2 |

Serijal knjiga u obliku srca posvećen je svima onima koji su voleli,

koji vole ili će voleti...

www.leo.rs

www.leo.rs

4

12

20

32

44

58

68

74

8

16

26

38

52

62

70

Glavni i odgovorni urednik: Nenad Perišić

Pomoćnik glavnog urednika: Slađana Perišić

Priprema i dizjan: Ljiljana Pekeč

Saradnici: Milica SimićJasmina MitrinovićIrina VujičićAna BešlićDarko PopovićNela PešićNevena IličkovićJelana DragojlovićMarko GojkovićNataša AnđelkovićVanja GavrovskiAnita MomčilovićBiljana GrbinLidija MaričićSiniša Ubović

Redakcija i dopisnički servis:Zemun, Mihajla Bandura 36+381 11 3752-627+381 11 3752-626info@leo.rs

Marketing:+381 11 3752-625nesaperisic@gmail.comwww.leo.rs

Sadržaj:

Leo commerce na:

Prijavite se za

na: www.leo.rs

Leo Newsletter

Lorna Birn Anđeli u mojoj kosi

OSHOPutovanje ljudskog bića

Elena KedrosDvojčice sa Olimpa

Brendon MalTajne svetilišta zmajeva

Dobrilo NenadićVreme kokoški

Dejan LučićTeorija zavere

Tito i drugoviJože Pirjevec

Harold RobinsProkletstvo

Stiven HokingKratka povest mog života

Robert M. Edsel sa Bretom ViteromOperacija: čuvari naselja

Ildefonso FalkonesBosonoga kradljivica

Žoze SaramagoPriče s ovog i s onog sveta

Linda Čapman Let iznad oblaka

Stephen King Dr Sleep

Dr Frenk Kinsloukinslou sistem

4 |

dr Frenk dž. kinslouZačetnik procesa Quantum entrainment®

Kinslou sistem

Va{ put ka dokazanom uspehu u zdravlju, ljubavi i životu

| 5 www.leo.rs

dr Frenk dž. kinslouZačetnik procesa Quantum entrainment®

Kinslou sistemDA LI SAMO POLOVIČNO ŽIVITE SVOJ ŽIVOT?

Šta bi bilo ako bi vam neko rekao da biste, ako postanete svesni nečega što već imate, mogli neizmerno da obogatite svoje sposobnosti i talente i već danas počnete da živite sto procenata svog života?

Da li biste bili zainteresovani?

Doktor Frenk Kinslou – izumitelj i pokretač procesa Quantum Entrainment® (QE™), revolucionarne tehnike koja je postala vitalni deo života profesionalaca za isceljivanje i laika širom sveta – upoznaće vas s dokazanom naučnom metodom zasnovanom na lako primenljivim principima koji su hiljadama ljudi

omogućili da stvore više sreće i harmonije u svojim životima. QE, njegove primene u svakodnevnom životu i univerzalni principi čine tri stuba ovog sistema.

| 5 www.leo.rs

NASTAVAk...

PRINcIP LUcIDNoG žIVLJENJA

Princip lucidnog življenja pokazuje da onda kada ste svesni nepomičnosti tokom aktivnosti, takođe poznate i kao QE svest, u tom momentu ste u potpunoj harmoniji sa sobom i svim ostalim manifestacijama postanja. Ljudsko ste biće u potpunosti. Kada uravnotežite najdublji odmor svesti o čistoj svesti s aktivnošću, postajete ispunjeniji.

Krajnje napredovanje ljudskog bića je ispunjenost. Ljudski napredak nalazi okončanje u ispunjenosti. Ispu-njenost je ravnoteža na svakom funkcionalnom nivou: mentalnom, emocionalnom, fizičkom, duhovnom, soci-jalnom i tako dalje. Ako se većina nas oko nečega može složiti, to je da je ljudski rod neuravnotežen. Jedan od razloga je to što merimo napredak vrlo ograničenim i po-vršnim terminima. Uobičajena definicija napretka obu-hvata neprekidnu naučnu inovaciju ili globalno širenje ljudskih prava na svim nivoima društva, iskorenjivanje gladi i bolesti, uvećanje bogatstva ili eliminisanje rata. Svakako da razvoj u bilo kojoj od ovih oblasti ukazuje na napredak, ali ograničen i uzak po prirodi. Čak i ako kombinujete zadivljujuća naučna i tehnološka otkrića u

poslednjih sto godina, izvanredne korake ka jednakim ljudskim pravima širom sveta, i smanjenje gladi i bole-sti, zaista je veoma retko naći osobu koja je ispunjena, to jest, koja je naučila da balansira unutrašnji spokoj sa spoljašnjim uspehom.

Ispunjenje nije izvan nas, već je usađeno u svakome. Ispunjenje je, zapravo, naša priroda. Ne treba više da radimo, ili da koristimo najnoviju tehnologiju, ili da za-radimo više novca da bismo se osećali kompletno. Ispu-njenje prevazilazi uzdanje u spoljašnje izvore. Naravno, oni ga uvećavaju i obogaćuju, ali ni na koji način ne za-visi od njih. Ispunjenost je jedinstveno ljudska i ostatak ove knjige posvećen je vašem jačanju i vašoj realizaciji ispunjenosti. Pre nego što nastavimo, hajde da na trenu-tak istražimo ispunjenost i kako je možete neposredno integrisati u sopstveni život.

Kada se dublje odmorite, ne samo što ste u stanju za energičniju aktivnost, već je ta aktivnost i harmoničnija. Kao i sa svim principima koje smo opisali, ovaj princip može se univerzalno primenjivati. Čitavo postanje se širi, kreće se napred na dve noge – na nozi odmora i akcije. Svaki

proces ili stvar potpada pod ovaj princip. ciklus odmora i akcije osnovni je motor kreacije i obnavljanja univerzuma. Ali već imate direktno iskustvo ovog principa u akciji. Da li vam se srce grči i onda opušta? Zar ne primećujete izvesnu nepomičnost nakon svakog udaha i izdaha? Telo vam je primorano da se odmori posle radnog dana. Kada morate da se koncentrišete na neki problem, um vam najefikasnije radi kada mu priuštite malo slobodnog vremena da uživa u nekim lakšim, vedrijim mislima. Probijena prvim zracima sunca, nepomičnost noći rasipa haos na dan. Zemlja se od-mara zimi, a raste leti. Tako se ovaj princip odmora i akcije vidi u svakom procesu i svakoj tvorevini.

Princip progresa takođe je aktivan iza onog što je vidlji-vo, izvan domašaja naših čula. To možemo da vidimo u ta-lasu, na najosnovnijem nivou kreacije. Talas se kreće uvis, a onda nadole. Baš kada prestane da ide uvis i baš pre nego što krene da se spušta, on miruje. Sećate li se koliko vam je sati zabave pružalo jednostavno ljuljanje na ljuljašci? Sećate li se koliko ste, kao dete, bili uzbuđeni zbog ubr-zanja uvis, pogleda usmerenog ka nebu? Vetar koji vam je milovao lice mamio vam je široki osmeh, brzo praćen radosnim vriskom. A onda ste, na jedan kratak momenat, postajali bestežinski, lebdeli ste u vazduhu stežući još jače konopce koji su vas slabašno držali za sedište ljuljaš-ke. Gravitacija je onda nastavljala svoju skoro neprestanu stražu, povlačeći vas nazad na sedište, i ciklus se nastavljao u obrnutom smeru. To je radost talasa, taj momenat pot-punog odmora na kraju svake eksplozije aktivnosti.

Talas nije samo aktivna faza ili samo faza odmora na kraju. celokupni talas je i aktivna i pasivna faza zajedno. Talasi dalje grade subatomske čestice, atome i molekule, i odatle beskonačne nizove objekata i energija za koje se ne možemo ni nadati da ćemo ih ikad dokučiti. Sve se sastoji od talasa i, prema tome, sve zavisi od odmora i aktivnosti da bi postojalo. Ako drvo , kamen ili osoba žele da nastave da postoje i da rastu, moraju da slede ovu jednostavnu formulu uravnoteženog odmora i aktivnosti. Ako ne uspe-ju u tome, podležu drugom zakonu termodinamike, gde počinju da se razgrađuju i naposletku prestaju da postoje.

Mogli biste reći: „Shvatam kako to važi za kamen na Mesecu ili za parče pite od jabuke, ali kako se princip progresa direktno odnosi na mene?“

Evo dobrog načina da razumete kako će vam odmor i akcija direktno uticati na sreću, produktivnost i osećaj do-brobiti. Posmatramo svoj svet i reagujemo na njega putem svojih čula. Nivo na kojem nam čula funkcionišu sasvim je prost u odnosu na prefinjenije nivoe kreacije. Molekuli, ato-mi i najosnovnija građa postanja – talasi koji je čine – izvan su dodira naših čula. Poznajemo njihovo dejstvo po onome što naposletku proizvode: planine, ljude, galaksije i, vero-vatno dragocenije od svega ostalog, toplu picu.

Čula su vam ukorenjena u umu. Mentalna aktivnost talasna je po prirodi i stoga je prefinjenija od vaših čula. Kada elektroencelograf meri aktivnost vašeg mozga, on

meri moždane talase koji su rezultat mentalne aktivnosti ili rezultiraju njome. Pošto je po prirodi talasna, slobodno je upoznata s onom najosnovnijom jedinicom kreacije: talasom. Um vam je most između formi spoljašnjeg sveta i bezoblične čiste svesti. Većina ljudi samo hoda na jedan način po tom mostu: spolja ka svetu. Quantum Entra-inment je putokaz na tom mostu koji vas usmerava ka tihoj strani života, nazad ka čistoj svesti. Kada postanete svesni čiste svesti, prelazite taj most ka području najdu-bljeg odmora i crpite iz njegove neograničene energije, harmonije i mudrosti. onda se vratite nazad preko mosta da raširite tu energiju, harmoniju i mudrost po relativnim poljima budnosti, dubokog spavanja i sanjanja.

Ilustracije radi, mogli bismo reći da je čista svest ban-ka u kojoj imate štednu knjižicu. Vaš račun „čiste svesti“ direktno crpi iz neograničenih resursa banke, tako da vam nikada ne ponestane sredstava. U suštini, vi ste ban-ka. Ako natrpate džepove čistom svešću i onda pređete most do zemlje relativnog odmora i aktivnosti, polako ćete ili brzo sve potrošiti. Dok se vaša sredstva čiste sve-sti, „sredstva života“, troše, oslobađate sve manje i manje radosti i prosperiteta iz života. Podstrek koji dobijate od relativnih nivoa dubokog spavanja i sanjanja nije dovo-ljan da vam pomogne da dostignete i održite svoj puni potencijal i ličnu ispunjenost.

Recimo da ste, kada ste se vratili iz banke čiste svesti, stavili većinu svojih sredstava u sef u svojoj kući. Svakog dana trošite sve više čiste svesti na aktivnosti rada, ljubavi i dokoličarenja. Svako veče vraćate se kući da iz sefa izvadite dovoljno čiste svesti za sledeći dan. Ubrzo uviđate da vam se resursi tope i budžet vam je na poslednjim rezervama. Simptomi ovoga su, naravno, manje energije, manje entu-zijazma, naporan rad i manja produktivnost, osećanje da se život opire više nego inače, dosada i nemir, zdravstve-ni problemi, zavisničko ponašanje i osećaj da vam nešto nedostaje – da je život nešto više od onoga što vi živite. Uopšte, kada stiskate parice čiste svesti, spontana radost i žudnja za životom trpi zarad ograničene egzistencije u re-lativnom svetu. Koristi koje dobijate od relativnog odmora dubokog spavanja i sanjanja nisu dovoljne da podrže vaše pravo da u potpunosti istražite i prigrlite spokoj, napredak i prosperitet, simptome ispunjenosti i celovitosti.

Prividno imate dva finansijska plana čiste svesti da vas izdignu iznad ograničenog energetskog budžeta i omoguće vam da direktno crpite iz banke čiste svesti. Kažem „prividno“ dva finansijska plana, jer je jedan u stvari iluzija. Tradicionalno učenje ide otprilike ovako: ako izdvojite vreme svakog dana da odete do banke čiste svesti i potpuno napunite svoju zalihu, onda ćete imati novu zalihu sredstava čiste svesti da rasporedite na svaki novi dan. Rupa u ovom učenju jeste da imate bušne džepove i, dok se vraćate od banke ka kamenitoj obali relativnosti, gubite veći deo onoga što ste uzeli iz ban-ke. Prema tome, oseća se da morate da odvojite vreme svakog dana i da nastavite da godinama idete do banke

6 |

i nazad, ili čak životima, po nekim filozofskim sistemima, pre nego što najzad ne akumulirate sva sredstva koja možete da potrošite.

ova iluzija traje bezbroj generacija, ali možemo da ispravimo to jednostavnim objašnjenjem. Kao što zna-te, vaš um je talasne prirode. To znači da je upoznat sa energijom i time kako ona stvara forme. Međutim, ne može da razume bezobličnu, neograničenu prirodu čiste svesti. Čista svest je izvan uma i zato je izvan shvatanja uma. Čista svest ne drži se u banci. ona je banka, ona je most i ona je svako stvoreno biće i stvar. Neograniče-na je i stoga je uvek svuda prisutna. Zato je sada vreme da se manemo iluzije da ćemo vremenom stvoriti veli-ko bogatstvo zarad shvatanja da smo već bogati ovde i sada. Sada je vreme da se otvorimo realnosti onoga što već jesmo, a to je da smo čista svest. Ponovo, neću ovde oduzimati vreme da objašnjavam ovo najvažnije shva-tanje, budući da ćemo kasnije detaljnije pričati o tome. Samo znajte da je čista svest izvor svega, uključujući i vaš um. ona okružuje, podržava i prodire kroz svu energiju i formu.

Verovatno počinjete da uviđate značaj ovog shvata-nja. To znači da je čista svest, stanje najdubljeg odmora, upravo tu s vama dok čitate ovu knjigu. Zato ne morate da je zatvorite i da odete do banke čiste svesti da podi-gnete sredstva. Samo treba da postanete svesni da ste već multimilioner po pitanju čiste svesti i odmah ćete početi da živite u ispunjenosti. ovo nije neka pufnasta filozofija zasnovana na veri, stavu ili nadi. QE se zasniva na naučnim principima i može ga izvoditi svako ko je svestan. To znači – vi. Kada doživite samo nekoliko isku-stava s početka ove knjige, celovitost će vam postati ap-solutna realnost.

ovo što ovde govorim veoma je značajno i duboko. Molim vas da obratite pažnju zato što je ovaj uvod naj-važnija objava na kojoj se zasniva cela ova knjiga, kao i vaš život. Možete da iskusite veoma dubok nivo odmora čak i dok perete kola, dok se probijate kroz saobraćajni špic da biste stigli na važan sastanak, ili dok se cenjkate za repu na lokalnoj pijaci. Za razliku od dubokog spava-nja i sanjanja, ne morate da svesno odvojite posebno vreme od aktivnosti da biste postali svesni čiste svesti. Sada možete da izmešate ta dva – najdublji nivo odmo-ra i najdinamičniji nivo aktivnosti. Brzo ćete shvatiti da je sve ono što ste hteli da kupite svojom valutom čiste svesti i samo napravljeno od čiste svesti. Nema potrebe da bilo šta kupujete, da menjate energiju, da biste dobili ono što želite. Ubrzo ćete naučiti da jednako cenite odraz čiste svesti i u cvetu i u probušenoj gumi. Kada se to desi, zadovoljićete princip progresa. To je najdublji i najlepši nivo ljudskog funkcionisanja, a već imate sve što vam treba da to ostvarite.

Kada stopite ta dva – stanje čiste svesti, nivo najdu-bljeg odmora, s budnim stanjem, nivoom najdinamičnije

aktivnosti – zapravo stvarate jedinstveni, peti nivo svesti koji karakteriše osećanje unutrašnjeg odmora ili spoko-ja čak i kada se obavlja dinamična aktivnost. ovaj peti nivo svesti nazivam QE svešću. U sledećim poglavljima ispričaću više o ovom ključnom i osnovnom ljudskom stanju, a onda ću vam pokazati kako da ga odmah isku-site i nežno integrišete u svoj život.

Zašto, dakle, čekati mnoge živote ili čak jedan život da biste dobili ono što već imate?

„U redu, Frenk“, kažete, „ako bi sad bio ljubazan da prestaneš da pričaš, voleli bismo da pređemo na temu kako se postaje celovito ljudsko biće.“

Sasvim se slažem. U pravoj tradiciji sticanja znanja pu-tem razumevanja i iskustva, dobili ste celokupno počet-no razumevanje koje vam je potrebno. Sledeći korak biće vam jednostavno iskustvo praćeno dubljim iskustvom, a onda još malo opisa koji će dovesti do još dubljeg isku-stva. Podstičem vas da pročitate prvi i drugi deo po redu. Do trećeg dela imaćete osnove kako se postaje celovi-to ljudsko biće i zato možete da birate iskustva koja vas najviše interesuju, bez obzira na to kojim redom idu u tom odeljku.

Veoma mi je prijalo da pričam s vama i jedva čekam da podelim s vama ono što je, u suštini, mudrost koju ste ceo život sa sobom nosili. Čast mi je da vam skrenem pažnju na lepotu, snagu i radost koji leže u vama. otkrijte sami svoje blistavo unutrašnje biće. S potpunom sigurnošću spoznajte blaženstvo koje jeste. Nikada ne gubite iz vida tu najdragoceniju i najzreliju svest i delite je sa svima nama. Čista svest odražava se kroz sve nas na drugačiji način. obraća nam se na svoj način, pozivajući nas da je pokažemo drugima. U ovom rasparčanom svetu, sijajući u okviru sopstvenog bića, nemo ćete pričati drugima o lakoći, radosti i milosti celovitosti.

Pet QE principa za lucidno življenje

1. Princip univerzalne harmonije: život je ravnoteža. ži-vot je savršen baš onakav kakav je.

Pravilo dvojke:

• život je harmonija.

• Svet nije onakav kakvim ga ja vidim.

2. Princip dinamične nepomičnosti: pokret potiče iz nepomičnosti, energija eruptira ni iz čega, a red je prisutan u haosu.

3. Princip odmora i obnove: kada postanete svesni ne-pomičnosti, život se reorganizuje u vašu korist.

4. Princip progresa: što više nepomičnosti prizivate u svoj život, aktivnost će vam postati organizovanija i dinamičnija.

5. Princip lucidnog življenja (QE svest): kada ste svesni nepomičnosti tokom aktivnosti, u tom momentu ste u potpunoj harmoniji sa sobom i svim ostalim mani-festacijama postanja. celovito ste ljudsko biće.

| 7 www.leo.rs

8 |

Čovek je most, kaže osho, između životinje i božanstva – a svest o dvostrukom aspektu naše prirode

čini nas ljudskim bićima. Dualnost nas, takođe, uznemirava, tera da se sukobljavamo sa sobom i često

nas dovodi do raskrsnice gde se ukrštaju sebičnost i darežljivost, ljubav i mržnja, krhkost i snaga, nada i

očajanje. Knjiga Putovanje ljudskog bića uči nas da prihvatimo obe suprotnosti, umesto da biramo između

jedne od njih, jer prihvatanje predstavlja ključ za preobražaj životnih obrta u putovanje koje će nas

dovesti do spoznaje šta nam je suđeno da budemo.

Putovanje ljudskog bića

Predgovor

.

Ne zaboravite, život se sastoji od sitnica. Krupne stvari ne postoje. Krupne stvari nastaju kad se sitnice nakupe. Jedan postupak možda deluje beznačajno, bilo da je dobar ili loš. Jedan osmeh možda deluje beznačajno, ali osmeh je deo velikog procesa. Jedan cvet ne čini girlan-du, to je sigurno, ali girlande neće ni biti ako se ne uplete jedan po jedan cvet.

Nemojte potcenjivati svoje loše postupke, nemojte potcenjivati ni svoje dobre postupke. Svaki postupak je značajan: ako je loš, ispaštaćete zbog njega. Ako je dobar, uživaćete u životu. Uživanje u životu jedini je put do spoznaje Boga. Jedini dokaz da Bog postoji je blaženstvo. Nema logičnog dokaza o postojanju Boga, osim blaženstva. Kad vas obuzme radost, kad zaplešete od radosti, u tom plesu pojavljuje se zahvalnost. Blago-

darnost i molitva se rađaju, a u toj molitvi rađate se i vi. U toj molitvi ne rađate se samo vi, rađa se i Bog.

život se sastoji od sitnica, a vi svaku sitnicu treba da pretvorite u predivno delo kroz svest, budnost i pozor-nost. Tada se ono obično pretvara u izuzetno.

Jednom su pitali zen monaha: „Šta si radio pre nego što si doživeo prosvetljenje?“

„Sekao sam drva i nosio vodu sa bunara“, odgovorio je monah.

„Šta radiš sada, posle prosvetljenja?“

„Sečem drva i nosim vodu sa bunara.“

„Kako znaš da si doživeo prosvetljenje“, insistirali su na objašnjenju. „Čini mi se da nema nikakve razlike.“

Učitelj je odgovorio: „Razlika je u meni, a ne u mo-jim postupcima. Ja sam se promenio, a time su se i moja dela promenila. Promenio se kvalitet mojih dela – proza se pretvorila u poeziju, izreke u propovedi. Materija je nestala. ostao je samo Bog. Bog i ništa više. život mi je

oslobođenje. život mi je nirvana.“

| 9 www.leo.rs

Uvod

.

Čovek se rađa s potencijalom koji se ne može spo-znati. Kad dođe na ovaj svet, ne možemo mu videti prvo lice. Čovek mora da ga nađe. Biće to veliko otkriće, a u samom činu otkrivanja krije se lepota. U tome je razlika između bića i materije.

Materija nema potencijal – to je što je. Sto je sto, stolica je stolica. Stolica se neće pretvoriti ni u šta drugo. Stolica nema potencijal, stolica je ostvarena. Stolica nije seme.

Čovek nije materija. odatle potiču problemi, ali i zbr-ka i uživanje. Dete na svet dolazi prazno, bez ikakvog zapisa, bez ikakvih nagoveštaja o tome šta će postati – sve dimenzije su otvorene. Dete je proces. Nema pred-viđanja kako će se taj proces okončati. Treba razumeti najvažnije: dete nije predmet, dete je biće. Dete još nije ostvareno, dete će se tek ostvariti. Dete je proces i zato se ne može predvideti ishod njegovih životnih iskustava – patnje, nesigurnosti, ekstaze. Ne zna se šta će preva-gnuti. Bilans života ne može se videti na početku. Dete ne donosi grafikon sa sobom. Astrolozi varaju. Čitači sud-bine sa dlana varaju. A varaju zato što imaju savršenu priliku za to – može im se. Roditelji brinu šta će im dete postati. Brinu jer vole svoje dete. Upravo su zbog toga mete raznoraznih prevara.

Prevaranti predviđaju: „Dete će vam postati to i to.“ Ne čine vam štetu, samo vas malo koriste. Najveće probleme stvaraju sveštenici, političari i pedagozi. Političara ne za-nima detetov potencijal. Njega samo zanima da li će mu to dete pomoći da se domogne vlasti. Političar ulaže u svako dete jer će mu dete jednog dana postati prijatelj ili neprijatelj. Najbolje je oblikovati ljude od samog počet-ka. Pre nego što dete krene putem koji je samo izabralo, treba ga postaviti na trasu koja će pomoći političaru u ostvarivanju sopstvenih ciljeva čak i ako to podrazumeva da se ubije seme u detetu. I sveštenik je zainteresovan za dete – za svoju investiciju. Papa je moćniji ako mu je pastva brojnija. Ako nestane katolika, šta će raditi papa? Koga će biti briga za papu? Svako dete ima moć prima-mljivu političarima i sveštenicima.

Ubrzo će dete postati punopravni građanin sveta – treba ga obrlatiti. Ako su mu roditelji katolici, treba da postane katolik. Ako je, kojim srećnim slučajem, siroče, Majka Tereza može da se pobrine za njega i vaspita ga u duhu katoličanstva. Beskrajno su srećni: što više siročića na svetu, to više majki tereza za Nobelovu nagradu. Što više siročića – više katolika. Što više siromaha... više po-tencijalnih katolika.

Isus je rekao da čovek ne može da živi samo na hlebu. To je tačno, ako je reč o pravom ljudskom biću, ali nije

tačno ako govorimo o masama. Kad je reč o masama, kažem vam, ljudi žive od hleba i samo od hleba. Postoje samo mase – gde su autentična ljudska bića? Političari, sveštenici i pedagozi ne dozvoljavaju da se čovek ostvari i da postane autentičan, da dobije svoje originalno lice, da nađe sebe.

U svakom detetu čuči čovek sa stečenim interesovanji-ma. Svako dete je tabula raza, još ništa nije upisano u nje-mu. Svi su u iskušenju da upišu ponešto u detetu. Roditelji bi, naravno, hteli da u dete upišu svoju religiju, svoju kastu, filozofiju, politiku jer bi dete trebalo da predstavlja njih. Dete treba da nosi svoje nasleđe. Ako su generacijama unazad roditelji bili hinduisti, dete, takođe, treba da bude hinduista i da prenese budućim generacijama hinduistič-ko nasleđe. Roditelje ne zanima detetov potencijal – ni-koga to ne zanima – zanima ih samo sopstveno ulaganje. Naravno, svi ulažu. Roditelji toliko ulažu u dete – rađaju ga, podižu, obrazuju, a sve to pod određenim uslovima. Bez obzira na to da li su uslovi prećutni ili izrečeni, oni postoje. Roditelji će, pre ili kasnije, reći: „Toliko toga uradili smo za tebe, sad je vreme da nam vratiš i da uradiš ono što mi hoćemo.“ Možda to neće uraditi svesno, jer su i nji-hovi roditelji tako odgajili njih. Generacija za generacijom prolazi kroz isti proces. Profesor misli da učenik treba da ga predstavlja. Učitelj veronauke smatra da deca treba da predstavljaju modele njegovog podučavanja.

Zapamtite, svi su zainteresovani da dete nauče neče-mu za šta ono uopšte nije zainteresovano. Dete je bespo-moćno. Ne može se boriti protiv svih tih ljudi. okruženje je moćno. Dete zavisi od onih koji ga okružuju. Ako hoće da naprave nešto od deteta, dete mora da se prilagodi tome. Detetu je to savršeno jasno – ako se protivi volji roditelja, ako se ne ponaša kako treba, izdaje roditelje. Taj stav podržavaju ne samo roditelji već i sveštenici i učitelji. Dete oseća krivicu. Svako ispoljavanje individualnosti re-zultira grižom savesti, a svako pretvaranje – čemu ga uče političari, sveštenici, učitelji, roditelji – višestruko se isplati. Dete od samog početka uči da se koristi pretvaranjem i da bude licemer. Budi autentičan i bićeš kažnjen. Dete sledi jednostavnu računicu i ne možemo ga kriviti zbog toga.

Da je društvo bolje, svako bi razumeo integritet druge osobe, poštovao bi malo dečje biće i ne bi se trudio da utiče na njega. Naše društvo je daleko, daleko od toga jer svi imaju nasleđene interese i ne mogu da promene svoj ego – moraju da koriste ljude.

Na primer, neko postane predsednik. Nikad vam nije palo na pamet da je postao predsednik preko vaših leđa, da je ubio nešto u vama da bi ostvario svoju ambiciju. Da je svako jedinstven, autentičan, veran sebi, predsednici i premijeri – ljudi koji vladaju svetom i koji uništavaju svet već hiljadama godina – bili bi sprečeni da nastave svoj posao.

Kad bi svi ljudi bili autentični, društva bi bila potpuno drugačija – pretvorila bi se u komune, ne bi bilo druš-

10 |

tvenog uređenja. Ne bi bilo različitih naroda jer nema potrebe za tim.

Zašto postoje različite nacije? cela Zemlja je jedin-stvena. Samo na kartama postoje linije, a ljudi ubijaju jedni druge zbog tih linija. Ta igra toliko je glupa da je njen nastavak nezamisliv, osim ako je cela ljudska vrsta poludela. Zašto postoje različite nacije? Šta će kome pa-soši, vize i granice? cela Zemlja je naša: svaki čovek ima pravo da bude gde god poželi. Sunce ne pripada niko-me, mesec ne pripada nikome, vetar, oblaci, kiša – ne pripadaju nikome. Zašto crtate linije na mapi?

Različite nacije nisu potrebne nikome osim političa-rima, jer bez nacija ne bi bilo ni političara. Nacije su po-trebne generalima, jer bez nacija ne bi bilo ratova. Bez nacija fabrike oružja ne bi imale šta da proizvode. Šta bi se desilo s nuklearnim elektranama? Da nema različitih naroda, ne bi bilo nuklearnog oružja, ni oružja uopšte. Šta će kome oružje?

Najjednostavnije rešenje za spas čovečanstva je ukla-njanje svih granica s mape jer na Zemlji nema granica. Jednostavno, izbrišite sve granice i nećete imati treći svetski rat. Neće vam biti potreban toliki broj armija ši-rom sveta. Milioni marširaju, nalevo krug, nadesno krug! Kad bi neko posmatrao odozgo, zaprepastio bi se. Zašto se ljudi okreću nalevo, nadesno, zašto marširaju? Kad bi ih neko posmatrao iz ptičje perspektive, iznenadio bi se. Zapitao bi se zašto vojske marširaju levo-desno, zašto se vraćaju, zašto odlaze – svakoga dana, milioni ljudi širom sveta. Pomislio bi da nešto nije u redu – da je neko lud i da stvari treba da se postave na svoje mesto.

Narodi postoje samo ako su ličnosti lažne. crkve i reli-gije mogu postojati samo ako nemate svoje – šta se koga tiče papa? Šta će mu papa? Nema razloga da slušate bilo kog verskog učitelja, da posećujete bilo kakve hramove ili sinagoge. Čemu?

Bićete tako zadovoljni, tako ispunjeni svojim origi-nalnim bićem da nećete imati potrebe da tražite bilo šta izvan svog doma, u kojem se već nalazi sve što vam treba.

Ipak, ti ljudi vam neće dozvoliti da nađete sebe. ome-taće vas zbog svog ega, zbog svojih ideja i žrtvovaće vas zbog svojih ideologija. Političari će vas žrtvovati zbog svoje politike. Verske vođe žrtvovaće vas zbog svoje po-litike. Niko nije zainteresovan za dete, a razlog je jasan: dete se mora ukalupiti u obrasce koji odgovaraju druš-tvu, naciji, ideologiji. Zato su mnogi skrenuli sa svoje trase.

Dete im to dozvoljava jer ne zna šta će postati. Dete po prirodi zavisi od odraslih, od roditelja, od svih koji znaju bolje. Dete ne zna da oni ne znaju bolje. Svi su u istom košu – potpuno su nesvesni svega što se oko njih dešava. Jedina razlika ogleda se u tome što je dete nevino. Ljudi su neznalice, ali lukave. Upravo zbog te lukavosti kriju svoje neznanje iza pozajmljenog znanja.

Niko ne pita: Šta ti znaš? Je li to znanje tvoje? Ako nije tvoje, ostavi ga sa strane, nema nikakvu vrednost. Čime se baviš? Je li to tvoja želja? Da li ti je srce puno? Ako nije tako, nemoj više gubiti ni trena!

Ljudi nastavljaju da rade ono što moraju, što su ih drugi naterali. Malo je verovatno da će roditelji presta-ti sa primoravanjem dece da se uklope u njihove ideje. Malo je verovatno da će učitelji prestati da ulivaju deci svoje „znanje“ kao da ga zaista imaju. I dalje će se pretva-rati da znaju iako ne znaju.

Upravo sam to hteo da naglasim. Do sada ste pri-hvatali sve – sve što ste čuli, to ste i prihvatili. Morate se zapitati, morate posumnjati. Ne plašite se autoriteta. Au-toritet ne postoji. Krišna ili Hrist, Muhamed ili Mahavira – niko nije autoritet. Ako i jesu autoriteti, oni su autoriteti za sebe, a ne za vas. Niko nikome ne može biti autoritet. Ideja autoriteta treba da nestane s lica zemlje.

Tačno je, ljudi mogu deliti iskustva, ali to nije auto-ritet. Ne želim ništa da vam namećem – nijednu reč, nijedan koncept. Samo želim da vas prodrmam i da se čuvate svih autoriteta. Čim shvatite da se oko vas mota neki autoritet, rešite ga se. Završite jednom za svagda s onim što vam je dato ili nametnuto i pojaviće se vaše pravo lice.

Ne možete znati unapred, ne možete čak ni zamisliti kakvo vam je pravo, originalno lice, vaše pravo ja. Sazna-ćete tek kada ga upoznate, kad ne bude više paravana, kad ostanete sami sa sobom.

U toj samoći sva bića cvetaju.

Mnogi nisu procvetali. Tek, s vremena na vreme neko procveta. Kakva tragedija što se milioni rađaju a samo nekolicina procveta! Zato kažem da nema baštovana, nema Boga koji posmatra, nadgleda, brine, inače bi pro-cvetali milioni, a ne samo po jedan cvet, i to s vremena na vreme. Proleća dolaze i odlaze, a samo jedno drvo cveta. Milioni stabala ostaju ogoljeni, neplodni. Ko brine o toj bašti? Kakav je taj baštovan? To je dovoljan dokaz da baštovana nema – nema Boga, ali to ne znači da treba postati pesimista. U stvari, time dobijate novu dimenziju – morate sami postati svoj baštovan. Dobro je što nema Boga, jer ste prepušteni sami sebi. Sada sva odgovornost leži na vama. Ne možete kriviti nikog drugog.

Sklanjam Boga da ne biste svu krivicu svaljivali na tog jadnog starca. Dovoljno su ga optuživali za sve i svašta – stvorio je svet, stvorio je ovo, stvorio je ono. Sklanjam s njega svu krivicu – on jednostavno ne postoji. Stvorili ste ga samo da biste svu odgovornost svalili na njegova pleća. Preuzmite odgovornost!

Prihvatite činjenicu da ste sami. Prihvatite činjenicu da ne znate. Prihvatite odgovornost i desiće se čudo! Vi-dećete sebe u sasvim drugom svetlu, onako kako nikad ranije niste. Tog dana stvarno ćete se roditi. Sve pre toga bilo je priprema za rođenje.

| 11 www.leo.rs

1

Drugačijim očima•

Kad sam imala dve godine, lekar je rekao mojoj majci da sam retardirana.

Majka je primećivala da sam od malih nogu izgledala kao da živim uglavnom u sopstvenom svetu. Čak mogu da se setim kako ležim u krevecu – velikoj korpi – i vidim kako se naginje i gleda me. oko nje sam stalno viđala svetla, sjajna bića u svim bojama duge: u to vreme bila su mnogo veća od mene, ali manja od nje – otprilike ve-ličine trogodišnjeg deteta. Ta bića su lebdela u vazduhu poput pera; i sećam se kako sam pružala ruke da ih do-taknem, ali mi to nikad nije polazilo za rukom. Bila sam fascinirana tim stvorenjima i divnom svetlošću koju su isijavali. Tada nisam shvatala da vidim svet drugačije od drugih ljudi; a tek mnogo kasnije sam od tih bića saznala da se ona zovu anđeli.

Kako su prolazili meseci, moja majka je zapazila da bih uvek gledala ili zurila negde drugde, bez obzira šta bi ona činila da privuče moju pažnju. Zapravo, ja jesam bila negde drugde: bila sam sa anđelima, posmatrala šta oni rade, govorila i igrala se sa njima. Bila sam očarana tim nebeskim stvorenjima.

Kasno sam progovorila, ali sam od ranog detinjstva razgovarala sa anđelima. Ponekad smo koristili reči koje vi i ja razumemo, ali ponekad reči nisu bile potrebne – či-tali bismo jedni drugima misli. Verovala sam da svi drugi mogu da vide ono što ja vidim, ali bi mi onda anđeli rekli da ne govorim nikome; da to treba da ostane tajna među nama. Zaista, godinama sam se povinovala volji anđela i nisam govorila nikome šta vidim. Tek sada, pišući ovu knjigu, po prvi put govorim o tome.

***

Lekarev komentar kada sam imala dve godine dubo-ko je uticao na moj život: shvatila sam da ljudi mogu da budu veoma okrutni. Tada sam živela u Starom Kilmajn-hamu, blizu centra Dablina. Moj otac je tu iznajmljivao prostor za malu radionicu za popravku bicikala, koja je imala kućicu uz nju. Ako biste prošli kroz radnju i krenuli okolo pa na levo, stigli biste do malene i prilično trošne kućice. ona je bila deo niza starih kućica i radnji, ali je većina njih bila napuštena, jer su bile u veoma lošem stanju. Dugo smo živeli u jednoj od sobica u prizemlju: tu smo kuvali, jeli, pričali, igrali se, pa čak su nas tu i kupali u velikom metalnom umivaoniku ispred ognjišta. Pošto kuća nije imala kupatilo, napolju, u zadnjem dvorištu,

Lorna Birn

Anđeli u mojoj kosiAnđeli u mojoj kosi je autobiografija jedne Irkinje - mistične vidovnjakinje,

koja poseduje moći svetaca iz pradavnih vremena. Lorna Birn viđa anđele i razgovara s

njima još od najranijeg detinjstva. Sada kada su joj deca odrasla ona po prvi put

otvoreno govori o stvarima koje je videla i naučila.

12 |

niz putić, bio je senik sa nužnikom. Na spratu su bile dve male spavaće sobe; isprva sam delila jednu od tih soba, i krevet, sa mojom starijom sestrom, Emer.

Nisam viđala samo anđele (a viđala sam ih stalno – od trenutka kad bih se probudila, do odlaska na spavanje), već i duhove ljudi koji su umrli. Moj stariji brat, Kristofer, rodio se mnogo pre mene, ali je umro kad sam imala samo deset nedelja. Iako ga nikad nisam videla dok je bio živ, mogla sam da ga zamislim – bio je tamnokos, dok smo moja sestra i ja bile plavokose – a takođe sam mogla da se igram sa njim u duhovnom svetu, kao da je u pitanju java.

Tada sam mislila da u tome nema ničeg čudnog; imala sam osećaj da je on naprosto još jedno dete, iako je izgle-dao malo sjajnije. Jedna od prvih stvari koje su uticale da shvatim kako je on ipak drugačiji, bila je činjenica da je menjao uzrast. Ponekad bi se pojavljivao kao beba, a ponekad kao dete istog uzrasta kao ja, koje je malo nesi-gurno hodalo preko sobe. Takođe nije bio stalno prisutan, već je izgledalo da dolazi i odlazi.

Kasno, jednog zimskog popodneva, baš kada je po-čelo da se smrkava, bila sam sama u maloj dnevnoj sobi kuće u Starom Kilmajnhamu. U kaminu je gorela vatra i to je bilo jedino svetlo u sobi. Svetlost vatre se odražava-la na podu gde sam sedela igrajući se sa malim drvenim

kockama koje je načinio moj otac. Kristofer je došao da se igra sa mnom. Sedeo je bliže vatri – objasnio mi je da je mesto gde on sedi za mene pretoplo, ali je njemu dobro jer ne oseća toplotu. Zajedno smo pravili kulu: ja bih stavila jednu kocku dole, a on bi stavio drugu na nju. Kula je postajala veoma visoka, a onda, iznenada, ruke su nam se dodirnule. Bila sam zapanjena – osećaj je bio sasvim drugačiji nego kada bih dodirivala druge ljude. Kada bih ga dodirnula, on je poči njao da iskri – kao da bi se odjednom stvorile male leteće zvezdice. U jednom trenutku sam ušla u njega (ili je možda on ušao u mene); bilo je kao da smo se stopili i postali jedno. Šokirana, oborila sam našu kulu od kockica!

Prsnula sam u smeh, a onda ga opet dodirnula. Mi-slim da je to bilo prvi put da sam u potpunosti shvatila da on nije biće od krvi i mesa.

Nikad nisam brkala Kristofera sa anđelima; anđeli koje sam viđala zaista su ponekad imali ljudski izgled, ali čak i tada većina ih je imala krila, a stopala im nisu dodirivala tlo i nekakva sjajna svetlost je izbijala iz njih. Ponekad an-đeli koje bih videla uopšte nisu imali ljudsku pojavu, već su izgledali kao prodorna sjajna svetlost.

Kristofer se često pojavljivao u blizini moje mame. Ponekad bi mama sedela u stolici kraj vatre i dremala, a

| 13 www.leo.rs

ja bih posmatrala kako se on udobno smestio u njenom naručju. Nisam znala da li je moja majka svesna Kristo-ferovog prisustva, pa sam ga upitala: „Da kažem mami da si tu?“

„Ne, ne možeš da joj kažeš“, odgovorio je on. „ona ne bi razumela. Ali, ponekad me oseća.“

Jednog zimskog jutra, anđeli su došli u moj krevet dok je sunce izlazilo. Ležala sam sklupčana pod ćebadi-ma. Moja sestra Emer, sa kojom sam delila krevet, bila je budna i šetala se po sobi, a umesto nje Kristofer je ležao sklupčan kraj mene. Zagolicao me je i rekao: „Pogledaj Lorna preko na prozor.“

Kao što sam rekla, anđeli mogu da se pojave u raznim oblicima i veličinama; tog jutra su izgledali kao pahulje snega! Izgledalo je kao da se prozorsko staklo pretvorilo u paru i čim bi neka pahulja pogodila prozor, preobrazila bi se u anđela veličine bebe. Te anđele bi potom uneo kroz prozor zrak svetlosti, a svaki je izgledao kao pokri-ven belim i sjajnim pahuljama. Kada bi me anđeli dodir-nuli, pahulje bi padale sa njih na mene: golicale su me dok su padale, i za divno čudo, bile su tople, a ne hladne.

„Zar ne bi bilo divno“, reče Kristofer, „kad bi svi znali da mogu da napune svoje džepove anđelima; da mogu da stave na hiljade anđela u jedan džep, kao da su pa-huljice, i da mogu da ih nose sa sobom i da nikad ne budu sami.“

okrenula sam se i upitala: „Šta ako bi im se istopili u džepovima?“

Kristofer se zakikotao i rekao: „Ne! Anđeli ne mogu da se istope!“

odgovorila sam mu tužnim glasom: „Kristofere, volela bih kad bi ti mogao da budeš u maminom džepu kao pahuljica i da budeš sa njom stalno.“

on se okrenuo i pogledao me, pošto smo ležali sklup-čani u krevetu, i rekao: „Ti znaš da sam ja već tamo.“

Kad sam već porasla, majka mi je rekla da je imala mušku bebu po imenu Kristofer, koja se rodila godinu dana pre mene, ali je živela samo deset nedelja. Ja sam se samo nasmejala. Sećam se da sam je upitala gde je Kristofer sahranjen, a ona mi je rekla da na dečjem gro-blju u Dablinu ima jedan neobeležen grob (takav je tada bio običaj).

žalosno je što nema groba sa njegovim imenom koji bih mogla da obiđem, ali on nije zaboravljen. Ponekad, čak i dan-danas, posle toliko godina, ja osetim Kristofero-vu ruku u mom džepu, koja se pretvara da pravi pahuljice, podsećajući me da nikad nisam sama.

Saznala sam više o Kristoferu i mojoj majci jednom kad sam imala oko četiri ili pet godina. Sedela sam za stolom i mahala nogama doručkujući, kad sam ugledala Kristofera, koji je izgledao kao da ima oko dvanaest godina, kako trči preko sobe do vrata prodavnice, baš kad je moja majka ušla sa hlebom. Na licu joj je bio širok osmeh i rekla je:

„Lorna, ima jedno iznenađenje za tebe u radionici, ispod tatine radne tezge!“

Skočila sam od stola, sva uzbuđena, i pošla za Kristofe-rom. on je krenuo pravo kroz radnju u mračnu radionicu; ja sam morala da zastanem na vratima jer je unutra bilo tako mračno da nisam mogla ništa da vidim, pa sam prvo morala da priviknem oči na tamu. Ali, Kristofer je bio kao svetlost, blaga svetlucava svetlost koja mi je osvetljavala put kroz pretrpanu radionicu. Najavio je: „Mačka je dobila mačiće!“ I tu, zahvaljujući Kristoferovoj svetlosti, mogla sam da vidim četiri majušna mačeta – tri su bila potpuno crna, a jedno crno-belo. Bili su tako lepi, meki i glatki. Majka mačka, Bleki, izašla je iz kutije, protegla se, a onda iskočila kroz prozorče u vrt. Potrčala sam za njom i pozva-la Kristofera da i on izađe, ali on nije hteo u vrt.

Vratila sam se nazad i upitala Kristofera „Zašto nećeš da izađeš napolje?“

Uzeo me je za ruku, kao da hoće da me uteši – volela sam dodir njegove ruke – i naše ruke su se stopile. Bio je to magičan osećaj: činio je da se osećam bezbedno i srećno.

„Lorna, kad bebe umru, njihovi duhovi ostaju sa nji-hovim majkama onoliko koliko je potrebno, pa tako i ja ostajem ovde sa mamom. Kad bih izašao napolje, bilo bi to kao da prekidam ta sećanja – a to neću da uradim!“

Znala sam šta misli. Moja majka je ulila toliko mnogo ljubavi u njega: sva sećanja koja je imala dok je bila trud-na, kako ga je nosila u sebi, rođe nje, radost i sreća koju je osećala dok ga je držala u rukama i nosila kući – iako je čak i tada imala osećaj da se sprema nešto loše, uprkos onome što su lekari govorili. Mama je provela nekoliko dragocenih nedelja kod kuće sa Kristoferom pre nego što je umro i Kristofer mi je ispričao kolikom ljubavlju ga je obasipala, a on joj je sada uzvraćao tu ljubav.

Zato je moj brat-duh ostajao u kući, nikad ne izlazeći napolje, sve do dana kada smo morali da zauvek odemo iz te stare radnje u Starom Kilmajnhamu. Tada je izgleda-lo da je moja majka spremna da pusti mog malog brata da ode i osećala se dovoljno snažnom da nastavi dalje.

***

Kad vidim anđela, zaželim da stanem i zurim u njega; osećam se kao da sam u prisustvu jedne ogromne moći. Kad sam bila mlađa, anđeli su uglavnom uzimali ljud-ski oblik – da mi učine lakšim da ih prihvatim – ali sada to više nije neophodno. Anđeli koje vidim nemaju uvek krila, ali kada ih imaju, ponekad me zapanji njihov oblik; ponekad su kao plamenovi vatre, pa ipak imaju oblik i čvrstinu. Neka od anđeoskih krila imaju pera; jedan an-đeo koga sam videla imao je tako uzana, visoka i šiljata krila da mi je teško bilo da poverujem da su to krila. Htela sam da ga zamolim da ih raširi.

Kada anđeli imaju ljudski oblik – sa ili bez krila – nji-hove oči su jedna od njihovih najfascinantnijih crta. An-

14 |

đeoske oči nisu kao ljudske oči. one su neverovatno žive, neverovatno pune života, svetlosti i ljubavi. U njima je sadržana suština samog života – njihov sjaj vas potpuno ispunjava.

Nikad nisam videla da stopala anđela zaista dodiruju zemlju; kad vidim nekog od njih kako hoda prema meni, vidim i nešto što izgleda kao jastuk energije između tla i njegovih stopala. Ponekad on izgleda kao tanka nit, ali ponekad se raširi između zemlje i anđela, pa čak utone i u samu zemlju.

od moje najranije mladosti, bio je jedan poseban anđeo koji mi se često prikazivao. Prvi put kad sam ga videla, bio je u uglu spavaće sobe i rekao je samo „Lor-na“. Na određene načine izgledao je kao i drugi anđeli, ali bilo je nešto posebno u njemu, sijao je mnogo jače od drugih i imao je zapovedničko prisustvo, moćnu mušku energiju. od prvog trenutka kada sam ga vi-dela uvek sam osećala da je spreman da me zaštiti, poput štita, i od tada je on nastavio da se pojavljuje i postepeno sam se sprijateljila sa njim. Rekao mi je da se zove Mihailo.

***

Škola je za mene bila teška; većina učitelja tretirala me je kao da sam zaostala. Svoju prvu svetu pričest uzela sam u školi kad sam imala šest godina i to je bilo užasno. To je trebalo da bude veoma poseban dan – kao što i jeste za većinu irske dece. Dok smo se pripremali za prvu svetu pričest u učionici, učitelji bi postavljali deci pitanja proveravajući da li su naučila svoj katehizam, ali se oko mene nisu trudili; rekli bi samo, „Nema smisla da te pita-mo“. I kad bi sva druga deca trebalo da stanu u red i kažu nešto o pričesti, i ja bih stala u red, ali bi me onda izvukli odatle i rekli da se vratim na svoje mesto. Kada ste mali, to zaista boli. I tako, dok bih sedela pozadi u učionici ili na jednoj od klupa u uglu, pitala bih moje anđele: „Zar oni ne znaju da i ja znam moj katehizam? Nisu mi čak ni pružili priliku.“

Potom, u crkvi, na dan moje prve pričesti, kad sam konačno krenula ka oltaru, zgrabila me je jedna ruka i izvukla iz reda jer je učitelj odlučio da bolje devojke treba da idu ispred mene.

