Leonid Andrejev - Pseci Valcer

5/21/2018 Leonid Andrejev - Pseci Valcer

1/64

Leonid Andrejev

Psei valcer

Poema usamljenosti

Drama u etiri ina

Preveo Novica Anti

Beograd, februar 2004.

Lica:HENRIK TILEKARL TILEJELISAVETAALEKSANDROV, zvani FEKLUASRENA ENATIZENHAUZEN ANDREJ ANDREJEVIJERMOLAJEV DMITRIJ IVANOVILAKEJ IVANMOLERI

PRVI IN

Sa one strane zida dopire pesma molera. Pesma tiha, bez rei, monotona. Kraj pisaegstola Henriha Tilea sedi njegov brat Karl, student.Stan je nov, jo nije sasvim dovren: i soba u kojoj se nalazi Karl Tile je polunametena.To bi trebalo da bude salon za primanja i veje u odgovarajuem preciznom poretku,rasporeen nametaj: fotelje, polufotelje, ovalni sto kraj divana, okruglo ogledalo alinema tepiha, slika. Na sredini je omanji sto, postavljen za obedovanje. Sve je u prostorijiokasto, hladno, bez ivota, ivot jo nije poeo. Novi klavir previe bleti ali su notevena staklu.Karl Tile je sam. Petlja oko stola sa otvaraem u rukama.

KARL:Moleri pevaju. (Laganim zvidukom prati tihu melodiju bez rei. Potom tiho dlanom lupipo stolu i nastavi) Tako. (I jo dva puta u ravnomernim intervalima udari dlanom po stolugovorei) Tako, tako. (Posle izvesne pauze) Evo, upravo sam otvaraem obio sto svogbrata Hernriha, traio sam novac, elei da ga uzmem. Ali pronaao sam samo dvadesetpet rubalja. To je malo. (I ponovo ravnomerno i koncentrisano udara dlanom po stolu)Tako. Tako. Zanimljivo, zna li moj brat Henrih, Henrih Tile, da sam ja varalica, da jekockanje moj ivot, da kradem, traim enu koja bi me izdravala? Ne, ne zna. On nije


2/64

naroito pametna osoba, moj brat, Henrih. Ne, ne. Sada e pomisliti da su moleri ukralidvadeset pet rubalja, ili, ak nee ni primetiti, mislie da je pogreio. Brate Karl!obraa mi se on. Brate Karl! Tako. A ja bih mogao, kada bi Henrih imao puno para, o,puno, puno para, naravno i da me ne otkriju, naravno, mogao bih, dakle i da ubijemHenriha, svog brata, Henriha Tilea? Treba procunjati po sobi.Ustaje i dva puta koraa tamo-ovamo po sobi, visok, uspravan. U dugakom studentskomredengotu koji mu kruto visi na isturenim lopaticama. Glatko oeljana, pomaloproreena kosa, glava utegnuta u nesrazmerno dubok, tamno plavi kolir. Lice Karlovo jesuvonjavo, u neku ruku surovo, pravilno i strogo uljudno. Ponovo seda kraj stola i tri putalupnuvi po njemu govori.Tako. Tako. Tako. Moleri pevaju. Tuna pesmica. Ne, tiha pesmica. Ja sam prevarant alivolim tune stvari a moj brat Henrih nema ukus, on je netalentovan. Ovaj novi stan mu jeuasan. I ima neto u ovom stanu to mami na zloin. Moleri pevaju.Ovla zvidukom prati pesmu. Zauje zvuk vrata koja se otvaraju u predsoblju, glasove;ne urei ustaje, istim ravnomernim koracima hoda po sobi. Ulaze Henrih Tile i njegovekolege, Jermolajev Dmitrij Ivanovi, zdepast ovek ruske grae, sa velikom bradom, iTizenhauzen Andrej Andrejevi. Iza njih, sreno i smueno se osmehujui ide Feklua, tomu je nadimak, Henrihov drug iz prvih gimnazijskih razreda.

TILE:Zdravo, Karl. Kako si?

KARL:Zdravo Henrih. Hvala. A ti, kako si?

TILEZahvaljujem, vrlo dobro. Gospodo, svi poznajete mog brata, Karla? Karl, ovo su mojekolege iz banke, ljudi koje veoma potujem.

TIZENHAUZENDobar dan, Karle Eduardoviu.

JERMOLAJEVJermolajev. Zadovoljstvo mi je da Vas upoznam. Vi veoma liite na svog starijeg brata,osobito.

TILEO, da, mi veoma liimo. Sjajan momak, veliki radnik. A ovaj gospodin, Karl, zove seFeklua, vesi ga upoznao? Zove se Feklua! (Smeje se) Zajedno smo pohaali Peterulei njega su isterali u drugom razredu i nije mu se posreilo u ivotu. Feklua, tebe suisterali u drugom razredu, a? (Smeje se)

FEKLUAU treem, Henrie Eduardoviu. Zbog nesposobnosti. Vladanje mi je bilo besprekorno.

TILE


3/64

On kae: Zbog nesposobnosti! (Smeje se) A jue sam ga sreo na Nevskom: lio jestraan pljusak, prolo je vedvadeset godina otkako se nismo videli ali ja sam ga ipakprepoznao. I iao je veoma brzo. Jesi li beao, Feklua?

FEKLUAKia, Henrie Eduardoviu, ja sam bez amrela. Trao!

