Lean

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ EVROPA 2020: društvo zasnovano na znanju” Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

74

Paper No.А1.2-6

UNAPREĐENJE VISOKOG OBRAZOVANJA FILOZOFIJOM „LEAN“

Milan Radošević1, Milan Baošić2, Slobodan Radičev3 Dejan Ikonov4, Bojan Matić5

12345Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Republika Srbija [email protected], [email protected], 3 [email protected],

[email protected], [email protected]

1. UVOD Živimo u vremenu opadanja raspoloživih resursa, rastućih zahteva isplativosti i

odgovornosti, kao i sve značaja obrazovanja za ekonomski razvoj i kvalitet života. Visoko obrazovanje se mora konstantno unapređivati, tako da zadrži reputaciju kao vrednovana i prominentna institucija. Lean filozofija ima potencijal da uvede značajna poboljšanja u sistem visokog obrazovanja. Univerziteti mogu da poboljšaju svoje poslovanje na način koji obezbeđuje korisnicima proces koji poštuje njihovo vreme, smanjuje mogućnost pojave grešaka i dostupan je tačno kada je potreban. U radu će biti predstavljeni osnovni principi filozofije lean kao i uticaj istih na institucije visokog obrazovanja a koji bi mogli biti od koristi i institucijama visokog obrazovanja u Srbiji.

2. GLOBALNI TREND, PROBLEMI ILI NOVE MOGUĆNOSTI?

Institucije visokog obrazovanja će odigrati centralnu ulogu u rešavanju izazova 21. veka.

One su od ključnog značaja za razvoj ekonomije zasnovane na znanju kao i unapređenje društva u celini. Uloga institucija visokog obrazovanja koja se ogleda kroz liderske treninge, obrazovanje rastuće populacije u svim segmentima društva veštinama koje su potrebne za postizanje kompleksnog, modernog društva od vitalnog su značaja. Obrazovne institucije, kao takve, obezbeđuju istraživanja i analize za rešavanje problema, stvaranja novih rešenja i mogućnosti kako u privatnom tako i javnom sektoru. U sve više dinamičnoj klimi kompetativnosti, globalizacije, visoko obrazovanje predstavlja značajnu tačku koja predstavlja vezu između nacionalnog i internacionalnog okruženja. Globalna mreža visokog obrazovanja predstavlja platformu za uspostavljanje saradnje između institucija, građana kao i nacija. Postojanje održivih institucija visokog obrazovanja je uslov svakog modernog demokratskog društva.

Ipak, visoko obrazovanje suočava se sa značajnim izazovima na svetskom nivou. Velika stopa rasta populacije i upisanih studenata, dovela je u nemogućnost velike institucije da pažnju usmere na individualne studente u dovoljnoj meri kao i do pojave biroktartski složenih akademskih sistema. Ova ekspanzija, kao i promena pogleda na ulogu visokog obrazovanja, neminovno je dovela i do finansijskih problema. Sve više univerziteta se ponaša više kao privatno nego javno dobro, finansiranje od strane države se značajno smanjuje.

Kada je reč o globalizaciji najevidentniji trend je nastanak tržišta visokog obrazovanja ’’bez granica’’, što će verovatno voditi ka daljoj diverzifikaciji ponude visokog obrazovanja. Mnogobrojni univerziteti već preuzimaju inicijative kako bi ponudili svoje obrazovne programe na internacionalnom tržištu visokog obrazovanja, uspostavljanjem ogranaka, franšiza ili saradnje sa lokalnim institucijama. Ovi tržišni procesi zahtevaju da institucije visokog obrazovanja sve više funkcionišu kao preduzeća. Uloga univerziteta se neminovno menja. Svaki univerzitet, mora da odluči da li da se otarasi ili da se drži svojih specifičnosti kako bi napravio kompromis sa konvergentnom verzijom sistema visokih obrazovanja. [1]

1


75

3. OSVRT NA „LEAN“ POČETAK

“Lean” je reč koja potiče iz engleskog jezika i kod nas se terminološki koristi u području organizacije i menadžmenta. Ova reč u prevodu znači; mršav, tanak, vitko. Analogijom “lean” označava „vitku“ fabriku koja minimizira gubitke tokom procesa proizvodnje. “Lean” kao termin definisala su dva profesora sa M.I.T. (Massachusetts Institute of Technology) Džejms Vomak i Daniel Džons 1992. u knjizi Mašina koja je promenila svet (The Machine That Changed the World). Pisanje knjige je bilo inicirano šestonedeljnim boravkom u Toyotinim fabrikama u Japanu. Istraživanje je nastavljeno u Sjedinjenim Američkim Državama i trajalo je još punih pet godina i koštalo više od 5 miliona dolara. Posle svih istraženih zakonitosti, metoda i tehnika koje su se primenjivale u Tojotinim fabrikama, naučnici objavljuju knjigu koja ubrzo postaje jedna od najbolje prodavanih među svim knjigama koji se bave proizvodnjom. [2]