Istina, bilo je nekih dobrih ljudi; kada sam imala oko četiri godine, sećam se da je u školi bila jedna časna se-stra koja se zvala (mislim) majka Moderini. Rekli su joj da sam spora i zaostala, ali sam osećala da ona bolje zna. Kad bih bila na njenom času, ona bi mi prilazila i postav-ljala mi jednostavna pitanja na koja sam uvek znala od-govor, pa bi se onda osmehnula i protrljala me po glavi.

Ali uprkos tim povremenim ljubaznim postupcima nekolicine ljudi, odrastala sam kao autsajder. Ljudi su mogli da vide da sam drugačija i naprosto to nisu mo-gli da razumeju. Taj aspekt moga života bio je veoma, veoma težak – i još uvek je takav! Ljudi kažu da isuviše verujem svetu, da sam isuviše istinoljubiva za ovaj svet,

ali ja ne mogu da budem drugačija! Čudna stvar je, ako je neko istinoljubiv u svakom pogledu – kako u onome što misli tako i u onome što govori – i ako je iskren pre-ma ljudima koji ga okružuju, to je teško, i to zaista na neki način izoluje čoveka.

Način na koji ljudi misle o meni i kako me gledaju pogađa me čak i danas. Iako me ne poznaju, ili ne znaju čime se bavim, oni znaju da sam na nekom nivou druga-čija. Ako izađem sa prijateljima i sretnem nekog novog, ko ne zna ništa o meni, često će taj ispričati mojim prija-teljima da ima nešto neobično u meni, nešto što ne može sasvim da definiše. A s tim nije lako živeti.

Ali, moj život u školi učinio je mnogo podnošljivijim jedan anđeo po imenu Hosus. Jednog jutra sam trčala u školu, pokušavajući da sustignem stariju devojčicu koja je trčala zajedno sa mnom, kad sam iznenada videla prelepog anđela kako se skriva iza stuba ulične svetilj-ke. Napravio je neku smešnu grimasu, i od tog dana se pojavljivao skoro svakog jutra kad bih išla u školu. I dan-danas ga redovno viđam.

Hosus je izgledao – i izgleda – kao staromodni školski učitelj. Nosi lepršavu odeždu koja je uglavnom plava (ali može da promeni boju), smešan šešir i drži svitak u ruci. oči su mu sjajne i iskre kao zvezde, izgleda kao mladi profesor: muškarac pun energije sa velikim autoritetom i mudrošću. Hosus uvek izgleda isto, za razliku od ne-kih drugih anđela koji me okružuju. Mihailo, na primer, uglavnom uzima ljudski oblik – ponekad ga ja zamolim da to učini jer mi je tako lakše – ali on često menja svoj izgled, u zavisnosti od toga gde se trenutno nalazimo ili od poruke koju treba da mi saopšti.

Za mene Hosus predstavlja znanje: izgleda veoma ozbiljno, i može da bude takav, ali ume sjajno da me ra-zveseli kada se osećam potišteno. Hosus je bio taj koji me je tešio i rekao mi da ignorišem ostalu decu kada mi se podsmevaju u školi, ili kad vidim grupu odraslih kako razgovaraju, pa se onda okrenu i pogledaju u mene. Ho-sus bi mi uvek govorio: „oni ne znaju ništa.“

U početku nisam znala ime tog anđela, jer mi se on zapravo nije ni obraćao. Samo bi se pojavio u uči-onici, imitirajući učitelja ili neko drugo dete, ili igrajući neke igre u učionici, ili čineći nešto drugo da mi izmami osmeh. Ponekad, kad bih se vraćala kući, on bi me čekao na školskoj kapiji ili na drugoj strani ulice. Sećam se tre-nutka kad sam prvi put razgovarala sa njim: nikog nije bilo da se vrati sa mnom kući tog dana, pošto je moja sestra išla na ples i otišla je ranije, pa sam izašla iz škole i lagano šetkala po igralištu. Krenula sam prema velikoj kapiji na ulazu u školu nadajući se da ću videti Hosusa i da ću moći da pričam sa njim, i bila ushićena kad sam ga videla kako viri iza stubova. Viknuo je da požurim. „Treba da stigneš kući pre nego što počne kiša.“

Zastala sam na kapiji i pogledala unaokolo. Kada sam se uverila da nema nikoga, pitala sam ga kako se zove.

| 15 www.leo.rs

16 |

Let iznad oblaka

Linda Čapman

Znaš šta?! Lorinin konjić je, u stvari, čarobni jednorog!

Lorin krije tajnu – kad šapne čarobne reči, njen poni Suton pretvara se u divnog snežnobelog jednoroga.

Lorinina drugarica Džesika ne želi da joj se otac ponovo oženi. Na dan tatinog venčanja, Džesika je bila toliko tužna da je pobegla od kuće. Lorin i Suton mogli bi da joj pomognu čarolijom, ali

nisu sigurni da li će tako ugroziti svoju magiju...

Prvo poglavlje

Lorin Foster je sela za radni sto u svojoj sobi i uzdahnu-la. Sunce je upravo zalazilo iza planinskog venca, a bledo nebo je bilo išarano ružičastim i zlatnim bojama. U oboru iza kuće bio je Suton. odjednom je podigao glavu i pogle-dao gore. Kako je samo želela da bude sa njim umesto da radi domaći! Kad je gospodin Nolan, njen učitelj, rekao da će imati domaći u vezi s prirodom, mislila je da će to biti zabavno. osim toga, dozvolio im je da rade u parovima. Pošto je trebalo da nacrta mapu planina, potoka, livada i dolina, Lorin je postalo dosadno.

Stavila je pramen svoje duge plave kose iza uha i pomi-slila na drugarice Mel i Džesiku. Pitala se koliko su uradile. Džesika treba da nacrta sve životinje koje žive na planini,

a Mel sve biljke koje tamo rastu. Lorin je grickala olovku i gledala u prazan list papira. Zapao joj je najteži deo!

Nije čak mogla ni da zatraži pomoć od roditelja. Mama je radila u svojoj sobi, a tata je bio na nekom sa-stanku farmera. Htela je da pogleda mapu u knjizi, ali na polici nije bilo nijedne koja bi njoj odgovarala. Nije mogla ni da pogleda na kompjuteru jer je mama pisala.

odlučila je. Veče je bilo previše lepo da bi ga provela u sobi. Mogla je i kasnije da nacrta mapu. Skočila je na noge, zgrabila jaknu i istrčala napolje.

Dok je prolazila pored Maksove sobe, čula je bajku za laku noć s diska. Produžila je niz hodnik i proturila glavu kroz odškrinuta vrata radne sobe.

„Idem samo da obiđem Sutona, mama“, rekla je.

Alisa Foster je kucala brzo, ne skidajući pogled s monito-ra. Pisala je knjige za decu. Trenutno je bila usred nove priče.

| 17 www.leo.rs

„Važi, mila“, odgovorila je odsutno, ne osvrnuvši se. „Nemoj dugo!“

„Neću“, obećala je Lorin. osećala se kao da je skinula ve-liki teret sa sebe kad je strčala niz stepenice i izašla iz kuće.

Kad ju je Suton video kako mu se približava, zarzao je i krenuo prema njoj.

Njeno lice ozarilo se osmehom kao i uvek kad bi ga videla: „Zdravo, momče!“

Suton je kopao kopitom. Izgledao je kao običan poni s tršavom grivom i ofucanom sivom dlakom. Izgled vara. Suton nije bio običan poni. oko prsta je obmotala dlaku iz njegove grive koju je uvek nosila u džepu. osetila je poznato golicanje u stomaku. Pogledala je oko sebe. Nije bilo nikoga. Sve je čisto.

Stiskajući dlaku, Lorin je šaputala čarobne reči:

Daleka zvezdo sjajna,

ovo je moja najveća tajna:

ostvari želju srca mog

Da mi poni postane jednorog!

Čim je izgovorila poslednju reč, zaslepila ju je ljubičasta svetlost i zažmurila je. Kad je otvorila oči, pred njom je i dalje stajao Suton, ali više nije bio sivi poni, već snežnobeli jednorog!

„Uspelo je!“, oduševljeno je uzviknula Lorin. Posled-njih nedelja često je izgovarala čarobne reči. Iako je otkrila Sutonove magične moći, svaki put je strahovala da čarolija neće uspeti.

„Šta si mislila?“, rekao je Suton zabacivši glavu.

Poslednji zraci sunca na zalasku obasjavali su mu bi-sernobeli rog, a njegova srebrna griva i rep presijavali su se. onjušio joj je dlan.

„Mislio sam da nećeš doći večeras. Rekla si da imaš domaći“, iako mu se usne nisu pomerale, Lorin mu je čula glas.

„Još imam domaći“, rekla je. „Moram da nacrtam mapu ovih planina, a ne znam kako to da uradim“, uz-dahnula je. „Baš mi je teško. Rekla sam Džesiki i Melani da ću završiti do sutra“.

„Prosto je kô pasulj!“, uzvuknuo je Suton. „Preleteće-mo preko planina! Možeš da crtaš dok letim“.

Lorin ga je zadivljeno pogledala: „Stvarno?!“

„Naravno“, odgovorio je Suton zabacujući grivu.

osmehnula se: „Sutone, ti si čudo! Hajdemo!“

Pet minuta kasnije Suton i Lorin su plovili nebom. Ve-tar joj je mrsio kosu i šibao lice, ali nije joj bilo hladno. Sutonova srebrna griva vijorila se oko nje. Telo mu je bilo toplo. Dok su jurili iznad planina, smejala se na sav glas. Nema ničeg boljeg od letenja!

Izvadila je papir i olovku iz džepa. Skicirala je sve što vidi. Vetar joj je čupao papir iz ruke, pa je morala da ga drži svom snagom. Srećom, Sutonove magične moći sprečavale su je da padne dok su u vazduhu.

„U redu, nacrtala sam reku i obale“, rekla je čkiljeći u mraku. „Možeš li da letiš malo niže da vidimo i drveće?“

„Mogu i bolje od toga! Spustiću se toliko nisko da mo-žeš da sakupiš lišće“.

„Vau!“, uzviknula je od sreće. „Možemo da ga zalepimo na Melanin crtež“.

Suton se obrušio između drveća i sleteo na mekano šumsko tlo. Lorin je ubrala po jedan list od svake vrste drveća koje je našla u šumi – bora, topole, divlje trešnje, drena i mnogih drugih čije nazive nije ni znala.

„odlično!“, rekla je kad se ponovo popela Sutonu na leđa. „Naš rad će biti najbolji!“

Dok su jurili napred, Lorin je ugledala dva jelena s belim repićima. Zapanjeno su posmatrali Sutona. Lorin se nasmejala kad im je videla izraze lica.

„Kuda sad?“, pitao je Suton odbacivši se zadnjim no-gama uvis. Smrklo se.

„Bolje je da se vratimo kući“, odgovorila je nevoljno. Bilo je baš nezgodno što su mogli da lete samo noću, da ih niko ne bi video, jer tada nisu imali mnogo vremena. Gospođa Fontana, koja joj je otkrila tajnu jednoroga, upo-zorila je Lorin da ih niko nikad ne sme videti. Suton bi se našao u velikoj opasnosti ako neko otkrije njegovu tajnu.

„Polećemooo!“, rekao je preskočivši veliko drvo i hva-tajući zalet.

„Drži se!“

Bezbedno je sleteo na imanje Fosterovih.

„Hvala ti!“, rekla je Lorin i zagrlila ga.

„Nema na čemu“, njuškao ju je Suton. „Baš smo se lepo proveli!“

Lorin je izgovorila čarobne reči, pojavila se ljubičasta munja i njen jednorog ponovo se pretvorio u ponija.

„Laku noć, momče!“, šapnula mu je tapšući ga po vra-tu. Utrčala je u kuću.

Na svu sreću, tata se još nije vratio, a mama je i da-lje radila. Lorin se uspuzala uz stepenice i nečujno se presvukla u pižamu. Pogledala je na sat. Bilo je devet sati, ali nije joj se nimalo spavalo. otkrila je da nikad nije bila umorna posle letenja sa Sutonom. Možda je i to jedna od njegovih moći, razmišljala je. Izvukla je skicu iz džepa i počela da precrtava mapu na veliki list papira.

Dok je radila domaći, mislila je na Sutonove magične moći. Gospođa Fontana rekla joj je da svaki jednorog mora sâm da ih otkrije. Suton je ulivao hrabrost drugima jednim dodirom roga. Pitala se šta još može da uradi. Čula je kako se otvaraju vrata radne sobe. Brzo je bacila olovku, ugasila svetlo i uskočila u krevet.

18 |

Drugo poglavlje

„Genijalna je!“, uzviknula je Mel kad je videla Lorininu mapu u školi.

Lorin se smeškala. Ustala je rano da dovrši mapu. Iako još nije bila sasvim obojena, izgledala je odlično. Pored potoka i livada, nacrtala je i nekoliko zanimljivih biljaka koje je videla u šumi.

„Imam i ovo!“, rekla je vadeći lišće iz torbe. „Mislila sam da ih zalepimo na ivice“.

„Vau!“, uzvuknula je Mel. „otkud ti ovo?!“

„Pa… iz šume“, odgovorila je Lorin neodređeno. Brzo je promenila temu. „Šta ti misliš, Džesika?“, pitala je okre-nuvši se ka drugoj drugarici.

Džesika je odsutno grickala nokte. Spustila je glavu kao da nije ni čula pitanje.

Mel joj je mahnula ispred nosa: „Zemlja zove Džesiku! Šta misliš o ovoj mapi?“

„Aha, odlična je“. Nije je ni pogledala.

Lorin se namrštila: „Da li je sve u redu?“

„Sve je u redu!“, prasnula je Džesika.

Lorin i Mel začuđeno su pogledale jedna drugu. ova-kvo ponašanje ne liči na Džesiku.

Lorin je sela pored nje. „Hoćeš li da nam kažeš šta te muči?“, zabrinuto je upitala.

Džesika je zadrhtala: „Izvinite… samo… situacija kod kuće mi nije baš dobra“.

„Šta je bilo?“, Mel je htela da zna i sela je s druge stra-ne.

„Dolazi Sali i ostaće kod nas za vikend“, odgovorila je Džesika.

„Mislila sam da voliš Sali“, prekinula ju je Lorin.

Džesiki je umrla mama još kad je bila mala, a Sali je tatina verenica. Trebalo je da se venčaju za dve nedelje.

Džesika je uzdahnula: „Sviđa mi se, ali dovešće i Sa-mantu, svoju ćerku. Samanta je obično ostajala s tatom dok je Sali bila kod nas, ali posle venčanja će i ona živeti s nama. Sali je rešila da ovaj vikend provedemo svi za-jedno“. Progutala je knedlu: „Strepim od tog vikenda jer znam da me Samanta ne podnosi“.

Lorin je uhvatila Džesiku za ruku i stegla je: „Sigurna sam da grešiš, Džesika. Neće vam biti toliko loše“.

Džesika je gledala u sto bez reči. Nije baš bila ube-đena u to.

Tog dana ništa je nije moglo oraspoložiti, čak ni pohva-la od gospodina Nolana za odlično urađen domaći.

Na kraju radnog dana Lorin, Mel i Džesika išle su za-jedno do kapije.

„Mama, tata i ja večeras letimo na Floridu“, rekla je Mel. „Svake godine posećujemo tetku i teču na Dan po-mena poginulih“.

„Šta ćete sa Senkom?“, pitala je Lorin misleći na Mela-ninog ponija. „Ko će brinuti o njemu?“

„Bred“, odgovorila je Mel. Bred je jedan od pomoćnika na farmi porodice Kesidi. „Nedostajaće mi Senka, ali ipak će nam biti zabavno. Mama kaže da ćemo ići u Diznilend. Videćemo se kad se vratim“, rekla je Mel i mahnula im. Roditelji su je već čekali kod kapije.

„Vau!“, uzviknula je Lorin. okrenula se i pogledala Džesiku, ali ona kao da nije ni čula razgovor. Zurila je u prazno. Lorin je pokušala da prati njen pogled. Džesikin tata stajao je pored kapije sa Sali. Sa njima je bila i jedna mršava devojčica od oko jedanaest godina. Imala je ret-ku tamnosmeđu kosu i mrzovoljan izraz lica.

Lorin je pomislila da će se Džesika okrenuti i potrčati nazad u učionicu. U tom trenutku joj je prišao tata:

„Džesika, dođi!“

Nije imala izbora. Prišla im je. Lorin je išla za njom.

„Ćao, devojke!“, pozdravila ih je Sali. „Kako je bilo u školi?“

„Dobro, hvala“, rekla je Lorin.

Džesika je samo klimnula glavom.

Lorin je pogledala Samantu. Devojčica je vrhom pa-tike nervozno kopala zemlju.

Kosa joj je prekrivala lice. Bilo je nemoguće odgonet-nuti joj misli. Nijednom nije pogledala Džesiku.

„Pa“, rekao je Džesikin tata, „vreme je da krenemo kući“.

„Tata, može li Lorin da dođe kod nas za vikend?“, pitala je Džesika.

Lorin ju je začuđeno pogledala.

„Ne znam baš, Džes“, odgovorio je gospodin Parker. očigledno mu je bilo neprijatno. „Možda neki drugi put, dušo. Samanta će biti kod nas…“

Samanta je šutnula kamenčić: „Baš me je briga da li će joj doći drugarica“.

„Samanta“, opomenula ju je Sali. Lorin je pomislila da će se naljutini na nju, ali tada je Salin izraz lica postao nežan: „Nemoj tim tonom, molim te“.

Samanta je samo slegla ramenima i ponovo šutnula kamenčić.

„Molim te, tata“, Džesika je navaljivala.

Gospodin Parker je pogledao Samantu i uzdahnuo: „U redu“. okrenuo se prema Lorin: „Dođi kod nas sutra ujutro ako ti roditelji dozvole. Sad stvarno treba da kre-nemo. Hajde, Džesika, parkirali smo se iza ćoška“.

Lorin se rastužila dok je gledala Džesiku kako odlazi s porodicom. Ne bi želela da je na njenom mestu ovog vi-kenda.

| 19 www.leo.rs

Elena Kedros

Devojčice sa Olimpa - Poslednja želja -

Sid, Luče i Hun tri su obične devojke, srednjoškolke koje se, kao i sve njihove vršnjakinje, zaljubljuju,

svađaju i vole da vode duge telefonske razgovore. S jednim izuzetkom: njih tri su boginje.

Pobedile su Aresa, boga rata, i sada mogu na miru da uživaju u čarima letnjeg raspusta. Međutim,

otkad je postala zatočenica Aresove narukvice negacije, Sid se ponaša neobično. Hun i Luče pitaju se šta

se dešava sa njom i da li se možda njihov neprijatelj vratio, sada u novom liku... Sid iznenada nestaje, a

olimp je ponovo u opasnosti. Luče i Hun mogu da računaju na Morfeja, Dudu i Sotera, međutim, da li će

njihova ljubav biti dovoljna da ispuni poslednju želju boginja?

one su tri devojčice. Tri prijateljice. Tri boginje.

Sid, Hun i Luče izgledaju kao tri obične devojčice. Ipak, kada postanu prijateljice, plaču tajanstvenim su-zama koje se pretvaraju u drago kamenje. Kamenje nji-hovih moći.

Hun, Sid i Luče nisu samo devojčice. one su boginje sa olimpa, ponovo rođene na Zemlji kako bi nastavile da se bore protiv Aresa, neumoljivog i nezaustavljivog boga rata.

Hun Song, Atena, čuva svoje moći u ametistu na min-đuši koju uvek nosi. Može da računa na neobične klikove koji joj omogućavaju da sazna stvari koje ne zna i koje ne bi morala da zna. ona je Gospodarica munja.

Luče Grimaldi, Afrodita, nosi lančić sa kvarcom roze boje. Kad trepne okicama, može svakoga da ubedi da se povinuje njenim željama, ali ne može nikoga da primora da ide dublje protiv svoje volje. Ima sposobnost da uđe u mentalni kontakt sa svojim neprijateljima i da koristi nji-hove moći. Može da koristi kamenje svih ostalih bogova.

Sid Medison, Artemida, ima privezak za ključeve na kojem drži opsidijan koji može da pretvori u najpogod-nije oružje za borbu sa protivnikom. obdarena je jedin-stvenom snagom, veštinom i hrabrošću.

Rat protiv Aresa ponovo počinje tamo gde se preki-nuo. Tri prijateljice moraju da izvrše svoj sudbinski zada-tak i bore se protiv Aresa sa starim saveznicima i novim prijateljima.

Hun u Morfeju, bogu snova, pronalazi ljubav svog prošlog života. I ne samo prošlog, već ljubav svih svojih života.

Između Luče i Dude Morisona, Sidinog najboljeg pri-jatelja, rađa se nova priča.

Sid shvata da pripada svom starom svetu, olimpu. Tu pronalazi svog oca, za kojeg je mislila da je nestao, i susreće Sotera, neobičnog dečaka koji je snabdeva oruž-jem svih vrsta.

Sid zajedno sa Soterom pronalazi Narukvicu negacije, Aresovo ozloglašeno oružje. Boginje pomoću tog oružja uspevaju da poraze Boga rata u poslednjoj veličanstve-noj bici.

Sid, Luče i Hun su pobedile. Sada bi trebalo samo da uživaju u svojoj pobedi. Ali zašto se čini da Sid ne želi da se odrekne Narukvice negacije?

23. kolosek

„Trči, Luče!“

„Pokušavam, ali ove torbetine su teške kao nosorozi!“

20 |

Hun je trčala kao bez glave duž perona železničke stanice na Duginom brdu. Držala je kofer u levoj i korpu u kojoj se nalazio Perlica u desnoj ruci. Pretekla je grupu bučnih izletnika, za dlaku izbegla kiosk sa pićima i tre-snula koferom o korpu sa smećem. Perlica je zaskičao u znak protesta. Nastavila je da trči. Iznenadni nalet vetra odnese joj kačket sa glave. Hun zastade da ga pokupi, a onda na nju nalete još jedan zakasneli putnik koji je trčao iza nje. Progunđala je, pa nastavila trk.

U međuvremenu je pristigla i Luče.

„Zašto je voz kojim putujemo uvek na najudaljenijem koloseku?“, poče da jadikuje.

„Bolje rečeno: zašto smo tokom cele školske godine uspevale da se budimo na vreme, a onda u trenutku kada krećemo na odmor ne čujemo glupi budilnik!?“

„Ja ne mogu više“, dahtala je Luče. „ostavi mi Perlicu i kofer i pokušaj da stigneš na voz i zadržiš ga!“

Hun je bila toliko umorna od trčanja da uopšte nije shvatila koliko je to bezvezan predlog. ostavi svoj prtljag i ustremi se prema dvadeset trećem koloseku, upustivši se u ludački slalom između najrazličitijih putnika koji su hitro koračali ka njoj. Pluća samo što joj nisu eksplodirala kada pored nje prolete nosač sa kolicima punim prtljaga. Izduvna cev zasula ju je gadnim oblakom gustog i ma-

snog dima baš u trenutku kad je duboko udahnula. Učini joj se da će se ugušiti, ali se ipak nije zaustavila. Nastavi da trči dok je kašljala, a srce joj kucalo hiljadu na sat.

Trčanje. Trčanje. Trčanje. Konačno stiže do dvadeset trećeg koloseka. Tu je i voz. Još je stajao. Kondukter stoji ispred vagona. Hun se zaustavi na tačno tri milimetra od njega, tako da čovek odskoči unazad, očigledno u strahu da će biti pregažen. Pogleda je kao da je ogromni hrčak sa šest glava, odeven kao vizantijski imperator.

„Vo… vo… vo…“, zamuckivala je Hun.

Kontrolor se zagleda u nju sa krajnjim prezirom.

„Ne razumem vas, gospođice“, promrmlja.

Hun pokuša da povrati dah i moć rasuđivanja, a zatim poče da nerazumljivo mrmlja.

„Voz za Falaniju“, nekako je uspela da izgovori. „Mora-mo da stignemo na njega, ali moja prijatelji…“

Kondukter je pogleda sa beskrajnim prezirom.

„Polazi sa pedeset pet minuta zakašnjenja. Zar niste videle obaveštenje na ulazu?“

Ne. očigledno da ga nisu videle, inače bi poštedele sebe celog ovog teškog napora. Hun primeti da se kon-dukter udaljava nečujnim korakom, kao da je hteo da po-kaže svetu da nema ništa sa ovom čudnom, zadihanom,

| 21 www.leo.rs

raščupanom i rastrojenom devojčicom. Ili sa ogromnim hrčkom sa šest glava.

Pet minuta kasnije, stigla je i Luče. Deset minuta ka-snije, bile su u vozu, u svom kupeu. Izvukoše Perlicu iz njegove korpe, a on se šćućuri ispod sedišta. Dvadeset minuta kasnije, kada su se obe povratile, Luče postavi pitanje koje nikako nije smela.

„Jesu li karte kod tebe?“

Hun oseti da će joj srce iskočiti iz grudi.

„Molim?“, upita tihim glasom.

„Karte za voz!“, pojasni bespomoćno Luče.

Hun je bila očajna od same pomisli na novih dvadeset minuta jurnjave, kada će morati da trči do kuće da poku-pi karte i vrati se do voza.

„Pa zar ih nisi ti uzela?“, promuca i skoči sa sedišta.

Postajala je sve zabrinutija dok je posmatrala Luče kako pretura po džepovima jakne, a kada ih je njena pri-jateljica izvukla sa pobedničkim izrazom na licu, duboko uzdahnu od olakšanja.

„Bila si u pravu“, zacvrkuta Luče. „Ipak su kod mene!“

„Hajde da kažemo da nam letovanje počinje – sada!“, predloži Hun, koju je čitava ova ujdurma prilično izmo-rila.

„Dogovoreno! Jedva čekam da stignemo u Falaniju i da dođe i Sid. Fenomenalno ćemo se provoditi!“, prihvati Luče oduševljeno.

„Da, i ja mislim tako“, osmehnu joj se Hun.

Zavali se na sedištu. Bile su u vozu i imale su karte. Po zakonu logike, nije ni moglo da bude nikako drugačije.

„Da stavimo kofere na paktregere?“, upita je Luče i prihvati se najveće torbe. Hun ustade da joj pomogne. Podigoše roze torbu do metalnog dela prtljažnika. Baš u trenutku kad su krenule da ga guraju ka ležištu, voz se pomeri za nekoliko centimetara. Taj nagli potres odbaci Luče, koja poče da leluja tamo-amo, izgubi oslonac, a Hun se čitavom težinom zajedno sa prtljagom nađe na njoj. Sve to desilo se u deliću sekunde. Torba završi na zemlji i začu se potmuli udarac.

Uvek može da se desi nešto gore, pomisli Hun. Vrata kupea odjednom se otvoriše i to kao da je bila potvrda njenog razmišljanja. okrenu se i ukrsti pogled sa nepo-pustljivim pogledom konduktera.

„Šta se to ovde događa?“, zareža on strogo. „U ovom vozu nije dozvoljena galama i ova rasa psa mora da bude u kavezu.“

Hun bi najradije u zemlju propala. Perlica zareža. Luče odreagova smireno.

„Pao nam je prtljag. Štaviše… vi ste jako ljubazni i lič-no ćete ga podići i dopustićete da naše kuče slobodno tu ostane“, prošaputa i zatrepta okicama. Afroditine moći upravo su stupile u dejstvo!

onaj isti kondukter koji je do pre nekoliko sekundi bio toliko strog, sada je sanjivo pogleda. onda joj se osmeh-nu i smesti ceo prtljag. Pomilova Perlicu, napravi neku vrstu naklona i izađe iz kupea, požele im srećan put i nastavi da hoda unazad. Nije im uopšte pregledao karte.

Hun nije mogla da obuzda osmeh.

„Draga, neprocenjiva si.“

Izgledalo je da Perlica misli isto, zato što se primakao Luče da bi ga pomilovala. ona se nasmeši.

„Naše prvo zajedničko letovanje sada stvarno poči-nje.“

Hun je želela ovo letovanje više od bilo čega na svetu. Posle završetka školske godine, bila je mnogo zauzeta u Drims emporijumu, gde je pomagala svojima. Vrlo retko je viđala svoje prijateljice. Dragocene slobodne trenutke posvećivala je Morfeju. Luče joj je nekoliko puta pomo-gla u radnji, ali ju je prinudni rad kod mame Song žesto-ko iscrpeo. onda je morala da ode na planinu sa svojim roditeljima. Nekoliko puta je zajedno sa Luče išla kod Sid, koja se čudno ponašala. Bila je stalno u žurbi, kao da ima mnogo da radi, pa joj je preostajalo malo vremena koje je mogla da provede sa njima. Ili jednostavno nije imala volje da se druži. Zbog svega toga, ona i Luče nisu nikako uspevale da popričaju sa njom.

Kasnije je Luče došla na ideju da sve tri zajedno odu na letovanje, u njenu kuću na moru. Uspela je da iščupa dozvolu od svojih. Tetka Adelina je stanovala u susednoj kući i mogla je da ih kontroliše. Bilo bi lepo da su zajedno, ali Hun je pre svega želela da reši problem sa Sid. Ili ba-rem ono što je ona smatrala njenim problemom. Sid joj sa svoje strane nije o tome nikada pričala. Ili bolje rečeno, jasno je izbegavala razgovor.

Sid je bila u svom selu Sinfalidu na olimpu i ležala opružena na ležaljci od rogozine. Pogleda u svoje ruke. Imala je utisak da počinju lagano da drhte i pokreću se nezavisno od njene volje. Protrese ih. otvori i zatvori šaku. Nije primetila ništa posebno.

Imala je utisak da mora nešto da uradi. Ali nije mogla da se seti šta to treba da uradi.

Samo je znala da treba da bude srećna u tom trenut-ku, ali to uopšte nije bila.

Još otkako su porazile Aresa, Sid se osećala čudno. To što je pokorila večitog neprijatelja trebalo je da je ispu-ni ponosom, osećanjem da je zadovoljna sama sobom. I tako je bilo. U toku sukoba osećala se beskompromi-snom i punom zanosa. Bol njenog neprijatelja pričinja-vao joj je ogromno zadovoljstvo. Nadoknada svima koji su zbog njega patili. Dok ga je gledala kako se ruši, ose-ćala je da je došao njen trenutak slave.

Kasnije se sve promenilo.

Kada bi pomislila na poslednju bitku, rastužila bi se i obuzeo bi je osećaj odvratnosti. Sid je ponekad osećala

22 |

bol kao da je poražena, a povremeno bi je čak spopao talas besa.

Možda je to bilo zato što je želela da stvarno eliminiše Gospodara rata. Definitivno. A nije smela da to učini.

on je bio vezan za crni plamen, koji je bio učvršćen na Zemlji. Njegov kraj značio bi kraj sveta smrtnika. Sid je morala da tačno odmeri onaj poslednji udarac i to tako da neutrališe Aresa, a da ga ne uništi do kraja. Bila je jako žalosna što nije smela da ga dokrajči.

A možda između nje i Aresa i nije postojala neka ve-lika razlika…

Ne. Nije bilo tako. Ares je hteo da uništi sve osim sebe samoga. ona, samo Aresa.

Sada je Bog rata, ili ono što je od njega ostalo, zatvo-ren u sarkofagu u podzemlju ostrva Atat. Taj sarkofag čuvao je poslednju životnu iskru ovog boga i to tako što je crni plamen učvršćen na Zemlji nastavljao da gori. Ako bi se taj plamen ugasio, to bi bio kraj za Zemlju. Ares nije više bio u stanju nikome da naškodi. Ali ga je Sid i dalje osećala kao opasnost.

Prijateljice?

Sid je bila strahovito umorna. Pomeri se na ležaljci. oseti kako letvice od rogoza počinju da škripe. oči su joj se same zatvarale. Pokuša da se odupre snu. Jedna od posledica poslednjeg i konačnog obračuna sa Aresom bili su košmari. Sid nije želela da ih ponovo proživljava. oseti kako su joj očni kapci otežali. Kad bi samo uspela da odspava pet minuta mirnim i spokojnim snom… Za-tvori oči. oseti kako klizi u san.

Začu se šum koraka. Neko je dolazio. okrenu se. Bila je to Luče. Sa svojim uobičajenim blentavim osmehom koji kao da je hteo da kaže ’sve je u redu’. Sid bi joj najra-dije sklonila taj osmeh s lica.

„Krajnje je vreme da skineš tu narukvicu!“, zacvrkuta Luče svojim zvonkim glasićem. Sid nije mogla da zamisli nešto što bi je više iritiralo. Ne odgovori joj i pomilova Na-rukvicu negacije.

„Pored svega ostalog, i nije u modi! Ne bi je nosila čak ni moja baba!“, nastavi da baljezga Luče, dok je lelujala po kamenom podu, ne dodirujući ga.

Sid oseti kako je obuzima drugi talas besa. Nije mo-gla da podnese to kako Luče upire pogled onim svojim krupnim očima na Narukvicu negacije, nije trpela da joj se obraća na taj način, a da pritom ne zna ništa o tome.

„Stvarno ti kažem“, nastavi Luče istim tonom. „Ako nećeš da je skineš, to znači da se plašiš da to učiniš. To bi te učinilo nesigurnom, zato što ne…“

Bla! Bla! Bla! Luče nije umela da prestane. I što je više govorila, Sid je postajala sve razdražljivija. Tako bi volela da je ućutka! Zapravo bi mogla to sasvim lako da uradi. Prinese ruku svom opsidijanu i poče da ga miluje. Mogla je da ga pretvori u mač, sekiru ili koplje.

Za to vreme je Luče nastavila da lupeta gluposti.

„Prestani!“, reče Hun, koja se iznenada pojavi na le-žaljci na kojoj do pre jedne sekunde nije bilo nikoga i obrati se Luče.

„Zar ne vidiš kako te gleda? Ako nastaviš tako, uvali-ćeš se u nevolje.“

Sid jače stegnu opsidijan. Samo još jedna reč i upotre-biće ga. Afrodita i Atena se pogledaše sa razumevanjem. Kao i obično, bile su protiv nje.

„Sid nikada neće skinuti tu narukvicu iz jednostavnog razloga: ista je kao Ares“, reče Hun.

Ta rečenica dopre do Sidinog mozga poput uboda noža. Nije mogla više da izdrži. Morala je da se oslobodi ove dve i to odmah. Pusti da opsidijan padne na zemlju. Podiže levu ruku. Narukvica negacije zablista i poče da ispušta krvave bleskove. Sid oslobodi njenu moć.

Purpurni plamen zahvati Atenu i Afroditu. Dve devoj-ke se u deliću sekunde nađoše na zemlji.

Bio je dovoljan jedan udarac. Neće joj više dosađivati.

Sid se zadovoljna približi njihovim nepomičnim te-lima.

Ali umesto njih tu pronađe neko ogledalo i u njemu ugleda svoj lik. Lice joj je bilo izbrazdano crnim suzama. Zašto? U svakom slučaju… upravo je pobedila. Ponovo pogleda u ogledalo. Suze nestadoše, a na njenim usna-ma se pojavi osmeh. osmeh se pretvori u mrk pogled, a njeno lice u Aresovo.

oseti mučninu, ali nastavi da gleda.

U tom prokletom ogledalu, Aresove oči pune zanosa opet se pretvoriše u njene. I Bog rata poprimi Sidine crte. onda se pojavi lik Aresa. Pa Sid. Ares. Sid. Ares.

Sid više nije mogla da izdrži. Nije mogla da podnese sve te promene. ona je bila Artemida i nije imala ništa zajedničko sa Bogom rata. Čim ugleda lice svog neprija-telja u ogledalu, pokupi opsidijan.

Kamen se usija i rasprsnu u hiljadu komadića, pa se onda sastavi u mač.

Sid baci oružje na ogledalo. Staklo se razbi, a krhotine se rasuše po njoj. ozlediše je po celom telu. Najveća po-sekotina nastala je na bilu. Na bilu leve ruke. Tamo gde bi trebalo da bude Narukvica negacije. Koja više nije bila tu.

Sve to nije imalo nikakvog smisla.

Soter uđe u dvorište. Sredio ga je zajedno sa Sid. Pot-kresali su glicinije koje su sada bujale i bile pune dragu-lja. Podigli su novi živopisni šator da zamene onaj koji je izgoreo. Bio je tu tepih, poklon od Aurona, a na zidu blistava kolekcija oružja koje je Soter poklonio Sid.

Sid je dremuckala na ležaljci. S vremena na vreme je nekako neobično krkljala i ispuštala duboke uzdahe. So-ter je povuče u dva-tri navrata.

| 23 www.leo.rs

„Probudi se!“

Sid otvori oči.

„I dalje imaš košmare?“, upita je.

ona se za trenutak zagleda u njega užasnutim i smu-šenim pogledom. onda ispusti uzdah olakšanja. Najzad odmahnu glavom.

„Ništa ozbiljno“, promumla. Provuče ruku kroz kosu i sede, dok je za to vreme zevala kao kiklop.

Soter nije navaljivao. Pre nego što je rekao ono što je morao da kaže, sačeka da se ona stvarno potpuno pro-budi.

„Pronašao sam ono što si mi tražila“, obavesti je. Pri-meti da se trgnula, kao da nema ni najblažu predstavu o čemu on govori.

„Čini mi se da ti nisam ništa tražila“, prošaputa. „Ali nije važno. Hun i Luče me čekaju u Falaniji. Biću malo sa njima, možda će mi biti dobro. I doneću ovamo Per-licu.“

„Ni ne pokušavaj“, odvrati on. Nije shvatao da li Sid to radi ozbiljno ili traži način da odloži ono što danima pokušava da izbegne. „Dovezao sam zapregu i ostalo što je potrebno u Dolinu dimnjaka. Sada je red da ti odradiš svoj deo.“

„Moj deo?“

„Seti se našeg dogovora, boginjo“, insistirao je Soter. „Pronašao sam ono što si želela, a ti ćeš ići sa mnom kod Kamarela i Erion.“

„Perlica je već predugo daleko od mene“, uzvrati Sid. „Moram da odem da ga uzmem.“

„Uradićeš to posle našeg razgovora sa Erion. Ukoliko i dalje budeš istog mišljenja“, pecnu je Soter.

Sid ispusti težah uzdah, kao da ne može da povrati dah. Poče da koluta očima i da izgubljeno gleda svud okolo.

„Ne mogu danas“, reče pošto uzdahnu i povrati dah.

Soter je imao utisak da su se vratili na početak.

„Hun i Luče me čekaju“, Sid je bila uporna.

„Ako su ti one dve stvarno prijateljice, pomoći će ti da učiniš ono što moraš!“, promuca on. „Ako te one dve koje ti nastavljaš da nazivaš prijateljicama stvarno poznaju, pri-metiće kako ti je i učiniće nešto. Ako zaista imaš poverenja u njih dve, razgovaraćeš o tvojim košmarima sa njima, a ne sa mnom!“, prasnu.

Sid skoči na noge.

„Hun i Luče su mi zaista prijateljice. I to iskrene“, uzviknu. „I ti bi to znao da si se postarao da budeš sa njima više od pola sekunde! Imam više poverenja u njih nego u samu sebe. Ali za razliku od tebe, one nisu sma-račice!“

Soter je pogleda pravo u oči i ne progovori ni reč. Či-njenica da je imao malo poverenja u Afroditu i Atenu nije

bila nikakva novost. otkako mu je Sid rekla da za Hun i Luče nije bilo problema ako ona nosi Narukvicu, počeo je da ih mrzi i to nije krio.

Soter je pažljivo posmatrao Sid dok je pokušavao da pronađe razlog za toliku eksploziju besa.

ona izdrža njegov pogled. Zatim zafrkta. Velikom br-zinom baci pogled najpre na nebo, pa na pod i najzad na Narukvicu.

„Izbor je na tebi, boginjo“, predade se Soter. „Ali ba-rem ne zaboravi da sam na tvojoj strani.“

„Znam“, prošaputa Sid i obori pogled. Zatim nestade u crnom plamenu.

Ipak nije želeo da se preda. Jednostavno nije bio ta-kav. Nije prihvatio pomisao da je Kamarel samo ratna mašina u Aresovoj službi i svim silama se borio da stupi u kontakt sa Taurom, koji je onda postao njegov prijatelj. Neće ustuknuti ni pred Sidinom tvrdoglavošću. Ne sada kada je izgledala tako zbunjena. Ako je htela da provede vreme sa ostalim boginjama… neka to slobodno učini! on će nastaviti pravo svojim putem.

Uđe u štalu u podnožju kule. Bila je ogromna i osvet-ljena. U središtu je žuborila voda iz nekakve vrste jezer-ceta, nastalog iz podzemne reke. Glos je mešala hranu za leukrote u ogromnom drvenom čabru.

„Nisi sa Sid?“, upita ga, ne prestajući da meša hranu drvenom lopatom.

„Ne. Treba mi jedan leukrot.“

Glos ga pažljivo osmotri. Htede da ga nešto upita, pa odustade. ostavi lopatu i očisti ruke krpom koja je ležala na ogradi.

„Ideš li daleko?“

„onako“, odgovori Soter.

Primeti kako se Glos približava prostoru u kojem je boravio Asfelos.

„Zar ne možeš da mi daš Telosa?“, upita.

„To je Sidin leukrot“, sa oklevanjem reče Glos.

„Njoj neće biti potreban. Biće neko vreme na Zemlji.“

Glos u deliću sekunde upre pogled u njega, dade po-tvrdan znak glavom i ode da uzme Telosa.

Soter uze amove u ruke i zajednički ga opremiše, a da ne progovoriše ni reč.

Glos se ponovo zagleda u njega dok mu je dodavala vreću sa gomoljem i obrocima za životinju u toku puta.

on izađe iz štale sa Telosom. Leukrot raširi krila kako bi mu pomogao da se popne na njegove sapi. Soter ga pomilova i pope se na njega. Kroz nekoliko sekundi već je leteo kroz azurno nebo olimpa. cilj puta: selo Haja-stos. Tamo će pronaći Kamarela. Htela to Sid ili ne, ovaj će mu se pridružiti da zajedno odu kod Erion. I otkriće sve. Ili se barem tome nadao.

24 |

Potražite na www.leo.rs

F L i P- F LO P klub

26 |

| 27 www.leo.rs

BRENDoN MAL

tajne svetiLišta zmajeva

PRIPREMITE SE NA ŠoKANTNU TAJNU

Pronađena su dva skrivena artefakta. Novi rezervati suočeni su sa uništenjem dok Društvo

Večernja zvezda neumorno traga za novim talismanima. U očajničkom nastojanju da ih zaustavi,

Kendra u Patonovom Dnevniku tajni otkriva mesto gde se nalazi ključ grobnice u kojoj se nalazi

jedan od artefakata. Ako žele da se domognu ključa, Vitezovi Zore moraju da uđu u smrtonosnu

zamku - svetilište zmaja pod nazivom Virmrust. Hoće li bilo ko od onih koji uđu u svetilište izići

živ? Ili su Kendra i Set konačno suviše zabrazdili?

| 27 www.leo.rs

DNEVNIK

Kendra Sorenson žustro je kresnula glavu palidrvceta o hrapavu stranu pravougaone kutije za šibice. Šakom je za-štitila plamen i upaljenu šibicu prinela pocrnelom fitilju pa-trljka sveće. Čim je plamen zahvatio fitilj, protresla je šibicu i ugasila je. Tanki plamenovi dima vijugavo su se dizali uvis.

Kendra je sedela za radnim stolom u svojoj spavaćoj sobi, zagledana u ostatke šibice. Iznenadila ju je brzina kojom je plamen progutao palidrvce. Gornja trećina ši-bice bila je ugljenisana i samo što nije otpala. Pretvori-la se u nešto neprepoznatljivo. Razmišljala je o pošasti u Utočištu za bajke koja je velikom brzinom pretvorila mnoge stanovnike magičnog rezervata od bića svetlosti u stvorenja tame. ona, njena porodica i prijatelji uspeli su da zaustave pošast i vrate sva stvorenja u prvobitno stanje pre nego što je rezervat uništen, ali je to životom platila najada Lena.

Trgnuvši se iz razmišljanja, Kendra je odložila upotre-bljenu šibicu na stranu, gurnula tri ključića u zaključani dnevnik, otvorila knjigu i stala žurno da okreće strani-ce. ovo joj je bila poslednja sveća od voska umita. Ne sme uludo da troši to posebno osvetljenje, jer je jedino pomoću njega mogla da pročita tajne reči ispisane na stranicama dnevnika.

Dnevnik tajni ponela je sa sobom kada je iz Utoči-šta za bajke krenula kući. Nekada je pripadao Patonu Bardžisu, bivšem čuvaru, koga je Kendra sasvim neo-čekivano upoznala kada je prošlog leta doputovao iz prošlosti. Reči na stranicama dnevnika ne samo što su bile ispisane tajnim vilinskim jezikom već je to urađeno voskom umita, što će reći – bile su nevidljive. Pojavlji-vale su se jedino kada na njih padne svetlost sveće od voska umita. Kendra je tada mogla da ih dešifruje samo zahvaljujući tome što je od vilinskog soja.

Poznavanje vilinskih jezika samo je jedna od sposob-nosti kojima je više stotina džinovskih vila obdarilo Ken-dru kada su je obasule poljupcima. od tada vidi u mraku, na nju ne deluju magični trikovi koji obmanjuju um, te prozire iluzije koje većinu magičnih stvorenja skrivaju od očiju smrtnika, a takođe i vile moraju da izvrše svako njeno naređenje.

Kendra je pogledala preko ramena i oslušnula. U kući je vladala tišina. Mama i tata vikendom su počeli uveče da odlaze na trčanje u rekreativni centar, u nadi da će im to preći u naviku pre Nove godine. Sumnjala je da će njihova rešenost potrajati duže od nekoliko nedelja, ali za sada joj to omogućava da na miru prelistava dnev-nik. Njeni roditelji slepi su za magični svet koji su ona i njen brat otkrili. Kada su je uhvatili da čita knjigu punu nekakvih čudnih simbola pri svetlosti sveće, pomislili su da to ima veze s nekim bizarnim kultom. Nije mogla da im kaže da ta knjiga sadrži tajne bivšeg čuvara Utočišta za bajke. Pošto nije htela da joj roditelji oduzmu dnev-nik, Kendra ga je tobože vratila u biblioteku i od tada ga je čitala samo kada je sigurna da je izvesno vreme niko neće ometati.

Prisustvo roditelja skraćivalo joj je raspoloživo vre-me za čitanje, a i zaliha sveća od voska umita bila je ograničena, tako da Kendra još nije stigla da pročita dnevnik od korica do korica, mada ga je celog prelista-la. Glas u tom dnevniku bio joj je poznat – prethodno je u Utočištu za bajke pročitala mnoge Patonove beleške u dnevnicima koji nisu bili toliko tajni. Dok je prelista-vala Dnevnik tajni, Kendra je pronašla priču u kojoj Pa-ton nadugačko i naširoko opisuje kako je Efira postala avet. Nije izostavio ni jednu jedinu sumornu pojedinost. Pročitala je i pasuse u kojima je zapisao najintimnije strahove po pitanju svog odnosa s Lenom. Kendra je saznala i da ispod starog zdanja postoji prolaz koji vodi do pećine, da su u Utočištu za bajke pohranjena razna blaga i oružje, i da u podnožju malog vodopada posto-ji jezerce u kojem neustrašivi lovac na blago može da uhvati kućnog duha. Pronašla je obaveštenja o tajnoj odaji na kraju Dvorane užasa u tamnici Utočišta za baj-ke, kao i lozinke i procedure potrebne za ulazak u nju. Čitala je o putovanjima u Indiju, Sibir i na Madagaskar. Upijala je obaveštenja o različitim rezervatima na sve četiri strane sveta. Iščitala je teorije o mogućim pret-njama zlikovaca, uključujući i mnoge navodne zavere Društva zvezde Večernjače.

Večeras je, pri prituljenoj svetlosti sveće od voska umita, pronašla omiljeni zapis u dnevniku, ispisan po-znatim Patonovim rukopisom.

Pre samo nekoliko sati vratio sam se iz jedinstvene pu-stolovine i jedva čekam da pribeležim vlastite misli. Nisam mnogo razmišljao o tome ko bi trebalo da pročita tajna obaveštenja sakupljena na ovom mestu. U trenucima kada bi mi to prolazilo kroz glavu, neodređeno sam dolazio do

zaključka da beležim stvari samo iz svog interesa. Sada mi je, međutim, jasno da će te reči stići do nekoga i da je njeno ime Kendra Sorenson.

Kendra, veoma sam se obradovao kada sam to otkrio, ali mi se istovremeno učinilo da to saznanje nosi u sebi i nešto zloslutno. Suočavaš se s veoma teškim vremenima. Nešto od onoga što ja znam moglo bi da ti bude od pomo-ći. Nažalost, najveći deo toga može da te dovede u neza-mislivu opasnost. Sve vreme sam sa sobom vodim žučne rasprave pokušavajući da razlučim koje obaveštenje bi te moglo dovesti u prednost u odnosu na neprijatelje, a koje u opasnost. Veliki deo onoga što znam u stanju je da nanese više štete nego koristi.