TILEI danas sam ga pozvao na ruak. Ali, molim da mi oprostite, gospodo, ako ruak ne budeonakav kao to bih eleo da vas ugostim u svom novom porodinom stanu. Ovo je mojprvi obed van restorana i ja ne mogu da garantujem za vetinu moje nove kuvarice.

JERMOLAJEVMa, molim vas, Henrie Eduardoviu, ostavite sada ta izvinjenja! Samo da mi vas neometamo.

TILEO, ne. Veoma mi je drago.

TIZENHAUZENKakva izvinjenja! Naprotiv, ja sam vrlo poaen to si me ti pozvao na svoj prvi ruakvan restorana. Kada se oeni i privede redu, zaboravie svog starog druga AndrejaTizenhauzena.

TILEPriveu se redu ali svakako neu zaboraviti stare prijatelje. Sedi mirno i pui svojucigaru.

JERMOLAJEV (Karlu)Zar vas nisam video, Karle Eduardoviu, prole nedelje kod Donona? Sedeli ste sanekakvim oficirom, ini mi se sa gardijskim, i sa damom.

KARL (lae)Ne, ja ne odlazim kod Donona.

TILE

O! To je dobra stvar. Ti si ozbiljan radnik. Ali, zar vam ne smeta ova pesma, gospodo,ponovo je ujem? To pevue moji moleri.

TIZENHAUZENAli ona je bez rei! Ne bih rekao da se to moe nazvati pesmom.

JERMOLAJEV (oslukuje)Ne, izuzetno! Ima u njoj neto koijako. Pa moj otac je bio koija, HenrieEduardoviu.


4/64

TILEI meni se ini da je dobra. Mada je moj otac poreklom veanin, ja se odavno oseamkao Rus i ja to razumem. To je ruska melanholija.

TIZEHNAUZENIako se prezivam Tizenzauzen, ak i ne znam nemaki, ja sam Rus. Pa ipak, oprosti,Henrie, ne razumem ta znai to: ruska melanholija?

TILEO, to treba osetiti.

TIZENHAUZENA ti je osea?

TILESada ne. O, ovoga asa sam toliko srean da u meni nema nikakve tuge, ruske, vedske,nemake(Svi se smeju.)

TIZENHAUZENEto, to su prave junake rei, Henrie! Ali, zar nam nee, dok je jo svetlo, pokazati svojnovi stan? Umirem od radoznalosti, hou da vidim kako svija svoje gnezdo: pazi se,Henrie, ja sam stari i iskusni mujak!

TILENe, nee me uplaiti, stari prevrtljive! (Smeje se) Ja sam tek sreni mladoenja ali,uverie se, kakav ja imam gvozdeni plan. O, jo e ti videti!

JERMOLAJEVDa, bilo bi zgodno da pogledamo.

TILEMolim vas da me pratite. Karl, budi dobar, posedi sa mojim Fekluom dok ja budempokazivao. Izvoli, zapali, Feklua, cigare su na stolu.Odlaze,Feklua stidljivo uzima cigaru. Karl zapali ibicu i prinese mu je, istovremeno gaotvoreno i hladno razgledajui.

FEKLUA (izvija se ka ibici)Blagodarim, mogao sam i sam

KARLNema na emu. Zato vas zovu tako neprijatnim nadimkom, Feklua? To je ensko ime.

FEKLUAKako da vam objasnim, Karle Eduardoviu? Verovatno zbog karaktera Oduvek sambio malice plaljiv, lak na suzu, a isto tako isuvie uurban, brzoplet u rasuivanju.


5/64

KARLZato isto tako?

FEKLUATako se kae.

KARLNe, tako se kae. A danas niste uurbani. Gde vi sluite?

FEKLUAKako da vam kaem, Karle Eduardoviu? U policiji.

KARLta?

FEKLUANe, ne, ja sam u kancelariji gradonaelnika, u odeljenju linih isprava. HenrihEduardovizna.

KARLMnogo zaraujete?

FEKLUAetrdeset rubalja, pa sa nagradama, dogura se do devedeset. Prava sitnica.

KARLVelika porodica?

FEKLUAPrevelika!

KARLA zato ne preete u detektive? To je isplativije, lepo biste zaradili.

FEKLUA

Vi se alite! Kako je to mogue

KARLNe, ozbiljno vam govorim. Teko da biste proli kao provokator ali za detektiva nisteloi. Koliko zarauju detektivi?

FEKLUASitnica, bedna platica!

KARL


6/64

Ne, ali ako je dobra.

FEKLUAA ako je dobra, onda su to ogromne pare, Karle Eduardoviu! Pa, ako emo prijateljski,priznau Vam, kao pred roenim ocem: pokuavao sam, probao, ali

KARLali, recite?...

FEKLUANe polazi mi za rukom, Karle Eduardoviu! Nema se nikakvih sposobnosti, ni za tavaljano nisam sposoban. U tome je moja nesrea, na to me je osudila moja sudbina, danemam nikakvih sposobnosti!

KARLNikakvih?

FEKLUANi najmanjih! Uvek tako, da mi je gospod udelio istinski talenat, mogao bih u potpunostida obezbedim porodicu. A bez talenta, koliko god trao, ma koliko se batrgao, ni kopejkuvika ne namakne. ta e!

KARLA, da li biste Vi, Feklua, mogli da napravite ili nabavite, ne znam kako se to kod vaskae, da pribavite lani paso?

