantno

ponašanje mu je govorilo da je Lu imao dobar predosećaj. Vels je postao previše opasan. Moraće dauklone njega i devojku.

Sat vremena kasnije sastao se sa Amirom Ražakom u njegovoj kancelariji. Rutlend je znao da je

to jedino potpuno bezbedno mesto. - Vemjem da je Vels postao obaveza koju više ne možemo da sebipriuštimo - Rutlend reče Ražaku čim je sastanak počeo.

- Kako to? - upita crnomanjasti čovek gumuvši neke papire u svoju tašnu. Spremao se da otputujeu Izrael da bi nadgledao okupaciju. Više bi mu se dopalo da odlože pitanje Velsa, ali je znao da jeRutlend mnogo puta u poslednje tri godine pokazao da je vrlo vešt u procenjivanju ljudi i situacija.

- Doktor Lu je siguran da Vels komunicira sa nekim izvan sistema.- Može li da dokaže svoje optužbe? - opušteno upita Ražak.- Znaš kakvi su ti akademski stmčnjaci. Iznad svega pretemju u profesionalnoj Ijubomori. Možda

želi da se otarasi Velsa da bi on bio gum.- Razmotrio sam to - reče Rutlend posegavši za papirima koje mu je Lu dao. - Doktor Lu ima

ubedljive dokaze da je neko izmenio program glavnog sistema. Siguran je da je Vels omogućiohrišćanima da upotrebljavaju sistem. Nećemo moći da proveramo pristup sve dok se ne urade skeneriza lične karte.

Zbog ovog poslednjeg, Ražakove oči se suziše. - Dozvolio je hrišćanima da upotrebljavaju sistemnakon toga što sam ja naredio da oni budu izopšteni iz njega?

- Da. Doktor Lu je uzeo karticu jednog od ljudi koje smo pokupili i propustio je kroz sistem.Obrađena je kako treba, ali prenos novca se nikada nije pojavio u stalnoj datoteci. Onog časa kada jeime stavljeno na spisak zatočenih, sistem je odbio njegovu karticu. Očigledno je da Vels dozvoljavaupotrebu korisni cima sve dok ih ne uhapsimo, a onda onemogućava njihove datoteke. Sve dok ihzaista ne uhapsimo, oni imaju slobodan pristup sistemu i gotovo neograničen kredit.

- Ubijte ga odmah! - naredi Ražak. Njegov bes posta nekontrolisan. Cak i stoik, što je Rutlenduglavnom bio, oseti jezu kada se vođa ovoliko uzruja. - Držanje hrišćana u šaci je ključno za našeplanove - besnevši, pobaca sve sa stola na pod.

Sićušna naprava, podmetnuta unutar heftalice sa Ražakovog stola, presta da radi kada je udarila opod, međutim, osoba, koja je prisluškivala, je čula dovoljno. Žumo zaklopi ručni prijemnik, sakriven utašni, i uputi se ka podmmu.

Amelija Durant je rođena pre trideset godina u Izraelu kao Senon Vineta, od roditelja Jevreja. Sasedamnaest godina regmtovana je u Mosad, izraelsku tajnu policiju, na obuku za tajnog agenta uAmerici. Kada je prihvatila zadatak, prebačena je u Ameriku i smeštena u porodicu iz Njujorka čija jekćer poginula u saobraćajnoj nesreći pre deset godina. Odgojena je kao američki građanin; svi podacio Ameliji Durant promenjeni su tako da od nje i Senon Vinete učine jednu, istu osobu. Očigledno je daje Mosad bio podjednako efikasan kao i Dmštvo, i da je dugo znao za buduće ciljeve ove gmpe.

Amelija se obrazovala u najboljim školama, stekla je znanje iz kriptografije i dobila posao uVašingtonu gde se brzo probila i u centar, a i na vrh. Dmštvo ju je regmtovalo u svoje redove i ona imje bila od velike pomoći u dobavljanju vrlo bitnih podataka. U isto vreme, njeno gotovo savršenosećanje omogućilo joj je da obaveštava Mosad o agentima koje je Društvo podmetnulo u Vašington iIzrael. Godinama je bila od velike pomoći u sastavljanju izveštaja o Društvu i njegovim krajnjimciljevima. Sada su se dve tajnovite organizacije zaogrnule u smrtonosnu borbu oko SjedinjenihDržava, a konačno i celog sveta.

Amelija je stigla do podruma. Stigavši do hodnika koji vodi do Velsove kancelarije, izvukla jemali valjak i sakrila ga u svoj dlan. Na vratima, stražar je drsko zaustavi.

- Šta tražiš ovde? - zahtevao je odgovor, a ruka mu je ležala na oružju koje se nalazilo u futroli

ispod sakoa.- Tražim kancelariju arhiva - blago reče Amelija. - Zar više nije ovde?- Nije! - oštro odgovori stražar. - Ovo područje je zabranjeno za sve osoblje koje nema

ovlašc'enje.- Izvinite - reče mlada žena, delujući veoma usplahireno. -Ja sam nova ovde, i rekli su mi da je

arhiv ovde, u podrumu.Ublaživši svoj malopređašnji, strog pogled, stražar reče: -Neko je zbijao šalu s tobom. Arhiv je

preseljen odavde još pre više od dve godine.- Pa, hvala vam - reče blagim, tihim glasom. - Jednostavno, moraću da ga pronađem.Kada se okrenula, da bi otišla, ispade joj gomila papira koju je nosila, a onda ispusti nežan uzdah:

- 0, ne. Opet sam to uradila.- Evo, pomoći ću ti - ponudi se stražar i savi se da pokupi neke od razbacanih papira. Kada se

žena očešala o njega, prislonila je skriveni valjak na njegov vrat i povukla okidač. Stražar odmahposeže za svojim pištoljem, ali iako mu je um govorio da je nasamaren, mišići su odbijali da posiušajunaredbe. Bez svesti, srozao se na tepihom postavljen pod.

Mlada žena spretno ukuca pristupnu šifru za ulazak u Velsov radni prostor. Kada je ušla u sobu,stavila je prst na usta, pokazujući Keren da bude tiha. Rukom je dala znak Džefu i Keren da je slede.

Džef je bio prirodno oprezan, te zausti da nešto kaže. Još jednom, Amelija se namršti i stavi prstna usta, dok je istovremeno, drugom rukom ukazivala Velsu da ništa ne pokušava. Prešla jekažiprstom preko grla. Onda je predala Keren kratku, rukom pisanu poruku od njenog oca, u kojoj jepisalo: - Keren, prati osobu koja ti je dala ovu poruku, bez ikakvog pitanja ili oklevanja. To znači dasu vam životi u neposrednoj opasnosti. Keren podiže pogled s poruke i, brzo se uputivši ka vratima,pokaza Džefu da ih sledi.

Džef potroši još nekoliko sekundi da bi uneo neke poslednje naredbe - poslednja uputstva zapokretanje tajnog programa koji je razvijao od kad su primili poruku doktora Ejsona. Želeo je da jeimao više vremena, pa da može da ih potvrdi, ali mu je izbezumljen pogled na licu mlade žene rekaoda ga nema. Izdao je naredbu za isključivanje svog terminala i sledivši dve žene prošao kroz vrata.

Kada su se našli u hodniku, mlada žena reče: - Da bismo imali bilo kakve šanse da pobegnemo,moraćete da radite tačno ono što vam kažem. Svakog časa, obezbeđenje će krenuti za vama. Ukolikone izađemo iz Bele kuće pre nego što otkriju da vas nema, nećemo imati nikakvih šansi.

- Stražar... - Keren je bila iznenađena što ga vidi kako leži na podu. - Da li je...- Samo je bez svesti - oštro reče mlada žena. - Pomozite mi da ga uvučem u sobu. To bi moglo da

nam da još malo vremena pre no što oni dođu.- Ja mogu da pomognem - reče Džef i doda seriju novih brojeva na pristupnu šifru.Videvši upitan pogled na Kereninom licu, Džef, uz zagonetan likujući osmeh, reče: -

Reprogramirao sam sistem da mi dozvoli promenu pristupa šifri. Sistem je mnogo raznovrsniji negošto to iko uviđa.

Brzo se krećući ka liftu za zvaničnike, mlada žena reče: -Zovem se Amelija. Pripadam grupi kojapokušava da našu vladu vrati natrag njenom narodu. U garaži će nas čekati limuzina. Kada pozovemolift za zvaničnike, imaćemo dva minuta da napustimo garažu. Obezbeđenje će znati da nešto nije uredu kada se lift upotrebi bez današnje pristupne šifre.

- Voleo bih da si mi rekla - izgovori Džef dok su trčali. -Mogao sam da programiram sistem dazanemari poziv.

- Nemamo vremena. - Mlada žena se zadihala dok su trčali. - Stvari su se prebrzo odvijale. Nadalismo se da ćemo se čuti pre nego što krenemo, ali je Rutlend dobio naređenje da vas odmah ukloni.

- Ali zašto? - s obzirom da su trčali sve brže, Keren jedva izgovori. - Džef im je još uvekpotreban.

- Otkrili su da si omogućio hrišćanima da upotrebljavaju svoje Data-Net kartice - odgovoriAmelija, ponovo uhvativši dah.

Keren je pogledala u Džefa, koji je takođe bio zadihan. -Previše svakodnevnog sedenja zakompjuterom - reče usisavši kiseonik za kojim su njegova pluća žudela. - Obećavam da ću viševežbati, ako mi se ukaže prilika.

Stigoše do lifta i Amelija ukuca jedinu pristupnu šifru koju je znala - šifru za slučaj opasnostipotpredsednika Granta. Ekran odgovori: - Potvrđeno: šifra potpredsednika.

- Potpredsednik? - izgovori Džef i iskrivi obrve od čuđenja, ali i divljenja.- Da. On je jedan od nas; on želi da vlada ponovo bude u rukama glasača. Mogao je da nam bude

od velike pomoći, ali se bojim da će biti ugrožen kada otkriju da nam je pomogao.- Neće ako možeš da mi nabaviš kompjuter i pristup internetu - u poverenju reče Džef.- Možeš da promeniš interne šifre? - u čudu upita Amelija.- Postoji malo toga što ne možeš da uradiš sa kompjuterskim sistemom kakav je Data-Net. U

stvari, postoji previše toga - dodao je. - Doktor Ejson je bio u pravu; to je previše moći da bi se bilokome poverila, pogotovo političarima.

- Ovo je više od politike - doda Amelija dok su se otvarala vrata lifta. - Ovo je zlo protiv dobrog.Džef je napola očekivao da će lift biti pun ljudi iz tajne službe. Njegov um je prizvao figure ljudi

koji su ga vratili iz Kalifornije. Neće oklevati da ubiju, ako im je naređeno. Toliko je znao. Ali, lift jebio prazan. Kada su ušli unutra, Amelija pritisnu dugme označeno sa ’zvanični parking’.

U kontroinoj sobi obezbeđenja, uključivanje znaka za pozivanje lifta izazva trenutnu reakciju.Čuvar koji je motrio na sistem obezbeđenja reče: - Neko je pozvao lift za zvaničnike. Dai se neka od’velikih zverki’ prijavila za izlazak iz zgrade?

Drugi čuvar pogledao na svoj terminal i odgovori: - Kod mene nema nikoga.- Pa, neko je pozvao lift. Bolje da to proverimo.- Možda je zakazana provera ispravnosti - predloži onaj drugi. - Pozvaću da mi potvrde.Nekoliko sekundi je bilo potrebno da pronađu nadglednika dnevne smene. Kada se javio na

telefon, sa nekoliko odabranih reči je potvrdio da njegova ekipa nije zakazala proveru ispravnosti uBeloj kući, a i da jeste, prvo bi obavestila obezbeđenje. Zalupivši slušalicu, čuvar ga je čuo kako jepromrmljao: - Idiot!

Radnik obezebđenja pokrenu više radnji istovremeno. Pritisnu dugme za tihi alarm, obavestivšidruge čuvare da je u toku proboj bezbednosti Bele kuće. Onda se okrenu ka svom saradniku i reče: -Idem do garaže. Nije bila provera. Predavši konzolu partneru, užurbano izađe iz sobe. Znao je da ćeostalim čuvarima biti potrebno najmanje pet minuta da stignu do garaže; on može da stigne za manjeod dva.

Džefu je vožnja do sprata garaže za zvaničnike delovala kao večnost. Mogao je da zamisli šta sesve izdešavalo od kada su pozvali Iift. Kada se uzmu u obzir sve skorašnje nevolje, nimao nijesumnjao da će stražari prvo pucati, a tek posle pokušati da uoče šta se desilo. Znao je da će o njihovimživotima odlučivati jedan minut, pre ili kasnije.

Lift se zaustavi na spratu garaže, i vrata se povukoše u zidove. Kada su iskoračili, Džef ispustiuzdah olakšanja. - Nema stražara - obavesti ih.

- Biće, uskoro - upozori Amelija. - Pratite me, brzo!Džef i Keren su je pratili dok je jurila ka jednoj od limuzia. Imala je spremne ključeve za jednu

od limuzina - za linkoln. Džef začu pisak koji je označio da su elektronske brave prihvatile magnetniključ.

- Ulazite! - naredi Amelija skliznuvši na mesto vozača. Džef i Keren se spakovaše na zadnjesedište. Amelija je već šofersku kapu i pokrenula limuzinu.

Stražar se još uvek probijao do prvog sprata. sebe zato što je bio tako glup. Pokušao je daupotrebi lift zato što bi bilo brže nego da ide okolo niz stepenice. Ali, Amelija je pritisnula prekidačza zaustavljanje lifta kada je izašla iz njega. Taj mali potez je spasao njihove živote.

Kada je čuvar nalegao na zaštitnu mrežu vrata od garaže, crni automobil je već skrenuo iza ugla.Teško dišući, utrča u garažu. Začuo je škripu guma, ali nije video ni auto ni one koji su bili u njemu.Na trenutak je zastao ne bi li povratio dah; potom pozva upravu obezbeđenja i podnese izveštaj.

Kada se alarm oglasio, Kal Rutlend ga primeti na svojoj konzoli za obezbeđenje, meri oprezakoju je lično poručio nakon Hantove smrti. Preko nje je imao pregled svih sigurnosnih kamera ialarma u Beloj kući. Nekoliko sekundi posle alarma uputio se ka Velsovoj kancelariji. Obezbeđenjemu je u kratkom razgovoru, preko mobilnog telefona, potvrdilo da je Iift za zvaničnike pozvan sa togsprata. Preko monitora obezbeđenja naložio je najbližem stražaru da se sastane sa njim u sobi Data-Neta. Stigli su u isto vreme. Stražar je zastao da bi ukucao svoju pristupnu šifru.

- Ne mogu da otključam vrata - frustrirani stražar reče Rutlendu.- Pokušaj glavnom sigumosnom šifrom, budalo! - izdra se Rutlend.- Jesam, gospodine - zamuca. - Ne radi.- Mora da radi! - zalaja Rutlend, gurnuvši ga u stranu. -Ona otvara bilo koja vrata u ovoj zgradi.- Više ne - opušteno prišavši, reče slabije građeni čovek sa Orijenta. Doktor Kim Lu nije mogao a

da se potajno ne divi Velsu. Ko bi pomislio da je Vels sposoban da upotrebi izvore kojima raspolažeData-Net i da njima reprogramira sigurnosne šifre Bele kuće?

- Kako to misliš? - zareža Rutlend na Lua.- Otpusti svog stražara, molim te - ljubazno reče Rutlendu.- Idi! - Rutlend naredi stražam, koji je bio i više nego srećan da se povinuje. Bojao se Rutlenda.

Većina Ijudi koja je radila u Beloj kući ga se bojala.- Očigledno smo opet potcenili mladog gospodina Velsa -smireno reče Lu. - Umrežio se sa

intemim bezbednosnim sistemom i reprogramirao tvoju, glavnu sigurnosnu šifru.- Možeš li da je vratiš? Rutland je jedva uspevao da obuzda svoj bes.- Da, ali biće mi potrebno najmanje sat vremena. Možeš da se kladiš da Vels više nije unutra. Od

najveće važnosti je da bude uhvaćen! Ne postoji nikakva granica za ono što je on sposoban da namuradi.

Kroz stisnute zube, Rutlend reče: - Zaustavićemo ga, doktore. Možeš da budeš siguran u to.Imamo mi i sredstva o kojima on ništa ne zna. - Zatim se okrenu i požuri natrag u kancelariju. Znao jeda za ovo mora brzo i uspešno da se pobrine. Neće izneveriti Dmštvo za čije unapređivanje se zakleoživotom. Uputio je telefonski poziv.

- Lajvli? Ovde Rutlend. Verujemo da su Vels i devojka pobegli. Neko iznutra im je pomogao.Nalaze se u jednoj od limuzina. Možete li da je pratite?

- Možemo - uveravao ga je Lajvli. - Naredio sam da se u svako vladino vozilo postavi lokator.

Imaćemo signal čim prođu pored nekog od skenera ličnih karata. Hoćeš li da ih zaustavimo?- Ne! - hladno reče Rutlend. - Samo ih pratite do odredišta. Zelim da pronađem sve koji su

umešani. Onda ćemo ukloniti izdajnike.- Javiću ti čim im uđemo u trag - reče Lajvli, tiho pevušeći za sebe. - Stvari se odlično razvijaju -

pomisli. - Hvatamo i hrišćane i Jevreje. Ova zemlja će uskoro biti pravo mesto za život.Lajvli pozva Upravni centar tajne službe. - Daj mi Marlu -brecnu se na radnika.

Marla Vest je bila Lajvlijev šef obezbeđenja. Bila je u NUGS-u još od ranih 80-ih, kada im jepolitika predsednika Regana zaporodicu i zaživot nanela mnogo bola. Dočekali su njegov odlazak, kaoi drugih desničara. Ono što je Lajvli, kod onih koji su sebe nazivali hrišćanima, najviše prezirao bio jenedostatak posvećenosti za svoje ciljeve. Uvek bi se osipali kada dođu nevolje.

Marla Vest je u potpunosti bila posvećena pohodu protiv hrišćana. Bila je osuđena za spaljivanjenekoliko crkava, zbog čega su, devedesetih, članovi NUGS-a morali da se kriju. Odslužila je svojukaznu, i izašla iz zatvora posvećenija nego što je u njega otišla. Proganjanje hrišćana je za nju bilopravo zadovoljstvo.

- Da, Frede - žena, kamena lica, reče najnežnije što je mogla. Marla Vest je imala šezdeset i četirigodine, a izgledala je deset godina starije. Oduvek je imala višak kilograma, a još u tridesetoj jeosedela i dobila bore. Pretvarala se da joj je svejedno što su drugi mislili da je ružna. Istinski, brinulaje - mnogo.

Kada je bila tinejdžer, nedeiju dana je prisustvovala crkvenom kampu. Zbog njenog staračkogizgleda Iica, druge devojčice su je zvale ’Buca’ i ’Baba’. Jedne noći je u zasedi sačekala dve od tihdevojčica, koje su se vraćale sa izletničkog obroka. Sve što je imala bila je polomljena drška metle, aliju je žestoko upotrebila. Jedu od devojčica je skalpirala; bilo je toliko krvi da je podsećalo na masakr.Drugu devojčicu je lemala drškom sve dok joj po licu i rukama nisu izašle cme modrice.

Budući da je bio mrak, nijedna od devojčica nije videla napadača i Marla je mogla da se izvučebez kazne, osim što je morala da im pokaže da je to bila ona. Sledećeg dana je posetila te dvedevojčice u lokalnoj, okmžnoj bolnici i rekla im: - A ko sada izgleda kao stara žena?- Istog dana su jeposlali kući i zauvek joj zabranili da ponovo učestvuje na kampu. Od tad je razvila vatrenu mržnjuprema onima koji su sebe nazivali hrišćanima.

- Marla, imamo hitan slučaj - mimo reče Lajvli. - Dvoje ljudi, koji rade na Data-Netu, su odlučilida prebegnu. Sada su u jednoj od vladinih limuzina. Moramo da ih pronađemo pre nego što zamenevozilo.

- Ko su oni? - upitala je.- Džef Vels i njegova pomoćnica, Keren Ejson - reče Lajli.- Uh - reče Vest. - To je prilično krupno. Misiim, Vels je mozak koji stoji iza cele mreže.- Samo ih uhvati - reče joj Lajvli. - Rutlend želi da prvo otkrijemo ko je sve umešam, pa da ih

onda uklonimo. Ovo nikako ne smemo da zeznemo.- Ja ne grešim - uzvrati Vest. - Već mogu da pratim kuda se kreću, isto kao i svako drugo vladino

vozilo. Upravo su se uputili ka MLK-u. Rekla bih da je vrlo izvesno da su se uputii ka staromaerodromu.

Lajvli dade znak svom šefu obezbeđenja. Zapisa ’MLK aerodrom’ i predade mu poruku. Svejedinice, koje su se nalazile u blizini, su pozvane istog časa i za manje od pet minuta uspostavljen jevizuelni kontakt.

- Gospodine, jedna naša jedinica je uočila limuzinu - reče šef obezbeđenja.

- Neka ostanu dobrano pozadi - naloži Lajvli. - Ne želim da nam pobegnu, ali, isto tako, još uvekne želim da znaju da ih pratimo.

- Šta ćemo da radimo? - Džef upita Ameiiju dok je ona vozila kroz saobrac'ajnu gužvu.- Sve smo smislili - odgovori primetivši sumnjivo vozilo, udaljeno nekoliko ulica. Ništa nije

rekla Džefu i Keren. Biće mi lakše da obavljam svoj posao ukoliko oni ne brinu, odluči.- Za minut ćemo se osloboditi limuzine - reče. - Pripremite se da izađete kad vam kažem.Skrenula je u sporednu uličicu koja se vraćala natrag na MLK bulevar. Bila je siguma da auto

koji ih prati neće da rizikuje i da krene za njima, ali je znala da će ih lokator, koji su postavili,obaveštavati gde se oni nalaze. Kao što se očekivalo, auto je lagano prošao pored sporedne ulice inastavio niz MLK bulevar.

- Pokupićemo ih kada se vrate na glavnu ulicu - vozač javi kontrolnom centru. - Nema dovoljnomesta za nas u sporednoj ulici, a da nas oni ne vide...

- Pazite na zamenu - reče Lajvli, prekinuvši dispečera.- Videli smo smeđi kapric parkiran u uličici - Lajvliju reče dmgi agent. - Proverićemo svaki auto

koji izađe.

- Pripremi se. Kada toliko usporim da se auto gotovo zaustavi, ti i Keren iskočite i uputite se kađubretarskom kamionu. Uđite unutra - Amelija reče Džefu.

- Đubretarski kamion! - uzviknu Keren, gadljiva izraza lica.- Fuj.- Mnogo je bolje od metka u glavu - odgovori joj Amelija.- Smrad đubreta će se oprati. Pripremite se...Džef se ispmži i otvori vrata. Kada je Amelija usporila na brzinu hoda, zgrabio je Keren i trčećim

korakom iskoračio. Keren se saplela, ali ju je Džef uhvatio i pomogao joj da ostane na nogama. Trčalisu ka đubretarskom kamionu čiji se zadnji deo otvarao. Džef je uvukao Keren u smeće, a poklopac seponovo zatvorio.

Amelija šapnu. - Srećno... i srećan put. Zatim, zaustavi limuzinu iza kaprica i otrča do otvorenihvozačevih vrata. Kada je ušla, dvoje mladih ljudi, muškarac i žena, je sedelo na zadnjem sedištu, teona krenu.

Kada sulzašli iz uličice, tamni auto se nalazio nekoliko ulica niže i pratio braon kapric. Amelijase nasmešila.

- Imamo ih - reče vozač saputniku koji odmah pozva glavni štab. - Pratimo kapric iz 1993. Vels idevojka su na zadnjem sedištu. Uputili su se ka aerodromu.

Suviše je lako - viknu Lajvli u mikrofon. - Došlo je do još jedne zamene. Hoću da drugi auto čekatamo gde su oni. Gledajte ko dolazi iz uličice.

- Ovde auto broj dva. Razumemo - reče agent poznat kao Kruger.Nekoliko minuta kasnije đubretarski kamion je izašao iz uličice.- Vidimo gradski kamion za odlaganje smeća koji izlazi iz uličice - javio je Kruger.- Pratite ga! - naredi Lajvli. - I ostanite dobrano pozadi. Ne želim da znaju da ih pratimo. Poslaću

dodatne jedinice da se menjate usput.Lajvli je bio uzbuđen. Znao je da su pokvarili plan za Velsovo oslobođenje. Sada će im pokazati

ko je pametniji.

Đubretarski kamion nastavi svojom uobičajenom trasom, sakupljajući đubre usput. Keren jemislila da će joj pozliti; smrad je bio grozan.

- Izdrži Keren - reče Džef, stiskajući njenu ruku. Međutim, ukoliko još dugo ostanu u kamionu,nije mogao da se pouzda ni u svoj stomak. - Pokušaj da misliš na nešto drugo.

- Ješam - reče Keren, držeći papirnatu maramicu preko nosa. - Ali, sve što mi pada na pamet jeđubre... i pacovi...

Dobar deo sata, sve vreme kupivši smeće usput, đubretarski kamion nastavi svojom unapredodređenom trasom. Džef je strahovao da bi od smeća, koje se gomilalo oko njih, mogli i da se uguše.Onda, iznenada, kamion skrenu sa uobičajenog puta i najvećom brzinom, koja je iznosila okosedamdeset kilometara na sat, uputi se ka predgrađu Merilend.-

Kmger, iz auta za prismotm, prijavi promenu. - Šefe, auto je skrenuo u Arlington bulevar. Mislimda se uputio na mesto sastanka, između nas i Ferfaksa.

- Šta se tamo nalazi? - Lajvli telefonom upita Marlu Vest.- Proveriću - odgovori, naloživši kompjutem da ispita moguća odredišta. - Na otprilike dvadeset

milja od mesta na kojem je kamion sada, postoji mali aerodrom. Tamo bi mogli da imaju mali avion.- Pošalji LAARS tim tamo - naredi Lajvli.- Zar ćete ih oboriti iznad naseljenog podmčja? - upita, u neverici. - Mnogo ljudi živi oko tog

aerodroma.- Samo ti pošalji LAARS tim - ponovo se brecnu Lajvli. -Vels je mnogo važniji od nekoliko

civila na zemlji.- U redu - reče i uputi poziv specijalnim snagama u Endrjusu. - Moraće, doduše, da idu

helikopterom ako žele da stignu pre njih.- Neka ostanu neprimećeni dok ne saznamo šta će da urade sa Velsom - naredi Lajvli. - Ali, neka

budu spremni.Trideset minuta kasnije, kada je đubretarski kamion skrenuo na pistu Merifilda, helikopter je već

bio na svom mestu - iza brda na udaljenosti od tri milje. Bočna vrata starog hjuija su bila otvorena, ana njima je bio agent, spreman i naoružan LAARS zemljavazduh projektilom.

Kada se kamion zaustavio, vozač viknu: - Kada spustim zadnji deo, izađite i bežite. Pratite agenta- ona će vas voditi.

Vels začu još jedan zvuk u kamionu, za koji pretpostavi da ga je izazvalo vozačevo zatvaranjevrata. Onda začu pokretanje hidraulike i krenuli su nadole. Ispred ih je čekala mlada žena. Primetikako joj se naborao nos kada su izašli iz gomile smeća. Pratili su bez reči dok ih je vodila.

Dva minuta kasnije, mali, poslovni mlaznjak je rulao niz pistu. Zastao je na trenutak da bidozvolio motorima da se podignu do 80 odsto snage za poletanje. Onda, piiot popusti kočnice i avionzabruja niz kratku pistu. S obzirom da je dostigao snagu za punih dvanaest putnika, a nosio samo tri,gotovo poskoči sa piste i brzo se vinu u vedro nebo.

Helikopter se uzdiže iznad brda i postavi se pravo ispred putanje aviona, koja je do tada već bilaviša za hiljadu stopa. Naoružani agent nacilja topli ispusni sistem poslovnog mlaznjaka. Oblačić dimai vatra kao u rimske sveće behu jedini znaci da je ispaijen projektil koji se navodi toplotom. Ustremi

se ka mlaznjaku koji je ubrzavao. Cak i pri svojoj najvećoj brzini, od 700 kilometara na sat, mlaznjaknikakao ne bi mogao da se meri sa ovim tipom projektila. Bio je potreban sekund da ga sustigne.

Oni sa zemlje, videše vatrenu kuglu kada se avion raspao od udara projektila u turbine motora,što je izazvalo eksploziju koliku bi izazvala i bomba od 100 kilograma. Osetljiva mašina je razneta uhlijade sitnih delova. Vatra od goriva, koje je bilo u avionu, padala je kao kiša na međudržavni autoput66 i uništavala automobile koji su imali tu zlu sreću da se nađu baš ispod putanje leta.

- Obavljeno - pilot hjuija javi glavnom štabu.- Ima li preživelih? - smireno upita Lajvli.- Nema šanse - reče pilot. - Razneli smo ga u milion komada. Nisu ni znali šta ih je zadesilo.To je baš loše, pomisli Lajvli. To uskraćuje pola zabave prilikom ubijanja.Iz drugog vozila za prismotru, javio se vozač. - Ovde tim za praćenje jedan - reče. - Još uvek

pratimo kapric. Sta želite da uradimo? 7- Uklonite ih - opušteno reče Lajvli.

Tamnozeleni, vladin automobil ubrza sve dok se nije našao paralelno sa starim kapricom koji jevozila Amelija Durant. Agent na mestu suvozača spusti prozor, spremivši se da vozilo zaspe vatrom izuzija. Umesto toga, našao se licem u lice sa cevima dve automatske puške koje su držali agentiMosada smešteni na zadnjem sedištu. Poslednje što su obojica iz vozila za prismotru ikada čuli bio jepovik iznenađenog vladinog agenta -Šta...?

Lajvli nije znao šta se dešavalo njegovom timu za prismotru. Pretpostavio je da su uklanjaliizdajnike. Okrenuo se i izašao iz kontrolne prostorije i vratio se u svoju kancelariju. Kada je seo, sipaoje piće i pozvao Rutlenda. - Ovde Lajvli - oštro reče sekretarici koja se javila. - Daj da pričam saRutlendom.

Rutlend podiže slušalicu, kada se oglasilo zvono za prispeli poziv. - Da?- Gospodin Lajvli na vezi - prenela je nervozna sekretarica.- Prebacite - odgovori, a ona preusmeri poziv.- Obavljeno, gospodine - reče, zlobno se osmehnuvši.- Da li si siguran? - brecnu se Rutlend. - Ne želim nikakve greške.- Siguran sam - srdačno reče Lajvli, uprkos preziru koji se gomilao u njemu. Rutlend mu se baš i

nije mnogo dopadao. Jednog dana će morati da očita lekciju tom arogantnom političkom slugi, odluči.Rutlend spusti slušalicu i zabeleži poruku koju će proslediti Ražaku, u Izrael. Biće zadovoljan,

pomisli Rutlend, malo se opustivši. Vels više nije bio obaveza.

23

PODZEMLJE

- Rendi, ne možeš ponovo da izađeš - molila ga je Harijet. -Zašto ne ostanemo ovde? Dobro namide.

- Ne ide nam dobro, Harijet - saosećajno odgovori. - Krijemo se u šumi dok je mnogim našimprijateljima verovatno potrebna pomoć.

- Ali, gledao si televiziju - pobuni se, a oči počeše da se vlaže. - Svi iz naše grupe su označeni kaoteroristi. Uhapsiće te.

- Harijet, znam da ti je sve ovo teško palo, ali ti moraš da se sabereš. Bog ne želi da se krijemo,kad možemo da pomažemo drugima. Ako se malo žrtvujemo, ovde može da stane još desetoro ilidvanaestoro ljudi.

- Još dvanaestoro ljudi! - Harijet nije mogla da veruje onom što čuje. - Rendi, poslednjeg putakada si izašao doveo si petoro Ijudi.

- I, ako budem mogao, pokušaću da svakog dana dovedem još petoro. Neko ili nešto je omogućiloda moja kartica još uvek prolazi kroz sistem. Znaš da su većini hrišćana zamrznuti računi. Sadapričaju da će svakom uvesti laserski broj lične karte. Kad do toga dođe, niko od nas ništa neće moći dakupi. Cuo sam glasine o podzemnoj mreži. Očigledno, još mnogo drugih misli da vlada ne valja. Hoćuda stupim u vezu s tim ljudima, ako je to moguće.

Ono što Rendi nije znao, bilo je to da je Džef Vels bio njegov dobročinitelj. Kada je doktorRajnhart prvi put pokušao da zamrzne račune hrišćana, Džef ne samo da je naložio Data-Net sistemuda odmrzne te račune već i da im omogući neograničene kredite u okviru sistema. Dok se ne uvedelaserska lična karta, oni će još uvek moći da kupuju i prodaju.

- Znam da si u pravu, Rendi, i ja želim da pomognem. Ali, sve je tako zastrašujuće. Nisam bilaspremna za ovo što se izdešavalo.

- Niko nije mogao da bude spreman za ovo kroz šta prolazimo, dušo. Međutim, ako mislimosamo na sebe, onda su oni koji stoje iza svega ovoga pobedili. Dok god smo spremni da se žrtvujemoza dobrobit drugih, Bog će se umešati; ja to jednostavno znam.

Harijet je, samoj sebi, isto to rekla stotinu puta od kad je ova noćna mora počela. Stalno jeponavljala u glavi ono za šta je znala da je Božji put: - Zašto se toliko brineš za sutra? -Ali, nekako, tonije pomagalo. Znala je da njene strepnje nisu za Rendijevu bezbednost, čak ni za njenu. Bile su zaMetjua. Jednostavno nije mogla da se prepusti i da veruje Bogu - bar ne na način na koji je to Rendimogao. Iznutra, Harijet je znala istinu.

Još od kad je bila devojčica, uvek je išla u crkvu i nedeljnu, versku školu. Kada joj je bilotrinaest, čak je i svoj život posvetila Hristu. Ali, u stvari, znala je da to čini zbog druge dece koja suposvećivala svoje živote. Nije se zaista predala Hristu. Predala se pritisku vršnjaka. U nekimkrugovima, pritisak vršnjaka vodio je ka drogi ili seksu. U njenom, vodio je ka prihvatanjuhrišćanstva. To je bilo ono što su njeni roditelji želeli više od svega. Bilo im je potrebno nešto čime bise hvalili u crkvi: svojom divnom hrišćanskom ćerkom. Sve je bilo tako lako, pomisli, prvo hrišćanskaškola, pa hrišćanski koledt Sve vreme, osećala je ozlojeđenost i pobunu, ali je nikada nije iskazala.

Jedini čin njene pobune je bio Rendi. Kada ga je upoznala, bio je na završnoj godini Klemsona isasvim sigurno nije bio hrišćanin. Njen otac je zahtevao da se ne zabavlja sa Rendijem, pa su sezabavljali u tajnosti. Kada je završio koledž i upisao prava u Alabami, tajno su se venčali. Neko vreme

se bojala da bi njen otac mogao da umre od srčanog udara. Ali posle oko godinu dana, njeni roditeljisu prihvatili situaciju, bar delimično.

Zatim, na drugoj godini prava, neki studenti su pozvali hrišćanskog propovednika i učenjaka saRodosa da održi govor. Ona j&- prisustvovala iz radoznalosti, a Rendi je išao sa njom. Te večeri, doRendija je doprela poruka koja mu je promenila život. Kada je upućena pozivnica, Harijet se zapanjilavidevši svog supruga kako istupa.

Od tada pa nadalje, Rendi se nije osvrnuo. Proždirao je hrišćanske knjige i nijedne večeri nijepropustao izučavanje Biblije. Za godinu dana, Rendi je bio taj koji je vukao nevoljnu Harijet naseminare i skupove. Išla je sa njim, ali je nekako znala da on poseduje nešto što ona nema.