Tvoji neprijatelji u Društvu zvezde Večernjače neće prezati ni od čega, jer su čvrsto rešili da sakupe pet artefa-kata koji mogu da otvore Zzyzx, tamnicu za najozloglaše-nije demone. Koliko nam je poznato, u vreme kada sam te ostavio, uspeli su da se domognu samo jednog artefakta, dok je tvoj sposobni deka došao do drugog. Znam nešto o dva artefakta koja vam nedostaju i verovatno bih mo-gao da saznam još ponešto ako se potrudim. Oklevam, međutim, da to podelim s tobom. Ako ti ili ostali pokušate da pronađete dotične artefakte ili da ih zaštitite, mogli biste nenamerno da dovedete naše neprijatelje do njih. Ili biste mogli da budete povređeni u pokušaju da ih se dokopate. Nasuprot tome, ako Sfinga žudi da dođe do tih artefakata, verujem da će na kraju i uspeti u svom nau-mu. U izvesnim okolnostima našoj stvari bi išlo u prilog da znaš ono što ja znam kako bi zadržala artefakte van njegovog domašaja.

Stoga sam odlučio da se oslonim na tvoju moć rasuđi-vanja, Kendra. U dnevniku neću navesti nikakve pojedino-sti, jer ko bi mogao da odoli takvom izazovu, bez obzira na svoj integritet! Ali ću zato u skrivenoj odaji iza Dvorane užasa maskirati dalje pojedinosti o mestima na kojima su skrivena ta dva artefakta. Obelodani to obaveštenje samo ako budeš smatrala da je to apsolutno neophod-no. U protivnom, nemoj nikome ni pomenuti da se zna gde se artefakti nalaze. Budi diskretna, strpljiva i hrabra. Nadam se da za svoga života nećeš morati da obelodaniš to obaveštenje. Ako pak budeš primorana to da uradiš, obaveštenje o tome gde se nalazi skrivena odaja čeka te na stranicama ovog dnevnika. Otiđi do te odaje i ogleda-lom potraži poruku na tavanici.

Kendra, voleo bih da budem tu da ti pomognem. Tvoji voljeni su snažni i sposobni. Veruj pravim ljudima i donosi mudre odluke. Drži na uzdi onog tvog brata. Srećan sam što imam tako izuzetnu rođaku.

Dobujući prstima po stolu, Kendra je ugasila sve-ću. Voštani patrljak mogao se još jednom upaliti, ali neće dugo goreti. Deka je do sada verovatno uspeo da nabavi još sveća od voska umita, ali teško će doći do njih. Zavalila se u stolici i čupkala donju usnu. Po-

28 |

red školskih obaveza i dobrovoljnog rada u dnevnom boravku nije imala kad na pravi način da se posveti dotičnoj stvari.

Ni sa kim još nije podelila Patonovu poruku. Verovao je u njenu razboritost i nije joj se žurilo da izda to pove-renje. Paton je u pravu – čim obaveštenje o tome gde se nalaze artefakti procuri, odmah će se javiti oni koji će želeti da ih se domognu. Sfinga će sigurno vrebati priliku da iskoristi svaki takav pokušaj, i što se toga tiče, Paton je u pravu. Neće pominjati skrivene artefakte sve dok ne zaključi da je to uistinu neophodno.

Kendra je čitave te jeseni bila u vezi s dekom i ba-kom. Nisu otvoreno telefonom razgovarali o tajnama, ali su pronašli načina da prenesu potrebna obaveštenja na uvijen način. otkada je Sfinga razotkriven kao vođa Društva zvezde Večernjače, imali su utisak da su sve ak-tivnosti dotičnog društva prestale. Međutim, svi su znali da je Sfinga tamo negde, da motri i kuje zavere, i čeka pogodan trenutak da zada udarac.

Dvojica pripadnika Vitezova zore sve vreme su motri-la na Kendru i Seta i, kada je to bilo potrebno, krišom su im dostavljali obaveštenja. Do sada se nije desilo ništa neobično. Iako su se pojedinci koji su štitili Kendru i Seta smenjivali, uvek je bar jedan od njihovih telohranitelja bio odani prijatelj kao što su Voren, Tanu ili Kolter. Po-slednja četiri dana na njih je motrio Voren s Elizom, kojoj su navodno mogli verovati.

Kendra je uzdahnula. Posle sveg izvrdavanja u po-slednje dve godine, sumnjala je da će ikada više bilo kome slepo verovati. Možda je i to jedan od razloga zbog kojeg nikoga nije obavestila o Patonovoj poruci.

Nešto je zašuštalo iza nje. okrenula se i ugledala pre-savijeni list hartije kako prolazi ispod vrata. otišla je do vrata, podigla beli list, odmotala ga i prešla pogledom preko otkucanog spiska. Što je duže čitala, to je više čki-ljila. odlučno je izašla iz sobe, zaputila se niz hodnik i zastala na otvorenim vratima Setove sobe.

„Zar stvarno očekuješ da dobiješ paraglajder za Bo-žić?“ upitala je Kendra mlađeg brata.

Set je podigao pogled s radnog stola za kojim je crtao guštere u svesci za domaći iz matematike. „Siguran sam samo u to da ga neću dobiti ako ga ne budem tražio.“

Kendra je podigla spisak. „Ko je još ovo dobio?“

„Mama i tata, to se podrazumeva. A poslao sam ko-pije imejlom svim našim rođacima, čak i nekim veoma dalekim koje sam pronašao preko interneta. Poslao sam primerak i Deda Mrazu, za svaki slučaj.“

Kendra je prišla bratu i mahnula mu listom hartije ispred nosa. „Nikada do sada nisi imao ovako sulude za-hteve. Komplet palica za golf izrađenih po narudžbini? Džakuzi? Motocikl?“

Set joj je oteo spisak iz ruke. „Nabrajaš samo skupe stvari. Ako nemaš para za stolicu za masažu, možeš da

mi kupiš zmaja, video-igru ili neki film. Na mom spisku želja ima ideja za svačiji džep.“

Kendra je prekrstila ruke na grudima. „Ti si stvarno težak slučaj.“

Set je širom otvorenih očiju zurio u nju, s blago uvre-đenim izrazom koji je obično imao kada nešto krije. „Šta ću dobiti za Božić to je jedno, stisnite se koliko hoćete, ali ne možete da mi zabranite da tražim. Ko si ti, onaj Grinč što hoće da pokvari Božić?“

„obično Božiću prilaziš strateški, tražiš ono što zaista želiš... i obično to i dobiješ. Nikada nisi tražio nešto što je skuplje od bicikla ili sistema za video-igre. Tvoj spisak poklona bio je realan. otkud ova promena?“

„Previše analiziraš stvari, profesorka“, uzdahnuo je Set vrativši joj spisak. „Jednostavno sam procenio da bih ove godine mogao da pucam na veliko.“

„Zašto si poslao spisak dalekim rođacima koji čak ni ne znaju za tebe?“

„Možda je neko od njih milijarder a usamljenik, ko zna? Imam osećaj da će ovo biti moja srećna godina.“

Kendra je odmeravala brata. otkada se leto završi-lo, ne izgleda više kao klinac. Ne prestaje da raste, ruke i noge su mu mršave, lice se izdužilo, a brada postala izraženija. Tokom jeseni nisu proveli zajedno mnogo vre-mena. on je imao svoje prijatelje, a ona se privikavala na srednju školu. Ali raspust se primakao, počeće za manje od nedelju dana.

„Upozoravam te, ne glupiraj se“, kazala mu je Kendra.

„Baš ti hvala na sjajnom savetu“, odvratio je on. „Da li smem da te citiram u svom dnevniku?“

„Nemoj mi reći da vodiš dnevnik.“

„Moraću da počnem ako nastaviš da prosipaš ovakve mudrosti.“

„Imam savršen uvodni pasus za tebe“, predložila mu je Kendra, sevajući očima. „Dragi dnevniče, danas sam sebi kupio sjajne božićne poklone zlatom koje sam ukrao u Utočištu za bajke. Pokušao sam da se pretvaram da su mi te poklone poslali dalji rođaci milijarderi, ali nikoga nisam uspeo da zavaram, a Vitezovi zore uhvatili su me i zatvorili u prljavu tamnicu.“

Set je otvorio pa zatvorio usta, iz kojih nije izišao nika-kav zvuk. Imao je na umu nekoliko mogućih odgovora, ali je odustao. Tek pošto je pročistio grlo, uspeo je konač-no da procedi: „Nemaš nikakve dokaze za to.“

„Kako su uspeo da izneseš zlato?“ uzviknula je Ken-dra. „Mislila sam da je deka zaplenio blago koje ste ti i satiri uzeli od nipsija.“

„Ne želim da razgovaram o tome“, bio je uporan Set. „Nemam pojma o čemu pričaš.“

„Mora da si imao nekoliko tajnih skladišta i deka nije uspeo sve da ih pronađe. Ali gde ćeš pretvoriti zlato i dragulje u lovu? U zalagaonici?“

| 29 www.leo.rs

„Kakva glupost“, Set je ostao pri svome. „Sve mi se više čini da tvoj um radi kao um kriminalaca.“

„Podigao si gard, ali sam te pre samo minut prozrela. To zlato nije bilo ni Nevilovo ni Dorinovo, oni nisu mogli da ti ga daju! Posle svega što se letos dogodilo, kako si mogao da izađeš iz kuće s džepovima punim ukradenog blaga? Nemaš nimalo obraza!“

Set je poraženo uzdahnuo. „Deka i baka nisu ga ko-ristili.“

„Tako je, Sete, oni su čuvari Utočišta za bajke. Trude se da zaštite stvorenja i predmete koji su tamo skriveni. To ti je isto kao da kradeš iz muzeja!“

„I ti si uzela štap za prizivanje kiše iz Izgubljene mese, zar ne? A Voren je zadržao mač koji je tamo pronašao.“

Kendra je pocrvenela. „Tehnički gledano, obojena mesa nije deo rezervata Izgubljena mesa. I ja ne nam-eravam da prodam štap za kišu da bih kupila gliser! Niti Voren ne pokušava da trampi mač za električne sanke! Ti predmeti su kod nas da bismo ih zaštitili, a ne da bismo ih prodali upola cene!“

„o’ladi, sve zlato je još kod mene.“

„Možda bi trebalo da ga daš meni na čuvanje.“

„Nema šanse“, frknuo je Set. Nevoljno ju je pogledao. „Ali ću vratiti blago deki kada naredni put odemo kod njega.“

Kendra se opustila. „S tim bih mogla da se pomirim.“

„Šta mi drugo preostaje kada živim s najpoznatijom tračarom na svetu. A da te isplatim, da li bi onda ćutala? Mogao bih da ti kupim neke strava božićne poklone.“

„Nisam zainteresovana za paraglajder.“

„Ne mora da bude paraglajder, može bilo šta“, ponu-dio je Set. „Haljine, nakit, poni... bilo koja ženska glupost.“

„Najvažnija stvar koju želim ove godine jeste to da moj mlađi brat konačno odraste i da ne moram više da izigravam njegovu dadilju.“

„Uvek mogu za malo zlata da unajmim neke rmpali-je da te kidnapuju i drže u zatočeništvu dok ne prođu praznici“, premišljao se Set.

„Srećno ti bilo“, kazala je Kendra, zgužvala otkucani spisak i bacila ga u korpu za otpatke pored radnog stola. Nepravilna loptica od hartije odskočila je od ruba kante i pala na pod.

Set je sedeo na stolici, sagnuo se i brže-bolje je ščepao i bacio u đubre. „odličan pogodak.“

„odličan spisak“, Kendra je izašla u hodnik i vratila se u svoju sobu. Još se osećao miris sveće, pa je otvorila prozor i pustila unutra malo hladnog vazduha. Mahala je nekoliko trenutaka rukama da rastera miris, zatvorila prozor i bacila se na krevet.

Čak i kod kuće, daleko od Utočišta za bajke, i pod stalnim nadzorom telohranitelja iz senke, Set i dalje

pronalazi načina da stvara nepotrebne nevolje! Jednim delom svog bića želela je Patonovu poruku da podeli s bratom. Trenutno je on jedini s kim može da razgovara o problemu te vrste. Ipak, nije se usuđivala da mu dozvoli da dođe do tog obaveštenja iz Dnevnika tajni. Uopšte nije sumnjala da bi on već našao načina da to znanje iskoristi na pogrešan način.

Set je osećao da mu nešto taji kada je dnevnik u pi-tanju, i to je dovelo do malog razdora među njima. Kada su razgovarali o tome, davala mu je neodređene odgov-ore i njemu je bilo jasno da mu ne govori sve što zna. Međutim, pošto nije umeo da pročita tajanstveni tekst, nije mogao ništa da uradi. Nije mogao da je natera da s njim podeli ono što zna.

Kendra se prevrnula na stomak, zavukla šaku pod dušek i izvukla pet koverata uvezanih gumicom. Nije morala da čita Gavinova pisma, sva ih je znala napamet. A opet, uživala je u tome da ih drži u ruci.

obećao je da će pokušati da se ubaci na mesto njenog čuvara, ali se još nije pojavio. Kao krotitelj zmajeva, ima neobične veštine, koje su u poslednje vreme bile neo-phodne u nekim udaljenim delovima sveta. Bar joj je slao pisma, koja su joj uručivali telohranitelji. U njima joj je pričao o tome kako je jednom dugačkom vitkom zmaju va-dio tumore iz ljigave kože, kako je proučavao retkog zmaja koji živi u vodi i koristi guste oblake mastila za zbunjivanje lovine, kako je spasao tim stručnjaka za magične biljke od malog ali svirepog zmaja koji tka mreže poput pauka.

Ma koliko zmajevi bili zanimljivi, Kendra mora da prizna da su joj najdraži oni delovi pisama u kojima pominje da mu nedostaje i da jedva čeka ponovo da je vidi. U svakom pismu koje je ona njemu napisala jasno mu je stavila do znanja da i ona jedva čeka njega da vidi, mada se trudila da ne zvuči previše nestrpljivo. Za-tvorila je oči i pokušala da se priseti njegovog lika. Da li je u njenim sećanjima zgodniji nego što u stvari jeste? Dovoljno joj je bilo da nekoliko trenutaka drži pisma, posle čega ih je vraćala pod dušek. Dala je sve od sebe da Set ne sazna za njihovu prepisku. Ionako voli da je zadirkuje da se zatreskala u Gavina. Zamislite samo šta bi bilo kada bi njen brat pronašao dokaz da je to u iz-vesnom smislu tačno!

odozdo se začula buka koju su podizala vrata garaže prilikom otvaranja. Roditelji su se vratili. Kendra je skočila s kreveta, uzela dnevnik i patrljak sveće sa stola i gurnula ih na najvišu policu u svom ormanu. Ispred njih je stavila gomilu složenih džempera. otvorila je školsku torbu i stavila na sto svesku i nekoliko udžbenika, iako je bila završila domaći.

Duboko je udahnula. Trebalo je da pregura još samo dva dana u školi. Tokom zimskog rasputa moći će da se opusti i razmisli o stvarima koje je muče. Izašla je iz sobe i otišla do stepenica. Potrudila se da nabaci neusiljeni izraz lica s kojim će izaći pred roditelje.

30 |

| 31 www.leo.rs

NEMoJTE PRoPUSTITI NIJEDNU PUSToLoVINU IZ SERIJALA UTOčIšTe ZA BAjKe!

tajne svetilišta zmajeva

ključevi tamnice za demone

između svetlosti i tame

uspon zvezde večernjače

Utočište za bajke

Potražite na www.leo.rs

BRENDON MAL

Arctic CircleArctic Circle

Tropic of CancerTropic of CancerTropic of Cancer

Tropic of Capricorn

Equator Equator Equator

Tropic of Capricorn Tropic of Capricorn

Ouargla

Reggane

Comodoro Rivadavia

Neuquen

Barreiras

Cachimbo

Cuiaba

Porto Velho

Amos

BakerLake

Churchill

Flin Flon

FortMcMurray

GrandePrairie

Inukjuak

Kamloops

Labrador City

PortRadium

PrinceAlbertPrince

George

Prince Rupert

RankinInlet

Saskatoon

Thompson

Timmins

Valdivia

Golmud

Hami

Hotan

Karamay

Kashi

Korla

Qiemo

Yumen

Aswan

Vaasa

Bakhtaran

Aktyubinsk

Aralsk

Atbassar

Balqash

Rudnyy

Sabhah

Tolanaro

Araouane

Altay

Dalandzadagad

Hovd

Bilma

AltaAntipayuta

Archangelsk

Batagay

Bodaybo

Bratsk

Igarka

Khabarovsk

Kirov

Magadan

Mirnyj

Murmansk

Nizhnevartovsk

Norilsk

Novgorod

OrolPetropavlovsk-Kamchatskij

Sangar

Syktyvkar

Ulan Ude

Vorkuta

Voronez

Jakutsk

JuznoSachalinsk

Makkah (Mecca)

Port Elizabeth

Waw

Kiruna

Lulea

Ostersund

Skelleftea

Albuquerque

Barrow

Butte

Fairbanks

FortYukon

Las Vegas

Nome

Provo

Scottsbluff

Unalaska

Kananga

Vologda

Luderitz

Khatanga

Ust-Olenek

Volochanka

Cordova

Belaja Gora

Djanet

BearLake

Juneau

Brandon

DawsonCreek

FortChipewyan

Moosonee

RedDeer

SwiftCurrent

Antofagasta

Concepcion

Al Jawf

Talara

Trujillo

Dudinka

Anchorage

Duluth

Grand Forks

Reno

Tucson

TwinFalls

Williston

AliceSprings

Bourke

Cairns

CookKalgoorlie

Mackay

TennantCreek

Dunedin

Broome

Carnarvon

Geraldton

LearmonthPort Hedland

Huambo

Rosario

Adelaide

Melbourne

Sydney

Brisbane

Belem

Belo Horizonte

Campinas

Curitiba

Fortaleza

Goiania

Manaus

Porto Alegre

Recife

Rio De Janeiro

Salvador

Sao Paulo

Calgary

Montreal

Vancouver

BaotouBenxi

Chengdu

Dalian

Dukou FuzhouGuiyang

Harbin

Huangshi

Jilin

Jixi

KaifengLanzhou

Mianyang

Nanning

Ningbo

Qingdao

Qiqihar

Shanghai

Shantou

Urumqi

Wenzhou

Xiamen

Xian

Xining

Yinchuan

Torshavn

Nantes

Toulouse

Agra

Ahmadabad

Allahabad

Jaipur

Madras

Nagpur

Pune

Surat

Ulhasnagar

Esfahan

ShirazBasra

Cork

Sendai

QaraghandyKrakow

Constanta

Chelyabinsk

Gorkiy

Irkutsk

Izevsk

Kazan

Krasnodar

Krasnojarsk

Kuybyshev

St. Petersburg

NovosibirskOmsk

Perm

Saratov

Sverdlovsk

Ufa

Volgograd

Jaroslavl

Umtata

Barcelona

Sevilla

Valladolid

Taipei

AdanaIzmir

Frunze

Lviv

Sunderland

Buffalo

Charlotte

Dallas

Detroit

Jacksonville

Atlanta

Kansas City

New Orleans

New York

Boston

Norfolk

Oakland

Omaha

SeattleSpokane

Ho Chi Minh City

Likasi

Perth

Sao Goncalo

Changchun

Fuxin

Hefei

Taiyuan

YueyangZigong

Bayonne

(Bombay) Mumbai

Cochin

Naples

Sapporo

Casablanca

Walvis Bay

Auckland

Multan

Davao

Gdansk

Porto

Rostov

Tol Yatti

Baltimore

Birmingham

Denver

Chicago

Houston

Los Angeles

Memphis

MilWawkee

Minneapolis

Philadelphia

Portland

San Diego

San FranciscoSt. Louis

Tampa

AlmaAta

(Calcutta)

Kolkata

Varanasi

Hong Kong

Kabul

Luanda

Canberra

Ponta Delgada

Dhaka

Minsk

Porto Novo

La Paz

Sucre

Brasilia

Yaounde

N Djamena

Santiago

Bogota

Havana

Copenhagen

Quito

Addis Abbaba

Asmara

Kampala

Port Stanley

Helsinki

Paris

Libreville

GibraltarAthens

Singapore

Reykjavik

New Delhi

Jakarta

Tehran

Baghdad

Rome

Phnom Penh

Nairobi

Vientiane

Riga

Tripoli

Kaunas

Antananarivo

Kuala Lumpur

Bamako

Nouakchott

MexicoCity

Ulaanbaatar

Rangoon

Windhoek

Wellington

Niamey

Abuja

Pyongyang

Oslo

Muscat

Islamabad

Manila

Warsaw

Bucharest

Moscow

Riyadh

Mogadishu

Cape Town

Seoul

Madrid

Colombo

Stockholm

Dar es Salaam

Bangkok

Tunis

Ankara

Kiev

WashingtonD. C.

Montevideo

Tashkent

Caracas

GeorgetownParamaribo

Sanaa

Kinshasa

Lusaka

Harare

Algiers

Buenos Aires

Gaborone

Ottawa

Bangui

Beijing

Brazzaville

Nicosia

Cairo

Malabo

Tallinn

Berlin

Accra

Nuuk

Conakry

Dublin

Abidjan

Tokyo

Bishkek

Monrovia

Rabat

MaputoMbabane

Port Moresby

Asuncion

Lima

Lisbon

Sao Tome

Dakar

Freetown

Bloemfontein

Pretoria

Khartoum

Lome

London

Hanoi

Astana

Ashgabat

R U S S I AFINLAND

AUSTRIA

ITALY

SPAIN

SWEDEN

NORWAY

GERMANY

FRANCE

PORTUGAL

HUNGARYROMANIA

BULGARIA

TURKEY

DENMARK

POLAND BELARUS

UKRAINECZECH

SLOVAKIA

GREECE

CYPRUS

NETH.

BELGIUM

IRELAND

ALBANIA

MOLDOVA

LITHUANIALATVIA

ESTONIA

LUX.

YUGOSLAVIABOSNIACROATIA

SLOVENIASWITZ.

MACEDONIA

GREENLAND

ICELAND

U. S. A.

C A N A D A

MEXICO THE BAHAMAS

CUBA

PANAMAEL SALVADOR

GUATEMALA

BELIZEHONDURAS

NICARAGUA

COSTA RICA

JAMAICAHAITI

DOM. REP.

ARGENTINA

BOLIVIA

COLOMBIA

VENEZUELA

PERU BRAZIL

FRENCH GUIANASURINAME

GUYANA

CHILE

ECUADOR

PARAGUAY

URUGUAY

KENYA

ETHIOPIA

ERITREA

SUDAN

EGYPT

NIGER

MAURITANIAMALI

NIGERIASOMALIA

NAMIBIA

LIBYA

CHAD

SOUTH AFRICA

TANZANIA

DEM. REP.OF CONGO

ANGOLA

ALGERIA

MADAGASCARMOZAMBIQUE

BOTSWANA

ZAMBIA

GABON

CENTRAL AFRICANREPUBLIC

TUNISIA

MOROCCO

UGANDA

SWAZILAND

LESOTHO

MALAWI

BURUNDIRWANDA

TOGO

BENINGHANA

IVORYCOAST

LIBERIA

SIERRA LEONE

GUINEABURKINA

GAMBIA

CAMEROON

SAO TOME & PRINCIPE

ZIMBABWE

CONGOEQUATORIAL GUINEA

WESTERNSAHARA

DJIBOUTI

SENEGAL

GUINEA BISSAU

Canary IslandsJORDAN

ISRAEL

LEBANON

ARMENIA AZERBAIJAN

GEORGIAKYRGYZSTAN

TAJIKISTAN

KUWAIT

QATAR

U. A. E.

YEMEN

SYRIA

IRAQ

IRAN

OMANSAUDI ARABIA

AFGHANISTAN

PAKISTAN

INDIA

C H I N A

KAZAKHSTAN

TURKMENISTAN

UZBEKISTAN

MYANMAR

THAILAND

KAMPUCHEA

NEPAL

BHUTAN

VIETNAM

SRI LANKA

LAOSBANGLADESH

MALAYSIA

PAPUANEW GUINEA

BRUNEI

PHILIPPINES

TAIWAN

I N D O N E S I A

JAPAN

MONGOLIA

SOUTHKOREA

NORTH KOREA

AUSTRALIA

NEW ZEALAND

U. K.

NEWCALEDONIA

FIJI

COMOROS

A T L A N T I CP A C I F I C P A C I F I C

I N D I A N

A R C T I C O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

A R C T I C

O C E A N

0

0

0

0

1

1

1

2

2

2

3

3

3

4

4

4

45

5

6

6

7

7

7

8

8

8

9

9

10

10

10

11

12

12

-1

-3

-3

-4

-4

-4

-4

-5

-5

-5

-6

-6

-7

-7

-8

-9

-10

-10

-10 -10

-12

3.5

-3.5

4.5

5.5

5.75

6.5

9.5

1000 KmScale at Equator

Žoze Saramago Priče s ovog i s onog sveta

Šta se događa kada se stvari koje ljudi upotrebljavaju pobune protiv svojih korisnika?

Kako je jedan car pokušao da izoluje smrt?

Kakva je sudbina vozača, praktično zarobljenih u svojim kolima?

Zašto strada poslednji kentaur koji je vekovima lutao šumama, bežeći od ljudi?

Ispitujući vlastite izražajne mogućnosti, Saramago se najpre okušao u kratkim formama – pripovetkama, kratkim pričama, parabolama... Sabrane u dve zbirke parabola Priče s ovog i s onog sveta i Putnikov prtljag, jednu zbirku pripovedaka Tobožnji predmet i novelu Priča o nepoznatom ostrvu, njegove pripovesti svedoče o sporim ali si-

gurnim koracima kojima se pisac približavao svojoj pravoj vokaciji – romanu. U ovoj knjizi njegovih izabranih priča čitalac će naći ne samo mnoštvo ideja koje će pisca zaokupljati čitavog života, već i sve osnovne odlike jednog ne-

ponovljivog književnog rukopisa, toliko drugačijeg da ga je nemoguće oponašati...

GRAD

Bio jednom jedan čovek koji je živeo izvan gradskih zi-dina. Da li je počinio neki zločin, da li je ispaštao grehove predaka ili se naprosto povukao u samoću iz osećanja rav-nodušnosti ili stida – ne zna se. Možda zbog svega pomalo jer je sasvim izvesno da od lepog i ružnog, od istine i laži, od onog što se priznaje i onog što se taji, svi mi gradimo svoje krhko postojanje. živeo čovek izvan gradskih zidina i, zbog te izopštenosti, dobrovoljne ili nametnute, naposletku je počeo da oseća izvestan ponos. Ali nije mogao da izbegne (to već nije mogao) da mu se na oči ne navuče neka setna izmaglica, koja inače obavija svako prognano biće.

Nekoliko puta je pokušavao da uđe. Činio je to ne zato što je osećao neodoljivu želju, niti zato što mu je njegov položaj već dojadio, nego iz pukog nagona za prome-nom ili iz nesvesne malodušnosti. Birao je uvek pogrešne kapije, ako ih je uopšte i bilo. I ako bi ponekad pomislio da je već ušao u grad, to se dešavalo u trenucima kad bi mu se pričinilo da uporedo sa stvarnim gradom postoje njegova obličja nepostojana kao senka koja se u očima zgušnjava. A kad bi se te slike raspršile, poput magle što se iznad voda razilazi na prvi dodir sunca, zaticao bi oko sebe pustoš, dok bi u daljini, beli i visoki, s drvećem zasa-đenim na kulama i visećim vrtovima duž terasa, ponovo zablistali bedemi grada, i dalje nepristupačni.

Iznutra je dopirao žagor slavlja. To je govorila mašta, više nego čula. U svakom slučaju, bili su to zvuci života. A ne samotnička smrt koja nije ništa drugo nego uporno posmatranje vlastite senke. A ne gluvo beznađe posled-nje reči koja se otme u trenutku kada bi, umesto nje, više vredeo ključ. Tada je čovek obilazio oko dugačkih bede-ma, čeprkajući duž zidova u potrazi za vratima koja su mu, neodređeno, bila obećana.

Jer čovek je verovao u sudbinu. život izvan zidina (ako je o njemu uopšte imao stvarnu predstavu) bio je za njega jedno slučajno i privremeno stanje. Jednoga dana, ni pre ni kasnije, već tačno utvrđenog dana, ući će u grad. Bolje rečeno: uči će u bilo koji deo grada, jer na to su se svodila njegova očekivanja. ona setna izmagli-ca pretvoriće se u noć, i to će biti nužno zlo, ali takođe privremeno jer će predodređeni dan doneti razrešenje. Ili možda čak ni to. Možda samo neki svršetak, običan svršetak. A i odustajanje bi, takođe, bilo neki izlaz.

Čovek nije znao da se gradovi opasani visokim be-demima (pogotovu ako su još beli i obrasli drvećem) ne zauzimaju bez borbe. Čovek nije znao da će pre bitke za osvajanje grada morati da vodi jednu sasvim drugu bitku, i da pobedi. A u toj prvoj bici moraće da se uhvati ukoštac sa samim sobom. Niko ne zna ništa o sebi pre nego što stupi u neku akciju u koju će morati da uloži sve što ima.

32 |

Arctic CircleArctic Circle

Tropic of CancerTropic of CancerTropic of Cancer

Tropic of Capricorn

Equator Equator Equator

Tropic of Capricorn Tropic of Capricorn

Ouargla

Reggane

Comodoro Rivadavia

Neuquen

Barreiras

Cachimbo

Cuiaba

Porto Velho

Amos

BakerLake

Churchill

Flin Flon

FortMcMurray

GrandePrairie

Inukjuak

Kamloops

Labrador City

PortRadium

PrinceAlbertPrince

George

Prince Rupert

RankinInlet

Saskatoon

Thompson

Timmins

Valdivia

Golmud

Hami

Hotan

Karamay

Kashi

Korla

Qiemo

Yumen

Aswan

Vaasa

Bakhtaran

Aktyubinsk

Aralsk

Atbassar

Balqash

Rudnyy

Sabhah

Tolanaro

Araouane

Altay

Dalandzadagad

Hovd

Bilma

AltaAntipayuta

Archangelsk

Batagay

Bodaybo

Bratsk

Igarka

Khabarovsk

Kirov

Magadan

Mirnyj

Murmansk

Nizhnevartovsk

Norilsk

Novgorod

OrolPetropavlovsk-Kamchatskij

Sangar

Syktyvkar

Ulan Ude

Vorkuta

Voronez

Jakutsk

JuznoSachalinsk

Makkah (Mecca)

Port Elizabeth

Waw

Kiruna

Lulea

Ostersund

Skelleftea

Albuquerque

Barrow

Butte

Fairbanks

FortYukon

Las Vegas

Nome

Provo

Scottsbluff

Unalaska

Kananga

Vologda

Luderitz

Khatanga

Ust-Olenek

Volochanka

Cordova

Belaja Gora

Djanet

BearLake

Juneau

Brandon

DawsonCreek

FortChipewyan

Moosonee

RedDeer

SwiftCurrent

Antofagasta

Concepcion

Al Jawf

Talara

Trujillo

Dudinka

Anchorage

Duluth

Grand Forks

Reno

Tucson

TwinFalls

Williston

AliceSprings

Bourke

Cairns

CookKalgoorlie

Mackay

TennantCreek

Dunedin

Broome

Carnarvon

Geraldton

LearmonthPort Hedland

Huambo

Rosario

Adelaide

Melbourne

Sydney

Brisbane

Belem

Belo Horizonte

Campinas

Curitiba

Fortaleza

Goiania

Manaus

Porto Alegre

Recife

Rio De Janeiro

Salvador

Sao Paulo

Calgary

Montreal

Vancouver

BaotouBenxi

Chengdu

Dalian

Dukou FuzhouGuiyang

Harbin

Huangshi

Jilin

Jixi

KaifengLanzhou

Mianyang

Nanning

Ningbo

Qingdao

Qiqihar

Shanghai

Shantou

Urumqi

Wenzhou

Xiamen

Xian

Xining

Yinchuan

Torshavn

Nantes

Toulouse

Agra

Ahmadabad

Allahabad

Jaipur

Madras

Nagpur

Pune

Surat

Ulhasnagar

Esfahan

ShirazBasra

Cork

Sendai

QaraghandyKrakow

Constanta

Chelyabinsk

Gorkiy

Irkutsk

Izevsk

Kazan

Krasnodar

Krasnojarsk

Kuybyshev

St. Petersburg

NovosibirskOmsk

Perm

Saratov

Sverdlovsk

Ufa

Volgograd

Jaroslavl

Umtata

Barcelona

Sevilla

Valladolid

Taipei

AdanaIzmir

Frunze

Lviv

Sunderland

Buffalo

Charlotte

Dallas

Detroit

Jacksonville

Atlanta

Kansas City

New Orleans

New York

Boston

Norfolk

Oakland

Omaha

SeattleSpokane

Ho Chi Minh City

Likasi

Perth

Sao Goncalo

Changchun

Fuxin

Hefei

Taiyuan

YueyangZigong

Bayonne

(Bombay) Mumbai

Cochin

Naples

Sapporo

Casablanca

Walvis Bay

Auckland

Multan

Davao

Gdansk

Porto

Rostov

Tol Yatti

Baltimore

Birmingham

Denver

Chicago

Houston

Los Angeles

Memphis

MilWawkee

Minneapolis

Philadelphia

Portland

San Diego

San FranciscoSt. Louis

Tampa

AlmaAta

(Calcutta)

Kolkata

Varanasi

Hong Kong

Kabul

Luanda

Canberra

Ponta Delgada

Dhaka

Minsk

Porto Novo

La Paz

Sucre

Brasilia

Yaounde

N Djamena

Santiago

Bogota

Havana

Copenhagen

Quito

Addis Abbaba

Asmara

Kampala

Port Stanley

Helsinki

Paris

Libreville

GibraltarAthens

Singapore

Reykjavik

New Delhi

Jakarta

Tehran

Baghdad

Rome

Phnom Penh

Nairobi

Vientiane

Riga

Tripoli

Kaunas

Antananarivo

Kuala Lumpur

Bamako

Nouakchott

MexicoCity

Ulaanbaatar

Rangoon

Windhoek

Wellington

Niamey

Abuja

Pyongyang

Oslo

Muscat

Islamabad

Manila

Warsaw

Bucharest

Moscow

Riyadh

Mogadishu

Cape Town

Seoul

Madrid

Colombo

Stockholm

Dar es Salaam

Bangkok

Tunis

Ankara

Kiev

WashingtonD. C.

Montevideo

Tashkent

Caracas

GeorgetownParamaribo

Sanaa

Kinshasa

Lusaka

Harare

Algiers

Buenos Aires

Gaborone

Ottawa

Bangui

Beijing

Brazzaville

Nicosia

Cairo

Malabo

Tallinn

Berlin

Accra

Nuuk

Conakry

Dublin

Abidjan

Tokyo

Bishkek

Monrovia

Rabat

MaputoMbabane

Port Moresby

Asuncion

Lima

Lisbon

Sao Tome

Dakar

Freetown

Bloemfontein

Pretoria

Khartoum

Lome

London

Hanoi

Astana

Ashgabat

R U S S I AFINLAND

AUSTRIA

ITALY

SPAIN

SWEDEN

NORWAY

GERMANY

FRANCE

PORTUGAL

HUNGARYROMANIA

BULGARIA

TURKEY

DENMARK

POLAND BELARUS

UKRAINECZECH

SLOVAKIA

GREECE

CYPRUS

NETH.

BELGIUM

IRELAND

ALBANIA

MOLDOVA

LITHUANIALATVIA

ESTONIA

LUX.

YUGOSLAVIABOSNIACROATIA

SLOVENIASWITZ.

MACEDONIA

GREENLAND

ICELAND

U. S. A.

C A N A D A

MEXICO THE BAHAMAS

CUBA

PANAMAEL SALVADOR

GUATEMALA

BELIZEHONDURAS

NICARAGUA

COSTA RICA

JAMAICAHAITI

DOM. REP.

ARGENTINA

BOLIVIA

COLOMBIA

VENEZUELA

PERU BRAZIL

FRENCH GUIANASURINAME

GUYANA

CHILE

ECUADOR

PARAGUAY

URUGUAY

KENYA

ETHIOPIA

ERITREA

SUDAN

EGYPT

NIGER

MAURITANIAMALI

NIGERIASOMALIA

NAMIBIA

LIBYA

CHAD

SOUTH AFRICA

TANZANIA

DEM. REP.OF CONGO

ANGOLA

ALGERIA

MADAGASCARMOZAMBIQUE

BOTSWANA

ZAMBIA

GABON

CENTRAL AFRICANREPUBLIC

TUNISIA

MOROCCO

UGANDA

SWAZILAND

LESOTHO

MALAWI

BURUNDIRWANDA

TOGO

BENINGHANA

IVORYCOAST

LIBERIA

SIERRA LEONE

GUINEABURKINA

GAMBIA

CAMEROON

SAO TOME & PRINCIPE

ZIMBABWE

CONGOEQUATORIAL GUINEA

WESTERNSAHARA

DJIBOUTI

SENEGAL

GUINEA BISSAU

Canary IslandsJORDAN

ISRAEL

LEBANON

ARMENIA AZERBAIJAN

GEORGIAKYRGYZSTAN

TAJIKISTAN

KUWAIT

QATAR

U. A. E.

YEMEN

SYRIA

IRAQ

IRAN

OMANSAUDI ARABIA

AFGHANISTAN

PAKISTAN

INDIA

C H I N A

KAZAKHSTAN

TURKMENISTAN

UZBEKISTAN

MYANMAR

THAILAND

KAMPUCHEA

NEPAL

BHUTAN

VIETNAM

SRI LANKA

LAOSBANGLADESH

MALAYSIA

PAPUANEW GUINEA

BRUNEI

PHILIPPINES

TAIWAN

I N D O N E S I A

JAPAN

MONGOLIA

SOUTHKOREA

NORTH KOREA

AUSTRALIA

NEW ZEALAND

U. K.

NEWCALEDONIA

FIJI

COMOROS

A T L A N T I CP A C I F I C P A C I F I C

I N D I A N

A R C T I C O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

A R C T I C

O C E A N

0

0

0

0

1

1

1

2

2

2

3

3

3

4

4

4

45

5

6

6

7

7

7

8

8

8

9

9

10

10

10

11

12

12

-1

-3

-3

-4

-4

-4

-4

-5

-5

-5

-6

-6

-7

-7

-8

-9

-10

-10

-10 -10

-12

3.5

-3.5

4.5

5.5

5.75

6.5

9.5

1000 KmScale at Equator

Ne poznajemo snagu mora sve dok se njegove vode ne pokrenu. Ne poznajemo ljubav pre no što nam se dogodi.

Nastupila je bitka. Kao u Homerovim pevanjima, u nju su se uključili i bogovi. Borili su se na čovekovoj stra-ni i protiv njega, a katkad i međusobno. Čovek koji se borio za život unutar gradskih zidina udružio je mač i reč s bogovima koji su mu bili saveznici. Ranjavao je i zadobijao rane. A bitka se otegla danima, nedeljama, mesecima, bez prekida i predaha, čas blizu samih be-dema, čas toliko daleko od njih da se čak ni grad nije mogao videti, niti se više znalo kakva će nagrada uslediti po okončanju borbe. Bio je to samo novi vid očajanja.

Sve dok jednoga dana bojno polje nije ostalo prazno i raskrčeno, kao kakvo ušće gde se odmaraju vode. Sav krvav, čovek, i jedini bog koji mu je preostao, pogledaše kapiju pred sobom, otvorenu širom. U gradu je vladala mukla tišina. Još uvek pun bojazni, čovek kroči napred. Ukorak s njim – bog. Uđoše na kapiju – i tek posle njiho-vog ulaska grad je postao naseljen.

Bio jednom jedan čovek koji je živeo izvan gradskih zidina. A taj grad bio je on sam. Grad zvani žoze, ako već želimo da mu nadenemo neko ime.

I

LAžNI PREDMET

EMBARGo

Probudio se s osećajem oštrog bola, kao da mu je neko precvikovao san, i ugledao pred sobom sivu i ledenu plo-ču prozorskog okna, pravougaono oko zore koja je ulazi-

la, modro, presečeno načetvoro, zamagljeno od zgusnute pare disanja. Pomislio je da je žena zaboravila da navuče zavese pre no što je legla, i to ga je razdražilo: ako ne bude uspeo ponovo da zaspi, i to smesta, propašće mu ceo dan. Međutim, mrzelo ga je da ustane i zastre prozor: lakše mu je bilo da se pokrije preko glave i okrene prema ženi koja je spavala, da se skloni u toplinu njenog tela i miris raspu-štene kose. Sačekao je još nekoliko trenutaka, nespoko-jan, strepeći od jutarnje nesanice. Ali onda mu je sinula spasonosna pomisao na postelju kao toplu čauru koja ga štiti i sklupčano prisustvo tela uz koje se privio, i, kao da klizi kroz neki spori vrtlog čulnih slika, ponovo utonu u san. Sivo stakleno oko prozorskog okna postepeno je po-stajalo plavičasto, zureći netremice u dve glave položene na jastuku, nalik na ostatke života zaboravljene pri nekoj seobi u drugu kuću ili u drugi svet. Kad je budilnik zazvo-nio, posle dva sata, u sobi se već bilo razdanilo.

Rekao je ženi da ne ustaje, da iskoristi još malo ovo jutro, i iskočio iz kreveta, pravo na hladan vazduh, u neu-hvatljivu vlagu koja je izbijala iz zidova, iz kvaka na vrati-ma, iz peškira u kupatilu. Popušio je prvu cigaretu dok se brijao, i drugu, uz kafu, koju je u međuvremenu podgre-jao. Iskašljavao se, kao svakoga jutra. Zatim se obukao, nasumice, ne paleći svetlo u sobi. Nije hteo da budi ženu. Sveži miris kolonjske vode oživeo je polumrak, i izmamio usnuloj ženi zadovoljni uzdah kad se muž nagnuo nad postelju da joj poljubi sklopljene oči. I prošaputa da neće dolaziti kući na ručak.

Zatvorio je vrata i strčao niza stepenice. Zgrada je delovala tiše nego obično. Možda zbog magle, pomisli. Magla ga je podsećala na nekakvo zvono koje je priguši-

| 33 www.leo.rs

Arctic CircleArctic Circle

Tropic of CancerTropic of CancerTropic of Cancer

Tropic of Capricorn

Equator Equator Equator

Tropic of Capricorn Tropic of Capricorn

Ouargla

Reggane

Comodoro Rivadavia

Neuquen

Barreiras

Cachimbo

Cuiaba

Porto Velho

Amos

BakerLake

Churchill

Flin Flon

FortMcMurray

GrandePrairie

Inukjuak

Kamloops

Labrador City

PortRadium

PrinceAlbertPrince

George

Prince Rupert

RankinInlet

Saskatoon

Thompson

Timmins

Valdivia

Golmud

Hami

Hotan

Karamay

Kashi

Korla

Qiemo

Yumen

Aswan

Vaasa

Bakhtaran

Aktyubinsk

Aralsk

Atbassar

Balqash

Rudnyy

Sabhah

Tolanaro

Araouane

Altay

Dalandzadagad

Hovd

Bilma

AltaAntipayuta

Archangelsk

Batagay

Bodaybo

Bratsk

Igarka

Khabarovsk

Kirov

Magadan

Mirnyj

Murmansk

Nizhnevartovsk

Norilsk

Novgorod

OrolPetropavlovsk-Kamchatskij

Sangar

Syktyvkar

Ulan Ude

Vorkuta

Voronez

Jakutsk

JuznoSachalinsk

Makkah (Mecca)

Port Elizabeth

Waw

Kiruna

Lulea

Ostersund

Skelleftea

Albuquerque

Barrow

Butte

Fairbanks

FortYukon

Las Vegas

Nome

Provo

Scottsbluff

Unalaska

Kananga

Vologda

Luderitz

Khatanga

Ust-Olenek

Volochanka

Cordova

Belaja Gora

Djanet

BearLake

Juneau

Brandon

DawsonCreek

FortChipewyan

Moosonee

RedDeer

SwiftCurrent

Antofagasta

Concepcion

Al Jawf

Talara

Trujillo

Dudinka

Anchorage

Duluth

Grand Forks

Reno

Tucson

TwinFalls

Williston

AliceSprings

Bourke

Cairns

CookKalgoorlie

Mackay

TennantCreek

Dunedin

Broome

Carnarvon

Geraldton

LearmonthPort Hedland

Huambo

Rosario

Adelaide

Melbourne

Sydney

Brisbane

Belem

Belo Horizonte

Campinas

Curitiba

Fortaleza

Goiania

Manaus

Porto Alegre

Recife

Rio De Janeiro

Salvador

Sao Paulo

Calgary

Montreal

Vancouver

BaotouBenxi

Chengdu

Dalian

Dukou FuzhouGuiyang

Harbin

Huangshi

Jilin

Jixi

KaifengLanzhou

Mianyang

Nanning

Ningbo

Qingdao

Qiqihar

Shanghai

Shantou

Urumqi

Wenzhou

Xiamen

Xian

Xining

Yinchuan

Torshavn

Nantes

Toulouse

Agra

Ahmadabad

Allahabad

Jaipur

Madras

Nagpur

Pune

Surat

Ulhasnagar

Esfahan

ShirazBasra

Cork

Sendai

QaraghandyKrakow

Constanta

Chelyabinsk

Gorkiy

Irkutsk

Izevsk

Kazan

Krasnodar

Krasnojarsk

Kuybyshev

St. Petersburg

NovosibirskOmsk

Perm

Saratov

Sverdlovsk

Ufa

Volgograd

Jaroslavl

Umtata

Barcelona

Sevilla

Valladolid

Taipei

AdanaIzmir

Frunze

Lviv

Sunderland

Buffalo

Charlotte

Dallas

Detroit

Jacksonville

Atlanta

Kansas City

New Orleans

New York

Boston

Norfolk

Oakland

Omaha

SeattleSpokane

Ho Chi Minh City

Likasi

Perth

Sao Goncalo

Changchun

Fuxin

Hefei

Taiyuan

YueyangZigong

Bayonne

(Bombay) Mumbai

Cochin

Naples

Sapporo

Casablanca

Walvis Bay

Auckland

Multan

Davao

Gdansk

Porto

Rostov

Tol Yatti

Baltimore

Birmingham

Denver

Chicago

Houston

Los Angeles

Memphis

MilWawkee

Minneapolis

Philadelphia

Portland

San Diego

San FranciscoSt. Louis

Tampa

AlmaAta

(Calcutta)

Kolkata

Varanasi

Hong Kong

Kabul

Luanda

Canberra

Ponta Delgada

Dhaka

Minsk

Porto Novo

La Paz

Sucre

Brasilia

Yaounde

N Djamena

Santiago

Bogota

Havana

Copenhagen

Quito

Addis Abbaba

Asmara

Kampala

Port Stanley

Helsinki

Paris

Libreville

GibraltarAthens

Singapore

Reykjavik

New Delhi

Jakarta

Tehran

Baghdad

Rome

Phnom Penh

Nairobi

Vientiane

Riga

Tripoli

Kaunas

Antananarivo

Kuala Lumpur

Bamako

Nouakchott

MexicoCity

Ulaanbaatar

Rangoon

Windhoek

Wellington

Niamey

Abuja

Pyongyang

Oslo

Muscat

Islamabad

Manila

Warsaw

Bucharest

Moscow

Riyadh

Mogadishu

Cape Town

Seoul

Madrid

Colombo

Stockholm

Dar es Salaam

Bangkok

Tunis

Ankara

Kiev

WashingtonD. C.

Montevideo

Tashkent

Caracas

GeorgetownParamaribo

Sanaa

Kinshasa

Lusaka

Harare

Algiers

Buenos Aires

Gaborone

Ottawa

Bangui

Beijing

Brazzaville

Nicosia

Cairo

Malabo

Tallinn

Berlin

Accra

Nuuk

Conakry

Dublin

Abidjan

Tokyo

Bishkek

Monrovia

Rabat

MaputoMbabane

Port Moresby

Asuncion

Lima

Lisbon

Sao Tome

Dakar

Freetown

Bloemfontein

Pretoria

Khartoum

Lome

London

Hanoi

Astana

Ashgabat

R U S S I AFINLAND

AUSTRIA

ITALY

SPAIN

SWEDEN

NORWAY

GERMANY

FRANCE

PORTUGAL

HUNGARYROMANIA

BULGARIA

TURKEY

DENMARK

POLAND BELARUS

UKRAINECZECH

SLOVAKIA

GREECE

CYPRUS

NETH.

BELGIUM

IRELAND

ALBANIA

MOLDOVA

LITHUANIALATVIA

ESTONIA

LUX.

YUGOSLAVIABOSNIACROATIA

SLOVENIASWITZ.

MACEDONIA

GREENLAND

ICELAND

U. S. A.

C A N A D A

MEXICO THE BAHAMAS

CUBA

PANAMAEL SALVADOR

GUATEMALA

BELIZEHONDURAS

NICARAGUA

COSTA RICA

JAMAICAHAITI

DOM. REP.