Osnovna ideja koja se krije iza Lean proizvodnog sistema jeste eliminisanje otpada, smanjenje troškova i poboljšavanje uslova rada zaposlenih, drugim rečima sveukupno poboljšanje kvaliteta u svakom mogućem smislu. Filozofija koju koriste Japanski proizvođači se u velikoj meri razlikuje od filozofije zapadnih zemalja gde se vode idejom da se profit može ostvariti samo ako se isti doda proizvodnoj ceni u skladu sa očekivanom prodajnom cenom [3]. Za razliku od zapadnih zemalja, Japanski prilaz se vodi verovanjem da je potrošač u stvari generator koji diktira prodajnu cenu. Znači, što je veći kvalitet ugrađen u sam proizvod i što se više usluga pruža to je veća cena koju je potrošač spreman da plati. Kultura Lean proizvodnje jeste uticaj u svakom aspektu proizvodnje odnosno stvaranja vrednosti eliminišući otpad u vidu smanjenja troškova, generisanje kapitala, povećanje prodaje, poboljšanje uslova rada i motivacije radnika, kao i da se ostane kompetativan u sve većem svetskom tržištu.

4. „LEAN“ FILOZOFIJA U SLUŽBI VISOKOG OBRAZOVANJA Lean prakse i principi imaju potencijal koji omogućuje stvaranje filozofskog okvira i alata

koji mogu dramatično da unaprede efektivnost pojedinih procesa visokog obrazovanja. Ako pogledamo unazad nekoliko decenija, mnogobrojne institucije, organizacije i preduzeća prihvatile su lean koncept kao sistem sa visokim stepenom uspešnosti u pogledu organizacionih promena koje su unapredile organizacionu kulturu, principe rukovođenja.

U suštini lean filozofija predstavlja skup principa, metoda i menadžerskih alata za efektivno i efikasno planiranje, izradu i kontrolu u lancu koji učestvuje u stvaranju nove vrednosti. Vreme u ovom filozofskom pristupu se deli na: vreme u kome se menja i vreme u kome se ne menja stanje predmeta rada.

Osnovni principi lean-a definisani su od strane autora knjige “Lean Thinking” J. Womacka i

definisani su kao: 1. Value – usmerenost na kupce (sposobnost ili mogućnost da se ispune zahtevi potrošača

u pravo vreme i za odgovarajuću cenu). 2. Value stream – efektivni i efikasni procesi rada (specifične aktivnosti potrebne za

projektovanje, naručivanje i obezbeđivanje određenih proizvoda/usluga od koncepta (ideje) do proizvodnje, od narudžbine do isporuke. To je, u stvari, profil opterećenja tokova, odnosno puteva od ideje do gotovog proizvoda na tržištu kupaca).

3. Flow – kontinuirani tokovi (potpuno ostvarivanje rada "value stream", tako da proizvod/usluga prođe procese od projektovanja do lansiranja na tržište, od narudžbine do isporuke, bez zaustavljanja, bez grešaka, lošeg kvaliteta i bez povratnih tokova).

4. Pull – pokretanje proizvodnje/usluge na zahtev potrošača (proizvodnja i isporuka proizvoda/usluga na zahtev potrošača, gde se neće ništa proizvoditi bez njihovog zahteva).

5. Perfection – savršenstvo u radu (kompletno eliminisanje gubitaka pri čemu se tokom "value stream" kreiraju visoke vrednosti). [4]

Neke pozitivna strane lean principa odnosno uticaj koji ima na procese u visokom obrazovanju biće predstavljeni u nastavku rada a na osnovu dobrih praksi univerziteta koji su neke procese ovim prostupkom unapredili na različitim nivoima:

2


76

4.1. Lean u visokom obrazovanju predstavlja sveobuhvatan prilaz unapređenju i institucionalnim promenama

Mnoge intervencije kada se sprovode uglavnom imaju uticaja samo na jednu sferu odnosno

područje promena kao što je TQM, postavljanje ciljeva, reinženjering procesa, upravljanje procesima itd. Kada se pokuša sa unapređenjem pojedinačnih procesa u sistemu javlja se mogućnost da ostali segmenti sistema postanu nekompatabilni sa istim ili da proces prilagođavanja bude isuviše dug. Primenom lean pristupa koji obuhvata celokupni sistemski prilaz i intervenciju koja kao ulaz predstavlja integrisani sistem promena a koje za izlaz imaju promene u različitim sferama univerziteta, postepeno poboljšavajući promene unutar administracije, zaposlenih, studenata i univerziteta.

4.2. Primena ove filozofije predstavlja balans potreba institucije i zaposlenih

Promene koje se postižu, iskazuju se posvećenošču radnika, radnih grupa i ostalih ljudskih resursa njihovom predanošću idejama kojima se promoviši lean filozofijom sa ciljem dostizanja institucionalne ideje. Cilj lean pristupa jeste eliminisanje svih nepotrebnih koraka kao i aktivnosti koje opterećuju radnike i ne stvaraju vrednost u toku procesa a koji kao izlaz ima korist kako za studente, instituciju pa i za njih same. Poboljšanjem tokova procesa oslobađa zaposlene nepotrebnih i nefunkcionalnih zadataka što automatski omogućuje takozvano reinvestiranje nihovog vremena na stvaranje vremena u kojem se vrednost dodaje.