Sve ove godine, pomisli, sve ove godine sam znala da iznutra nešto ne valja. Samo samizgovarala reči i igrala svoju ulogu. Onda uvide: - Mogla sam tako da nastavim do kraja života.

Iznenada, Harijet izbrblja: - Rendi, moram nešto da ti kažem. Nisam sigurna da sam hrišćanka.- Znam, dušo - reče Rendi bez ikakve osude u glasu.- Znaš! - reče u čudu. - Hoćeš da kažeš da si sve ove godine ćutao, a znao si da nisam hrišćanka?- Da li bi slušala da sam ti govorio?Harijet malo razmisli o tome, a onda odgovori: - Ne, pretpostavljam da ne bih, ne dok se ovo nije

desilo. Toliko sam dobro igrala ulogu da sam sama poverovala u nju.- Sada znam da mi je Hrist potreban - reče Harijet dok su joj se oči ponovo punile suzama. - Ne

plaši me ono kroz šta prolazimo. Plaši me sam strah.- Harijet, treba da znaš da sam veći deo vremen i ja uplaen isto koliko i ti. Samo, znam da Bog

još uvek upravlja svie, i čak i ako svi umremo, ja ću i dalje verovati u to.- Znam i to, Rendi. Videla sam mamin mir kada je tata imao rak. Vidim taj isti mir u tebi. To je

ono što želim.- Zaista posedujem mir za koji sam mislio da je nemoguć. Pretpostavljam da je to ono što me

održalo kroz sve ovo. Kada sam se najviše bojao - kao onda kada su ona deca pokušala da napadnukaravan - činilo mi se kao da je Bog preuzeo moju volju i ojačao me.

- To je ono što želim svim sreem - uzviknu Harijet.Rendi provede svoju suprugu kroz plan spasenja koji je toiko puta ranije čula. Ali ovoga puta bio

je za nju. Posvetila je svoj život, svoju porodicu i njihovu budućnost Isusu Hristu.- Zapamti, Harijet - reče Rendi dok su se grlili. - Strah je normalno, ljudsko osećanje; panika nije.

Saznanje da Bog upravlja svime je ono što saviadava strah i uklanja paniku.- Znam o čemu govoriš, Rendi - reče Harijet obrisavši oči kuhinjskom krpom. - Ali, sada se

osećam toliko bolje. Znam da mi Bog može pružiti ono što mi je nedostajalo sve ove godine - mir.Rendi poljubi ženu kao da je prvi put. Oseti bliskost veću nego ikada. Ali, napolju je još uvek bilo

ljudi kojima je bila potrebna njihova pomoć. - Harijet, moram da idem - reče.- Razumem, Rendi - reče. - Želim da ideš. Moliću se Bogu da te odvede do nekoga kome je

potrebna naša pontoć.Rendi je otišao iz kolibe osećajući se kao da je primio Nobelovu' nagradu za mir - samo, od

Gospoda.Kada je ušao u malo mesto Vinder, primetio je dugačak red ljudi koji su čekali ispred ulaza u

zgradu suda. - Pitam se, štai se to dešava? - reče naglas. Prošavši pored zgrade Pošte, u izlogu jeprimetio obaveštenje u kojem piše da će se svakog ponedeljka od osam do sedamnaest časova izdavatiData-Net Iične karte. Budući da je bio ponedeljak, postalo mu je jasno zbog čega je napravljen red.Odlučio je da rizikuje i sazna onoliko koliko može. Parkirao je stari kamionet ulicu niže i prošetao sedo rnesta na kojem se red završavao.

- Sta se zbiva? - upita starijeg čoveka, na kraju reda.- Ovo je gore nego nabavljanje registracija za automobil -mrgodno odgovori čovek. - Pomislio bi

da će imati bolji sistem.- Sta se čeka u ovom redu? - upita zauzevši svoje mesto u redu.- Sta ti misliš, šta se čeka? - zagunđa starac. - Nova lična karta. Nisam ja to ni hteo da uradim, ali

su mi rekli iz socijalnog da mi više neće isplaćivati dohodak ako ne budem imao odgovarajuću Iičnukartu.

Rendi oseti kako mu srce udara. Znači, konačrto je počelo, pomisli. Potkožna tetovaža. Samo smona korak od žigosanja!

- Mislio sam da je predsednica rekla da će isključivo dobrovoljci imati nove lične karte - rečeRendi, više sebi nego starcu.

- To može da bude zvaničan stav, ali samo za vesti. Pokušaj sada da kupiš bilo šta i videćeš.Jedini skener kojim sada rade je onaj koji očitava ličnu kartu sa šake. Jeste dobrovoljno, baš, akonećeš da jedeš.

Kad je stiglo do Vindera, onda se verovatno dešava i u celoj zemlji, zaključi Rendi. Dok se svapažnja poklanja krizi na Bliskom istoku, ko će se pobuniti? Budući da neće dobiti tetovažu, znao je daviše neće moći da upotrebljava Data-Net. Onda mu je sinulo. Počeće da traže Ijude bez tetovaže čimsistem u potpunosti proradi! Više neće moći sigurno da se šeta ulicama.

- Koliko ljudi još treba da dobije ličnu kartu? - upita.- Pa, moje prezime počinje na W - reče stariji čovek, zastavši da bolje pogleda Rendija. - Henri

Valas2. Pretpostavljam da sam ja skoro poslednji. Nego, kako se ti zoveš? Zar nisi dobio obaveštenjeda se javiš za ličnu kartu?

Rendija uhvati mala panika. Još dvojica su se okrenula i zagledala u njega. - Pecao samprethodnih nekoliko dana - reče. Nije slagao. Bio je na pecanju sa još nekoliko njih koji žive u kolibi.

- Pa, trebalo bi da te kod kuće čeka obaveštenje - mrzovoljno reče starac. - Ukoliko ti prezime nepočinje na Z3 nemoj ni da se trudiš da pokušaš da upotrebiš karticu. Ja sam pokušao jutros, ali nisamuspeo. Samo se nadam da će me primiti pre zatvaranja. Ne mogu da čekam celu nedelju. Dolaze samoponedeljkom.

- Da, primetio sam to u pošti - reče Rendi. - Zato sam i došao.- Pa, baš me briga na koje slovo ti počinje prezime. Ja sam prvi došao - reče preteći.- U redu je - Ijubazno reče Rendi. - Mogu da sačekam nedelju dana. Vratiću se siedećeg

poneđeljka. Sudeći po dužini reda, ne verujem da bih došao na red pre pet.- Da, a ove ptičice neće ostati ni minut duže - ponovo promrmlja starac. - Vlada!Rendi se polako udalji od reda i krete ka kamionu. Iznenada, posta svestan da ga neko prati. lako

je znao da ne treba, ubrzao je hod. Iza njega, takođe su se ubrzali i zvuci koraka.- To je bilo baš glupo - grdio se Rendi. - Trebalo je da znam da će neko motriti na one koji

nemaju ličnu kartu.Oseti kako panika raste i borio se sa porivom da potrči ka kamionu. Znao je da mu to neće doneti

ništa dobro. Ko god da je bio iza njega, mogao je da ga uhvati pre nego što napusti grad. A saregistarskim brojem kamiona, bilo bi samo pitanje vremena kada bi ga pronašli u kolibi.

Glupost! - reče. Bio si glup i što nisi zamenio tablice. Sada će uhvatiti i Harijet i ostale.Već je skoro stigao da starog kamiona. Umesto da se zaustavi, produži dalje. Molda neće znati da

sam došao kamionom, pomisli. Bar će Harijet i ostali imati malo više vremena. 1 ova ko već kasnim,možda će pobeći... ali gde će pobeći?- utučeno pomisli.

Pogleda oko sebe. Muškarac, kojeg je malo pre video krajičkom oka, je nestao. Malo se opustio.

Možda sam ja to samo umislio, reče. Verovatno je neko samo išao kući.Iznenada, neki čovek iskorači iza jedne od zgrada koje su se nalazile uz ulicu.- Mislim da ste prošli pored svog kamiona - reče hladnokrvno.Rendijem prostruja talas adrenalina. Izbori se sa porivom da potrči i odgovori: - Ne znam o čemu

govorite. Kog kamiona? Po prvi put, od kada je ovo ludilo počelo, poželeo je da je naoružan. Nije musmetalo da ga uhvate, ali, sada je ugrozio još sedmoro ljudi.

- Gospodine Kros, tražili smo vas - reče muskarac. Bio je osrednje građe, ali je Rendi mogao daprimeti da je bio baš mišićav, a i način njegovog držanja je pokazivao da se nimalo nije brinuo da ćemu Rendi predstavljati nekakav problem.

- Sta želite? - upita Rendi, pomiren sa hapšenjem. Šta će uraditi sa njim i ostalima? Još dok jerazmišljao o tome šta bi hapšenje moglo da znači, preplavi ga osećaj olakšanja. Barem Harijet osećaGospoda, pomisli, smešeći se. Bog će joj pomoći da se održi,- kao što je i meni.

- Gospodine Kros... Rendi, ja predstavljam grupu koja se posvetila pomaganju hrišćana...- Šta? - izlete se Rendi. - Znači, onda niste iz vlade?- Da i ne - reče muškarac. - Ali, hajde da pođemo do vašeg kamiona. Ne bih da privučemo previše

pažnje.- Dok su šetali ka starom fordu, Rendi ga upitao: - Ko ste vi? I kako ste znali ko sam ja?- Sve u svoje vreme - tiho reče dok su ulazili u kamion.Rendi okrenu ključ, a verno, staro vozilo zabruja iz prve. -Kuda? - upita.- Ka autoputu 20 - reče njegov saputnik.Dok je Rendi lagano vozio ulicama, izlazeći iz grada, hiljade misli mu se motalo po glavi, ali je

uspeo da odoli porivu i da ne vrši pritisak na saputnika. Kada su došli do oboda grada, čovek kojeg jevozio poče da priča toliko neverovatnu priču da Rendi u nju verovatno ne bi poverovao da nije bilonjegovog, ličnog iskustva od nereda naovamo.

- U ovom trenutku, moje ime nije važno - u toku vožnje reče agent Šepard. - Ja sam, ili sam barbio, agent FBI-a na specijalnom zadatku zajedno sa ogrankom tajne službe. Pre nekoliko nedelja,desilo se nešto što mi je promenilo život.

Šepard poče da iznosi priču o Bobu i Helen Kofer, uključujući njihovo hapšenje i prijem upritvorni centar. - Koliko ja znam poslali su ih u neku trajnu zatvorsku ustanovu, negde na zapadu -reče.

- Ne mogu da poverujem u to - reče Rendi, odmahujući glavom. - Ili tačnije, mogu da poverujem,ali radije ne bih. Čuo sam glasine o koncentracionim logorima za hrišćane, ali mi je još uvek teško dau to poverujem.

- Znam kako se osećate - saglasio se Šepard. Posle tog događaja pozvali su me natrag uVašington. Zdrav razum mi je govorio da neću moći mnogo toga da promenim ako sadašnji moćnicibudu znali kako se osećam. Zato sam odlučio da izmislim priču o tome kako mi se ne dopada agentTums, što i nije u potpunosti netačno. Zavetovao sam se na potpunu saradnju u okupljanju terorista -očigledno ljudi kao što ste vi. Tums je svinja, i zbog lošeg dosijea su ga poslali da bude čuvar u nekomod logora na zapadu.

- U Vašingtonu sam proveo nekoliko nedelja istražujući ovu takozvanu terorističku grupu. Onošto sam otkrio dovoljno me uplašilo da shvatim da treba da učinim nešto da bih pomogao -ne vladi,nego vašoj grupi. Ubedio sam kancelariju vrhovnog tužioca da mogu da otkrijem teroristička uporišta,pa su me poslali u Atlantu. Ovde je, očigledno, jak pokret otpora zbog Elderovog hapšenja, i kolikogod da se trudila, tajna služba nije mogla da pronađe kamp u kojem se nalazi tajna baza.

- Kako ste, onda, vi pronašli mene? - upita Rendi.- Stupio sam u vezu sa ovdašnjim podzemljem pre nekoliko nedelja. U stvari, uhapsio sam jednog

od vođa, Roda Viltona.- Znam Roda - ljutito uzviknu Rendi. - Radio je u Svemirskom centru Džonson pre nego što se

prebacio na Univerzitet u Atlanti; on je doktor matematike. On nije ništa veći terorista od mene. Oniidioti iz Vašingtona čiste zemlju od nekih njenih najboljih umova, kao i nacisti u Nemačkoj.

- Sačekaj - odgovori Šepard, podigavši ruke u znak tobožnje zaštite. - Ja sam na tvojoj strani.Nisam predao Viltona u zatvor. Umesto toga sam mu pomogao da dođe do sigume kuće, izvan grada.Pomučio sam se mnogo, doduše. KUP je dugo bio ubeđen da sam vladina uhoda.

- U to mogu da poverujem - hladno reče Rendi. - Još uvek nisam siguran da nisi.- Slušaj, da sam želeo da dođem do ostatka gmpe koju si sakrio, sve što bi trebalo da uradim je da

proverim tablice tvog kamiona. Kladim se da se čak nisi ni potrudio da ukradeš neke dmge, zar ne?Rendi malčice porumene. - Nisam. Pripadao je mom ocu. Godinama je bio parkiran na njegovoj

staroj farmi.- Vi ljudi baš i ne znate mnogo za jednu gomilu terorista divljaka, zar ne? - prekinu ga Separd uz

osmeh.- Da, izgleda da ne znamo - saglasi se Rendi. - Uvek smoelovali u okviru zakona, ne protiv njega.- Tako sam i znao da je cela stvar zavera, kojom žele da se reše mnoštva običnih građana - reče

Separd. - Nijedna organizovana grupa ne bi uradila tako glupe stvari za koje ste vi ljudi optuženi.- Ali, ko je iza ovoga? - upita Rendi dok mu je Šepard ukazivao da uspori zbog skretanja na mali,

sporedni put koji vodi do farme.- Očigledno najviši vrh naše vlade. Tvoji ljudi su stekli neke ogorčene protivnike. Neko iz vlade

im je dao odrešene ruke da vas se reše. Skreni, prva levo...Rendi skrenu na sporedni put koji je izgledao kao da godinama nije upotrebljavan. Ispred njih,

rastao je grm, skoro preko pola puta. Kada je primetio da je palo drvo, koje skoro da zatvara ceo put,uspori da bi se zaustavio.

- Nastavi - naloži Šepard.- Ali, ne mogu da zaobiđem drvo - reče Rendi, prebacivši drugu brzinu.Dok je to izgovarao, neko povuče drvo sa puta. Proveze tuda i primeti da se drvo ponovo vraća

preko puta. S druge strane ugleda nekoliko muškaraca i žena koji su drvo gurali natrag u prvobitnipoložaj. Ostali su brisali tragove guma koje su oni upravo ostavili. Posle nekoliko sekundi, samo biobučeni čitač tragova mogao da razazna da je tim putem prošlo vozilo.

- Ko su oni? - upita Rendi i malo ubrza.- To su neki od tvojih prijatelja - uz kez odgovori Šepard.- Vrlo brzo uče.Vozili su još oko dvesta metara kada Šepard pokaza Rendiju da se zaustavi na prilazu koji vodi

do ogromne farmerske kuće iza koje se nalaze dve štale. Koliko je Rendi mogao da vidi, mesto je bilopotpuno pusto. Nije postojao nikakav automobilski trag na prilazu. Pripremao se da stane kada su sevrata jedne od štala otvorila i neki čovek mu pokaza da uveze kamion unutra. Kada je ušao, vrata su seponovo zatvorila. U retrovizoru Rendi je mogao da vidi dvoje dece kako brišu njihove tragove.

Separd pruži ruku kroz prozor i otvori vrata. Kada je izašao iz kamiona, pokaza Rendiju da gaprati. Aii, dok su prolazili kroz štalu, Rendi se umalo sapleo buljeći u ogromne zalihe hrane, i svegaostalog, koje su ispunjavale štalu.

- Druga štala je još bolje opremljena - reče Šepard. - Imamo dobročinitelja na visokom položaju.Zbunjen, Rendi je pratio agenta iz štaie u kuću.

Bio je zadivljen. Spolja je delovalo kao da nema nikakvih znakova života, a unutra je bila pravagungula. Kada su prošli kuhinju, primeti nekoliko ljudi koji pripremaju hranu u nekoliko velikihmikrotalasnih remi.

- Nema dima - reče Šepard, bez postavljenog pitanja.Rendi nešto promrmlja u znak odgovora. Nastavili su do neega što je nekada, očigledno bila

dnevna soba za veliku porodicu.Rendi prepozna nekoliko muškaraca i žena koje je upoznao na skupovima, uključujući i svog

starog prijatelja, Roda Viltona.- Rode, tako je dobro videti te - oduševljeno reče Rendi. -Kako je Kori?- Ona je u nekom od logora - tužno odgovori Rod. - Nisam je video još od pre nereda. Bio bih i ja

sa njom, ali smo bili na Rtu, usred lansiranja sa Japancima.Rendi oseti saosećanje kada ugleda bol na licu svog prijatelja. - Zao mi je, Rode. Nisam znao.- Da, znam - reče Vilton, zagrlivši ga. - Kako je Harijet? I Metju?- Harijet! Uh, moram da se čujem sa njom. Do sada će se pojesti od brige. Oboje su dobro - dodao

je.Okrenuvši se ka Šepardu, reče: - Postoji li neki način da se čujem sa Harijet?- Nema potrebe - odgovori Šepard i doda Rendiju šoljicu kafe. - Neko je već na putu za kolibu.

Dovešće tvoju porodicu ovde za dan ili dva. Ostali iz tvoje kolibe će biti raspoređeni po drugimmestima.

- Drugim mestima? - upita Rendi. - Hoćete da kažete da ima još ovakvih?- U nekim slučajevima, i većih, i boljih - objasni mu Vilton. - Ima mnogo Amerikanaca koji se ne

slažu sa našom vladom.- Ali i mnogo više onih koji se slažu! - ljutito se umeša Separd. - I nemojte to da zaboravite!

24

SASTANAK IZNENAĐENJA

U laboratoriji u Livermoru, u Kaliforniji, Bil Ejson je bio zabrinut. Danima je pokušavao dadopre do Džefa i Keren, od dana u kojem je provalio u glavni sastavljač i poslao im poruku. Znao je daje do sada doktor Lu verovatno nešto i posumnjao, ali bez ključa za šifru glavnog sastavljača, nećeimati nikakav način da dokaže svoju sumnju.

Doktor Ejson je očajnički želeo da kaže Džefu da je stupio u vezu sa grupom Ijudi koja pokušavada pomogne hrišćanima i Jevrejima da izbegnu vladinu potragu. U stvari, do povezivanja je došlousled hapšenja njegovog starog prijatelja, doktora Bena Mura. Ejson je morao da traži da mu se vratisvaka usluga koju mu je dugovao neko iz Vašingtona, ne bi li oslobodio Mura. Na kraju, ubedio je FBIda je Mur ključan čovek za dovršavanje tajnog projekta na kojem su zajedno radili Livermor i CalTech: visokoprecizni antiraketni sistem nazvan ’Zvezdano jato’. Pre ili kasnije znao je da će nekootkriti da je Murovo ime naknadno dodato na spisak osoblja pod ugovorom, ali uz pretnje sa Bliskogistoka i teroriste na Zapadu, do tada će proteći neko vreme.

Mesec dana nakon što je osigurao puštanje doktora Mura, Bila Ejsona su pozvali u Vašington dapodnese izveštaj o programu Zvezdano jato. Jedne večeri je primio gosta, agenta FBI-a po imenuŠepard. Agent mu je pokazao dokument koji je proširen da bi se programu Zvezdano jato dodaloMurovo ime. Ejson je strahovao da mu je vreme isteklo. Međutim, umesto da ga uhapsi, Šepard muispriča neverovatnu priču o koncentracionim logorima i o tome da je jedina osoba koja zaista može dapomogne njegov prijatelj, Džef Vels.

Kada je čuo da doktor Ejson dolazi u Vašington, Šepard je znao koliki rizik preuzimapokušavajući da stupi u vezu sa doktorom. Ukoliko Ejson odluči da ga prijavi, sam će biti na putu zalogor; u to nimalo nije sumnjao. Međutim, dok je radio u Vašingtonu, posle onoga što se saKoferovima desiio u Čikagu, saznao je da je mladi kompjuterski genije po imenu Džef Vels taj koji jeosmislio i napravio Data-Net. Ime mu je zvučalo poznato, a pretraživši arhiv, u njemu je pronašao onošto je tražio. Deda Džefa Velsa i njegov imenjak, pukovnik Džefri Vels je bio prijatelj Šepardovogoca. Pukovnik Vels i Šepardov otac su sarađivali za vreme rata, a godinama kasnije i u svemirskomcentru na Floridi.

Bilo mu je teško da poveruje da bi bilo koji čovek kojem je njegov otac u potpunosti verovaoimao unuka koji je izdajnik svoje zemlje. Preuzeo je zaista ogroman rizik ka,da je proverio tajni dosijeDžefa Velsa u kom je pisalo da je Vels pokušao da pobegne sa projekta, ali da je uhvaćen i vraćen.Takođe, bilo je jasno da je jedino čime vlada zadržava Velsa bila njegova pomoćnica, Keren Ejson.Dosije je otkrio da se na devojčinog oca stalno motri i da je kod njega uočen svaki pokazateijmogućeg prelaska na drugu stranu. On je određen za pritvor, čim Vels završi Data-Net i čim Zvezdanojato počne sa radom.

Doktora Ejsona su pozvali u Vašington da podnese izveštaj napretku programa Zvezdano jato.Šepard je uvideo da je to jedina šansa da dođe do Ejsona. Uz iznenađujuće malo poteškoća, uspeo je daizdejstvuje da on motri na Ejsona dok je ovaj u Vašingtonu. Naređenja koja je imao bila su jasna:Ejson ne sme da stupi u kontakt sa svojom ćerkom ili sa Velsom.

Samo pukom srećom, Šepard je naleteo na prošireni dosije o osoblju na Zvezdanom jatu dok jejoš uvek bio u korpi za obradu, nepregledan.

Ono što Šepard nije znao, bilo je to da njegovi napori nisu prošli neprimećeno. Među osobljem

koje su činili agenti sa zadatkom da okupe teroriste bila je grupa muškaraca i žena koja se tajnoprotivila potezima vlade. Oni su mnogim hrišćanima i Jevrejima pomogli da pobegnu. Šepard je većnagađao da postoji nekoliko dobro organizovanih pokreta otpora u okviru vlade. Zaključio je da jeodređivanje toga na čijoj je neko strani bilo pomalo nalik na štos Abota i Kostela: ’Ko je prvi’.

Šepard je znao da mora nešto da preduzme. Ali šta?, zapita se jedne večeri dok je koračao kasvom automobilu na vladinom parkingu. Ovo ’Društvo’ je veće i od same vlade. Nekako, Vels je ključnjihove moći. Bez postavljenog Data-Neta, ne mogu da se nadaju da će upravljati milionimaAmerikanaca. A bez. pomoći medija ne mogu da se nadaju da će prevariti ostale. Sloboda štampe jepostala lakrdija - poviče u svojoj nemoći. - U njima je problem.

- Saglasna sam - reče nežan glas iz senke.Iznenađen, Šepard, po navici, poseže za oružjem. - Ko je to? - zareža.- Prijatelj - rekla je mirnim, nenametljivim tonom. - Verujem da imamo neke zajedničke brige.- Ne znam o čemu govorite - oprezno reče Šepard, pogledavši u ženu. U njoj prepozna šefa

Odeljenja za dosijee u kojem je, proteklih nekoliko dana, proveo mnogo vremena. Njegovipretpostavljeni su mislili da je kopao po papirima ne bi li pronašao dokaze o terorističkom delovanjukoji bi mogli da se upotrebe u pretragama, a on im je dao dovoljno informacija da bi oni bilizadovoljni. Međutim, većinu vremena je potrošio sklapajući podatke o tajnoj organizaciji, poznatojkao ’Društvo’, koja je delovala unutar vlade. Sumnjao je da ono pruža korene duboko u istoriju i da jeraširilo svoju zarazu do samog srca vlade, uključujući i predsedništvo.

Šepard se oprezno pomeri do bolje osvetljenog mesta. Mlada žena ga je pratila, ali je biladovoljno oprezna da ostane izvan direktnog svetla. To je ona, sa sigurnošću pomisli, kada više svetladopre do njenog lica. Ona što je glavna u Dosijeima. Prvih nekoliko dana bilo mu je teško da izbegavada je posmatra. Njene prodorne plave oči, izvajane crte i besprekorna koža činile su da izgleda kaoneko sa naslovne stranice Voga. Bio je zadivljen time što ona, izgleda nikada nije podizala glavu odstola, i što je retko, ako uopšte i jeste, pravila pauze. Nikada nije imao priliku da lično razgovara sanjom. Svako pitanje koje je imao prenosio je neko od drugih radnika, a bilo je očigledno da je poštuju,a i ona je uvek znala odgovore na postavljena pitanja. Ipak, godine obuke dobro su mu poslužile. Svakidelić njega je vikao: - Budi oprezan.

- Ne krivim vas - reče nežno.- Za šta? - oprezno upita Separd.- Zato što se pitate šta se dešava u našoj vladi.- Ne pitam... - zausti da kaže.- Ono što se dešava je zavera za zatvaranje i uklanjanje miliona Amerikanaca samo zbog njihove

vere ili rase - reče ljutito.- Znam ko i zašto, ali ne znam šta da uradim povodom toga.- Zašto to meni govorite? - upita Separd, a svaki živac mu je titrao na ivici. - Ja sam samo

terenski agent.- Potcenjujete se, agente Separd - odgovori. - Sada bi bilo bolje da me poljubite ili će neko

pomisliti da smo zaverenici.Rekavši to, prišla mu je i poljubila ga kao da je to najprirodnija stvar. Televizijske kamere slabog

osvetljenja opremljene senzorima za pokret uočile su je kada je izašla na svetlost.

U zatvorenoj sobi za nadgledanje, radnik obezbeđenja reče svom saradniku. - Znao sam da je ovajagent provodio mnogo vremena na Odeljenju za dosijee. Sad znam i zašto. Obrati pažnju na vrelinu u

garaži - reče zumiravši par.- Srećni uštogljenko - reče drugi čuvar. - Predivna je. Ko bi mogao da poveruje da će mala

’gospođica čednost’ da se odluči za tipa koji je duplo stariji od nje?- Ne znam, ali ako je to ono što je potrebno, ja bih se rado menjao sa njim.- Slušaj, ona je možda luda, ali to ne znači i da je glupa -šaljivo reče drugi momak, a Šepard i

mlada žena uđoše u njen automobil.

Dok su izlazili sa parkinga, Šepard reče: - Pošto smo se već ljubili, najmanje što možeš da uradišje da mi kažeš svoje ime, zar ne?

Nasmejala se. - Keti Birk. Mislila sam da znaš, budući da si proveo toliko vremena u sobi sadosijeima.

- Nisam znao - iskreno odgovori. - Pitao sam se, aii sam pre mnogo vremena naučio da ljude kojipostavljaju mnogo pitanja, takođe mnogo i ispituju.

- Osim toga - reče podrugljivo - gledao si i u neke dosijee u koje nije trebalo.- Kako si ti to...- Kako sam ja to mogla da znam? - dovršila je njegovu rečenicu. - Gospodine Šepard, ja nisam

bibliotekarka. Ja sam obučeni terenski agent postavljen na Odeljenje da bih hvatala ’preletače’ kao štosi ti. Dobro je što sam i ja sama preletač, zar ne misliš tako?

- U potpunosti - saglasi se. Skrenuše iza ugla u sporednu ulicu. Cim su prošli, pekarski kamion sezaustavio iza njih i zatvorio ulicu.

Kada je videla zbunjen izgled Šepardovog lica, hladnokrvno reče: - Samo za slučaj da nas nekoprati.

Šepard je bio zadivljen. Očigledno je da su bili vrlo ozbiljni. Imali su rute za bekstvo i unapredodređene načine blokade puteva. Sigurno su znali da će doći sa devojkom.

- Moj auto je potpuno očišćen - reče. - Možemo slobodno da razgovaramo.Šepard klimnu glavom.- Da li si voljan da isteraš ovu bolest iz naše vlade? - otvoreno ga upita. - Cak i po cenu

sopstvenog života?- Prilično si otvorena - reče. - Kako da znam da i ti nisi deo te bolesti?- Da jesam, ti bi bio na putu za logor ili bi imao rupu viška na glavi, gospodine Šepard -

odgovorila je.- Slušam te - reče. - Jedna stvar koja ovoj grupi nedostaje je prefinjenost.- Tačno, a ti znaš samo nešto o njoj. Njihova namera je da sve hrišćane i Jevreje pozatvaruju u

logore, a onda predaju vlast svom ’vođi’, Amiru Ražaku i da...- Ražaku? - prekinu je Šepard. - Misliš na Amira Ražaka, novog izaslanika za Izrael?- Baš na njega. Grupa fanatika, koja sebe naziva ’Društvo’, veruje da je on njihov dugoočekivani

vođa koji će vladati svetom i doneti mu jedinstvenu vladu.- Kako ti to znaš? - upita Separd, pokušavajući da upije ono što je slušao. - Upravljati

ekonomijom, možda... ali preuzeti vladu?- Dozvolili su da tri miliona Ijudi umre usled zemljotresa u Japanu, a nimalo se nisu premišljali

oko toga. Sada se spremaju da ubiju dvadeset miliona Amerikanaca. Zbog čega misiiš da neće preuzetivladu? Zemlja je u rasulu. Amerika je zrela za diktatora koji će im obećati napredak. Šta je nekolikomiliona hrišćana i Jevreja u odnosu na novi auto svake tri godine?

- Otkud ti to znaš? - ponovo upita. - Koje dokaze...

- Kad dođe vreme, imaćeš sve dokaze koji su ti potrebni.Keti je znala da je Šepard veoma značajna veza za zaustaljanje Društva. Ali, da li može da ga

ubedi u to?U naredna dva sata, Keti je rekla Šepardu sve što je znala o Društvu i njegovim vođama. Šepard

ju je često prekidao da bi mu popunila neke praznine, kao na primer o pritvornim centrima koje jeotkrio za vreme istrage. Konačno, odbacila ga je nekoliko ulica dalje od njegovog hotela.

- Moraš da ubediš doktora Ejsona da nam pomogne - vrlo jasno je rekla. - Džef Vels je ključnjihove moći, kao što je i Džon Elder ključ za organizovanje KUP-a.

Šepard je bio i suviše zapanjen da bi odgovorio. Otkrila je njegovu nameru da stupi u vezu sadoktorom Ejsonom. Zar sam zaista bio toliko providan?

- Proveravao si njegov dosije - odgovorila je iako joj nije ni postavio pitanje.Dok je izlazio iz auta, Keti reče: - Sredili smo da ti motriš na doktora Ejsona kada dođe. Srećno!

Rekavši to, odvezla se.Njegov raniji sastanak sa doktorom Ejsonom je doveo do poruke koju je naučnik poslao preko

Data-Neta. To je bio čin očajnika koji je upalio. Na takvim činovima često počivaju sudbine celihnacija. Ali, sada se već nekoliko dana nije čuo sa Džefom i Keren. Na njegove šifrovane poruke, nisustizali odgovori.

25

SPASEN

O planovima za oslobođenje Džona Eldera raspravljalo se nekoliko puta, ali, s obzirom na to dasu ga čuvali u visokoobezbeđenom krilu Endrjusa, delovalo je nemoguće. Kada je jedan od stražaradojavio grupi da Eldera sele, ona je brzo reagovala. Ostvarenje plana je započeto čim je postaloizvesno da Eldera premeštaju u glavni grad.

Dok je Vomer bio na sastanku sa nekima od osnivača KUP-a u Atlanti, to obaveštenje mu jesaopšteno pozivom na mobilni teiefon. Takođe, saznao je da izvesni FBI agent iz Vašingtona sarađujesa KUP-om i da će im se uskoro pridmžiti u Atlanti. Očajnički je želeo da sazna agentovo ime, ali jezaključio da bi bilo previše riskantno da postavi još neko pitanje.

Po pozivu, Vorner je jedva uspevao da obuzda svoje uzbuđenje. Preneo je pomku vođama grupe,zatim izašao iz napuštene poslovne zgrade koja im je privremeno služila kao glavni štab. Morao je dapozove Rutlenda, i to brzo. Ovim će skinuti Frenklina s vrata.

Izašavši, odluči da odmah uputi poziv. Zakoračivši u uličicu iza poslovne zgrade, uključi džepnitelefon i sačeka da se uspostavi veza sa vladinim kanalom. Uglavnom je bio mnogo oprezniji u takoopasnom delu gradu, ali je bio previše uzbuđen da bi se strpio dok stigne do bezbednosti koju je nudionjegov automobil.

Dvojica muškaraca koja su posmatrala Vornera dok je izlazio iz zgrade, izgubiše ga iz vida.Jedan reče: - Gde ode onaj tip?

- Ne znam - ljutito odgovori drugi. - Hajde da ga nađemo. Stvarno mi treba da se uradim.Baš tada su čuli zvuk mobiinog telefona koji je dopirao iz uličice. Došli su do ugla baš u trenutku

u kojem je Vorner okrenuo Rutlendov broj u Vašingtonu. Poslednje što je Arči Vorner čuo je bio tihizvuk pucnja iz pištolja sa prigušivačem. Za manje od minuta, dvojica ubica skinuše sa njega i uzešesve stvari koje su imale neku vrednost, uključujući i mobilni telefon. Razbojnik podiže telefon utrenutku u kojem Rutlendova sekretarica upita: - Izvolite, ko zove?

- Izvinite. Pogrešan broj - reče, smejući se, i isključi telefon. Džon Elder to nikada nije saznao,ali tim lopovima je dugovao svoj život.

Nekoliko sati kasnije, Eldera su izvukli iz kreveta i ugurali u auto koji je čekao. Sve je obavljenotoliko brzo i u tolikoj tajnosti da je pomislio da će ga verovatno ubiti. Naučio je da je bolje da nepostavlja pitanja pre nego što od njega ne zatraže da priča. Nekoliko ispitivanja kroz koja je prošaobila su baš mučna iskustva.

Elder je čuo i čitao o mučenju, pogotovo o viševekovnom mučenju u hrišćanskom svetu, ali dokga lično nije iskusio, nije zaista razumeo koliko to može da bude pogubno po psihu. Sam bol je biodovoljno težak, ali upravo je osećaj bespomoćnosti, ubrzo praćen osećajem beznadežnosti, taj koji čininajveću štetu. Džon Elder je imao veliko razumevanje za ratne zarobljenike koji su popustili predonim ko ih je zarobio. Osim potpune posvećenosti višoj sili, sve ostalo je bilo trivijalno i lako ga semoglo odreći.

Ono što ga je u njegovom iskušenju najviše zbunjivalo bilo je to što ga ispitivači u stvari ništa

nisu ni pitali. Kao da su ga samo oslabljivali za nešto drugo. Niko nije tražio od njega da bilo štapotpiše ili da se odrekne svoje vere, što je isprva očekivao. Pitali su ga kako se zove, šta radi i kakomu se zove supruga. Ovo poslednje je izazivalo željeni efekat da mu ona bude najpreča u mislima.Kada bi se usudio da postavi pitanje ili kada bi se opirao na bilo koji način, usledilo bi mučenje.

Ovog jutra je jednostavno odveden, bez reči. Znao je da ovo neće biti uobičajeno ispitivanje i bioje iskreno uplašen. Prozori limuzine su bili potpuno zamračeni tako da nije mogao da vidi ono što senalazilo iza njih; niti je iko mogao da vidi ko je unutra. Sudec'i po zvucima koje je čuo, pretpostavi dase približavaju nekom gradu. Pošto je znao da ga drže u Endrjusu, pretpostavi da se radi o Vašingtonu.