ARGENTINA

BOLIVIA

COLOMBIA

VENEZUELA

PERU BRAZIL

FRENCH GUIANASURINAME

GUYANA

CHILE

ECUADOR

PARAGUAY

URUGUAY

KENYA

ETHIOPIA

ERITREA

SUDAN

EGYPT

NIGER

MAURITANIAMALI

NIGERIASOMALIA

NAMIBIA

LIBYA

CHAD

SOUTH AFRICA

TANZANIA

DEM. REP.OF CONGO

ANGOLA

ALGERIA

MADAGASCARMOZAMBIQUE

BOTSWANA

ZAMBIA

GABON

CENTRAL AFRICANREPUBLIC

TUNISIA

MOROCCO

UGANDA

SWAZILAND

LESOTHO

MALAWI

BURUNDIRWANDA

TOGO

BENINGHANA

IVORYCOAST

LIBERIA

SIERRA LEONE

GUINEABURKINA

GAMBIA

CAMEROON

SAO TOME & PRINCIPE

ZIMBABWE

CONGOEQUATORIAL GUINEA

WESTERNSAHARA

DJIBOUTI

SENEGAL

GUINEA BISSAU

Canary IslandsJORDAN

ISRAEL

LEBANON

ARMENIA AZERBAIJAN

GEORGIAKYRGYZSTAN

TAJIKISTAN

KUWAIT

QATAR

U. A. E.

YEMEN

SYRIA

IRAQ

IRAN

OMANSAUDI ARABIA

AFGHANISTAN

PAKISTAN

INDIA

C H I N A

KAZAKHSTAN

TURKMENISTAN

UZBEKISTAN

MYANMAR

THAILAND

KAMPUCHEA

NEPAL

BHUTAN

VIETNAM

SRI LANKA

LAOSBANGLADESH

MALAYSIA

PAPUANEW GUINEA

BRUNEI

PHILIPPINES

TAIWAN

I N D O N E S I A

JAPAN

MONGOLIA

SOUTHKOREA

NORTH KOREA

AUSTRALIA

NEW ZEALAND

U. K.

NEWCALEDONIA

FIJI

COMOROS

A T L A N T I CP A C I F I C P A C I F I C

I N D I A N

A R C T I C O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

A R C T I C

O C E A N

0

0

0

0

1

1

1

2

2

2

3

3

3

4

4

4

45

5

6

6

7

7

7

8

8

8

9

9

10

10

10

11

12

12

-1

-3

-3

-4

-4

-4

-4

-5

-5

-5

-6

-6

-7

-7

-8

-9

-10

-10

-10 -10

-12

3.5

-3.5

4.5

5.5

5.75

6.5

9.5

1000 KmScale at Equator

valo i preobražavalo zvukove, rastačući ih kao što rastače slike. Biće da je zbog magle. Na poslednjem zavoju ste-peništa moci će već da vidi ulicu i znaće da li je pogodio. Napolju je zatekao neku svetlost, još uvek pepeljavu, ali oštru i iskričavu, kao od kvarca. Na ivici pločnika, ležao je veliki crknuti pacov. I dok je, stojeći na ulazu, pripaljivao treću cigaretu, spazi nekog derana sa kačketom, duboko natučenim na čelo, kako pljuje na crkotinu, kao što su ga oduvek učili i kao što je viđao da drugi čine.

Automobil se nalazio pet zgrada niže. Imao je veliku sreću što je uspeo tamo da ga ostavi. Uvrteo je sebi u glavu, iz sujeverja, da što dalje parkira kola preko noći tim je veća opasnost da ih neko ukrade. Iako to nikada nije glasno izgovorio, bio je uveren da nikad više neće videti svoj auto ukoliko ga ostavi u nekom zabačenom delu grada. ovako, kad je tu blizu, bio je miran. Ugledao je automobil sav osut gromuljicama slane, stakla zama-gljena od vlage. Da nije bilo toliko hladno, reklo bi se da se oznojio, kao neko živo telo. Pregledao je gume, po običaju, ustanovio, usput, da je antena na svom mestu i otvorio vrata. Unutra je bilo ledeno. Sa zamućenim sta-klima kola su ličila na prozračnu pećinu, koju je poplava preplavila. Pomislio je da je trebalo da ostavi kola na ne-koj nizbrdici, kako bi ih lakše pokrenuo. Uključi paljenje i istog časa motor se trže, brekćući duboko i nestrpljivo. Nasmejao se, prijatno iznenađen. Dan je dobro počeo.

Automobil je grabio uz ulicu, rijući asfalt poput neke životinje s kopitima i drobeći razbacano đubre. Kazaljka brzinomera naglo skoči na devedeset, što je bila samo-ubilačka brzina u jednoj tako uskoj ulici, zakrčenoj par-kiranim automobilima. Šta li bi to moglo biti? Sklonio je nogu sa kvačila, zabrinut. Malo je nedostajalo da poveru-je da su mu zamenili motor nekim drugim, mnogo jačim. Pažljivo je pritisnuo kuplung i uspeo da obuzda auto. Ništa ozbiljno. Ponekad nije lako kontrolisati papučicu gasa. Dovoljno je samo da đon cipele ne prione kako treba na uobičajeno mesto pa da se pritisak promeni. Prosto i jednostavno.

Pometen tom sitnom neprijatnošću, još nije stigao da pogleda merač benzina. Da ga nisu možda ukrali u toku noći, kao što se ranije već dešavalo? Nisu. Kazaljka je po-kazivala tačno pola rezervoara. Zaustavio se na crveno svetlo, osećajući kako mu kola podrhtavaju u rukama od neke napetosti. Čudnovato. Nikada ranije nije primetio tu životinjsku uzdrhtalost koja je, u talasima, protresala karoseriju a njemu izazivala grčenje u stomaku. Na zele-no svetlo, automobil poče da se izvija, kao kakva zmija, da se širi, poput tečnosti, kako bi pretekao one ispred sebe. Čudnovato. Ali, iskreno govoreći, on je sebe uvek smatrao vozačem mnogo boljim od proseka. Možda je danas u pitanju neko izuzetno dobro raspoloženje, neka nesvakidašnja hitrina i izoštrenost refleksa, zaista neuo-bičajena. Pola rezervoara. Ako naiđe na neku otvorenu pumpu, neće je propustiti. Za svaki slučaj, sa svim tim obilascima koje treba da obavi, okolo-naokolo, pre no

što ode u kancelariju, bolje je da ima više nego manje. Taj glupi embargo. Panika, sati i sati čekanja, u beskonačnim redovima, među desetinama automobila. Priča se da će industrija pretrpeti gubitke. Pola rezervoara. U ovo doba dana drugi se voze sa mnogo manje benzina, ali ipak, ako je moguće, treba ga napuniti do vrha. Kola načiniše lagan zaokret i savladaše, bez napora, jedan strmi uspon. Tu blizu nalazila se jedna malo poznata pumpa, mož-da će imati sreće. Kao lovački pas koji prati trag mirisa, kola su se provlačila kroz saobraćajnu gužvu, zaobišla dva ćoška i zauzela mesto u redu za čekanje. odlično izvedeno.

Pogleda na sat. Ispred njega je bilo otprilike dvadese-tak automobila. Ništa strašno. Ali pomisli da bi bolje bilo da najpre svrati u kancelariju, a posete klijentima ostavi za popodne, jer sada, kad je napunio rezervoar, više nema razloga za brigu. Spustio je staklo na prozoru da bi pozvao jednog prodavca novina koji je tuda prolazio. Napolju je osetno zahladnelo. Ali unutra, u kolima, s novinama raši-renim preko volana, s cigaretom koja je pomagala da se prekrati čekanje, vladala je prijatna toplota, kao među kre-vetskim čaršavima. Pomerio je mišiće na leđima, protežući se, kao pohotna mačka, pri pomisli na ženu koja je u to vreme još uvek ušuškana u postelji, i udobnije se namestio na sedištu. Novine nisu obećavale ništa dobro. Embargo se nastavljao. Mračan i hladan Božić, glasio je jedan od naslova. Ali on je još uvek raspolagao s pola rezervoara, a uskoro će mu biti i pun. Automobil ispred njega pomerio se malo napred. Dobro je.

Kroz sat i po stigao je na red, a tri minuta kasnije već je grabio dalje. Pomalo zabrinut jer mu je momak sa pumpe saopštio, ravnodušnim glasom, informaciju koju je već nebrojeno puta ponovio, da tu neće više biti benzina barem narednih petnaest dana. Na susednom sedištu, novine su najavljivale stroge restrikcije. Na sreću, rezervoar mu je bio pun. Šta da radi? Da ide pravo na po-sao ili najpre da svrati kod jednog klijenta, da vidi hoće li dobiti porudžbinu? Izabrao je klijenta. Bolje će biti da opravda zakašnjenje tom posetom, nego da prizna da je proveo sat i po u redu za benzin, i to bez ikakve potrebe, jer mu je bilo ostalo još pola rezervoara. Kola su bila u odličnom stanju. Nikad se još nije osećao tako dobro dok je vozio. Uključio je radio i uhvatio vesti. Vesti, sve crnje i gore. Ti prokleti Arapi. Taj glupi embargo.

Najedanput, kola skrenuše udesno i sjuriše se niz uli-cu, pravo na začelje reda koji je bio nešto kraći od pret-hodnog. Šta li je to trebalo da znači? Rezervoar mu je bio pun, da, praktično pun, čemu onda ta suvišna predo-strožnost. Pokrenuo je ručicu za rikverc, ali bez uspeha. Pokušao je na silu, ali izgleda da su prenosni zupčanici bili zakočeni. Kakva gnjavaža. Samo mu je još kvar nedo-stajao. Automobil ispred njega se pomerio napred. Bo-jažljivo ubaci u prvu, računajući na najgore. Sve je bilo u najboljem redu. odahnuo je. Ali šta će biti sa rikvercom, ako mu bude zatrebao?

34 |

Arctic CircleArctic Circle

Tropic of CancerTropic of CancerTropic of Cancer

Tropic of Capricorn

Equator Equator Equator

Tropic of Capricorn Tropic of Capricorn

Ouargla

Reggane

Comodoro Rivadavia

Neuquen

Barreiras

Cachimbo

Cuiaba

Porto Velho

Amos

BakerLake

Churchill

Flin Flon

FortMcMurray

GrandePrairie

Inukjuak

Kamloops

Labrador City

PortRadium

PrinceAlbertPrince

George

Prince Rupert

RankinInlet

Saskatoon

Thompson

Timmins

Valdivia

Golmud

Hami

Hotan

Karamay

Kashi

Korla

Qiemo

Yumen

Aswan

Vaasa

Bakhtaran

Aktyubinsk

Aralsk

Atbassar

Balqash

Rudnyy

Sabhah

Tolanaro

Araouane

Altay

Dalandzadagad

Hovd

Bilma

AltaAntipayuta

Archangelsk

Batagay

Bodaybo

Bratsk

Igarka

Khabarovsk

Kirov

Magadan

Mirnyj

Murmansk

Nizhnevartovsk

Norilsk

Novgorod

OrolPetropavlovsk-Kamchatskij

Sangar

Syktyvkar

Ulan Ude

Vorkuta

Voronez

Jakutsk

JuznoSachalinsk

Makkah (Mecca)

Port Elizabeth

Waw

Kiruna

Lulea

Ostersund

Skelleftea

Albuquerque

Barrow

Butte

Fairbanks

FortYukon

Las Vegas

Nome

Provo

Scottsbluff

Unalaska

Kananga

Vologda

Luderitz

Khatanga

Ust-Olenek

Volochanka

Cordova

Belaja Gora

Djanet

BearLake

Juneau

Brandon

DawsonCreek

FortChipewyan

Moosonee

RedDeer

SwiftCurrent

Antofagasta

Concepcion

Al Jawf

Talara

Trujillo

Dudinka

Anchorage

Duluth

Grand Forks

Reno

Tucson

TwinFalls

Williston

AliceSprings

Bourke

Cairns

CookKalgoorlie

Mackay

TennantCreek

Dunedin

Broome

Carnarvon

Geraldton

LearmonthPort Hedland

Huambo

Rosario

Adelaide

Melbourne

Sydney

Brisbane

Belem

Belo Horizonte

Campinas

Curitiba

Fortaleza

Goiania

Manaus

Porto Alegre

Recife

Rio De Janeiro

Salvador

Sao Paulo

Calgary

Montreal

Vancouver

BaotouBenxi

Chengdu

Dalian

Dukou FuzhouGuiyang

Harbin

Huangshi

Jilin

Jixi

KaifengLanzhou

Mianyang

Nanning

Ningbo

Qingdao

Qiqihar

Shanghai

Shantou

Urumqi

Wenzhou

Xiamen

Xian

Xining

Yinchuan

Torshavn

Nantes

Toulouse

Agra

Ahmadabad

Allahabad

Jaipur

Madras

Nagpur

Pune

Surat

Ulhasnagar

Esfahan

ShirazBasra

Cork

Sendai

QaraghandyKrakow

Constanta

Chelyabinsk

Gorkiy

Irkutsk

Izevsk

Kazan

Krasnodar

Krasnojarsk

Kuybyshev

St. Petersburg

NovosibirskOmsk

Perm

Saratov

Sverdlovsk

Ufa

Volgograd

Jaroslavl

Umtata

Barcelona

Sevilla

Valladolid

Taipei

AdanaIzmir

Frunze

Lviv

Sunderland

Buffalo

Charlotte

Dallas

Detroit

Jacksonville

Atlanta

Kansas City

New Orleans

New York

Boston

Norfolk

Oakland

Omaha

SeattleSpokane

Ho Chi Minh City

Likasi

Perth

Sao Goncalo

Changchun

Fuxin

Hefei

Taiyuan

YueyangZigong

Bayonne

(Bombay) Mumbai

Cochin

Naples

Sapporo

Casablanca

Walvis Bay

Auckland

Multan

Davao

Gdansk

Porto

Rostov

Tol Yatti

Baltimore

Birmingham

Denver

Chicago

Houston

Los Angeles

Memphis

MilWawkee

Minneapolis

Philadelphia

Portland

San Diego

San FranciscoSt. Louis

Tampa

AlmaAta

(Calcutta)

Kolkata

Varanasi

Hong Kong

Kabul

Luanda

Canberra

Ponta Delgada

Dhaka

Minsk

Porto Novo

La Paz

Sucre

Brasilia

Yaounde

N Djamena

Santiago

Bogota

Havana

Copenhagen

Quito

Addis Abbaba

Asmara

Kampala

Port Stanley

Helsinki

Paris

Libreville

GibraltarAthens

Singapore

Reykjavik

New Delhi

Jakarta

Tehran

Baghdad

Rome

Phnom Penh

Nairobi

Vientiane

Riga

Tripoli

Kaunas

Antananarivo

Kuala Lumpur

Bamako

Nouakchott

MexicoCity

Ulaanbaatar

Rangoon

Windhoek

Wellington

Niamey

Abuja

Pyongyang

Oslo

Muscat

Islamabad

Manila

Warsaw

Bucharest

Moscow

Riyadh

Mogadishu

Cape Town

Seoul

Madrid

Colombo

Stockholm

Dar es Salaam

Bangkok

Tunis

Ankara

Kiev

WashingtonD. C.

Montevideo

Tashkent

Caracas

GeorgetownParamaribo

Sanaa

Kinshasa

Lusaka

Harare

Algiers

Buenos Aires

Gaborone

Ottawa

Bangui

Beijing

Brazzaville

Nicosia

Cairo

Malabo

Tallinn

Berlin

Accra

Nuuk

Conakry

Dublin

Abidjan

Tokyo

Bishkek

Monrovia

Rabat

MaputoMbabane

Port Moresby

Asuncion

Lima

Lisbon

Sao Tome

Dakar

Freetown

Bloemfontein

Pretoria

Khartoum

Lome

London

Hanoi

Astana

Ashgabat

R U S S I AFINLAND

AUSTRIA

ITALY

SPAIN

SWEDEN

NORWAY

GERMANY

FRANCE

PORTUGAL

HUNGARYROMANIA

BULGARIA

TURKEY

DENMARK

POLAND BELARUS

UKRAINECZECH

SLOVAKIA

GREECE

CYPRUS

NETH.

BELGIUM

IRELAND

ALBANIA

MOLDOVA

LITHUANIALATVIA

ESTONIA

LUX.

YUGOSLAVIABOSNIACROATIA

SLOVENIASWITZ.

MACEDONIA

GREENLAND

ICELAND

U. S. A.

C A N A D A

MEXICO THE BAHAMAS

CUBA

PANAMAEL SALVADOR

GUATEMALA

BELIZEHONDURAS

NICARAGUA

COSTA RICA

JAMAICAHAITI

DOM. REP.

ARGENTINA

BOLIVIA

COLOMBIA

VENEZUELA

PERU BRAZIL

FRENCH GUIANASURINAME

GUYANA

CHILE

ECUADOR

PARAGUAY

URUGUAY

KENYA

ETHIOPIA

ERITREA

SUDAN

EGYPT

NIGER

MAURITANIAMALI

NIGERIASOMALIA

NAMIBIA

LIBYA

CHAD

SOUTH AFRICA

TANZANIA

DEM. REP.OF CONGO

ANGOLA

ALGERIA

MADAGASCARMOZAMBIQUE

BOTSWANA

ZAMBIA

GABON

CENTRAL AFRICANREPUBLIC

TUNISIA

MOROCCO

UGANDA

SWAZILAND

LESOTHO

MALAWI

BURUNDIRWANDA

TOGO

BENINGHANA

IVORYCOAST

LIBERIA

SIERRA LEONE

GUINEABURKINA

GAMBIA

CAMEROON

SAO TOME & PRINCIPE

ZIMBABWE

CONGOEQUATORIAL GUINEA

WESTERNSAHARA

DJIBOUTI

SENEGAL

GUINEA BISSAU

Canary IslandsJORDAN

ISRAEL

LEBANON

ARMENIA AZERBAIJAN

GEORGIAKYRGYZSTAN

TAJIKISTAN

KUWAIT

QATAR

U. A. E.

YEMEN

SYRIA

IRAQ

IRAN

OMANSAUDI ARABIA

AFGHANISTAN

PAKISTAN

INDIA

C H I N A

KAZAKHSTAN

TURKMENISTAN

UZBEKISTAN

MYANMAR

THAILAND

KAMPUCHEA

NEPAL

BHUTAN

VIETNAM

SRI LANKA

LAOSBANGLADESH

MALAYSIA

PAPUANEW GUINEA

BRUNEI

PHILIPPINES

TAIWAN

I N D O N E S I A

JAPAN

MONGOLIA

SOUTHKOREA

NORTH KOREA

AUSTRALIA

NEW ZEALAND

U. K.

NEWCALEDONIA

FIJI

COMOROS

A T L A N T I CP A C I F I C P A C I F I C

I N D I A N

A R C T I C O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

A R C T I C

O C E A N

0

0

0

0

1

1

1

2

2

2

3

3

3

4

4

4

45

5

6

6

7

7

7

8

8

8

9

9

10

10

10

11

12

12

-1

-3

-3

-4

-4

-4

-4

-5

-5

-5

-6

-6

-7

-7

-8

-9

-10

-10

-10 -10

-12

3.5

-3.5

4.5

5.5

5.75

6.5

9.5

1000 KmScale at Equator

otprilike pola sata kasnije natočio je još pola litre benzina, osećajući se smešnim pred prezrivim pogle-dom radnika sa pumpe. Dao mu je besmisleno visoku napojnicu i šmugnuo, brže-bolje, uz neopisivu škripu i buku. Kakva ludačka ideja. A sad pravac kod klijenta, ina-če propade dan. Kola su bila bolja nego ikad. odgovarala su na svaki njegov pokret, kao da je čitava ta mehanička skalamerija prirodni produžetak njegovog vlastitog tela. Ali o rikvercu ipak valja porazmisliti. I evo već se ukazala prilika da razmišlja. Neki ogromni kamion, u kvaru, pre-prečio je ulicu celom širinom kolovoza. Nije mogao da ga zaobiđe, ne bi imao vremena, zakucao bi se u njega. Ponovo, sa strepnjom, pokrenu ručicu, i rikverc proradi, praćen nekim neobičnim zvukom, nalik na krotko prede-nje. Koliko se seća, menjač brzine se još nikad nije tako ponašao. okrete volan nalevo, dade gas, a automobil, u tren oka, pređe preko pločnika, tik pored kamiona, i izbi na drugu stranu, hitro i lako, kao kakva životinja. Taj đavolji auto imao je sedam života. Možda su usled sve te zbrke i panike, izazvane embargom, nadležne službe, omaškom, snabdele pumpe benzinom znatno veće ja-čine. Bio bi to dobar štos.

Pogleda na sat. Da li sad uopšte vredi svraćati kod klijenta? Ako bude imao sreće, zateći će zgradu još otvo-renu. Ako saobraćaj pomogne, da, ako saobraćaj pomo-gne, stići će na vreme. Ali saobraćaj nije pomogao. Uoči Božića, čak i uz nestašicu benzina, ceo svet je na ulici, samo da bi smetao onome ko ima posla preko glave. I spazivši jednu poprečnu ulicu, potpuno zakrčenu, odu-stade od odlaska kod klijenta. Bolje da smisli bilo kakav izgovor, i celu stvar ostavi za popodne. U tim kolebanji-ma prilično se udaljio od centra grada. Uludo utrošeni benzin. Srećom, rezervoar je bio pun. Na jednom trgu, u dnu ulice kojom se spuštao, ugleda novu kolonu au-tomobila koji čekaju na red. Zadovoljno se osmehnuo, i ubrzao, rešen da prođe, sa svojim brektavim motorom, kraj svih tih promrzlih automobila koji su čekali. Ali nje-gova kola, posle dvadesetak metara, zaokrenuše ulevo, sama od sebe, i zaustaviše se, blago, kao da uzdišu, na za-čelju reda. Šta li to treba da znači, kad nije nameravao da natoči još benzina? Uostalom, zar mu rezervoar nije već pun? Pregledao je sve moguće skale i merače, opipavao volan, kao da prvi put vidi sopstvena kola, i u tom nizu pokreta pomerio je retrovizor i pogledao se u ogledalu. Video je zbunjenost na svom licu i zaključio da je ona potpuno opravdana. Ponovo pogleda u retrovizor i spazi jedan automobil koji se spuštao niz ulicu, s očiglednom namerom da se smesti u red. Zabrinjavala ga je pomisao da će ostati tako, ukopan u mestu, bez ikakve potrebe, s obzirom na pun rezervoar, i zato je, brže-bolje, pokrenuo kola u rikverc. Ali ona su ostala nepomična i ručica me-njača mu je izmakla iz ruku. Već idućeg trenutka našao se pritešnjen između dva automobila. Dođavola. Šta li se to s kolima dešava? Treba pod hitno da ih odveze kod maj-stora. Rikverc koji čas radi čas ne radi, to je već opasno.

Prošlo je više od dvadeset minuta pre no što je do-šao na red. Radnik je prišao, a njemu se grlo steglo tako da je jedva uspeo da promuca da mu napuni rezervoar. Istoga časa, pokušao je da pobegne od stida, ubacio je u prvu i povukao. Uzalud. Kola ni da maknu. Čovek sa pumpe ga pogleda podozrivo, otvori rezervoar i, po-sle nekoliko sekundi, zatraži mu novac za jedan litar, a zatim ga strpa u džep, gunđajući. Već idućeg trenutka, kola su, bez ikakvih teškoća, ušla u prvu brzinu, i kre-nula, gipko, dišući ravnomerno. Nešto nije bilo u redu sa kolima, možda menjač, ili motor, ili nešto treće, đavo bi ga znao šta. Ili je možda on izgubio vozačke sposob-nosti? Da ni je bolestan? Nije loše spavao, niti je toga dana imao više briga nego inače. Bolje bi bilo, zasad, da odustane od klijenata, da ne misli na njih do kraja dana i da ostane u kancelariji. Bio je usplahiren. oko njega, čitav automobilski stroj treperio je, negde duboko, ne na površini već u unutrašnjosti spojnica, a motor je radio s nečujnim šumom pluća koja se pune i prazne, pune i prazne. U početku, ne znajući zbog čega, uhvatio je sebe kako iscrtava u mislima pravac kretanja koji bi ga udaljio od ostalih benzinskih pumpi, ali čim je shvatio šta radi, prepao se i zabrinuo za svoje mentalno zdravlje. Kružio je gradom, čas zaobilaznim, čas prekim putevima, sve dok nije stigao do kancelarije. Uspeo je da parkira kola i odahnuo s olakšanjem. Isključio je motor, izvukao ključ i otvorio vrata. Ali nije mogao da izađe.

Pomislio je da su mu se peševi mantila zakačili za ne-što, da mu se noga zaglavila ispod volana, i ponovo se pomerio.

Potražio je sigurnosni pojas, da proveri da ga nije ve-zao, mahinalno. Ne. Pojas je visio sa strane, crno i mlitavo crevo.

Kakva budalaština, pomisli. Mora da sam bolestan. Ako ne uspevam da izađem, to je zato što sam bolestan. Mogao je slobodno da pokreće ruke i noge, da blago povija trup u skladu s kretnjama, da okreće glavu i gleda unazad, da se sagne udesno, prema kaseti za rukavice, no leđa su mu bila priljubljena uz naslon sedišta. Ali ne čvrsto, već kao što neki ud prianja uz telo. Pripalio je cigaretu, i najedanput se zabrinuo pri pomisli da ne bi znao šta da kaže gazdi ako bi se ovaj, kojim slučajem, pomolio na nekom prozoru i video ga tako, zavaljenog u kolima, kako puši, mrtav-hladan, ne žureći da izađe. Utom je zatrubila neka automobilska sirena, i njen pro-doran zvuk natera ga da zatvori vrata koja je držao otvo-rena prema ulici. Kad su kola prošla, ponovo je odgurnuo vrata, bacio cigaretu i, držeći se čvrsto, obema rukama, za volan, učinio jedan nagao, žustar pokret. Uzalud. Čak nije osetio ni neki bol. Naslon sedišta neosetno mu se prilepio uz leđa i držao ga zarobljenog. Šta li se to deša-va? Povukao je retrovizor naniže i ponovo se pogledao u ogledalu. Nikakvih promena na licu. Samo neka neja-sna potištenost koju je bilo teško odagnati. okrenuvši glavu nadesno, prema pločniku, spazi jednu devojčicu

| 35 www.leo.rs

Arctic CircleArctic Circle

Tropic of CancerTropic of CancerTropic of Cancer

Tropic of Capricorn

Equator Equator Equator

Tropic of Capricorn Tropic of Capricorn

Ouargla

Reggane

Comodoro Rivadavia

Neuquen

Barreiras

Cachimbo

Cuiaba

Porto Velho

Amos

BakerLake

Churchill

Flin Flon

FortMcMurray

GrandePrairie

Inukjuak

Kamloops

Labrador City

PortRadium

PrinceAlbertPrince

George

Prince Rupert

RankinInlet

Saskatoon

Thompson

Timmins

Valdivia

Golmud

Hami

Hotan

Karamay

Kashi

Korla

Qiemo

Yumen

Aswan

Vaasa

Bakhtaran

Aktyubinsk

Aralsk

Atbassar

Balqash

Rudnyy

Sabhah

Tolanaro

Araouane

Altay

Dalandzadagad

Hovd

Bilma

AltaAntipayuta

Archangelsk

Batagay

Bodaybo

Bratsk

Igarka

Khabarovsk

Kirov

Magadan

Mirnyj

Murmansk

Nizhnevartovsk

Norilsk

Novgorod

OrolPetropavlovsk-Kamchatskij

Sangar

Syktyvkar

Ulan Ude

Vorkuta

Voronez

Jakutsk

JuznoSachalinsk

Makkah (Mecca)

Port Elizabeth

Waw

Kiruna

Lulea

Ostersund

Skelleftea

Albuquerque

Barrow

Butte

Fairbanks

FortYukon

Las Vegas

Nome

Provo

Scottsbluff

Unalaska

Kananga

Vologda

Luderitz

Khatanga

Ust-Olenek

Volochanka

Cordova

Belaja Gora

Djanet

BearLake

Juneau

Brandon

DawsonCreek

FortChipewyan

Moosonee

RedDeer

SwiftCurrent

Antofagasta

Concepcion

Al Jawf

Talara

Trujillo

Dudinka

Anchorage

Duluth

Grand Forks

Reno

Tucson

TwinFalls

Williston

AliceSprings

Bourke

Cairns

CookKalgoorlie

Mackay

TennantCreek

Dunedin

Broome

Carnarvon

Geraldton

LearmonthPort Hedland

Huambo

Rosario

Adelaide

Melbourne

Sydney

Brisbane

Belem

Belo Horizonte

Campinas

Curitiba

Fortaleza

Goiania

Manaus

Porto Alegre

Recife

Rio De Janeiro

Salvador

Sao Paulo

Calgary

Montreal

Vancouver

BaotouBenxi

Chengdu

Dalian

Dukou FuzhouGuiyang

Harbin

Huangshi

Jilin

Jixi

KaifengLanzhou

Mianyang

Nanning

Ningbo

Qingdao

Qiqihar

Shanghai

Shantou

Urumqi

Wenzhou

Xiamen

Xian

Xining

Yinchuan

Torshavn

Nantes

Toulouse

Agra

Ahmadabad

Allahabad

Jaipur

Madras

Nagpur

Pune

Surat

Ulhasnagar

Esfahan

ShirazBasra

Cork

Sendai

QaraghandyKrakow

Constanta

Chelyabinsk

Gorkiy

Irkutsk

Izevsk

Kazan

Krasnodar

Krasnojarsk

Kuybyshev

St. Petersburg

NovosibirskOmsk

Perm

Saratov

Sverdlovsk

Ufa

Volgograd

Jaroslavl

Umtata

Barcelona

Sevilla

Valladolid

Taipei

AdanaIzmir

Frunze

Lviv

Sunderland

Buffalo

Charlotte

Dallas

Detroit

Jacksonville

Atlanta

Kansas City

New Orleans

New York

Boston

Norfolk

Oakland

Omaha

SeattleSpokane

Ho Chi Minh City

Likasi

Perth

Sao Goncalo

Changchun

Fuxin

Hefei

Taiyuan

YueyangZigong

Bayonne

(Bombay) Mumbai

Cochin

Naples

Sapporo

Casablanca

Walvis Bay

Auckland

Multan

Davao

Gdansk

Porto

Rostov

Tol Yatti

Baltimore

Birmingham

Denver

Chicago

Houston

Los Angeles

Memphis

MilWawkee

Minneapolis

Philadelphia

Portland

San Diego

San FranciscoSt. Louis

Tampa

AlmaAta

(Calcutta)

Kolkata

Varanasi

Hong Kong

Kabul

Luanda

Canberra

Ponta Delgada

Dhaka

Minsk

Porto Novo

La Paz

Sucre

Brasilia

Yaounde

N Djamena

Santiago

Bogota

Havana

Copenhagen

Quito

Addis Abbaba

Asmara

Kampala

Port Stanley

Helsinki

Paris

Libreville

GibraltarAthens

Singapore

Reykjavik

New Delhi

Jakarta

Tehran

Baghdad

Rome

Phnom Penh

Nairobi

Vientiane

Riga

Tripoli

Kaunas

Antananarivo

Kuala Lumpur

Bamako

Nouakchott

MexicoCity

Ulaanbaatar

Rangoon

Windhoek

Wellington

Niamey

Abuja

Pyongyang

Oslo

Muscat

Islamabad

Manila

Warsaw

Bucharest

Moscow

Riyadh

Mogadishu

Cape Town

Seoul

Madrid

Colombo

Stockholm

Dar es Salaam

Bangkok

Tunis

Ankara

Kiev

WashingtonD. C.

Montevideo

Tashkent

Caracas

GeorgetownParamaribo

Sanaa

Kinshasa

Lusaka

Harare

Algiers

Buenos Aires

Gaborone

Ottawa

Bangui

Beijing

Brazzaville

Nicosia

Cairo

Malabo

Tallinn

Berlin

Accra

Nuuk

Conakry

Dublin

Abidjan

Tokyo

Bishkek

Monrovia

Rabat

MaputoMbabane

Port Moresby

Asuncion

Lima

Lisbon

Sao Tome

Dakar

Freetown

Bloemfontein

Pretoria

Khartoum

Lome

London

Hanoi

Astana

Ashgabat

R U S S I AFINLAND

AUSTRIA

ITALY

SPAIN

SWEDEN

NORWAY

GERMANY

FRANCE

PORTUGAL

HUNGARYROMANIA

BULGARIA

TURKEY

DENMARK

POLAND BELARUS

UKRAINECZECH

SLOVAKIA

GREECE

CYPRUS

NETH.

BELGIUM

IRELAND

ALBANIA

MOLDOVA

LITHUANIALATVIA

ESTONIA

LUX.

YUGOSLAVIABOSNIACROATIA

SLOVENIASWITZ.

MACEDONIA

GREENLAND

ICELAND

U. S. A.

C A N A D A

MEXICO THE BAHAMAS

CUBA

PANAMAEL SALVADOR

GUATEMALA

BELIZEHONDURAS

NICARAGUA

COSTA RICA

JAMAICAHAITI

DOM. REP.

ARGENTINA

BOLIVIA

COLOMBIA

VENEZUELA

PERU BRAZIL

FRENCH GUIANASURINAME

GUYANA

CHILE

ECUADOR

PARAGUAY

URUGUAY

KENYA

ETHIOPIA

ERITREA

SUDAN

EGYPT

NIGER

MAURITANIAMALI

NIGERIASOMALIA

NAMIBIA

LIBYA

CHAD

SOUTH AFRICA

TANZANIA

DEM. REP.OF CONGO

ANGOLA

ALGERIA

MADAGASCARMOZAMBIQUE

BOTSWANA

ZAMBIA

GABON

CENTRAL AFRICANREPUBLIC

TUNISIA

MOROCCO

UGANDA

SWAZILAND

LESOTHO

MALAWI

BURUNDIRWANDA

TOGO

BENINGHANA

IVORYCOAST

LIBERIA

SIERRA LEONE

GUINEABURKINA

GAMBIA

CAMEROON

SAO TOME & PRINCIPE

ZIMBABWE

CONGOEQUATORIAL GUINEA

WESTERNSAHARA

DJIBOUTI

SENEGAL

GUINEA BISSAU

Canary IslandsJORDAN

ISRAEL

LEBANON

ARMENIA AZERBAIJAN

GEORGIAKYRGYZSTAN

TAJIKISTAN

KUWAIT

QATAR

U. A. E.

YEMEN

SYRIA

IRAQ

IRAN

OMANSAUDI ARABIA

AFGHANISTAN

PAKISTAN

INDIA

C H I N A

KAZAKHSTAN

TURKMENISTAN

UZBEKISTAN

MYANMAR

THAILAND

KAMPUCHEA

NEPAL

BHUTAN

VIETNAM

SRI LANKA

LAOSBANGLADESH

MALAYSIA

PAPUANEW GUINEA

BRUNEI

PHILIPPINES

TAIWAN

I N D O N E S I A

JAPAN

MONGOLIA

SOUTHKOREA

NORTH KOREA

AUSTRALIA

NEW ZEALAND

U. K.

NEWCALEDONIA

FIJI

COMOROS

A T L A N T I CP A C I F I C P A C I F I C

I N D I A N

A R C T I C O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

A R C T I C

O C E A N

0

0

0

0

1

1

1

2

2

2

3

3

3

4

4

4

45

5

6

6

7

7

7

8

8

8

9

9

10

10

10

11

12

12

-1

-3

-3

-4

-4

-4

-4

-5

-5

-5

-6

-6

-7

-7

-8

-9

-10

-10

-10 -10

-12

3.5

-3.5

4.5

5.5

5.75

6.5

9.5

1000 KmScale at Equator

kako ga netremice posmatra, znatiželjno i razdragano. Ubrzo se pojavila i neka žena, noseći topao žaketić, koji je devojčica obukla, ne prestajući da ga gleda. Zatim se polako udaljiše, dok je žena, u hodu, nameštala devojčici kragnu i kosu.

Ponovo se pogleda u ogledalo i namah shvati šta bi trebalo da učini. Ali ne na tom mestu. Tu je bilo sveta koji ga je mogao videti, ljudi koji su ga poznavali. Ne časeći ni časa, pokrenuo je kola, pružio ruku da zatvori vrata i spustio se niz ulicu najbrže što je mogao. Imao je čvrstu nameru, jasno određen cilj, i to ga je umirilo do te mere da mu je čak izmamilo osmeh, blagotvoran osmeh koji mu je postepeno ublažavao muke.

Primetio je pumpu tek kad se našao ispred nje. Nosila je natpis „benzina nema“, a kola su nastavila dalje, bez ikakvog kolebanja, ne smanjujući brzinu. Ali nije hteo da misli na njih. osmeh mu nije silazio sa lica. Izlazio je iz grada, već je bio u predgrađu, sve bliže mestu koje je tražio. Krenuo je jednom ulicom u izgradnji, skrenuo nalevo, zatim nadesno, sve dok nije zašao na jedan pu-teljak koji se provlačio između taraba. Čim je zaustavio kola, počela je kiša.

Njegova zamisao bila je jednostavna. Nameravao je da se izmigolji iz mantila, izvlačeći ruke i telo, da napro-sto isklizne iz njega, kao što čini zmija kad menja košu-ljicu. Pred svetom se na to ne bi usudio, ali ovde, sam samcijat, u toj pustoši, daleko od grada koji je ostao sakriven negde u kiši, mogao je to da izvede bez ikak-vih teškoća. Međutim, prevario se. Mantil je prianjao uz naslon sedišta isto kao i uz sako, a sako uz džemper, i tako redom, džemper uz košulju, košulja uz potkošu-lju, ova uz kožu, uz mišiće, sve do kostiju. To je ono što je, i ne misleći, pomislio kada se, posle desetak minu-ta, previjao u kolima, vrišteći i plačući. očajan. Bio je zarobljen u kolima. Ma koliko se izvijao napolje, kroz otvorena vrata, odakle je nadirala kiša, nanošena na-glim i ledenim naletima vetra, ma koliko se stopalima odupirao o papučicu za menjanje brzine, nije uspevao da se iščupa sa sedišta. S obe ruke uhvatio se za krov kola i pokušao da se uspravi. Kao da hoće da podigne čitav svet. Klonuo je na volan, ječeći, prestravljen. Pred njegovim očima, brisači koje je nehotice pokrenuo dok se bacakao i koprcao, klatili su se, uz odsečan zvuk, kao taktomer. Izdaleka se javi zavijanje fabričkih sirena. A odmah zatim, na zavijutku puta, pojavi se neki čovek na biciklu, ogrnut ogromnim crnim najlonom, preko kojeg se slivala kiša kao po koži neke foke. Čovek koji je vozio bicikl baci jedan znatiželjan pogled u kola i nastavi, možda razočaran ili začuđen što vidi unutra jednog čoveka, samog, a ne neki par, kao što mu se izdaleka učinilo.

To što se dešavalo bilo je krajnje besmisleno. Još nikad niko nije ostao tako zarobljen u vlastitim kolima, kao zatočenik vlastitih kola. Mora da postoji neki način

da se izvuče odatle. Ali očigledno ne na silu. Možda da ode u neku garažu? Ne vredi. Kako bi objasnio šta se dešava? Da zove policiju? I šta onda? Iskupio bi se svet, svi bi gledali u njega kao u čudo, dok bi ga predstavnik vlasti svakako vukao za ruku i tražio pomoć od prisut-nih, a sve bi bilo uzalud, jer bi ga naslon sedišta, blago ali nepopustljivo, držao priljubljenog uza se. A sjatili bi se i novinari, fotografi, i on bi sutradan osvanuo u svim novinama, zatvoren u svojim kolima, umirući od stida, kao kakva ostrižena životinja na kiši. Morao je da smisli nešto drugo. Isključio je motor i bacio se svom snagom ka vratima, kao neko ko napada iznenada. Bez rezultata. Povredio je glavu i levu ruku, i od bola dobio vrtoglavicu koja je potrajala, dok je neka nagla i nezadrživa potreba za mokrenjem navirala, osloba-đajući beskrajni mlaz vrele tečnosti koja je isticala i slivala mu se između nogu na pod automobila. Kad je to osetio, poče tiho da plače, da cvili, bespomoćno, i ostade tako sve dok se neki pas ne pojavi odnekud, iz kiše, sav prljav, i priđe, lajući, ali nekako bezvoljno, vratima automobila.

Pritisnu kvačilo, polagano, tromim i teškim pokretima, kakve činimo u snu kad se zateknemo u nekoj pećini, i izbi na puteljak, naprežući se svim silama da ne misli, da ne dopusti da mu njegov položaj dopre do svesti. Imao je neku nejasnu predstavu o tome da treba da potra-ži nekoga ko bi mu pomogao. Ali koga? Nije želeo da prepada ženu, ali nije bilo drugog izlaza. Možda će ona uspeti da pronađe rešenje. U najmanju ruku, neće se ose-ćati tako beznadežno napušten.

Ponovo je ušao u grad, pazeći na saobraćajne zna-ke, i izbegavajući nagle pokrete na sedištu, kao da želi da umilostivi sile koje su ga zarobile. Bilo je prošlo dva sata popodne, i već se smrkavalo. Video je tri benzinske pumpe, ali kola nisu reagovala. Svuda je pisalo „benzina nema“. Što je dublje ulazio u grad, sve češće je nailazio na vozila ostavljena u neuobičajenim položajima, sa cr-venim trouglovima postavljenim na stražnji prozor, znak koji je u normalnim prilikama upozoravao na kvar, ali je sada, gotovo redovno, označavao nedostatak benzina. U dva maha sreo je grupice ljudi kako guraju automobile preko pločnika, s neskrivenom ljutinom, po kiši koja još nije prestajala.

Kad je napokon stigao u svoju ulicu, morao je da smi-sli neki način da pozove ženu. Zaustavio je kola ispred ulaza, sav smeten, skoro na ivici drugog nervnog sloma. Čekao je da se dogodi čudo, da žena siđe, primivši na neki volšeban način njegov nemi poziv u pomoć. Čekao je tako mnogo minuta, sve dok mu neki radoznali deran iz susedstva nije prišao dovoljno blizu da je mogao da ga zamoli, potkrepljujući svoju molbu jednom novčanicom, da se popne na treći sprat i prenese gospođi koja tamo stanuje da je njen muž čeka dole, u kolima. Neka požuri, stvar je vrlo hitna. Dečak se pope i siđe, reče da gospođa

36 |

Arctic CircleArctic Circle

Tropic of CancerTropic of CancerTropic of Cancer

Tropic of Capricorn

Equator Equator Equator

Tropic of Capricorn Tropic of Capricorn

Ouargla

Reggane

Comodoro Rivadavia

Neuquen

Barreiras

Cachimbo

Cuiaba

Porto Velho

Amos

BakerLake

Churchill

Flin Flon

FortMcMurray

GrandePrairie

Inukjuak

Kamloops

Labrador City

PortRadium

PrinceAlbertPrince

George

Prince Rupert

RankinInlet

Saskatoon

Thompson

Timmins

Valdivia

Golmud

Hami

Hotan

Karamay

Kashi

Korla

Qiemo

Yumen

Aswan

Vaasa

Bakhtaran

Aktyubinsk

Aralsk

Atbassar

Balqash

Rudnyy

Sabhah

Tolanaro

Araouane

Altay

Dalandzadagad

Hovd

Bilma

AltaAntipayuta

Archangelsk

Batagay

Bodaybo

Bratsk

Igarka

Khabarovsk

Kirov

Magadan

Mirnyj

Murmansk

Nizhnevartovsk

Norilsk

Novgorod

OrolPetropavlovsk-Kamchatskij

Sangar

Syktyvkar

Ulan Ude

Vorkuta

Voronez

Jakutsk

JuznoSachalinsk

Makkah (Mecca)

Port Elizabeth

Waw

Kiruna

Lulea

Ostersund

Skelleftea

Albuquerque

Barrow

Butte

Fairbanks

FortYukon

Las Vegas

Nome

Provo

Scottsbluff

Unalaska

Kananga

Vologda

Luderitz

Khatanga

Ust-Olenek

Volochanka

Cordova

Belaja Gora

Djanet

BearLake

Juneau

Brandon

DawsonCreek

FortChipewyan

Moosonee

RedDeer

SwiftCurrent

Antofagasta

Concepcion

Al Jawf

Talara

Trujillo

Dudinka

Anchorage

Duluth

Grand Forks

Reno

Tucson

TwinFalls

Williston

AliceSprings

Bourke

Cairns

CookKalgoorlie

Mackay

TennantCreek

Dunedin

Broome

Carnarvon

Geraldton

LearmonthPort Hedland

Huambo

Rosario

Adelaide

Melbourne

Sydney

Brisbane

Belem

Belo Horizonte

Campinas

Curitiba

Fortaleza

Goiania

Manaus

Porto Alegre

Recife

Rio De Janeiro

Salvador

Sao Paulo

Calgary

Montreal

Vancouver

BaotouBenxi

Chengdu

Dalian

Dukou FuzhouGuiyang

Harbin

Huangshi

Jilin

Jixi

KaifengLanzhou

Mianyang

Nanning

Ningbo

Qingdao

Qiqihar

Shanghai

Shantou

Urumqi

Wenzhou

Xiamen

Xian

Xining

Yinchuan

Torshavn

Nantes

Toulouse

Agra

Ahmadabad

Allahabad

Jaipur

Madras

Nagpur

Pune

Surat

Ulhasnagar

Esfahan

ShirazBasra

Cork

Sendai

QaraghandyKrakow

Constanta

Chelyabinsk

Gorkiy

Irkutsk

Izevsk

Kazan

Krasnodar

Krasnojarsk

Kuybyshev

St. Petersburg

NovosibirskOmsk

Perm

Saratov

Sverdlovsk

Ufa

Volgograd

Jaroslavl

Umtata

Barcelona

Sevilla

Valladolid

Taipei

AdanaIzmir

Frunze

Lviv

Sunderland

Buffalo

Charlotte

Dallas

Detroit

Jacksonville

Atlanta

Kansas City

New Orleans

New York

Boston

Norfolk

Oakland

Omaha

SeattleSpokane

Ho Chi Minh City

Likasi

Perth

Sao Goncalo

Changchun

Fuxin

Hefei

Taiyuan

YueyangZigong

Bayonne

(Bombay) Mumbai

Cochin

Naples

Sapporo

Casablanca

Walvis Bay

Auckland

Multan

Davao

Gdansk

Porto

Rostov

Tol Yatti

Baltimore

Birmingham

Denver

Chicago

Houston

Los Angeles

Memphis

MilWawkee

Minneapolis

Philadelphia

Portland

San Diego

San FranciscoSt. Louis

Tampa

AlmaAta

(Calcutta)

Kolkata

Varanasi

Hong Kong

Kabul

Luanda

Canberra

Ponta Delgada

Dhaka

Minsk

Porto Novo

La Paz

Sucre

Brasilia

Yaounde

N Djamena

Santiago

Bogota

Havana

Copenhagen

Quito

Addis Abbaba

Asmara

Kampala

Port Stanley

Helsinki

Paris

Libreville

GibraltarAthens

Singapore

Reykjavik

New Delhi

Jakarta

Tehran

Baghdad

Rome

Phnom Penh

Nairobi

Vientiane

Riga

Tripoli

Kaunas

Antananarivo

Kuala Lumpur

Bamako

Nouakchott

MexicoCity

Ulaanbaatar

Rangoon

Windhoek

Wellington

Niamey

Abuja

Pyongyang

Oslo

Muscat

Islamabad

Manila

Warsaw

Bucharest

Moscow

Riyadh

Mogadishu

Cape Town

Seoul

Madrid

Colombo

Stockholm

Dar es Salaam

Bangkok

Tunis

Ankara

Kiev

WashingtonD. C.

Montevideo

Tashkent

Caracas

GeorgetownParamaribo

Sanaa

Kinshasa

Lusaka

Harare

Algiers

Buenos Aires

Gaborone

Ottawa

Bangui

Beijing

Brazzaville

Nicosia

Cairo

Malabo

Tallinn

Berlin

Accra

Nuuk

Conakry

Dublin

Abidjan

Tokyo

Bishkek

Monrovia

Rabat

MaputoMbabane

Port Moresby

Asuncion

Lima

Lisbon

Sao Tome

Dakar

Freetown

Bloemfontein

Pretoria

Khartoum

Lome

London

Hanoi

Astana

Ashgabat

R U S S I AFINLAND

AUSTRIA

ITALY

SPAIN

SWEDEN

NORWAY

GERMANY

FRANCE

PORTUGAL

HUNGARYROMANIA

BULGARIA

TURKEY

DENMARK

POLAND BELARUS

UKRAINECZECH

SLOVAKIA

GREECE

CYPRUS

NETH.

BELGIUM

IRELAND

ALBANIA

MOLDOVA

LITHUANIALATVIA

ESTONIA

LUX.

YUGOSLAVIABOSNIACROATIA

SLOVENIASWITZ.

MACEDONIA

GREENLAND

ICELAND

U. S. A.

C A N A D A

MEXICO THE BAHAMAS

CUBA

PANAMAEL SALVADOR

GUATEMALA

BELIZEHONDURAS

NICARAGUA

COSTA RICA

JAMAICAHAITI

DOM. REP.