FEKLUANe! Ne umem! Otkud bih ja to!

KARLAli ako se potrudite, ja imam u vidu lepu svoticu?

FEKLUAA ta e to vama?

KARL

Za svaki sluaj, uvek je dobro imati paso. Ne, ja se naravno, alim. Jeste li Vi zaistabeali kada Vas je sreo moj brat Henrih?

FEKLUASmejete se, Karle Eduardoviu? Ja, izvinite, ne razumem u potpunosti ovaj razgovor.

KARL:Ne, Feklua, ja se ne smejem. Zar ja liim na oveka koji voli da se smeje? Henrih jemolio da vas zabavljam i, evo, ja to inim. Brat Henrih ima nameru da Vam budepokrovitelj?


7/64

FEKLUABio bih beskrajno obradovan! On je rekao da prua novanu podrku bratu, to jest,Vama, Karle Eduardoviu?

KARLMeni. Ali meni se vie dopada da govorim o Vama, Feklua. Recite, dok ste bili agent, dali ste esto imali posla sa ubicama?

FEKLUAUbicama?...Razgovarajui, ulaze Tile i njegovi gosti. Tile se smeje.

TILEJesi li pobeen, stari prevrtljive? Dozvolite da Vam otresem odelo, uprljali ste rukav,Dmitrije Ivanoviu.

KARLDoneu etku.

JERMOLAJEVNije vredno panje, zaista, sitnica.

TILENe, donee, Karl, donesi. Pa kako vam se ini, gospodo? (Sreno se smeje)

JERMOLAJEVudesni stani, Henrie Eduardoviu.

TIZENHAUZENDa, ti si me iznenadio, Henrie.

TILEA u trpezariji e biti tapete sa hrastovom arom, kasnije u ih zameniti pravomhrastovinom. Deja soba je, ponavljam, okrenuta ka sunanoj strani i u njoj e uvek bitisvetlo. To je higijenski i u Peterburgu prosto neophodno. Naalost, u mom detinjstvu se

nisam nagledao sunca i elim da moja deca imaju svetlosti u izobilju. Sunce jeneophodno.

TIZENHAUZENA ti tako govori, Henrie, kao da veima gomilu dece. To je samouverenost jednoghvalisavca, Henrie!

TILEBie ih.Ulazi Karl nosei etku.


8/64

Dozvolite, Dmitrije Ivanoviu, Karl e Vam oetkati rukav. Bie ih, Andrej. Vesamnabavio krevetac, kroz nedelju dana e biti na svom mestu i ekae svog gospodiia.(Smeje se)

JERMOLAJEVA kada je vaa svadba, Henrie Eduardoviu?

TILEZa nedelju dana bie zavren stan, kroz sedamnaest dana, raunajui dananji, biesvadba. Danas u, dnevnom potom, za dvadeset minuta, oko ruka, primiti Jelisavetinopismo u kome me izvetava o tanom datumu njenog dolaska. Jelisaveta je otputovala uMoskvu da obie roditelje. A sada, ova soba, Andrej! Tu e leati ilimi. Ovde draperije.A u ovim mojim vazama e uvek biti pravo cvee.

TIZENHAUZENTo je verasko, Henrie.

TILEPravo cvee nije rasko, Andrej. Evo, tu, iznad klavira, visie dve gravire, glavaBetovena i poznati oroneov Koncert. Prati me, Feklua?

FEKLUAPunim oima!

TILE (smeje se)Kae: Punim oima! A tamo, u onom uglu, Andrej, bie fotelja u kojoj u ja mirnosedeti dok mi Jelisaveta bude svirala na klaviru Betovena i Griga. Vidi, vesamrazmestio note po kojima e mi ona prvi put svirati dok ja mirno sedim u svojoj fotelji.(Otresa prainu sa nota i ponovo ih paljivo i zaljubljeno, vraa na staro mesto).

TIZENHAUZENTo je od radnika, Henrie.

TILEKod mene nee biti praine. Ima li ti klavir, Feklua?

FEKLUAOtkud on meni, Henrie Eduardoviu!

TILE (smeje se)Kae: Otkuda! Hou da ti kaem, Andrej, ovaj ugao u kome u ja mirno sedeti i sluatije moja naroita radost.

JERMOLAJEVStan je iznajmljen?


9/64

TILEDa. Ugovor je sklopljen na tri godine sa pravom produetka, ja ne elim da menjam stansvake tri godine. Da, Andrej, moj um je suvoparan i praktian, ja nemam talenta zamuziku ali ja je veoma volim, kao i moj brat, Karl.

KARLAli ti i sam svira, Henrie.

TILEta? Ti se ali, Karl?

KARLZaboravio si? Pa ti si ponjeo veliki uspeh u naoj dejoj sobi.

TIZENHAUZENEto, kakav si ti ovek, Henrie Tile! Mi u banci mislimo da si ti samo sjajan bankar,udesna glava koja ume sa ciframa, a ispada, ti ume da barata i notama! Ti si Mocart,Henrie.

TILE (smeje se)Nije to nita Andrej! Da, setio sam se, to je jedna kratka melodijica koju sam svirao sadva prsta, mama me je nauila u detinjstvu. Zove se prilino nepristojno. Psei valcer.

KARLMogao bi da nam ga odsvira, Henrie.

TILE (preti prstom)No, no, Karl!

TIZENHAUZENNe, ti mora! Zar ne, Dmitrije Ivanoviu, on mora da nam odsvira, inae emo se uvreditii otii.