Automobil se zaustavio, a Elderu se učini da je čuo pomalo poznat zvuk. Bio je potreban trenutakda mu se povrate čula. Bio je to zvuk otvaranja garažnih vrata. Auto se ponovo pokrenuo, a on ču zvukzatvaranja vrata. Pre no što se auto zaustavio, ispitivač grubo prebaci crni, platneni džak prekoElderove glave i promrmlja: - Ni da pisneš...

Elder oseti da ga guraju preko betonskog poda, a onda ču zvuk za koji pretpostavi da potiče odotvaranja vrata lifta. Gurnuše ga unutra. Poslovna zgrada, pomisli. Ali gde, i zašto? Lift se zaustavi, aEldera izguraše u hodnik. Sapleo se, a neko ga uze pod ruku i stade da ga gura niz hodnik. Još uveknije naslućivao gde se nalazi. Oseti kako mu se u ustima, od straha, sakuplja žuč. Proguta je i ćutke sepomoli Bogu da mu podari snagu. Povukoše ga da bi ga zaustavili i ukloniše mu lisice. Stajao je utišini, očekujući naredni potez onih koji su ga zatočili. Neko mu ukloni džak sa glave. U početku mu jebilo teško da bilo šta razazna. Držali su ga u slabo osvetljenoj ćeliji, a onda je nekoliko minuta bio upotpunom mraku; njegove zenice su pokušavale da se prilagode.

- Dobro došao, Džone Elderu - uglađeno reče muškarac. -Dugo sam čekao da te vidim.Elder zaškilji pokušavajući da prilagodi oči na osvetijenu prostoriju. Iznenada, uočivši

muškarčeve crte, oseti kako mu se strah penje uz kičmu. - Ti - reče promuklo. Uzviknuo bi, ali glasnežice su se odvikle od pričanja, a kamoli vikanja. Lice koje je video ispuni ga poznatim strahom.Vratiše mu se noćne more. Cmomanjasti čovek koji je sedeo za predsedničkim stolom bio je onaj iznjegovih noćnih mora. Vođa.

- Ja sam - odgovori. - Verujem da su te naši prijatelji lepo čuvali.Elder ništa ne reče. Znao je da je njegova mora postala stvarnost. Covek koji je sedeo u fotelji

kancelarije najvišeg položaja u zemlji je bio protivnik svega što je njemu bilo sveto. Setio se rečiproroka Danila koji je rekao: „Onda će kralj raditi ono što mu je volja, i uzdizaće sebe iznad svakogboga, i govoriće strašne stvari protiv Boga svih bogova; i on će napredovati sve dok ogorčenje nenaraste, a onda će se desiti ono što je već odlučeno.“

- Znam te! - izbrblja Elder. - Ti si zlo!Iz Ražakovih očiju gorela je mržnja. Stražar krenu, ali ga crni čovek zaustavi. - Ostavi nas! -

naredi.- Ali, gospodine - pobuni se stražar.- Odmah nas ostavi! - ponovo naredi, i stražar napusti sou.- Zlo je neodređen pojam, gospodine Elder - uglađeno reče Ražak, ponovo pribran. - Većina ljudi

u ovoj zemlji bi rekla da si ti zao. Mogao bih da te pogubim i narod bi me pozdravljao kao heroja.- Možda možeš da prevariš narod - oprezno reče Elder - ali nijedan čovek ne može da prevari

Boga!- Što bih ja brinuo zbog tvog Boga? - zasikta Ražak ustavši iz fotelje. - Da li je uspeo da pomogne

tebi ili tvojim jadnim sledbenicima? Nije. Sada sam ja glavni. Tvoj Bog je mit. Čak i vaša školskadeca to znaju!

- I školsku decu je lako obmanuti - reče Elder, mnogo hrabrije. Nije potcenjivao čoveka koji se

nalazio ispred njega, ali suočavanje sa noćnom morom nije ni izbliza bilo zastrašujuće kao što jezamišljao. - Šta hoćeš od mene? - upita Elder. -Znam da sve ovo što se dešava nisi isplanirao samo dabi mene zadivio.

Ražakove oči se suziše dok je osećao kako se iznutra puni besom. Zatim se nasmeši: - Vrlodobro, Džone. Pokušaj da nateraš supamika da izgubi pribranost, pa onda upravljaj njime.

Elder ništa ne reče, ali uvide da je čovek ispred njega podložan ljutnji kao i svi ostali. To nije bilomnogo, ali jeste bila pukotina u oklopu.

- Zelim da ti ponudim dogovor - reče Ražak.- Kakav dogovor? - oprezno upita Elder. Znao je da onaj koga zovu vođa želi nešto od njega, ali

nije mogao da zamisli šta.- Posedujem moć da uništim i tebe i sve ostale hrišćane u Americi. Jsamili smo te i odsekli od

onih koji su bili oko tebe. Ali ja ne želim da te uništim, osim ako ne budem imao drugog izbora.Bojim se da tvoja lepa žena, Džulija, ne podnosi zatvor baš najbolje.

Elder preblede na pomen supruge. Dok je bio zatvoren, svakodnevno se molio za nju, ali iznutrase isto tako molio da je ne uhapse. Zadrhta pri pomisli da njeno nežno telo podnosi iste muke koje injemu nanose. Iznenada, shvati. Zbog toga su me i mučili, pomisli. Zele da znam kroz šta će onaprolaziti - ili već prolazi. Ražak oseti da je pogodio Eldera u živac. - Spreman sam da oslobodim tvojusuprugu.

- U zamenu za šta? - upitao Elder Ražaka koji zasta nekoliko sekundi.- U zamenu za tvoje zaklinjanje na vernost mom cilju - reče dok su mu oči delovale kao da

prodiru u Elderovu dušu.Elder se borio sa strahom koji je rastao u njernu. Uradio je jedinu stvar koje se u tom trenutku

mogao setiti: kleknuo i moIio se. Mozak mu je do te mere utmuo da je jedino čega je tada mogao da seseti bio Oče naš. Otpoče - Oče naš, koji jesi na nebesima...

- Prestani! - viknu Ražak na Eldera i udari ga u lice. - Nećeš da pominješ svog lažnog boga umom prisustvu.

- Ako On jeste lažan Bog, zbog čega te onda plaši samo pominjanje Njegovog imena? - upitaElder, podigavši se na noge.

- Nek se svjati ime Tvoje...- Patićeš, a tvoja žena će još više patiti - besno zasikta Ražak. - Imao si svoju priliku; sada ćeš

platiti, a tvoji bedni sledbenici će biti zbrisani sa lica zemlje... počev od tvoje žene.- Ako me ubiješ - reče Elder - radovaću se zbog toga što sam vredan da patim za Njegovo dobro.

Ako ubiješ moju ženu, radovaću se zbog nje. Sto veći broj nas progoniš, to će ih se više pridružitinašim redovima, tako da ne možeš da pobediš. Poražen si - onda, sada i zauvek.

Ražak ponovo udari Eldera. - Ti ćeš umreti poslednji! Ti si taj koji je osudio svoje sledbenike nasmrt! Ti si budala!

- Nemam ja sledbenike - odgovori Elder, obrisavši krv sa usta. - Svi mi služimo jednom,istinskom Bogu. I pre si pokušao i bio si poražen. Na kraju, ti ćeš biti taj koji će kleknuti predGospodom.

- Nikada! - viknu Ražak. - Nikada! Ja služim vladaru Zemlje. Imaću čitave države za svoj presto.- Pritisnu dugme na stranici predsedničkog stola, i dvojica krupnih čuvara uđoše.

- Odvedite ovog teroristu na mesto koje smo pripremili za njega i njemu slične. Naučite ga kakose ponaša.

Elder oseti kako mu uvrću ruku iza leđa i vraćaju lisice na zglobove. Jedan od muškaraca mu nabilice na sto za kojim su nekada sedeli Džeferson i Linkoln. Udarac mu raseče obrvu i krv poče da

kaplje na glatku površinu. Kada su ga ponovo uspravili, bio je omamljen.Ražak mirno reče: - Još ćemo pričati o ovome. Za sledeći put ću urediti da nam se i tvoja žena

pridruži. Trenutno su neki čuvari zauzeti njome.Dok se Elder teturao između dvojice čuvara, rekao je čistim, snažnim glasom: - Veći je Onaj što

je u nama, nego onaj što je u svetu. - Još uvek su mu Ražakove psovke odzvanjale u ušima kada ga ječuvar sa njegove desne strane udario pesnicom u slepoočnicu. Izgubio je svest dok su ga vukli ka liftu.

- Gde on ide? - jedan od čuvara iz tajne službe upita ovu dvojicu kada su se susreli na spratugaraže.

- U logor u Arizoni - ogromni čovek reče, podigavši Eldera za okovratnik. - Naučiće šta značiubijanje članova naše vlade. Biće to put u jednom pravcu.

Elder je povratio malo svesti, ali odluči da glumi da je u nesvesti. Dok je krupniji čovek vukaoEldera do spremnog automobila, jedan od čuvara reče: - Sačekajte malo! Ne znam vas dvojicu. Izkojeg ste vi odeljenja?

- Mi smo iz specijalnih jedinica - reče sitniji čovek. - Mi smo novi regruti iz kancelarijevrhovnog tužioca.

- I vama su dali da prebacite vođu terorista? Nešto tu čudno zvuči - reče čuvar iz tajne službe iizvuče oružje. - Ostanite tu gde ste dok pozovem glavni štab.

- Radi šta ti je volja! - ljutito reče krupniji čovek. - Ali, zašto prvo ne bi proverio naša naređenja?To bi nas obojicu poštedelo mnogo ribanja sa vrha. Mi nismo birali ovaj zadatak, a kao što znaš,Lajvli ne voli kada se njegova naređenja dovode u pitanje.

- Da, to sigurno - reče dmgi čuvar. - Da vidim vaša naređenja. Kada je posegao za papirima kojesu ova dvojica ispmžila, krupniji čovek ga zgrabi za ruku i bukvalno baci kroz vazduh. Njegovsaradnik je bio nespreman na to i zapucao je u trenutku u kojem je njegov partner leteo pravo na njega.Metak je ovog dmgog pogodio u grudi, pravo u centar. Nije imao priliku da ponovo povuče okidač;telo njegovog saradnika udari u njega kao džak krompira od sto kilograma. Prikuca ga uza betonskizid i onesvesti.

- Ko ste vi? - zamuca Elder.- Znači, budni ste - sitniji čovek reče. - I mislio sam da je tako. Ustanite, i požurite. Za tridesetak

sekundi ovo mesto će biti puno stražara.Krupniji čovek zgrabi Eldera oko struka i ugura ga u auto kao da je prtljag. Dmgi muškarac

uskoči na mesto vozača i ubaci menjač u brzinu. Gume su se još uvek pušile kada je prvi od dvadesetstražara stigao do garaže. Pre nego što su stigli da zapucaju, auto je skrenuo iza ugla i nestao iz vida.

Agent tajne službe, koji je bio u nesvesti, dođe k sebi i viknu: - Hvatajte ih! Odveli su Eldera!Tri gmpe stražara uskočiše u tri automobila koja su još uvek bila na parkiralištu. Omamljeni

stražar ču kako se starteri okreću, ali nijedan se ne uključi. Ču kako stražari, jedan za drugim, psujuotvorivši haube i videvši otkačene žice koje su visile iz delova motora.

- Moraćemo malo da promenimo plan - reče vozač svom partneru koji je bio na zadnjem sedištusa Elderom. - Alarm će se odmah oglasiti.

- Ko ste vi? - ponovo upita Elder, ne znajući da li ga spasavaju ili ga otima neka druga grupa.- Mi smo prijatelji, pastore - prijatno reče krupniji muškarac. - Mi smo članovi grupe, Rendija

Krosa, za izučavanje Biblije.Elder poče da se smeje. - Pa, pretpostavljam da je mnogo vremena prošlo od kada je Rendi imao

priliku da podučava čitanje Biblije.

- Da, pretpostavljam da jeste - kikoćući se, reče krupniji muškarac - ali smo smatrali da ćete nambrže poverovati ako objasnimo da znamo Rendija. Pričekajte, pastore, i skinuću vam te lisice za tren. -Rekavši to, isproba ključ koji mu je pribavio jedan od Šepardovih regruta iz FBI-a. Radio je baš onakokako su mu rekli da će raditi. Elder protrlja zglobove ne bi li povratio cirkulaciju.

Džon Elder je bio pun pitaftja, ali je znao da će morati da pričeka dok ne budu na sigurnom - akobudu na sigurnom. Takođe, znao je da Ražak ni od čega neće prezati da bi ga ponovo pronašao. Zbogčega li je toliko pažnje usmereno na jednog baptističkog propovednika iz Atlante?, upita se.

Kada je Ražak saznao da su Eldera oslobodila dvojica muškaraca, u garaži, razbesne se. Odmahpozva Rutlenda, koji je zajedno sa Keti Alton bio na zvaničnom prijemu priređenom u čast arapskihambasadora pri Ujedinjenim nacijama.

Rutlend sevnu na pripadnika tajne službe koji je doneo poruku do njihovog stola. - Rekoh vam dame ne uznemiravate! - ljutito reče. Znao je da naredni korak u ostvarivanju plana iziskuje da Arapiosvoje Izrael. Tada će Jevreji postati robovi svojim bivšim slugama.

- Gospodine, imate hitan poziv od gospodina Ražaka. Rekao je da bez obzira na sve, moram davas obavestim.

Vođa nikada ne bi prekidao, osim ako nije nešto veoma važno, pomisli. - Reci mu da odmahstižem. Probio se do telefona najbrže što je mogao, nakon što je arapskoj delegaciji ponudioizvinjenje.

- Da, gospodine - odgovori Rutlend, saslušavši Ražakovu vrisku u vezi sa Elderom. - Lično ću sepobrinuti za to.

Rutlend je bio vidno uzdrman nakon što je spustio slušalicu i izašao iz sale za sastanke. Nikadanisam čuo vođu ovoliko uznemirenog. Kako jedan pastor može da bude toliko važan? Arapi ćejednostavno morati da nastave bez mene. Keti Alton će uskoro saznati za Eldera, odluči.

Džon Elder poče da veruje da je zaista spasen iz kandži Društva. Posle nedelja, ili mesecizarobljeništva - više nije znao koliko - bio je slobodan.

Krupniji muškarac pogleda u Eldera, i izgleda da je mogao da mu pročita misli. - Još uvek nijegotovo, pastore - brižno reče. - Nalazimo se usred neprijateljske teritorije, u neprijateljevim kolima.Još imamo mnogo toga da prođemo.

- Razumem - odgovori Elder uz osmeh. - Ali, ko ste vi -osim što ste Rendijevi prijatelji?- Pa, u stvari, mi smo bili u tajnoj službi predsednika Kilborna, ali su nas uklonili iz vladine

službe kada je Hant izabran. Mi smo deo pokreta koji pomaže našoj vladi da se otarasi bolesti kojanapreduje u njoj.

- Kako ste ušli u garažu Bele kuće?- Nisam baš siguran. Očigledno je neko iz grupe povezan sa sistemom nacionalne bezbednosti.

Svako od nas zna samo ono što on treba da radi, za slučaj da nas pokupe.- Koji je plan? - upita Elder, osetivši kako mu se vraća stara snaga.- Imamo drugi auto, na svom mestu, nedaleko odavde. Izvršićemo zamenu, a neko drugi će

nastaviti u ovome - reče vozač dok je upravljao automobilom kroz sporedne ulice. Uoči ulicu u kojojbi trebalo da je drugo vozilo, i skrenu u nju.

- To je to - reče vozač ukočivši iza velikog kamiona.- To je to? - upita Elder.- Da, to je to - uz topao osmeh, reče krupniji muškarac.

- Đubretarski kamion? - reče Elder, zbunjeno gledajući.- Da, imali smo dosta sreće u poslednje vreme sa krađom đubretarskih kamiona. Očigledno ne

očekuju da će mnogo ljudi želeti da ih ukradu.- To mogu da razumem - reče Elder kada je miris dopreo do njega. - Da pogodim. Niste planirali

da se ja vozim napred, jelda?- Dobro ste pogodili, pastore - reče krupniji muškarac, povukavši ručicu za spuštanje spremišta

kamiona. - Ulazite.- Da li ste vas dvojica sigurni da ste ’dobri momci’, a ne članovi Društva? - dobroćudno upita

Elder i uspuza u smrdljivu gomilu smeća.- Pastore, setite se šta je Gospod rekao: - Nije važno ono što je na čoveku...- Ili tako nekako - viknu Elder dok su se vrata spremišta zatvarala.Vozač nabaci prljave presvlake i kapu, skliznu u sedište ogromnog kamiona, i polagano ga

odveza. Na mestu suvozača, krupniji muškarac svuče svoju jaknu i kravatu i pokuša da na svoje velikotelo navuče presviake koje su bile namenjene za njega. - Baš mi i ne pašu najbolje - reče vozaču.

- Moraće da posluže. Ionako nijedan od nas ne bi prošao pravu proveru. Sada, izlazi napolje izaradi svoju platu.

- Da, baš - odgovori. - I ako je udvostruče, još uvek ništa neću zarađivati. Ovo nije ono zbog čegasam išao na koledž.

Kamion nastavi niz ulicu sakupljajući kontejnere pune smeća. Svakim tovarom Eiderova zaštita uspremištu bivala je sve bolja.

- Ja se samo nadam da se vi momci sećate da sam ja ovde - viknu Elder kada je kamion počeo dase puni.

Vladin automobil, u kojem se vozio trojac, odjuri sa tri čoveka u njemu. Vozili su pravo na sever,radije nego da se voze u suprotnom pravcu od đubretarskog kamiona, nameravajući da se otarase autašto je dalje moguće od mesta zamene, a da time, jedinicama u potrazi, ne ukažu na mesto na kojem jeona obavljena. Dok su njih trojica jurila kroz grad, nikako nisu mogli da znaju da su agenti tajneslužbe Freda Lajvlija već uhvatili signal njihovog položaja i pratili njihovo kretanje.

- Još uvek ih je trojica u autu - reče agent, posmatrajući automobil koji se nalazio ulicu iznad. -Želite li da ih smaknemo?

- Da - reče Lajvli s druge strane. - Ali, pre toga nam je potrebna sigurna identifikacija Eldera; ibez grešaka.

- To će biti malo teže - odgovori agent. - Ako ih ne zaustavimo, nećemo moći da budemo potpunosigurni.

- Onda ih zaustavite, idiote! - viknu Lajvli kroz slušalicu.Kada su zabrujali po autoputu, u poteri za autom koji jeurio ispred njih, agent dade znak svom

partneru. - Biće nam potrebna pomoć - prenese kontrolnom centru. - Ima li još automobila u blizini?- Da - dispečerka reče pogledavši u monitor. - Već sam obavestila da treba da presretnu vozilo.

Priđite otpozadi i onemogućite im da pobegnu u drugom smeru.- Na položaju smo.

- U autu, za kojeg su mislili da je Elder u njemu, vozač Sem Rouzen, reče: - Prate nas.- Gde su? - upita jedan od ljudi sa zadnjeg sedišta.- Oko tri ulice niže i brzo nam se približavaju. Sigurno imaju bubicu na ovom automobilu.

Pokušaće da nas zaustave.

- Ne možemo to da im dozvolimo - reče drugi muškarac.- Znaće da je pastor pobegao, a konačno će nas i povezati sa nestalim đubretarskim kamionom.

Moramo da obezbedimo više vremena za kamion. Sigurno će im biti potreban sat vremena da gaprebace.

- Pridržite se! - viknu Rouzen. - Hajde, onda, da im pružimo jurnjavu. Rekavši to, dodade gas dodaske. Moc'ni motor odgovori brujanjem, a oni ubrzaše ka ranom jutarnjem saobraćaju usmerenom kaglavnom gradu.

- Primetio nas je! - viknu agent, videvši kako je njihov auto gotovo poskočio u suprotnu traku. -Coveče, zamrzeću ovo. Držite se. S ovim momkom neće biti lako. Dodade gas do daske i brzo skliznuautom u suprotnu traku.

Čak ni gradski motoristi, u nadolazećoj traci, naviknuti na rđave vozače, nisu bili spremni na dvaautomobila koja se vratolomnom brzinom obrušavaju na njih. Mnogi su u poslednjem mogućemtrenutku skliznuli na rame ne bi li izbegli sudar. Drugi su sasvim ukočili u zaustavnoj traci.

Oba automobila su vijugala kroz saobraćaj dok su se jurila zakrčenim kolovozom ka mostu naautoputu u Vašingtonu. Vozač FBI automobila koji je nadolazio iz suprotnog smera vide šta se dešavai odluči da svojim vozilom zapreči put. Nažalost, u tom trenutku, Sem Rouzen je gledao unazad i nijevideo automobil koji se zaustavio na njegovoj putanji. Pri brzini od skoro osamdeset milja na sat,zabio se autom u parkirani automobil i prevrnuvši se preko zaštitne ograde potonuo je u Potomek, ublizini brane. Automobil, u koji je udario, vrteo se po putu, i pre nego što se zaustavio na suprotnojstrani autoputa, razlupao je nekoliko drugih vozila.

Čim su Lajvliju podneli izveštaj, on pozva Rutlenda. - Sigurni smo da je bio Elder - reče, a počelu mu je izbijao znoj.

- Međutim, auto je potonuo u Potomek baš iznad brane. Voda je tamo duboka skoro šezdesetstopa. Roniocima će biti potrebno nekoliko sati pre no što stignu do njih. Ovih dana ništa se ne odvijakako treba, pomisli Lajvli za sebe. - Ipak, Elder je sigurno bio u tom autu - slaga Rutlenda. - Naščovek ga je sa sigurnošću identifikovao pre nego što je auto izleteo. Elder je bio u autu, mogu da seopkladim u svoj život.

- Već jesi - hiadno reče Rutlend. Čak i preko telefona, Lajvli je mogao da oseti kako ga gledaju temrtvačke oči. Zadrhta, protiv svoje volje.

- Pozvaću čim ih izvučemo - sa lažnim poletom reče Lajvli. Veza je već biia prekinuta.- Da li su sredili Eldera? - upita crnomanjasti muškajac.- Lajvli kaže da jesu. Ali, mislim da laže.- Ziv je - saglasi se Ražak, naslonivši se u predsedničku fotelju. - Znam to.

26

ŽlG

- Pastore, imamo čistu odeću za vas - reče Rendi Kros kada je Džon Elder ušao u kuću malefarme na obodu Klejtona u Džordžiji.

- Zahvalan sam na tome, Rendi - reče Elder. - Počeo sam da širim mirise... možda i malo previše.Nakon što se skoro dva sata krio u đubretarskom kamionu, Elder je prebačen u kamionet u

vlasništvu KUP-ovog transportnog preduzeća iz Atlante.Po onome što je većina Amerikanaca govorila, bilo je očigledno da još uvek veruju da je sveopšte

okupljanje hrišćana tačno ono što se govori da jeste: zakonito hapšenje osumnjičenih terorista. Medijisu odigrali ključnu ulogu u ubeđivanju javnosti u to da ničija građanska prava nisu uskraćena. Vodećizvaničnici Altonine vlade svedočili su da se nijedno nepravedno hapšenje ne bi moglo, niti će se ikadadesiti u Americi. Pošto je većina hrišćanskih vođa odmah obeležena i uhapšena, gotovo da nije bilonikog ko bi mogao da istupi i napadne zvaničan stav. Bilo ko ko bi se potrudio da proveri, primetio biočigledne pokazatelje suprotnog: stotine hiljada nestalih hrišćana i Jevreja.

Kako su nedelje prolazile, a uloga Data-Net sistema uz magnetske lične karte porasla, tako se iomča sve više stezala. S obzirom na to da su se magnetski skeneri pojavili u gotovo svakom gradu uAmerici, bilo ko ko je pokušavao da upotrebi sistem bez odgovarajuće lične karte rizikovao jeistovremeno hapšenje. Budući da je hrana, pribavljena u ranim danima, počela da se troši, vođepokreta počeše da se pitaju koji će im biti naredni korak.

Amir Ražak je bio potpuno besan kada su mu potvrdili da Elder nije bio u automobilu izvučenomiz Potomaka. Udvostručio je napore da se otarasi hrišćana. Sve priče o tome da je sistem ličnih karatadobrovoljan, bile su napuštene.

- Zabranite pristup svim korisnicima bez stalne lične karte -naredi Ražak.Izjavivši da je mandat stigao anketiranjem američke javnosti, predsednica Alton naredi da se

odmah uvede novi sistem. Postao je državni zakon broj 186, koji je u odsustvu Kongresa doneloprelazno zakonodavno telo.

Rendi Kros je upoznao Džona Eldera sa svime što je njima do tada bilo poznato. Onda mu reče: -Pastore, doveli smo vas ovde zato što je KUP-u potrebna vaša pomoć. Mi ćemo, Americi i svetu,razotkriti Društvo.

- Ne vidim kako bih ja tu mogao da budem od velike pomoći - reče Elder kada je u njemu sleglasva važnost onoga što mu je rečeno. - Mogu da se povežem sa nekima iz naše područne grupe, ali bezsredstava i ličnih karata ne možemo da se povežemo sa drugim grupama.

- Od kada je predsednica Alton preuzela vlast, zemlja je skoro pod diktaturom - reče drugimuškarac. - Ako hoćemo to da zustavimo, biće nam potrebna vaša pomoć.

- A, ko ste vi? - upita Elder.- Ja sam Don Separd. Bio sam jedan od FBI agenata na pozajmici kod vrhovnog tužioca, u službi

hvatanja terorista.- Donova pomoć nam je bila kao Bogomdana - dodao je Rendi. - On je isplanirao vaše bekstvo,

kao i bekstva još nekoliko ključnih ljudi.- Ali, kako se ja tu uklapam? - upita Elder. - Ja sam samo pastor bez crkve.- Malo si preskroman, Džone - reče Bil Frost ušavši u sou.- Bile! Mislio sam da si uhapšen - reče Elder zagrlivši svog dugogodišnjeg prijatelja.

- Bio sam. Odveli su me u ustanovu u Arizoni. Don je pomogao u sređivanju mog bekstva.- Šta je sa tvojom suprugom? - upita Elder, pomislivši na svoju.- Ona je negde u nekom drugom logoru, Džone. Nemamo dovoljno ljudi da bismo je spasili, bar

ne za sada. Borimo se za opstanak. To je bitka u kojoj ne možemo da sebi priuštimo poraz. Videvšipatnju na Elderovom licu, Frost je dodao: - Tvoja žena, Džulija, je na sigumom. Dobro joj je; samo jezabrinuta za tebe.

- Hoćeš da kažeš da nije uhapšena? - reče Elder, a noge mu zaklecaše.- Sedi, Džone - reče Rendi. - Prošao si kroz mnogo toga. Upoznaćemo te sa detaljima kasnije. Za

sada ti je dovoljno da znaš da je Džulija na sigumom. Ne bismo dozvolili da je se Društvo dočepa.Pokušali bi da je upotrebe ne bi li te slomili.

- Već su pokušali, ili, tačnije, Ražak je pokušao - reče Elder, malo opušteniji. - Dobro sam, samomalo umoran.

- Ništa što topli tuš ne bi mogao da izleči - reče Frost. -Toliko imamo.- Rekli ste Ražak? - prekinu ih Separd. - Da li je to bio Amir Ražak?- Tako se nazvao - reče Elder i nevoljno stisnuo zube. -Ali, sumnjam da je poznatiji pod drugim

imenom.- Kako to mislite? - upita Separd.- O... nema veze - ozbiljno odgovori Elder. - To je jedna od onih ideja zbog koje se hrišćanima

pripisuje da su radikalni. Možda čak i ludi! - doda Elder i pogledom obuhvati sobu i žalosno malugmpu koja se posvetila suočavanju sa moćnom vladom.

- Džone, naumili smo nešto što je do te mere radikalno da bi čak moglo i da upali - reče Rendi. -Želimo da pomogneš hrišćanima širom zemlje da se ujedine i povrate svoju slobodu.

- Ne znam da li ste primetili - uz osmeh reče Elder - ali, trenutno baš i nisam najomiljeniji čoveku zemlji. U stvari, koliko znam, ja sam mrtav. Istog časa, Elder požele da to nije rekao. Znao je da sutri dobre osobe umrle da bi njega oslobodile.

Videvši izraz Elderovog lica, Bil Frosf je izjavio: - Svako, od nas ovde, bi položio svoj život akobi to pomoglo cilju - slobodi. Ljudi koji su umrli su bili svesni opasnosti; Bili su više nego spremni daje prihvate.

- Znam kako se osećate - iz susedne sobe dodade neki drugi glas. Kada je progovorio, Džef Velsje ušao u sobu.

- Ovo je Džef Vels - Rendi reče Elderu.- Odnekud mi je poznato to ime - odgovori Elder, pokušavši da se seti odakle.- Džef Vels je, ili je bio, zadužen za programiranje Data-Neta - reče Separd.- Ah, da, Vels. Sada znam ko ste - reče Elder i podiže obrvu, pokazujući da je zbunjen. - Vi ste

mladi kompjuterski čarobnjak koji je predvideo zemljotres.- I Džef je zvanično mrtav. Avion u kojem je on trebalo da bude, oboren je jedva malo izvan

Vašingtona.- Oboren? - upitno reče Elder.- Oboren projektilom koji se navodi na toplotu. Cetvoro naših ljudi je poginulo u nesreći.- Da - reče Džef, a lice mu pocrvene od besa koji je osećao. - Da Don nije isplanirao dvostruku

razmenu, Keren i ja bismo bili u tom avionu. Započeo je sa iznošenjem svega što se desilo od trenutkakada su upoznali Ameliju Durant pa sve dok se nisu dotruckali do aerodroma.

Malo pre nego što su Džef i Keren izašli iz đubretarskog kamiona, drugi par je izašao iz kabine ipotrčao ka avionu. Džefa i Keren su ugurali u drugi automobil i kasnije prebacili u poslovni kamionkoji je išao u Atlantu. Dok su se odvozili sa malog aerodroma, videli su eksploziju privatnog aviona, i

njegovo raspadanje.- U tom avionu je bilo troje ljudi i pilot - kroz stisnute zube reče Džef. - Poginuli su umesto nas.- Bili su članovi Mosada - reče Šepard. - Oni su nam pomagali da sredimo ovaj nered. Gotovo da

nema mesta na kojem nemaju veze.- Šta izraelski Mosad ima sa svim ovim? - upita Elder.- Oh, vi verovatno ne znate. Sjedinjene Američke Države su bacile šest nukleamih bombi na

izraelska odbrambena postrojenja, a sve pod izgovorom da su sprečavale ludaka po imenu Moši Amitda lansira nekoliko kobaltnih bombi.

- Cuo sam za Amita - u čudu reče Elder. - Bio je član antihrišćanskog i antiameričkog pokretaŽelot u Izraelu.

- Pa, sada je ništa više do radioaktivna prašina - jetko primeti Šepard. - Međutim, SAD supredložile da okupatorske snage koje će upravljati Izraelom budu sačinjene uglavnom od arapskihnacija.

- Izraelci to nikada neće trpeti! - gotovo viknu Elder. -Mnogo puta sam bio tamo. Oni su svesnitoga da bi ih Arapi zbrisali sa lica zemlje čim bi im se ukazala prva prilika. Ukoliko bude potrebno,boriće se i štapovima.

- Upravo je to i bila namera - pojasni Šepard. - Mosad veruje da Ražak namerava da u potpunostiukloni Jevreje, počevši od Izraela.

Elder se osećao kao da će mu pući glava. - Toliko mnogo stvari se desilo u tako kratkomvremenskom periodu. Bio sam, ovde u Atlanti, pastor crkve koja je napredovala, a širom zemlje ljudisu mogli da posmatraju moje televizijske službe. Mislio sam da smo na sigurnom, ali izgleda da me jeIični ego zaslepeo. Naravno, obavljao sam Božiji posao, ali sam bio toliko zauzet svojim poslovima dasam propustio ono što se dešavalo oko mene.

- Tu grešku smo svi učinili - reče Šepard i pogledao u ostale Ijude u sobi. - Pretpostavljam daniko od nas nije zaista verovao da ovako nešto može da se dogodi, pogotovo ovde, u Americi. Mi se nipo čemu ne razlikujemo od nemačkog naroda pre Hitlera ili ruskog pre Lenjina. Nikada niko ne verujeda bi to njima moglo da se desi.

Elder beše preplavljen emocijama. - Postali smo toliko vezani za svoje ’stvari’ da nismo niprimetili, niti nam je bilo važno, da smo počeli da se odričemo svojih sloboda da bismo zadržali testvari.

- Ubijamo nerođenu decu zato što su ekonomski zahtevna; naša deca uzimaju drogu da ne bimorala da se suočavaju sa stvamošću koju donosi život bez svrhe; naši političari više brinu tome dabudu izabrani nego što brinu o zemlji. A što je najgore od svega, Božije ljude više zanima da zadržesvoj način života nego da u ime Hristovo đosegnu svet.

- A ja sam kriv kao i svi ostali - dodade Elder.- Previše si strog prema sebi, pastore - reče Bil Frost. -Upozorio si nas, i pokušali smo da se

promenimo. Jednostavno, kada smo se probudili, bilo je kasno.- Verujete li da je ovo početak strašnog suda, pastore? - upita Rendi Kros. Izgovorio je pitanje o

kojem su i mnogi drugi mislili, ali ga nisu postavili.- Iskreno, ne znam - uzdahnuvši, odgovori Elder. - Mislim da Ražak jeste deo Sataninog plana za

osvajanje Zemlje. Ali upamtite, ne postoji čovek koji zna vreme; samo Bog zna. Ako ovo jeste strašnisud, i Ražak jeste Antihrist, onda će pobeđivati sve do završnice, kada će Hrist ponovo sići. Međutim,ako je jednostavno naduveni diktator kao Staljin ili Hitler, onda možemo da ga porazimo. Mi trebasamo da se molimo da će Božija volja biti ispunjena, a zatim da činimo kako nam On pokaže.

Gledavši u Separda, Elder upita - šta ja mogu da učinim? Ako je sistem ličnih karata toliko

neprobojan da više ne možemo ni da kupujemo hranu, kako uopšte onda da dopremo do grupaskrivenih širom zemlje?

- Mislim da tu ja mogu da pomognem - reče Džef, a Keren uđe u sobu, noseći malu elektronskunapravu koju je on stavio u džep kada su pobegli iz laboratorije. - Ovo je Keren Ejson, moja... mojaverenica - reče.

Iznenađen izraz iica mlade žene reče Elderu da je ova izjava i za nju bila otkriće, ali ona ništa nereče, samo se nasmeši.

- Ovo je skener, sličan onima koje upotrebljava Data-Net -reče Džef, uzevši malu napravu iznjenih ruku. - Skener šalje poruku u bazu podataka, gde se broj proverava. Vrlo je slično kao iupotrebljavanje kartice, samo što je broj, toplotnim laserom, trajno utisnut ispod kože. Boja jemagnetna, tako da se ne vidi na površini, ali osetljivi magnetski skener može da je primeti.

- Potpuna kontrola - reče Elder. - Bez broja ne možeš ni da kupuješ ni da prodaješ.- Pa, gotovo potpuna - cerekajući se, reče Vels. Keren ga munu u rebra, i on poče da se pretvara

da je ponovo vrlo ozbiljan.- Pastore, ono što ćemo vam sada pokazati, u ovom trenutku, nikome van ove prostorije nije

poznato - reče Separd. - Vro je važno da ostane tajna. Štos je u tome da pošaljemo informaciju širomzemlje, a da ona ostane tajna za vladu. To je ono gde vi nastupate. Znamo da su u neke grupe biliuvučeni članovi Društva; u nekima su možda još uvek. Ako se sazna i jedna reč od ovoga što ćete sadavideti, gotovi smo.