ARGENTINA

BOLIVIA

COLOMBIA

VENEZUELA

PERU BRAZIL

FRENCH GUIANASURINAME

GUYANA

CHILE

ECUADOR

PARAGUAY

URUGUAY

KENYA

ETHIOPIA

ERITREA

SUDAN

EGYPT

NIGER

MAURITANIAMALI

NIGERIASOMALIA

NAMIBIA

LIBYA

CHAD

SOUTH AFRICA

TANZANIA

DEM. REP.OF CONGO

ANGOLA

ALGERIA

MADAGASCARMOZAMBIQUE

BOTSWANA

ZAMBIA

GABON

CENTRAL AFRICANREPUBLIC

TUNISIA

MOROCCO

UGANDA

SWAZILAND

LESOTHO

MALAWI

BURUNDIRWANDA

TOGO

BENINGHANA

IVORYCOAST

LIBERIA

SIERRA LEONE

GUINEABURKINA

GAMBIA

CAMEROON

SAO TOME & PRINCIPE

ZIMBABWE

CONGOEQUATORIAL GUINEA

WESTERNSAHARA

DJIBOUTI

SENEGAL

GUINEA BISSAU

Canary IslandsJORDAN

ISRAEL

LEBANON

ARMENIA AZERBAIJAN

GEORGIAKYRGYZSTAN

TAJIKISTAN

KUWAIT

QATAR

U. A. E.

YEMEN

SYRIA

IRAQ

IRAN

OMANSAUDI ARABIA

AFGHANISTAN

PAKISTAN

INDIA

C H I N A

KAZAKHSTAN

TURKMENISTAN

UZBEKISTAN

MYANMAR

THAILAND

KAMPUCHEA

NEPAL

BHUTAN

VIETNAM

SRI LANKA

LAOSBANGLADESH

MALAYSIA

PAPUANEW GUINEA

BRUNEI

PHILIPPINES

TAIWAN

I N D O N E S I A

JAPAN

MONGOLIA

SOUTHKOREA

NORTH KOREA

AUSTRALIA

NEW ZEALAND

U. K.

NEWCALEDONIA

FIJI

COMOROS

A T L A N T I CP A C I F I C P A C I F I C

I N D I A N

A R C T I C O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

O C E A N

A R C T I C

O C E A N

0

0

0

0

1

1

1

2

2

2

3

3

3

4

4

4

45

5

6

6

7

7

7

8

8

8

9

9

10

10

10

11

12

12

-1

-3

-3

-4

-4

-4

-4

-5

-5

-5

-6

-6

-7

-7

-8

-9

-10

-10

-10 -10

-12

3.5

-3.5

4.5

5.5

5.75

6.5

9.5

1000 KmScale at Equator

odmah dolazi, i udalji se, trčeći, sav srećan što je imao tako uspešan dan.

žena je sišla onako kako se zatekla u kući, nije se čak setila ni kišobran da ponese, i sad je stajala u ulazu, neod-lučna, bacajući, i nehotice, poglede na crknutog pacova koji je ležao na ivici pločnika, sav podbuo, nakostrešene dlake, i oklevala da izađe na kišu, pomalo ljuta na muža koji ju je naterao da siđe, bez razloga, umesto da se lepo popne i kaže šta mu treba. Ali muž joj je mahao iz kola i ona se uplaši i potrča. Uhvati se za kvaku, žureći da se skloni od kiše, i kad je napokon otvorila vrata, ugledala je pred očima muževljevu raširenu ruku koja ju je gurala, ne dotičući je. Htela je pošto-poto da uđe, ali on povika da ne ulazi, da je to opasno, i ispriča joj šta mu se desilo, dok je ona, stojeći onako pognuta pored kola, primala na svoja pleća svu kišu ovog sveta, a kosa joj se ulepila, i užas zgrčio lice u bolnu grimasu. I videla je muža, u onoj toploj i mrkoj čauri koja ga je odvajala od čitavog sveta, kako se izvija na sedištu ne bi li nekako izašao iz kola, ali ne uspe-va. odvažila se da ga uhvati za ruku i povuče, s nevericom, ali ni ona nije uspela da ga pomeri s mesta. I kako je sve to bilo i suviše strašno da bilo istinito, oboje su ućutali, i gledali se netremice, sve dok žena nije pomislila da joj je muž poludeo i da se samo pretvara da ne može da izađe. Trebalo je da ode i pozove nekoga ko leči takve boljke, i da ga smesti tamo gde se takvi slučajevi smeštaju. Vrlo oba-zrivo, sa mnogo reči, rekla je mužu da malo pričeka, neće ona dugo, ide da potraži nekoga ko će mu pomoći da se izvuče odatle, a onda će lepo moći da ručaju zajedno, kod kuće, a on će telefonirati na posao i reći da je prehlađen. I popodne neće ni ići u kancelariju. Samo nek bude miran, ništa to nije strašno, a neće još dugo ni trajati. Ali čim se ona izgubila na stepeništu, on ponovo zamisli sebe okru-ženog gomilom sveta, svoju sliku u novinama, stid što se pomokrio u nogavice, i sačeka još nekoliko minuta. I dok je žena, gore u stanu, telefonirala na sve strane, policiji, bolnici, trudeći se svim silama da poveruju njoj a ne nje-nom glasu, navodeći svoje i muževljevo ime, boju kola, i marku, registarski broj, on nije više mogao da podnese čekanje i slike iz svoje mašte, i uključi motor. Kad je žena ponovo sišla, kola su već bila nestala a pacov je, napo-kon, skliznuo s ivice pločnika na kolovoz, i sad se valjao niz strmu ulicu, nošen vodom koja je isticala iz slivnika. žena vrisnu, ali ljudi su sporo pristizali, a i bilo je gotovo nemoguće išta objasniti.

Sve do mraka čovek je kružio gradom, prolazio po-red praznih benzinskih pumpi, ulazio u redove, mimo svoje volje, zabrinut jer mu je novac bio pri kraju a on nije znao šta bi se moglo desiti kad više ne bude imao ni dinara, a automobil se zaustavi pred nekom pumpom da uzme još benzina. Ali to se nije desilo, samo zato što su sve pumpe počele da se zatvaraju, a redovi koji su se još ponegde mogli videti čekali su sutrašnji dan, i zato je bolje bilo izbegavati otvorene pumpe, da ne bi bio prisiljen da se zaustavlja. U jednoj aveniji, vrlo dugoj i

širokoj, gotovo bez saobraćaja, neka policijska kola ubr-zaše i pretekoše ga. Dok su ga preticala, jedan policajac davao mu je znak da stane, ali on je ponovo osetio strah i nije stao. Čuo je iza svojih leđa zavijanje policijske sirene i ugledao jednog motociklistu u uniformi, koji se bogzna otkud stvorio i umalo ga nije sustigao. Ali kola, njegova kola, zabrektaše, uhvatiše zalet i u tren oka nađoše se malo niže, na skretanju za autoput. Policija ga je pratila izdaleka, na sve većem rastojanju, a kad je već nastupila mrkla noć, od njih više nije bilo ni traga ni glasa, i auto-mobil je već uveliko jurio drugim drumom.

Morila ga je glad. Ponovo se pomokrio, suviše poni-žen da bi osećao stid. I pomalo je već buncao: ponižen, popišan. Menjao je redom samoglasnike i suglasnike, prepuštajući se jednoj nesvesnoj i opsesivnoj vežbi koja ga je branila od stvarnosti. Nije se zaustavljao, jer nije znao šta bi mogao da preduzme. Ali u zoru, u dva maha primicao je kola uz ivičnjak i pokušavao da izađe, pola-gano, kao da se u međuvremenu između njega i vozila uspostavilo primirje, i sad je došlo vreme da obe strane pokažu svoju dobru volju. Dva puta je tiho nešto pričao kada ga je sedište ščepalo, dva puta je pokušao lepim da ubedi automobil da ga pusti da izađe, dva puta je na le-dini, po mrklom mraku i hladnoći, pod kišom koja nikako da prestane, planuo i počeo da viče, da zavija, da plače, u slepom beznađu. Rane na glavi i na ruci ponovo su krvarile. A on, gušeći se u jecajima, stenjući kao prepla-šena zverka, nastavio je da vozi kola. Tačnije, prepustio se kolima da ga voze.

cele noći je putovao, ne znajući kuda. Prolazio je kroz naselja čija imena nije video, prevaljivao ravne drumove, išao preko brda i dolina, savlađivao nebrojene krivine, a kad je počelo da sviće, zatekao se negde, na nekom izlokanom putu, gde se kiša skupljala u bare koje su se mreškale na površini. Motor je moćno brektao, izvlačeći gume iz gliba, i čitava se karoserija tresla, uz zabrinjava-jući zvuk. Već se sasvim razdanilo, ali sunce nikako da se promoli, iako je kiša naglo prestala. Drum se sužavao u običan put, koji se svakog trenutka sužavao sve više i, malo dalje, gubio u kamenjaru. Gde je nestao svet? Pred očima su mu bili samo planinski venci i jedno zastrašuju-će nisko nebo. on ispusti jedan krik i stade da udara po volanu stisnutim pesnicama. U tom trenutku primeti da se kazaljka benzina približila nuli, Činilo se kao da je mo-tor samog sebe pokrenuo i povukao kola još dvadesetak metara napred. odatle se ponovo nastavljao drum, ali benzina više nije bilo.

Hladan znoj oblio mu je čelo. Kao da ga je neka muč-nina najednom ščepala i protresla od glave do pete, kao da mu se neki gusti veo tri puta obmotao preko očiju. Pipkajući kao slepac otvorio je vrata da se oslobodi gu-šenja koje ga je stezalo i baš u tom času, da li zato što ga je smrt zadesila ili zato što je motor izdahnuo, telo se sruči na levu stranu i iskliznu iz kola. Prući se po kamenju i ostade tamo da leži. Ponovo je počela kiša.

| 37 www.leo.rs

Džejms Henidž

Bedemi Vizantije

Prolog

carigrad, 12. april 1204. godine

Nije ih čuo.

Aleksije V, vizantijski car, čuo je samo topot kopita s balkona okrenutog prema Hipodromu. Duhove drevnih trkača dvokolicama.

Ponovo se začu kašalj i car se okrenu.

Među stubovima su stajala četvorica varjaških gardi-sta. Svaki preko šest stopa visok, sa svetlom kosom koja je u pletenicama padala s obe strane lica izbrazdanog umorom. Nosili su sekire, a oklop im je bio krvav.

Variagoi. Bogu hvala na njima. Dajte mi vojsku takvih.

„Gde su Franci?“, upitao je.

Jedan od gardista istupi. Glas mu je bio šupalj od is-crpljenosti. „Unutar zidina, veličanstvo. Uspeli su da uđu kroz jednu od morskih kapija. Došli su nam s leđa.“

Nastupila je tišina. Začu se struganje metala o metal kada jedan od njih pritisnu ranu ispod oklopa.

„Garda je držala položaj, gospodaru.“

Mesec je izronio iza oblaka i njegova svetlost obasja oči koje sna nisu videle danima. Aleksije je zapovednika garde poznavao trideset godina. Spustio mu je ruku na rame.

„Ne sumnjam u to, Sivarde. Ne pamtim dane kada nije.“

odozdo se začu vrisak žene, a potom i tutnjava kada je počela da se ruši neka zgrada. car spusti pogled.

„Sto četrdeset godina, Sivarde. Ti, tvoj otac, njegov otac... sve te godine.“ Podigao je pogled i nasmešio se. „A sada car od tebe traži da mu još jednom služiš.“

Aleksije priđe i pogleda svakog čoveka ponaosob. „Pratite me“, rekao je.

Koraci petorice muškaraca odjekivali su hodnicima prazne palate dok nisu stigli u dvorište čije su se kontu-re isticale naspram plamena. Prešli su preko dvorišta do jednih malih vrata. car ih otvori i povede ih niz strmo stepenište izlizano od godina upotrebe.

Prvi deo očaravajućeg istorijskog serijala

Doba okrutnih vladara i podeljene crkve, rasturenih dinastija koje se nemilosrdno bore za prevlast

Smeštena u Evropu petnaestog veka, u vreme zaraćenih država i moćnih carstava, ova priča vodi nas u potragu za skrivenim blagom, koje čuvaju generacije slavnih ratnika. Ljuti rivali bore se za ovo blago, a

svaki od njih očajnički pokušava da obezbedi moć sopstvene nacije. Međutim, tajanstveno i moćno blago niko ne može da pronađe...

Dok sile tame sa Istoka gaze preko svega što im se nađe na putu, dovode u opasnost svetlo rane renesanse. U neumornoj poteri kroz veličanstvene gradove poput Venecije i Konstantinopolja, osvajači poput Tamerlana okupaće svet krvlju, a samo heroj neverovatnog dara moći će da mu se suprotstavi.

38 |

U podnožju, Sivard uze baklju iz držača na zidu i osve-tli put kroz hodnik do vrata na drugom kraju. car podiže ruku prema gredi iznad vrata i pomeri kamen s reljefom dvoglavog orla.

Vrata se polako odškrinuše i oni uđoše u veliku okru-glu odaju koja je zaudarala na prašinu. Podigavši baklju, Sivard se osvrnu i vide odsečene glave kako ga gledaju iz senke. Konstantin, Gracijan, Justinijan i Vasilije Bugarou-bica. S plinti ga je prezrivo gledalo osam vekova careva.

U središtu odaje nalazio se neukrašen oltar.

car se okrenuo. „Pomerite oltar. Ispod njega je prolaz.“

Na trgu pored velike Aja Sofije u carigradu nalazila se mnogo manja crkva Svetog olafa – crkva Varjaške garde. Pored nje se nalazila uska ulica koja je vodila do Hormizdove luke.

Franci još nisu stigli do ovog dela grada, ali bili su blizu. Zvuci borbe dopirali su od Gvozdene kapije, na kojoj su takođe uspeli da probiju zidine.

Vrata crkve se otvoriše i varjazi jedan po jedan iziđoše na ulicu, tiho se rasporedivši da načine zid od štitova. Potom se pojavio kovčeg koji su na motkama nosila če-tvorica slugu iz palate.

Sivard je otresao prašinu s ogrtača i raščistio ulicu sekirom. osvrnuo se. Kovčeg je stigao do malog trga i sluge požuriše prema morskoj kapiji, koja je izlazila na lučko pristanište.

Ali neko je tamo stigao pre njih.

Jedan trgovac i njegova žena klečali su na kolenima, moleći vojnike koji su čuvali kapiju da ih puste da prođu. žena je stavila deo haljine preko usta da se zaštiti od dima koji je kuljao iz ulice iza njih.

Sivard krenu prema njima, potom zastade i oslušnu. S druge strane dima bilo je ljudi.

„Saint Denis et Montjoie!“

Pojavilo se dvadeset utvara, čudovišnih metalnih fi-gura pod stegom s ljiljanima. Nosili su štitove i buzdova-ne, a na šlemovima su im se propinjale ljute zveri. Bili su brojčano nadmoćni u odnosu na četvoricu varjaga, pet na jednoga, ali od varjaga na svetu ne beše boljih ratni-ka. Bojnim sekirama su kao od šale sekli kroz najbolje milanske oklope i Franci počeše da im padaju pod noge zdrobljenih lobanja, a krv odsečenih udova lila je na ka-mene ploče. U borbi su se malo-pomalo povlačili prema otvorenoj kapiji. Kovčeg je već prošao, ali oni više nisu imali vremena. Trgovac i njegova žena bili su pritisnuti uza zid između varjaga i kapije, opčinjeni pokoljem.

„Sklanjajte se!“, povika Sivard.

žena je pala na kolena, stežući u strahu njegovu nogu. Sivard je pogleda.

Ne mogu spasti nju, ali mogu spasti kovčeg.

Uhvatio je ženu i podigao je – bila je dovoljno lepa. Bacio ju je Francima. Pala im je pred noge, a haljina joj

| 39 www.leo.rs

se podigla i otkrila butinu. Bilo je to dovoljno. Jedan od Franaka se sagnuo i pocepao joj haljinu. Podigao je vizir i okomio se na nju, a njegovi pratioci zaurlaše.

„Sada!“, povikao je Sivard i četvorica varjaga se okre-nuše, protrčaše kroz kapiju i zaprečiše je za sobom.

Na pristaništu je čekao brod spreman da isplovi. Bilo je to zdepasto trgovačko plovilo zaobljenog dna, a na njemu se vijorila mletačka zastava. Sivard podiže pogled.

Hoće li ih obmanuti?

Kovčeg su utovarili i mornari su bili spremni. Varjazi se ukrcaše i brod se otisnu ka Propontidu, a vetar zateže i nape jedra kada ih podigoše uz jarbol. Punim jedrima prođoše pored platformi sa ogromnim opsadnim spra-vama, kojima su rukovali polugoli muškarci, kličući svaki put kada bi vatrena lopta eksplodirala o gradske bedeme. Sivard je video kako još jedan deo bedema klizi u more.

Neće još dugo.

Pogledao je prema horizontu. Njegovi preci doplovili su ovamo u dugačkim brodovima sa ostrva daleko na zapadu, maglovitog ostrva koje se zove Engleska. Proš-li su pored ruševina Troje, uplovili u Mramorno more i stigli u legendarni Miklagard baš kada je zora zapalila zlatom palate i crkve. Plovili su da umaknu Normanima, koji su im ubili kralja pogodivši ga strelom u oko. Došli su da služe caru kome su bili potrebni hrabri i vešti ratnici upravo za borbu protiv Normana. Došli su s mržnjom u srcu i postali prvi engleski varjazi.

Sada su odlazili. Sivard pogleda svoj mač, jabuku u obliku zmajeve glave. on je bio sve što je poneo sa so-bom.

I kovčeg.

Iznenadan nalet vetra nape jedra i brod polete na-pred. Potom je prošao kroz opsadu i uputio se ka otvo-renom moru. Skočio je na noge i pozvao kapetana: „Znaš li kuda idemo?“

Čovek je odmahnuo glavom. „Samo znam da moramo na jug“, povikao je. „Rekli su mi da ćeš mi ti reći kuda.“

Sivard poslednji put pogleda grad. oči su mu mogle zamagliti i slana izmaglica i suze. Potom je okrenuo glavu prema jugu.

„U Mistru“, rekao je. „Plovimo u Mistru.“

DEo PRVI

M I S T R A

PoGLAVLJE PRVo

Monemvasija, proleće 1392.

Pticama koje su tog dana letele na jug putovanje obalom do rta Maleja nudilo je pogled kakav je bio još u vreme kada je njihova vrsta nastajala.

S jedne strane se duboko tamno plavetnilo Mirtoj-skog mora pružalo u bestalasnom miru prema horizontu. S druge je Morejska despotovina nudila lige neravnog priobalnog pojasa s divljim šumama i liticama.

Sve do Monemvasije.

Tamo je Peloponez pružio kvrgav prst u more, a na zglobu mu se ugnezdio grad u kojem se dvadeset hiljada duša komešalo između zidina, što su, činilo se, izrasle iz stena u svom podnožju.

Razbacana po površini mora, belela su se jedra trgo-vačkih lađa koje su čekale da uđu u gradsku luku na se-veru, a malo bliže, kod stena na kojima je grad počivao, u moru su se videle figure četiri dečaka kako plutaju na leđima.

Jedan od njih bio je i Luka Magoris. Gledao je zidine Monemvasije i razmišljao.

Dvadeset hiljada nas živi u ovom lavirintu i isto toliko mačaka. Kako li noću uopšte spavamo?

ova misao mu se javljala i ranije.

Matej, Nikola i Arkadije su makar na tren ućutali i bili su suviše daleko da ga napadnu. Luka se okrenu u vodi, tako da mu je čitav grad ležao između stopala.

Iznad njegovih zidina, dižući se iz stena s kojih je upravo uronio u vodu, nalazila se skupina kućica donjeg grada, između kojih su rasli oleander i bugenvilije. Male sobe izlazile su na male balkone, a kuće su se gurale na strmim padinama, poput publike koja zauzima mesta.

Talas ranog sunca okupao je mozaike miliona ploči-ca od terakote i obasjao zaslepljujućom belinom zvonik crkve Hristosa Elkomenosa. A iznad njega se, ogromna i neumoljiva, nalazila izbrazdana stena Gulas.

Gulas.

Ima li veličanstvenijeg prizora na svetu? Strme litice dizale su se iz oboda donjeg grada, s dubokim ožiljkom stepeništa koje se uvijalo njenim licem.

Lukin pogled pređe stepeništem sve do zidina iznad njega. Pod ovim svetlom bilo je teško videti šta je čoveč-je, a šta božje delo, dok s bedema ne blesnu oklop. Gore su se, ponad stepeništa, na visoravni koja se blago uzdi-zala, nalazile palate, crkve i bašte gornjeg grada, domovi najbogatijih stanovnika grada.

Na samom vrhu počivala je ohrabrujuća i upečatljiva zdepasta tvrđava, navodno neosvojiva, dom malog grad-skog garnizona. S tornja su visila dva barjaka, mlitavi sim-boli podeljene lojalnosti ovog malog grada. Da je vetar svežiji, na jednom bi se video dvoglavi orao Vizantijskog carstva, a na drugom crni zamak porodice Mamona.

Luka pogleda svoje telo ispruženo na talasima, uživa-jući u toploj struji koja mu je milovala leđa poput baršu-na. Bio je visok za svojih šesnaest godina i snažne građe. od očevih podučavanja ratničkoj veštini, ramena su mu postala široka, a ruke mišićave. Noge su mu, međutim, bile dugačke ali krive, jer je mnogo vremena provodio u sedlu. Njegov otac je bio varjaški gardista i rekao mu je da se varjazi nikada ne bore na konjima, da oni štitovima i gvožđem okružuju cara na bojnom polju. Ali Luka je od

40 |

rođenja pokazao zavidnu veštinu u kroćenju konja. Zato je Pavle Mamona, arhont Monemvasije i njen daleko naj-bogatiji stanovnik, naložio da se njegova varjaška obuka obogati i Mamoninom konjušnicom.

Luka zaroni glavu u vodu i zabaci je napred, da bi gledao pravo u sunce, a kapi vode pogodiše more oko njega kao kamenčići. Nagnuo se i okrenuo tako da su mu stopala sada gledala prema jugu.

Na jug prema Maleji, a iza rta prema Mistri. Gde bi tre-balo da sam sada.

Neko progovori.

„Vidi li se svetionik odatle?“

Bio je to Matej, najbliži njegov prijatelj, koji mu je bio najbliži i po godinama. Doplivao je do njega tako da su im se glave gotovo dodirivale.

„Vatre gore već danima“, nastavio je. „Turci mora da su već pod zidinama Mistre.“ Zastao je da izduva vodu iz nosa. „Trebalo je da očevi puste i nas.“

Naši očevi. Moj otac.

Luka je tog jutra bio veoma oprezan. Čitavu se več-nost bešumno spuštao niz drveno stepenište jer je izbe-gavao stepenice koje škripe. Tiho je uzeo mač iz škrinje, a potom na prstima izašao na vrata i spustio se na ulicu. Jedna cipela mu je spala, a uličica je bila toliko uska da je mogao drugom rukom da dodirne naspramni zid da je obuje.

Išao je kroz sve kraće senke, a jasmin sa susednog zida mu je češao obraz. Stigao je na mali trg, na kojem je dudovo drvo nudilo hladovinu gušteru, koji je jurio s jednog ugrejanog kamena na drugi.

Tek tada nešto razbi mir uspavanog grada. Glas nje-govog oca Josifa.

„Uzeo si svoj rođendanski poklon pre vremena, Luka“, rekao je pokazujući mač. Govorio je tiho. Uvek je govorio tiho. „Nisi mogao da sačekaš da ti ga dam?“

Tišina.

„Da li si hteo da odeš u Mistru?“

Luka je klimnuo glavom.

„Sa ostalom trojicom?“

Ponovo je klimnuo i uspeo da progovori: „Svetionik gori već tri dana. Potrebni smo despotu.“

„Vi?“ Iznenađeno je podigao jednu obrvu. „Četiri var-jaška dečaka kojima još ni brada pošteno nije izrasla? Zaista tako misliš?“

„Učio si nas da se borimo, oče. Možemo da pomogne-mo. Dugujemo odanost carstvu“

„odanost duguješ arhontu Monemvasije.“

„A ona je deo carstva. oče, nas za porodicu Mamona ne veže nikakva zakletva kao što veže tebe.“

Josif tada klimnu glavom, gladeći rukom dugačku bradu, koja mu je ležala na grudima poput grba. „Ali du-

žan si odanost i meni, Luka. Bar toliko da se ne iskradeš poput lopova. I još s mojim mačem.“

„Koji bi trebalo da dobijem za šesnaesti rođendan. Danas.“

Stajali su i gledali se. Luka je video slomljen nos i du-gačku grivu boje slame, koja je ocu, raspletena, padala sve do struka, plave oči koje je nasledio kao dar, a koje su poticale s nekog ostrva daleko, daleko na zapadu.

„Mi smo varjazi, Luka“, rekao je Josif tiho, „bilo da smo položili zakletvu ili ne. Ja sam ovde da čuvam arhonta, kao što ćeš i ti jednog dana. Nemamo slobodu da biramo strane.“

„Čak ni kada turska vojska ide na našeg despota i sprema se da uništi našu prestonicu Mistru?“

„Čak ni tada.“

Sada je ležao na leđima i osećao sunce na kapcima. Razmišljao je o očevim rečima i složenim zahtevima duž-nosti. Sudario se glavom s Matejom.

„Moram kući“, rekao je okrenuvši se na stomak. „Ako već ne idemo u Mistru, onda bolje da odem do Mamo-ninih blizanaca. žele da jašu do konjušnice.“

Majka je na sto stavila Lukinu odeću za jahanje: kožne čakšire, s dodatnim slojem tkanine na unutrašnjoj strani butina kao zaštitom, i nove čizme od grube kože koja se još osećala na štavionicu. Njegov otac je vratio mač u škrinju i zaključao ga.

Hleb, mladi sir i usoljena svinjetina stajali su na ubru-su pored činije sušenih smokvi punjenih kestenjem: bila je to Lukina omiljena poslastica. Zagrabio je šaku smokvi i brzo ih umotao u ubrus.

„Pozliće ti od toliko smokvi“, rekla je Rahela, „a i čuvala sam ih za večeras.“

okrenula se, smejući se. „o, uzmi ih. Napraviću još.“

Kako je voleo taj smeh. opčinjavao je oba muškarca u porodici još od prvih Lukinih dana na zemlji. U srednjim tridesetim, Rahelino glatko lice i dalje je sijalo lepotom koja potiče od unutrašnjeg mira. Sve u vezi s njom bilo je nežno.

Luka je zagrli.

„Budalasto dete!“, nasmešila se i naslonila bradu na njegove grudi kada ga je pogledala. „Josife, reci ovom varjaškom lopovu da ide već jednom u palatu ili nam neće ostati ništa da iznesemo na sto!“

Josif priđe sinu i stavi mu ruku na rame pre nego što je stigao da izađe iz kuće.

„Znam da si željan da se boriš za carstvo, Luka“, re-kao je nežno. „Za to si se i obučavao čitavog života. Kada dođe vreme, ići ćeš u Mistru, ali ne danas.“

„A zašto ne u carigrad? Kažu da i tamo još ima var-jaga.“

Josif uzdahnu. „Znaš ti zašto. Varjazi su ovde s razlo-gom.“

| 41 www.leo.rs

Varjazi.

Vekovima su sa slepom odanošću čuvali cara u cari-gradu. U Velikoj palati su stajali na masivnim bronzanim vratima. Za vreme carskih audijencija, kada bi car sedeo na uzdignutom prestolu, koji je izazivao veliko strahopo-štovanje kod izaslanika, oni bi stajali oko carevog osveće-nog tela, uvek s onim dvoručnim sekirama, distralijama, na desnom ramenu. Zapovednika garde zvali su akoli-tom, što znači „pratilac“, pošto je on bio osoba koja je u zvaničnim prilikama stajala najbliže caru. I zaista su imali toliko poverenja u njega da je dobijao velike ključeve grada kad god bi car negde otišao.

Varjazi su se obogatili služeći caru. Kada bi osvojili neki grad, varjazi su prvi birali plen. Kada bi nov car do-šao na presto, varjazima je bilo dozvoljeno da napune šlemove zlatom.

Luka je znao da su u noći vatre i propasti četvorica varjaga, predvođena njegovim pretkom, donela blago u Mistru i zakopala ga negde na brdu. Govorilo se da je to bilo blago koje bi jednog dana moglo da spase car-stvo, a varjazi i njihovi potomci zakleli su se da će ga čuvati dok se ne ukaže potreba za njim. Bio je to razlog zašto su ovde. Kada je normanski knez Vilarduen osvojio Peloponez i sagradio tvrđavu u Mistri, njihovi sinovi bili su primorani da se presele u Monemvasiju. Ali samo su oni znali tajnu gde je u Mistri zakopano blago, a ona se generacijama prenosila s oca na sina.

Sve do…

Do kada? Kada je lanac prekinut? Luka nije bio sigu-ran. Nekako se tajna blaga izgubila i više niko nije pouz-dano znao šta je istorija a šta mit.

Večeras će se četvorica varjaga i njihovi sinovi sastati, kao što uvek čine jednom godišnje, da pričaju o mitu, isto-riji i ostrvu na ivici sveta koje se zove Engleska. I obnoviće zakletvu na vernost carstvu koje im je pružilo dom.

Kada je stigao do uličice van kuće, Luka se dade u lagan trk, preskakao je po dve stepenice koje su vodile do mesi odos, popločane glavne ulice grada. Dućani i ta-verne bili su još zatvoreni i pospani trgovci pozdravljali su ga u prolazu mumlajući.

Došao je do trga, raskršća s ulicom koja se proteže od morske kapije do gornjeg grada. Kod crkve Hristosa Elkomenosa skrenuo je levo, gotovo se sudarivši s pro-davačicom vode koja je punila šolje na kanapu oko vrata.

Luka skrenu za ugao i vide pred sobom stepenice za gornji grad. Uskoro je na vrhu stepeništa hvatao dah, naslonjen na balkon koji je gledao na lavirint ulica pod njim i more u daljini. ovde je bilo manje ljudi, manje mačaka i mnogo manje buke. ovde se nisu o vas češale tovarne mazge dok idete ulicom, niti su vas zaustavljali torbari gurajući vam u ruke robu. ovde ste se mogli odmoriti na kamenoj klupi u hladu duda ili posedeti malo i osvežiti se pored fontane dok ne saberete misli.

I odavde ste mogli nesmetano da posmatrate široko platno mora, s oslikanim jedrima, velikim i malim, koja su prolazila pored Monemvasije u beskrajnoj razmeni između kontinenata, razmeni u kojoj je njegov grad igrao značajnu ulogu.

Luka duboko udahnu. Visoravan i okolne planine i do-line behu zastrte prolećnim prekrivačem narcisa, zum-bula i ljubičica i opojni miris širio se svuda oko njega. Kako se samo razlikuje od donjeg grada, gde je dašak vetra mogao da donese zadah štavionica, krečana i kla-nica koje su se nalazile izvan zidina. Nije ni čudo što je Gulas poznat kao Manexie Kalessie – Zamak cveća, i što su bogataši odlučili da se baš tu nastane.

Luka je prešao preko trga i krenuo popločanom uli-com prema crkvi Panagije odigitrije, koja je mornarima vekovima bila orijentir. S obe strane ulice nalazili su se zidovi velikih vila, a vrhovi čempresa obećavali su hlado-vinu unutar njih.

Niko nije bio budan u ovo doba osim starog pretora, čiji je posao bio da održava čistoću ulica gornjeg grada i noću pali ulične lampe. Upravo je gasio fitilje petrolejke duž zidova. odavno je poznavao Luku.

„Nije ti ovde put do palate“, rekao je.

„Danas se nalazimo u tvrđavi“, rekao je Luka, zastavši da dođe do daha, „a kažu da se flota vratila u Paleju.“

„Tamo je, bogami. Ali arhont je neće poslati u Mistru.“

Starac se okrenuo brišući krpom ulje s ruku. „Mogao bi im reći da svetionik gori. Kao da ga nisu videli.“ Čovek je pljunuo i vratio se lampi.

Luka je znao da arhont nije omiljen u gradu. Ali nije bio svestan koliko su građani podržavali novog despota Teodora, kog je njegov brat, car Manojlo iz carigrada, poslao da ovde vlada. A sada su svetionici goreli i narod je želeo da krene i pomogne da se odbrani prestonica.

Kao što sam ja pokušao jutros.

Luka je sada stigao do crkve i popeo se na stene iza nje, pažljivo izbegavajući poput svile tanku paukovu mrežu koja se pružala između dva dudova žbuna. Sa-gnuo se da pogleda kapljice svetlucave rose na zategnu-tim nitima i divio se kako nešto toliko tanano može da odoleva silama prirode.

Možda carstvo ipak može da preživi.

Skrenuvši pogled, pred sobom ugleda plavo pro-stranstvo Mirtojskog mora i obalu sleva, što se oštro dizala dok je zavijala oko ivice Monemvasijskog zaliva. Magla je i dalje lebdela nad vodom i Luka napreže oči da vidi katarke dvanaest galija, koje su bile sve što je ostalo od nekada slavne carske mornarice.

Prešao je pogledom na sever, prema luci Kiparisi. Ne-kada su se tu nalazila brodogradilišta u kojima se koristio hrast i bor s planine Parnon i gvožđe iz peći u Vutami, i u kojima su nastajali brodovi snažni i lepi.

42 |

Preuzmite BesPLatnO!

AplikAcije lAvovskog čAsopisA – “zAčinjeno ljubAvlju”!

OD SADA I NA VAŠIM ANDROID UREĐAJIMA!

NOVO!

NOVi brOj!

23

Napustili su Trijanu preko Mosta brodica i zašli u ^ 1 | seviljske sokake. Melčor se zaputio do kuće jednog HLJ ^starog javnog pisara, sad penzionisanog.

Trebaju nam lažne putne isprave, da možemo da se krećemo po Madridu - čula je Karidad da ciganin traži od starca, bez pretvaranja.

I crnkinja? - upitao je pisar upirući prstom u nju iza stola od masivnog drveta pretrpanog knjigama, spisima i papirima.

Melčor, koji je bio seo u jednu od stolica za posetioce ispred pisaćeg stola, okrenuo je glavu prema njoj.

Hoćeš li sa mnom, garavušo?

Naravno da hoće da ide s njim!, ali... Melčor je naslutio kakve se misli vrzmaju po Karidadinoj glavi.

Ići ćemo u Madrid da isposlujemo Anino oslobođenje. Moja ćerka će sve srediti - dodao je ubeđeno.

„Kako će Ana da sredi Hoseovu smrt?”, zapitala se Karidad. Ipak, uhvatila se za tu nadu. Ako Melčor veruje ćerki, ko je ona da prigovara, pa je klimnula glavom.

Da - potvrdio je Melčor pisaru - i crnkinja.

Starac je pola prepodneva falsifikovao dokumente koji je trebalo da im omoguće da se kreću po Madridu. Iskoristio je jednu staru zapovest seviljske Audijencije i uzdigao Melčora u rang „starog Kastiljca” zbog zasluga njegovih predaka u ratu za Granadu, u koji su neki cigani išli s vojskama Katoličkih kraljeva kao kovači. Dodao je

još jedan dokument: putnu ispravu koja ga ovlašćuje da ide u Madrid da izdejstvuje ćerkino oslobađanje. Karidad mu je pokazala dokumente o oslobađanju dobijene na brodu, i od nje je načinio Melčorovu sluškinju. Iako nije bila ciganka, i njoj je trebala putna isprava.

Dok je on sastavljao dokumente, njih dvoje su čekali na tremu kod ulaza u kuću. Karidad se naslonila na zid, iscrpljena, ne usuđujući se da sklizne leđima niz kera-mičke pločice i sedne na pod, da sakrije lice i pokuša da dovede u red ono što je doživela tog jutra; Melčor je želeo da pobegne od krvi kojom je bio umrljan njegov žuti mundir i špartao je gore-dole tim malim prostorom.

- Dobar je ovaj čovek - kazao je samome sebi, ne pokušavajući da privuče crnkinjinu pažnju. - Duguje mi mnoge usluge. Da, dobar je. Najbolji! - dodao je prasnuv-ši u smeh. - Znaš šta, garavušo? Javni pisari zarađuju za život od taksi koje naplaćuju za dokumente sa suđenja, ovoliko po strani, ovoliko po slovu. I prokleta slova izađu skupa! A pošto naplaćuju za to što žvrljaju po papirima, mnogi pisari pod- stiču parnice, zavade i tužbe među lju-dima. Tako se građani sude a oni zarađuju zato što pišu dokumente. Uvek kad sam prolazio kroz njegov rejon, Eulohio je naručivao od mene neku čarku: da prijavim jednog; pokradem drugog i sakrijem plen u kući trećeg... Jednom mi je kazao adresu nekog svodnika koji je isko-rišćavao draži svoje žene. Kakva ženska! - uzviknuo je zaustavivši se, digao glavu i zamahnuo bradom. - Da je bila moja...

ILDEFoNSo FALKoNES

Bosonoga

KRALJICAII DEo

Jedna mlada ciganka i jedna oslobođena robinja dve su vrlo različite junakinje u najosećajnijem i

najemotivnijem romanu Ildefonsa Falkonesa dosada.

Ildefonso Falkones nas prenosi u jedno uzbudljivo doba, obojeno predrasudama i netrpeljivošću. od

Sevilje do Madrida, od vreve i buke ciganske mahale do gospodskih pozorišta u glavnom gradu, čitaoci

će uživati u istorijskoj fresci prepunoj likova koji žive, vole, pate i bore se za ono za šta veruju da je

pravedno. Veran odraz muškaraca i žena koji nisu pognuli glavu, nego su podigli glas da se suprotstave

ustanovljenom poretku...

44 |

Prekinuo je govor i okrenuo se ka Karidadi, koja je i dalje zurila u svoje drhtave ruke. Svodnikova žena nikad nije bila njegova, ali Karidad... Kad ju je zatekao u krevetu s Hoseom, osetio se kao da je nekad zbilja bila njegova a Karmona mu je ukrao.

Karidad nije skidala pogled s ruku. Malo je ona ma-rila za spletke Melčora i javnog pisara. Mogla je da misli jedino na strašni prizor koji je doživela. Sve se odvijalo tako brzo...! Melčorova pojava, njena vlastita sramota kad je osetila da je gola, svađa, ubod nožem i krv. Milagros je išla za njom do očeve kuće neprestano zapitkujući za razloge, dok je ona mucala izvinjenja a onda... Snažno je stegla ruke da ne drhte.

Melčor je opet špartao gore-dole po tremu, ovog puta ćutke.

Dobili su dokumente a uz njih i pismo preporuke koje je bivši pisar slao kolegi u Madridu.

Mislim da je još živ - napomenuo je. - I može mu se sasvim verovati - dodao je namigujući ciganinu.

Dva kompanjona su se oprostila uz iskren zagrljaj.

Da ne bi morali da prođu kroz Trijanu, izašli su iz Se-vilje na Makareninu kapiju i krenuli prema zapadu, ka Portugaliji, istim onim putem kojim su pre gotovo go-dinu dana išle Milagros, Karidad i baba Marija. „Šta li je bilo s njom?”, pomislila je bivša robinja čim je obuhvatila pogledom otvoreno polje. Da je baba Marija bila tu, mož-da se ne bi dogodilo to što jeste: da je Milagros, koju je

volela iz dubine duše, odbaci, otera od sebe uz viku, da je silovito udara. Karidad je pomilovala jednu dojku, ali koliko nju mogu da povrede pesnice njene drugarice? Bolelo ju je iznutra, u najintimnijem i najskroviti- jem delu tela. Da je bar Marija bila tu... Ali starica je nestala.

Pevaj, garavušo!

Usamljena staza između povrtnjaka i njiva. ciganin je koračao ispred Karidad u ogromnom izbledelom žutom mun- diru što mu je visio s ramena; nije se ni okrenuo prema njoj.

Da peva? Imala je razloga za to, da oplakuje svoju tugu i žali zbog svoje nesreće glasom, kao što rade crni robovi, ali...

Ne! - uzviknula je. Bilo je to prvi put da odbije da peva za njega.

Melčor je zastao na tren, pa napravio dva koraka.

Ubio si Milagrosinog oca! - eksplodirala je Karidad iza njega.

A ti si spavala s njim! - vrisnuo je ciganin, iznenada se okrenuo i upro prstom u nju optužujući je.

Raširila je ruke pokazujući da ne shvata.

Šta...? A šta sam mogla da uradim? živela sam s njim. Primoravao me je.

Da odbiješ! - odvratio je Melčor. - To je trebalo da učiniš.

Karidad je htela da odgovori da bi odbila da je znala nešto o njemu. Htela je da mu kaže da je previše godina

| 45 www.leo.rs

bila robinja, poslušna crna robinja, ali umesto reči s usa-na joj se oteo jecaj.

Sad je ciganin raširio ruke. Karidad je stajala ispred njega, svega dva-tri koraka dalje; prosenjena košulja od grube vunene tkanine gibala se u ritmu njenog plača.

Melčor je oklevao. Prišao je.

Garavušo - šapnuo je.

Pošao je da je zagrli, ali ona je ustuknula.

Ubio si ga! - optužila ga je opet.

Nije tako - odvratio je. - on je tražio smrt. - Pre nego što je Karidad još nešto dodala, nastavio je: - Za ciganina postoji velika razlika.

okrenuo se i nastavio dalje putem.

Gledala je kako se udaljava.

A Milagros? - uzviknula je.

Melčor je snažno stisnuo zube. Bio je siguran da će devoj- čica to preboleti. Čim oslobodi njenu majku...

Šta je s Milagros? - ponovila je Karidad.

ciganin je okrenuo glavu.

Garavušo, ideš li ili ne?

Pošla je za njim. Kad su ostavili za sobom Sevilju, vu-kla je bose noge prateći ciganinove korake i prepušta-jući se suvom i dubokom plaču, kao kad su je odvojili od majke ili od malog Marsela. Tada su beli gospodari silom odlučili o njenoj kukavnoj sudbini, ali sad... sad se sama Milagros odrekla njihovog prijateljstva. ophrvale su je sumnje o sopstvenoj krivici: ona je samo poslušala i jedne i druge, kao i uvek. S bolom se podsetila aplauza kojima ju je Milagros dočekala prvi put kad je obukla crvenu odeću. Smeh, nežnost, prijateljstvo! Muke koje su ih snašle posle hapšenja cigana. Mnogo zajedničkih trenutaka...

Dok je tako mozgala, došli su do jednog samostana i Melčor joj je rekao da sačeka kod kapije.

Izašao je iz njega s novcem i dobrom mulom opre-mljenom bisagama.

I ovi fratri, kao oni iz Santo Domingo de Portaselija - izjavio je kad su opet izašli na put - neće više imati pove-renja u mene kad vide da im ne donosim obećani duvan.

Karidad se setila te zgode i visokog priora prosede kose koji nije imao dovoljno smelosti da se suoči s ci-ganima kad su mu doneli manje vreća duvana nego što je bilo dogovoreno. „I sve to mojom krivicom”, optužila je sebe.

Ali pre svega moja ćerka - nastavio je ciganin - i po-treban nam je taj novac da pomoću njega zaradimo još i potkupimo ljude u prestonici. Njihov Bog to sigurno shvata tako, a ako njihov Bog to shvata, moraće da shva-te i oni, ili ne?

Melčor je govorio dok su hodali, ne očekujući odgo-vor. Međutim, kad su se zaustavljali, hvatala ga je seta,

Karidadi odlično poznata; tada je razgovarao sam sa so-bom, premda se ponekad okretao tražeći odobravanje, što nije dobijao od nje.

Slažeš li se, garavušo? - upitao je po ko zna koji put. Karidad nije odgovorila; Melčor nije hajao za to i pro-dužio je: - Moram da postignem da mi oslobode ćerku. Samo će Ana moći da dovede u red tu devojčicu. Da se uda za Garsiju! Grofovog unuka! Videćeš, garavušo, sve će biti kao pre čim se Ana pojavi...

Karidad ga više nije slušala. „Sve će biti kao pre.” Suze su zamutile pogled ciganinu koji je išao ispred nje vo-deći mulu.

A ako se fratri ne budu složili s tim - govorio je Melčor - neka me potraže. Mogli bi da se udruže s Garsijama, i oni će se baviti time. Sigurno, garavušo. U ovo vreme se već sastalo veće staraca i izreći će nam smrtnu presudu. Možda se ti spaseš, mada sumnjam u to. Mogu da zami-slim zadovoljan osmeh Rafaela i one drolje od njegove žene. Sakriće Karmonin leš da se kraljevi čuvari zakona ne bi umešali i pokrenuće cigansku pravdu. Za kratko vreme svi cigani u Španiji će saznati za našu presudu i svako će moći da je izvrši. Mada, ne slušaju svi cigani Garsije i starce iz Trijane - dodao je posle dužeg vremena.

Prolazili su kroz sela ne zaustavljajući se. Kupovali su duvan i hranu novcem fratara i spavali bez krova nad glavom, sve vreme se krećući prema severoistoku i gra-nici s Portugalijom. Noću bi Melčor zapalio cigaru i pušio zajedno s Karidad. oboje su snažno uvlačili dim dok ne ispune pluća; oboje su se prepuštali ugodnom osećaju obamrlosti koju je duvan izazivao kod njih. Melčor nije više tražio od nje da peva a ni ona se nije odlučivala da pusti glas.

Milagros će to preboleti - čula je kako tvrdi Melčor jedne od tih noći, iznebuha, prekidajući tišinu. - otac joj nije bio dobar ciganin.

Karidad je ćutala. Dan za danom, ćutke, duboko u sebi, ponovo je osećala Milagrosine udarce po grudima a u snu ju je uznemiravalo devojčino srdito lice dok ju je vređala i bljuvala joj u lice da ne želi više da je vidi.

Stigli su do planinskog lanca Arasena. Melčor nije hteo da prođe okolinom Habuga i zaobišao ga je da bi stigao u Ensinasolu a odatle u Barankos, na tu ničiju te-ritoriju između Španije i Portugalije o kojoj je govorio kovač na kog su naišle dok su bežale kroz Andevalo.

Vlasnik radnje koja je snabdevala duvanom španske krijumčare dočekao ga je prijateljski.

Mislili smo da si mrtav, Galijote - kazao je Mendes pozdravivši ga srdačno. - Ljudi Debelog su ispričali da tvoja rana...

Nije bio moj čas. Još sam imao posla ovde - prekinuo ga je Melčor.

Debeli mi se nikad nije dopadao.

46 |

Ukrao mi je dve vreće duvana na obali kod Manilve, onda je naručio ubistvo unuka mog brata od strica.

Mendes je zamišljeno klimnuo glavom.

Tako je Karidad saznala za smrt zapovednika družine krijumčara koji ju je prevario na obali i naneo im velike neprijatnosti i nevolje. opazila je da Melčor viri u nju kra-jičkom oka kad ga je Mendes upitao za ženu naoružanu kremenja- čom koja se sama sukobila s celom družinom muškaraca i pucala na jednog krijumčara, za dva velika psa što su nasmrt izujedali Debelog, i kako je ta žena pobegla s onim za šta su svi već mislili da je Galijotov leš.

Spasla ti je život - izjavio je Mendes. - Sigurno si joj zahvalan.

Karidad je načuljila uši. Melčor je naslutio njeno za-nimanje i ponovo je pogledao ispod oka pre nego što je odgovorio.

Vi paji, a s vama i vaše žene, imate pogrešnu predsta-vu zahvalnosti.

Smestili su se u konačištu prodavca duvana, i kao u svra- tištu kod Gausina, Melčor je veoma jasno stavio do znanja svim nosačima i krijumčarima koji su se pojavili tu da je Karidad njegova i prema tome da ne smeju da je taknu. Prva tri dana se neprestano sastajao s Mendesom.

Ne udaljavaj se mnogo, garavušo - opomenuo ju je - ovuda se uvek vrzmaju loši ljudi.

Karidad ga je poslušala i šetkala kroz štale i po okoli-ni konačišta, posmatrajući predeo što joj je pucao pred očima

razmišljajući o Milagros; radoznalo je motrila ljude koji su odlazili i dolazili s džakovima i naprtnjačama, i opet se sećala Milagros; trudila se da utopi tugu u duva-nu kog je tu bilo u izobilju i mislila na nju... i na Melčora.

Koja te je to žena spasla od Debelog? - upitala ga je jedne noći dok su ležali na susednim madracima u veli-koj prostoriji, zajedno s drugim krijumčarima. Nije mo-rala da utiša glas; na drugom kraju sobe, jedan nosač je obljubljivao jednu od mnogih prostitutki koje su dotrča-le namirisavši novac. Nije bilo prvi put da se to dešava.

Nakratko se čulo samo kako to dvoje sopću.

Neko ko mi je pomogao - odgovorio je Melčor kad je Karidad već pomislila da je uzalud pitala. - Ne verujem da će to opet učiniti - dodao je uz prizvuk tuge koji nije promakao crnkinji.

Soptanje je prešlo u prigušene jauke pre nego što su dostigli vrhunac. Neke žene uživaju s muškarcima, po-mislila je Karidad, nešto što njoj kao da je zabranjeno.

Pevaj, garavušo - prekinuo ju je ciganin.

Da li on to njoj čita misli? želela je da peva. Imala je potrebu da peva. želela je da sve opet bude kao pre.

•••

Čekaju da dođe pošiljka francuskog burmuta, obja-snio je Melčor kad ga je Karidad upitala koliko dugo će ostati tu i zašto ne kreću u Madrid da izdejstvuju Anino oslobađanje.

- obično ulazi preko Katalonije - nastavio je ciganin - ali duvanske patrole sve više nadziru puteve i kompli-kovano je. Veoma je teško i skupo nabaviti ga, ali lepo ćemo zaraditi.