JERMOLAJEVEto, kakave sve vi talente imate, Henrie Eduardoviu, nisam oekivao, nisam oekivao!A mi sedimo u banci i nita ne znamo. Svirajte!

TILE (smeje se)Pa, pa moram, ipak, da priznam da se Jelisaveti moj Psei valcer veoma dopada,veoma!

Svi se smeju.

KARLPa, Henrie?


10/64

TILEKarl, ti si podrugljivac. (aljivo) Ali poto publika zahteva (Seda za klavir, govorialjivo i vano) Molim publiku da paljivo slua: evo, sad u odsvirati Psei valcer.Svira Psei valcer. Dok svira, sedi pravo kao strela, ozbiljan, skamenjenog lica, alikada zavri, prasne u smeh. Dok svira, Karl ga posmatra, hladno i paljivo, zatim prviaplaudira. Opti aplauz ali poto je slualaca malo, zvuk je isprekidan i slabaan.(Klanja se nepomino) Dame i gospodo, va sluga najpokorniji! Na bis ne mogu nitada odsviram ali ko eli da me ponovo uje molim da za sedamnaest dana prisustvujevenanju Henriha Tilea i neveste Jelisavete Molanove. Tim povodom u ponovo svirati.(Smeje se i zatvara klavir)

FEKLUAU koliko sati je venanje, Henrie Eduardoviu?

TILEU pola osam, Feklua. U pola osam, nemoj da zakasni. Ali sve e saznati iz pozivnicakoje se vetampaju.

TIZENHAUZENJesi li srean, Henrie?

TILEO, da, drue moj! Dozvoli da ti stegnem ruku ali utke, utke, Andrej. Eto, tako. A sada,gospodo, zar ne oseate da, posle moje svirke, crvimigolji sve jae? Hteo bi da jede,Karl, brate moj, molim te, reci mojoj novoj kuvarici da smo za deset minuta spremni daispitamo njeno umee.

KARLIdem. (Odlazi i brzo se vraa).

TILEFeklua, 'oe li da jede?

FEKLUADa, ne bi kodilo.

TILE (smeje se)Kae: Ne bi kodilo! A konjai, Feklua, takoe ne bi kodio?

FEKLUAOn sasvim ne bi kodio!

Svi se smeju.

TIZENHAUZENVi sigurno mislite da drug iz vaeg detinjstva, Henrih Tile, ne pije nita osim svete


11/64

vodice? Tu veoma greite: on pije konjai.TILE (smeje se)On pije konjai!

FEKLUA (smeje se)Prijatna zanimacija! Nemam ta da krijem, uz svu moju optu nesposobnost, taj talenat ija (uzdahne) posedujem.

JERMOLAJEVPa ipak, interesantno, Henrie Eduardoviu, osam godina se druimo, bavali smo zajednoi u restoranima, nikada vas nisam video pijanog!

TILE (smeje se)Zar?

JERMOLAJEVNikada!

TIZENHAUZENI neete ga videti, Dmitrije Ivanoviu! To je takva tvrda glava, kakvu jo svet nije video!

TILEMisli? Moda si u pravu. I rei u vam jo Gospodo, zvono! To je potar i Jelisavetinopismo. Karl, molim te. (Karl izlazi. Tile je uzdrano uznemiren.) I, znai, ti volikonjai, Feklua?

KARL (ulazei)Pismo je iz Moskve, preporueno. Potpii. Ovde.

TILE (potpisuje se)To sam ja molio da uvek budu preporuena. Evo dvadeset kopejki za potara, Karla.Tako. Sada nam piu iz Moskve (cepa koverat) Dozvoljavate, gospodo?

TIZENHAUZENKako je mogue zabraniti zaljubljenom? itaj, Karl, nas ovde nema.

Tile polako i dugo ita. Vekod prvih redaka bledi i to bledilo postepeno postaje svestranije. Niko osim Karla ga ne gleda.

JERMOLAJEV (tiho)Izvanredan stani! Sada je vrlo teko pronai takav.

FEKLUASada je takva jagma za stanovima, prava nesrea!

TIZENHAUZEN


12/64

Imate porodicu?

FEKLUAPreveliku!

KARL (glasno)Nije ti dobro, Henrie?Svi uplaeno gledaju Tilea. On ustaje, napravi dva koraka i utke, stranom snagom,pesnicom lupa po trpezarijskom stolu. Padaju boce i ae. Svi skau.Henrie!

TIZENHAUZENHenrie!

Ponovo utke i sa istom onom snagom, Tile udara o sto. Stoji bez rei, sve streljajuicrvenim oima, kao da trai na koga e da se baci.

JERMOLAJEVDajte mu vode!...

TILENe treba mi voda!

TIZENHAUZENHenrie! Mili moj Henrie! Je li neto strano?

TILENe, nita strano.

KARLHenrie, smiri se.

TILEMiran sam.

TIZENHAUZEN

Ne, mora da je neto strano. Mili moj Henrie! Mi smo tu! Svi smo mi tvoji prijatelji,Henrie!...

TILEDuan sam da vam se izvinim jer dananjeg ruka nee biti. Karl, reci novoj kuvarici damoe da ide kui

(Karl odlazi i brzo se vraa.)

TIZENHAUZEN


13/64

Ma kakav sad ruak. Ne treba da brine o sitnicama, Henrie!