Elder sede u stolicu koja mu je bila najbliža. - Učiniću šta mogu - reče sa onolikimsamopouzdanjem koliko je mogao da prikupi. Tuce Ijudi protiv moći vlade, pomisli. Stvarno smo uistom položaju kao što je i Gideon bio.

- Dajte mi ruku - reče Vels. Kada je prešao skenerom preko pastorove ruke, mala naprava jeispustila pisak od kojeg su se svi trgli.

- Vrlo efikasno za uzbunjivanje ljudi da je neko bez lične karte pokušao da upotrebi sistem ilijednostavno prošao pored skenera, a nije znao da je on tu. Da je ovaj skener povezan sa sistemom,odaslao bi poruku centralnom procesoru i tamo pokrenuo alarm. Mislim da do sada postoje timoviagenata raspoređeni širom gradova i spremni da skoče na bilo koga ko bude otkriven.

- Razumem - reče Elder, sada mimijih živaca.- Sada - reče Vels i dmgim malim uređajem koji je izvukao iz svog džepa, pređe preko Elderove

mke. Ništa nije osetio.- Šta je to bilo? - reče.Vels ponovo pređe skenerom preko Elderove ruke, samo što je ovog puta uređaj zatreperio

zelenim svetlom i nije ispustio nikakav zvuk.- Prošli ste - pobednički reče Vels. - Sada ste zvanično deo Data-Net sistema.Videvši pitanje u pastorevom pogledu, Vels nastavi: - Samo sam utisnuo broj na vašu mku. Nije

trajan, ali će se zadržati oko tri meseca, ili trideset kupanja, zavisi šta se prvo obistini.Ispusti promukao zvuk kada ga Keren ponovo udari u rebra.- S vremenom će se izgubiti zbog smenjivanja ćelija vaše kože- nežno reče Keren. - Vodootpomo je i ne skida se češanjem.- To znači da sada mogu da upotrebljavam Data-Net? - reče Elder pretražujući svoju ruku. Nije

mogao da otkrije bilo kakav znak.- Ovo samo rešava problem postavljanja broja na mku - reče Vels. - Ako biste pokušali da

upotrebite Data-Net, vaš broj se ne bi slagao sa vašim otiskom prsta na pristupnom skenem sistema ipokrenuli biste drugi alarm.

- Kako onda...- Strpljenja, pastore - našali se Vels. - Dozvolite da objasnim. U sistemu se nalaze podaci svih

onih koji su primili broj, još od kada su izdate prve kartice. Znao sam da će krivotvorenje kartica brzopostati unosan posao, pa sam uneo i dmgu proveru: otisak kažiprsta vlasnika kartice. Broj lične kartemora da se slaže sa određenim otiskom. Pokušajte da koristite sistem tuđim brojem, i odmah će vasodbiti.

- Cini mi se da razumem - reče Elder. - Dakle, mogu da prođem pored skenera, ali ne mogu daupotrebljavam sistem. Tačno?

- Ne baš - reče Vels nakon što se premestio na okretnu stolicu iza stola. - Pretpostavljam da jedoktor Lu do sada već prepoznao ispravne i neispravne brojeve u sistemu. Tako, ako prođete poredskenera, a imate pogrešan broj, alarm će se uključiti.

- Sto znači da smo ponovo na nultoj tački - reče Elder.- Ne baš - ponovi Džef.- Džefe, prekini, počinješ da nerviraš - reče Keren. - Znam da si već pronašao rešenje. Samo

koje?- U stvari, bilo je prilično prosto. Džef pogleda u Keren koja je u znak tobožnje agonije

zakolutala očima. - U redu, možda i nije bilo tako prosto. Ali će raditi - reče Džef, cereći se od uva douva.

- Nakon toga što nas je doktor Ejson obavestio da smo pod sumnjom, ostavio sam otvoren prozorza ulazak u Data-Net sa udaljenog mesta.

- Doktor Ejson? - ponovi Elder. - Neki tvoj rođak, Keren?- Da, gospodine, moj otac. Bavi se fizikom u laboratoriji u Livermoru, u Kalifomiji. Otkrio je

vladinu zaveru za hapšenje hrišćana i Jevreja; onda je sabrao dva i dva i sklopio priču.Džef nastavi: - Još uvek mogu da uđem u Data-Net sa velike udaljenosti. Međutim, postoje dva

problema: Prvi, siguran sam da je doktor Lu do sada postavio zamke za otkrivanje bilo kog pokušajada se spolja uđe u sistem. To je neophodna mera opreza koju sam ja ugradio u sistem. U suprotnom,svaki haker na svetu bi pokušavao da izdejstvuje nesmetan pristup. Dmgo, gotovo svaki telefonskisistem u ovoj zemlji ima mogućnost istovremenog praćenja poziva, a čak i slanja broja onome komeje poziv upućen. Tako da čim prvi put obavim poziv, oni će znati i naš broj i mesto na kojem smo.

Elder poče da se oseća kao da je u filmu Kvaka 22. - Postoji li način da se zaobiđu ovi problemi?- upita Velsa.

- Mislim da postoji. Upravo smo danas ovde da bismo to otkrili. Rekao sam da gotovo svakitelefonski sistem može da prati pozive, ali ne baš svaki. Sistem koji se upotrebljava ovde u Klejtonujoš uvek je mehanički. Kada se AT&T raspao, ranih osamdesetih, mnogo manjih, privatnih telefonskihslužbi je još uvek koristilo mehaničke sisteme. Kako su godine prolazile, većina se prebacila na novisistem, ali ne svi. Separd je otkrio da ova mala zajednica još uvek ima stari sistem. Elektronskomsistemu je potrebno nekoliko minuta da otkrije njegovo prisustvo u odašiljačima, tako dapretpostavljam da ću imati nekih desetak minuta da uđem, izmenim sistem, a potom izbrišem svepodatke ulasku. Od tada pa nadalje, sistem će me prihvatati kao normalnog korisnika, ali će, kadaizađem, čistiti svaki podatak o mojim posetama.

- Možeš to da uradiš? - s poštovanjem reče Elder. Nije sve baš razumeo, ali je mogao da uvidiveličinu Velsovog genija.

- Videćemo, pastore. Ako se loši momci ne pojave za nekih tridesetak minuta, znaćete da smouspeli.

- To baš zvuči utešno - po prvi put u nekoliko nedelja, šaijivo reče Elder.

- U stvari - cereći se, reče Džef - znaću čim pokrenem program u Data-Netu.Vels sede za terminal i ukuca pristupnu šifru, sakrivenu u operativnom sistemu. Cim je

uspostavijena kompjuterska veza, ekran odreagova.- Pristup dozvoljen, Luk. Neka sila bude s tobom.- Samo njegova, mala, lična šala - reče Keren i namršti se na Džefa.- Možda bi 'neka je Gospod s tobom’ bilo pravilnije - reče Elder.- Dobra ideja - složi se Džef. - Promeniću to kada izađem.Potom ukuca: - Pokreni šifru 777.- Šta je šifra 777? - upita Elder, kada je, oduševljen, seo pored Velsa.- To je program koji sam sakrio u unutrašnjost sistema -odgovori Vels.- Zašto 777? - upita Elder.- To je Božiji savršen broj, zar ne? - odgovori Džef. - Isto kao što je 666 Satanin broj?- Kako si ti to, za ime sveta, znao? - u čudu upita Keren.- I ja sam čitao Bibliju - reče Vels, pretvarajući se da su ga njene insinuacije povredile.- Sada, jednostavno unesemo kombinaciju brojeva koje vi možete da koristite za svoje grupe, a

koje ne bi trebalo da imaju poteškoća sa Data-Netom. Moraćete da ih upozorite da ne upotrebljavajusistem baš previše, bar ne u početku. Ovi računi će imati neograničen kredit. Ne bismo zeleli daisušimo sva sredstva iz sistema. Neko bi mogao da postane malko sumnjičav.

- Možeš to da uradiš? - upita Šepard, a u mozgu mu se stvori ideja.- Pretpostavljam da mogu - reče Džef, razmislivši o tome.- Dokle god je moj program u sistemu, transakcije neće biti zabeležene.- Kako ćeš da iznivelišeš završne račune? - upita Šepard, kojem je mozak zverski proradio.- U stvari, to je baš prosto... nimalo komplikovano - reče i baci pogled na Keren, koja se

smeškala. - Kada jedan od naših ljudi upotrebi sistem, trenutna transakcija će, na računu trgovca, bitizabeležena u Centralnoj banci; naravno, pod pretpostavkom da sistem potvrdi da na korisnikovomračunu ima kredita. U ovom slučaju sistem će uvek regulisati balans u iznosu obavljene kupovine.Stoga moraju biti oprezni da ne preteraju sa upotrebom.

- Zatim, na kraju dana, Data-Net obavlja transakciju sa korisničkog računa u Centralnu banku. Umeđuvremenu, sistem vodi računa o svim transferima novca u toku dana da bi znao ukoliko neko, utoku dana, pretera sa upotrebom kredita. Ponovo, u slučaju vaše grupe, pun iznos nije zabeležen zbogtoga što ni transakcije nisu zabeležene.

- Posto ovi računi u stvari i ne postoje, transakciju i njen prijem od strane sistema, kreira mojprogram.

- Kreira? - upita Šepard.- Da. Bukvalno kreiram sredstva tako što zaokružujem najzanemariviji bit svake transakcije koja

prolazi kroz sistem, i čuvam ga u posebnoj datoteci, samo u ove svrhe.- Najzanemariviji bit? Možeš li to da objasniš? - upita Šepard.- Za Data-Net koristimo šezdesetčetvorobitni kompjuterski sistem. Ali u stvamosti, broj se

beskonačno prostire. Mi ga proizvoljno zaokružujemo na šezdeset i četiri decimale, zato što tonamiruje našu potrebu za tačnošću. Da računamo koordinate za misiju na Mars, koristili bismokompjuterski sistem od sto dvadeset i osam bita. Tako, moja izmena nadgleda celokupan protok novcakroz sistem, a potom pakuje na gomilu hipotetički šezdeset peti bit u moju datoteku.

- Na primer, da skladištim šesnaesti bit, moj sistem bi akumulirao deseti deo dolara, ilidesetoparac od svake transakcije. Ali to ne možemo da radimo jer bi desetoparac nekome nedostajao.Međutim, budući da smo proizvoljno izabrali da se zaustavimo na šezdeset četvrtom bitu, nikome

neće nedostajati šezdeset peti. Vidite, prilično je jednostavno.- Ali, koliko može da se uštedi zaokruživanjem toliko beznačajnog broja? - sumnjičavo upita

Šepard.- Pa... da vidimo moju štednu bazu podataka i otkrijemo -reče Džef i ukuca odgovamjuće

naredbe. - Do danas, sistem je štedeo skoro tri nedelje, i na računu imamo profit od trinaest milijardidolara.

- Trinaest milijardi! - reče Šepard, umalo se srušivši sa stolice. To te čini najvećim pljačkašembanaka svih vremena.

- Nisam o tome tako razmišljao - reče Džef, prekinuvši vezu. - Ali, izgleda da si u pravu. Seti se,doduše, taj novac uopšte ne postoji. Ja sam ga izmislio.

- Isto kao i vlada, jel’? - našali se Šepard. Okrenu se ka Elderu. - Pastore, imate blanko knjižicuza svoje ljude - reče Šepard. - Sve što sada treba da uradimo je da vas odvedemo do njih, a da nenaletimo ni na jednog od nekoliko hiljada vladinih agenata koji vas traže. Ponovo uputi pogled kaDžefu. - Trinaest milijardi, heh? - reče. - Hajdemo u kupovinu.

27

VAN SEBE

- Hoću da se hapšenja ubrzaju! - Ražak naredi Rutlendu dok su sedeli za doručkom. Ražak seuselio u jedan od gostinskih apartmana u Beloj kući, namenjen za zvaničnike. Odatle je mogao dabude u žiži dnevnih aktivnosti poslovanja vlade.

- Uradiću kako god vi kažete, gospodine - odgovori Rutlend jednoličnim glasom i spusti viljuškuna sto.

- Ali, nisi saglasan - reče Ražak, videvši izraz Rutlendovogica.- Ako budemo još više navaljivali, otuđićemo se od mnogih Ijudi, gospodine. Već imamo špijune

u svom sistemu. Ljudi iz vlade su pomogli Velsu i Elderu. A i nekoliko radnika obezbeđenja je prešlona njihovu stranu.

- Poznati su mi svi izgovori - zasikta Ražak kroz stisnute zube. - Ali, hrišćane moramo uklonitišto pre. Kada više ne bude hrišćana, ostali će se povinovati novom sistemu. I suviše su se navikli nasitna zadovoljstva da bi rizikovali gubitak vladine pomoći. Uskoro ćemo nadgledati sve poslove okodroge. To će nam omogućiti sredstva i novac za upravljanje svim gradovima.

- Strah je ključ potpune dominacije - reče Ražak, a u očima mu se pojavi ludilo. - Neka se građaniplaše tebe više nego što se plaše bilo čega drugog. Oni koji pružaju utočište hrišćanima i Jevrejima ćeih predati onda kada njihovi životi budu ugroženi.

Rutlend je bio sasvim uznemiren, premda se spolja nije mogla uočiti promena emocija. Nikadanije video vođu razuzdanog, ali od Elderovog bekstva, Ražak je bio gotovo lud, kao da se, u stvari,bojao tog čoveka.

- Reći ću Lajvliju da ubrza hapšenja - bez emocija reče Rutlend.- Ne! - oštro odgovori Ražak. - On je nesposoban. Hoću da ga ukloniš. Postavi Marlu na njegovo

mesto. Ona ima mržnju kakva nam je potrebna. Lajvliju više ne možemo da verujemo; on je pohlepani misli samo na sebe. Mrzi hrišćahe,'ali samo zbog toga što se protive njegovoj nazadnoj grupaciji.Potreban nam je neko ko ih mrzi isto toliko koliko i ja... samo zbog toga što postoje. Takođe, hoću dase odmah rešimo svih vojnih zapovednika koji nisu članovi Društva. Ako ćemo da vladamo, moramoimati potpunu kontrolu. Neću ponoviti iste greške koje su, kroz istoriju, napravili drugi. Utrćemo putza dolazak velikog vođe.

- Ali, ja sam mislio da ste vi vođa! - reče Rutlend.- Zaslužio si da saznaš, druže moj. Ja sam prethodnik našeg velikog vođe, njegova najava. Dok

god ima hrišćana, on ne može da zauzme mesto koje mu po pravu pripada. Cak i oni to znaju. Oniveruju da je njihova sudbina da odu kroz nešto što nazivaju ’izbavljenje’. Ja nameravam da ih uklonimsatiranjem. Vođa mi je otkrio da je Elder ključan za naše namere u Americi. On ima sposobnost daujedini sve hrišćane. Bez njega, nemaju vođu. Zbriši ga. Počni da ubijaš hrišćane dok se on ne preda! -Ražak naredi Rutlendu.

U jednoj drugoj zgradi, nekoliko blokova od Bele kuće, u toku je bio sastanak, zatvoren zajavnost. Na njemu se vidno uznemirio general Luis Gorman, predsedavajući združenih snagaVrhovnog štaba odbrane.

- Pukovniče, da li ste sigumi u to? - upita general Gorman i pomeri glavu u znak razočaranosti. -

Ovo je i suviše neverovatno da bi se u to poverovalo - izdajice u redovima vojske SAD.General Luis Gorman je bio profesionalni vojni oficir više od trideset godina. Kada je, 90-ih,

počela depresija, znao je da zemlju očekuju teška vremena. Njegovi baba i deda proživeli su velikudepresiju i on je, u svom dečaštvu, koje je proveo u Njujorku, mnogo puta čuo priču o tome. Oni su gaupozorili da bi još jedna depresija postavila zemlju na put razaranja.

Ono što je najviše brinulo generala Gormana bilo je to što nacija više nije imala obeležjapotrebna za prihvatanje ekonomske depresije. Ljudi su više zavisili od vlade, a on je iz prve ruke znaoda je vlada Sjedinjenih Država pokvarena do srži.

Nekoliko puta je čuo glasine o tajnom Društvu koje operiše unutar vlade. Sada je imao dokaz dase isto to dešava i u vojsci. Neko je njegovom pomoćniku, pukovniku Andersonu, poslao kopije tajnihdokumenata u kojima se planira puč za preuzimanje vrhovnih položaja u vojsci. Među njima se čaknalazio i spisak visokih oficira koji će pružati zapovedništvo. Ime generala Luisa Gormana nije bilona spisku. Niti je bilo imena većine njegovih saradnika. Imena su pripadala onim ’razumemgospodine’ karijeristima koji su sledili putanju aktuelne vlade kao kakvi razmaženi psići.

General Gorman bi ovakve ideje uglavnom odbacivao kao nasumična nagađanja frustriranihvojnika kojima su i suviše skresani lični prihodi, međutim, ovoga puta je i ono što je on primećivaooko sebe ukazivalo na postojanje takve organizacije. A i zemlja je bila zrela za puč. Blagi Bože,pomisli. Samo pogledaj šta rade sa hrišćanima, a u ime pravde. Čak je uhapšeno i nekoliko hiljadapripadnika službe. Do sada, nijedna od njegovih primedaba nije pomogla. Stotine hiljada ljudi jejednostavno nestalo. Sada je znao i zašto. - Ovi logori, pukovniče, gde su? -upita.

Ostali visoki oficiri okupljeni u sobi bili su podjednako šokirani onim što su do sada čuli. To subili profesionalni vojnici koji su se borili za slobodu svoje zemlje. I oni su pretpostavili da su vladineakcije usmerene protiv terorista. Sada su shvatili da su ih mediji nasamarili, kao i ostatak zemlje.

- Iz informacije saznajemo za tri logora, gospodine. Obeleženi su na mapi. Za sada, jedan je uArizoni, a dva u Kaliforniji. Ostali podaci ukazuju na još najmanje dvadeset logora u pripremi, alinikakvi detalji nisu dati.

- Sigumi ste u vezi s ovim?- Da, gospodine - odgovori oficir obaveštajne službe. - Lično sam pregledao izraelske fotografije

sa satelita. Nema mesta ni za kakvu suinnju. To su nedavno podignuti logori; u svakom logorusmešteno je oko sto hiljada ljudi.

Sobom prođe zamor. - Sto hiljada! Jedan od generala reče:- Kako je to moguće?- Verujemo da je do sada uhapšeno dva miliona Ijudi, gospodine. Prema tome, biće potrebno još

dosta logora. Smatramo da će u svaki logor, kada budu dovršeni, moći da stane skoro pola milionaljudi.

- Pet stotina hiljada ljudi po logoru! - u neverici reče general Gorman. Znao je da je njegovpomoćnik bio vrlo temeljan čovek koji ne bi iznosio proizvoljne izjave koje nema čime da potvrdi. -Koja bi mogla biti njihova konačna svrha? - upita general. Iznutra, osećao je mučninu zbog toga’što jeznao odgovor.

- Gospodine, verujem da postoji još jedno otkriće koje će nam pomoći da odgovorimo na topitanje - rekao je pukovnik Anderson, boreći se da održi profesionalnu objektivnost. Video jefotografije i pročitao izveštaje koje mu je neko poslao, a ipak, još uvek mu je bilo teško da u topoveruje. Bilo je do te mere bizarno da se pitao da li je cela stvar izlažirana. Ali, činjenice su bileubedljive.

- Gospodine, Izraelci su nam poslali podatke sa njihovog Bios satelita.

- Bios? - začuđeno reče general. - Zar to nije meteorološki satelit?- To je ono što su naši obaveštajci mislili, gospodine. Ali, Izraelci su sada razotkrili pravu

namenu Biosa. To je satelit koji otkriva radijaciju i koji je sistematski beležio lokaciju svakognuklearnog oružja u našoj zemlji.

- Šta? - zareža general Abot, zapovednik vazduhoplovnih snaga. - Hoćete da kažete da su onisposobni da uoče svaku nuklearnu napravu koju imamo?

- Bojim se da je tako, gospodine - crven u licu, reče major koji je bio sa pukovnikomAndersonom. - Cak i naše nuklearne podmornice. Što se ove tehnologije tiče, bar deset godina suispred nas.

- Ti, podli... - zadivljeno reče general Gorman.- Gospodine, njihov satelit pokazuje nuklearnu napravu koja se nalazi u logoru u Arizoni. Oko

deset kilograma - sumorno reče pukovnik.- Desetokilogramska bomba u zatvoreničkom logoru... koja joj je namena? - general upita svog

pomoc'nika. Ali, još dok je izgovarao reči, pogodi istinu.- Gospodine, jedino logično objašnjenje koje možemo da izvučemo je da je naprava tu da bi

uklonila logor - odgovori pukovnik.Rapoloženje, koje se pronelo sobom, punom najviših vojnih oficira, bilo je iskreni šok. Pukovnik,

na ekranu, pokaza šemu po kojoj sateliti otkrivaju naprave, a ona prikaza najskorija razmeštanjanukleamih naprava pod njihovom komandom. Svetleće strelice su pokazivale nove lokacije; najnovijaje bila smeštena u pustinju u Arizoni. Svako od prisutnih je znao da na tom podmčju nema ustanova zanukleamo skladištenje.

Pre no što je progovorio, general je, nekoliko minuta, stajao i gledao u ekran. - Ne može bitinikakvih sumnji o namerama vrhovnih ljudi naše vlade. Desetokilogramska naprava bi pretvorila ovajlogor u nuklearnu prašinu. Ne bi bilo nikakvog traga da je bilo ko tamo bio zatvoren.

- Ali, Lu, kako bilo ko iz vlade misli da se izvuče sa ovim, čak i ako raspolaže tim omžjem? - uneverici upita general Abot.

- Ako se to dogodi, ja ću poslati Osmu vazduhoplovnu da bombarduje Vašington.- Vemjem ti, Stab, a sumnjam da i Ijudi iz vladinog vrha vemju u to. Takođe, moraju da vemju da

bih i ja ako moram, poslao Osmu armiju. Tako da postoji samo jedno logično objašnjenje, zar ne?General Robert Stab Abot je samo sedeo i gledao u svog dugogodišnjeg prijatelja. Postojalo je

samo jedno logično objašnjenje: Sve njih će morati da uklone pre nego što upotrebe napravu!- Gospodo, rekao bih da smo u ovom trenutku u velikoj opasnosti - hladnokrvno reče general

Gorman. - Ljudima koji su sposobni da rade ovakve stvari svojim zemljacima, ne sme biti dozvoljenoda preuzmu vojsku Sjedinjenih Država.

- Želeo bih, što je pre moguće, spisak pouzdanih oficira kojima može da se veruje - reče generalGorman. - Ne moram da vam kažem da su i vreme i tajnovitost veoma bitni. Čim nam budu dostupnenove informacije, zakazaćemo još jedan sastanak. U međuvremenu, predlažem da se malo primirimo.

- Kako ćemo ubediti svoje podređene da nismo paranoični,li da sami ne pokušavamo dapreuzmemo vladu? - upita general Abot.

- Pretpostavljam da ćemo sada zaista saznati kakve smo vođe, Stab - sumomo reče Gorman.Zatim doda: - Ne znam ni dai bih lično u to poverovao.

Rutlend je sproveo Ražakovo naređenje o uklanjanju Freda Lajvlija sa mesta vrhovnog tužioca.Predsednica Alton je izdala izvršno naređenje i u roku od jednog dana, Marla Vest preuze položaj

vrhovnog tužioca, isto kao i Lajvli pre nekoliko meseci.I pre nego što je saznao šta se dešava, Fred Lajvli je otkrio da mu ulaz u Belu kuću nije

dozvoljen. - Ne možeš to da uradiš - vrištao je Lajvli u Rutlendovu slušalicu. - Obratiću se novinama.- Ako to uradiš, otkrićeš da će ti to biti poslednja konferencija za medije - bez emocija reče

Rutlend. - Ili možda želiš da kažeš vođi kako se osećaš?Lavli je na svojoj koži osetio samrtničku jezu. Brzo reče -Ne, učiniću kako kažeš. Tu sam da

pomognem.Marla Vest je bila uzbuđena zato što ju je predsednica Alton postavila za vrhovnog tužioca.

Njena odanost Fredu Lajvliju trajala je sve dok joj Rutlend nije saopštio da je vođa nju izabrao dapredvodi čistku hrišćana.

Poslednji put kada je neko video Lajvlija živog, bilo je kada je napustio svoj stan da bi se sastaosa članovima NUGS-a. U zvaničnom izveštaju stajalo je da je bio pijan, a da je automobil sleteo sputa. Državna policija je pronašla Lajvlija u njegovom automobilu, u reci Potomak, malo iznad brane.Bilo je to skoro na istom mestu na kojem je pronađen i automobil ’terorista’.

Dešavanja u Atlanti su bila tipična za stotine drugih gradova, širom zemlje: naoružani agentitajne službe, odani vladi, razbijali sju vrata domova svih onih za koje se sumnjalo da pmžaju utočisteteroristima. Pod okriljem opsadnog stanja, agenti su raspolagali ovlašćenjima da uhapse i pritvore bilokoga. Amerika je postala policijska država. Što je više i više Ijudi hapšeno pod najnejasnijimoptužbama, to je bilo i manje mesta na kojima su hrišćani mogli da se sakriju. Za Jevreje, nije bilonijednog.

U napuštenoj zgradi banke, na obodu Atlante, Džon Elder se sastao sa nekoliko vođa KUP-a.Data-Net je banke učinio skoro zastarelim, pošto je sistem sam obavljao prenos novca i uređivaokredite.

Elder je iznosio plan o stvaranju skloništa širom zemlje, a potom o pokretanju ilegalnih novinakoje će širiti informacije o Dmštvu. Šepard je bio od neizmerne pomoći u obezbeđivanju dodatnihregmta u Vašingtonu, a oni su počeli da sakupljaju uverljive dokaze o postojanju Društva i njegovomplanu da preuzme vlast u Americi.

Džef Vels je bio na farmi i vredno radio na prilivu sredstava za Elderove gmpe. To je onaj stariDžef pomisli Keren.

Nije ni uvidela koliko je on bio utučen zbog zloupotrebe njegovog talenta. Sada, kada je ponovoimao cilj, bio je pun elana i potpuno zaokupljen poslom.

Džef je otkrio šifre predsednice Alton kojima je ovlastila prevoženje pritvorenih u više različitihlogora. Jednim pritiskom na tastatum, toliko je poremetio šifre da nikakva kretanja neće biti moguća unarednih nekoliko dana. Vozove koji su bili potrebni u Atlanti, preusmerio je u centralni Arkanzas;one koji su bili namenjeni da idu u Čikago, poslao je u Nju Hempšir, i tako dalje. Pri pomisli naRutlendovu reakciju, u vezi s ovom zbrkom, Džef nije mogao da se obuzda od smeha. A, takođe, nećebiti ni na spisku omiljenih osoba doktora Lua.

Keren se osećala dobro gledajući Džefovu uzbuđenost. Pre nego što se vratila radu na ilegalnimnovinama, savila se iznad njega i poljubila ga u zadnji deo vrata. Džef presta da kuca i uze je za ruku.Nezno poljubi nadlanicu. - Svet će biti bolje mesto za našu decu - obeća joj.

- Nadam se da si u pravu - odgovori Keren, obuzdavajući suze. Sada sve to deluje prilično jadno,pomisli. Sačica Ijudi protiv vlade. Mogu sve da nas uhapse zbog bilo kakve greške.

Na prvom spratu napuštene zgrade banke, Bil Frost začu nekakvo komešanje i kroz prašnjaveroletne pogleda na ulicu. Srce mu se sledilo od onoga što je video. Na ulici, iz pet automobila razlilisu se policajci u punoj borbenoj opremi. Neko je dojavio policiji o njihovom sastanku.

- Policija je napolju! - uzviknu Frost ka grupi. - Moramo da idemo. Odmah!Šepard reagova instinktivno i zgrabi papire raširene po istrošenom stolu za sastanke. Znao je da

dokumenta ne smeju pasti u ruke policiji. U njima su bili detalji organizovanja skloništa. Šepard,navikao da misli o nepredvidivim situacijama, je naložio Elderu da svoje nacrte pribeleži napirinčanom papiru, isto kao što su to činile CIA i KGB u dvadesetom veku. Izvadi svoj upaljač iokrenu kremen. Kada je plamen postao jak, dodirnu njime pirinčani papir. Rezultat je bio trenutan ispektakularan: papir je bukvalno ispario u dim.

- Koliko tamo ima policajaca? - doviknu Šepard Frostu kada je spalio i poslednji dokument.- Oko trideset! - izbezumljeno doviknu Frost. Dragi Boie, pomoli se, ne dozvoli da dođemo

ovoliko daleko samo da bismo sada sve izgubili. Pomozi nam!- Ne žele da rizikuju - Šepard reče Elderu dok su izlazili iz sobe. - Nadajmo se da ne znaju da ste

vi ovde. Kada su se našli u hodniku, Šepard mimo reče ljudima oko sebe. - Iznad svega, potrebnS je dasačuvamo Džona od policije. Ako ga se dočepaju, nikada više nećemo imati šansu da ga spasemo.

- Ne brinite za mene - podjednako smireno reče Elder. -Spasavajte sebe.- Veoma plemenito, pastore - odgovori Bil Frost, pokušavajući da umanji broj otkucaja srca. - Ali

ti si stvarno ključ naše organizacije. Moraš da se izvučeš.- Ne možete da žrtvujete... - govorio je Elder, ali ga Šepard saseče.- Slušajte, razgovarajući samo gubimo vreme. Nameravam da nas sve izvučem. Pratite me! -

naredi Šepard. Znao je da će policija, pre nego što uđe u zgradu, pokriti prednje i zadnje izlaze.Takođe, znao je da će upotrebiti stepenice. Koliko je svima bilo poznato, liftovi nisu radili. U stvari,samo je jedan lift radio. Šepard ga je povezao sa glavnim sistemom napajanja. Ušao je u lift, a ostaliza njim. Čim su se vrata zatvorila, istrgao je kutiju sa dugmićima i malim kleštima, koje je imao udžepu, presekao je žicu koja je pokazivala sprat na kojem se lift nalazi.

- Sada neće videti da se lift kreće - reče maloj gmpi zaverenika. Pre no što bilo šta preduzme,sačeka pet minuta. Niko iz grupe ništa ne reče za vreme beskrajne stanke. Svi su znali da na Šepardupočiva njihova bezbednost, i verovali su njegovoj proceni.

Samo je Džon Elder govorio. - Predlažem da vreme koje nam je na raspolaganju iskoristimo zamolitvu - tako smireno reče Elder da je osokolio gmpu. Zatim ih je predvodio u molitvi, tražeći daBog uvidi da im je potrebna milost. Mogli su da, ispod sebe, čuju lomljavu kada je policija uletela uzgradu, šutirajući vrata od kancelarija na nižim spratovima. Šepard pritisnu dugme i pomoli se da starilift neće proizvesti previše buke dok bude silazio. Zaustavi ga na spratu na kojem je bio prednji ulaz.

- Ali, ovde se nalaze policijski automobili! - uzviknu Frost.- Tačno tako - odgovori Šepard. - Potreban nam je prevoz, zar ne? Lift je stao, a Šepard izašao.

Izvukao je pištolj iz futrole i mahnuo njime prema grupi da bi im pokazao da idu ispred njega.Začuđenih pogleda, poslušaše.

Kada je Separd izašao iz zgrade, mladi policajac je iznenađeno buljio u njega. Separd je izvukaoFBI značku i hitro je pokazao policajcu.

- Utovari ove zatvorenike u kombi - naredi mu.- Sta... - zamuca mladi policajac.- Samo ih utovari u taj kombi, hoćeš li? - ponovo naredi Separd, sada najautoritarnijim tonom. -

Pozadi ima još osumnjičenih.Zbunjeni policajac otvori zadnja vrata kombija i grupa uđe unutra.- Hvala - reče Separd. - Doći će ih još, zato budi spreman.-Rekavši to, smesti se na vozačko

mesto kombija.- Cekajte malo - reče policajac, potpuno zbunjen. - Ko stei?- Separd, FBI. Ja sam pripadnik antiterorističkih jedinica. Ubačeni smo u izveštaj. Hvala na

pomoći.- Nema na čemu... - zamuca mladić pokušavajući da odluči šta da radi.Šepard okrenuo ključ i ubaci u brzinu. Otišao je u sekundi, ostavivši policajca da sam ukapira šta

se desilo.Dok su specijalni timovi izašli iz prazne zgrade, Šepard i ostali su već prešli u automobile koje su

ostavili nekoliko ulica niže. U blizini se motala grupa mladića oštrog izgleda i pikirala ih. Šepard impriđe i predavši ključeve jednom od mladića, reče:

- Uzmite kombi. Vaš je. Poklanjam ga. Kikotao se kada se zbunjena grupa nesuđenih kradljivacaautomobila napakovala u kombi i odjurila u suprotnom pravcu. - To bi trebalo da zabavi policiju, barna neko vreme - reče, gledajući kako kombi nestaje.

Vest, o tome da je širom zemlje nivo podrške javnosti koji je uživala Altonina vlada drastičnoopao, procure do Rutlenda. Građani su doživeli da im vladini agenti razbijaju vrata i da koristeprekomemu silu, a sve na osnovu slabih optužbi od strane njihovih komšija. Konačan procenatuspešnosti u pronalaženju nestalih hrišćana ili Jevreja ovakvim potezima agenata bio je manji od petposto. Nezadovoljni i nezaposleni građani su koristili sistem da bi naneli nesreću bilo kome ko je uboljem položaju od njih.

Rutlend tajno zamoli svog čoveka u ankentnom odboru da izmeri mišljenje javnosti o poslednjimmetodama obračuna sa teroristima. Rezultat je upozoravao. Prvobitni nivo podrške od skoro 80 postospao je na manje od 50 odsto.

Sada još i ovo sa Elderom, u Atlanti, pomisli u sebi. Ražak je poludeo kada je do njega stigla vestda se Elder provukao pored policije. Deset minuta je buncao o načinima njihovog pogubljenja. Otišaoje toliko daleko da je čak predložio i nukleami napad na Atlantu da bi uklonio Eldera. Rutlend se pitaoda li je čovek kojeg je on poštovao i kome se svojim životom zakleo na vemost, postajao mentalnonestabilan. Da li je ovo bila boljka koja je porazila Adolfa Hitlera? - upita se. Obojica su, u početku,vukla izvanredne poteze, samo da bi kasnijim nerazumnim odlukama poništili raniji uspeh.

Do Rutlenda je doprla još jedna uznemiravajuća vest od njegovog doušnika iz osoblja generalaEbota. Glavnokomandujući su saznali za logore, a upoznati su i sa atomskom napravom koja jepostavljena u logor u Arizoni da bi ga uništila, a ujedno i poslužila kao proba za ostale logore. Sada, sauzbunjenom vojskom, znao je da će morati brzo da deluju ili da rizikuju suočavanje sa dobronaomžanim i disciplinovanim protivnikom iz redova vojske. Zaustaviti ih ne bi biio isto kao okupitihrišćansko stado.

Rutlend se nećkao da li da kaže Ražaku ili da se lično pozabavi generalima. Da je sve po starom,otišao bi kod vođe, ali je bio zabrinut da bi preterana akcija protiv vojnih vođa mogla da zapalivarnicu u redovima vojske SAD-a. Još uvek ni izbliza nisu bili spremni da se suoče sa takvom zveri.Bolje je da ne kažem vođi, odluči. Kada se grupa ponovo sastane, uhapsićemo izdajnike.