Potrošnja burmuta, krupno mlevenog duvana proi-zvedenog u Francuskoj, bila je zabranjena u Španiji; bilo je dozvoljeno ušmrkivati jedino veoma sitan španski du-van, zlatne boje i naparfimisan vodicom od narandžinog cveta u fabrici duvana u Sevilji, po rečima mnogih bolji od svakog burmuta. Mada su postojale i druge vrste du-vana u prahu, kao onaj od stabljika i žila, duvan pomešan s mirisnim blatom, s aromatičnim sirćetom, s crvenim okerom, duvan zlatne boje bio je najbolji. Međutim, sklonost prema svemu što je francusko, uključujući tu i burmut, nadjačavala je čak i naredbe Krune, a prvi su ih zaobilazili sami dvorani. Kralj je izrekao izuzetno stro-ge kazne za one koji ušmrkuju burmut: najviši i najniži plemići mogli su biti kažnjeni velikim globama i s četiri godine progonstva kad ih osude prvi put; dvostruko ve-ćom globom i s četiri godine zatvora u Africi drugi put, i na doživotno progonstvo i gubitak celokupne imovine treći put. ostali, prost puk, kažnjavani su globama, biče-vanjem, prinudnim veslanjem na galiji pa i smrću.

Ali otmenost ušmrkivanja burmuta umesto španskog duvana u prahu, uz rizik i privlačnost ka zabranjenom, pripomogla je da se u najvećem broju salona dvorana i plemića nastavi s njegovim korišćenjem. Kako jedan fi-ćfirić da se ponizi i troši španski duvan koliko god da je njegov kvalitet priznat u celoj Evropi? A potrošnja bur-muta je bila toliko rasprostranjena u samoj prestonici da su vlasti naivno dopustile podnošenje tajnih prija-va: podnosilac je imao pravo da primi globu razrezanu optuženome a sudija je trebalo da mu je uruči u ruke i sačuva njegov identitet; no Španija nije bila država za čuvanje tajni, i burmut je i dalje bio predmet krijumča-renja i ušmrkivanja.

Mendes mu je bio obećao dobru vrstu: duvan u prahu tamne boje i krupan kao piljevina, izrađen u Francuskoj tehnikama koje je svaka fabrika držala u tajnosti. Naj-mesna- tiji i najdeblji listovi duvana mešani su s nekim hemijskim elementima (nitrati, potaše ili soli) i prirodnim sastojcima (vino, rakija, rum, limunov sok, melasa, suvo grožđe, bademi, smokve...). Duvan i smeše su u svakoj fabrici vlaženi, kuvani, ostavljani da previru šest meseci, presovani u rolne i ponovo ostavljani da odstoje još šest ili osam meseci. Francuske aristokrate su lično grebale rolne ili carottes malim strugačima, ali to u Španiji nije bilo u modi, i zato je burmut stizao već pripremljen i spreman da oboji u crno noseve, brade i brkove onih koji su ga trošili, do te mere da na dvoru više nisu korišćene

| 47 www.leo.rs

bele nego sive maramice, da se sakrije sluz nastala zbog neprestanog kijanja.

Hoćemo li ga odneti u Madrid? - upitala je Karidad.

Da. Tamo ćemo ga prodati.

Melčor se kolebao, ali je najzad odlučio da joj ne ot-krije kakve im kazne mogu biti izrečene ako ih uhvate u posedu burmuta. Sedeli su na suncu, na jednoj velikoj steni s koje se nazirala cela dolina reke Murtige, nehajno puštajući da sati protiču.

Koliko ćemo da čekamo?

Ne znam. Treba da stigne iz Francuske, najpre bro-dom a onda dovde.

Karidad je coknula jezikom u znak da je ta vest nervi-ra: što pre stignu u Madrid, pre će osloboditi Anu a ona, Milagrosina majka, sve će srediti. Melčor je loše protu-mačio to coktanje.

Znaš šta, garavušo? - pitao je. - Mislim da bismo mogli da izvučemo neku korist dok čekamo.

Kad je sutradan svanulo, s prvim zracima svetla, prteći džakove na leđima kao obični nosači, Karidad i Melčor su prešli granicu i ušli na špansku teritoriju. Mendes je oba-vestio ciganina da sveštenicima iz Galarose treba duvan.

odsad, garavušo - upozorio ju je čim su počeli da se spuštaju iz Barankosa strmom i skrivenom kozjom sta-zom - ćuti, dobro pazi kuda gaziš i... da ti nije palo na pamet da pevaš.

ona se nehotice nervozno zakikotala. Uzbuđivala ju je zamisao da krijumčari s Melčorom.

Bili su to možda najdivniji dani u Karidadinom živo-tu. Čarobni i prisni dani: njih dvoje koračaju ćutke usa-mljenim puteljcima, između drveća i njiva, slušaju disa-nje onoga drugoga, dotiču se, kriju se kad čuju da se približava neka jahaća životinja. Zatim se smeškaju kad vide da to nije duvanska patrola. Melčor joj je govorio o putevima, o duvanu, o krijumčarenju i krijumčarima, objašnjavajući joj sve detaljnije nego što je ikome ikad pričao. Karidad je slušala zaneseno; s vremena na vreme je zastajala da uzbere neke trave s namerom da ih osuši po povratku: ruzmarin, metvicu... mnoge druge joj nisu bile poznate, ali su mirisale tako da je i njih trgala. Melčor ju je puštao da bere; spustio bi džak i seo da je posma-tra, privučen njenim pokretima, telom, sladostra- snošću; polako je iza njega ostala podozrivost što ju je zatekao s Karmonom.

Nisu žurili. Vreme je bilo njihovo. Putevi su bili njiho-vi. Sunce je bilo njihovo, i mesec što ih je osvetljavao te prve noći pod vedrim nebom koju su proveli uz zavijanje vukova u daljini, dok su noćne životinje trčkarale okolo.

obećani burmut je putovao gotovo mesec dana, a njima se to učinilo kao kratko vreme. Još nekoliko puta su išli da krijumčare u tom području.

Pevaj, garavušo - zatražio je ciganin.

Zanoćili su na povratku u Barankos, oslobođeni tereta duvana i rizika da će ih patrola uhvatiti s njim na leđima. Došlo je proleće i sve je ucvetalo, čulo se kako žubori voda rečice pored koje je Melčor odlučio da stanu. Pojeli su malo mariniranog mesa i hleba uz nekoliko gutljaja vina iz kožne mešine, i ciganin je legao na zemlju, na stari pokrivač.

Karidad je pušila blizu obale rečice, nekoliko koraka dalje. okrenula se da ga pogleda. Pristala je da peva kad god to Melčor zatraži odonda kad je to učinila dva-tri dana pošto su stigli u Barankos. Međutim, čim bi začuo prve tonove tužbalice, ciganin se gubio u sopstvenom svetu i nije više bio prisutan. Karidad je danima delila njegovu životnu snagu. Nije želela da opet potone u tu jamu što kao da ga je tako žudno pozivala; želela je da oseća da je živ.

Prišla mu je, sela pored njega i ponudila mu da po-vuče dim. ciganin je to učinio i vratio joj cigaru. žubor vode u rečici pomešao se s njegovim i njenim mislima. Malo-pomalo, njihovo disanje je odalo želju.

A ako se posle sve promeni i više ne budeš pevala isto?

Karidad nije nalazila reči da mu odgovori. Promeniće se, dabome, ali želela je to celim svojim telom.

Misliš da moja pesma više ne bi bila tužna? - upitala je.

Da.

želela bih da budem srećna. Srećna... žena.

Melčor je iznenadio sebe kad joj je prišao nežno kao što nikad nije prišao ženi, obazrivo, kao da strahuje da će je slomiti. Karidad se predala njegovim poljupcima i milovanjima. Uživala je i otkrila u sebi hiljadu kutaka što kao da su grozničavo želeli da odgovore na najobičniji dodir jagodice prsta. Shvatila je da je voljena. Melčor je nežno vodio ljubav s njom. Melčor joj je govorio blago. Zaplakala je, a ciganin se skamenio dok nije shvatio da to nisu suze žalosnice, i šaputao joj je u uvo lepe reči kakve nikad ranije nije čula. Dahtala je i u jednom trenu je počela da zavija kao vukovi u srcu planine.

Zatim, po mesečini, naga, dok joj je voda iz rečice kvasila kolena, dozivala je Melčora dok joj nije prišao. Poprskala ga je udarivši po vodi nogom, kao što je Mar-selo radio njoj na plantaži čim bi ugazili u običnu baru. ciganin se pobunio a Karidad je opet udarila nogom po vodi i poprskala ga. Melčor je napravio pokret kao da će da se vrati i opet legne, ali najednom se okrenuo i skočio na nju. Karidad je uzviknula i pobegla uzvodno. Igrali su se goli u rečici, trčali i prskali se kao mala deca. Iscrpljeni, pili su i pušili, gledajući se, upoznajući jedno drugo, i ponovo su vodili ljubav i ležali dok se sunce nije popelo visoko na nebu.

Više ne pevaš kao pre.

Prebacio joj je to u sobi u Mendesovom konačištu. Bili su spojili madrace, ali kao da su se dogovorili i ne

48 |

porazgovaravši o tome, nisu vodili ljubav tu gde su kri-jumčari i nosači spavali s prostitutkama. Radije su izlazili da potraže okrilje neba.

Da li bi radije da ne pevam? - upitala je, prekidajući pesmu.

Melčor je razmislio o odgovoru; ona ga je nežno kle-pila

pesnicom po ramenu zato što kasni s odgovorom.

Garavušo, nikad ne udaraj ciganina.

Mi crne robinje možemo da udaramo naše cigane - izjavila je odrešito.

I nastavila da peva.

•••Postojao je kolski put što je povezivao Madrid s Li-

sabonom preko Badahosa. Iz Barankosa bi im bilo jed-nostavno da krenu do Meride preko Heres de los Ka-baljerosa, da nastave do Truhilja, Talavera de la Reine, Mostolesa, Alkorkona i da uđu u prestonicu na Sego-vijsku kapiju; od Madrida ih je delilo malo više od se-damdeset milja, gotovo dve nedelje puta. Trebalo im je gotovo isto toliko vremena hitrog hoda usamljenim i Melčoru nepoznatim stazama. Spokoj u kome su uživali u Barankosu ostao je za njima; imali su burmut i treba-lo je da oslobode Anu. Ipak, ciganin u žutom, crnkinja i mula natovarena velikim zapečaćenim glinenim ćupom koji je mirisao na naparfimisani duvan, nisu smeli da se kreću glavnim putevima.

Ali ako je ciganin morao da upotrebi sav svoj in-stinkt i da često ostavi Karidad i mulu na sigurnom i ode do svratišta ili poljskih kućica da se raspita za put, to nije bio slučaj i s Madridom: bio je tamo dva puta u životu. „Poznajem Madrid”, tvrdio je. osim toga, glavni grad je često bio predmet priče krijumčara, koji su razmenjivali svakojaka iskustva, adrese i kontakte. U Madridu se vrteo veliki novac: tamo je živeo kralj a okruživala ga je i služila brojna svita; gotovo celoku- pno špansko plemstvo; strani ambasadori i trgovci; hiljade sveštenika; prava vojska visokih činovnika s dovoljno novca i zdušnom željom da se lažno izda-ju za nekoga ko je visokog roda, a pogotovo bezbroj pofrancuženih fićfirića čiji jedini cilj kao da je bio da uživaju u lepotama života.

Zaustavili su se na manje od pola milje od Madrida. Melčor je uzeo poveći uzorak burmuta a ćup su zakopali u guštari.

- Hoćeš li se setiti gde...? - Karidad se zabrinula kad je shvatila da ciganin namerava tu da ostavi sakriven ćup.

Garavušo - prekinuo ju je ozbiljno - budi sigurna da ću se setiti da se vratim ovamo kao što znam put natrag do Trijane.

Ali šta ako neko...? - nije odustajala Karidad.

Pu, pu! - opet ju je prekinuo ciganin. - Ne prizivaj lošu sreću!

Nešto dalje, u jednom svratištu, prodali su mulu.

Dovoljno će buljiti u nas zbog tebe da bismo još vukli ovu životinju - nežno ju je zadirkivao Melčor. - osim toga, ne verujem da ćemo moći da pređemo most po noći s mulom.

Kad su stigli nadomak grada, sakrili su se između ba-šta na periferiji. Melčor je seo uz jedno drvo i zažmurio.

Probudi me kad padne mrak - kazao je i zevnuo raz- japivši usta.

S druge obale doline Mansanaresa, gde su se nalazili, Kari- dad je preletela pogledom preko Madrida, koji se uzdizao pred njima. Najviša tačka je bio dvorac u izgrad-nji ispod kog se nazirao veliki grad sa šarolikim skupina-ma kuća. Kakvu će im sudbinu doneti to mesto? Misli su joj se vratile ka Milagrosi... i Ani. Da li je ciganin bio u pravu kad je tvrdio da će Ana sve srediti?

Proveli su tu dva sata dok sunce nije počelo da za-lazi nad Madridom, bojeći zgrade i praveći crvenkaste odsjaje na zvonicima i vrhovima tornjeva koji su ih nad-visivali.

Po mesečini su se zaputili prema Toledskom mostu. Iz Portugalije, kao što su oni dolazili, trebalo je da pređu preko Segovijskog mosta, ali Melčor je to odbio.

Vrlo je blizu nekadašnjeg kraljevskog dvorca i mnogih kuća dvorskih plemića i uglednika, a na takvim mestima uvek ima više straže.

Prešli su most tiho, pogureni, toliko se pribijajući uz kamenu ogradu da su, umesto da ih zaobiđu idući u pravoj liniji, prošli polukružnim balkončićima što su se prostirali iznad

Mansanaresa. Ako je tu trebalo da stoji straža, nije je bilo, mada se između reke i Toledske kapije, na koju se ulazilo u grad, još prostirala veoma velika površina bašta i brežuljaka, pa i pravih jaruga iznad kojih su se uzdizale poslednje zgrade u Madridu.

Jer Madrid nije imao predgrađa i njegov obod je bio savršeno oivičen tim poslednjim zgradama: bilo je za-branjeno graditi dalje od ograde što je opasivala grad, i sve veći broj stanovnika se tiskao unutar nje. Melčor se dobro sećao te ograde. Nije to bio širok bedem kao oko Sevilje ili mnogih gradova pa i sela u kraljevstvu, ma kako skromna ona bila, nego običan zid sazidan od kamena. A madridsku ogradu, isprekidanu i u mnogim delovima kombinovanu sa samim fasadama poslednjih gradskih kuća, građani su poštovali jedino kad je izbijala neka epi-demija. U tom slučaju prilazi gradu jesu zatvarani, ali dok nije postojala takva opasnost, duž ograde su probijane bezbrojne breše, a čim bi bile popravljene, pojavljivale su se negde drugde. Bilo je lako napraviti otvor u zidu i imati za saučesnika nekog od vlasnika kuća čija su pro-čelja služila kao ograda.

| 49 www.leo.rs

Duhovi naših dana

Zar je tako teško dići osmeh na licu?

Pokreni se,

neka se to desi što pre!

Sve se zaboravlja.

Da li ću znati?

Zar smo umorni od sna?

Ne znam gde si nestao,

ni kako si izgledao.

Reci mi o čemu razmišljaš?

Čujem glas,

osluškujem,

zazvonim ponekad,

gledam,crno-belu

sliku.

Šta još treba da ti ispričam?

Da li neko možda zna?

Prozori su mi zatvoreni,

sve zaboravljaš,

pokušaj da me pronađeš,

znaš gde sam,

kao nekad.

Početak putovanja,

pokušavam da ne mislim previše.

Da li imaš nekog?

Nekog ko ti je drag?

Da.

Ja treba da krenem,

čekaju me.

50 |

Idem sve dalje i dalje,

ne mislim previše.

Šta će nam sećanje?

Više ništa nas ne vezuje,

kao nekad.

Bilo je teško,

blizina razdvaja.

Navratiću ponekad,

pronaći ću ti ime u imeniku,

vreme će sve izmeniti.

Da li je to kraj?

Vreme je za put,

istrošila sam dan,

film je pri kraju,

sve postaje bledo,

isčekujem kraj.

Da li je on tu?

Da li postoji, kao nekad ti i ja?

Nemaš ni ti nikog.

Ja odlazim

ti ćeš biti taj koji će da ostane.

Možda ćeš me čekati.

Pred zalazak sunca,

pogledaćeš u nebo,

zapitati se gde sam,

ugasićeš cigaretu,

otićićeš u bioskop,

pogledati dobar film,

završiće ti se dan.

Isčekivaćeš drugi u nadi da će se nešto promeniti,

da će ti nešto vratiti,

nešto što ti nisi bio u stanju da vratiš.

Biljana Grbin

| 51 www.leo.rs

Dobrilo Nenadić

Vreme kokoškiU kakve dimenzije prerastaju brendiranje, održivi razvoj, fizibiliti studije ili evropski standardi u glavama jedne

nepatvorene grupice srpskih seljaka, danas?

okupljeni na svakodnevnom i mukotrpnom poslu preživljavanja, dovijanja i većanja, sumnjičenja, uve-seljavanja i dokonanja, ovi žitelji jedne srpske varošice u Nenadićevom romanu gotovo da prerastaju u mitska

bića iz predačkih hronika i predanja. S druge strane, priča o stvarnim i nama bliskim susedima, savremeni-cima i sapatnicima, pruža priliku piscu da se pods-mehne ovdašnjim naravima i mentalitetu i da verno opiše našu

spremnost da se krene ukorak s vremenom, nekad naivno ali uvek uporno i domišljato.

1.

Jedini muškarac koga je Milkana zvana Mikača istinski volela bio je Jovo Maslar. To, međutim, niko nije znao, krila je Milkana svoju čežnju kô zmija nokte. Jovo je bio školac i domaćinski sin, ona sirota i jedva pismena.

Uz to su govorili za njom da je davalica.

Jebavo je, vele, Dmitar. Jebucko Risto, jepkario Tiosav, tuco Mlađo, kreso Sredoje, karo Radojko, kitario Milivoje, guzio Radoman, čuko Vojo, prco Jovaš, kundačio Radoje, mrko Misula, peperušo Vujica.

Mikača za sve to nije davala pet prebijenih ciganskih para. olajavanja seljačkih alapača i abronoša tumačila je ovako: njima je krivo što ih niko neće pa češu jezik.

Neki ljudi su joj valjali u životu.

Valjao joj je, recimo, Dmitar travar. od njega je na-učila kako da raspoznaje i kada i kako da bere lekovite trave i koja trava ide zajedno i u koji čaj i čemu taj čaj koristi. od toga je bogme i lepu vajdu videla i lepu paru uzela. Prodavala je na pijaci kesice sa mešavinom trava a naročito su joj iskali čaj protiv zaptiva u prsima, protiv kašlja, protiv trbobolje i bolova u krstima. Pa joj je va-ljao i Risto jer joj je pokazao kako se reže i suši vrganj i kako se prigotovljava pečurka prodavnjača lisičarka u presolcu te je i tu poneku paru na kišovitim godinama izuzela. od Tiosava je opet prepočela izradu brezovih metli. Slatka para. od Mlađa je pak videla kako se pletu

korpe od pruća. Lepa vajdica. od Sredoja je učila kako se prave glinene crepulje i testije. Radojko joj je skrojio mnogo lep krov na kući. Milivoje joj je napravio tišleraj od divlje trešnje. Radoman joj je kuću majstorski omal-terisao a Vojo okrečio. od Jovaša je svikla da gaji celer, od Radoja papriku. Misula joj je pak odao tajnu kako da sačuva kiseo kupus sve do juna a da ne omekša i da se ne ubazdi već da se rska među zubima i mirom miriše. Vujica je uputio kako da sačuva suve šljive da se ne skore i ne sprče nego da čitavo proleće ostanu mekane i sočne.

I tako, od ovog jedno, od onog drugo, nakupi se, pa ko je štedljiv i ume sa parama može da zaima, a rasipni-cima, raspikućama i propasnicima ne vredi ni kad bi im u džakovima pare donosio.

Valjala je i Mikača njima. Jebozovna ženska, stasita i visoka, tanka u struku a sisata i guzata, crnka plavih očiju, Mikača je bila ponajlepša u selu Višnjevu, pa bogme se ni na čitavoj opštini Mokri Do više od tri takve nisu mo-gle naći. Tačno je to da je imala samo dva i po razreda osnovne, ali je znala i da čita i da piše i još mnogo više od toga, imala je spretne ruke, brzo je učila sve što bi joj neko pokazao, i svi su govorili da je velika šteta što nije školovana, ko zna šta bi ta sve u životu postigla.

A tako se sa njom zbilo da kada je bila u trećem osnovne, majka joj odbegla sa nekim zalizanim harmo-

52 |

nikašem a otac propalica i bekrija ubrzo zatim nađen smrznut u jarku pored puta.

Nju je prihvatila Jegda, Jegdolija, rođaka njene babe po ocu. Sakata u levu nogu, Jegda se nikada nije udavala. živela je sama u kućerku od popleta i blata. Imala malo zemlje kraj potoka i tu je držala kravu i dve-tri ovce, ne-koliko kokoški i krme.

Mikača je napustila školu i tako se desilo da ni taj treći razred nije završila pa zato niko nije hteo da je primi na posao, jer se i za najprostiji rad tražila škola, najmanje osam razreda.

Nikada njoj niko u lice nije rekao ono što je iza njenih leđa žvatao, jer bi ona njima izvadila trun iz očiju i mirno bi, bez živciranja, odvratila da se svaka škola plaća, pa je i ona svoju školarinu platila kako je znala i umela. A to što nije mogla da se zaposli u kakvoj državnoj službi i pre-duzeću, ima to, kao i sve, i dobru i lošu stranu. Dobro bi bilo, ne može da se kaže da ne bi, ako bi imala osiguranje, socijalno i zdravstveno, da joj teče radni staž pa kad ostari da dobije penziju, a loše je, brate, što mora nekoga da služi i svakome da bude pokorna. E to ona nikako ne podnosi. Ne voli samar, i to ti je. Jer i te koje su se zaposlile morale su da pripuštaju na sebe svaku rđu i lotinju, sipljiva matora stenjala jer koja je god žena bila zgodna uvek je nekome morala da daje, s tim što se to krilo a svi su znali da se tako nešto dešava ali su ćutali i pekli u sebi svoju muku.

Svoje ljude je dakle dragovoljno čašćavala kao da im se odužuje za dobrotu. Dobri su bili oni prema njoj, do-bra će i ona prema njima biti. Pomogli su joj da preživi jer su je naučili nekim važnim veštinama pa nije morala da puzi i da moljaka, da prosi, nego je živela pošteno od svoga rada. Kurvanja, kurvarluka i pokvarenosti svake vrste ima mnogo više tamo gde su oni drugi sa školom.

* * *

Đorđe, Đoko, Džordž Matijašević, dobrodržeći Ame-rikanac od nekih pedesetak godina, navratio je na svom krstarenju Evropom toga leta i u rodni kraj Višnjevo, odakle se pre dvadeset pet godina otisnuo u beli svet u potrazi za srećom. Došô da se kurči, rekoše. Njegov otac Đurica je bio nadničar. Imao je pedesetak ari neka-kve bujadnjače, prljuše. Ni ovca da se napase. Imao je i kljetaru pokrivenu ražanom slamom. Kažu da se Džordž skućio u Americi. Niko nije znao kako i šta je veselnik sve preko glave preturio i kuda se sve potucao. Ni on sam nije bio rad da o tome priča. Samo bi mu se podsmevali. Džordž je birao one poslove za koje se niko nije otimao jer je video da se takvi dobro plaćaju. Štedeo je, šparao, škomračio. Bio je škrtac i tvrdica, bobija koji je otkidao od usta da bi koju crkavicu na stranu turio. Svaki cent je po tri puta među prstima okretao pre nego što reši da

| 53 www.leo.rs

ga potroši. od svega je najviše strepeo da mu se teškom mukom i lišavanjem skupljena ušteđevina ne razveje kao suvo lišće na vetru. Ulagao je pare na štednju u banku. To mu je od svega izgledalo nekako najsigurnije. A i tu je gledao da se obezbedi, pa je štedeo u različitim ban-kama diljem Amerike. Imao je tako hrpu štednih knjižica. Ako se jednoj banci, ne daj bože, dogodi kakva nesreća, da recimo izgori u požaru, da je sruši zemljotres ili hari-ken, da je opljačkaju razbojnici ili da bankrotira, druga valjda neće. Mada se nikada ne zna.

Idući za unosnim poslovima, prokrstario je Ameriku uzduž i popreko, od ledene Aljaske do žarke Nevade, od Atlantika do Pacifika. Nema države u koju nos nije po-molio ni mesta u koje nije bar za trenutak provirio. Duže se zadržao u Arkanzasu, Vajomingu, Ajovi, Viskonsinu, Nebraski, Montani, Tenesiju, Kaliforniji, Floridi…

Nikakvog posla se nije libio. Masirao je šlogirane babe, prao ulice, skupljao smeće, kosio travu, prao su-dove po restoranima, izbacivao pijane goste iz noćnih barova, prodavao krv, brao pamuk i kikiriki, lovio račiće i jastoge, čistio palube na brodovima za preradu tuna i kitova, peskario i farbao tankove, prao prozore na nebo-derima, negovao džukce u azilu za pse lutalice.

Jednom se čak bio i oženio. Uzeo je na probu Končitu Kubanku, zgodnu ali proždrljivu crnku. Kada je video da je ona troškali, da više troši nego što u kuću donosi, re-kao joj je adio mi amor, gud baj maj bejbi. Nisi ti za mene, kupi prnje i čistac, da te moje oči više ne vide. Ej, pa ta je po tri kafe dnevno pila, svaki dan bi jela po svinjsku šniclu, a što je volela čokoladu i sladoled, ne pitaj.

* * *

E pa sad, da u Dmitrovom poslovnom centru u Višnje-vu nije video Mikaču, Džordž Matijašević bi toga istoga dana zanavek napustio svoje rodno selo. Video je ono zbog čega je potegao čak iz Amerike i uverio se da je baš sve onako kako je i zamišljao: to jeste da od Matija-ševića krovinjare i imanja nije ostalo ništa. Tupo i gotovo ravnodušno je zurio u kuću oburvanih zidova i urušenog krova, u trulu tarabu i nekadašnju njivu koju je prožde-rala šikara i koju su poseli izdanci bagrema i jasike, zurio je tupo u izvaljene, krdisane šljive, osušenu krušku bje-lijanku i jabuku senabiju uz čije se stablo uzverala vreža kupine. odmahnuo je rukom, pljunuo, okrenuo se i rešio da smesta ode.

Ipak se predomislio.

Ipak će on pre odlaska potrošiti koji dolar, oproštaja i sevapa radi. Neka to bude za pokoj duše mrtvima u višnjevačkom groblju. od tri višnjevačke kafane izabrao je Dmitrov centar za okrepu.

Dmitar je inače bio njegov školski drug. Bistar i okretan ali prznica i ukoljica, uvek spreman za tuču, Dmitar mu je

ostavio vidljive belege, nekoliko ožiljaka po licu i rukama kao uspomenu na dečačke okršaje.

Vešt je Dmitar, lukav i domišljat. Ume i zna taj svašta. Svuda i na svakome mestu taj bi uspeo. Takav bi, da ga ostaviš na santi leda ili sred pustinje, okrenuo paru.

Uradio je i ovde ono što niko drugi ni u snu ne bi pomislio da uradi: kupio je na licitaciji oronulu zgradu zemzadruge koja je bankrotirala za vreme one stravične hiperinflacije. Svi su govorili da je pomerio pameću kad je u tu ružnu zgradurinu uložio svu svoju ušteđevinu. A kada se još i zadužio, pošto mu je ponestalo para, onda su svi digli ruke od njega govoreći da je budaletina kome spasa nema.

Zbilo se pak ono što se često događa, da svi gledaju a samo jedan vidi i da svi slušaju a samo jedan čuje.

Dmitar je osluškivao huj vremena, posmatrao svojim bistrim okom ono što se dešava u velikom svetu.

I video je da svet polako ali sigurno zahvata masovno ludilo i da ono što je do juče važilo kao pravilo sada više ne važi, a da pak nešto što su svi s prezirom i sa gađe-njem odbacivali ulazi u modu. Treba dakle ići u susret modernim trendovima. Seljačija i prostaštvo hvataju zamah. Aha, to je dakle ono što je in i fensi. Lepo. Tražili ste, dobićete. Uradio je biznis plan sve po propisanom šablonu. Smuvao je tako kredit od neke agencije. Smuć-kao je i ubućkao nekakve fondove i donacije za pranje para. Bila je to jednom rečju muža nevladinog sektora. Mufljuz je otkinuo žvaku, kao, znaš ono, povratak prirodi, i takve stvari. U svome pismu o namerama, fizibiliti stu-diji o izvodljivosti i o održivom razvoju, Dmitar se držao svih ključnih reči ovog otmenog jezika pazeći da ne doda neku reč kojoj ovde nema mesta i izbegavajući na svaki način da ne dodaje suviše originalnih ideja. oni to ne vole. oni vole samo ono što su sami smislili. Dakle ovako: zdrava hrana i tako to. Čist vazduh i, naravno, ozon. Kao svoju malu inovaciju uveo je priču o mesečini i svicima, o nokturnu, maloj noćnoj muzici, kreketu žaba i cvrčanju cvrčaka, zrikavaca i popaca. Umontirao je tu muve i buve da pecaju rekreativce i turoperatere. Krkadžijama je sta-vio u izgled vruće lepinje sa pretopom i kajmakom, kuva-ne praseće nogice, jagnjeće zaponce, slaninu sa ovčijim sirom, mladim belim lukom, a što se tiče duvan čvaraka, o jea. To obavezno, to pod jedan. Tako je nastao Dmitrov poslovni centar. Bila je to vešto postavljena zamka za lov na snobove i fanove bistrih potoka, na begunce od buke, smoga i stresa, od dvostrukih podvoljaka, otromboljenih trbušina, holesterola i triglicerida. Za njih je imao pose-ban režim, spavanje u vajatima bez prozora, na slamnjači i jastucima punjenim kukuruznom kominom. U ponudu su uključeni i oni ne baš prijatni fenomeni boravka u ne-patvorenoj devičanskoj prirodi: ujedi obada, zolja, osica, komaraca i pčela, no to je začin i ukras jedne pustolovine bez koje bi priča bila dosadna, jer kakav je to boravak u divljini ako toga nema. I tako, dok mu je Dmitar, otpija-

54 |

jući kratke gutljaje klekovače iz polića potanko o svemu tome pripovedao, Džordž je učtivo i mirno slušao. Na nje-govom licu Dmitar nije mogao da otkrije ništa. Hladan i zakopčan, Džordž, svetski putnik, nije imao nameru da se upušta u lokalne prilike ove selendre bogu iza nogu. Ej, pa on je došao iz velikog sveta, iz najmoćnije zemlje koja je ikad postojala, i sad će da sluša mudroserine koje-kakvog zvokonje koji nikuda nije mrdnuo. Zato će malo da se uzdrži, no koment dok ne pojede porciju čorba-stog pasulja sa suvim svinjskim rebrima, kupus salatu i vruću lepinju, platiće svima po pivo a onda će otići, o gud baj, forever, gud baj, maj lavli vilidž, maj kantri. Sve to lepo, dragi Džordži, i sve bi to bilo moguće u svetu iz koga si ti došao jer tamo ljudi znaju da rade svoj posao, a oni koji ne znaju smesta se sklanjaju u stranu da ne smetaju. ovde gde se kapitalističkim načelima tek uče i gde se pola veka galamilo protiv tih istih krepkih na-čela, ništa nije glatko već hrapavo i čapornovito, čvoru-gavo i džombasto. Umesto brzine i efikasnosti, ovde je na snazi ošljarenje i u ladu pa kol’ko dadu. Uprkos tome što njegov drug ima zdrave rezone i što se njegovom originalnom planu ne mogu naći zamerke i što je sva ta zamisao sasvim OK, on ovde, na ovom mestu i u ovom vremenu, ne može uspeti jer je usamljen, okružen svim tim kilavcima i lenštinama.

* * *

E, pa sad, ni to nije sasvim tačno. Primera radi, Radoje, Dmitrov kelner, uopšte nije bio lenj čovek, naprotiv, niko ga nikada nije video da hvata zjale i da besposliči, stalno je oko nečega šurkao, onako serbez, polako, natenane. Izgledalo je da u svakom poslu uživa i da mu ništa nije teško, pa ni najteži rad. Doduše, bio je prilično spor i tra-pav pa su ga valjda zbog toga prozvali Rašo Trapo. Nije bio dakle okretan, teško se snalazio u crnom sakou, beloj košulji i plavoj kravati, uhvaćen kao ptica u krletku, teško je pamtio šta mu je ko naručio, sporo je sračunavao ceh, ali je zato bio uporan i strpljiv sa mušterijama, ni s kim se nije kačio i prepirao, nije uzvraćao na pošalice i zajeban-cije na svoj račun. Kratkovrat, zdepast, krivih stupastih nogu kriveljao je između stolova dok su mu u golemim šakama nalik na lopate igrale i zvečale na limenoj tacni rakijske čaše, pivske flaše, šoljice, tanjiri i činije. Bavio se Radoje svim i svačim, tek, nikada nije bio dokon. Kad je tome vreme gajio je začinsku crvenu ljutu papriku, koju je posle berbe nizao na konac i sušio pod strehom. Svoju papriku je zatim krčmio po pijacama, onu mlevenu za zapršku i onu tucanu za roštilj. Inače je radio i sve druge teške poslove, cepao je drva, pekao rakiju, kopao rake i kanale, popravljao ograde. Među abronošama se pročulo da Dmitar drži Radoja kao masera sa bioenergijom. Šta je od toga bilo tačno ne zna se, a neće se nikada ni saznati. Radoje je ćutljiv i nema načina da se iz njega iscedi jedna

jedina reč. To žene, dabome, posebno cene, jer među muškarcima takvih je od hiljade jedan; svi odreda su hva-lisavci i razmetljivci, a ponajviše oni koji za to nemaju ama baš nikakvih aduta. Rašo Maška, kako mu jedan od nadimaka sam za sebe zbori, bio je naročito obdaren a uz to i pouzdan. Uvek i u svako doba spreman za dejstvo. Nije bio ni probirač. Valjala mu je svaka. I mršava i debela, i stara i mlada, i otmena i prosta. on tu nije pravio nika-kve razlike: sve ih je odreda obdelavao sa podjednakim uživanjem i radošću. Nije tu bilo nikakve glume, sve je bilo tako prirodno i iskreno da je kravilo i najledenija srca. I tela. Napaćene žene, mučenice, koje su same sebe poništavale da bi kaznile svojim prezirom čitav pogani i bedni svet, uz Raša su se odmrzavale. Nema, dakle, tog gabora koga bi Rašo oturio i nema te trapađoze koju ne bi uzdigao u sedmo nebo. Doduše, nije on bio naročito maštovit, to svakako ne, nije poznavao ljubavne trikove i finese, nije se služio raznim švalerskim veštinama, ali je zato te nedostatke obilato nadoknađivao svojom div-ljom energijom i moćnim priborom. I zaista se svojski tru-dio tako da svaka mušterija dobije ono što joj je šapatom obećavano a što nije moglo da stoji u zvaničnom proto-kolu Dmitrovog zavoda za remont i okrepu precvetalog ženskinja. Baba-devojke, ogorčene raspuštenice, ucvelje-ne udovice i žene nekadašnjih čuvenih zavodnika koji su se istrošili u mladosti šenlučeći i rasipajući neštedimice svuda unaokolo bojeve metke, darivale su Radoju opro-štajne milošte a Radoje njima poseban lekoviti tretman koji je zamenjivao tople kupke, kutije pilula i praškova, vrelo blato, i čitav niz svih tih skalamerija na struju. Bio je Radoje poput beloga maga lekovit, pomagao je više od svih profesora, doktora, primarijusa i specijalista.

2.

Nisu Višnjevci voleli školarce, pa ni Jova Maslara. Nje-ga pogotovo jer je bio izdanak čuvene porodice Maslara kod koje je celo Višnjevo nadničilo.

Bilo nekad.

Nevolje su ih razvejale po svetu, osušilo se njihovo moćno i granato stablo. Neki su stradali u ratovima, neke su pokosile bolesti, neki su se prosto pogubili po svet-skim nedođijama.

ostao je samo Jovo i on sam kao pustinjak živi. Ni škole nije završio.

Bio je jedan od najboljih studenata na katedri istorije Filozofskog fakulteta. Niko nije imao bolje preduslove za jednu uzoritu akademsku karijeru. Bio je bistar, rečit, dobro je pamtio i lako odvajao važno od nevažnog. A polomio se, onako, sasvim bez veze. Ili je to, ipak, imalo neki dublji smisao. Teško je reći. I oni koji su ga dobro poznavali nisu bili načisto šta da misle. on sam pak o tome nije hteo da priča. Ako bi ga neko pitao zašto je

| 55 www.leo.rs

odustao na samom kraju kada mu je do diplome ostao samo taj diplomski rad, slegao bi ravnodušno ramenima i uvukao vazduh kroz nozdrve.

Diplomski rad! od profesora Besima Pecote dobio je samo okvirnu temu. Veliki šmeker, francuski đak, doktor sa Sorbone, šansonjer sa apsolutnim sluhom i hrapavim glasom od koga je ženskinje piškilo firnajz, doktor Pecota je bio omiljen na grupi. Fini jedan kulturan i drag čovek.

Slučaj je hteo da je baš tada, kada ga je Jovo pitao šta da izabere kao temu diplomskog, Besim žurio na avion. Puto-vao je na nekakav kongres, negde u svetu, da li u Andaluziju ili u Luizijanu, u Sorento ili Poatje, Lijež ili Lids, sad sasvim svejedno gde, negde. Imao je samo toliko vremena da mu u žurbi, preko ramena, dobaci dve reči: Nemanjića dvorci.

Mogao mu je zadati temu o kukavičijem gnezdu, ili o ptičijem mleku, ili o zmajevim zubima i o bilo čemu drugom što ne postoji niti je ikada postojalo.

Bio je profesor Pecota očigledno besan na nekoga, pa je svoj bes na njemu iskalio.

Jovo Maslar je stisnuo zube progutao čemeriku i rešio da se ne nervira. Njega se profesorske, tamo njihove sva-đe nisu ticale niti su ga doticale: on je imao svoj cilj pred sobom pa će svu svoju pažnju na to da usredsredi a oni neka vode svoje srpsko-turske, katoličke, pravoslavne i islamske vojne, kako su nekada potajno, a u poslednje vreme sve otvorenije činili, on se u to ni na koji način neće mešati. Kako kažu njegovi seljaci iz Višnjeva, tuđe se koze prcale, a moga jarca bole jajca.

Kada je već video da nema šanse da diplomira u junu kako je pre toga događaja sa profesorom Besimom Peco-tom nameravao, Jovo je rešio da ne žuri nego da temeljito uradi zadatu temu. Počeo je po antikvarnicama da skuplja literaturu. Gde god je kakav spis imao bilo kakav doticaj sa njegovom temom, Jovo bi ga kupio. Tako je nabasao na roman Car Dušan doktora Vladana Đorđevića. Bilo je to izdanje Hrvatskog štamparskog zavoda iz Zagreba koje je izašlo daleke 1918. Retka zaboravljena knjiga zaborav-ljenog pisca. Jovo se obradovao. Aha. ovo mu je palo kao kec na deset. Roman kao istorijski izvor! Hm. Čista pakost.

Istoričari i pisci nikada i ni oko čega nisu mogli da se slože. Ta tiha, više ili manje prikrivena netrpeljivost proi-sticala je iz same prirode te dve pretenciozne delatnosti koje su se upinjale u istom nemogućem smeru, da otkriju tajne zatrpane pod debelom prašinom vremena. Isto-ričari su kivni na pisce zato što ovi nebrojene praznine u proteklim vremenima popunjavaju drskim tumačenji-ma i beskrupuloznim izmišljotinama, a pisci se izruguju istoričarima zato što po tim svojim debelim i haotičnim knjižurinama trpaju na kamaru hrpe nekakvih činjenica koje su pokupili unaokolo po buđavim hartijama ne raz-dvajajući i ne razlikujući bitne od nebitnih.

I tako je gotovo ni iz čega počeo polemos, ako ne i otvo-reni rat između dvojice vraški tvrdoglavih ljudi, profesora doktora Besima Pecote i njegovog studenta Jova Maslara.

Da se znalo na šta će taj spor izaći, do svega toga ne bi ni došlo. Nije to bilo potrebno članovima ispitne komisi-je, profesoru doktoru Besimu Pecoti, a još manje mladom docentu Vitomiru Karakušu, ali oni nisu mogli da izbegnu lukavo nameštenu zamku koju im je postavio Jovo Maslar.

on je na kraju svog diplomskog rada, kao što je to uobičajeno, naveo spisak korišćene literature. Bilo bi dabome sve u redu da u taj spisak nije uvrstio i jedan roman! E, to već nijedan istoričar nije mogao da otrpi. To je bila drskost i bezobrazluk, crvena marama pred oči-ma. I profesor i docent su znali da taj Jovo uopšte nije glup i da to nije slučajna, nehotična omaška, nego da je namerna provokacija. Uzdržali su se ipak od oštre kva-lifikacije. Zadovoljili su se time da mu skrenu pažnju da je pogrešio u izboru literature na kojoj temelji svoj rad jer knjiga Vladana Đorđevića pripada umetničkoj prozi, te kao takva nikako ne može predstavljati ozbiljan izvor. Istorija je nauka a roman je umetnost, pa su to stvari koje nemaju nikakve veze jedna s drugom.

Jovo je mirno odvratio da je Đorđevićev roman Car Dušan pisan na osnovu pouzdane građe i da je to retko bogata i inspirativna knjiga koja, podrobnije nego mno-ge druge, prikazuje sve strane života u Vizantiji i Srbiji onoga vremena. Zatim je kao dokaz počeo da nabraja titule i zvanja činovnika i dvorjana koje je pisac naveo opisujući jednu paradu u 1331, za vreme vlade Andro-nika Drugog u Konstantinopolju.

Bili su strpljivi dok je Jovo lomio jezik nabrajajući komplikovane grčke reči. Kubikularije. Referendarije. Ve-stijar. Stratopedarh. Konostavl. Silentijarije. Protospatar. Hartularije. Parakimomen. Protostator. Kuropalat.

Na kraju se nije znalo ko tu koga propituje, da li stu-dent profesora i docenta ili profesor i docent studenta.

To se odužilo.

Jovo je uživao posmatrajući ispod oka kako se njih dvojica vrpolje i kako su na ivici nerava, samo što nisu pukli. Bilo je jasno da ni Besim ni Vitomir nisu čitali roman Vladana Đorđevića, a možda nisu ni znali da tako nešto uopšte i postoji.

Jovo je rešio da svoju dugu i učenu besedu do kraja izloži i nije dozvoljavao da bude prekinut. Sav trud bi mu se rasuo a na to već ni po koju cenu nije hteo da pristane, pa čak i da su mu ponudili čistu desetku ako odustane od svega ovoga.

ovde je ulog bio mnogo veći od njegove diplome koju će steći kad-tad, pre ili kasnije, sa ovom ili nekom drugom temom.

ovo je pitanje mnogo važnije nego što je njegova karijera srednjoškolskog profesora istorije.

on je nešto otkrio sam bez ičije pomoći, a to je neu-poredivo važnije od tamo nekog preglednog i štreberski pedantno izloženog inventara opštih mesta i otrcanih stereotipa, na šta se svode svi ti diplomski radovi.

56 |

| 57 www.leo.rs

Potražite na www.leo.rs

Harold Robins i Džunijus Podrug

ProkletstvoIstoričarka umetnosti Medison Dupre ume da prepozna falsifikat čim ga vidi. Kada joj tajanstveni doktor Kasim

ponudi primamljivu zaradu ako „otkupi“ figuricu skarabeja ukradenu iz Tutankamonove grobnice, ona zna da bi tre-balo da odbije i produži dalje. Ipak, Medison odbacuje oprez i priprema se za potragu za Srcem Egipta.

I pre nego što je stigla da spakuje kofere, mora da beži jer je optužena za ubistvo. Tragovi je odvode u Englesku, u Stounhendž, gde se druidski seks kult klanja „boginji ljubavi“, ženi sa dovoljno ličnog bogatstva da sebi kupi vojsku obožavalaca. Medison pronalazi sopstvenog obožavaoca u liku egipatskog stručnjaka za starine kome zna da može da veruje, i koji podstiče njenu strast.

Došavši u Egipat u potrazi za skarabejem, Medison će biti zarobljena u zemlji faraona kada joj na aerodromu oduz-mu pasoš. ona zna da ju je izigrao Kasim, koji veruje da Srce Egipta ima moć da opčini mase da podrže njegov tajni cilj.

od slavne pijace Kan el Kalili do Doline kraljeva, i neverovatnih divova iz Abu Simbela, Medison pažljivo pronalazi svoj put između pljačkaša grobova, ubica i političkih fanatika, vešto izbegavajući i drevna i savremena prokletstva kako bi ostala u životu.

GRoBNIcA TUTANKAMoNA

Dolina kraljeva

26. novembar 1922.

Hauard Karter napravio je „sićušni proboj u gornjem levom uglu“ vratnica grobnice.

Dok je virio kroz otvor pri svetlosti sveće, lord Karnar-von, koji je stajao iza njega, upitao ga je: „Vidiš li išta?“

„Da“, odgovori Karter, „vidim čudesne stvari.“

1

Njujork

Dok sam ležala naga na toploj peščanoj plaži i blagi karipski talasi golicali mi tabane, a zgodni dasa zlatasto preplanule kože i izvajanih grudnih mišića šaputao mi na uho, čineći svojim veštim prstima da moja ružičasta koža postane usijano crvena, grubi glas, koji me dozvao po imenu, naterao me je da padnem s kreveta.

osetila sam kako padam i žestoko lupila o pod.

šta, kog đavola?

Ponovo sam čula iritantan, promukao glas.

„Medison Dupre!“

Tako se zovem, to je tačno. Ali nije me zvao neko od prijatelja, pošto me oni zovu Medi. A sigurna sam da me nije ni Bog prizivao iz vlažnog sna – s obzirom na to kakva je situacija u mom životu, verovatnije je da je to bio Đavo, a on je dobrodošao da siđe, ili bolje reći da se popne, i sklopi ugovor sa mnom.

Ja sam istoričarka umetnosti specijalizovana za stari-ne, ali posao je išao užasno otkako se ekonomska situ-acija pogoršala.

Ugovor s Đavolom nije mogao biti ništa gori od toga što sam omogućila svom stanodavcu da ponudi stan na tržištu, jer sam kasnila s kirijom.

Toliko sam osiromašila da sam razmišljala i o sklapa-nju usmenog sporazuma sa stanodavcem, kakav se u pravnim knjigama može pronaći u odeljku o protivpri-rodnom bludu.

Svaki intimni kontakt s njim mogao se smatrati so-domijom. Čovek je davao novo značenje izrazu „dlakavi majmun“.

58 |

Morti, moj mačak, spavao mi je pored nogu u dnu kreveta. Podigao je glavu i zagledao se u mene napola sklopljenih očiju, kao da sam ja kriva što sam ga prenula iz sna.

Ustala sam da odem do ulaznih vrata, misleći da me neko doziva s druge strane, kada se poziv ponovo za-čuo... sa ulice.

„Znam da si gore!“, vikao je grubi glas spolja.

Ko me to, dođavola, zove ovako rano ujutru?

Krenula sam u suprotnom pravcu i zateturala se prema prozoru, usput pogledavši na sat pored kreveta. osam sati. Za mene cik zore, pošto sam stekla naviku da se budim usred noći zbog novčanih briga koje su mi se vrtele po glavi kao loš film, koji se stalno iznova ponavlja, ali nijedno vreme nije zgodno da me neko doziva s ulice, jer moj stan je garsonjera na trećem spratu.

otvorila sam prozor nekoliko centimetara da udah-nem vazduh. Podigla sam ga malo više i isturila glavu kada se glas ponovo prolomio: „Medison Dupre!“

Dole je stajao čovek s megafonom, malo odmaknut od trotoara, neki mršavi kepec s velikim naočarima crnog okvira i bubuljicama po licu. Megafon se nije uklapao u taj prizor. Momci s megafonima bili su pregovarači u kri-znim situacijama, koji su pokušavali da ubede naoružane

ludake s taocima da izađu iz zgrade. ovaj je više delovao kao kompjuterski fah-idiot.

„Gotova si, Dupre!“, rekao je kad me je video.

Prepoznala sam ga i ustuknula, skupivši ramena od čistog užasa i stida.

O, sranje!

To je bio štreber iz radnje s kompjuterima, gde sam kupila noutbuk. Videla sam u novinama oglas te firme, u kojem su se reklamirali polovni i popravljeni kompjuteri po vrlo niskim cenama. Tad mi je to zvučalo dobro, pošto nisam imala novca da kupim nov.

Kompjuter koji sam kupila bio je popravljen i trebalo je da radi kao sat, ali ispostavilo se da je obična kanta. Pola vremena se kočio, a drugu polovinu nije hteo ni da se uključi.

Ja sam nesumnjivo bila prepotopskih shvatanja kad je reč o kompjuterima, pametnim telefonima i svemu ostalom što se pojavilo otkad sam završila srednju školu. Za mene je bio uspeh i ako pronađem dugme za uključi-vanje na stvarčicama koje su klinci koristili žmureći. Još gore, nisam imala strpljenja za te prokletinje.