4.3. Lean smanjuje bespotrebne korake (waste)

Otpad, višak - kada govorimo o procesima koji su vezani za visoko obrazovanje ili nepotrebni koraci u procesu (eng. waste) predstavljaju bilo koji korak odnosno aktivnost u procesu koja troši raspoložive resurse sistema ali ne doprinosi nikakve vrednosti. Veliki broj stručnjaka današnjice se slaže da se poneki troškovi odnosno otpada nalazi u većini ako ne i u svim univerzitetskim procesima. Ono što je interesantno da se pojavljuju i rasipanja unutar troškova. Istraživanja pokazuju da je kod nekih proizvodnih kompanija tipičan proizvodni proces 90-95% otpad dok je samo 5-10% proces koji donosi vrednost krajnjem potrošaču. [5] Sličnosti mogu da se pronađu i u uslužnim sistemima kao što su avio industrija, zdravstvo i mnogi drugi pa zašto bi se onda moglo pretpostaviti da je nivo otpada u procesima visokog obrazovanja značajno različit od ostalih?

Osnovni cilj lean filozofije u visokom obrazovanju je celokupna eliminacija otpada. Resursi koji se uštede eliminacijom otpada mogu se reinvestirati od strane institucije u druge prioritetnije procese pomoću kojih će se ostvariti proces od vrednosti koji se od njega i očekuje. U načelu, eliminisanje otpada u procesima visokog obrazovanja obezbeđuje stratešku kompetativnu prednost univerziteta. Eliminacijom nepotrebnih procesa unaprediće se kvalitet univerzitetskog obrazovanja, uvećaće se institucionalne mogućnosti za pridobijanje više boljih studenata, povećava se univerzitetska reputacija itd.

5. ZAKLJUČAK Dobrom raspodelom poslova, institucija koja se vodi lean filozofijom može fokusirati svoju

kompetentnost i resurse na ograničeni odnosno tačno definisani skup inovativnih ideja a samim tim da se smanju i troškovi, direktni ili indirektni za inoviranje procesa koje će na kraju definisati konačan „proizvod“ odnosno proces visokog obrazovanja. Važno je napomenuti, da za uspešnost implementiranja i sprovođenja lean koncepta, ideja mora da se pokrene sa vrha lanca upravljanja. Uspešnom primenom i implementacijom obrazovne institucije mogu definisati svoje mesto u društvu najboljih i da ne nude samo proizvod obrazovanja kao takav već i da od sebe kao instituciji stvori prvoklasan ”proizvod” koji će ispuniti sve zahteve potrošača.

Međutim, pitanje koje možemo postaviti, šta se dešava kada institucije ostanu bez svojih primarnih korisnika ili se taj broj smanji usred nepredvidivih okolnosti. Koje korake je tada

3


77

potrebno primeniti? Primenom dobrih studija praksi i rešavanja odnosno režiranja različitih situacija može pomoći instituciji sa dobrim nivoom organizacija da prevaziđe probleme.

Ova problematika zahteva da više ljudskih resursa iz institucija bude uključeno u rad na povećanju saradnje sa ključnim „potrošačima“. Aktiviranjem ljudskih resursa kroz različite vidove aktivnosti, odnosno da rade, tako reći unutar drugih institucija posredstvom saradnje, mnoge institucije su naučile kako da se što bolje adaptiraju na predstojeće promene i da iste prevaziđu.

Lean filozofija nije samo smanjenje otpada i viškova. Osnovna ideja lean filozofije, predstavlja preuzimanje odgovornosti za svaki segment poslovanja i preuzimanje odgovornosti za zadovoljenje potreba potrošača, nezavisno od toga na kom nivou potrošač to zahteva i na kom nivou se potrošač definiše. Bez aktiviranja ljudskih resursa u lancu vrednosti, masovne personifikacije potrošača kao pojedinca, koristi od implementacije lean filozofije mogu biti izgubljenje, pogotovo ako institucija više brine o krajnim troškovima umesto zahtevima potrošača za konačni kvalitet.

6. LITERATURA

[1] Radošević, M. Ikonov, D. Baošić, M., Finalizacija Bolonjske Agende, XVI Skup trendovi razvoja, Kopaonik, Srbija, 2010, str. 252;

[2] Prekajski, S., Analiza mogućnosti primene LEAN koncepta u domaćoj praksi, diplomski-master rad Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2007. str. 10-11

[3] Ohno, T., Toyota production system: Beyong large-scale production, Portland, Oregon: Productivity Press 1988 p. 38

[4] Womack, J. Jones, D, Lean Thinking: Banish Waste and Create wealth in Your Corporation, Simon&Schuster, New York, 1996, pp. 20, 311;

[5] Liker, K., The Toyota Way: 14 management principles from the world’s greatest manufaturer, New York, 2002, pp. 87;

4

Documents

Lean