Znao je da će mu za ubeđivanje javnosti biti potrebni dokazi, pravi ili izmišljeni. Pozvaće MarluVest; njeni agenti će biti neophodni ako treba pohapsiti Gormana i ostale.

Iz razmišljanja ga trgnu zvonjenje telefona njegove lične linije. - Gospodine Rutlend, imamoproblem sa Data-Netom - reče doktor Lu.

- O čemu se radi? - zareža Rutlend u slušalicu.- Predložio bih da odmah siđete ovamo - hladno odgovori Lu. - Kritično je.Kada je izašao, Rutlend je tako snažno zalupio vratima svoje kancelarije da je sekretarica

poskočila i oborila telefon sa stola. Znala je da se uputio ka podrumu i da ga najmanje nekolikominuta neće biti. Požurila je u njegovu kancelariju i tamo zamenila komplet nalivpera istim takvimkompletom sa ugrađenim prisluškivačem. Potrudila se da bude što opreznija i ne ostavi nikakav trag osvom prisustvu. Mnogo se bojala Rutlenda, ali vest koju je juče primila naterala ju je da pomognegrupi koja se suprotstavlja vladi. Njena sestra i zet su uhapšeni i- odvedeni, samo zato što su u svomdomu krili ćerku nekog svog prijatelja.

- O čemu se radi? - viknu Rutlend na Lua, uletevši u njegovu kancelariju.Lu kao da nije ni primećivao Rutlendovo ponašanje. - Imamo problem - odgovori bez emocija. -

Pogledaj ovo. Gurnuo je veliku gomilu odštampanih papira ka Rutlendu.Rutlend ih Ijutito odgumu. - Samo mi kaži suštinu! Sta nije u redu?Pre nego što je odgovorio, Lu složi papire u uredne pakete.- Nešto je očigledno promenjeno u poddirektorijumima. Vozovi koji je trebalo da pokupe

zatočenike su preusmereni na najuda-Ijenije lokacije širom zemlje.- Šta! - viknu Rutlend. Znao je kako će ova vest uticati na Ražaka. - Možeš li da ispraviš to?- Da - odgovori Lu bez daljih komentara.- Koliko?- Dan, možda; dva najviše. Ali, biće potrebno još nekoliko dana da se vozovi preusmere na

prvobitna odredišta.Rutlend je znao da su, do sada, privremeni zatvorski centri sigurno prepuni. Bez vozova, moraće

da obustave hapšenja ili da rizikuju privlačenje pažnje medija. - Uradi to! - naredi Rutlend, ustavši,spreman za odiazak. Zamrzeo je azijskog naučnika koji je na njihove probleme gledao ravnodušno.

Baš kada je Rutlend bio na samom izlazu, doktor Lu reče:- Gospodine Rutlend, imate još veći problem.- Sta sad? - zareža Rutlend na Lua, koji mu je još uvek bio okrenut leđima.- Te greške su prouzrokovane potezima gospodina Velsa.- Sta?!? - brecnu se Rutlend, ukopavši se u mestu. - To je nemoguće. Vels je mrtav. Poginuo je u

avionskoj nesreći.- On je jedina osoba sposobna da menja operativni sistem. Ja mogu da unosim samo manje

promene u njegov sistem. Pravi je genije - sa divljenjem reče Lu. - Još uvek ne razumem, upotpunosti, njegovu interaktivnu prirodu. Sposobnost reprogramiranja mu je gotovo ljudska.

- Mora da grešiš! - raspravljao se Rutlend, primetno nervozan. - Kako znaš da to jednostavno nijegreška u tvom programu?

- Zato što sam lično usmerio neki drugi voz na jednu od prvobitnih lokacija. Sistem ga je potompreusmerio na najudaljeniju moguću lokaciju. Ne, gospodine Rutlend, ovo nije greška u sistemu; ovoje nameran pokušaj usporavanja vaših pritvaranja.

Rutlend se osećao kao da će mu pući glava. Kako je moguće da je Vels živ? Mora da je Šepard!Ako Vels nije bio u tom oborenom avionu, onda mora da je izvršio dvostruku zamenu. Taj glupi Lajvli!’ pomisli. Da nije mrtav, naredio bih da ga ubiju!

- Sta možeš da učiniš da bi zadržao Velsa van sistema? -upita čoveka mnogo nižeg od sebe.Doktora Lua nije uplašila Rutlendova primetna pretnja.

- Ništa - odgovori. - Baš ništa. Taj mladić je Mikelanđelo u svetu kompjutera. Ako želi da bude usistemu, biće. Očigledno je izgradio pristupne šifre koje mu omogućavaju da uđe direktno usastavljač. Baš bih voleo da znam kako je to uradio. Sistem ga nikada ne primećuje, ni pri ulasku, nipri izlasku, a sat nikada ne beleži njegovu potrošnju vremena.

- Možemo li da isključimo sistem? - frustrirano upita Rutlend.- Da, ukoliko ste spremni da isključite i ekonomije SAD-a Evrope. U potpunosti smo vezani za

Data-Net kada je u pitaju bilo kakva transakcija, uključujući i troškove gospodina Vela.Rutlend izjuri iz Luove kancelarije i uputi se u svoju, odakle pozva Ražaka. Sekreterica reče da je

na sastanku sa predsednicom Alton. Rutlend se čak ne potrudi ni da zvrcne predsedničku kancelariju.Samo se odšeta i obavesti njenu sekretaricu da ulazi. Usplahirena sekretarica pozva predsednicu kadaRutlend otvori vrata.

- Sta ovo treba da znači? - Ražak je zahtevao odgovor kada je Rutlend ušao.- Zao mi je, gospodine, ali nalazimo se u ozbiljnim problemima, a znao sam da biste vi i

predsednica želeli odmah da saznate koji su.- Govori - malo mekše reče Ražak.- Vels je još živ. Ušao je u sistem i preusmerio sve našeozove.- Kako je to moguće? - glasom koji kao da nije bio njegov, zavrišta Ražak. - Rekao si da je Vels

ubijen u avionu.- Očigledno je Separd nasamario naše ljude i oni su poverovali da je on u tom avionu. Doktor Lu

je ubeđen da Vels, čak i sada, upotrebljava Data-Net sistem.- Isključi sistem! - Ražak naredi Rutlendu. - On će upropastiti naše planove.- Ako to učinimo, gospodine, uništićemo ekonomije svojih prijatelja i postaćemo predmet

ismevanja celog sveta.- U pravu si - reče Ražak, zatim sede i baci pogled na Keti Alton. Delovala je neuznemireno. Ono

što Ražak nije znao, bilo je to da je ona svoj mir pomagala sve većim dozama belog praha.- Šta predlažeš? - upita ga Ražak.Ovo pitanje pomalo iznenadi Rutlenda. Navikao je da donosi odluke, ali ne i u Ražakovoj blizini.- Verujem da se kriju na području Atlante - nedvosmisleno reče Rutlend. - Tamo je policija

poslednji put videla Eldera i Šeparda. Realno je pretpostaviti i da je Vels tu negde, u blizini.Predlažem da na to područje povučemo nekoliko hiljada naših najboljih agenata i ako moramo,

pročešljamo svaku kuću. Nemamo nikakvu ideju o tome šta Vels namerava da učini sa Data-Netom.Pretpostavljam da je već pronašao način da porazi naš novi sistem ličnih karata.

- Da li je to moguće? - oštro upitao Ražak. - Mislio sam da je doktor Lu rekao da je sistemnepobediv. Samo je Ražak znao da je sledeći korak u sistemu ličnih karata bio dodavanje još jednogbroja u celokupnu šifru. Ovaj broj bi imali samo oni koji su se zakleli na vernost velikom vođi. Nasamom kraju, svima ostalima bilo bi zabranjeno da se služe sistemom. Tada, i samo tada, sistem bibio dovršen.

- Doktor Lu kaže da je Vels sposoban da ga pobedi. Vels je programirao šifre koje muomogućavaju da spolja ulazi u glavni program.

- Tvoj predlog da ga ulovimo je odličan - bez primetnih emocija reče Ražak. - Pobrini se za to.- Ako mi dozvoljavate, voleo bih lično da nadgledam pretragu.- Još jedan odličan predlog. Uradi nacrt dokumenta i pred-. sedniea će ti dati ovlašćenje.Keti Alton potvrdi prihvatanje ’predloga’ klimnuvši glavom.

28

KONTRANAPAD

Džef Vels je, pogrbljen iznad svog laptopa, vredno radio unutar Data-Net programa. Uspostavljaoje veze sa kreditima pet ili šest miliona porodica - procena Džona Eldera vezana za broj ljudi koji jeodstranjen iz sistema. Proverio je svoj kreditni račun i ot--krio da se na njemu već nalazi višak od 20milijardi dolara. -Čoveče, baš bi bilo zabavno potrošiti ovoliko novca - Džef je zadirkivao Keren. -Kongres mora da je prilično kreativan kad svakog dana toliko troši, jelda?

- Jedan od senatora iz sedamdesetih godina prošlog veka jedom je rekao: ’Milijarda tu, milijardatamo, a vi pričate o praom novcu.’ Da li si siguran da ove transakcije ne mogu da se uoče? - upitavidevši da se grupišu datoteke računa.' ,

- Sasvim - reče, cereći se. - Moj program je nalik Indijanu koji ide unatrag i briše tragove zasobom.

- Pazi da ne naletiš na medveda dok hodaš unatrag - rečeu i zagrli ga.- Oho, šta je ovo? - reče Džef kada ekran zasvetle.- Šta je to? - upita Keren, takođe primetivši svetleći simol.- Ubacio sam posebnu novinu pre nekoliko dana. Hteo sam da pratim naše prijatelje iz Bele kuće,

pa sam obeležio njihove račune, te sada dobijam znake kad god ih upotrebljavaju. Upravo je otvorenračun predsednice Alton.

- Nema ničeg neobičnog u vezi s tim - primeti Keren dok je Džef udarao po tipkama. - I onaverovatno mora da plaća račune kao i svi ostali.

- Osim što je njen račun otvoren sa terminala Kala Rutlenda - reče, a podaci počeše da izlaze saštampača. - Ovlašćen je da sutra upotrebi avion Ministarstva odbrane. Da pogledamo gdee sleteti. Velsukuca pristupnu šifru vazduhoplovne baze Endrjus i proveri raspored letenja. - Evo ga. Let je izVašingtona za Atlantu.

Keren se začudi - Rutlend dolazi u Atlantu. Pitam se zašto?- Ne znam - odgovori Džef. - Ali bilo bi bolje da obavestimo Šeparda.Keren izađe da pronađe agenta koji je sa Elderom radio na planiranju putovanja u druge gradove.

- Done, bilo bi bolje da dođeš i pogledaš nešto. Džef je otkrio nešto zanimljivo.Vels brzo objasni agentu šta je otkrio. - Mogao bi da bude običan poslovni put - reče Šepard - ali,

naravno, ni za trenutak ne bih poverovao u to. Ako Rutlend, Ražakova desna ruka, napušta Vašington,onda je posredi ozbiljna stvar. A, pošto smo mi blizu Atlante, verujem da se radi o nama. Možeš li jošnešto da iskopaš, Đžefe?

- Pokušaću - odgovori Džef, prošavši kroz još nekoliko šifara u Beloj kući. - Pogledajte ovo! -viknu Džef kada su se pojavili podaci.

- Šta je sve to? - upita Šepard, a datoteka ispuni ekran, spustivši se nadole.- Ovo su sve, danas obavljene, transakcije sa računa vrhovnog tužioca. U pitanju su

aviorezervacije, i to širom zemlje.- Proveri odredišta - žumo reče Šepard. Vrat mu se naježi. Očigledno, nešto se kuva.Džef naloži programu da proveri odredišta kupljenih karata. Prvih dvadeset koja su se našla na

ekranu, ispričala su celu priču: Atlanta, Džordžija.- Dovode agente iz cele zemlje - upozori ih Šepard. - Sprovešće potragu za nama, od vrata do

vrata. Kadtad će nam ući u trag. Moramo da upozorimo ostale, a onda da se čistimo odavde - brzo!

- Samo trenutak - mimo reče Džef. - U bekstvu smo od samog početka. Ako se sada preselimo,možda ću imati teskoća da pronađem mehaničku centralu.

- Najbliža je u' Misisipiju - reče Šepard.- A šta je sa rizikom koji dolazi ako tako naglo preselimo sve svoje ljuđe i zalihe? - reče Elder,

ušavši u sobu sa trema na kojem je sve čuo.- Kakav izbor imamo? - zareža Separd. - Oni su profesionalci. Na kraju će nas pronaći.- Zašto ne bismo raštrkali trupe? - reče Džef sa kezom naicu.- Sta si sada smislio? - Keren upita Džefa koji se cerio kao mačka.- Dobra stvar u vezi s potpuno bezgotovinskim sistemom -unoseći još naredaba, reče Džef - je u

tome što može da radi za obe strane. A sada smo mi na strani koja upravlja. - Nastavi da kuca nekolikominuta pre nego što zastade.

- Upravo sam ukinuo rezervacije - reče pobednički. - Takođe sam oborio sve šifre vrhovnogtužioca. Suštinski, vladi je zabranjeno da pristupi Data-Netu.

- Koliko dugo? - upita Šepard.- Doktora Luu i njegovom timu će verovatno biti potreban dan ili dva da otkriju kako da

prevaziđu problem. Takođe, naložio sam sistemu da otkaže sve letove za Atlantu. Od sutra, u četiri,grad Atlanta neće postojati ni na jednom redu vožnje širom zemlje. O, da, u šest će se isključiti glavnikompjuter na aerodromu u Atlanti, i izbrisati sve podatke koji su pohranjeni u memoriji. Aerodrom ćenekoliko dana biti zatvoren.

- Drago mi je što si sada na našoj strani - kroz zvižduk reče Šepard.- Uvek sam i bio - reče Džef, smešeći se. - Samo, neko vreme nisam znao koja je koja strana.Džef Vels je znao da ima mnogo više zajedničkog sa Ijudima kojima sada pomaže nego što je

imao sa bilo kim drugim ko se nalazio oko njega. Džon Elder ga je podsećao na oca, koji se uvekizjašnjavao kao hrišćanin. Što se Džefa tiče, sve je bilo jasno kao dan. Isto kao što je odlučio dabratstva nisu za njega, odlučio je da hrišćanstvo jeste.

- To će nam omogućiti najmanje dva dana da se premestimo - Šepard objasni grupi. - Predlažemda počnemo sa pakovanjem. Putovaćemo u turama od po dva vozila, počev od sutra ujutru. Selimo seu bazu u Misisipiju. Džefe, ti i Keren ćete ići jednim kombijem. Džone, ti i još četvorica drugim.Obezbedićemo i vozila duž puta, u slučaju da zatrebaju.

- Samo, voleo bih da sutra mogu da vidim izraze lica agenata dok budu pokušavali da odlete -reče Džef, kikoćući se. -A i svi oni letovi koji su preusmereni da bi njima odgovarali izazvaće haoskada izdavači karata otkriju da Atlante više nema na njihovim računarima.

Zamislivši zbrku koja će sledećeg jutra pozdraviti vladine agente, cela grupa se smejala.- Moramo da javimo svojim ijudima u Atianti da se i oni isele što je pre moguće - Elder reče

Separdu. - U suprotnom, oni će snositi našu krivicu.- Već je u toku, pastore - izjavi Džef. - Naložio sam centralnoj AT&T kancelariji u Cikagu da

pozove sva naša skloništa ostavi šifrovanu poruku oko koje smo se već dogovorili.- Naravno, sistem će potom obrisati sve tragove za sobom. Tačno? - upita Separd.- Tačno - odgovori Džef i nasmeši se za Keren. - Uz to, pozivi su besplatni, zahvaljujući

ljubaznosti Data-Neta.- Džefe, da li možeš da promeniš podatke bilo kojeg korisnika Data-Neta? - upita Šepard i sede u

stolicu pored Džefa.- Naravno - reče Džef. - Samo reci šta je potrebno da se obavi i ja ću to uraditi dok sam unutar

sastavljača.- Možeš li da izvedeš da računi svih korisnika budu u deficitu?

- Naravno - reče. Iznenada, shvati Šepardovu zamisao. -Mogu čak i da izvedem da vlada obustavinjihove plate zbog deficita i da ih naplati od imovine.

- Uradi to! - uzviknu Šepard. - Mislim da je vreme da se sukobimo sa neprijateljem. Dok sesmestimo u Misisipiju, trebao bi da prosečnom Amerikancu novi sistem bude preko glave.

Sledećeg dana, širom zemlje, zavlada sveopšta zbrka. FBI agenti koji su došli na aerodrome unameri da podignu svoje karte za Atlantu, otkrili su ne samo da nema karata, već i da nema zakazanihletova za Atlantu - niti da ih je ikada i bilo!

Jeđan od agenata bio je Karl Tums, sada, po progonu u Arizonu, nešto više od zatvorskog čuvara.Kada su ga poslali na taj od Boga zaboravljeni deo sveta, mislio je da će tamo biti glavni. Umestotoga, radio je za ženu iz kancelarije vrhovnog tužioca.

Ne bi bilo toliko loše da sam ja glavni, pomisli. U logoru ima nekih baš lepih žena. Ali za njega iostale muškarce je važilo naređenje da ih ostave na miru. Počelo je da pristiže još uvrnutih naređenja:zatvorenici treba da dobijaju više hrane, porodice da žive zajedno, i najgore od svega, vladinomosoblju je zabranjeno da im prilazi. Mogli bismo još i da vodimo večernju školu, zgađeno pomisliTums.

U početku, pravila logora su biia baš po Tumsovoj meri. Ako bi jedan od zatvorenika poginuo,stražari bi ga jednostavno, usred noći izvukli i tiho sahranili. To je ostavljalo snažan utisak na druge;živeii su u strahu od logorskih čuvara. Ali sada su čak neki od stražara počeli da štite zarobljenike. -Gadi mi se -govorio je Tums i po sto puta, bilo kome ko je hteo da sluša.

Konačno, za sve svoje nedaće je okrivio Donalda Separda. Da Separd nije podigao toliku larmuoko one ribe u Cikagu, ja ne bih bio ovde, Ijutito je razmišljao. Cak je čuo i glasine da je Separdpostao izdajnik i da sada sarađuje sa teroristima. Kada je agentima upućen poziv za odlazak u Atlantu,Tums se dobrovoljno prijavio. Ovo će biti njegova šansa da se iskupi, a i da Separdu naplati dugove.Možda bi mogao i da dobije svoj logor. Sama pomisao da upravlja logorom ga je uzbuđivala.

Sledećeg dana je rano ustao; želeo je da bude jedan od prvih koji će doći u Atlantu. Načuo je dabi čak i Rutlend mogao da dođe u Atlantu. Drugi mogu da ga se boje, mislio je Tums, ali meni se činida je baš moj tip. Tums ostavi automobil na aerodromskom parkiralištu i uputi se ka računarskojzgradi. Cekirao je svoje torbe, i to nakon što je uputio nekoliko odabranih reči aerodromskomslužbeniku koji je insistirao na tome da nema letova za Atlantu. - Samo ti njih stavi na pokretnu traku-viknu Tums na starca - i obeleži ih sa ’Atlanta’.

- Neka posle sam pokuša da nađe svoje torbe - promrmlja službenik sebi u bradu, a Tums,psujući, odjuri dalje.

- Kako to misliš: nemate moju rezervaciju? - zareža Tums na blagajnicu aerodroma Tuskon. - Jasam zvaničnik vlade. Danas moram da stignem u Atlantu.

- Žao mi je, gospodine, ali vaše rezervacije nema među našim podacima.Glasno psujući, Tums reče: - Onda me smestite na sledeći let za Atlantu.- Žao mi je - reče frustrirana blagajnica - ali nema letova za Atlantu.- Kako to misliš: nema letova za Atlantu? Misliš da su sva mesta rezervisana?- Ne, gospodine - odgovori frustrirana blagajnica. - Atlanta ne postoji kao odredište na našem

redu vožnje.- Sta! - poviče Tums, crven u licu koje je otkrivalo da mu je pritisak izuzetno skočio. - Nema

Atlante na redu vožnje? Atlanta je centar cele istočne obale. Svakog dana tamo se odvija na hiljadeletova.

- Žao mi je, gospodine - reče odlučnije. - Mogu samo da vam kažem ono što vidim nakompjuteru. Danas nema letova za Atlantu. Ako ostavite broj telefona, neko će vas pozvati kada se

letovi ponovo uspostave.Tums izređa još nekoiiko psovki i otkrivši da mu je baterija mobilnog telefona prazna, uputi se

do telefona da pozove direktora u Atlanti i obavesti ga o situaciji. Kada je našao telefone, otkrio ječitave redove ljudi koji čekaju da ih upotrebe. Bez letova za Atlantu, znao je da ima hiljadezaglavljenih putnika -ovde, u Tuskonu, bilo ih je najmanje stotinu i pedeset. Progurao se do čela reda ipokazao svoje akreditive veoma frustriranoj ženi koja je pokušavala da pozove svoju firmu izNjujorka.

- Moram da upotrebim taj telefon - naredi joj kada je muškarac ispred nje spustio slušalicu.- Ti i još sto drugih ljudi - reče Ijutito. - Sačekaj da dođeš na red.- Slušajte, gospođo. Ovo je posao vlade. Sklonite se. Rekavši to, grubo je gumu u stranu.Još uvek besna, odgovorila je. - Ako si u vladi, onda si ti deo problema. Idiote!Data-Net skeneri su bili postavljani u svakoj telefonskoj kabini. Provera odgovarajuće lične karte

bila je neophodna pre svake transakcije, uključujući i međugradske pozive. Tums rukom pređe prekomagnetskog skenera pre no što ubaci svoju specijalnu, vladinu, pristupnu karticu u čitač skenera. Cimje lična karta bila skenirana, oglasio se alarm. Zvuk ga iznenadi, a i sve ostale koji su tamo stajali.

- Neka ga neko uhvati - zavrišta ljuta žena. - On je terorista ili tako nešto.Posle toga, nekoliko ljudi ga pritisnu. Tums poseže za pištoljem u unutrašnjosti jakne, ali uvide

da ga nema. Cak je i vladinim agentima zabranjeno da unose vatreno oružje u avione. Spakovao ga jeu kofer koji je ranije čekirao.

Masa ga je zgrabila i držala uz pod sve dok nije stigao radnik obezbeđenja, koji je primetiokomešanje i čuo alarm, a agenta odveo u lisicama. Tums je uzvikivao raznovrsne prostote dok su gauguravali u kombi aerodromskog obezbeđenja.

Ova scena, manje ili više ista, ponovila se širom zemlje kada su agenti pokušali da stupe u vezusa Atlantom i time aktivirali Data-Net alarme po aerodromima. Konačno, nekolicina agenata je uspelada stupi u vezu sa Odeljenjem pravde u Atlanti, tako što je upotrebila svoje Iične karte, a ne specijalnekarte koje im je izdalo Ministarstvo pravde.

U Atlanti, na pistu vazduhoplovne baze Dobins, upravo je sletao mali miazni avion Ministarstvaodbrane, u kojem se nalazio Kal Rutlend. Pilot je prizemljio avion na privatnu pistu i zaustavio gakočenjem. Kada je Rutlend izašao iz aviona, primeti da mu se približava prebledeli Pol Krimins, šefOdeljenja pravde u Atlanti. Po izrazu čovekova lica, znao je da nešto nije u redu.

- Šta je bilo? - upita Rutlend, suženih očiju.- Nijedan od agenata nije stigao u Atlantu, gospodine - oklevajući reče uzdrmani agent. Cuo je

glasine o Rutlendovoj moći njegovoj nemilosrdnosti, i baš i nije imao neku želju da proveri da li su teglasine tačne.

- Kako to misliš: nijedan od agenata nije stigao? Zašto? -potpuno besan, zaurla Rutlend.- Nismo sigumi, gospodine - oprezno odgovori Krimins. -Nekako je došlo do greške u Data-Net

sistemu, pa nijedan od letova za Atlantu ne može da se zakaže. Zbog potpunog kolapsa kompjutera,aerodrom u Atlanti je zatvoren, od pre nekoliko sati, na neograničen vremenski period. Ne znamo kadače sistem ponovo moći da obavlja operacije.

- Vels! - ispljunu Rutlend. - Koristi sistem protiv nas. Naredi Ijudstvu da iznajmi automobile i dase doveze u Atlantu -naredi agentu koji se tresao. - Uradi to odmah; znaju da smo se okomili na njih!

Krimins zasta nekoliko sekundi, pokušavajući da pronađe način na koji će Rutlendu da saopštiostalo. - Gospodine, imamo još jedan problem.

- Koji? - upita Rutlend i nadvi se prema agentu. Bio je toliko besan da je Krimins mislio da će gaudariti.

- Agenti koji su pokušali da upotrebe svoje šifre iz Ministarstva pravde su uhapšeni. Na nekinačin sistem je u njima prepoznao teroriste. Za sada imamo vrlo malo uspeha u njihovom oslobađanju.

- Vels! - kleo je Rutlend dok su hodali prema hangaru. Znao je da će gmpa koju traže biti dalekodok budu uspeli da razreše zbrku sa Data-Netom. Čitava akcija je bila promašaj. Ražak će biti besan.

- Kaži im da napune avion! - Rutlend naredi agentu. - Odmah se vraćam u Vašington.- Sta ćemo sa agentima, gospodine?- Ispravićemo sistem kroz nekoliko dana - zareža Rutlend.- Neka nastave sa svojim dužnostima tamo gde se nalaze.

U roku od tri dana, čitav tim iz Atlante poče da se okuplja u Dentvilu, u Misisipiju, i to na farmičiji je vlasnik bio rođak jednog od ljudi iz tima. Bezbednosni tim je dobio svoja zaduženja i sveneophodne pomoćne snage su postavljene na svoje mesto.

- Kako je prošlo? - upita Šepard kada se kamionet zaustavio ispred ogromnog, starog spremištapamuka.

- Bilo je nekoliko škakljivih trenutaka kod blokada puteva -reče Elder - ali su tvoji papiri bilisavršeni. Gde su Džef i ostali?

- Već su unutra, obavljaju pripreme. U poslednjih nekoliko dana smo malo čačkali mečku. Sadamoramo da se bacimo na ozbiljno planiranje.

Kad se grupa okupila, jasno se osećalo optimistično raspoloženje. Mesecima su gledali u svogneprijatelja kao u nešto nepogrešivo, ali su sada uvideli da Društvo može i da se nadjača.

I to bez nasilja. Šepard se nedeljama borio s tim pitanjem; onda ga je jednom zasvagda razrešioDžon Elder.

- Gospod je rekao: ’Moli se za svoje neprijatelje, i čini im dobro. Jer, čineći tako nagomilaćeš imužareni ugalj na glavu.

- Tako mi moramo da delujemo - nakon užarene debate u vezi sa korišćenjem gerilskih taktika,Elder reče Šepardu. - Niti ću ja niti će bilo koji član KUP-a biti učesnik u ubistvu, bez obzira na tokoliko ima opravdanja - reče Elder. - Ovo nije samo bitka protiv ljudske pohlepe. Ovo je borba izmeđudve vrste moći. Bukvalno, ovo je večna borba između đavola i njegovih snaga protiv Boga i Njegovihsnaga. Nećemo pobediti oružanim sukobom; ne u ovoj bici.

- Da li imate ikakvih primedaba na to da ih izvedemo iz takta uz pomoć zabune i frustracije,pastore? - upita Šepard.

- Ne, nimalo - veselo odgovori Elder. - Prevrnućemo naopačke taj njihov mali, uređeni svet.Isplanirano je da se Elder sastane sa ključnim vođama KUP-a iz svih krajeva zemlje da bi se

pripremili za objavljivanje ilegalnog časopisa. Dogovoreno je da će se novine, pod imenom Istina,objavljivati sedmično u najmanje šest područja. U njima će biti izložene činjenice o Društvu koje ćemoći da potvrdi većina Amerikanaca. U početku, neće biti nikakvog pominjanja zavere protiv hrišćanai Jevreja.

- Ako uspemo da umanjimo veru u državni vrh i probijemo veo tajne, organizacija će propasti -nebrojeno puta je rekao Elder.

- Najvažnije oružje kojim raspolažemo je molitva - reče Elder grupi vođa. - Morate da okupitesvoje Ijude u molitvi koja će održavati dvadesetčetvoročasovnu službu. Voleli bismo da mislimo da ćenaši planovi i ideje pomoći da dobijemo ovu bitku; neće! Dok ljudi Božiji ne započnu neprekidnumolitvu, neprijatelj će biti u prednosti.

Širom Amerike hrišćani, Jevreji i oni koji su ih potpomagai počeše da se organizuju u grupe zapružanje pomoći i grupe za molitvu. Za tri nedelje, skoro sto hiljada hrišćana je bilo na kolenima,moleći se po ceo dan, svakog dana. Elder je mogao da oseti kako moć Božijih ljudi jača svakog dana. IRažak je mogao.

- Dešava se! - vrištao je Ražak na Rutlenda. - I sada ih organizuje protiv nas!- Vels? - zbunjen, upita Rutlend. Od potpunog promašaja u Atlanti, Rutlend je uvideo da mora da

bude oprezan u korišćenju Data-Neta. Kao da je Vels mogao da čita njegovu poštu.Kada je prvi put shvatio da Vels ima pristup kompjuterima u Beloj kući, uspaničio se. Hantovo

pismo! Pretražio je svoj Iični dosije da vidi da li je ostao ikakav trag njegove izdaje. Čim je potvrdioda je izbrisao sve tragove prenosa, oseti olakšanje, a onda ode korak dalje. Izbrisa sve podatke ibeleške koje je poslao bilo kom članu Društva. Bio je ubeđen da ne postoje nikakvi tragovi koji biukazivali na njega.

- Ne, ne Vels, budalo! - ljutito reče Ražak. Od onog fijaska u Atlanti, sve više i više je vređao;čak je počeo i da sumnja u Rutlendovu odanost.

- Elder organizuje hrišćane protiv nas. Ako ih ne zaustavimo, uništiće sve naše planove - vikao je.Ražak je mogao da oseti kako bledi njegova unutrašnja snaga. Umesto da iznutra izvlači moć, osećaoje napade straha - ne, užasa. Baš one emocije kojima je upravljao ljudima oko sebe, upravo su počeleda upravljaju njime.

- Ali hrišćani se još uvek kriju - mimo objasni Rutlend. -Policija ima naređenja da ih uhapsi čimih vidi, a naši tragači istemju i po nekoliko stotina dnevno. Sada ih je skoro dva miliona u logorima.

- Budalo! - zavrišta Ražak. - Predaju se da bi mogli da organizuju logore!Ražak je bio u pravu. Jedan od Elderovih planova podrazumevao je da niže vođe dozvole sebi da

budu uhapšene i poslate u logore u kojima će organizovati ljude u molitvi. Samo su žene i decapošteđeni muka zatočeništva. Desetine hiljada hrišćana se dobrovoljno predalo, iako je sabrutalnostima nastavljeno u logorima koje su vodili ljudi kao što je Tums. Stražari su tukli imaltretirali hrišćane; neki su izgubili živote; ali dobrovoljci su još uvek istupali.

Mrežama je bilo zabranjeno da objavljuju bilo koje od novijih rezultata anketa. Podrška vladi jeopala na manje od dvadeset posto. Podrška Data-Netu je opala skoro na nulu. Većirta Amerikanaca,svakog dana, nije znala da li će moći da kupi ono što im je potrebno. Oni čije je vlasništvo vladaprigrabila zbog nedostatka na računima, i oni kojima su umanjene plate, postali su veoma besni.Trgovci koji su upotrebljavali Data-Net ponekad su strahovali za svoje živote, tj. kada bi sistemodbacio mušteriju, što se često dešavalo.

Vels je nastavio sa periodičnom zloupotrebom i kvarenjem sistema. U periodima u trajanju i odčetiri sata za vreme najvećeg opterećenja sistema, dolazilo bi i do potpunog isključenja. U nekimdmgim prilikama, sistemski alarm bi se oglasio bez nekog naročitog razloga. Cesto bi kompjuterinalagali štampačima da štancuju papire koji bi ostavljali zamršen nered u svim Data-Net stanicama.

Vlada nije mogla da okrivi počinioca - Velsa - iz straha da ne dođe do gubitka poverenja uintegritet samog sistema. Sada su se Vels i Separd poigravali novom idejom: upotrebiti Data-Net zališavanje vlade njenih operativnih sredstava. Priliv kapitala za upotrebu Data-Neta i prodaja droge odstrane vlade brzo su omogućili vladi da nastavi sa normalnim operacijama, uključujući još višunovčanu pomoć za javnost.

- Ako prosečni Amerikanac počne da prima dnevnu dozu vladinog novca, naći će se ponovo uRažakovom logoru - reče Šepard.

Donald Šepard je pronašao novu svrhu u životu. Kada je otkrio zaveru protiv hrišćana, umešao seiz snažnog osećaja pravde. Međutim, sada kada je mesecima živeo i jeo sa njima, razvila su se nova

osećanja: zaista ih je voleo. Bilo je to prvi put da je osetio snažnu vezu prema nekome još od kad muje žena umrla, pre skoro dvanaest godina.

Šepard je temeljno posmatrao Džona Eldera i u njemu otkrio čoveka nesumnjivog integriteta, alion je posedovao nešto što je izlazilo daleko izvan okrilja integriteta: Osećao je mir usred haosa.Nekoliko puta je Šepard rekao Elderu da bi i on želeo da ima takvu vrstu sigurnosti, ali da nije mogaoda je predoči u svom umu. Elder mu je rekao da ga Bog zove, ali on ni to nije mogao da prihvati.Počinio je i suviše mnogo pogrešnih stvari u životu da bi mogao da veruje da bi ga Bog, ukoliko zaistapostoji, želeo u Svom timu. Ne, Bog je samo prijatno, toplo osećanje koje se dešava kada si u bliziniovako dobrih Ijudi, rekao je sebi. Jedna od stvari koja mu se naročito dopadala kod Džona Eldera bilaje ta što nikome nije nametao svoju religiju. Beskompromisno bi branio svoja ubeđenja, i on i Šepardsu imali žučne rasprave po pitanjima kao što su aboitus i bebe na kreku. Čim se rasprava završi, Elderbi se prema njemu ophodio kao prema prijatelju i savezniku u kojeg ima poverenja. Sve više i više,Šepard je počeo da se slaže, pre nego da se ne siaže, sa Elderom.

- Džefe, potrebno je da rasporediš više hrane i zaliha za logore - narednog popodneva rečeŠepard. - Hajde da potrošimo malo vladinog suficita na svoje ljude. Neverovatno je šta sve Vels možeda uradi na kompjuteru, čudio se Šepard za sebe. Mogao je da preusmerava vozove, premešta zalihe,čak i da prebacuje kredite kako mu volja. To mora da izluđuje moćnike u Vašingtonu, pomisli. Nemogu da ga drže van sistema, a ne mogu ni da isključe sistem.

- Učinjeno - veselo reče Džef, vršeći poslednje korake na novom setu naredaba. - Takođe, izradiosam naredbu za postavljanje nekih pastorovih ljudi na dužnosti stražara u logorima.

- Za ime sveta, kako si to uradio? - ponovo se čudeći upita Šepard.- O, bilo je jedn... - zaustavi se Džef pomislivši na Kerenin komentar. Zatim doda: - Pronašao

sam dosije u kojem se nalaze zadaci i rotacije stražara. Samo sam zamenio brojeve nekih pastorovihljudi sa brojevima nekih stražara. Zatim sam prebacio stare stražare u neke udaljene gradove. Nisammogao da uradim baš mnogo promena da ne bih izazvao sumnju, ali sam u ovom pokušaju uspeo daobavim dvadeset zamena. Svakog dana ću uraditi nekoliko.