Bilo da sam trapavo rukovala tastaturom, pritiskajući previše tipki ili pogrešne tipke ili šta već, ja se jednostav-no nisam dobro slagala s kompjuterima. Sigurna sam da

| 59 www.leo.rs

je štrebersko malo kopile, koje me proziva s ulice, najve-rovatnije milovalo svoj kompjuter više nego ženu.

U svakom slučaju, moj stari kompjuter je pukao i sa-goreo, a kada sam videla oglas za popravljene stare kom-pjutere s niskom ratom, požurila sam da to iskoristim.

Nažalost, nisam se potrudila da pročitam priložene papire. Ko to uopšte čita? Garancija je trajala samo dok ne izađeš iz radnje, a ni rate bez kamate nisu trajale mno-go duže. Koliko i kompjuter.

Sada je došao dan odluke za još jednu grešku koju sam napravila u životu. Da bi dopro do trećeg sprata i mog kreveta, zvuk je morao da stigne daleko, proglaša-vajući me za nekog ko ne plaća dugove od Sohoa, preko Male Italije, pa sve do Kineske četvrti.

„ovo je obično smeće!“, povikala sam na njega.

„Vrati ga nazad – dok ne platiš, ne klatiš, Dupreova, ne platiš – ne klatiš, Dupreova...“

Nastavio je da pevuši ove reči, pocupkujući.

Pred očima su mi se divlje zakovitlale boje, crvena, ljubičasta i crna, kao da mi je u glavi došlo do termonu-klearne eksplozije. Shvatam zašto ljudi polude i pobiju druge u naletu bezumnog gneva.

Dograbila sam mali noutbuk sa stočića pored kauča i zamahnula prema otvorenom prozoru.

O, dođavola!

Kompjuter mi je kliznuo iz ruke i proleteo kroz staklo, napravivši veliku rupu i rasuvši srču.

Pritrčala sam prozoru i zagledala se kroz polupano staklo. Štreber je odstupio dalje niz ulicu, da izbegne kompjuter i komadiće stakla, a ja sam zatečeno gledala kako žuti taksi juri na njega.

Taksi je naglo promenio pravac i skoro se zakucao u kamion iz suprotnog smera, ali je opet skrenuo i izbegao sudar.

Štreber nije ni primetio koliko je malo nedostajalo da postane žrtva saobraćajnog udesa.

Prišao je kompjuteru, spustio pogled pa kleknuo po-red njega. Dodirnuo ga je, nežno milujući kućište na tre-nutak pre nego što je podigao pogled ka meni.

„Slomila si ga!“

Zvučao je kao da sam mu slomila srce.

„To je bilo smeće!“, povikala sam na njega. „Prodao si mi obično smeće!“

„Slomila si ga!“, ponovio je on.

„Smeće! Smeće! Smeće! Uopšte nije radio! Ne radi, ne platim, ne radi, ne platim!“, pevušila sam pocupkujući, što on nije mogao da vidi s ulice.

Sagnuo se, podigao nešto i ponovo pogledao k meni. Nacerio se.

O bože! Moj USB od šesnaest gigabajta!

Čitav život bio mi je u toj maloj napravi koja nije bila duža od cigarete. Pošto se prokleti kompjuter stalno kva-rio, čuvala sam se na USB-u radije nego na hard-disku. Na njemu je bio moj imenik, podaci o vlasnicima umetničkih galerija i kustosima muzeja koji bi mogli da mi nabace neki posao, kao i podaci o svakom kolekcionaru umet-nina s kojim sam radila ili želela da radim.

Jedina mesta na kojima su te informacije bile pohra-njene bio je taj USB i kompjuter koji je ležao polomljen ispred štreberovih nogu.

„To je moje!“, povikala sam.

Nacerio se još više.

Stavio je metalni kraj uređaja, koji se uključuje u kom-pjuter, između zuba i odgrizao ga.

2

Dok je prilazila spoljašnjem stepeništu stambene zgrade, Fatima Sari gledala je čoveka s megafonom i ženu s trećeg sprata kako viču.

Prepoznala je ime žene i pitala se da li je čovek na ulici zaista gromoglasno pozivao to ime ili se njen um poigravao s njom.

Bila je zbunjena dok je prilazila zgradi. U poslednje vreme kao da je stalno bila zbunjena; osećaj ošamućeno-sti, čak i izdvojenosti od sopstvenog tela, kao da je izašla iz svog fizičkog bića i odnekud odozgo posmatra sebe kako se kreće po svetu.

Uprkos tom osećanju izdvojenosti, Fatimu je celo telo svrbelo i ništa nije moglo da joj olakša taj osećaj. Svrab je nije popuštao danima, još otkad je izgubila artefakt. otad kao da više nije mogla jasno da misli.

Ponekad je zamišljala kako bube mile svuda po njoj i morala je da se odupire nagonu da skine odeću i zbaci ih sa sebe.

Fatima je najzad zaključila kako je uzrok poriva da se češe dok se ne raskrvari na desetak mesta bio deo njene kazne, mučenje koje joj je određeno.

odjednom ju je obuzeo strah i okrenula se da pogleda da li je neko prati.

Nije primetila nikoga iza sebe, ali je i dalje imala ose-ćaj da je neko prati, da je progone kao ranjenu životinju. Ipak, nastavila je da se kreće, gonjena svetom dužnošću, koja je nadjačala i njene strahove i duboki osećaj morala.

Došla je u Njujork da ubije ženu čije je ime uzvikivao čovek na ulici.

Fatima je znala da ta žena mora umreti, ali nikome nije mogla da objasni razlog jer ni sama nije bila sigurna zašto je morala biti ubijena.

ono što je znala bilo je to da joj oduzeto još nešto osim artefakta – ukraden joj je i deo uma.

Tako je mislila o tome, da joj je ukraden deo men-talnih sposobnosti. To je činilo njeno razmišljanje ma-

60 |

glovitim, ali je jasno znala ko je i da mora ubiti tu ženu. Ipak, više se vodila instinktima ranjene životinje nego motivima racionalnog ljudskog bića.

Fatimino razmišljanje nije uvek bilo uvrnuto i pomra-čeno. Bila je obrazovana žena sa svetovnom prefinjeno-šću koja je daleko prevazilazila ogromnu većinu žena iz njene zemlje i njene religije. oba roditelja bila su obra-zovana i radila kao nastavnici, a pobrinuli su se da i ona stekne fakultetsko obrazovanje.

Mnogo je putovala, imala je postdiplomsko zvanje iz egiptologije i otišla je iz svog rodnog Egipta prihvativši mesto pomoćnice kustosa u jednoj od velikih privatnih zbirki egipatskih antikviteta.

Doživljavala je doba faraona sa strašću koja se grani-čila s političkim i verskim fanatizmom.

Nijedna drevna civilizacija nije zračila tolikom tajno-vitošću kao Egipat moćnih faraona bogokraljeva i tajne magije sveštenika, koji su naređivali nilskim bogovima da bace kletvu na neprijatelje i navukli na sebe gnev Je-hove, koji je poslao pošast na njihovu zemlju kraj Nila.

Stari zavet opisuje borbe između sila podarenih milje-nicima boga Izrailja i faraonskih čarobnjaka, dok egipat-ska Knjiga mrtvih opisuje bajalice mračne strane.

Fatima je prihvatila čudesnu istoriju i drevne misteri-je svoje zemlje i verovala je da joj srce i duša pripadaju prošlosti, iako joj je telo u modernom svetu.

Prihvatila je posao u Engleskoj jer je to omogućavalo da postane čuvarka svetog blaga.

Međutim, nije bila dorasla toj odgovornosti i sada je bila ukleta i prokleta zbog svog neuspeha.

Ali nije to bila samo mračna magija iz vremena fara-ona za koju je verovala da je bacila kletvu na nju, nego i njena sopstvena vera. osećala se kao da je neko prizvao Alahovu kletvu na nju, kažnjavajući je za neuspeh u pro-fesiji i prema svom narodu.

Jedini način da iskupi svoju dušu bio je da ubije ovu ženu.

3

žena šifrovanog imena Sfinga povukla se kada se Fa-tima Sari popela stepenicama do prednjeg ulaza stam-bene zgrade i zastala pred poštanskim sandučićima stanara.

Nije bilo teško sakriti se od Fatime. Videlo se da je u misaonoj konfuziji. Teži deo bio je zadržati Fatimu na pravom putu. To je bio veliki izazov jer je Fatima često zastajala i osvrtala se, paranoično osećajući da je prate, a istovremeno je bila i skroz zbunjena.

Sfinga nije mogla da potisne uzbuđenje. Skoro da se glasno nasmejala dok je unezverena žena pregledala poštanske sandučiće. Čak i izdaleka, Sfinga je mogla da vidi unutrašnju borbu kroz koju je Fatima prolazila dok je pokušavala da se usredsredi na ime koje traži.

Ime je bilo Medison Dupre i nalazilo se na poštan-skom sandučetu stana 305. Sfinga je to proverila pre nego što je navela Sarijevu do zgrade.

Sfinga je bila otprilike istih godina kao Fatima i iz iste zemlje, ali nije imala saosećanja prema zbunjenoj ženi. Kao većina savremenih političkih pokreta, i onaj kojem je Sfinga služila smatrao je ljude samo kolateralnom šte-tom, nebitno da sli su ih upotrebljavali za neki svoj cilj ili bi se samo našli na putu.

Pomogla je u skretanju Fatiminog uma drogama, strahovima i sujeverjem, čineći je lakom za manipulaciju, toliko zbunjenom i podložnom sugestiji da ju je mogla navesti i na ono što bi Fatima bistre glave smatrala ne-čuvenim.

Nadvladanu narkoticima, Fatimu će biti lako ubiti kada dođe vreme da je se reše.

Sfingin telefon je zavibrirao kada je primila tekstual-nu poruku. Poruka je počinjala sa „Sf“, kao Sfinga, što je pokazivalo da je autentična.

Poruka je bila od Fatime, koja je čekala potvrdu da je na pravom mestu, ali i za ono što treba da uradi.

Znaš šta treba da uradiš, uzvratila je Sfinga porukom. Nema drugog načina.

Sfingi se dopadalo ovo šifrovano ime.

Često prikazivana s telom lavice, glavom žene, krilima orla i repom sa zmijskom glavom na vrhu, sfinga je za njen narod bila zastrašujuća zver, a za Veliku sfingu u Gazi verovalo se da je mogla da ustane sa svog brežuljka i ubije neprijatelje faraona.

Stari Egipćani poštovali su lavicu kao jedno od svojih ratnih božanstava. Međutim, reč „sfinga“ nije bila egipat-ska, već grčka, izvedena od egipatske reči „daviteljka“, koja se koristila da opiše način na koji žestoka lavica na-pada životinju koju lovi.

Lavice, najsuroviji lovci u čoporu, ubijale su svoj plen davljenjem, zabijajući zube u vrat žrtve i držeći životinju u stisku dok ne ugine.

A tu je i tebanska Sfinga, koja je presretala strance na putu ka Tebi, postavljala zagonetku i ubijala ih ako je ne bi odgonetnuli.

Više nego s natprirodnom nasilnošću sfinge, žena koja je delovala pod ovim šifrovanim imenom poistove-ćivala se s enigmatskom prirodom tog imena, neshvatlji-vim i tajanstvenim osobinama koje su mu ljudi pripisivali vekovima unazad.

Sfinga je živela pod maskom. Svet nikada nije video njene prave crte lica i nikada nije spoznao njene veličan-stvene mogućnosti.

Sada je imala priliku da deluje u skladu s načinom na koji je sebe videla, da stekne najvažniju moć kojom neka ličnost može da raspolaže: moć nad životom i smrću dru-gog ljudskog bića.

| 61 www.leo.rs

Jože Pirjevec

TITO

I D R u g O V I I deo

Ko je bio Josip Broz Tito i šta je stajalo u pozadini uspeha predsednika Jugoslavije? Analiza

uglednog istoričara Jožeta Pirjeveca u kojoj se neke od činjenica u javnost iznose prvi put.

VELIKA ISToRIJSKA STUDIJA o TITU

Jože Pirjevec, Tito in tovariši, cankarjeva založba. Sku-pina Mladinska knjiga, Ljubljana, 2011, str. 712

U Ljubljani je leta 2011, u izdanju cankarjeve založbe, objavljena velika istorijska studija Tito in tovariši (Tito i drugovi). Njen autor je slovenački naučnik i akademik, istoričar Jože Pirjevec. Iz raznih razloga, Pirjevčevo delo je gotovo nepoznato čak i akademskoj javnosti u Srbiji pa se može dogoditi da i njegova najnovija studija ostane neprimećena. U Sloveniji je izazvala veliku pažnju: za ne-puna dva meseca prodato je njeno prvo izdanje u tiražu od pet hiljada primeraka. Sasvim je izvesno da će biti prevođena na druge jezike.

Jože Pirjevec je rođen u Trstu (1940), gde je živeo i školovao se. Posle sticanja diplome na tamošnjem Fi-lozofskom fakultetu, studirao je na Normalni, elitnoj italijanskoj visokoj školi, na kojoj je diplomirao istoriju. Potom je pohađao Diplomatsku akademiju u Beču. Dok-torirao je (1976) na Univerzitetu u Ljubljani. Predavao je (od 1971) istoriju Istočne Evrope, odnosno slovenskih naroda, na univerzitetima u Pizi, Trstu i Padovi, gde je iza-bran za redovnog profesora. Savremenu istoriju predaje (od 2001) na Fakultetu za humanističke nauke u Kopru. Saradnik je i tamošnjeg Naučnoistraživačkog centra, po-

svećen je međunarodnoj problematici. Sa ove pozicije uspostavio je kontakte sa velikim naučnim centrima u svetu: Beč, Minhen, London, Moskva, Rim, Pariz, Berlin, Vašington, Njujork, Boston, Prag, Varšava, oslo, Beograd, Zagreb, Ljubljana.

Jože Pirjevec je plodan istoričar. Za poslednjih tri-deset godina, pored brojnih rasprava, objavio je devet monografija, u kojima se bavio slovenačkim i jugoslo-venskim prostorima u XIX i XX veku. Među njegovim monografijama dve se izdvajaju tematskom širinom i istraživačkom temeljnošću: Tito, Stalin in Zahod (1987) i jugoslavija 1918–1992. Nastanek, razvoj in razpad Kara-đorđevićeve in Titove jugoslavije (1995).

Pirjevčeva dela su prevođena i nagrađivana. U Slo-veniji mu je dodeljeno zvanje ambasadora nauke. Tog zvanja bi on bio dostojan i da je napisao samo studiju Tito i drugovi. Ali ona je teško zamisliva bez one široke osnove koju je postavio svojim celokupnim delom. Bez znanja i kulture, bez filozofije istorije i umeća kazivanja, koje je u tu osnovu ugradio.

Svoj pristup Titu, ugao i perspektivu iz koje ga je po-smatrao: njegova pojava, uspon i zenit, silaznu liniju i sumrak, Jože Pirjevec saopštava već na samom početku svoje studije. U kratkom tekstu Uvod on se poziva na Mar-ksa i Engelsa, koji su 1850. godine u Novim rajnskim novi-

62 |

nama pisali da treba poželeti da se „ljudi koji su na čelu stranaka, pokreta – bilo pre revolucije… bilo za vreme re-volucije – prikažu odlučnim Rembrantovim bojama, takvi kakvi stvarno jesu“. Ali nije tako: „Nijedan poznati prikaz tih osoba ne predstavlja ih onakvima kakve su bile, već na postoljima, s oreolom oko glave. Na takvim idealizovanim rafaelovskim portretima poništena je svaka originalnost prikaza. „Klasici su“, kaže Pirjevec, „bili… optimisti koji nisu mogli zamisliti da revolucija koju su oni najavljivali može i propasti, a njeni nosioci završiti na stubu srama. Nešto slič-no dogodilo se i s Titom, koji se još juče nalazio na oltaru, a nakon raspada Jugoslavije često je predmet karikatura. Pokušajmo ga portretisati na Rembrantov način.“ To znači: jakim bojama, onakvog kakav je bio u kompleksnoj stvar-nosti XX veka.

U takođe kratkom tekstu posle Uvoda, pod naslo-vom Titove oči, Pirjevec je citirao više ličnosti (političara, diplomata, vojnika, pisaca, istoričara) koje su u raznim razdobljima pisale o utisku koji je na njih ostavio Tito svojim fizičkim izgledom, pre svega o onome što su one čitale u njegovim očima. onima koji Tita pamte samo na oltaru, kao i onima koji ga znaju samo sa karikatura, ili onima koji o njemu ništa ne znaju, istoričar oslobođen krajnosti kaže: „Imajte u vidu da Tito ni na prvi pogled nije jednostavna ličnost. Nemojte ga banalizovati, ako već sami niste banalni.“

Posle pomenuta dva teksta slede poglavlja: Mladost i srednje godine, Drugi svetski rat, Pobeda, 1945. godina,

Trst, Isključenje jugoslavije iz Informbiroa, Milovan Đilas, edvard Kardelj, Aleksandar Ranković, Mlada garda, Tito-va starost, jovanka i ostale, Titova smrt i njegovo političko nasleđe.

Knjigu zaokružuju: Izvori i literatura.

U Jugoslaviji i u svetu napisano je više stotina knjiga o Titu. Pirjevčev Tito i drugovi nije samo još jedna knji-ga o Titu: to je do sada najkompletnija studija o njemu, uporediva sa velikim istorijskim biografijama vođa ruske revolucije Isaka Dojčera. Takvom je čine izvori na kojima se temelji, pomna rekonstrukcija vremena i prostora koji su bili dati Titu, odnosno jugoslovenskoj komunističkoj eliti; analiza Titove ličnosti, kao ključne ličnosti revolucije, njena idejna i psihološka struktura.

Pirjevec je godinama istraživao u međunarodnim i domaćim arhivima. Proučavao je različite izvore, među kojima prvi izvore diplomatske i obaveštajne provenijen-cije. ostvario je uvid u veoma obimnu literaturu. Čitao je Titove savremenike: neprijatelje i saveznike u Drugom svetskom ratu, ideološke protivnike u zemlji i svetu, je-retike i revizioniste u komunističkom pokretu. Memoa-ristika u najširem obimu, sa mogućnošću upoređivanja i provere, u Pirjevčevoj studiji ima mesto jedinstvenog i nezaobilaznog izvora. Najzad, Pirjevec je čitao samog Tita, što većina savremenih autora o njemu smatra izliš-nim.

U središtu Pirjevčeve rekonstrukcije vremena i prosto-ra jeste jugoslovenska revolucija. Njeni socijalni, nacio-

| 63 www.leo.rs

nalni i politički koreni, ideološke osnove i okviri. Njeni do-meti i ograničenja, svetle i tamne strane njenih nosilaca. Njeno prostorno odredište je Kraljevina Jugoslavija, „koja je bila jedna od najzaostalijih država u Evropi“. Socijalni i nacionalni odnosi bili su humus revolucionarne ideolo-gije, čiji je nosilac bila, pre svega, inteligencija. U vreme diktature kralja Aleksandra, ona je dobila organizacioni izraz. U zabranjenoj Komunističkoj partiji kristalisalo se vodeće jezgro revolucije. Uz Tita, koji je bio najiskusniji i jedini povezan sa Moskvom, na višegodišnje robije bili su osuđeni i Milovan Đilas, Edvard Kardelj, Aleksandar Ranković. Neki od njih bili su izloženi torturi.

U Drugi svetski rat Komunistička partija Jugoslavije ušla je sa programom države na federalnim osnovama i novim socijalnim poretkom: „Nema povratka na staro.“ I dok su Kardelj, Kidrič, Pijade bili koncentrisani na izradu normativnih osnova za federalnu državu, Tito je bio kon-centrisan na stvaranje oslobodilačke vojske. To je učvr-stilo njegov autoritet i kod neprijatelja i kod saveznika u Drugom svetskom ratu. Stvorena u oslobodilačkom ratu, vojska je ostala garant nezavisnosti i dala Titu sna-gu da se suprotstavi Staljinu 1948. godine. ona je ostala u rezervi u rešavanju svih koncepcijskih razlika, koje u KP Jugoslavije postoje već od 1952. godine. Kao glavno oružje u odbrani nezavisnosti zemlje pod Titom, ali i kao potencijalno i stvarno oruđe unutrašnjeg jedinstva ze-mlje, u razrešenju koncepcijskih razlika pod Titom, vojska će bez njega biti glavni činilac razaranja njegovog dela.

Tito je bio i ključni činilac idejne kohezije, garant onih granica do kojih je stigla revolucija. Na tim granicama stajala je stara garda. Istorijska četvorka se krunila ali niko, uključujući i Đilasa, nije ponudio alternativu. Uk-ljučujući i mladu gardu, kako Prijevec naziva nosioce reformatorskih tendencija u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji početkom sedamdesetih godina prošloga veka. Pirjev-čeva studija daje odgovor na pitanje zašto je to tako.

Jugoslovenski socijalizam je bio najhumanija varijan-ta modela socijalizma koji je proizašao iz ruske revolucije. Ali i on je zadržao organske karakteristike tog modela – državnu svojinu i politički monopol komunističke par-tije. Moguće je bilo variranje tog modela, što nikako nije beznačajno za generacije koje su u Jugoslaviji proživele drugu polovinu XX veka, ali za suštinsku promenu bilo je potrebno da do sloma dođe u ideološkom epicentru, u Sovjetskom Savezu. To je i istorijski kontekst u kome Pirjevec posmatra Tita. Njegovo veruju bio je socijalizam u kome su interesi pojedinca podređeni interesima za-jednice. To je bio njegov kriterij za odnose i prema Isto-ku i prema Zapadu, i važan motiv njegove nesvrstane politike.

Ukopan u stvarnost, sa snažnim instinktom za bitno, Tito se borio sa vlastitom dogmom i, kao državnik, popu-štao pred njom da bi joj se ponovo vratio. „Bilo bi narav-no nepravedno“, kaže Jože Pirjevec u zaključku, „završiti

priču o njemu tvrdnjom da je Josip Broz Tito – uprkos tridesetpetogodišnjoj diktaturi – bio tiranin, kakav je bio Josif Visarionovič Staljin. Naprotiv, upravo zato što se njegovom tiranstvu odupro i u Jugoslaviji oblikovao ’samoupravni’ socijalizam s koliko-toliko ljudskim licem, u sećanju mnogih savremenika ostao je zapisan kao dr-žavnik kome dugujemo zahvalnost. Jugoslavija kakvu je ostavio iza sebe u trenutku smrti veoma se razlikovala od one kojom je počeo vladati 1945. godine. Iz centra-lizovanog staljinističkog režima prešla u tržišni socijali-zam, doživela brzu industrijalizaciju, koja je širokom sloju stanovništva zagarantovala stalan rast životnog standar-da – iako na račun pozajmljenog novca. Premda je SKJ ostajao na vlasti, samoupravni sistem je garantovao ba-rem na lokalnom nivou popriličnu mogućnost uticaja na političko odlučivanje. opozicija bilo kakve vrste bila je, doduše, još zabranjena, ali književna produkcija nije više bila podvrgnuta preventivnoj cenzuri, a još je važnija bila činjenica da su granice bile širom otvorene. Ne samo za ljude nego i za ideje.“

To je proizašlo kao rezultat iz sukoba Tita i Staljina. Po nepodeljenom mišljenju drugova, sukob je bio Titovo delo. Staljinovom kultu suprotstavljan je Titov kult, u či-jem su stvaranju svi učestvovali: on sam, drugovi, vojska i partija, mase. Snagu mu je davala država izborena u oslobodilačkom ratu i revoluciji: Tito nije bio Staljinov nameštenik koga su na vlasti održavale sovjetske trupe. Pravo na sopstveni put u socijalizam kao jedan isti cilj bilo je ideološko obrazloženje borbe za nezavisnost ze-mlje. I, dakako, za vlast sopstvene partije. Ali i neosvešće-ni početak razlaganja komunističke ideologije. Tito iz te ideologije nije izašao do kraja života. on je od Zapada primao ekonomsku i vojnu pomoć ali ne i, kako je go-vorio, ideje i načela. Ali je zbog sukoba sa Staljinom bio upoređivan sa Martinom Luterom i Henrijem VIII. Zato u njegovoj ličnosti, u osamljenosti na kraju, bez drugova i žene, u dvorskoj atmosferi, sa ljudima od kojih svako, ne birajući sredstva, hoće da postane novi Tito, ima i tragike. To je sudbina vođa svih revolucija: francuske, ruske, kine-ske, jugoslovenske. Jože Pirjevec je istoričar koji to zna.

Latinka Perović

Septembra 2011.

UVoD

„Treba poželeti da ljudi koji se nalaze na čelu stranaka, pokreta – bilo pre revolucije […] bilo za vreme revolucije – budu prikazani odlučnim Rembrantovim bojama, takvi kakvi stvarno jesu. Međutim, nijedan poznati prikaz tih osoba ne predstavlja ih onakvima kakve su bile, već na postoljima, s oreolom oko glave. Na takvim idealizovanim rafaelovskim portretima poništena je svaka originalnost prikaza.“ Napisali su to Marks i Engels. Bili su optimisti koji nisu mogli zamisliti da revolucija koju su najavljivali

64 |

može i propasti, a njeni nosioci završiti na stubu srama. Nešto slično dogodilo se i s Titom, koji se još do juče na-lazio na oltaru, a nakon raspada Jugoslavije često je bio predmet karikatura. Pokušajmo ga portretisati na Rem-brantov način.

TIToVE oČI

od trenutka kada je svojim ponosnim i smelim na-stupom pred sudom u Zagrebu, gde je zbog komuni-stičke delatnosti krajem 1928. godine osuđen na kaznu strogog zatvora, ušao u istoriju, Tito je svojim izražajnim očima izazivao pažnju savremenika. Reporter lista Novo-sti tom prilikom ga je opisao ovim rečima: „Njegovo lice ima nešto od onih fizionomija koje potsjećaju na čelik. Svijetlim očima gleda preko cvikera vrlo hladno, ali ener-gično i mirno.“

Miroslav Krleža, pesnik, pisac, hroničar hrvatske i ju-goslovenske provincije, 1937. godine u kratkom eseju pod naslovom Titov povratak ovako se priseća: „Sjedim u sumrak u svojoj sobi i posmatram oblake. Kako ih visoko nad gradom nosi vjetar sa zapada […] U toj tišini kod ula-znih vrata zazvoni zvono. Nemirna zvonjava u praznim, neosvijetljenim sobama uvek sa sobom nosi zlu slutnju praznovjerne nesigurnosti. […] Dižem se, prolazim kroz stan, otvaram prva, potom i druga vrata, palim svjetlo u predsoblju, škljoca patentna brava, a ispred staklenih vra-ta stoji stranac. […] Nakon devet godina Tito se pojavio ispred ovih staklenih vrata poput sjene iz davno minulih dana i u prvi mi se mah učinilo da se nije puno promije-nio, a opet: promijenio se jako, štoviše, posve se promije-nio. […] Šest godina Lepoglave i tri godine inozemstva s njegova su lica izbrisale onaj izraz naivne i neposredne vedrine i umjesto nasmijanog mladog čovjeka tu je stajao ozbiljan, tih stranac, kojemu kroz stakla njegova cvikera oči iza naočala blistaju tamno, skoro strogo.“

S tim novim-starim poznanikom Krleža se u razgo-voru zadržao skoro do jutra i saznao štošta o njegovom burnom životu i prevratničkim idejama. Tito mu je pri-čao i o čežnji za domovinom, koja ga je nakon povratka iz Moskve jedne noći odvela u rodni Kumrovec, iako je bilo jasno da mnogo rizikuje jer je živeo u ilegali. oti-šao je do kuće svog oca i učinilo mu se da se u tom zabačenom kraju, uprkos velikim promenama koje su promenile svet, otkako je zadnji put bio onde ništa nije dogodilo. „U tihom zaključnom časku tog lirskog monologa Titov glas je promijenio boju, njegove svi-jetlomodre golubinje oči stopile su se s tamnoplavim, metalnim odsjajem naočala i potamnjele poput crnila. Dobrohotna, mekana igra usnica ukrutila se u prkosno tvrdu, kao kamenom isklesanu oštru crtu i u onom se pogledu, u onom glasu pojavio nekakav neodređen, ali sugestivan izraz, pun bola i nemira. ’Kumrovec hrče, Bog ga blagoslovio, ta do kada će kod nas sve hrkati?’, pitao je Tito bijesno, skoro živčano, onim nasilnim to-

nom kojim u našem jeziku s neba skidaju sva božanstva višeg i nižeg ranga.“

Titove oči su očarale i Milovana Đilasa kada se s njim sreo prvi put: „To je bio čovek srednjeg rasta, dosta sna-žan, mršav. Lice mu je bilo tvrdo, mirno, ali dosta nežno, oči plave, ali istovremeno i blage.“ Imao je neodoljiv pri-rodni šarm. „Smešak bi mu obasjao lice, a smejale su mu se i oči“, kaže drugi poznanik iz mladih dana, Vlatko Vele-bit. Josip Kopinič, koji je s Titom istovremeno intenzivno sarađivao, mislio je da su Titove oči bile „tople, plave“, a jedna poznanica iz mladosti da su „poput nezaboravka“.

Gojko Nikoliš, Srbin iz Hrvatske, lekar i španski borac, u novembru 1941. godine u svom dnevniku je ovako opisao svoj prvi susret s Titom: „Tita sam našao sledećeg dana u prostranoj i jednostavno nameštenoj sobi […] Nakon pozdrava i raporta obuhvatio sam tog čoveka jednim pogledom i u njemu smesta uhvatio određene crte, u njemu, koji je upravljao sudbinom naše borbe, koju smo tako dugo iščekivali. Najpre sam video plave, donekle zamagljene oči, potom do u detalj isklesano lice; lice idealnog klasno svesnog radnika, proletera. Kao da je skinut s neke ruske slike iz doba proletkulta.“

No Tito nije umeo da očara samo svoje sledbenike, koji su mu se ionako divili. Vođa britanske misije u Vr-hovnom štabu o utisku koji je na njega ostavio prilikom susreta 1943. godine napisao je ovo: „Što se tiče spoljne pojave, Tito je impozantna ličnost: ima 52 godine, snažne je građe, kosa – čeličnosive boje. Njegovo pravilno lice, kao isklesano iz kamena, ozbiljno je i jako preplanulo, bore – bespogovorno odlučne. Pogledu njegovih svetlo-plavih očiju ništa ne ostaje skriveno. U njemu je skuplje-na energija tigra koji se sprema na skok.“ I na britanskog zapovednika na Visu, koji je leta 1944. više puta sreo Tita dok je boravio na tom jadranskom ostrvu, ostavilo je uti-sak njegovo ozbiljno lice, pri čemu nije zaboravio njegov „blistav osmeh koji bi mu obasjao lice i upalio iskre u oči-ma“. Čak su i ironičnog i samozaljubljenog čoveka kakav je bio Vinston Čerčil oduševile njegove „plave, iskrene slovenske oči“. U istom je smislu intoniran i komentar bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića kada je juna 1944. godine pregovarao s Titom o saradnji Kraljevske vlade u izbeglištvu i Narodnooslobodilačkog pokreta. Domo-branskom pukovniku Ivanu Babiću naivno je priznao: „Imao sam dugačak razgovor s Titom, kao Hrvat s Hrva-tom. Imam povjerenje u njega i mene njegove modre zagorske oči ne mogu zavarati.“ Slovenački diplomata Izidor cankar, koji se s Titom sreo leta 1944. godine, bio je istog mišljenja. U pismu poslaniku pri jugoslovenskoj vladi u izbeglištvu, Ralfu Stivensonu, govorio je o njemu kao o „zdepastom seljaku bistrih očiju koji je u stanju mi-sliti svojom glavom“, koji je „iskren“ i „demokrata“. Povo-ljan je i portret koji je o Titu u vreme sukoba sa Staljinom nacrtao njegov biograf Vladimir Dedijer. Tvrdio je da ga je teško tačno opisati: „Čini mi se najviše zbog toga što se na tom licu nekako čudno meša odlučnost, a u isti mah

| 65 www.leo.rs

blagost, koja naročito izbija iz njegovog osmeha i plavih, prodornih očiju.“

„Nije imao strog pogled kakav ima inače na fotogra-fijama; moje lice je zablesnuo nekakav svež, plav odsjaj planinskih voda i naterao me da pognem bradu poput deteta“, sećao se svog susreta s Titom u pedesetim godi-nama na jednoj istarskoj manifestaciji tada mladi Fulvio Tomica, budući istarsko-tršćanski pisac. Zapadnonemač-ki poslanik je pak prilikom svog prvog prijema kod Tita u vili Bled 1951. godine naglasio da ne liči na Hermana Geringa, Hilterovog ministra vazduhoplovstva, kao što su govorili zli jezici: „Iako samo srednjeg rasta, nije kor-pulentan, nego tek vrlo snažan, kao istesan iz jednog komada. Lice je ozbiljno i nimalo podbulo, vrlo energič-no, ali ne i brutalno. Najuočljivije su svetloplave oči, koje zbog njegovog tena preplanulog na brionskom suncu izgledaju još jasnije.“

Deset godina kasnije, u vreme putovanja Afrikom, Titove oči su očarale, ali i uznemirile srpskog romano-pisca Dobricu Ćosića, koji ga je pratio na putu. „Bogata izražajnost lica“, zapisao je o njemu. „Čas sentimentalno, zamišljeno, introvertno; čas preteće, strogo i opasno; čas vedro i dobroćudno. Ponekad, kao da drema ili za ne-čim žali. Pa blesne pretnja u zelenkastim očima, prkos, samouverenost. Ne pokazuje umor i godine. Nisam ni na jednom čoveku video takve oči.“ No u kasnoj starosti predsednikove oči više nisu bile tako zavodljive. Savka Dabčević Kučar, kojoj je u maju 1971. godine nudio me-sto predsednice savezne vlade, piše da je ponudu od-bila jer je bila uverena kako želi da je skloni iz Zagreba i politički oslabi: „Gledala sam ga u modre vodenaste oči koje su me čvrsto promatrale, napola radoznalo, napola ozbiljno.“

Istovremeno se kod Tita nalazila i francuska dele-gacija s premijerom Šaban-Delmaom na čelu. Ežen de la Furnije, jedan od članova delegacije, svoje utiske o susretu s maršalom sažeo je tvrdeći da je tek star i kako to nije moguće ne primetiti. „Još se čini da je u dobroj fizičkoj kondiciji, živahnog smisla za humor, jeo je, pio, i bio u svakom trenutku spreman na šalu, po-put Gargantue. No, kao što se to događa starim ljudi-ma, naginjao je i tome da zaboravlja ili da se ponavlja i pomalo gubi. […] Kao svi komunisti starije genera-cije, imao je nemirne oči. Prvo bi gledao dole ili mimo sagovornika. No s vremena na vreme uputio bi vam neposredan pogled, a ja ’ne bih želeo biti neprijatelj čoveku s takvim očima’.“

o tome da je Tito kao stari konspirator izbegavao direktni kontakt očima sa sagovornikom izveštava i Marko Vrhunec, šef njegovog kabineta u prvoj polovi-ni sedamdesetih godina: „Imao je oštar pogled kojim je čoveka samo okrznuo, ali ga nije pogledao u oči. Ruku je stisnuo lagano i usput.“ No prvi koji je progovorio o opasnosti Titovog pogleda bio je Luj Adamič, američki

pisac slovenačkog porekla, koji se u domovinu vratio 1949. godine kako bi se sam uverio šta se nakon suko-ba između Staljina i Tita onde zapravo događa. Kao što izveštava u svojoj opširnoj knjizi Orel in korenine, koja je nastala kao rezultat tog iskustva, više puta je imao priliku razgovarati s Titom. Ukupno čak trideset sati. S njim je uspostavio drugarski odnos, koji mu je dopu-štao da mu kaže štošta što mu se niko u njegovoj oko-lini inače ne bi usudio reći. Tako, na primer, nije skrivao svoj kritički odnos prema njegovom „napoleonizmu“ i opsednutosti uniformama. Nakon jednog političkog zasedanja, koje se pretvorilo u pravu apoteozu, Ada-mič nije krio svoju suzdržanost. Kada je maršal odlazio, primetio je da ga pisac posmatra: „Iznenada je blesnuv-ši (čeličnoplavim) očima – a taj blesak nije bio samo prpošan – rekao: ’Znate, gospodine Adamiču, slučajno sam vrhovni zapovednik oružanih snaga.’ To je, dakle, bio njegov odgovor na moju kritiku njegove maršalske uniforme.“

A za kraj i utisak Henrija Kisindžera, državnog se-kretara američkog predsednika Niksona: Tito je bio čo-vek „čije se oči nisu uvek smešile zajedno s njegovim licem“. Je li znao da su to govorili i o Staljinu? Staljin je, možda zato što su ličili, tu Titovu osobinu odmah uočio. Prilikom jednog od prvih susreta u septembru/oktobru 1944. godine rekao mu je: „Kako vi to imate oči kao ris? To nije dobro. Treba očima da se smejete. A onda nožem u plećku.“ A u vreme informbirovskog su-koba predsednik tršćanskih Slovenaca nakon službene posete maršalu kazao je: „S Titom nema šale. Ima oči kao u guje.“ opasnost Titovih očiju primetio je i srpski komunista dogmatskog i nacionalističkog kova Blagoje Nešković. Kada je nakon raskola sa Staljinom početkom pedesetih godina maršal u razgovoru s američkim dr-žavnim sekretarom Fosterom Dalesom izjavio kako bi se u slučaju rata borio protiv Rusa na strani Zapada, Nešković se usudio da mu protivreči tvrdeći kako Srbi to ne bi učinili. Budući da mu je prigovorio kako tako nešto ne može izjavljivati na svoju ruku bez dogovora s vođstvom Partije, Tito je pobesneo: „Njegove oči divlje mačke zablesnule su divljačkom mržnjom. […] ’Ja od-govaram za Jugoslaviju! Ja u njoj odlučujem!’“

MLADoSTI SREDNJE GoDINE

Josip Broz Tito rodio se 7. maja 1892. godine (o da-tumu svog rođenja navodio je različite podatke) kao podanik Franje Josifa I u zagorskom selu Kumrovcu na granici između Hrvatske i Štajerske. Iako su se ove dve upravne jedinice nalazile u okviru Austrougarske, izme-đu njih je postojala razlika; naime, prva je bila u sastavu zemalja Krune Svetog Stefana, a potonja je bila nasled-na zemlja habzburške dinastije. Franjo Josif u Beču je bio car, a u Budimpešti kralj, što nije bilo samo formal-nog karaktera, pogotovo ne od 1866. godine, kada su se

66 |

na područjima kojima je vladao oblikovale dve države koje su imale malo toga zajedničkog osim njega samog i tri ključna ministarstva: ministarstva vojske, finansija i spoljnih poslova. Dok se austrijska polovina lagano ali uporno modernizovala u ritmu industrijske revolucije, mađarska polovina se nalazila u škripcu konzervativne feudalne klase koja nije imala sluha za nacionalna i so-cijalna pitanja. Da se Josip Broz rodio i odrastao samo nekoliko kilometara dalje od svog sela, u dolini reke Bistrice, u domu majke Marije, koja je bila Slovenka, njegova sudbina bi verovatno bila drugačija. Zbog ši-roko razgranate mreže Katoličke crkve u Ljubljanskoj biskupiji, domaći župnik bi sigurno ubrzo primetio nje-govu nadarenost i najverovatnije ga poslao na studije u Biskupske zavode u glavni grad Kranjske. odatle bi mu se, ako bi uspeo izbeći svešteničko „zvanje“ (njegova pobožna majka se nadala da će postati župnik), otvarao put u semenište i teološki fakultet ili na univerzitet. No budući da se rodio i odrastao u Zagorju, gde hrvatska Katolička crkva nije bila tako dobro organizovana kao u Kranjskoj, za njegovo vaspitanje se niko nije zaista pobrinuo. Završio je samo četiri razreda osnovne škole i nekoliko razreda pripremne škole. osim toga, kao dva-naestogodišnjeg ministranta, domaći župnik, pijanac, zbog nespretnosti kod svlačenja misne odore pljusnuo ga je i izgrdio, što mu je Joža vrlo zamerio: „Nedeljom sam doduše još odlazio na misu jer je majka tako želje-la, no mislim da sam tada s crkvom raskrstio.“ Kako je bio iz porodice koja nije spadala među najsiromašnije u selu, ali je ubrzo otišla „na doboš“ i bila je blagoslovena s čak petnaestoro dece – od kojih je osmoro rano umrlo – morao je već na pragu puberteta trbuhom za kruhom. otac Franjo, čovek slabog karaktera – „crn poput vra-ga“ – propio se, pa je bio prisiljen prodati i ono malo zemlje koju je posedovao. o njemu nije rado pričao, a ni o seljacima svog rodnog Zagorja nije imao najbolje mišljenje. „oni koji se s vama ne slažu“, pričao je mnogo godina kasnije, „stoje sa strane, šešir spušten na čelo, a ruke u džepovima. Veoma su pasivni i neinteligentni.“ S druge strane, od detinjstva je slušao o seljačkim buna-ma, koje su njegove krajeve zahvatile u drugoj polovi-ni 16. veka, i o tragičnoj smrti Matije Gupca i njegovih sledbenika nakon poraza 1573. godine. Zato nije bilo slučajno što je u njegovoj radnoj sobi u Beogradu visila velika slika Krste Hegedušića koja je prikazivala pobu-njene seljake u bici kod Stubice.

Najpre je hteo da postane krojač, jer su ga privlačila lepa odela, ali seoski učitelj je mislio da je nemiran de-čak i da ne bi bio pogodan za takvo sedeće zanimanje. Zato se zaposlio u nekoj gostionici u Sisku – taj posao je izabrao zato što su konobari u njegovim očima bili elegantni – no ubrzo ga je napustio pa je kao bravarski šegrt otišao da radi u neku mehaničarsku radionicu. Bio je nemirnog duha: tek što je 1910. izučio zanat, već je ne-koliko puta promenio radno mesto, u Hrvatskoj, u Kranj-

skoj, u Češkoj, u Bavarskoj, u Ruru i u Austriji. Razmišljao je i o tome da se iseli u Ameriku, ali stigao je samo do Trsta, gde bi se loše proveo da nisu lokalne socijaldemo-krate siromasima poput njega omogućili ishranu u jav-noj kuhinji. U Zagrebu se 1910. godine učlanio u Savez socijalističke omladine, što je značilo da je automatski postao član Socijaldemokratske stranke. „Naša mladost“, sećao se njegov savremenik Miroslav Krleža, „odvijala se u onim beznadno dosadnim i sivim ulicama zagrebač-kog Donjeg grada […] gdje su krčme bijedne i smrdljive, štacuni miriše na brašno i bakalar kao u najzabačenijoj provinciji, a u pustim dvokatnim kućama stanuju loše plaćeni sivi činovnici nekog sivog i dosadnog carstva na samrtnoj postelji.“

U jesen 1912. godine pozvan je u vojsku, gde se ubrzo popeo do čina narednika-vodnika u puku. S dvadeset i jednom godinom bio je jedan od najmlađih podoficira u carsko-kraljevskoj vojsci. Kao bivši soko, bio je dobar gimnastičar, odličan jahač, skijaš i mačevalac. Po sop-stvenom mišljenju, nije dobio zlatnu već samo srebrnu medalju u toj disciplini na takmičenju koje je vojska or-ganizovala u Budimpešti samo zato što je bio Hrvat, a njegov protivnik je bio plemićkog porekla. Prema Au-strougarskoj ni u kasnijim godinama nije gajio neprija-teljska osećanja, jer ju je smatrao uređenom državom, iako se već tada oduševljavao jugoslovenskom idejom. Kada se jednom u razgovoru povela reč o crnogorskom kralju Nikoli, koga je Milovan Đilas prezirno nazvao ope-retskim likom, Tito se usprotivio: „Ah, ne. Nama mladima bio je simpatičan – bio je hrabar, rodoljub, Jugosloven…“ Istovremeno je do kraja života ostao vezan za svoju užu domovinu. Koje je narodnosti, saznao je prvi put kad je imao četiri godine od svog dede Martina Javeršeka, kod koga je u selu Podsredi boravio u predškolskim danima, kada je ovaj pokušao da ga uveri da siđe s kruške na koju se popeo: „Dođi dole, ti mali Hrvat…“ Godine 1971. u vre-me najžešćeg sukoba sa zagrebačkim „liberalima“, koji su po njegovom mišljenju previše popuštali domaćim na-cionalistima, već pomalo pripit, rekao je Savki Dabčević Kučar, predsednici cKH: „Vi zapravo mislite da ja nemam nikakav nacionalni osjećaj, da se ja uopšte ne osjećam Hrvatom, da sam kao mlad proleter otišao u svijet i da mi je proleterski internacionalizam istisnuo svaki nacionalni osjećaj. Ja jesam i internacionalist, jer mi smo komunisti i svi moramo biti i internacionalisti! Ali ja sam i Hrvat!“

Kada je krajem jula 1914. godine izbio Prvi svetski rat, njegov puk su uputili najpre na srpski front na Drini, gde je od avgusta do decembra služio kao narednik 25. domo-branskog pešačkog puka, a kasnije u Karpate na ruski front. Još pre toga su ga u Petrovaradinu blizu Novog Sada na nekoliko dana bacili u zatvor pod optužbom za antiratno huškanje, što je sam kasnije proglasio greškom vojnih vla-sti. U teškim borbama protiv Rusa u istočnoj Galiciji, gde je dospeo februara 1915. godine, istakao se kao komandant izvidnice i bio čak predložen za odlikovanje.

| 67 www.leo.rs

Stiven Hoking

Kratka povest mog života

Stiven Hoking je zasenio čitaoce širom sveta nizom bestselera posvećenih istraživanjima misterije vaseljene. Najbriljantniji kosmolog našeg doba prvi put upravlja pogled ka sebi, da bi nam ponudio sliku svog života i

intelektualne evolucije.

Kratka povest mog života govori o njegovom neverovatnom putovanju od dečaštva u posleratnom Londonu do međunarodne slave i ugleda. Jezgrovito, duhovito i iskreno svedočanstvo, bogato ilustrovano retkim

fotografijama, prikazuje Hokinga koji se samo pokatkad nazirao u prethodnim knjigama: radoznalog učenika kog su drugari iz razreda nazvali Ajnštajn; šaljivdžiju koji se s kolegom opkladio u postojanje crne rupe; i mladog

supruga i oca koji se bori za svoje mesto u naučnom i akademskom svetu...

1

Detinjstvo

Moj otac Frenk potomak je seljačke loze zakupaca ima-nja u Jorkširu u Engleskoj. Njegov deda – moj pradeda Džon Hoking – bio je imućan seljak, ali zakupio je previše zemlje i bankrotirao u poljoprivrednoj depresiji početkom XX veka. Njegov sin Robert – moj deda – pokušao je da pomogne ocu, ali i on je propao. Robertova supruga je, na svu sreću, posedovala kuću u Barobridžu, u kojoj je držala školu. Taj posao joj je donosio skromne prihode. Uspeli su da pošalju sina u oksford, na studije medicine.

otac je dobio niz školarina i nagrada, koje su mu omo-gućile da vrati novac roditeljima. Nakon studija se posvetio istraživanjima tropske medicine. Godine 1937, otputovao je u istočnu Afriku radi istraživanja. Kad je rat počeo, proputo-vao je Afriku kopnenim putem i spustio se niz reku Kongo da bi našao brod za Englesku. Dobrovoljno se prijavio u vojsku kad se vratio u domovinu. Rečeno mu je da će biti mnogo korisniji na polju medicinskih istraživanja.

Moja majka rodila se u Danfermlinu u Škotskoj, kao treće od osmoro dece porodičnog lekara. Najstarije je bila devojčica s Daunovim sindromom. Do smrti u tri-naestoj godini, živela je odvojeno s negovateljicom. Preselili su se na jug, u Devon, kad je majka napunila dvanaest godina. Njena porodica, baš kao i očeva, nije bila imućna. Ipak, uspeli su da pošalju majku na oksford. Posle studija je radila svakojake poslove. Bila je i poreski inspektor, što joj se nije dopalo. Napustila je taj posao

da bi postala sekretarica. Tako je i upoznala mog oca u prvim godinama rata.

Rođen sam 8. januara 1942. godine, tačno tri stotine godina posle Galilejeve smrti. Pretpostavljam da je tog dana rođeno oko dve stotine beba. Nije mi poznato da li se ijedna od njih zanimala za astronomiju.

Rođen sam u oksfordu, iako su moji roditelji živeli u Londonu. Do toga je došlo zbog prećutnog sporazuma između nas i Nemaca: da oni neće bombardovati ok-sford i Kembridž ako mi ne bombardujemo Hajdelberg i Getingen. Grehota je što ovako civilizovan sporazum nije štitio veći broj gradova.

živeli smo u Hajgejtu, u severnom Londonu. Moja sestra Meri rođena je osamnaest meseci posle mene. Rečeno mi je da je nisam dočekao s dobrodošlicom. U detinjstvu se nismo najbolje slagali. Ta napetost hranila se malom razlikom u uzrastu. Nestala je kad smo krenuli različitim životnim putevima. ona je postala doktor, na zadovoljstvo mog oca.