JERMOLAJEVKakav ruak, Henrie Eduardoviu!

TILEDananjeg ruka kod mene nee biti. (Ponovo iznenadno udari o sto)

TIZENHAUZEN (na ivici plaa)O, Boe moj! Kakva nesrea, Henrie!

TILEDa? Neu vie. Ovo je vrlo udno pismo, Andrej. Ovde ili ne pie neto kako valja ili jane umem da itam pisma. Proitaj, Andrej, pa mi reci: da nisam moda oslepeo?

TIZENHAUZEN (ita)Ne, ti nisi oslepeo, jadni Henrie. (ita) Ne, ovo nije moguno!

TILETamo je reeno i sledee: Ja u vas i dalje voleti?...

TIZENHAUZENReeno je, reeno, Henrie!

TILETako. Znai, nisam oslepeo. I reeno je jo sledee: Ali, potujui volju svojih roditelja,ja se udajem za

TIZENHAUZENO, Boe! Vese venala! Vese venala!

TILEVese udala za bogatog oveka. Kako se on preziva, Andrej?

TIZENHAUZENNema prezimena.

TILENema prezimena. Tako. I, kakav je potpis, Andrej?

TIZENHAUZEN (ita)Tvoja nedostojna Jelisaveta.

TILENedostojna Jelisaveta. Ta-ako. Nedostojna Jelisaveta. (Neoekivano, iz sve snageudara o sto) Nedostojna Jelisaveta!


14/64

TIZNEHAUZENHenrie, budi hrabar!

TILENeu vie.

JERMOLAJEVPa i ne vredi truda, Henrie Eduardoviu. Obina stvar, nai ete Vi sebi jo boljunevestu.

TILENeu vie. Ali, ne nalazi li ti, Andrej, da je to iskazano sa neobinom preciznou:Nedostojna Jelisaveta? Ko? Nedostojna Jelisaveta. Ko? Henrih Tile. I ko jo?Nedostojna Jelisaveta. Zar ti to nije smeno, Feklua?

FEKLUA (uplaeno)Nije, Henrie Eduardoviu.

TILEI ne treba. Ja neu dopustiti smeh. Ali, zar ne nalazi, Andrej, da je itavo pismo vrloprecizno formulisano?

TIZEHNAUZENOprosti, Henrie, ali po mom miljenju, miljenju jednog estitog oveka, ovo je podlopismo. Da!

TILEA po mom miljenju, to je jedno vrlo precizno pismo. Henrih Tile voli tanost, on setokom itavog ivota nije prevartio ni za jednu kopejku, nije sastavio nijedan netaanbilans, nije napravio omaku ni u jednoj cifri i, evo, Henrihu Tileu piu precizno pismo. Ipotpisuju ga sa nedostojna Jelisavta. Ali, ja bih eleo da ostanem sam, gospodo.

TIZENHAUZENAli kako moe da bude sam, siroti moj prijatelju?

TILENeka. Ostau sam.

KARLHoe li da ostanem sa tobom, brate?

TILENe, Karl, nisi mi potreban. Do vienja. Videemo se sutra u banci. Karl, moram da tikaem dve rei. (Tiho) Karl, evo ti novac, odvedi ovu gospodu u restoran i poasti ihdobrim rukom.


15/64

KARLMogu li da ti stisnem ruku, brate?TILE:To jedva da kome treba ali, izvoli. Stegni jae!

KARLJa te jako steem.

TILE (osmehne se)Ne, stegni jae.

KARLSteem ta ti, u stvari, hoe?(udno nadjaavanje snaga. Ostali uznemireno posmatraju.)

TILEIz sve snage? Stegni jo.

KARLNe mogu jae.

TILEA ja? (stee)

TIZENHAUZENNemoj, Henrie, pusti ga!

KARLHenrie, pusti.

TILE (osmehne se)A ja!

KARL (bledi i gri se)Boli me. Pusti. Slomie mi ruku.

(Tile puta bratovljevu ruku i smeje se.)

TILEVrlo si snaan, Karl.

KARLNe dopadaju mi se tvoje ale, Henrie!

TILE (mrti se)Izvini, Karl. to zaista nije lepo. Izvini. Dovienja, gospodo. Vrata se sama zatvaraju i ja