- Šta ako ih uhvate? - upita Šepard. Znao je kakva sudbina bi ih zadesila: pogubljenje.- To je gotovo nemoguće - odgovori Džef. - Zadaci se dobijaju nasumičnim izborom iz bubnja u

kojem su imena svih logorskih stražara. Zatim ih drže podalje od bilo kog naseljenog mesta, da bi seosigurali da ne otkriju čime se bave. Ne postoji osoba koja zna ko su oni. Ne otkad je Lajvli preminuo.

- Takođe, započeo sam prenos aktiva sa vladinih računa -pun elana, reče Vels. - Za najvišenekoliko nedelja, vlada će morati da počne da pušta neke čekove.

- Šta si uradio sa kreditima? - upita Šepard i prijateljski lupnu Velsa po ramenu.- Pa, prebacio malo ovde, malo tamo - našali se Džef. Zatim pogleda u Keren koja blago podiže

obrvu.- Poslao je 100 milijardi dolara Izraelu - reče. - Potrebno im je za obnovu.- A i prebacio 400 milijardi dolara u Kalifomiju, za pomoć ljudima, unesrećenim u zemljotresu.- Nameravam da pošaljem 100 milijardi dolara, ili tako nešto, Obalskoj straži da im pomogne pri

zatvaranju kanala droge, ali samo ako uspemo da ukinemo novi zakon o narkoticima -reče Džef.- To će malo da pričeka - prokomentarisa Elder, ušavši u sobu.- Džone, vratio si se - veselo reče Šepard čoveku koji mu je postao veoma dobar prijatelj.- Da, sastao sam se sa vođama KUP-a iz Džordžije, Alabame i Tenesija. Upravo smo pustili prvo

izdanje Istine. Džefe, tvoj program je savršen. Emitovanje preko Vestara 6 napunilo je podacima šest

naših štamparija, istovremeno.- Upotrebio si satelit za emitovanje ilegalnih novina? - s nevericom je upitao Šepard.- Da, bilo je mnogo lakše nego da ih nosamo po celoj zemlji. Pretpostavljam da sad možemo da

ih nazivamo satelitske novine - našali se Džef.Cela grupa se zakikota na Džefovu lošu salu.- Šta ako im uđu u trag? - upita Šepard, večiti pesimista.- Džef je upotrebio jedan od vojnih kanala na satelitu Vestar i skremblovao ga - reče Elder.- Skremblovao! Kad smo mi to nabavili skremblere?- Donacija kancelarije Državnog trezora - reče Vels, cerećie.- Nije ni trebalo da pitam - reče Šepard. - Da li si siguran da nisi bio prevarant pre nego što smo

se upoznali?

Velsovo prisustvo u Data-Netu, na svakom koraku je prouzrokovalo haos u Vašingtonu. Rutlendje znao da im je potreban nekakav uspeh ili će još više činovnika promeniti stranu. Odlučio je da ćebez obzira na rizik morati da se obračunaju sa vojskom. Ako budu upravljali snagom kakvu posedujevojska SAD-a, sitni igrači će se brzo vratiti kod njih.

Pre nekoliko nedelja, kada se general Gorman sastao sa svojim kolegama u koje polaže najvišepoverenja, zakazan je još jedan sastanak na kojem će ostali generali podneti spiskove osoblja za kojepouzdano znaju da su im odani.

Upoznat sa ovom informacijom, Rutlend naloži Marli Vest da pripremi svoje agente. - Ovo namje šansa da očistimo vojsku. Taj spisak je od neprocenjive vrednosti. Postavi prisluškivače u prostorijui pripremi naše visoke oficire za preuzimanje komande. Gormana i njegove zaverenike ćemopredstaviti kao izdajice koji pokušavaju da sprovedu državni udar.

Sekretarica koja je prisluškivala, preko naprave podmetnute u Rutlendovu kancelariju, odmahobavesti svoju vezu, koja brzo prenese informaciju dalje, a ova konačno stiže do Separda. Kada jeSepard čuo detalje, znao je da je njihova najbolja šansa stupanje u kontkat sa nekorumpiranim delomvojske. Morao je da rizikuje.

Vels se prikijučio na Pentagonovu glavnu liniju. Uputi poziv na lični broj za hitne slučajevegenerala Gormana.

General Gorman je bio iznenađen kada je telefon zazvonio. Taj broj je bio namenjen samo za’situacije’. - Da! - oštro reče general u slušalicu, pretpostavljajući da je u pitanju samo mlađi oficir. -U čemu je problem?

- Generale Gorman, ovde prijatelj. Pređite na skrembler dva, molim vas.- Ko je to? - viknu Gorman. Međutim, Separd je već prešao na skrembler koji je Džef ranije

pripremio. Nije želeo da rizikuje, možda je Gormanov telefon ozvučen. Iako je znao da je sobapotpuno pretražena, i da se to radi svakodnevno, ipak postoje bubice koje ne mogu da se otkriju, što jedokazivala i njihova oprema za prismotru.

Gorman se prebaci na skrembler dva. Niko drugi osim vrhovnih komandanata nije imao šifru zanjega, ali on je znao da ovo nije bio jedan od njih. - Ovde general Gorman. Sa kim razgovaram? -grubo upita svojim najboljim zapovedničkim tonom.

- Generale, vi mene ne znate, ali ja znam vas. Zovem se Donald Šepard. Ja sam FBI agent, ili sambar to bio dok našu vladu nisu preuzeli Ražak i njegovo Društvo.

- Ražak? Amir Ražak predsedničin izaslanik za Bliski istok? - upita Gorman. Iznenada mu jesinulo. Naravno, to objašnjava upotrebu nuklearnog oružja na Izrael bez znanja admirala Bentona.

- Baš on - reče Šepard. - Zna za vaš nedavni sastanak sa članovima Saveta odbrane. Vi i ostali steu velikoj opasnosti.

- Ne znam o čemu pričate - odvrati Gorman, iznenada vrlo oprezan.- Generale, imali ste špijuna u grupi. Voleo bih da mogu više da vam kažem, ali u ovom trenutku

ne znamo o kome se radi. Generale, mi smo oni koji su vašem pomoćniku posiali informaciju ologorima. Većinu je prikupio Mosad. Nekoliko njihovih ljudi sarađuje sa nama.

- Razumem - reče general, opustivši se. - Hvala vam, gospodine Separd. Nadalje ću ja brinuti otome.

- Generale, postoji li nešto što možete da uradite?- Prvo ću morati da se pobrinem za ono najpreče - reče Gorman. - Prvo ćemo se pobrinuti za

uhode. Kako mogu da stupim u vezu sa vama?- Ne možete, generale. Samo ostavite poruku za mene na svom mejlu u Pentagonu. Redovno

čitamo vašu poštu.

- Ali, kako možete... - htede da upita Gorman, ali se veza prekinu.General Gorman pozva svog- pomoćnika, majora Brajana Filmora. - Hoću da lično predaš neke

poruke - reče Filmoru, sinu dugogodišnjeg kolege sa Akademije.Poruka je glasila: Veoma je hitno da se odmah sastanemo. Isto mesto, sreda, 19.00 h.- Lično odnesi ovo generalu Abotu. Niko drugi ne sme da vidi.- Da, gospodine - reče mladoliki major. - Učiniću to.Sledeće srede, zaverenici su se sastali da bi raspravljali o inormaciji koju je obezbedio Separd.General Gorman započe - Gospodo, ne moram ni da vam kažem da se zemlja suočava sa velikom

opasnošću koja dolazi iz naše vlade. Ovo Društvo je rak koji se ukorenio u samom srcu sadašnje vlade.Prošlo je skoro godinu dana od kada se Kongres poslednji put sastao, a izgleda da se ništa ne radi naponovnom uspostavljanju ustavne republike. Verujem da nemamo drugog izbora nego da upotrebimosvoje združene vojne snage i nateramo Altoninu vladu da sazove Kongres, kao i da raskrinkamo ovuzaveru za uništenje demokratije. Imate li spiskove svojih oficira za koje znate da su odani ovom cilju?

General Abot progovori: - Imamo, generale. Već smo obavili i prve korake u razračunavanju savladom.

Marla Vest je svoj tim postavila na položaje nekoliko sati pre početka zakazanog sastanka. Sobaje ozvučena najnovijim mikrodetektorima, pojačanog zvuka, koji gotovo da nisu mogli da buduotkriveni. Prijemnici su bili postavljeni u sobu koja se nalazila u blizini. Dva najnovija snimača zvukaće uhvatiti svaki zvuk.

Agent, zadužen za opremu, je napeto slušao generalov govor. Posle skoro deset minuta, okrenuose prema Marli Vest i pitao - Da li je dovoljno?

- Da - reče uzbuđeno. - Uz malo dorade, ova traka će stići u večemji Dnevnik i nekoliko generalaće koštati glave.

- Obavezno uzmite spisak - upozori agente koji su se spremali da upadnu u prostoriju. - Sa njimmožemo da očistimo vojsku od izdajnika.

Najtiše moguće, deset agenata prođe hodnikom; bili su toliko usredsređeni na zadatak da nikonije ni primetio da na vratima nema stražara. Neiskusna Marla Vest je primetila, ali je jednostavnopomislila: Glupe budale, prepune samopouzdanja. Sekund kasnije, agenti su upali u sobu u kojoj seodvijao sastanak.

- Svi ste uhapšeni! - uzviknu prvi agent i uperi automatsko oružje u oficire.- Pod kojom optužbom? - mimo, još uvek sedeći, upita general Gorman. Za vreme bliskoistočnog

rata, proveo je tri godine u zarobljeničkom logom u Iraku. Nije ga bilo lako uplašiti.- Izdaja! - ponovo viknu agent. - Sada ustanite i stavite mke na glave!Svi su poslušno stajali dok su ih agenti pretresali tražeći oružje.- Čisti su - reče agent u malu napravu koju je držao.U tom trenutku, Marla Vest je uletela u prostoriju. Sarkastično reče: - Izgleda da ste vi i vaši

dobri, stari momei ovoga puta stvamo ugazili, zar ne, generale?- Možda - odgovori Gorman. - Ali, zar zaista očekujete da ćete se izvući sa hapšenjem

zapovednika kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga?- Svakako, generale - smejući se reče Vest. - Uz malo dorade snimka s ovog sastanka, bićete

udama vest sve do pogubljenja. A, uzećemo i taj spisak zaverenika. Okrenu se ka majom BrajanuFilmom, i pokazavši mu da uzme papire od generala Gormana, reče: - Ako vam ne smeta, majore, tajspisak sada možete i da mi predate.

- Brajane! I ti si deo ovog ludila - sa gađenjem reče general. - Ti si sramota za tu uniformu i zasvoju zemlju.

- On je na pravoj strani, generale - mgajući se reče Vest.- Vi ste izdajnik!- Vi ste izdajica, i vaše Dmštvo - ogorčeno reče Gorman.- Zar zaista očekuješ da će američka javnost progutati taj tekst?Marla se nasmeši i pogledala spisak u mci. - Verovaće u ono što im mediji kažu. A mediji će

verovati u ono što im mi damo. Generale, oni su kmpniji od vas.Pogledavši u listove papira koje je Filmor uzeo od Gormana, Marla se namršti, a potom zareža na

generala: - Šta je ovo?- Baš to što piše - smešeći se odgovori Gorman. - Možda biste želeli da pročitate, zarad svojih

komandosa, prisutnih ovde.Kmpni agent, koji je predvodio raciju, ote papire iz Vestinih ruku. - Šta?- Iznenađenje! - odreagova general, navodeći ono što je napisao na papirima koje je predao

Filmom. - Nasmešite se, ovo je Skrivena kamera.Posle toga, nekoliko specijalnih pripadnika vojske prošlo je kroz vrata, mašući automatskim

omžjem. Narednik koji ih je predvodio uperi svoju pušku i reče: - Ako ijedan od vas pomeri mišić,moji ljudi će vas preseći napoia!

- On to stvamo misli - opušteno reče general. - Vidite, u jednom od vaših logora je zatvorenarijegova sestra.

Agenti tajne službe pažljivo odložiše oružje. Bilo ih je mnogo manje i bili su mnogo lošijenaoružani, i znali su to.

- Nećete se izvući sa ovim - vrištala je Marla Vest dok su joj stavljali lisice. - Ja sam vrhovnitužilac.

- Da, a ja sam zapovednik generalštaba, tako da sam iznad vas - uz veliki osmeh, preko celog lica,reče Gorman. - Naredniče, cenio bih ako biste mogli da uklonite ove ljude iz mog vidokruga, bar naneko vreme. Dok ne sklonimo neke njihove prijatelje sa položaja.

- Biće mi zadovoljstvo, generale. Samo recite i zauvek ću ih ukloniti iz opticaja.- Nadam se da to neće biti neophodno, naredniče. Ali, ukoliko ti naši prijatelji budu zadavali bilo

kakve probleme, učini tako.

29

BEKSTVO

Rutlend je, po prvi put u životu, bio upiašen. Oduvek je pretpostavljao da c'e Društvo pobediti, ada će on biti deo toga. Sada je delovalo kao da svaki njihov plan polazi naopako. Nije imao nikakvupredstavu o tome šta se desilo sa Marlom Vest i ljudima koji su otišli da uhapse Gormana.Jednostavno su nestali. Čak ni FBI nije mogao da sazna gde su zatočeni. Sve što je znao bio je da suGorman i ostali još uvek na slobodi i da su stalno okmženi elitnim, borbenim jedinicama. Da bi svebilo još gore, jedan po jedan visoki oficir, odan Društvu, je nestajao. Ostali će se vrlo brzo uspaničitiukoliko Društvo ne iznađe rešenje.

Ražak polude od besa.- Okružen sam nesposobnjakovićima - zavrišta na Rutlenda i predsednicu Alton. - Ako izgubimo

kontrolu nad vojskom, sve će biti izgubljeno. Moraš da narediš FBI-u da uhapsi generala Gormana.Kad njega uklonimo, ostali će popustiti.

- To je nemoguće - po treći put objasni Keti Alton. I ona je bila uplašena, ali je znala da suRažakovi zahtevi nerazumni. Ona jednostavno nije mogla da preuzme komandu nad oružanimsnagama. One će slušati zapovesti svojih vođa, a ne njene. To su jasno i pokazali.

- Ako preteramo po tom pitanju, vojska će se pobuniti protiv nas - mirno je rekla. - Sada, baremnisu protiv nas.

- Imamo bombe! - buncao je Ražak. - Da li su bombe već postavljene?- Ne, gospodine - reče Rutlend, pogledavši u Altonovu. -Samo jedna. Hteli smo da prvo nju

isprobamo, pa da onda postavimo ostale.- Postavite ih! - viknu Ražak. - Njih ćemo upotrebiti da bismo prisilili vojsku da nas sluša. Ako

odbije, uništićemo logore.Ražak je mogao da oseti kako gubi konee. Bilo je kao da je crni gospod već prihvatio neuspeh.

Ne!, vrištao je glas u njegovoj glavi. Ne možemo da izneverimo! Princ tame će nas obojicu mučitičitavu večnost, isto kao i ostale koji nisu uspeli.

Ražak je znao da ludi. Glasovi koji su ga u prošlosti tako jasno vodili, sada su ispunjavali njegovum nepodnošljivim zvucima. Od straha koji su oslobađali u njemu, posta izbezumljen. Ne mogu daizneverim! Ne smem da izneverim! Ambis čeka one koji iznevere.

- Ne možemo da uništimo logore... - krenu da kaže predsednica Alton.- Možete, i hoćete! - zavrišta Ražak na nju. - Ako to ne učiniš i ti ćeš umreti. Odmah preselite

bombe.u logore. Hrišćani će pomreti i sve će se vratiti na svoje mesto.

Sledećeg jutra, pokušavajući da izađe iz kreveta, Džejson Frenklin oseti kako mu se vraćaslabost. Frenklin nikad nije spavao do kasno, ali je ovog jutra ustao ranije nego obično. U stomaku jeosećao bol koji nikako da utihne. Kako je jutro odmicalo, tako je bol postajao jači. Uspaničio se kadaje shvatio štae - ponovo rak! Dok je razmišljao o tome, bol je postajao sveači. Posegao je za telefonomda bi pozvao Ražaka.

- Da, ko je? - zaurla Ražak u slušalicu telefona koji se naazio u radnoj sobi. Nije spavao već višeod tri dana; bojao se da zatvori oči. Svakog puta kada bi to uradio, demoni bi ga dozivali, mučeći ga.

- Gorećeš u paklu - vikali su demoni. - Mislio si da će te gospodar spasiti, ali on će naći drugog.

Gorećeš!- Ne! Pomozi mi, gospodaru - viknu Ražak otvorivši oči zbog zvonjave telefona.- Frenklin, gospodine - s mnogo straha reče stražar koji je neprestano pazio na sobu. - Kaže da

mora da razgovara sa vama.- Reci mu da ne može! - zavrišta Ražak. - Ne mogu da mu pomognem. Neću da mu pomognem! -

Rekavši to, Ražak zalupi slušalicu. Njegove prodome, cme oči utonuše natrag u jabučice. Pretraživalesu levo, desno u neprekidnoj potrazi za nečim, bilo čim što bi mu olakšalo ludilo koje se nakupilo unjemu. Stražar ga ču kako viče kada je oči pritisnuo rukama. Buncao je:

- Pomozi mi, gospodam! Molim te!Džejson Frenklin je preko telefona, čak i kroz vrata stražareve sobe, mogao da čuje Ražakovo

cviljenje. Stražar mu reče:- Žao mi je gospodine Frenklin. Vođa trenutno ne može da razgovara sa vama.Kada je Frenklin ispustio slušalicu na pod, bol je bio toliko snažan da je jedva disao. Strovali se

na krevet, gde je sedeo nekoliko minuta, pokušavajući da povrati snagu. Zatim poseže za fiokomstočića koji se nalazio pored kreveta i iz nje izvuče mali automatski pištolj koji je uvek držao blizusebe. Nabio je šaržer u njega i prislonio cev uz slepoočnicu.

Kasnije, tog jutra, kad bude stigla, pronaći će ga spremačica. Mnogo pre toga Džejson Frenklin jeuvideo da je počinio večnu grešku. Dok je prolazio dugačak, mračan hodnik koji ga je čekao istogtrenutka nakon što je povukao okidač, oko njega su se u vrtlozima kretali demoni. - Još jedan od nas -vrištali su dok su ga kidali svojim kandžama.

Frenklin je urlao od bola. Ali, mrtav sam, pomisli. Ne možes ništa da osetiš kada si mrtav.

U novom sedištu KUP-a, u Dentvilu, država Misisipi, planovi za pokretanje propagandnognapada protiv Dmštva dobro su se odvijali. U opticaju je bilo treće izdanje Istine, a Data-Net je bio uhaosu.

Džef Vels je bio zadovoljan sobom. Prenosi vladinih kredita su gotovo onemogućili predsednicuAlton da finansira antihrišćansku kampanju. Mnogo vladinih agenata nije imalo kredita i nekolikonedelja nije primilo platu. Iz prve mke su iskušavali ono što su hrišćani još ranije iskusili: Vrlo jeteško živeti u bezgotovinskom Dmštvu ako nemas kredita. Većina je počela omžano da pljačkatrgovce da bi obezbedila neophodna sredstva za život. Posledica: policajci su i agente tretirali kaokriminalce.

Ilegalna hrišćanska mreža, koju je organizovao Džon Elder, radiia je toliko dobro da ju je bilonemoguće locirati. Svaki pokušaj policije da pošalje timove na mesta koja su smatrali skloništem,završavao se presretanjem takvih poruka i upozorenjima članovima KUP-a koja bi usledila odmahpotom. Sve što bi policija uspevala da pronađe bili su primerci Istine.

Odeljenja policije, naročito revnosna u gonjenju hrišćana, ostajala su bez kredita, i kao kolektiv, iponaosob. Vels je čak uspeo i da omete telefonske linije između Vašingtona i ostatka zemlje, pa suporuke često morale da se šalju po kuririma, koji su se ponekad zaglavljivali u najzabačenijimdelovima zemlje, bez trunke kredita. Sto je više primeraka novina Istina dolazilo do ruku javnosti,tako je rastao i jačao pokret protiv Društva. Često su policajci oklevali ili jednostavno odbijali dauhapse hrišćane koje su uspevali da pronađu.

Džef je upravo dovršavao novi program za ukidanje sredstava klinikama za abortuse i bankamaorgana, kada Separd iznenada ulete u sobu. - Džefe, uzbuna - reče. - General Gorman je saznao da jeRažak naredio postavljanje nuklearnih bombi i u ostale logore. Namerava da ih iskoristi za

ucenjivanje generala. Mogao bi da bude dovoljno lud da ih upotrebi. Moraćemo da pokrenemoprojekat Istina najbrže moguće. Da li si spreman?

- Biću, kroz nekoliko dana - reče Vels.Šepard je smislio plan za objavljivanje svih informacija o Društvu koje su njegovi ljudi prikupili.Kada su objavljene prve ilegalne novine sa činjenicama o Društvu i njegovoj ukorenjenosti u

vladi, mediji su pokušali da ih diskredituju, ali kako je sve više i više informacija pristizalo, nekolikovećih novina poče da objavljuje članke. Koliko god se Rutlend trudio, on i njegove tajne službe nisumogle da pronađu niti jednu od pedeset štamparija koje su štampale skoro pedeset miliona primerakaIstine nedeljno. Budući da, zbog Velsovih ’veza’ u Data-Netu, novac nije predstavljao problem,novine su mogle da se pronađu bilo gde. Za Šepardov plan bila je potrebna podrška velike televizijskekuće. Međutim, u tom trenutku, nje nije bilo.

U sedištu Data-Neta, doktor Lu je razmišljao šta da radi u vezi sa Džefom Velsom. Lu je biočovek bez prave odanosti Društvu. Oduševio se kada je razbesneo Kala Rutlenda prilikom podnošenjaizveštaja o Velsovom mešanju u sistem. Za Kima Lua, bitka mozgova sa Džefom Velsom nije bilaništa više do šahovska partija.

Baš bih voleo da sam mogao da sarađujem sa Velsom, mislio je za sebe. Kada je reč okompjuterima, on je genije.

Lu je bezuspešno pokušavao da postavi zamke za otkrivanje načina i vremena u kojem je Velsulazio u glavni kompjuter. Do sada, njegovi napori nisu urodili ama baš nikakvim plodom. Kao da jeVels bio fantom. Sistem nije beležio njegovu potrošnju vremena. Nije pokazivao nikakvo korišćenjetelefonskog sistema. I, čak i kad je Lu znao da se Vels nalazi u sastavljaču, sistem nije pokazivaotragove njegovog prisustva.

Nema smisla nervirati se oko ovoga, govorio je sebi. Vels je jednostavno bolji od mene u onomečime se bavimo. Stvorio je sistem za koji sam ja mislio da je u uslovima današnje tehnologije nemoguć,a sada je napravio kompjuterski program koji ne ostavlja nikakav znak svog postojanja - briljantno.Zajedno, mogli bismo da upadnemo u bilo koji kompjuterski sistem na svetu. Uz vrlo malo napora,mogli smo da budemo najbogatiji Ijudi na svetu.

Iznenada, Luu nešto drugo pade na pamet. Šta je sa doktorom Ejsonom? Da li je Vels bio dovoljnoneoprezan da ostavi ocu svoje devojke mogućnost da upadne u sistem? Da, verovatno jeste, pomisli iiznenada se uzbudi, zato što je Velsova jedina slabost briga o Ijudima oko njega. Sentimentalan je -prema tome i ranjiv.

Lu je razmišljao o tome da pozove Rutlenda, ali onda se odlučio protiv toga. Rutlend je biopreviše emotivan u odnosu na Velsa. Možda bi želgo da preuzme plan koji je Lu smislio, a Lu niježeleo da dozvoli da se nešto tako desi. Jednom, kada bude imao čvrst trag o Velsovom nalazištu,pregovaraće sa Rutlendom razumnom iznosu za jednu takvu informaciju.

Doktor Lu odmah pozva svog dugogodišnjeg prijatelja, Ku Cou Lija, trgovca drogom.- Li, ovde Kim Lu - reče kada je drugi muškarac odgovorio na telefonski poziv. - Potrebna mi je

tvoja pomoć.- Pretpostavljam da ovo nije samo prijateljski poziv, doktore Lu - hladno odgovori šef kineske

narkomafije u San Francisku. - Stvari baš i ne idu najbolje po mene od kada je uveden taj tvojbezgotovinski sistem.

- Razumem - prijateljski reče Lu. - Cak sam i ja spao na to da radim za vladu. Ali, mogu da teuverim da će ovo biti veoma isplativo za obojicu. Imas li pribor za pisanje?

- Da, nastavi - reče i premesti se u položaj u kojem može da zapisuje u blok za svojim stolom.- Potrebno mi je prisluškivanje telefona doktora Vilijema Ejsona.- Ko je doktor Ejson? - upita Li.- Naučnik iz laboratorije Livermor.- Biće veoma teško prisluškivati telefon istraživačke ustanove - reče Li, navodeći ono za šta je

znao da je očigledno.- Bićeš bogato nagrađen kada dobijem informaciju za kojom tragam - reče Lu. - Potreban mi je

izveštaj o svim pozivima doktora Ejsona na jedan broj negde sa juga - broj koji će zvati veoma retko,pa ne sme biti grešaka.

- Prijatelju stari - uglađeno reče Li - ti znaš da ja ne grešim. U mom poslu retko kada dobiješpriliku da dvaput pogrešiš. Uradiću kao što tražiš. Čujemo se ponovo kada budem imao informaciju.

Kada je spustio telefon, Lu se osećao mnogo pozitivnije nego u prethodnih nekoliko nedelja.Znao je da je doktor Ejson morao da bude taj koji je upozorio Velsa. Premda nije imao dokaz, nije muni bio potreban. Za dovoljno razumevanje Velsove logike da bi se ušlo u sistem, bio je potrebankompjuterski stručnjak. Lu je znao da doktor Ejson raspolaže takvim znanjem. U više navrata seuverio da mu je doktor Ejson ravan; nekoliko drugih jedva da je bilo i dovoljno blizu da bi se o tomeuopšte razmišljalo.

U jednoj drugoj sobi, u podrumu Bele kuće, FBI agent, koji je prisluškivao drktora Lua, pozvakancelariju Kala Rutlenda.

Rutlendova sekretarica mu reče da je agent Grims na telefonu. - Ovde Rutlend - reče, iznerviranzbog prekida. - Šta hoćeš?

- Gospodin Rutlend, na dužnosti sam, prisluškujem telefone u Beloj kući. Naložili ste mi da vasodmah pozovem ukoliko se desi nešto neobično.

Iznenada, Rutlend se zainteresova. - Da, šta je bilo? - reče prijatnije.- Doktor Lu je upravo uputio poziv u San Francisko i razgovarao sa izvesnim Ku Cou Lijem.

Dogovorio se sa njim da postavi prisluškivače na telefon doktora Ejsona iz vladine laboratorije.Pomislio sam da biste želeli to da znate.

- Da, hvala. Rutlend zasija kad spusti slušalicu. Lu je nešto nanjušio, pomisli. Pozva sedište FBI-a. Kada se javila sekretarica, reče joj: - Poveži me sa Rendalom.

Bez oklevanja, poveže privatnu liniju direktora FBI-a. Znala je da ne treba da kaže Rutlendu da jeovaj na konferenciji. Njen šef možda upravlja Biroom, ali je bilo jasno da Rutlend upravlja njime.

- Hoću da postaviš dva najbolja agenta da prate nekog u San Francisku, ko se preziva Li. Verujemda mu je prvo ime Ku. Imam broj telefona; adresu nađi u dosijeima.

- Mislite li na Ku Cou Lija? - upita Rendal.- Ne znam ko je on - reče Rutlend, ne krijući da je iznerviran. - Saznaj!- Ako je Ku Cou Li, onda znam ko je - reče Rendal. - Ku Cou je šef kineske mafije u Kineskoj

četvrti. Kontrolisao je drogu u tom području, dok ga Data-Net nije ostavio bez posla.- E, to ima smisla - promrmlja Rutlend, više sebi nego Rendalu. - Samo ga stavi pod jaku

prismotru, uključujući i prisluškivanje telefona. Ali nemoj da sazna. Ovo je važno. Nemoj da zajebeš!Ražak će biti zadovoljan, pomisli Rutlend i spusti slušalicu. Predaću mu Velsovu glavu na

poslužavniku. Ova mogućnost izmami osmeh na njegovom licu.

U Liveimoru, Bil Ejson se rvao sa svojom neodlučnošću. Pošto mu je Džef ostavio poruku u'

Data-Net datoteci, znao je da su on i Keren još uvek živi. Potom, nekoliko nedelja kasnije, Keren muje ostavila novi broj telefona. Pozivni broj je pripadao južnom Misisipiju. Očajnički je želeo darazgovara sa kćerkom, ali je strahovao da upotrebi Data-Net vezu, da ih nekako ne bi odaoneprijatelju.

Ali, konačno, više nije mogao da podnese. Keren je sva moja porodica, na celom svetu, opravdato sebi. Moram da zncmi da li je dobro. Pozva broj preko modema. Kada začu krčeći ton, znak da jeostvario vezu, znao je da ima pristup Data-Netu. Ostavio je jednostavnu poruku: - Kako si, Keren?Volim te. Tata. -Potom, ukuca broj koji mu je Keren dala. Data-Net će automatski pozvati taj broj iostaviti poruku. Telefonska veza neće biti duža od deset sekundi; zatim će Džefov program uklonitisve tragove njegovog poziva. Brzo je prekinuo vezu i izađe iz programa.

Za glavnim terminalom zgrade AT&T-a, Robert Hon je snimio poziv iz ustanove Livermor, kaošto mu je Li i naložio. Ubacio je u džep malu papimu traku na kojoj su se nalazili brojevi za taj dan,uključujući i onaj upućen Data-Netu u Vašington. Kasnije, iste večeri, sreo se sa Lijem u bam i predaomu traku. Zauzvrat, Li je telefonskom inženjem dao paketić belog praha.

Kada je doktor Lu obradio pozive, upućene iz vladine ustanove, skenirao je datoteke glavnogkompjutera. U njemu je programirao sva poznata mesta i telefonske brojeve drugih ustanova koje subile u redovnom kontaktu sa Data-Netom. Preosta samo jednostavan proces odvajanja uobičajenihpoziva od onih koji to nisu.

Za nekoliko sekundi, kompjuter je obradio podatke i složio većinu brojeva. Samo tri poziva,obavljena u toku dana, se nisu slagala sa podacima. Budući da svaki poziv, obavljen iz ustanove, nosi iidentifikacionu šifru koja se poklapa sa biranim telefonskim brojem, broj koji se retko upotrebljava,podudario se s vremenom u kojem je doktor Ejson uputio poziv.

Aha, pomisli doktor Lu dok je štampač izbacivao jedini broj koji se slagao sa njegovimkriterijumima. Telefonska veza je ostvarena sa pozivnim brojem B-601. To je južni Misisipi. Verujemda smo pronašli gospodina Velsa, ili tačnije, gospođicu Ejson.

Iako je mrzeo što učini, doktor Lu je morao da upotrebi Data-Net sistem da bi otkrio tačnulokaciju telefonskog broja. Otvorio je program za pretraživanje i ukucao pozivni broj i broj telefona.

Data-Net snima svaki telefonski poziv upućen bilo kojem modemu u zemlji, reče u sebi doktor Lu iunese naredbu za pokretanje pretrage. Datoteka pretraživanja sadrži podatke o svakom elektronskom,telefonskom terminalu, upotrebljenom za prenos signala. Jednostavno, samo treba da se isprati bilokoji poziv od mesta sa kojeg je upućen do mesta na koje je stigao, i to zahva-Ijujući Velsovojkreativnosti.

Stampač u glavnoj kancelariji, u kojoj je radio doktor Lu, se uključio. Oglasio se, i prenevšipodatke pretraživanja, odštampao informaciju.

Pregledajući podatke, doktor Lu promrmlja: - Vels je čak i pametniji nego što sam mislio.Pronašao je jedan od starih, mehaničkih telefonskih sistema, sa kojeg ulazi u sistem.

Nije ni čudo što nisam mogao da ga ulovim, pomisli. Da bi se, prilikom pretraživanja, obezbedilainformacija o starim relejima, potrebno je svega nekoliko sekundi. U međuvremenu, on jednostavnonaloži sistemu da zanemari njegov ulazak. Pametno, ali ne i dovoljno pametno, zahvaljujući doktoruEjsonu. Ne mogu da odredim tačno mesto na kojem se krije, ali možda će Rutlend moći.

Ono što doktor Lu nije znao, bilo je to da je Rutlend već naredio privođenje i ispitivanjetelefonskog inženjera. Brzo je predao još jednu kopiju izveštaja koju je preneo doktoru Luu. U roku od

deset minuta, Rutlend je naredio Rendalu da uhapsi doktora Lua.Doktor Lu je upravo dovršavao analize kada su dvojica agenata ušla na vrata. Brzo se okrenuvši

na zvuk otvaranja vrata, reče: - Ko ste vi, i šta tražite ovde?- Doktore Kim Lu, uhapšeni ste - autoritativno reče glavni agent.- Uhapšen! - viknu Lu. - Pod kojom optužbom?- Meni je naređeno da vas uhapsim - odgovori agent, bez daljih izlaganja. - Moraćete da pitate

direktora.Rutlend! - reče Lu za sebe, osetivši jezu. Agenti krenuše da mu stave lisice.- Čekajte, budale! - naredi im Lu dok su mu stavljali lisice. - Moram da isključim terminal koji

koristim. - Lu je znao da Vels možda može da špijunira njegov program za praćenje.- To ćete morati da raspravite sa direktorom - reče agent, gurauvši Lua ka vratima. - Moja

naređenja su da vas uhapsim - ništa drugo.Lu je glasno psovao dok su ga agenti vukli ka liftu koji ih je čekao. Gurnuše ga unutra. Kada su

stigli do poslovnog sprata na kojem su se otvorila vrata, Lu vide Rutlenda kako stoji u hodniku.- Budalo! - Lu viknu na Rutlenda. - Pronašao sam Velsa. Sada je vrlo moguće da će saznati.

Upozorili ste ga.Uglavnom miran, Rutlend iznutra oseti tanani ubod panike. Ali ga prilikom odgovora prikri. -

Pokušavao si da se nagodiš sa Velsom. Posedujem kopiju telefonskog izveštaja koji si primio.Nameravao si da nas prodaš.

- Bedna budalo - odgovori Lu. - Velsu nije potrebna moja pomoć. Pokušavao sam da otkrijem gdese nalazi, tako da bi mogao da ga zatvoriš. Sada, ukoliko otkrije program koji sam pokrenuo, nikadaga više nećeš pronaći.

Iznutra, Kal Rutlend je znao da doktor Lu govori istinu. Prvi put u životu, Rutlend je pogrešnoprocenio nečiju ličnost. Samopouzdanje mu je bledelo.

- Pustite ga! - brecnu se Rutlend na agente.- Zao mi je, gospodine - stidljivo odgovori glavni agent. -Ja slušam samo direktorova naređenja.- Skini mu te lisice - zareža Rutlend, mrkog i mračnog izraza lica. Znao je da postoji samo jedna

prilika da mu Lu isporuči Velsa pre nego što ovaj otkrije zamku.Agent ponovo poče da se protivi, ali ga bes Rutlendova lica zaustavi. Znao je, kao i svi ostali, da

je Rendal samo paravan za Belu kuću. Rutlend je bio glavni, a ne Rendal. Zakorači iza doktora Lua ipopusti stisak lisica.

Lu protrlja zglobove. - Moram da se vratim do računarskog centra. Možda Vels još ivek nijeupotrebio sistem. Rekavši to, uđe u lift, a Rutlend tik iza njega.