Moja sestra Filipa rođena je kad sam imao pet godina. U tom uzrastu sam bolje shvatao šta se događa. Sećam se da sam jedva čekao da se majka porodi, da bismo se igrali utroje. Bila je veoma energično i pronicljivo dete. Uvek sam poštovao njene stavove i mišljenja. Moj brat Edvard usvojen je mnogo kasnije, kad sam imao četr-naest godina. Jedva da je bio deo mog detinjstva. Bio je mnogo drugačiji od ostalo troje, u potpunosti neaka-demski i neintelektualan tip, što je verovatno bilo dobro

68 |

po nas. Bio je prilično teško dete, ali niste mogli da ga ne volite. Umro je 2004. godine iz nerazjašnjenih razloga. Najverovatnije objašnjenje je da se otrovao isparenjima lepka kojim je renovirao stan.

U svom najranijem sećanju, urlam iz sveg glasa u jasli-cama obdaništa Bajron haus u Hajgejtu, dok se deca oko mene igraju prekrasnim igračkama. Hteo sam da im se pridružim. Imao sam samo dve i po godine. Uplašio sam se zato što sam prvi put ostavljen s nepoznatim ljudima. Mislim da sam iznenadio roditelje svojom reakcijom, zato što sam im bio prvo dete i zato što su verovali knjigama o dečjem razvoju, u kojima je pisalo da bi deca od dve godine trebalo da budu spremna za samostalno uspostav-ljanje društvenih veza. odveli su me iz jaslica nakon tog groznog jutra. Godinu i po dana me nisu slali natrag.

U Hajgejtu je u toku rata i neposredno posle njega živelo mnogo naučnika i akademika. (U nekoj drugoj zemlji bi ih zvali intelektualcima, ali Englezi nikad nisu priznavali da među njima ima i takvih.) Svi roditelji slali su decu u obdanište Bajron haus, za to doba progresivnu ustanovu.

Sećam se da sam se žalio roditeljima da me u školi ničemu ne uče. Vaspitači u Bajron hausu nisu verovali u tada opšteprihvaćenu metodu usađivanja znanja u decu. Umesto toga se od nas očekivalo da naučimo da čitamo ne znajući da nas iko tome uči. Zbog toga sam naučio da čitam tek u prilično zrelom dobu od osam godina. Moja sestra Filipa učila je da čita pomoću staromodnijih

metoda i čitala je već u četvrtoj. Nije zgoreg pomenuti da je uvek bila pametnija od mene.

živeli smo u visokom i uskom viktorijanskom zdanju. Ro-ditelji su ga jeftino kupili za vreme rata. Tada su svi mislili da će London biti sravnjen sa zemljom. Jedna od raketa Fau-2 pala je nekoliko kuća od nas. Tata se zatekao u kući kad je raketa eksplodirala. Sestre, mama i ja nismo bili tu. Na svu sreću, nije bio povređen. Ni kuća nije mnogo oštećena. Za eksplozijom je ostala ruševina, na kojoj sam se godinama igrao s drugom Hauardom, koji je živeo troja vrata od mene. Hauard je bio otkrovenje za mene zato što njegovi roditelji nisu bili intelektualci. Išao je u državnu školu, a ne u Bajron haus, i znao sve o fudbalu i boksu, sportovima za koje moji roditelji nisu pokazivali ni trunku zanimanja.

živo se sećam prvog vozića. Igračke se nisu proizvo-dile za vreme rata, bolje reći, nisu se proizvodile za do-maće tržište. Strastveno sam se zanimao za voziće. otac je pokušao da mi napravi drveni vozić, ali on me nije zadovoljio. Hteo sam igračku koja sama ide. Kupio mi je polovni voz na navijanje. opravio ga je lemilicom. Dobio sam ga za Božić, nešto pre trećeg rođendana. Taj voz nije dobro radio. otac je odmah posle rata otišao u Ameriku. Vratio se Kraljicom Meri. Majci je doneo najlonke, kojih u Britaniji tada nije bilo. Sestri Meri je doneo lutku koja je zatvarala oči kad bi se položila na leđa. A meni je do-neo američki vozić, s metalnom rešetkom na lokomotivi i prugom u obliku osmice. Nikad neću zaboraviti uzbu-đenje pri otvaranju kutije.

| 69 www.leo.rs

U ratu tajnih društava za prevlast nad svetom Srbi nemaju svoj tim! Vi i vaši prijatelji možete da

ga stvorite. U inat svima, a u korist otadžbine!

Budite zaverenik i kreator događaja u budućnosti! Znanje je moć, ali ono služi samo hrabrima!

Preuzmite sudbinu u sopstvene ruke! Sledite me!

Dejan Lučić

„Teorija zavere – Priručnik za osvajanje vlasti“ je kapi-talno delo koje Srbe treba da vrati sa margine istorije u srce događaja! Ko pročita ovu knjigu i shvati je – mora da se pretvori u vuka, totemsku životinju Arijevaca – koja dela kolektivno ka jednom cilju: povratku ka moći! Srbi-ma je ukradeno znanje o korenima civilizacije nastale u Podunavlju, čak i o pismu AZ-BUKI koja je starija od klinastog pisma.

Tajno društvo – masoni – sledbenici su Nimroda, odno-sno Nina Belova, tvorca Vavilona, koji je sa Balkana!

Nino Belov ili Balov je božanstvo BELoG čoveka, koje se nalazi i u imenu glavnog grada Srba Bel-grada!

Bal ili Bel je u korenu reči KA-BALA, magije koja je promovisana u Vavilonu, ali koja ima korene na Bal-kanu. Danas je ona sačuvana u istočnoj Srbiji i vrlo je slična magiji Hitita, na osnovu čega možemo govoriti o isto-rodnosti naroda.

Ja, kao mason visokog 32°, zaključujem da u mom „društvu sa tajnom“ ima mnogo običaja koji su u osnovi ponašanja Srba, a to su oslovljavanje sa „brate“, ljubljenje tri puta, ali i početak rada koji kreće sa unošenjem vatre (svetlosti) u ložnicu (ložu).

Srbi znaju da se znanje prenosi sa oca na sina, kao i sa masona na luftona. Uvek uz svetlost.

Masoni kažu: Upoznaj samoga sebe!

Dejan Lučić ovom knjigom govori Srbima: upoznajte sebe i svoju moć! Spoznajte – gde ste i povežite se u bratsku ložu!

Dejan Lučić

Teorija zavere - Priručnik za osvajanje vlasti -

- prvi nivo -

Kada se pronađe 300 pametnih i važnih Srba, koji su već u skrivenim centrima moći, počeće preporod pra-naroda!

ova knjiga ima funkciju INIcIJAcIJE!

ono što je Albert Pajk za Amerikance i za masoneriju, to je Dejan Lučić za Srbe!

Svetlost zabranjenog znanja! ovog čoveka treba slediti!

Doktor Nedeljko Dražić mason 32°, Grand loža Vašington, ezoterik

Lekcija 1

Put ka moći

„Teorija zavere“ je kovanica kojom se tragači za isti-nom teraju sa pravog traga! Fakat je da svi znaju da za-vera postoji – ali je većinu strah da to izgovori! Činjenica je da postoji elita, koja po svemu sudeći nije pozitivna, već destruktivna – i koja vlada svetom. Ta elita je kreator istorije, pokretač promena, revolucija, osvajanja sveta, ratova… Razumno je da ta grupa sve što radi krije od većine… Ako nešto i otkrije, onda to nije suština… ona obmanjuje svoje saučesnike, na nižim nivoima – obzna-njujući lažne ciljeve koji su ideali masa… Sve to se zove: zavera, komplot, urota, konspiracija…

Ko su zaverenici?

Koji su njihovi ciljevi?

Koja je metodologija?

70 |

ovaj priručnik, koji će imati više tomova, poslužiće vam da sve to shvatite. Uporniji će mnogo toga naučiti i primeniti u svakodnevnoj praksi, trudiće se da postanu bogati i uticajni, a samo posvećena manjina će ove knjige iskoristiti za osvajanje vlasti u Srbiji i okruženju. Najbolji od njih će uspeti da se uključe u redove vladara iz senke, gde će uticati na poboljšanje položaja srpskog naroda, koji je pred gubitkom države i pred – nestajanjem!

Komunikacija sa vama, dragi čitaoci, biće ovde prija-teljska, kao između učitelja i učenika. ovo nisu knjige za čitanje i zabavu, ovo su priručnici za – akciju! Naučiću vas dvema stvarima koje najbolje znam:

1) Kako funkcionišu tajna društva i kako deluju na politiku;

2) Kako su organizovane tajne službe i koja je njihova uloga u sprovođenju političke volje tajnih društava.

Zbog toga možemo zaključiti da ćete naučiti dve ve-štine:

1) Kako se osvaja vlast!

2) Kako se vlada svetom!

U ovom trenu, sve vam to deluje nestvarno i za vas nemoguće.

No stvar je jednostavna. Sve složene operacije su jed-nostavne ako se dobro isplaniraju, podele po fazama i nađu odgovarajući lideri koji će njihove delove realizovati!

Jednostavno, zar ne, poštovani moji učenici.

Na kraju ovih kurseva postaćemo i prijatelji.

obećavam! Počinjemo sa školom.

Teorija zavere, knjiga koju držite u ruci, priručnik je za realizaciju vaših skrivenih političkih planova, koje ste želeli da realizujete, a niste znali kako!

1. Vi imate svoje lične interese koje želite da realizu-jete kroz politiku…

2. Vi nemate lične interese, ali imate nacionalne, ver-ske i državotvorne – koje želite da realizujete…

Kojoj grupi pripadate?

Ne, zaista mi vaša iskrenost nije potrebna jer ona u politici nije bitna.

Hajde da se dogovorimo šta nas okuplja oko ove knji-ge! To je interes!

Vi želite da naučite kako funkcioniše tajna politika – kako biste realizovali skriveni cilj!

Počinjemo sa učenjem, ali i sa paralelnom praksom…

Za početak pronađite u svom okruženju dvojicu pa-metnih mlađih ljudi, koji u osnovi dele vaša politička uverenja, i družite se „ritualno“ jednom nedeljno! Sku-povi treba da budu u stanovima, bez prisustva žena i sa minimumom alkohola. Međusobno se nazivajte tajnim imenima u telefonskoj komunikaciji, a pred drugima ne spominjite svoje sastanke. Vi ste Alfa grupa. Uteme-ljivači!

Vas trojica ste ravnopravni i bilo bi dobro da svako od vas bude ekspert za nešto. Recimo, jedan je politikolog, drugi je vojno lice, treći je pravnik…

| 71 www.leo.rs

Počnite da čitate knjige iz oblasti u kojoj ste ekspert i to želite da ostanete. Posle izvesnog vremena, razgova-rajte na tajnom sastanku o problemima koji vas muče. Ukrstite mišljenja, naravno, bez dizanja tona…

Učite jedni druge!

Ustanovite da li ste vas trojica za istorijske promene!

U slučaju da sva trojica sebe smatrate dovoljno ozbilj-nim igračima, ljudima koji su na ovaj svet došli sa zadat-kom – misijom, onda ste vi – ALFA grupa!

Vi, kao najmudriji, onda smislite ime za tajno društvo; ono mora sistemom asocijacija da sadrži i cilj formiranja. Recimo, masoni, odnosno „slobodni zidari“ zovu se tako jer navodno grade hram čovečnosti, gde je svaki član „kamen“ koji mora da se uglača kako bi tako pravilan bio uzidan u hram – piramidu.

Iluminati se zovu „prosvetljenima“ jer navodno samo oni znaju put kojim treba da ide čovečanstvo. oni imaju „baklju znanja“ kojom rasteruju mrak. Zbog toga svuda imate kipove koji drže – buktinju!

Vaše tajno društvo, ako ima za cilj lično bogaćenje, treba da ima odgovarajući naziv – Trezor, Dijamant, Ćup, Fort Noks, Car Radovan, Riznica, Krez…

Sada da vidimo ideje za nacionalna društva: Crna ruka, Duga ruka, Sinovi cara Dušana Silnog, Kosovski za-vetnici, Zavetnici Kosova, Vukovi, Pokret etruraca (saznajte ko su Etrurci i koje pismo su koristili), Sinovi Nina Belova, Vitezovi Reda zmaja, Kćeri carice Milice, Majke Srbije…

Posle naziva tajnog društva, do koga morate doći dogovorom, sledi smišljanje – ZAKLETVE! Zakletva oba-vezno mora imati elemente zastrašivanja za onoga – ko bi izdao!

ovde ćemo sada da se koncentrišemo na pravljenje jednog, i to tajnog, nacionalističkog društva – Kosovskih zavetnika!

Zakletvu napišite na poleđini osveštane ikone Svetog Đorđa ili Jovana Krstitelja, a onda se potpišite uz zapalje-nu slavsku sveću – u polumraku!

To je ZAVEToVANJE da će te se boriti za obnovu drža-ve, ujedinjenje, slobodu i slavu srbstva.

Pesma Vostani, Serbije neka se čuje u pozadini.

Trenutak zavetovanja i potpis na ikoni – mora da bude svečan.

Zavet mora da se pamti i ispunjava cELoG žIVoTA!

Vi tada postajete KoSoVSKI ZAVETNIcI, bez obzira na to kako se zove vaše tajno društvo.

Vaša tajna ćelija KoSoVSKIH ZAVETNIKA biće samo jedna od hiljadu koje će nastati – nakon čitanja ove knjige!

Dok se vi zaklinjete jedni drugima, to isto rade Srbi širom sveta.

Vostani, Serbijo, davno si zaspala!

Vostanite, vi mladi Srbi, pokrenite otadžbinu!

cilj je jaka Srbija, slobodna, vojnički nepobediva!

cilj je da više nikada ne bude – GENocIDA nad Sr-bima!

cilj je da nas bude petnaest miliona!

Metodologija realizacije ovih zadataka je rad nezavi-snih tajnih društava – koja idu ka cilju!

Ko zna cilj – naći će put!

Sledeća faza je da svako od vas napravi novu grupu. Sada će vas biti devetorica… Posle sledeća tri meseca, počinjite da se sastajete svi. Posle 6 meseci vi ste napravi-li društvo! U slučaju da ste o tome ćutali, vi imate TAJNo DRUŠTVo.

Da bi tajno društvo bilo homogeno i da bi se spreči-la izdaja, morate primiti nekog sa vojnim iskustvom. To mogu biti specijalci iz 63. padobranske, JSo-a, 84. peša-dijske žandarmerije…

Primite časne heroje!

Vitezove srbstva!

Zašto?

Zato što će taj čovek imati titulu „STRAŠNoG BRATA“. Njegov zadatak je da zastraši i kazni svakog ko krene putem izdaje.

Strah čuva tajno društvo od „provale“!

Zato primajte samo časne i hrabre!

Tajno društvo može delovati iz potaje – indirektno, ali može da uđe i u politiku – direktno!

Vas je devetorica, a među vama nema vođe!

Vođa je ikona, na kojoj ste se potpisali, a koju ste sa-krili!

Vaš cilj je da delujete za opšte DoBRo!

Lopovluk je vama zabranjen!

Izdaja se kažnjava surovo!

Vi ste kosovski zavetnik!

Vi delujete kroz sve partije – od levih do desnih, ka istom cilju!

Vi o tajnom društvu nikom ne pričate!

Gospodo, ako ste dovoljno odlučni i uporni, vaš cilj je ostvarljiv!

Sada ste spremni da se infiltrirate u političku stran-ku koja vam je relativno bliska! U slučaju da ste o svojoj „grupi“ ćutali, imate šanse da tu političku stranku osvo-jite iznutra!

Učlanite se odvojeno i u različitim vremenskim pe-riodima.

Nađite nekog u toj političkoj stranci da vas preporuči – kao stručnjaka.

Dolazite na sastanke i na sebe preuzimajte dosa d ne zadatke: zapisničara, blagajnika, onog ko skuplja potpi-se…

72 |

Potražite na www.leo.rs

Robert M. Edsel i Bret Viter

Operacija: Čuvari nasleđa

– Saveznički heroji, nacistički pljačkaši i najveći lov na blago u istoriji –

Šta ako vam kažem da postoji neispričana priča iz Drugog svetskog rata sa nezamislivim glavnim junacima?

Šta ako vam kažem da je na prvim linijama fronta delovala grupa ljudi koja nije nosila puške ni vozila tenkove,

grupa čiji je zadatak bio da spasava, a ne da razara?

U uzbudljivoj trci s vremenom, od pećina do zamkova, ti ljudi svakodnevno su stavljali život na kocku kako bi

spasili stotine hiljada najvećih svetskih umetničkih dela.

oni su bili u operaciji Čuvari nasleđa i ovo je priča o njima.

Piščeva napomena

Većina nas zna da je Drugi svetski rat bio najrazorni-ji rat u istoriji. Znamo za neizrecive ljudske žrtve; videli smo slike razorenih evropskih gradova. Pa ipak, koliko nas se, šetajući veličanstvenim muzejima kakav je Luvr, uživajući u tišini ogromnih katedrala kao što je ona u Šartru, ili gledajući uzvišena dela poput Tajne večere Leonarda da Vinčija, zapitalo: „Kako je toliko kulturnih spomenika i umetničkih dela preživelo taj rat? Ko su ljudi koji su ih spasli?“

Najvažniji događaji Drugog svetskog rata (Perl Har-bor, Dan D, Ardenska ofanziva) usađeni su u našu kolek-tivnu svest kao i naslovi knjiga i filmova (Braća po oružju, Najveće pokolenje, Spasavanje redova Rajana, šindlerova lista) i imena pisaca, reditelja i glumaca (Embrouz, Broko, Spilberg, Henks) koji su ove velike događaje i herojstvo tog doba još jednom oživeli za nas.

Ali šta ako vam kažem da je još neispričana jedna veli-ka priča iz Drugog svetskog rata, značajna priča iz samog srca ratnog napora, i da su njeni junaci nezamisliva grupa heroja za koje nikada niste čuli? Šta ako vam kažem da je na prvim borbenim linijama delovala grupa ljudi koja je doslovno spasla svet kakav poznajemo, grupa koja nije nosila automate ni vozila tenkove, koja nije imala visoke zvanične položaje, grupa ljudi ne samo dovoljno daleko-vidih da shvate ogromnu pretnju po najveća kulturna i

umetnička dostignuća civilizacije nego i spremnih da se upuste u bitku i nešto preduzmu?

ove nepoznate heroje zvali su „Umetnički odred“. Bila je to grupa vojnika koja je radila na ostvarenju vojnih cilje-va zapadnih saveznika od 1943. do 1951. godine. Njihov prvobitni zadatak bilo je ublažavanje štete izazvane bor-benim dejstvima, i to pre svega građevinama – crkvama, muzejima i drugim važnih spomenicima. S razvojem rata i savezničkim prelaskom preko granica Nemačke, usredsre-dili su se na pronalaženje ukradenih i nestalih pokretnih umetničkih dela i kulturnih spomenika. Tokom okupacije Evrope Hitler i nacisti izveli su „najveću pljačku u istoriji“, oteli su i preneli u Treći rajh više od pet miliona umetničkih predmeta. Napori zapadnih saveznika, predvođeni Umet-ničkim odredom, tako su postali „najveći lov na blago u istoriji“, ispunjen nezamislivim i čudnovatim događajima kakvi se mogu odigrati samo u ratu. Bila je to i trka s vre-menom jer su se na najneverovatnijim mestima koja su poslužila kao osnova za nastanak savremenih omiljenih ikona kao što su zamak Uspavane lepotice u Diznilendu ili film Moje pesme, moji snovi, skrivale desetine hiljada najve-ćih umetničkih remek-dela. Među tim blagom, uglavnom plenom nacističke pljačke, bile su i neprocenjivo vredne slike Leonarda da Vinčija, Jana Vermera i Rembranta i Mi-kelanđelove i Donatelove skulpture, a neki nacisti bili su odlučni da ih unište kako ih se niko ne bi dokopao ako već Treći rajh ne može da ih zadrži.

74 |

Na kraju je oko trista pedeset muškaraca i žena iz trinaest zemalja služilo u odeljenju za spomenike, lepe umetnosti i arhive, što je bio izuzetno mali broj u oru-žanoj sili od nekoliko miliona vojnika. Umetnički odred u Evropi imao je svega šezdesetak pripadnika kada su okončana neprijateljstva na Starom kontinentu (8. maja 1945. godine), uglavnom Amerikanaca i Britanaca. U Ita-liji prepunoj umetničkih dela bila su svega dvadeset dva oficira odreda. Tokom prvih nekoliko meseci posle Dana D (6. juna 1944. godine) odred je na terenu u Norman-diji imao svega desetak ljudi. Do kapitulacije Nemačke pridodato je još dvadeset petoro ljudi, a dobili su zastra-šujući, na prvi pogled neostvariv zadatak da pokriju čitav sever Evrope.

U početku sam želeo da ispričam priču o delovanju Umetničkog odreda širom Evrope i usredsredim se na događaje između juna 1944. i maja 1945. kroz doživljaje samo osmorice pripadnika odreda i još dve važne lično-sti, od kojih jedne žene, koristeći se službenim i ličnim dnevnicima, ratnim izveštajima i, što je najvažnije, pi-smima koja su slali suprugama, deci i srodnicima tokom borbi. Zbog ogromnih razmera priče i moje rešenosti da je verno prenesem, konačni rukopis toliko je narastao da sam, nažalost, bio primoran da iz knjige isključim delovanje odreda u Italiji i upotrebim severnu Evropu – uglavnom Francusku, Holandiju, Nemačku i Austriju – kao središnju tačku za razumevanje napora odreda.

Pripadnici odreda Din Keler i Frederik Hart, obojica Amerikanci, i Džon Brajan Vord-Perkins, Britanac, kao i ostali njihovi saradnici, doživeli su neverovatne trenutke tokom svog napornog rada u Italiji. Tokom istraživanja pronašli smo pronicljiva i dirljiva pisma s opisima pone-kad nepodnošljive odgovornosti koju su poneli da bi zaštitili ovu nezamenljivu kolevku civilizacije. Mnoge njihove nezaboravne doživljaje iz Italije uključiću u sle-deću knjigu koristeći se rečima tih ljudi.

Radi održavanja toka radnje uzeo sam sebi slobodu da stvorim dijaloge, ali oni se nikada ne tiču suštine i uvek su zasnovani na bogatoj dokumentaciji. Sve vreme sam se trudio ne samo da shvatim i prenesem činjenice nego i karaktere i gledišta učesnika, kao i njihovo poi-manje događaja u trenutku njihovog odvijanja, koje se ponekad znatno razlikuje od našeg, nastalog mnogo go-dina kasnije, a to i jeste jedan od najvećih izazova istorij-ske nauke. Sve greške u prosuđivanju su isključivo moje.

Misija časti u suštini je lična priča – priča o ljudima. Zbog toga mi dozvolite da ispričam jednu ličnu priču. Pr-vog novembra 2006. godine odleteo sam u Vilijemstaun u državi Masačusets da razgovaram s pripadnikom odre-da Samsonom Lejnom Fejzonom Mlađim, koji je služio i u Upravi za strateške usluge (oSS), prethodnici centralne obaveštajne agencije. Lejn je stigao u Nemačku u leto 1945. i odmah je otišao u Altauze u Austriji da pomogne u saslušavanju važnih nacističkih funkcionera koje su

| 75 www.leo.rs

zapadni saveznici zarobili. Njegov neposredni zadatak bio je da sazna sve što može o Hitlerovj zbirci umetnič-kih dela i njegovim planovima za nesuđeni „Firerov mu-zej“. Posle rata Lejn je predavao umetnost na koledžu „Vilijems“; gotovo trideset godina obrazovao je vredne i nadarene studente i prenosio im svoje nadahnute sta-vove. Njegova profesionalna baština živi kroz njegove učenike, posebno kroz rukovodioce brojnih vodećih muzeja u Sjedinjenim Državama. To su Tomas Krens (di-rektor Fondacije Solomona R. Gugenhajma, 1988–2008), Džejms Vud (predsednik Muzejskog trusta Pola Getija, 2004–2010), Majkl Goven (direktor okružnog muzeja Los Anđelesa, 2006–2010), Džek Lejn (direktor Muzeja umetnosti u Dalasu, 1999–2007), Erl Pauel III zvani Rasti (direktor Nacionalne umetničke galerije u Vašingtonu od 1992. do danas) i legendarni Kirk Varnedo (direktor Muzeja savremene umetnosti, 1986–2001).

Iako star devedeset osam godina, Lejn je delovao čilo. Ipak, njegov sin Gordon upozorio me je unapred: „Tata je retko budan duže od trideset minuta, pa se nemojte razočarati ako ne saznate mnogo iz razgovora s njim.“ Naš razgovor trajao je skoro tri sata. Lejn je prelistavao moju prvu knjigu, Spasavanje Da Vinčija, fotografsko pri-znanje radu odreda, povremeno dugo gledao neke slike koje kao da su ga prenosile unazad kroz vreme. oči bi mu zasvetlucale kad god se nečega prisetio, i radosno je mahao rukama pričajući mi neverovatne priče sve dok se obojica nismo umorili. Gordon prosto nije verovao šta se dešava, kao ni njegova tri brata.

Kad sam ustao da se oprostim, prišao sam Lejnovoj fotelji da mu zahvalim. Čvrsto mi je stegao ruku obema, privukao me sebi i rekao: „Čitav život sam čekao da vas upoznam.“ Deset dana kasnije, svega pet dana pre svog devedeset devetog rođendana, Samson Lejn Fejzon je umro. Bio je jedanaesti novembar, Dan ratnih veterana.

Glavni likovi

Major Ronald Edmund Balfur, Prva kanadska ar-mija. Starost 1944: 40. Mesto rođenja: oksfordšir, En-gleska. Balfur je bio istoričar na Univerzitetu Kembridž i, kako to Britanci kažu „džentlmen naučnik“ – neženja posvećen intelektualnom životu bez želje za položajima i priznanjima. Bio je odani protestant, karijeru je započeo kao istoričar, a onda je prešao na crkvene nauke. Najviše je cenio svoju ogromnu ličnu biblioteku.

Redov Hari Etlinger, Sedma armija SAD. Starost: 18. Mesto rođenja: Karlsrue, Nemačka (emigrirao u Nju-ark u Nju Džersiju). Kao Jevrejin, Etlinger je s porodicom pobegao pred nacističkim progonima 1938. Regrutovan posle mature u Njuarku 1944, proveo je veliki deo službe lutajući kroz šumu vojne birokratije sve dok početkom maja 1945. nije našao svoje mesto.

kapetan Voker Henkok, Prva armija SAD. Starost: 43. Mesto rođenja: Sent Luis, Misuri. Henkok je bio uvaže-ni vajar, pre rata je osvojio prestižnu Rimsku stipendiju i dizajnirao je Vazduhoplovnu medalju 1942. Dobrodušan i vedar, često je pisao svojoj velikoj ljubavi Saimi Nati, ko-jom se oženio svega dve sedmice pre nego što je otišao u Evropu na dužnost. Najčešće je pisao o svom uživanju u poslu i o kući i ateljeu iz snova u Glosteru, u državi Masačusets, u kom bi oboje živeli i radili.

kapetan Volter Huthauzen zvani Hač, Deveta ar-mija SAD. Starost: 40. Mesto rođenja: Peri, oklahoma. Dečački privlačni Hač bio je arhitekta i profesor dizajna na Univerzitetu Minesote. Radeći uglavnom u nemačkom gradu Ahenu, bio je odgovoran za veliki deo severozapad-nog područja Nemačke.

Žak Žožar, direktor Nacionalnih muzeja Francu-ske. Starost: 49. Mesto rođenja: Anijer, Francuska. Kao direktor Nacionalnih muzeja Francuske, žožar je bio od-govoran za bezbednost francuske državne umetničke zbirke za vreme nacističke okupacije 1940–1944. Bio je šef, mentor i osoba od poverenja Roz Valan, takođe veli-kog heroja francuskog kulturnog sveta.

Redov prve klase Linkoln kerstajn, Treća armija SAD. Starost: 37. Mesto rođenja: Ročester, Njujork. Ker-stajn je bio umetnički impresario i pokrovitelj umetnosti. Blistavog uma, ali sklon naglim promenana raspoloženja i depresiji, bio je osnivač legendarnog Njujorškog grad-skog baleta i po mišljenju mnogih jedna od najvažnijih ličnosti kulture svog doba. Ipak, imao je veoma nizak čin u odeljenju, a služio je kao veoma sposoban pomoćnik kapetana Roberta Pozija.

kapetan Robert Pozi, Treća armija SAD. Starost: 40. Mesto rođenja: Moris, Alabama. Rođen u siromašnoj farmerskoj porodici, Pozi je diplomirao arhitekturu na Univerzitetu obern zahvaljujući stipendiji koju je dobio kao rezervni oficir Kopnene vojske SAD. Bio je usamljenik i silno ponosan na Treću armiju i njenog legendarnog zapovednika generala Džordža S. Patona. Često je pisao svojoj ženi Alis i kupovao razglednice i suvenire za svog sinčića Denisa, kog je zvao Vugi.

Potporučnik Džejms Dž. Rorimer, Pozadinska služba i Sedma armija SAD. Starost: 39. Mesto rođenja: Klivlend, ohajo. Rorimer je bio čudo od deteta u muzej-skom svetu i vrlo mlad je postao kustos muzeja Metropo-liten. Kao stručnjak za srednjovekovnu umetnost, uz po-moć velikog pokrovitelja umetnosti Džona D. Rokfelera odigrao je ključnu ulogu u osnivanju Klojstersa, ogranka srednjovekovne umetnosti Metropolitena. Raspoređen je na rad u Pariz i postao je veoma drag Roz Valan zbog

76 |

svoje upornosti, spremnosti da zaobiđe sistem i ljubavi prema svemu francuskom. Njihov odnos biće izuzetno važan u trci za pronalaženje nacističkih skrovišta umet-ničkog blaga. Bio je oženjen Ketrin, koleginicom iz Me-tropolitena, i dobio je kćerku En dok je bio na dužnosti; prvi put ju je video tek posle više od dve godine.

Poručnik Džordž Staut, Prva armija i Dvanaesta grupa armija SAD. Starost: 47. Mesto rođenja: Vinterset, Ajova. Najvažnija ličnost na tada slabo razvijenom polju umetničke konzervacije, Staut je među prvima u Americi shvatio razmere nacističke pretnje kulturnom nasleđu Evrope i ubeđivao je muzejsku zajednicu i oružane snage da osnuju jedinicu profesionalnih konzervatora. Kao te-renskom oficiru svi pripadnici odreda u severnoj Evropi obraćali su mu se za pomoć i bio im je dragocen uzor i prijatelj. Doteran i učtiv, blistao je na poslu zbog svo-jih visokih merila i temeljnosti. Učestvovao je i u Prvom svetskom ratu, a kad je pošao u Drugi ostavio je kod kuće ženu i tek rođenog sina. Njegov najstariji sin služio je u Ratnoj mornarici SAD.

Roz Valan, privremeni kustos muzeja Že de Pom. Starost: 46. Mesto rođenja: Sent Etjen de Sen Goar, Fran-cuska. Rođena u skromnoj seoskoj porodici, Roz Valan postala je neočekivana junakinja francuskog kulturnog sveta. Već dugo je radila kao neplaćeni volonter u muze-ju že de Pom pored Luvra kada su nacisti okupirali Pariz. Uzdržana ali vrlo odlučna, zahvaljujući neupadljivom ponašanju zbližila se s nacistima u muzeju i špijunirala ih pune četiri godine. Posle oslobođenja Pariza brojne i izuzetno važne tajne informacije koje je svesrdno štitila odlučno su uticale na pronalaženje umetničkog blaga opljačkanog iz Francuske.

operacija: čuvari nasleđa

Prvi deo

Misija

1938–1944.

čeka nas dug put. Sposobni ljudi biće nam neophodni, to je jasno kao dan. Lažni ugled, plitkoumnost, mudrijaše-nje i naizgled dobar, ali površan rad biće otkriveni i naju-reni. čvrsto, odlučno vođstvo... i čelična spremnost da se netremice suoči s razočaranjima, opasnostima i sve većim poslom odlikovaće onoga ko stoji na čelu samouverene i spremne borbene jedinice. Osim toga, on mora imati vraški bogatu maštu – mene neprestano zaprepašćuje potpuno odsustvo maštovitog razmišljanja... Najzad, taj čovek mora biti u stanju da zaboravi na sebe i sopstvenu sudbinu. Ovde sam smenio dvojicu visokih komandanata zato što su bri-nuli zbog „nepravde“, „nepoštenja“, „ugleda“ i – o, đavo da ih nosi!

Vrhovni zapovednik savezničkih snaga general Dvajt Dejvid Ajzenhauer u pismu generalu Vernonu Pričardu, 27. avgust 1942.

„Mislim da smo na početku uspeli nešto da postigne-mo jer niko nije znao za nas, niko nas nije gnjavio – i zato što nismo imali novca.“

Džon Getens, odeljenje za konzer vaciju harvardskog muzeja Fog, opisujući naučni napredak koji je ostvario s Džordžom Stautom između 1927. i 1932.

UMETNIČKI oDRED

Umetnički odred bio je grupa muškaraca i žena iz trinaest zemalja koji su se uglavnom dobrovoljno javili za rad u novoosnovanom odeljenju za spomenike, lepe umetnosti i arhive. Prvobitni dobrovoljci bili su stručni direktori muzeja, kustosi, naučnici, profesori, umetnici, arhitekte i arhivisti. opis njihovog posla bio je jednosta-van – trebalo je da tokom borbi spasu što više evropskog kulturnog nasleđa.

Sam nastanak odeljenja bio je svojevrstan eksperi-ment. Prvi put je tada neka vojska pokušala da ublaži štetu koju rat nanosi kulturi, i to bez odgovarajućih pre-voznih sredstava, zaliha, osoblja i bilo kakvog istorijskog iskustva. Ljudi kojima je ovaj zadatak poveren bili su na prvi pogled veoma neobični heroji. od prvih šezdesetak pripadnika odeljenja koji su služili na bojištima severne Afrike i Evrope do maja 1945, što je glavni period obu-hvaćen našom pričom, većina je bila sredovečna. Proseč-na starost iznosila je četrdeset, a najstariji pripadnik imao je šezdeset šest godina; bio je to „stari i neuništivi“1 vete-ran iz Prvog svetskog rata. Samo petorica su bila mlađa od trideset godina. Većina je imala porodicu i uspešnu karijeru. Ali svi oni su odabrali da doprinesu ratnom na-poru radeći u odeljenju spomenika, lepih umetnosti i ar-hiva, i svi do jednoga bili su spremni da se bore i da umru za ono u šta veruju. Čast mi je da vam ih predstavim i ispričam njihove zapanjujuće priče najbolje što umem.

Prvo poglavlje

odlazak iz Nemačke

Karlsrue, Nemačka

1715–1938.

Grad Karlsrue u jugozapadnoj Nemačkoj osnovao je 1715. godine markgrof Karl Vilhelm fon Baden-Durlah. Gradska legenda kaže da je Karl Vilhelm jednog dana u šetnji kroz šumu zaspao i usnio palatu, a oko nje grad. Zapravo, svoju prethodnu rezidenciju u Durlahu napu-stio je posle svađa sa žiteljima tog grada. Ipak, bio je ve-

| 77 www.leo.rs

čiti optimista i osnovao je novo naselje u obliku točka, sa svojom palatom u sredini i trideset dva puta koji iz nje vode kao paoci. Baš kao u njegovom snu, grad oko palate brzo je rastao.

Nadajući se da će novi grad uskoro postati važna oblasna sila, Karl Vilhelm je pozivao svakoga, bez obzira na rasu i veru, da dođe i naseli se gde hoće. To je bila ret-ka velikodušnost, naročito za Jevreje, koji su u najvećem delu istočne Evrope morali da žive u isključivo jevrejskim četvrtima. Do 1718. godine u Karlsrueu je nastala jevrejska zajednica. Godine 1725. jevrejski trgovac po imenu Zeli-gman doselio se u Karlsrue iz Etlingena, obližnjeg gradića u kom je njegova porodica živela od početka XVII veka. Zeligmanu je odlično išlo u Karlsrueu, možda i zato što su tek 1752, kada se grad najzad učvrstio kao prava oblasna sila, i kada su uvedeni antijevrejski zakoni. Početkom XIX veka, kada su svi stanovnici Nemačke zakonom primora-ni da uzmu prezimena, Zeligmanovi potomci odabrali su prezime Etlinger, po gradu iz kog su potekli.

Glavna ulica Karlsruea je Kajzerštrase, i u njoj je 1850. godine porodica Etlinger otvorila prodavnicu ženske odeće Braća etlinger. Do tada je Jevrejima zabranjeno da poseduju obradivu zemlju. Zanimanja kao što su medi-cina, pravo ili državna služba bila su im dostupna, ali i tu se otvoreno sprovodila diskriminacija, a zanatski cehovi, na primer vodoinstalaterski ili stolarski, nisu ih primali u članstvo. Zbog toga su se mnoge jevrejske porodice bavile trgovinom na malo. Radnja Braća etlinger nalazila se svega dva bloka od palate, a krajem XIX veka redovan kupac bila je potomkinja markgrofa Karla Vilhelma, velika vojvotkinja Hilda fon Baden, supruga Fridriha II, poslednjeg velikog vojvode badenskog, i radnja je postala jedna od najpo-modnijih u okolini. Početkom XX veka radnja je imala četiri sprata i četrdeset zaposlenih. Velika vojvotkinja izgubila je položaj posle nemačkog poraza u Prvom svetskom ratu 1918. godine, ali čak ni gubitak tako moćne pokroviteljke nije ugrozio bogatstvo porodice Etlinger.

Godine 1925. Maks Etlinger oženio se Suzom open-hajmer, kćerkom trgovca tekstilom na veliko iz obližnjeg Bruhzala. Najvažniji posao bile su mu tkanine za unifor-me državnih službenika kao što su policajci i carinici. Jevrejska porodica openhajmer bavila se trgovinom još od 1450, i bila je čuvena po poštenju, dobroti i dobro-tvornom radu. Suzina majka je, između ostalog, bila i predsednica mesnog crvenog krsta. Prema tome, kada su Maks i Suze 1926. dobili prvog sina, Hajnca Ludviga Haima Etlingera zvanog Hari, porodica nije bila samo imućna nego i vrlo poznata i poštovana u Karlsrueu i okolini.

Deca žive u zatvorenom svetu, i mali Hari je pretpo-stavljao da će život kakav poznaje trajati zauvek. Njegovi drugovi bili su isključivo Jevreji, ali kako se ni njegovi ro-ditelji nisu družili s nejevrejima, to nije delovalo neobič-no. Viđao je nejevreje u školi i po parkovima i dopadali su

mu se, ali duboko ispod svega bila je zakopana svest da je zbog nečega drugačiji. Nije znao da svet ulazi u eko-nomsku krizu, niti da teška vremena izazivaju optužbe i blaćenje. Njegovi roditelji u sebi su brinuli ne samo zbog krize nego i zbog bujanja nacionalizma i antisemitizma. Hari je primetio samo da je granicu između njega i šireg sveta Karlsruea sve lakše videti i sve teže preći.

onda je, 1933. godine, sedmogodišnji Hari isključen iz mesnih sportskih udruženja. U leto 1935. njegova tetka odselila se iz Karlsruea u Švajcarsku. Kad je Hari mesec-dva kasnije krenuo u peti razred, osim njega je u razre-du od četrdeset pet dečaka bio samo još jedan Jevrejin. Maks Etlinger bio je odlikovani veteran iz Prvog svetskog rata, šrapnel ga je ranio blizu Meca u Francuskoj, pa je Hari privremeno bio izuzet iz primene Nirnberških pro-pisa, donesenih 1935, kojima se Jevrejima oduzimalo nemačko državljanstvo, a s njim i većina drugih prava. Primoranom da sedi u zadnjoj klupi, Hariju su ocene primetno opadale. To nije bila posledica izbegavanja i zastrašivanja – to se dešavalo, ali Harija školski drugovi nikad nisu tukli ni telesno zlostavljali – nego predrasuda njegovih nastavnika.

Dve godine kasnije, 1937, Hari je prešao u jevrejsku školu. Ubrzo zatim on i njegova dva mlađa brata dobili su neočekivane poklone – bicikle. Radnja Braća etlinger je bankrotirala zbog opšteg bojkota svih jevrejskih po-slova, i njegov otac radio je s dedom openhajmerom u veletrgovini tekstilom. Hari je naučio da vozi bicikl kako bi mogao da se kreće po Holandiji, u koju se porodica nadala da će otići. Porodica Harijevog najboljeg druga pokušavala je da se iseli u Palestinu. Zapravo, gotovo svi Harijevi poznanici pokušavali su da napuste Nemačku. onda je porodica Etlinger obaveštena da im je izlazna viza odbijena. Neće poći u Holandiju. Nedugo zatim Hari se slupao na biciklu; mesna bolnica ga nije primila.

Karlsrue je imao dve sinagoge, i kako Etlingerovi nisu bili naročito pobožni, odlazili su u onu manje ortodok-snu. Sinagoga u Kronenštraseu bila je velika, kitnjasta, sto godina stara građevina. Dizala se uvis četiri sprata u nizu ukrašenih kupola – to je bila najveća dozvoljena vi-sina, pošto nijedna zgrada u gradu nije smela biti viša od tornja palate Karla Vilhelma. Muškarci su, u ispeglanim crnim odelima i s cilindrima na glavi, sedeli na dugačkim klupama u prizemlju, a žene na balkonima. Kroz velike prozore iza njih sunce je obasjavalo dvoranu.

Petkom uveče i subotom ujutru Hari je sa svog mesta u horu mogao da vidi čitavu pastvu. Ljudi koje je po-znavao su nestajali, siromaštvo, diskriminacija i iščeki-vano nasilje primoravali su ih da odlaze u inostranstvo, a i vlasti su podsticale iseljavanje kao najbolje „rešenje“ i za Jevreje i za nemačku državu. Ipak, sinagoga je uvek bila puna. Kako se svet smanjivao – privredno, kulturno, društveno – sinagoga je privlačila sve više ljudi s ivica jevrejske zajednice u poslednje udobno utočište u gradu.

78 |

Nije bilo neobično da čak pet stotina ljudi ispuni dvora-nu, zajedno peva i moli se za mir.

Marta 1938. godine Nemačka je anektirala Austriju. Sveopšte oduševljenje i divljenje učvrstilo je Hitlerovu vlast i ojačalo njegovu ideologiju „Nemačka iznad sve-ga“. on stvara, govorio je, novo nemačko carstvo koje će trajati hiljadu godina. Nemačko carstvo? Nemačka iznad svega? Jevreji Karlsruea verovali su da je rat neizbežan. Ne samo rat protiv njih nego i protiv čitave Evrope.

Mesec dana kasnije, 28. aprila 1938, Maks i Suze Etlin-ger otišli su vozom u osamdeset kilometara udaljeni američki konzulat u Štutgartu. Godinama su podnosili molbe za iseljenje u Švajcarsku, Veliku Britaniju, Francu-sku i Sjedinjene Države, ali uvek su odbijani. ovog puta nisu išli da podnesu molbu, samo da odgovore na neka pitanja, ali konzulat je bio prepun ljudi i u potpunom neredu. Vodali su ih od sobe do sobe, a oni nisu znali ni kuda idu ni zašto. odgovarali su na pitanja i popunjavali obrasce. Nekoliko dana kasnije stiglo im je pismo. Njiho-va molba za iseljenje u Sjedinjene Države se obrađuje. Ispostavilo se da su Sjedinjene Države od 28. aprila obu-stavile primanje molbi za useljenje; oni tajanstveni papiri bili su njihov zahtev. Porodica Etlinger odlazi.

Ali Hari je prvo morao da proslavi bar micvu. Svečanost je zakazana za januar 1939, a porodica je nameravala da ode iz zemlje odmah zatim. Hari je čitavo leto učio hebrej-ski i engleski, dok je porodična imovina nestajala. Nešto je poslato prijateljima i rodbini, ali najveći deo ličnih stvari spakovan je za put u Ameriku. Jevreji nisu smeli da iznose novac iz zemlje – zbog čega je nacistička taksa za prevoz od sto odsto bila besmislena – ali još su mogli da ponesu nešto stvari: i ta povlastica biće im oduzeta krajem godine.

U julu je proslava Harijeve bar micve pomerena za oktobar 1938. ohrabren uspehom u Austriji, Hitler je objavio da će Nemačka napasti Čehoslovačku ako joj ne ustupi Sudete, malu oblast koja je posle Prvog svetskog rata pripala toj zemlji. Atmosfera je bila sumorna. Činilo se da rat ne samo što je neizbežan nego tek što nije izbio. U sinagogama su molitve za mir postale češće i grozni-čavije. U avgustu su Etlingerovi pomerili bar micvu svog sina i odlazak iz zemlje za još tri sedmice unapred.

U septembru su dvanaestogodišnji Hari i njegova dva brata otišli vozom u dvadeset sedam kilometara udaljeni Bruhzal da poslednji put vide dedu i babu. Posao s teksti-lom je propao, pa su se baka i deda openhajmer odselili u obližnji grad Baden-Baden. Baka je pripremila dečacima jednostavan ručak, a deda im je, poslednji put, pokazao nekoliko odabranih grafika iz svoje zbirke. Stari gospodin bio je radoznalac i potpomagao je umetnost. U svojoj zbir-ci imao je preko dve hiljade grafika, uglavnom ekslibrisa i radova manje poznatih nemačkih impresionista s kraja XIX i početka XX veka. Jedno od najboljih dela bila je gra-fika koju je jedan mesni umetnik načinio na osnovu Rem-brantovog autoportreta izloženog u muzeju u Karlsrueu.

Ta slika bila je dragulj muzeja. Deda openhajmer često joj se divio prilikom skupova i predavanja u muzeju, ali poslednji put ju je video pre pet godina. Hari nikada nije video tu sliku iako je od rođenja živeo četiri bloka od nje. Godine 1933. Jevrejima je zabranjen pristup u muzeje.

Kada je završio s grafikama, deda se okrenuo globusu. „Momci, vi ćete postati Amerikanci“, rekao je tužno deča-cima, „a vaš neprijatelj“ – zavrteo je globus i spustio prst ne na Berlin, nego na Tokio – „biće Japan.“2

Nedelju dana kasnije, 24. septembra 1938, Hari je proslavio bar micvu u veličanstvenoj sinagogi u Kro-nenštraseu u Karlsrueu. Služba je trajala tri sata, a negde na polovini Hari je ustao da čita iz Tore; pevao je odeljke na drevnom hebrejskom kao što se radi već hiljadama godina. Sinagoga je bila dupke puna. ovaj obred slavio je njegovo stupanje u zrelost, njegovu nadu u buduć-nost, ali za mnoge druge mogućnost života u Karlsrueu delovala je izgubljeno. Posla nije bilo, jevrejska zajednica je zlostavljana i potiskivana, Hitler je čikao zapadne sile da mu se suprotstave. Posle obreda rabin je poveo Hari-jeve roditelje u stranu i rekao im da ne odlažu, da krenu na put ne sutra, već istog dana po podne, vozom koji za Švajcarsku polazi u jedan. Maks i Suze su se prenerazili. Rabin im je savetovao da putuju na šabat, na dan odmo-ra. To je bilo nečuveno.

Šetnja deset blokova do kuće porodici se činila mno-go duža. Slavljenički obred – hladne sendviče – pojeli su ćutke u praznom stanu. Jedini gosti bili su baba i deda openhajmer, druga baka Dženi i njena sestra Roza – njih dve su se doselile kod Harijevih otprilike u vreme kada je radnja bankrotirala. Kada je Suze rekla dedi openhajme-ru šta im je rabin savetovao, ovaj veteran nemačke voj-ske prišao je prozoru, pogledao na ulicu i video desetine vojnika u uniformama.

„Da rat počinje danas“, rekao je iskusni starac, „svi ovi vojnici vratili bi se iz grada u kasarne. Rat neće početi danas.“3

Harijev otac, takođe ponosni veteran nemačke voj-ske, saglasio se. Porodica nije otputovala tog popodne-va, nego sutradan, prvim jutarnjim vozom za Švajcarsku. Devetog oktobra 1938. stigli su u njujoršku luku. Tačno mesec dana kasnije, 9. novembra, nacisti su kao izgo-vor iskoristili atentat na jednog nemačkog diplomatu da svom silom nasrnu na nemačke Jevreje. Tokom ta-kozvane Kristalne noći uništeno je više od sedam hilja-da jevrejskih radnji i dve stotine sinagoga. Svi muškarci jevrejske vere iz Karlsruea, među njima i deda openhaj-mer, pohvatani su i odvedeni u obližnji koncentracioni logor Dahau. Veličanstvena, sto godina stara sinagoga u Kronenštraseu, u kojoj je samo nekoliko sedmica ranije Hajnc Ludvig Haim Etlinger proslavio bar micvu, spalje-na je do temelja. Hari Etlinger bio je poslednji dečak za kog je obred bar micve održan u staroj sinagogi grada Karlsruea.

| 79 www.leo.rs

80 |

POSETITE SAJT LAVOVSKOG ČASOPISA ZA ISPUNJENIJI ŽIVOT

www.lavovskicasopis.rs