16/64

vas neu pratiti. Jo jednom te molim, Karl, da mi oprosti.Svi neodluno odlaze, jedan po jedan se, sa razliitim izrazima na licu, rukuju sadomainom. Tile ostaje sam, hoda po sobi. On je visok, masivan, u tamnom fraku saokruglim peevima, u sivim pantalonama sa uredno ispeglanim ivicama njegovauobiajena odea. Sve je novo, jako, nove su i oiene cipele sa debelim onovima ivisokim tiklama. lice Henriha Tilea je pravilno, crnomanjasto, korektno od surovosti: oitamne, ne odvie pokretne. Kratka kosa i kratki brkovi, crni, kao u junjaka. Ponovopevaju moleri. Tile zastaje, oslukuje.ta jo? Ko jo? ta je to tamo? (Slua i iznenada gnevno udara po naslonu fotelje)Prestanite!Pesmica se i dalje uje, tiho, tuna, monotona. Tile prilazi vratima i vie.Hej, vi tamo! Prestanite! Nije potrebno da dalje radite! Idite kui.(Ponovo hoda po sobi, zastaje, hoda, nestrpljivo gleda ka vratima). To se zove ruskamelanholija. Kakva besmislica, ruska melanholija. Zar postoji jo i vedska melanholija?Pa onda, ja imam vedsku melahnoliju. Ko? Henrih Tile. Ko? Nedostojna Jelisaveta. I kojo? Jo i Henrih Tile, Henrih Tile O, Boe moj!Uzdie, resko isputajui vazduh, kao kod zubobolje. Kroz sumrak koji se zgunjavapromaknu dve uplaene senke molera.Priekajte! Vie ne morate da radite, mrano je, nita se ne vidi. I recite gazdi da je saposlom svreno. Gde ste poli? Poite ovuda, tamo nema nikoga. Vrata se samazatvaraju.Moleri odlaze. Tile tumara po sobi, uvlaei se u neoekivane uglove, kucka o zidovekao da trai nekakva tajna vrata. Postepeno se sliva sa mrakom koji nahrupnjuje.Tamo nema nikoga i ovde nema nikoga. Sam. Jelisaveta! Sam. O, Jelisaveta. Jelisaveta!Sam. Sada mogu sve da razbijem, slomim, razlupam (neto slomi), razruim i niko menee zaustaviti! Ja mogu da ubijem sve stvari. ovaj klavirKlavir jei od stranih udaraca.Kako jei! A jo malo?Ponovo udarac, jeka klavira.Kako jei! A kada sam lupio o sto, oni su se uplaili i povikali: Henrie, Henrie!Verovatno sam udario vrlo jako, boli me ruka. Tada su vikali, a sada neko ne vi e: jamogu da udaram, lomim, ruim. Niko me nee zaustaviti, ja sam sam. I mogu da uzmemsa stola revolver, da ga prislonim uz slepoonicu i opalim. Onda u do jutra leati napodu, zatim e neko razvaliti vrata, ko? (utanje) Ne! Ali ona se udala. Boe moj! Boemoj! Vese udala, ve, ve, ve! Boe moj! Jo nisam razmiljao o tome. ta da radim,ta u ove itave noi, itave noi! Ona se veudala, ta u ove noi. Jo je rano, tek je

pao mrak, kako u ove noi! Jelisaveta!... Liza!... (utanje) Ne.utanje. Iznenadan pokret tamne figure, uurbani koraci.Ali to nije moguno! Zaboravio sam: ja sam unajmio stan na tri godine. To nije moguno,to je glupo, ja ne elim. Na tri godine. Sramota me je. Opremio sam deju sobu ali to nijetako sramno A stan? Boe moj!... I na klavir sam rasporedio note. Note. Kupio. Da, tasam ono mislio? Ona bi svirala a ja bih tiho sedeo i sluao. Ljubio bi joj ruku. I moda bii tada bila tama, kao sada. Ovoga asa bih uzeo njenu ruku i prineo je usnama. Kako se toradi? Evo, ovako.Tajac. I kroz tamu, tihi, tuni glas.Kako je duga no, kako je mrana ova no Liza!


17/64

Zavesa

DRUGI IN

Isti stan. Nedostaje jedino trpezarijski sto. Ni jedan detalj nije promenjen, iako je proteklovie od godinu dana. Vee. Svetli elektrino osvetljenje.Kraj pisaeg stola sedi Karl Tile i ispituje slugu Ivana.

KARLI kada se vraa kui brat Henrih?

IVANOni obeduju u restoranu i dolaze kui oko osam: oko devet ponovo odlaze, ili oko deset,a kada se vraaju, nije mi poznato.

KARLA, ti, kada odlazi kui.

IVANU deset. Ponekad me puste ranije.

KARLSigurno si bio u vojnoj slubi.

IVANTako je, Karle Eduardoviu. Konjica.

KARLA! Svaka ast. Izgleda odvano, Ivane, a i odgovara pametno. Junaina!

IVANVama na usluzi.

KARLJunaina! I, ta, on svake veeri tako izlazi?

IVANNe, dva puta nedeljno, inae sede kod kue. A moda i izau posle deset, samo ja to nemogu da znam.

KARLTako je. Ko ga poseuje?


18/64

IVANNiko.

KARLNije valjda?

IVANDolaze jedino gospodin Aleksandrov, prilino esto.

KARLKoji Aleksandrov? Iz banke?

IVAN (blago se nasmei)Ne. Oni zovu gospodina Aleksandrova Feklua.

KARLA!.... I ta rade?

IVANNe mogu da znam, Karle Eduardoviu.

KARLIspravno. Ti izvanredno odgovara. Ali, neto im servira?

IVANServiram konjak.

KARLMnogo?

IVANPoprilino. Imamo velike zalihe.

KARLTako. Poznajem ja tog gospodina Aleksandrova: pazi, Ivane, da taj gospodinAleksandrov nekom prilikom ne odnese bundu.

IVAN (smeka se)A ja i pazim, Karle Eduardoviu!

KARLJunaino! A, sluaj, Ivane, ti sigurno ima kljuod ulaznih vrata?

IVANTako je. Imam dva kljua od ulaza za sluinad, jedan rezervni, ako se izgubi.


19/64

KARLIspravno! A da li bi mogao da mi ida jedan klju? Ponekad proem ovuda posle deset,poelim da uem, da uzmem neku knjigu, a niko da mi otkljua.

IVANNisam siguran.

KARLBesmislica. Pa nisam ja gospodin Aleksandrov koji bi mogao da odnese bundu. Evo ti petrubalja.