U Misisipiju, Keren Ejson je radila na osavremenjivanju Džefovog programa za gašenje vladinihsredstava. Džef je, pre no što je otišao da se odmori, ostavio otvoren ulaz u Data-Net. Na zahtevagenta Šeparda, samo je Džef znao pristupne šifre za Data-Net. Šepard je znao koliko je to rizično, alije zaključio da bi u slučaju Velsove pogibije, ili zarobljavanja, operacija ionako bila gotova. Niježeleo da drugi pokušaju da pokrenu sistem i da na taj način vlast eventualno sazna gde se nalaze.

Kada je Keren sela za kompjuter, da bi do kraja sastavila program, primetila je pomešanesimbole na ekranu. - Tata! - uzviknu, prepoznavši da nabacani nered predstavlja isti tip podataka kojije ranije viđala kada je on slao poruke. Požurila je da dovede Džefa. Iako se odmarao, znala je da bimu bilo drago da joj sastavi poruku.

Nagnuvši se nad poljski ležaj, nežno reče: - Džefe, tata nam je poslao još jednu poruku. Potrebna

mi je tvoja pomoć.Džef ju je čuo kada je ušla u sobu. Nije mogao da zaspi, ali mu nije ni bilo potrebno mnogo sna.

Uglavnom, trebalo mu je da opusti um. Kada je čuo šta je Keren rekia, brzo se uspravi i reče: - Tvojotac je poslao poruku. Kako?

Kroz isti onaj Data-Net kanal koji je i ranije upotrebio, čini mi se - odgovori Keren. - Zašto? Štanije u redu?

- Verovatno je sve u redu - mirno odgovori Džef. Nema potrebe da uznemiravam Keren, pomisli.Iznutra, međutim, srce mu preskoči. On je uvek zatvarao izlaz kada bi pozvao sistem, ali neko ko zoveiz spoljašnjosti mogao bi da ostavi seriju brojeva koje bi bilo lako pratiti. doktor Lu je moždadovoljno pronicljiv da otkrije gde se nalaze.

Džef požuri do terminala, sede za konzolu i unese nekoliko naredaba. Nikada nije naročito brzokucao, ali sada, dok je pregledao sve datoteke Data-Neta da bi proverio nije li neko pokrenuopretraživanje, njegovi krupni prsti bukvalno leteše po tastaturi. Kada je pronašao ono što se nadao daneće naći, glava mu klonu. Dupla datoteka pokaza da je neko pokrenuo pretraživanje i da, u stvari, tojoš uvek čini. Učini sve što je moguće da izmeša rezultate, ali je znao da je doktor Lu do sadapronašao informaciju koju je tražio. Nije razumeo zbog čega je Lu ostavio uključen program zapraćenje, ali nije nameravao da se zadržava ne bi li to saznao. Zatvorio je svoj Data-Net kanal i izdaosistemu još jednu naredbu. Štampač koji je bio odmah do njega, izbaci samo jedan iist pre no što seisključio.

- Šta ne valja? - upita Keren, videvši utučen izraz Džefovaica.- Nista, ništa - reče, pokupivši odštampani list. - Pretpostavljam da sam samo malo umoran. Evo

poruke od tvog oca. Poručuje da te voli i želi da zna da li si dobro.Keren uze papir uz osmeh, ali oseti da nešto muči Džefa. Nije baš bio dobar u prikrivanju svojih

osećanja.Džef je bio zabrinut. I Donald Šepard i pastor Elder su bili odsutni. Bili su na sastanku sa

članovima KUP-a. Nije bio siguran kako da postupi.

U sedištu Data-Neta, u Vašingtonu, pobesneli doktor Lu ulete u kompjutersku salu. Sede za svojterminal i poče da pregleda sistemske datoteke ne bi li video da li je Vels otkrio njegov program zapretraživanje.

Odahnuvši, Lu se zavali u stolicu. - Izgleda da Vels nije bio u sistemu - reče Rutlendu. Ipak,njegova sposobnost da ostane neprimećen je iznad svega što sam ja ikada video. Predložio bih daodmah krenete.

Nakon što je saznao lokaciju pretpostavljenog sedišta, Rutlend pozva Ražaka da bi ga obavestio.Kada je Rutlend izneo detalje koje je Lu uspeo da otkrije, Ražak reče: - Izvanredno, prijatelju

moj. Odlično si postupio. Sada ćemo okončati njegovu pobunu.Rutlend se upita šta bi Ražak uradio da je znao da je dosije za pretragu, na Luovom terminalu,

toliko dugo bio otvoren. Pa, sada više ništa ne može da se uradi u vezi s tim, rekao je. Zadatak je ubitiVelsa pre nego što se opet premeste.

- Ne možemo da upotrebimo Data-Net za slanje zadatka bio kome od svojih ljudi - Rutlend rečeRažaku. - Vels bi presreo poruku i upozorio svoje.

- Kako ćeš se onda pobrinuti za to? - upita Ražak, a iz očiju sevnu mržnja koja je ključala unjemu. Želeo je Velsa mrtvog, zajedno sa Elderom i ostalima. Pogrešio je što nije ubio Eldera kada jeimao priliku, ali neće dva puta napraviti istu grešku.

Rutlend je već izradio plan. Posle onoga što se desilo u Atlanti, neće više pokušavati da angažujeagente izdaleka za napad na Velsa i ostale. Upotrebiće četiri agenta iz Nju Orleansa da pronađu iunište kamp. Lu nije znao tačnu lokaciju, ali neće ga biti teško naći. Nije bilo šanse da upravljajukampom u kojem se nalazi nekoliko desetina ljudi, a da ne ostave neke vidljive znake.

Rutlend pozva pritvorai centar u Nju Orleansu da bi razgovarao sa Ralfom Bučerom, područnimdirektorom tajne službe. Sekretarici je bilo veoma teško da poveruje da je zaista Rutlend na telefonu. -Pronaći ću ga za vas, gospodine - reče blago drhtavim glasom. Razgovarati sa Rutlendom bilo je skoroisto kao i razgovarati sa predsednikom.

- Da, gospodine - reče Bučer pokušavajući da dođe do daha. Bukvalno je preskočio dva sprata odzatvoreničkog područja u prizemlju. Stanje je bilo haotično, nedeljama. Naređenja koja je dobijao izVašingtona bila su nalik nabacanom neredu. Cesto su dobijali naloge za hapšenje pogrešnih Ijudi. Bašjuče je poslao Ijude da uhapse četvorogodišnju kćer lokalnog zvaničnika -i to kao teroristu, ni manjeni više! Ubrzano je gubio poverenje svojih Ijudi.

- Hoću da se pobrineš za jedan posao koji je veoma važan za mene - reče Rutlend onolikoIjubazno koliko je njegov autoritet to dozvoljavao. - Ključno je, kako za predsednicu, tako i za zemlju.

Bučer, do pre nekoliko godina niži zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, oseti se polaskanim.Učini nešto za predsednicu Alton! Nisam čak ni mislio da zna da postojim.

Rutlend je izneo plan, bez pominjanja Bučeru ko su zaista Ijudi u kampu. - Niko ne sme dapobegne! Želeo je da može sam da se pobrine za posao, ali Vels ga je privezao za Vašington. Ali, i toće uskoro biti gotovo, čim Vels bude uklonjen.

- Slušaj pažljivo - nastavi Rutlend. Dok se ovo ne završi, ne smete da koristite vladina vozila ilida za bilo šta upotrebljavate Data-Net.

- Kako ćemo onda stići do tog kampa? - upita Bučer. Očigledno, nije baš bio najveštiji agent nasvetu, a razmišljao je samo na način na koji je naučen da misli u Ministarstvu spoljnih poslova: Vladaje ta koja obezbeđuje sredstva za sve potrebe.

- Ukradite auto! I ukradite šta god da vam je potrebno za usput. Ali, nemojte da koristite Data-Net. Da li me razumeš?

- Da, gospodine - odgovori Bučer, iako očigledno nije razumeo. Mislio je da su teroristi ti kojikradu, a ne vladini agenti.

- Pozovi me čim bude gotovo - naredi Rutlend i prekinu vezu. Idioti, promrmlja. Cela vlada jepuna idiota!

Uprkos Bučerovoj naoko slaboj ličnosti, posedovao je jednu odličnu osobinu: pronicljivost priodabiru sposobnih ljudi. To je upravo bilo ono zbog čega su ga njegovi pretpostavljeni trpeli.Upotrebivši ovaj talenat, brzo odabra četvoricu najpodesnijih agenata za ovaj zadatak. Bučer je znaoda su surovi... ali i inteligentni. Pronaći će teroriste i istrebiti gamad.

Ljudi koje je odabrao su zaista bili vrlo podesni. Svi su bili trgovci drogom, koje je vlada, nakonšto je legalizovala drogu, regrutovala za potrebe okupljanja terorista. Svi su bili nestrpljivi da seoslobode dužnosti u pritvornom centru. Bio je to ropski posao koji je pružao veoma malo, ili gotovonimalo, izgleda za zaradu. Ovoj četvorici, samo je zarada bila važna. Uloge vladinih agenatamaksimalno su upotrebljavali u svoju korist. Bučera nimalo nisu poštovali, ali je bar on znao da trebada ih ostavi na miru.

Na osnovu informacija koje je doktor Lu pribavio, odredili su područje koje treba pretražiti. Bilisu ubeđeni da će moći da otkriju gde se nalazi kamp čim mu se dovoljno približe.

Prvi korak im je bio da ukradu automobil iz obližnje zajednice, što učiniše bez poteškoća.Prilično naoružani automatskim oružjem, znali su da neće biti problema da od građana, koje će sresti

usput, nabave ono što im je bilo potrebno. Vođa, Endi Mur, reče ostalima: - Mogli bismo da sepotrudimo da ovaj izlet bude i zabavan, a ne samo isplativ.

Tim napusti Nju Orleans, vozeći prema gradu Dentvilu u Misisipiju. Mapa koju su imalipokazivala je da je Dentvil najbliži području koje je odredio doktor Lu. Bili su zadovoljni što se opetbave zanatom koji su i odabrali: pljačkanjem.

Četvorka je uspevala da upotpuni svoje prihode rasturajući neke nove vrste droge. Međutim,Data-Net je otežao zamenu droge za novac, pa su oni počeli da obijaju prodavnice ne bi li došli doonoga što im je potrebno. Ali, u poslednje vreme, ulovi baš i nisu bili najbolji.

- Šta misliš, ko su ovi ljudi? - jedan od agenata upita Mua.- Ko zna? - odgovori Mur. - I, koga zanima? Po onome što je Bučer rekao, mora da im baš dobro

ide. Jednostavno ćemo se poslužiti onim što imaju, šta god to bilo. Kad obavimo posao, njima ionakoviše neće biti potrebno. Uostalom, mrtvaci ne govore.

- Misliš li da će tamo biti i nekih žena?- Ne bi me iznenadilo, momci. Zato pazite gde pucate. Ne bismo želeli da povredimo dame, zar

ne?Ostali se promuklo smejaše. Pod Murovim vođstvom, silovai su i ubijaii po Nju Orleansu.

Njihova tehnika je bila jednostavna; koristili su isprave da bi ušli u domove, a potom su iz njihodnosili sve što su želeli. Za sobom nisu ostavljali svedoke koji bi mogli da ih prepoznaju, uključujućii žene i deci). Međutim, lokalni čuvari reda su im sve bliži. Pre samo dve noći, umao da ostanuzarobljeni u kući koju su pljačkali, Jedan od komšija ih je video prilikom ulaska u dom i iz njega čuovriske. Policija je stigla samo nekoliko trenutaka nakon što su otišli.

- Dok se vratimo, sleći će se prašina i moći ćemo opet da počnemo da se zabavljamo - reče Mur,smejući se svom bolesnom smislu za humor.

Putovali su skoro dva sata kada agent koji je vozio reče: -Ponestaje nam goriva. Uskoro ćemomorati da stanemo.

- Nađi neko dobro, zabačeno mesto - reče Mur. - Upotrebićemo kreditne kartice.- Čini mi se da je Bučer rekao da ne upotrebljavamo kartie.- Mislim na ’tridesetokalibarske’ kartice - reče Mur, smejući se kao svinja koja rije.I ostaii su se smejali. Uvek su činili ono što Mur kaže. Bojali su ga se. On kao da nije imao

nimalo čovečnosti; uživao je u povredivanju ljudi.Skrenuvši sa autoputa, vozač pođe uskim, seoskim putem koji je vodio u mali farmerski grad. -

Ovde postoji samo jedna stanica - reče Muru.- To je sve što nam je potrebno - zareža Mur, otkočivši automatsko oružje. - Skreći.Kada se auto zaustavio, stariji čovek izađe iz oronule zgrade. - Hoćete benzin? - opušteno upita.- Ma ne, mi bismo da ručamo - odgovori Mur na svoj uobičajen, sarkastičan način.- Baš mi se i ne dopadaju pametnjakovići, gospođine - uzvrati nezastrašeno. - Ako si komičar,

promašio si skretanje. Ovo je benzinska stanica.Ostali u autu su počeli da se kikoću, ali im jedan pogled na Murovo lice reče da bi bilo pogrešno

nastaviti s time. Poslednje što je vlasnik stanice video bio je vrh cevi Murovog oružja kako viri krozprozor. Mur povuče okidač i sasu kišu metaka u zbunjenog starca.

Mur nije želeo da ubije starca pre nego što natoče benzin. Uvek je postojala mogućnost da ćeneko čuti pucnje i doći da proveri. Pa, to će biti njihova loša sreća, mračno pomisli Mur. Matori seljaje zaslužio šta je dobio. - Izađi i napuni rezervoar

- Mur naredi jednom od agenata koji je sedeo pozadi.Ovaj nije gubio vremena da postupi kako mu je rečeno, te poče da toči. Jedva da je i počeo kada

neko izađe iz obližnje prodavnice i zagleda se u njihovom pravcu. Doviknuo im je: -Šta se desilo?Učinilo mi se da sam čuo pucnje. Mur ga pokosi tamo gde je stajao. Srozao se na prašnjavu ulicu baškada je njegova žena izašla iz prodavnice. Poče da vrišti videvši da joj muž pada na zemlju.

Mur nanišani i ponovo povuče okidač. Žena umre istog trena i pade preko suprugovog beživotnogtela.

- Šteta - bez emocija reče Mur. - Nije loše izgledala.Kroz prozore drugih prodavnica virilo je nekoliko ljudi. Bii su šokirani predstavom koja se odvila

pred njima. Ruralnu zajednicu Kompton je zaobišla većina problema sa kojima se država suočavala.Videli su da vladini agenti odvode hrišćane i Jevreje, ali su pretpostavili da su oni bili teroristi.Nikada nisu videli da je neko ubijen - naročito ne njihovi prijatelji.

Mur je znao šta mora da se uradi. Mali grad je bio mrtav od trenutka kada su agenti ušli u njega.Nije smelo biti svedoka. - Izlećite napolje - naloži drugoj dvojici koja su još uvek bila u autu. - Sve ihpobijte.

Rekavši to, iz svog oružja zasu prozore prodavnice. Dok se staklo rasturalo na sve strane, moglisu da se čuju vrisci užasa. Oni koji su pokušavali da pobegnu, posečeni su na ulicama. Oni koji sumolili za milost, upucani su tamo gde su stajali. Za manje od tri minuta, pokolj je bio završen.Dvadeset i troje građana koje je poštovalo zakon naučilo je, na teži način, da i njihova prava mogu bitinarušena.

Ubijanje je za Mura bilo kao droga. Pretražio je svaku zgradu u potrazi za nekim ko je još uvekživ kako bi mogao da ga ubije. Kada se uverio da više nema preživelih svedoka, vratio se do auta.

- Da li si završio? - zareža na agenta koji je točio benzin.- D-da - promuca, još uvek buljeći pored Mura, niz ulicu.- Onda prestani da točiš benzin po ulici, glupane - reče Mur dok je benzin curio iz brizgaljke.Drugi muškarac brzo popusti pritisak i vrati brizgaljku na mesto. Četvorka se ukrca u auto i

ponovo zabruja ka autoputu.U stražnjoj sobi gvožđare, sitna figura otvori podna vrata od podruma u kojem je popisivala

konzervlranu robu. Kada je začula pucnje, otvorila je vrata taman toliko da može da gleda. Ono što jevidela, toliko je uplaši da je zalupila vrata i šćućurila se u podrumu. Ta refleksna reakcija joj je spasilaživot. Sada, kada je izašla, našla je majku i oca kako mrtvi leže na podu njihove male radnje. Umalošto se nije onesvestila od prizora. Mržnja, koja je u njoj preovladala, dade joj snagu da prevaziđe bol.Primetila je auto kada je skrenuo na stanicu, preko puta ulice. Zapazila ga je zbog toga što su strancibili retkost u gradu. Pokušala je da se priseti što je više detalja mogla, ali joj je uzburkani mozak tootežavao. Znala je da je auto bio beli ševrolet i da su u njemu bila četvorica muškaraca.

Posegnula je za telefonom i pozvala šerifovu mesnu kancelariju. Čak ni automatski Data-Nettelefoni još nisu stigli u njen mali grad. Poziv je preusmeren preko Džeksona, gde je transakcijazabeležena zarad naplate Data-Netom.

- Šerifova kancelarija - javi se dispečerka.- Ovde Melisa Grejvs iz Komptona - jecajući, reče mlada žena. - Upravo je neko pobio sve u

gradu! Ja sam se krila, inače bi i mene ubili. Molim vas, morate da dođete. Užasno je!- Sada se smiri, i kaži mi šta se tačno dogodilo.Melisa ispriča celu priču, uključujući i kratak opis umešanog automobila.Dispečerka, koja obično ne bi izdavala stanje pripravnosti sve dok neki policajac ne proveri, oseti

da Melisa govori istinu. Istog časa, državnoj policiji prosledi izveštaj najvišeg stepena. U isto vreme,posla okružnog zamenika šerifa u grad.

U sedištu KUP-a u Dentvilu, Džef je razmišljao šta mu je činiti. Bilo mu je potpuno lako da

odlučuje na kompjuteru, ali kada je trebalo da se pripremi za napad, nije znao šta da radi. Treba li daiselimo kamp?, pitao se. I ako treba, gde bismo išli? To je bila Šepardova ili odgovornost pastoraEldera, ali ga je mučio osećaj da će ukoliko on ništa ne preduzme svi biti u nevoiji.

Hajde Džefe, rekao je sebi. Razmisli. Onda mu sinu. Sta bi Rutlend uradio ako bi znao gde senalaze? Sigurno je da on ne može blagovremeno da napusti Vašington - ne dok ja posmatram svakinjegov pokret, ili tačnije, svaku njegovu transakciju.

Transakciju, tiho reče Džef. Rutlend mora da pozove nekog ko je dovoljno blizu da pronađekamp. Najbliži veći grad je Nju Orleans. Još uvek razmišljajući, pokrene vezu sa Data-Netom. Dok muprsti leteše tastaturom, pokrenu pretragu za bilo kojim pozivom iz Bele kuće za Nju Orleans. Odmah,sistem odreagova: poziv na broj u Nju Orleansu je upućen iz predsedničke kancelarije. Pretražio jepodudarne datoteke u potrazi za adresom. Pronašao ju je i uporedio sa adresama poznatih vladinihustanova. Poklapale su se. Rutlend, ili neko drugi, je pozvao Nju Orleans gotovo odmah nakonpokretanja pretraživačkog programa doktora Lua.

Navodeći se osećajem, Džef pretraži datoteke policije u Nju Orleansu, tražeći izveštaje oukradenim vozilima, jer je verovao da nijedan agent koji je dobio zadatak da pronađe sedište KUP-aneće rizikovati da bude otkriven time što će upotrebiti vladino vozilo sa ugrađenim sistemom zapraćenje. Bilo je na stotine izveštaja o ukradenim vozilima u Nju Orleansu, ali samo se jedan poklapaosa vremenom i mestom koje je njega zanimalo: beli ševrolet iz 1999.

Džef pokrenu rutinsku pretragu policijskih izveštaja u kojima se pominjalo voziio koje odgovaratom opisu. Bio je samo jedan. Cetvorica muškaraca u belom ševroletu bila su umešana u višestrukoubistvo u malom gradu u Misisipiju, udaljenom oko dvesta milja od Nju Orleansa - a na direktnoj vezisa sedištem KUP-a. Slučajnost? Pa, možda, pomisli Džef. Ali, upravo zbog takvih slučajnosti, uratovima se pobeđivalo ili gubilo. Morao je da odluči šta da radi, i to brzo.

Mur, sa svojim timom koljača, nastavi pravo ka Dentvilu. -Zar ne bi trebalo da se otarasimoauta? - vozač upita Mura. -Šta ako nas je neko video tamo?

- Ne budi glup - zareža Mur. - Tamo niko nije ostao ko bi mogao da nas primeti. Imamo skoropun rezervoar benzina. Sada neću da se otarasim ovog auta.

Ostali su znali da krše osnovno pravilo napadačke misije: počinili su zločin i nastavili istimautomobilom. Do sada je sigurno i objavljen izveštaj o ukradenom automobilu. Međutim, radii su onošto Mur naredi; znali su da neće oklevati da i sa njima učini isto što i sa stanovnicima Komptona.

Džef je odlučio šta treba da preduzme. Prikačio se u patrolnu mrežu za hitne slučajeve državeMisisipi. Znao je koliko je to rizično; dok je veza otvorena, on će biti bez zaštite od praćenja u Data-Netu. Ukoliko doktor Lu posmatra, moguće je da će otkriti izvor. Ali, to je bio rizik koji je morao daprihvati. Ukoliko je napad na Kompton delo napadačkog tima, onda je kamp KUP-a u ozbiljnojopasnosti. Agenti bi, čak i sada, mogli da stežu obruč oko njih.

Džef prosledi izveštaj najvišeg stepena svim patrolnim stanicama na autoputu od Komptona doDentvila, dajući opis ukradenog vozila i četvorice muškaraca. Džef položi sve karte na sto.

Ukoliko se tim nije uputio pravo u Dentvil, onda je upravo upu~ tio sve patrolne jedinice južnogMisisipija na pogrešno mesto.

U patrolne stanice za autoputeve na području Misisipija, stigao je izveštaj koji je obavestio sve

jedinice da zauzmu položaje duž autoputa i svih glavnih puteva između Komptona i Dentvila. Uizveštaju najvišeg stepena navodilo se da su Ijudi u automobilu naoružani i da se smatra da suizuzetno opasni.

Mur naredi vozaču da skrene sa autoputa i pronađe neki sporedni put za Dentvil. Nije postojaloništa u šta bi mogao da upre prstom, ali je nekako znao da je u policiji podignuta uzbuna. Veći deoživota zarađivao je tako što je slušao svoje instinkte; prema ijudima koje je ubio nije osećao ništa,uključujući i one u Komptonu. Jednostavno, bili su na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Jediniživot koji je Muru nešto značio je bio njegov.

- Približavamo se - reče Mur ostalima. - Mogu da namirišem. Skreni do one farme. Potrebne sunam neke informacije.

Mur je znao samo za jedan način da nešto postigne - čista sila. Nameravao je da zgrabi nekog odstanovnika, sazna sve što može o neuobičajenim aktivnostima u području, ubije taoca, te napadnezadatu metu. Znao je da moraju biti blizu, ali mu je informacija samo smanjila područje zapretraživanje na nekoliko kvadratnih milja.

Džef sazva sve Ijude u kampu i reče im ono što je znao, ili bar sumnjao, o napadačkom timu kojise uputio prema njima. Od kad je obaveštena patrola na autoputu, sve što su mogli da urade bilo je dačekaju dok se nešto ne dogodi.

Bivši agenti FBI-a koji su sarađivali sa KUP-om primili su naređenja od Separda: u slučajunapada ništa ne smeju da prepuste slučaju. Iako se Separd saglasio sa Elderovom odlukom da nećenapadati vladine snage, nije protumačio da to znači da ne mogu da se brane. Njegovi agenti su uvekbili naoružani. Usled ovog slučaja opasnosti, otišli su do tajnog skladišta oružja i izneli nešto od težegnaoružanja. Ukoliko se napadački tim nameri na njihovo logorište, nec'e zateći pasivnost koju jeprikazala većina ljudi sa k6jom se do sada sukobljavao.

- Sta... - iznenađeno reče vozač, skrenuvši na zemljani put koji je vodio do farme. Ogromno drvoje zakrčilo veći deo puta.

Iznenada na oprezu, Mur pogleda napred, pa nazad, tražeći bilo kakve znake zamke. Sam jepostavio dovoljan broj zamki da razvije oprez za sve što je bilo neuobičajeno.

- Izgleda kao da ga je, pre nekoliko dana, oborio vetar - reče vozač.- Vidi da li možeš da ga zaobiđeš. Mur je naređivao i pripremao svoje oružje. Sve je izgledalo

normalno, osim drveta. Bilo je moguće da onaj ko je živeo na farmi jednostavno nije imao opremukojom bi ga uklonio.

Vozač uspori uz samu ivicu puta. Dok je to činio, nekoliko naoružanih muškaraca posmatralo jeiz polja kukuruza, sa dobro skrivenih položaja. Kada je okrenuo automobil oko drveta, vozač na svojojputanji ugleda veliki, srebrni rezervoar u obliku valjka, prikačen za traktor. Skrenu udesno ne bi liizbegao sudar. Iznenada, pod točkovima autombila popusti zemlja i on se zanese u stranu kada šasijadodimu najnižu tačku jarka.

Mur sasu bujicu psovki na vozača. Nije mogao da zna da je stari put pun ovakvih, nezgodnihdeonica. - Izađite i pogledajte koliko je loše - Mur naredi ostalima. Sedeo je u autu, oružje mu je biloneprimetno... ali spremno.

Kada su trojica muškaraca izašla iz auta, neko, iz polja, viknu: - Spustite omžje i podignite rukeiznad glava. Opkoljeni ste.

Pukom igrom slučaja, Mur je pronašao imanje koje je tražio. Međutim, umesto da budu zatečeni,

zahvaljujući Džefovom upozorenju, bili su spremni.Iznenađeni, agenti baciše omžje i viknuše: - Ne pucajte. Mi smo vladini agenti.- Umuknite, budale - brecnu se Mur. Podiže oružje da bi paljbom zasuo polje iz kojeg je doprla

vika.Kada je bivši agent FBI-a ugledao da kroz prozor automobila viri cev automatskog omžja,

reagovao je instinktivno. LA-ARS projektil, kojim je ciljao, bio je naoružan i spreman. Laganopritisnu okidač i snažni motor rakete zabruja kroz vazduh. Za manje od sekunde pokri razdaljinu doautomobila, čak i pre nego što je Mur stigao da ispali jedan šaržer. Eksplozija rakete i srebmog valjkaraznese auto i ljude koji su se vozili u njemu.

Vatra od eksplozije je mogla da se primeti miljama unaokolo. Policajac, u patroli na autoputu,čiji je položaj bio na jednoj od postavljenih blokada, vide vatru kada se izdigla. Zvuk je do njegadopro za nekoliko sekundi, donevši zaglušujuću buku. Uključi motor i odjuri u pravcu eksplozije.

Kada je patrolni policajac stigao do farme, samo je jedna figura bila vidljiva. Jedan od bivšihagenata FBI-a, odeven u radno odelo, stajao je na početku puta.

- Sta se desilo? - upita iznenađeni policajac, ugledavši izgorelu kmtiju.- Neke budale, u belom automobilu, su se zakucale u rezervoar prapana koji sam prikačio za

traktor - reče agent, odugovlačeći akcentom karakterističnim za Misisipi. - Iz svakog prozora su virilepuške. Pretpostavljam da su nameravali da opljačkaju kuću. Tako im i treba, čini mi se. Ionako,nemamo baš mnogo toga što bi vredelo ukrasti.

- Imali ste mnogo sreće - reče policajac. - Ovo su verovatno ubice koje smo tražili. Ubili sudvadeset- i troje ljudi u Komptonu. Zbrisali su skoro sve u gradu. Pozvaću naše forenzičare ovamo dautvrde ko su oni. Vi, ništa ne pipajte.

- Mo’š se kladiš - opušteno reče agent, a policajac uputi poziv mobilnim telefonom.

Državna policija je fotografisala mesto nesreće i obavila forenzičke analize tela. Zadovoljna, jerse radilo o ljudima koji su napali Kompton, policija je odvezla tela i uništeni automobil.

Narednih nekoliko dana, dok se podmčje nije raščistilo, aktivnost na farmi je bila usporena.Potom su se Šepard i Elder vratili u glavni štab.

- Moraćemo brzo da delujemo - Šepard reče ostalima, iste večeri kada su ponovo bili na okupu. -Samo je pitanje vremena kada će Rutlend opet pokušati. Sledećeg puta možda neće biti grupa koljača.Mogla bi da bude vojska.

- Saglasan sam sa Donaldom - Elder reče grupi. - Vreme je da iskoristimo sva raspoloživasredstva. Ukoliko nas uhvate, nećemo imati drugu šansu.

30

TOMAS GALT

Najveća svetska medijska kuća, Galt mreža, posedovala je dvadeset novina, Svetsku mrežu vesti iSvetski satelitski sistem za emitovanje programa. Na čelu ovog konglomerata nalazio se Tomas Galt.Galt je putovao po celom svetu, obilazeći svoje carstvo. Kada je bio u Americi, boravio je u svomdomu u malom gradu nedaleko od Atlante.

Godinama je predvodio medijski napad na hrišćanstvo. Kada je započela vladina propagandaprotiv hrišćana, pokrivao je priče najviše što je mogao. Liberalnost ostalih mreža je delovala bledokad bi se uporedila sa Galtovom. Osećao je da su hrišćani netrpeljivi i da svima ostalima pokušavajuda nametnu svoje ’viktorijanske’ vrednosti. Budući da je Galt veći deo životnog veka vodiodekadentan život, napad na hrišćanstvo je predstavljao odbrambeni mehanizam protiv istine.Poslednju godinu dana, Galt je počeo da sumnja u sva svoja ubeđenja, uključujući i ona premahrišćanstvu. Često se borio protiv hrišćana u vezi sa abortusom, zakonom o bebama na kreku,legalizovanjem droge i mnogim drugim pitanjima u koja je lično verovao. Njegovo nerviranjenjihovim poimanjem apsolutnog je upravo ono što ga je motivisalo da podrži bilo koje pitanje kojemsu se protivili Džon Elder i njegova ’rulja’, kako ih je nazivao. Međutim, sada, videvši kako izgledasvet pošto su uvedena njegova omiljena pitanja, znao je da nije bio u pravu. Jasno je da je legalizacijadroge povećala njenu upotrebu u američkom društvu. Premda su, ranije, liberali bili ubeđeni da ćelegalizacija droge umanjiti kriminal, desilo se sasvim suprotno. Nekadašnji kraljevi droge su postaliposlovni ljudi, čisti pred zakonom, ali su mlade bande preuzele nezakonitu prodaju droge. Upotrebajeftinih zamena, koje su ubijale hiljade korisnika mesečno, postala je nova svakodnevica u ilegalnim,narkokrugovima.

Kada je predlog zakona o bebama na kreku izglasan i usvojen, pretpostavljalo se da će to biti zadobrobit čovečanstva. Umesto toga, razvijen je novi, ogroman posao. Od žena, zavisnica, traženo je darađaju decu samo da bi kasnije mogii da se upotrebe njihovi organi. Bogati klijenti, mnogi od njih injegovi prijatelji. sklapali su ugovore sa majkama koje su imale njihovu krvnu grupu i za njihuređivali vestačku oplodnju, a potom ubirali organe njihove dece, kao da su plodovi. U potrazi zavečnim životom, bogati su bukvalno ubijali svoju decu.

Galt, sada skoro osamdesetogodišnjak, od male reklamne agencije u Atlanti je podigao svojukompaniju na nivo svetskog carstva. Dok se to dešavalo, promenio je nekoliko žena, ostao bez decezbog droge i alkohola, i vodio bedan i tužan život. Jednostavno, bio je umoran od života i od onog štose u Americi dešavalo sa hrišćanima i Jevrejima. Postojali su ubealjivi Jokazi da je u toku njihovoproganjanje, možda čak i ubijanje. Dovoljno dugo je bio u medijima da više nije verovao u svetskupropagandu. Znao je da činjenice mogu biti iskrivljene na određen način, pa da poprime oblik po željionoga ko ih emituje. Takođe, znao je i da su najnovije informacije o Društvu tačne. U nekolikonavrata sa njim su razgovarali uticajni Ijudi, uključujući i Džejsona Frenklina, koji su želeli da se onpridruži tajnom udruženju. Pre nekoliko godina, čak je i prisustvovao jednom od njihovih sastanaka.Sve to smeće oko služenja čovečanstvu i poštovanja onog kojeg su zvali ’veliki vođa’, podsetilo ga jena bratstva sa koledža. Celokupna ideja mu je bila smešna, a to im je i rekao.

Svojim medijskim carstvom je pomogao širenje propagande hrišćanskim teroristima, ali je,zaista, već bio umoran od svega toga. Smrt će biti olakšanje. Međutim, u zapećku njegovog uma,nagrizala ga je sumnja koju je posadila njegova baka. Ona je bila posvećeni hrišćanin i često mu je,

dok je bio dete, pričala priče iz Biblije. Nekih se još uvek sećao, više od sedamdeset godina kasnije -posebno one o bogatašu i Lazaru. Sta ako nije bio u pravu? Šta ako umesto počivanja u miru ode namesto večnog mučenja?

Više puta je dobro promislio o tom pitanju. Nije mogao da pronađe odgovor. Možda je to samozbunjeno razmišljanje jednog izlapelog starca, pomisli. Cesto je razmišljao o Bogu. Međutim,zaključio je da ako bi on bio Bog, nikada ne bi dozvolio nekome kao što je Tomas Galt da uđe unjegovo carstvo. Penjuči se ka vrhu, počinio je previše stvari prevelikom broju Ijudi. A, uz pomočsvog medijskog carstva, čak je i pomagao u ubijanju ili utamničenju mnogih Božjih sledbenika.

Jednom od onih božanskih igri slučajnosti, Donald Šepard pozva Tomasa Galta baš u trenutkukada je ovaj ozbiljno razmišljao o samoubistvu. Najhrabriji potez koji je KUP ikada preduzeo samošto se nije desio. Bila im je potrebna pomoć velike televizijske kuče. Kako je SMV bila najvećatelevizijska kuća, Šepard odluči da stupi u vezu sa Galtom. Ta odluka je doneta nakon što je Džefpretražio podatke i potvrdio da Galt nije član Društva. Nikada nije poklanjao sredstva nijednoj odnekoliko stotina organizacija koje su Društvu služile kao paravan, a i bio je prisutan samo na jednomsastanku njegovog vođstva. Vels je došao do kućnog broja Galtove farme u blizini Atlante. Šepardu jejedino preostalo da se nada da je on zaista tamo.

Kada je zazvonio telefon, javila se kućepaziteljka. - Mogu li da vam pomognem?- Da. Zovem se Šepard. Radim sa organizacijom pastora Džona Eldera. Pitajte gospodina Galta da

li ima minut vremena da razgovara sa mnom. Kažite mu da je veoma važno.Dugogodišnja kućepaziteljka se već navikla na čudne pozive, upućene jednom od najbogatijih i

najekscentričnijih Ijudi na svetu. Pritisnuvši dugme za čekanje na liniji, reče Galtu: - Gospodine,izvesni gospodin Šepard je na vezi. Kaže da radi sa pastorom Elderom. Želi da razgovara sa vama,kaže da je veoma važno.

- Reci mu da nisam tu - zareža Galt i otpi treći brendi u poslednji sat vremena. Iscrpljeno primetida mu to nekako više ne pomaže u pomućivanju savesti.

- Nije kod kuće - reče kućepaziteljka, zvučeći neubedljivo.- Stanite! - silovito reče Šepard. - Recite mu da imam obaveštenja o Društvu.Pritisnuvši dugme za čekanje na liniji, ponovi ono što joj je Šepard rekao. - Kaže da ima

obaveštenja o Društvu.- Ne zanima me... - zausti Galt. Onda stade. - Ne, razgovaraću sa njim.Kućepaziteljka odnese bežični telefon do mesta na kojem je Galt sedeo i predade mu ga.- Ovde Galt. Šta hoćeš?- Zovem se Šepard...Galt ga saseče. - Znam ko si ti. Ti si onaj FBI agent koji sarađuje sa teroristima.- I sami znate da to nije tako, Galte. Oni su isto toliko teroristi koliko i Pinokio. Posedujemo

informacije koje će jednom za svagda potopiti Društvo, ali nam je potrebna vaša pomoć.- Moja pomoć! - Galt se umalo zadavi pićem. - Znate, baš i nismo bili neki saveznici.- Ako ste pravi novinar, želećete da čujete istinu - uzvrati Šepard. - Ako nećete, Bog će

obezbediti nekog drugog. Ovaj komentar iznenadi čak i Šeparda. Zaista je verovao u ono što je DžonElder nedavno rekao: - Ako je Bog sa nama, ko će stati protiv nas?

- Zašto bih pomogao gomili idiota koji su protiv svega što donosi napredak? - bez praveubeđenosti reče Galt.

- Zbog toga što ste videli koju cenu su Amerikanci platili zbog tog napretka - odgovori Šepard.Mogao je da oseti da Galt popušta. Pogodio je u osetljivo mesto. Nastavi: - Vi i ostali iz medija stepočinili mnogo zla ovim ljudima. Ali, mogu da vam kažem da vam nijedan od njih ne želi zlo. Sada,

želimo natrag svoju zemlju, a vi možete da pomognete u tome.- Kako? - upita Galt.- Još danas ću vam poslati uputstva na kućnu adresu. Kada ih budete pročitali, pozvaću vas.- Ne! - reče Galt uz nesvakidašnji osećaj hitnosti. - Hoću lično da vidim tu grupu radikalnih ološa

u čije krugove ste se umešali.Ovo iznenadi Šeparda. Uopšte nije očekivao da će se Galt umešati u sve to. Zbog čega bi želeo

lično da ih proveri? Možda je imao nekakvu zamku na umu.- Ne mogu to da uradim - reče Šepard. - Rizik je prevelik.- Za koga, gospodine Šepard? Vas ili mene? Ako nećete da se saglasite sa ovim, ne želim da išta

imam sa svim tim.Šepard promisli na trenutak, onda odgovori: - U redu, ali moraće da bude pod mojim uslovima.

Urediću da vas neko pokupi na MARTA stanici u Marijeti, večeras u osamnaest časova.- Biću tamo - reče Galt i spusti slušalicu. Zašto li sam ovo uradio?, upita se. Možda postajem

senilan.Šepard odluči da će morati da rizikuju sa Galtom. Možda bi mogli da sprovedu plan i bez njega,

ali ništa im nije garantovao da će bilo koja druga medijska kuća želeti da im pomogne. Uputio jepoziv svom čoveku u Atlanti i objasnio mu detalje u vezi sa sastankom sa Galtom.

Te večeri, u osamnaest časova, stariji čovek je sišao sa voza MARTA i ostao da stoji unutarstanice. Nekoliko mladića, opasnog izgleda, muvalo se oko stanice, a deiovalo je kao da na dužnostinema radnika obezbeđenja.

Na ovakvom mestu. bi mogli i da opljačkaju čoveka, reče Galt za sebe. Požele da nije ostaviotelohranitelja kod kuće, ali je znao da bi prisustvo naoružanog čuvara verovatno uplašilo Ijude sakojima je trebalo da se sastane. Sada više nije bio siguran da je to bila dobra ideja.

Dvojica mladića su ušla na stanicu i pažljivo ga posmatrala.- Šta radiš ovde, starče? - upita sitniji od dvojice.- Meni pričaš? - opušteno upita Galt.- Da, starče. Gde su ti invalidska kolica?- Ostavio sam ih kod tvog bebisitera - reče Galt istom onom čvrstinom kojom se probio na vrh.Mladić pocrvene, a njegov drugar se smejao. - Čini mi se da nema pojma ko si ti - našali se drugi

tinejdžer.- Umukni! - reče onaj sitniji kroz stisnute zube, dodavši još nekoliko probranih reči. - Iseći ću te,

starče - ispljunu i isuče skakavac.- Ukoliko je to ono što nameravaš, bolje bi bilo da poneseš i ručak, sinak - reče Galt, stisnuvši

štap. - Izlazio sam na kraj i sa opasnijima od tebe još kad sam imao dvanaest godina.Mladić zauze položaj ispred Galta i poče da maše nožem, naprednazad. Upravo tada su se

otvorila okretna vrata, kroz koja je prošao krupan muškarac. - Momci, možete da idete - reče cereći se.- Sam je.

Mladić uzvrati osmeh i baci mu petaka dok su izlazili. - Kasnije, batice - prolazeći pored krupnogmuškarca, reče mladić koji je vitlao nožem.

Galt sede na klupu, istrošen.- Žao mi je zbog ovoga, gospodine Galt, ali morao sam da znam da li ste zaista sami. Izgleda da

jeste.- Da - odgovori Galt. - Doduše, pre nekoliko sekundi sam posumnjao u mudrost te odluke. Vi ste

sa Separdom?- Da, ja sam Pol Braun - muškarac odgovori Galtu i čvrstim stiskom se mkova sa njim. - Baš mi

je drago što sam vas upoznao, gospodine Galt. Treba da krenemo; čeka nas dug put.Galt je pratio Brauna koji je pokazivao put do kombija koji ih je čekao. Kada je ušao unutra,

jedan dmgi muškarac je prešao detektorom za otkrivanje mikrofona preko njegovog tela.- Gospodo, vi izgleda nikom ne verujete - prokomentarisa Galt kada ovaj drugi pokaza da ništa

nije pronašao.- Ne, to nije tačno; vemjemo velikom broju ljudi - reče Braun. - Nadam se da ćete i vi biti jedan

od njih.Dok su se vozili, Galt je sedeo ćutke. Kroz nekoliko minuta, stigli su do starog Pictri-Dekalb

aerodroma za koji bi, da nije bilo nekoliko privatnih aviona, moglo da se kaže da je napušten. Dok suprilazili jednom od hangara, izvlačenje uglađenog poslovnog mlaznjaka je bilo u toku.

- Hoćete da kažete da ćemo da letimo? - upita Galt.- Da, gospodine - odgovori Braun. - Morali smo da se preselimo pre nekoliko meseci. Izgleda da

se nismo dopali vladi.- Čuo sam nešto o tome - odreagova Gait. - Prijatelj iz Vašingtona mi je rekao da ste vi momci

naterali naše političare da se zacrvene. Priča o neuspelom hapšenju u Atlanti se, na kraju krajeva,raširila po Vašingtonu, gde je bilo malo tajni.

Kada se, brujeći, mlaznjak vinuo u nebo, Galt upita: - Da ii bi vam smetalo da mi kažete gdeidemo?

- Žao mi je, gospodine, to ne mogu da uradim. U stvari, ako nemate ništa protiv, navući ćemozavesu. Bilo bi bolje da ni približno ne znate gde smo smešteni. Bez uvrede.

- Bez - odgovori Galt.Nakon širokog okreta ka jugu, pilot usmeri avion ka Dentvilu, gde je druga pista pripremana za

njihov doiazak. Cak i da je Galt radio za vladu i da je trebalo da joj otkrije njihovu lokaciju, bilo bi muvrlo teško da se orijentiše. Dvadeset minuta kasnije, avion uspori i započe ulazak u Dentvil.

Prizemljio se skoro bez udarca i Galt reče: - Imate dobrog pilota.- Da, gospodine - saglasi se Braun. - On je vazduhoplovni general.Nakon što se avion zaustavio, general Abot je otišao natrag do kabine za putnike. - Dobro došli

u... - onda zasta, razmisli i reče: - Dobro došli u pravu Ameriku, gospodine Galt. Ja sam Abot.- Znam vas po reputaciji, generale. Koliko razumem, pomogli ste u sprečavanju preuzimanja

uprave nad vojskom.- Neki ljudi iz vlade bi rekli da sam pomogao u preuzimanju uprave nad vojskom, gospodine

Galt. Samo će vreme pokazati.Kada su došli do kombija koji ih je čekao, Tomas Galt primeti da su zavese ponovo navučene. -

Vidim da ste vi oprezna grupa Ijudi - reče generalu Abotu.- I vi biste bili, gospodine, da je protiv vas uperena sva moć vlade Sjedinjenih Država onoliko

dugo koliko je uperena na ove Ijude.- Pretpostavljam - saglasi se Galt - međutim, čini mi se da su i oni uzvratili istom merom.- Ne baš, gospodine Galt. Ovim ljudima su uskraćena ustavna prava, uhapšene porodice, oduzeta

imovina i prećeno im je smrću. A vi ste, gospodine, bili umešani u stvaranje njihove bede.- Mi smo samo prenosili vesti onako kako smo ih videli -neubedljivim glasom reče Galt.- Ne, gospodine Galt. Vi ste samo čuli ono što ste žeieli da čujete. Onda ste prenosili vesti koje će

vam doneti najveću gledanost, bez obzira na istinu. Deluje da su osnivači ove nacije dobro postupilikad su zaštitili pravo slobode medija, ali nikada nisu mogli da zamisle do kakve zloupotrebe će todovesti. Jedini zločin za koji su hrišćani krivi je posedovanje hrabrosti' za odbranu svojih ubeđenja.Jedini zločin za koji su Jevreji krivi je njihovo poreklo.

- Bilo je dokaza da su hrišćani organizovali terorističke jedinice - uzvrati Galt. - Kada nisu uspelisilom da nametnu svoje mišljenje javnosti, napali su policiju.

- Galte, u to ne vemjete ništa više od mene - ljutito reče general. - Videćete dokaze da je Dmštvoizrežiralo čitav događaj, a mediji su to progutali - udicu, stmnu i plovak.

Ostatak puta, Galt presede ćutke. General Abot nije mogao da zna pravi uticaj svojih reči. One supotvrdile Galtove najveće strahove: dozvolio je sebi da ga upotrebe za podrivanje zemlje koja mu jedala toliko toga. Kada je bio mlađi, bio je žestok, ali pošten. Sada je to jednostavno bila pohlepa; kojije njen cilj? Moć? Bogatstvo? Sta? Možda samo zbog pohlepe, pomisli. Kombi se zaustavi na farmikoja je KUP-u služila kao glavni štab. Nekoliko ljudi je čekalo da se pozdravi sa ostarelim Galtom.

- Hvala vam što ste došli - uz prijatan osmeh, reče sredovečni muškarac koji je otvorio vratakombija.

- Vi ste Džon Elder, zar ne? - reče Galt. - Prepoznajem vaše lica sa slika.- Da, gospodine - odgovori Elder. - Moja fotografija se prilično vukla po vašim novinama -

dodade bez imalo gorčine. -Dozvolite da vas upoznam sa svojim prijateljima. Vemjem da DonaldaSeparda već znate.

- Samo glas, bojim se - reče Galt i pmži slabašnu mku.- I ovo je Džef Vels... i njegova verenica Keren Ejson.- Džefe, vas znam po čuvenju - reče Galt. - Koliko sam razumeo, vi ste baš tm u oku naše vlade.- Radimo koliko možemo - reče Džef, lukavo se osmehnuvi.- Imamo nešto da vam pokažemo, gospodine Galt - reče Separd. - A, nemamo mnogo vremena.Naredna tri sata proveli su u pregledanju sakupljenih podataka o Društvu i ulogama koje su

odigrali članovi Društva u atentatima na sudije Vrhovnog suda, predsednika Hanta i još mnogovladinih zvaničnika.

Dokazi, da su upravo članovi Društva, koji su se uvukli u redove KUP-a, izazvali nasilje premapoliciji na neredima od pre dve godine, su bili nespomi. Poslednja kap u čaši za Galta bio je dokazkoji je Vels pronašao njuškajući po vladinim podacima - članovi Dmštva su planirali, finansirali isproveli u delo zavaravanje medija.

Kada je Šepard završio sa informacionom paljbom, utisak koji je ostavila na Tomasa Galta bio jebaš onakav kakvom se nadao. Bio je čovek kojem su poremedena osnovna ubeđenja. -Šta želite da jauradim? - upita Galt, dok je drhtavom rukom pokušavao dovoljno mirno da drži lulu da bi mogao da jezapali.

- Potrebno je da izvedemo jedan, konačan napad na Dmštvo potrebna nam je vaša pomoć - rečeElder. - Ukoliko bi vlada pronašla ovaj kamp i zarobila nas, bilo bi samo pitanje vremena do povratkaraspoloženja javnosti na staro. Trenutno, Amerikancima je dosta Data-Neta, a samim tim i Altoninevlade. Međutim, to je tako samo zato što Džef može greškama da remeti sistem.

- Premda, u ovom trenutku, još uvek upravljamo vojskom, vlada bi mogla i da pobedi ukonačnom obračunu. Na kraju krajeva - reče general Abot, ispmživši se da pripali Galtovu lulu -predsednica je još uvek vrhovni komandant. Koliko mirno bi nacija spavala znajući da Ražak upravljasa tri hiljade nukleamih glava?

- Šta želite od mene? - upita Galt.Džef izloži Galtu plan. Kada je završio, Galt reče: - Da ne znam šta ste vi dosada postigli, rekao

bih vam da ste ludi. Dai ste sigumi da možete da uradite to što predlažete?- Nemamo izbora - ljutito reče Abot. - Ražak sigumo nije nimalo naivan. Zna da, zahvaljujući

Džefu, možemo da pratimo svaki njegov korak. Ima nešto u mkavu sa čim niko od nas qije spreman dase suoči. Ne možemo da sebi priuštimo i da sačekamo da vidimo da li je dovoljno lud da to i učini. -

Zatim, iznese ono što su znali o Ražakovim namerama za raznošenje logora nuklearnim bombama.- Nemoguće je da ste ozbiljni - reče Galt pokušavši da zamisli nekoga ko je dovoljno zao da

uništi dva miliona nevinih Ijudi.- Smrtno ozbiljni - odgovori general. - Moramo brzo da napadnemo, i da to okončamo.- Pomoći ću - Tomas Galt reče uz uzbuđenje kakvo nije osetio godinama. - Vi se samo pobrinite

d# sve ostaio bude na mestu.- Sada, da porazgovaramo o nečem važnom - reče Džon Elder uz osmeh. - Gospodine Galt, ako

biste danas umrli, da li znate gde biste proveli večnost?Tomas Galt je bio siguran da tačno zna gde bi proveo večnost, a to ga je toliko plašilo da noću

nije mogao da spava. Ponos ga je sprečio da iskreno odgovori. Umesto toga, reče: - Pretpostavljam dabaš i nisam siguran.

Džon Elder je narednih nekoliko sati proveo obrazlažući Galtu kako bi mogao da dobije oprost zasvoje grehove i kako bi mogao da bude siguran da će provesti večnost uz Isusa Hrista. Sastanak jezavršen tek nakon što ih Šepard prekinu po deseti put govoreći im da moraju da vrate Galta u Atlantuda bi obavio pripreme.

- Razmisliću o ovome što ste rekli - reče Galt, toplo se rukovavši sa Elderom. Ovo je čovek kojizna u šta veruje i koji je spreman da umre za to, pomisli Galt dok se vraćao ka kombiju. Ja sam samospreman da umrem da bih pobegao od stvari u koje ne verujem.

U povratku, Galt primeti da zavese nisu navučene. Kada je upitao zbog čega je tako, vozač reče: -Pastor Elder je rekao da nije potrebno. Galt je bio zadivljeniji nego što je pokazivao. EI-der jezasigurno bio čovek od ubeđenja.

U Ovalnoj sobi Bele kuće, u toku je bio očajnički sastanak kojem su prisustvovale tri osobe:Amir Ražak, Keti Alton Kai Rutlend. Prostorija je bila u potpunosti pretražena najosetljivijimelektronskim senzorima koji postoje. U sobi su otkrivena dva sićušna mikrofona. Jedan je bio sakrivenu plafonjeri. Drugi je bio prava genijalnost. Bio je manji od penija i bio je podmetnut u tašnu KetiAlton. Rutlend je znao da domet ovako malog uređaja mora da bude veoma ograničen, pa je naredio dase pretraživanje proširi dok se ne otkrije baza. Bio je šokiran otkrićem da je baš njegova sekretaricasakrila odašiljač u svom stolu. Da nije bila na bolovanju, verovatno bi je upucao na licu mesta.Rutlend nije znao da su svi simpatizeri hrišćana dobili upozorenje da napuste Vašington.

- Soba je čista - Rutlend reče Ražaku. Sada je jasno mogao da vidi Ražakovo ludilo. Kako sesistem sve više slamao, proteklih nekoliko nedelja, tako se i Ražakov način razgovaranja sveo nanapade besa i divljačko buncanje.

- Nećemo izgubiti ono što smo postigli! - viknu Ražak devojci koja je predstavljala njegovodabrani krug. Od smrti Džejsona Frenklina i nestanka Marle Vest, krug se prilično smanjio.Predsednica Alton je još uvek bila istinski posvećena. Rutlend je još uvek bio odan Društvu, ali jeimao mnogo manje poverenja u Ražaka. Rutlend je bio pragmatičar. Znao je da se omča steže. Kim Luje već pobegao, ostavivši Data-Net u nesređenom stanju. Rutlend to čak nije ni pomenuo Ražaku.

- Odmah ćemo preći na plan - reče Ražak dok je koračao po sobi. - Imamo dve hiljade agenatakoji su spremni za zadatak.

- Da, gospodine - saglasi se Alton. - Budući da agenti ne mogu da upotrebe Data-Net, da biobezbedili prevoz, ukrašće vozila koja su ima potrebna.

Pri pomenu Data-Neta, Ražakove lice je potamnelo. - Imamo ih - reče kroz siktaj. - Vels jepametan, ali nije nepogrešiv. Doktor Lu će se pobrinuti da sistem bude neprobojan. A, kada postavimo

bombe na mesta, vojska će biti prisiljena da se povinuje.- Da, gospodine - ponovo se saglasi Altonova. - Bombe će okrenuti stvari u našu korist.Rutlend je pomislio da će povratiti. Predsednica se bespogovorno slagala sa svime što bi Ražak

rekao. Znao je da bi u najboljem mogućem slučaju mogli da obezbede prevoz za dve stotine ljudi.Kako će prebaciti još tri bombe u logore a da ih vojska ne presretne? Pa, to niko nije znao. Sa Velsomkoji upravlja sistemom i Gormanom koji kontroliše špijunske satelite, saznali bi pre nego što njihoviljudi pređu stotinu milja. S obzirom na to da je doktor Lu pobegao, znao je da piaktično i nemajupristup Data-Netu.

- Ne slažem se, gospodine - čvrsto reče Rutlend. - Bolje bi bilo da u to područje prvo pošaljemomalu grupu agenata da obezbedi logore. - Rutlend je već odlučio šta mu je činiti

- pobeći u područje koje nije pod upravom Data-Neta - možda u Japan - ali, moraće to da ostvaripre nego što se čitava zemlja obruši na njih.

- Ti si imao svoju priliku - reče predsednica Alton, sevnuvši očima na Rutlenda - i upropastio sije. Smrvićemo izdajnike dok spavaju. Nećemo izneveriti.

Rutlend oseti da crveni u licu. Znao je da je ovaj plan osuđen na propast, a sa njim i njegovajedina nada za bekstvo. -Ti si idiot! - Rutlend viknu na Altonovu.

- Tišina! - naredi Ražak, glasom koji nekako kao da nijeio njegov. U očima mu se ogledalaizmučena duša. - Ja ću odlučiti šta će sada da se dogodi - manijački viknu. - Prva bomba ćeeksplodirati kao što je planirano. Takođe, prebacićemo bombu u Logor dva. To će naterati vojsku dase zamisli.

- Vojska neće dokoličariti sa strane - na prečac reče Rulend. Znao je da je na tankom ledu kodRažaka, ali očajnički mu je bilo potrebno da odugovlači sa planom. Bio je samoubilački.

- Potom ćemo napasti SAC bazu u Hanoveru - viknu Ražak, ponovo van sebe. - Zauzećemobombardere koji se tamo nalaze i naoružati ih krstarećim raketama. Kada to uradimo, vojska će moratida bude poslušna. Ukoliko odbiju, hidrogenskim bombama ćemo uništiti njihove komandne centre.

- Ali, gospotii'ne... - zausti Rutlend, ali se zaustavi videvši Ražakove oči. U njima se nalaziloludilo koje mu je govorilo da se vođa nalazi van granica razuma. Ražak je živeo u svetu snova kojeg jestvorilo njegovo ludilo.

31

RAZOTKRIVANJE DRUŠTVA

U osam sati uveče, 12. septembra 2015, Džef Vels je u Data-Net uneo naredbe za reprogramiranjesvih televizijskih satelita na kanal šest Vestara Cetiri, kanala kojim upravlja SMV.

Vlasnik, Tomas Galt, je naložio direktoru mreže da preuzme video zapis sa laserskooptičketelefonske linije, kojom je upravljao Veis. Tačno u osam sati, na svim mrežama i nezavisnimstanicima, porukom tomasa Galta, koji se u javnosti nije pojavio više od dve decenije, prekinut jeredovan program.

Porukom, pripremljenom u kampu u Misisipiju, Galt se obratio naciji: - Sunarodnici Amerikanci,prekinuli smo redovan program da bismo vam preneli poruku od velikog značaja. Kao što znate, vladaSAD-a je u haosu. Ali, ono što možda ne znate je to da u okviru naše vlade postoji tajno Društvo kojeje započeo i održavalo ovaj haos, a sve u svrhu preuzimanja uprave nad našom zemljom.

U Beloj kući zazvoni telefon Kala Rutlenda. Kada je podigao slušalicu, javila se predsednicaAlton koja ga izbezumljeno upita: - Da li gledaš televiziju?

- Ne - odgovori Rutlend. - Retko gledam televiziju.- Pa, sada bi bilo bolje da uključiš TV. Tomas Galt sa SMV govori o Društvu.- Šta! - viknu Rutlend i poseže za daljinskim upravljačem.- Svaki kanal u zemlji emituje poruku. Neko je upao u glavni distributivni sistem i reprogramirao

ga. - Predsednica trezveno dodade: - Čini mi se da nam je vreme isteklo.- To mora da je Vels, ponovo - izbrblja Rutlend. - Trebao je da ga ubijemo dok smo...- Pazi šta pričaš - upozori ga Alton. - Verovatno nas sve prisluškuju.Rutlend usmeri pažnju na televiziju. Galt je govorio: -Ovo što ćete čuti su originalni snimci

razgovora iz Bele kuće. Verujem da će vam biti jasno, isto kao što je*to sada i meni, da smosvojevoljno bili prevareni od strane zle grupe pohlepnih Ijudi, rešenih da preuzmu upravu nad ovomzemljom.

Snimak koji je emitovan, preneo je razgovore između predsednice Alton i Amira Ražaka u vezisa uklanjanjem svih hrišćana i Jevreja. Nacija je čula zavereničku raspravu o ubistvu ministraodbrane, kao i same naloge, koje je Ražak dao Rutlendu, o uklanjanju Freda Lajvlija, tadašnjegvrhovnog tužioca. Video prikaz je pokazivao zajedničke fotografije Ražaka, Altonove, Rutlenda i jošnekoliko drugih članova Društva.

Onda, iznenada, pažnja je preusmerena na logore i razgovor Ražaka i Rutienda oko upotrebenuklearne bombe za uklanjanje svih dokaza o njihovom postojanju. Na ekranu, u nadređenonipoložaju, prikazane su satelitske fotografije logora, kao i fotografije iz samih logora, koje je očiglednouslikao neko ko je uspeo da unese fotoaparat. Uporedno s tim fotografijama išao je tonski zapis nakojem se čuju stražari koji psuju zatvorenike i očigledni zvuci premlaćivanja ljudi. U pozadini, jedvaje mogao da se čuje plač žena i vriska dece.

Ostavlja savršen utisak, trezveno pomisli Rutlend. Nije i suviše dramatično, ali je vrlo ubedljivo.Obavili su dobar posao.

U zaključnim scenama, uz video zapis atentata na predsednika Hanta, pročitan je originalangovor kojeg je nameravao da održi. Ono što je još više optuživalo bilo je puštanje snimljenograzgovora između Kala Rutlenda i Džejsona Frenklina u kojem Rutlend iznosi detalje o načinu na kojiće biti izvršen atentat na predsednika Hanta. Završna izjava je bila da će jedan od ljudi ubačenih u

KUP izvršiti atentat, te tako Društvo nikako neće moći da bude dovedeno u vezu s tim.Rutlend je sedeo, hipnotisan prezentacijom. Shvatio je da su mnogi njihovi razgovori, održani u

najvećoj tajnosti, bili prisluškivani i snimljeni. Grupa pod čijom su prismotrom bili, nije se čak nipotrudila da upozori one koji će biti uklonjeni. Bili su zadovoljni time da čekaju pravi trenutak,znajući da će predstaviti dokaze onda kada naeija za njih bude spremna. Takođe, znao je da su izabralisavršen trenutak. Državi je bilo dosta bezgotovinskog sistema i haosa. Iste one metode koje je Društvoupotrebilo da poremeti ekonomiju, sada su bile uperene protiv njih.

Samo će Donald Šepard i još nekoliko odabranih znati da je većinu informacija obezbedioMosad. Godinama su prisluškvali telefone Bele kuće i postavili mnoštvo uređaja za prisluškivanje pokancelarijama. Iz očiglednih razloga, nisu želei da se ta informacija objavi.

Kal Rutlend izvadi magnum 357 koji je uvek nosio sa sobom i položi ga na sto. Zatim, izvadiflašu votke, koju je retko koristio, posluži se velikim gutljajem i prisloni pištolj uz glavu. Poslednjamisao mu je bila: Pitam se, kako li c'e izgledati večnost?

Odjek velikokalibarskog oružja zazveča širom, gotovo prazne, Bele kuće. U svojim odajama,predsednica Alton je poskočila kada ga je čula. Odmah je znala da je 11 pitanju Rutlend. Volela bih daja imam hrabrosti da se ubijem, pomisli ušmrkavši beli otrov koji je postao njena svakodnevna navika.U početku je govorila da joj je potreban samo kada su joj živci nesređeni. Onda je delovalo kao da sušve vreme nesređeni, pa je beli prah koristila sve češće.

- Pitam se šta li će uraditi sa mnom? - reče u dokolici dok je droga počinjala da deluje. - Neverujem da će pogubiti predsednika. To znači da će Grant biti predsednik, lenjo pomisli kada drogaučini da joj um zapluta. - Pa, koga je briga - reče glasno. - Jednog dana, vladaćemo svetom. Ako nesada, onda kasnije. Zaključi da joj je potrebno jedno pravo kupanje u vrućoj vodi. Napuni punu kaduvruće vode i uđe u nju. Osećaj je bio tako dobar. Samo joj je potrebno da se opusti. Kada se spustila ukadu, onesvestila se pod združenim uticajem droge i vruće vode. Služavka će je pronaći kada budeušla da promeni posteljinu na predsedničkom krevetu.

U svojoj radnoj sobi, Amir Ražak je bio neupoznat sa događajima koji su se odigravali oko njega.Upravo je razmišljao o načinu na koji će kazniti svoje neprijatelje. Iznenada, ščepa ga strah, drugačijiod svih koje je do sada upoznao. Bilo je kao da se moć koju je on tako često koristio na drugima,okrenula protiv njega. Strah je bio toliko razarujuć da je pomislio da će se onesvestiti. Pao je nakolena, moleći se: - Gospodaru, ne napuštaj me sada. Tako smo blizu pobede. Tvoje kraljevstvo će bitiuspostavljeno.

U glavi, Ražak ču samo šaptaj zla sa kojim se nikada ranije nije susreo.- Izneverio si me, kao i svi ostali - glas reče. - Moraću ponovo da počnem ispočetka. Tebe čeka

mučenje sve dok se večnost ne završi - zasikta glas.- Ali, gospodaru, služio sam ti svojim životom - Ražak ču samog sebe kako izgovara dok je u

agoniji puzao po podu.- Svojim životom! - glas reče oštrinom kojom napada kobra. - Tvoj život ništa ne znači. Da li

čuješ? Mogao si, za moje vladavine, da imaš bogatstva i počasti, ali sada ćeš videti kako nagrađujemone koji me iznevere.

Ražak oseti kako mu se steže grlo. Nije mogao da diše. -Ne. Ne! - vrištao je svojim poslednjimdahom. - Ne želim da umrem!- Odmah potom, Amir Ražak oseti kako mu nešto vuče dušu u mračnuprovaliju. Bio je prestravljen i van svake kontrole. Sve što je mogao da uradi bilo je da vrišti, ali kada

je upao u tamu, nikakav zvuk se nije čuo.

Sledećeg dana, potpredsedik Grant je objavio da je predsednica Alton doživela kobnu nesrećuprilikom kupanja i da se udavila. Grant odmah položi zakletvu pred glavnim sudijom Vrhovnog suda.Zvanična ceremonija će se održati u prikladno vreme, po sahrani predsednice Alton.

Predsednik Grant je objavio da će svim građanima koji su bili uhapšeni za vreme Altonine vladebiti vraćena sloboda i pu na zaštita ustava. Odluka odmah stupa na snagu. Takođe, sazvao je Kongres inajavio predsedničke izbore za sledeći novembar.

Još je objavio i da će biti sprovedena puna istraga o aktivnostima grupe poznate kao Društvo i oulozi koju je ona imala u pokušaju preuzimanja uprave nad vladom.

- Protiv vladinih i vojnih vođa koje su učestvovale u protivzakonitom hapšenju i zatvaranjuameričkih građana vodiće se krivični postupci dok se ne iscrpe sva pravna sredstva - obećao je.Pojavile su se i vesti da će neki ljudi sa nižih položaja biti oslobođeni u zamenu za informacije oDruštvu. Predsednik je stavio do znanja da će odluka o tome hoće li oni biti krivično gonjeni ili ne bitizasnovana na njihovoj punoj saradnji u toku istrage.

Iznenada, pojavi se poplava ljudi koja je priznala da ju je Društvo prevarilo i koja je od Grantovevlade tražila pomilovanje. Prvi znaničan potez predsednika Granta bilo je izdavanje proglasa u kojemse navodi da se za članove Društva neće razmatrati mogućnost pomilovanja osim ako i dok svi nepodnesu ostavke na položaje koje drže u vladi ili vojsci. Skoro tri hiljade muškaraca i žena podnelo jeostavku i zatražilo pomilovanje, ili bar protivuslugu da budu optuženi za zločin manji od izdaje.

Predsednik Grant je postavio Džefa Velsa da nadgleda rasturanje Data-Net sistema čim to budemoguće. Nezavisni komitet sačinjen od ljudi koji nisu političari, postavljen je da napravi sistem kojiće pomoći da se ponovo uspostavi američka valuta i ekonomija.

Najveći pobomik medijske reforme bio je Tomas Galt. Osnovao je fondaciju koja nadgledanjegovo ogromno carstvo i postao borac za hrišćanske ciljeve. Po njegovom svedočenju, sada je znaoda jedina nada, koju čovečanstvo ima, leži u potpunoj predaji Isusu Hristu kao Spasiocu.

- Namere ljudskog srca su zle - u programu Lice istine, emitovanom u udamom terminu, rečeGalt. - Jedino moć Božijeg Sina čini da On može da promeni takve namere.

Njegovo javno svedočenje izazva vamicu najvećeg oživljavanja hrišćanstva koje je svet video.Skoro četrdeset miliona Amerikanaca, sudeći po anketi SMV-a, ispovedalo je svoje grehe i prihvatiloHrista za Spasioca.

U osvrtanju na ovaj fenomen, Džon Elder reče Galtu: - Tome, to je moralo da se desi. Stotinuhiljada hrišćana se svakodnevno molilo - od toga, barem polovina njih samo za tebe.

Kada su logori otvoreni, otkriveno je da je skoro dve stotine muškaraca, žena i dece umrlo odgladi, zapostavljanja ili zlostavljanja pre nego što je Džef uspeo da za njih obezbedi više hrane ’iodeće. U Vašingtonu je podignut spomenik onima koji su pai braneći svoju veru. Kada je NUGSprotestovao zbog kršenja odvojenosti crkve i države, sudeći po anketama, skoro devedeset postoAmerikanaca reagovalo je tako što je podržalo stav vlade.

- Nacija bez Boga je nacija bez savesti - kao što je to prikladno sročio Tomas Galt. NUGS je brzopovukao svoju inicijativu pošto su im po oživljavanju vere sredstva rekordno opala.

Nakon što su logori zatvoreni, a preživeli otišli kućama, Donald Separd je otišao u Čikago daobiđe Koferove. U njihovom domu je pronašao Meri Kofer i decu. Pokušavali su da ponovo sredesvoje živote. Njen suprug, Bob, je ubijen pri pokušaju bekstva iz jednog od logora. Usled Šepardovogzaiaganja, Bob Kofer posta simbol savesnosti nacije.

- Mislili smo da takve stvari ovde ne mogu da se dese - u emisiji Lice istine Šepard reče TomasuGaltu. - Umesto toga, Amerikanci su otkrili da je jedina razlika između nas i nacista ili komunista ustvari šansa. Čovek nasleđuje zlo i potrebno mu je izbavljenje. Isus Hrist je taj koji nas izbavljuje.

Džon Elder je pronašao svoju Džuliju zdravu i u dobrom raspoloženju. Gotovo godinu dana, onaje tajno premeštana iz jednog KUP-ovog kampa u drugi. Drugi hrišćani su sakrivaii njen identitet.Tako niko nije mogao da je uzme za taoca i uslovljava njenog supruga.

Za venčanje Džefa i Keren upriličena je jednostavna ceremonija u bašti Bele kuće, ukoliko takonešto uopšte postoji.

Ono što niko nije saznao narednih pedeset godina je da je u trenutku Ražakove smrti izabran nekodrugi da pripremi svet za konačnu bitku u kojoj će se, naposletku, Božji ljudi suprotstaviti Sataninimsnagama.

- Jedina stvar u koju možemo biti sigumi - na prvu nedelju, u kojoj se obraćao sa govomice svojenove crkve, Džon Elder reče okupljenima - jeste ta da ljudi imaju kratko pamćenje. Mi nismo tageneracija koja je videla uzdizanje Antihrista. Ali, jednog dana, on će se uzdići, i ta generacija nećeumaći progonu. Možda nam je Bog, u Svojoj bezgraničnoj mudrosti, podario dmgu priliku. Pomolimose da ga nećemo izneveriti.

www.balkandownload.org

1

Vremenska zona validna za istok SAD-a2

U originalu Wallace.3

Poslednje slovo engleske abecede.

Table of Contents

Table of ContentsIluminatiPredgovor izdavačaZahvaljujemProlog, Kolaps Amerike1, Džef Vels2, Iluminati3, Udar nepogode4, Panika5, Izbori6, Hapšenja7, Prodavanje nacije na data-netu8, Atentat9, Upravljanje ekonomijom10, Neredi11, Ubiti predsednika12, Preživljavanje13, Novi predsednik14, Upravljanje15, Zaoštravanje16, Beg u planine17, Razotkrivanje zavere18, Nafta19, Oružje sudnjeg dana20, Bomba21, Lična karta22, Zamka23, Podzemlje24, Sastanak iznenađenja25, Spasen26, Žig27, Van sebe28, Kontranapad29, Bekstvo30, Tomas Galt31, Razotkrivanje društva