IVANIzvolite klju. Ali, u sluaju neega

KARLNaravno, ja preuzimam sve na sebe. Junaina! Volim bistre ljude. Evo, jo dve rublje.Priekaj, kao da neko zvoni?

IVANGospodin Aleksandrov, ko bi drugi. Izvinite.Izlazi, ubrzo se vraa, za njim ide Feklua.(izvetava, uz osmeh): Gospodin Aleksandrov.

FEKLUA (udvoriki):Dobro vee, Karle Eduardoviu.Karl Hoda po sobi, ne odgovara i kao da ne primeuje Fekluu.Henrik Eduardovie, verovatno, uskoro doi. Veje skoro osam.Karl utke hoda, zatim zastane i uporno posmatra Fekluu.

KARLA vi ste mi strano dosadili, gospodine Feklua! Evo, vepola godine ne mogu dasvratim kod brata a da ne naletim na Vau fizionomiju. ta traite ovde? Vi radite upoliciji, a ja sam ispravan ovek, student, i Vi ste mi odvratni.

FEKLUAta se tu moe, gospodine Tile.

KARLOn se jo i vrea: Gospodine Tile! Da, ja sam gospodin Tile, a vi ete jednom ukrastibundu sa iviluka, gospodine Feklua

FEKLUABogami, poaliu se Henrihu Eduardoviu! Zbog ega me kinjite, zato me u grob terate?Iako radim u policiji, ja sam poten ovek, ja imam porodicu!

KARLOn jo pria o potenju!


20/64

FEKLUABogami, poaliu se!

KARLA ja u rei da laete. Kome e od nas dvojice poverovati, gospodine Feklua? Dosadnomi je, nisam se naspavao. Slaite mi neto zanimljivo.

FEKLUAJa nisam laov, laite sami.

KARLOn je jo i osoran! Izgleda, Vi zaista nemate nikakave sposobnosti? Pa to je uasno? bitinetalentovan, glup, nita ne znati, ne umeti ak ni da lae. I pritom imati ogromnuporodicu, slinavu decu i jo ih voleti, neno im brisati noseve! Budala! I uz to jo biti iuvredljiv, imati jo i nekakav ponos Ponos! A njega, vidim mu to po bradi, sigurnotue sopstvena ena! Da li Vas tue ena, gospodine Feklua?

FEKLUANe elim ak ni da odgovorim.

KARLSigurno je neka uasno prljava ena, Vaa ena: pa ni Vi niste naroito isti, gospodineAleksandrov, Vi mi izazivate odvratnost. Zato niste jednostavno vaka? Tada bi bilomogue odstraniti vas vrlo jednostavno, posuti Vas prakom, a ovako, treba seuzdravati! Uzdravati! Kakva besmislica! (utke hoda, ponovo zastaje pred Fekluom,izazivaki blizu) Ljuti ste? Nema razloga, asna re! Pa ja se alim. ak neete ni da mepogledate? Hajde, pokaite svoje okice. Danas sam loe spavao, Feklua, nervi! To jetakva ala u kojoj ovek govori svakakve gluposti.

FEKLUANe jedim se ja, Karle Eduardoviu ali zato tako vreati oveka? Ja Vam nita nisamskrivio, greh je to, Karle Eduardoviu.

KARLDa, to nije lepo, priznajem. Recite, duice, ta Vi i moj brat Henrih ovde radite?

FEKLUANita. asna re!

KARLE, ako je asna re, ja se klanjam i utim. Pa ta on radi? Svaki ovek neto radi, ta radimoj brat Henrih?

FEKLUANe znam. asna re!


21/64

KARLHenrih sedi kod kue, odrekao se terevenki i provodi veeri sa jednim udnim subjektom,kakav ste Vi. Zar Vam se ne ini da je Henrih poludeo, ne ba sasvim, onako malice?

FEKLUAE, ba ne, ne ini mi se! Pre emo Vi i ja poludeti, a ne oni!

KARLNe, sa Vama je zaista zanimljivo. Imate oaravajue okice, gospodine Feklua, i ako Viniste prava pravcata hulja, onda se ja, Karl Tile, ni malo ne razumem u hulje.

FEKLUAOpet poinjete?

KARLPada mi na pamet jedna kombinacija, da li elite, gospodine Feklua, da zaradite dvadesethiljada? Ne moete ni da zamislite? Pa, eto, nagovorite mog brata Henriha da osiguraivot na sto hiljada.

FEKLJUANe razumem, Karle Eduardoviu, kada se alite, a kada ne.

KARLPa to je prosto ko pasulj: od sto hiljada, dvadeset ide Vama, osamdeset meni, kao bratu iza ideju.

FEKLUAAli za to je potrebno da on umre!

KARL (smeje se):aljivdija!

FEKLUAPa od ega e umreti? ta ste Vi to smislili? Henrih Eduardovije zdrav kao dren.

Karl se kikoe.

KARLaljivdija ste Vi, gospodine Feklua! Trebalo bi da odete u cirkus, pravi ste klovn!

FEKLUA (ustajui):asna re, poaliu se Henrihu Eduardoviu! ta je ovo? Zato ste se prilepili za mene,kao satana? Satana!

KARL (ravnoduno):


22/64

Vi ste kompletna budala, Feklua. I zaudarate na neto neprijatno: Vi verovatno ne znateza kupatilo, gospodine Feklua? Fuj! Poite u kupatilo, poite u kupatilo, Aleksandrov,dau vam po deseticu.

FEKLUASve u ispriati, videete!

KARL (jo ravnodunije):utite. Dosadili ste mi. Ja u da hodam i razmiljam, a Vi izvolite utati i nemojte da mismetate. Ako prozborite samo jednu reili glasnije udahnete vazduh, jednom prilikomste, razgovarajui sa mnom, dozvolili sebi da tucnete, neotesanko, ako, dakle samotucnete, ja u danas saoptiti mom bratu Henrihu da ste me nagovarali da ga osiguram iubijem. Uutite.

Bez urbe hoda po sobi. Feklua uti. Kucanje iz hodnika, kroz nekoliko trenutaka ulaziHenrih Tile.

TILEZdravo, Karl. Kako si? Zdravo, Feklua. Sedi.

KARLHvala, a kako si ti, Henrie?

TILENije loe. Jeste li odavno tu?

KARLDovoljno.

TILEDoao si po novac, Karl? ini mi se da mesec jo nije istekao?

KARLHvala, Henrie. Imam jo uvek dovoljno, a osim toga dobio sam dobru lekciju.

TILE

Nemoj da se snebiva, Karl, ja nameravam da ti dodam jo dvadeset rubalja meseno.Feklua, na jueranjem sastanku je odlueno da se moja primanja poveaju za hiljadudvesta rubalja godinje.

FEKLUAMa nemojte! estitam, od sveg srca estitam, Henrie Eduardoviu.

TILEUprava ceni moje zasluge.


23/64

KARLJa ti ak i ne estitam jer je to tako prirodno, Henrie. Jue sam sreo Tizenhauzena i onmi je rekao da si postao idealan. On tvrdi da nikada nije sreo tako korektnog,besprekornog, savrenog radnika. Tebe se u banci svi plae, Henrie.

TILEO, da svi me se plae. Kada prolazim salom ne smeju ni da se osvrnu. Ba ju e samotpustio dva slubenika zbog aljkavosti. Da, mene se treba bojati.

KARLNaravno, mene ne ubraja u taj krug? alim se, Henrie. Ali, evo o emu sam hteoozbiljno da porazgovaram sa tobom. Upravo sam priao sa tvojim drugom

TILESa mojim klijentom; tako su se izraavali Rimljani.

KARLIzvini, sa tvojim klijentom i, smatram, da je on u uasnom poloaju: ogromna porodica,nematina, slabe sposobnosti

TILEDalje!

KARLMeni novac nije potreban, budi velikoduan, Henrie, daj njemu tih dvadeset rubaljameseno. Ja te ozbiljno molim.

utanje. Tile paljivo posmatra brata; ovaj je korektan, ozbiljan i skroman.

TILEDobro. Dobro! Feklua, jesi li uo? Zahvali se bogu Karlu, od sada ima od menedvadeset rubalja meseno.

FEKLUA (smeteno):Bogami, ja uopte ne znam Gospode Boe!... Blagodarim, Karle Eduardoviu. Nemamrei, u ime itave moje porodice

Udare mu suze na oi. Braa Tile ga gledaju.

KARL (bratu, tiho):On je uzbuen. (Glasno) Pa, onda, dovienja, Henrie. Laku no. Veeras ostaje kodkue?

TILENe, imam sastanak. Laku no, Karl. Vrata se sama zatvaraju.


24/64

Karl odlazi. Tile eka da se zalupe vrata. Podsmeljivo pokazuje grimasom i rukamakako su se vrata zatvorila za Karlom i glasno se smeje. Feklua ga posmatra sa izvesnimstrahom.

FEKLUADanas ste pili za rukom, Henrie Eduardoviu?

TILEJa uvek pijem za rukom. Da Karl nije moj brat, rekao bih za njega da je budala. (Smejese) Oni su mi poveali za hiljadu dvesta! Oni govore da sam idealan! Feklua, oni u bancime se boje!

FEKLUA (udvoriki se smeje):Izvanredno, Henrie Eduardoviu! udim se, Boga mi, kako Vi sve to postiete. A, jesteli stvarno opustili dva slubenika?

TILEIstina.

FEKLUAIpak, nekako mi ih je ao. Imaju porodice?

TILEKakav god da sam ali aljkavost ne doputam. Oni su zasluili da budu isterani.

FEKLUAHenrie Eduardoviu!... A za onih dvadeset rubalja meni, da se niste, moda, naalili?

TILETi si zec, ti si, jednostavno, plaljivi zec, Feklua! Ne, ja se nisam naalio i ti e dobijatidvadeset rubalja ali ne zadugo, ne zadugo, Feklua! (Smeje se) Ti glupaci u banci me seboje. Ja hou da im ukradem milion, a oni me se plae! Ja hou da ukradem milion, a onigovore: Henrih Tile je besprekoran radnik, on je idealan. Zar to nije smeno, Feklua?

FEKLUA (sumorno)Ne verujem ja u to, Henrie Eduardoviu. Vi to samo govorite da biste me iskuali i nita

drugo, izvinite, molim Vas.

TILETi smatra da sam ja tako poten?

FEKLUANita ja ne smatram. A uz Va talenat, Vi iz banke moete sigurno da posudite ne milion,nego dva, koliko Vam je volja, to Vam tvrdim. Ali

TILE


25/64

Da ukradem, Feklua! Kai drugarski: da ukradem.

FEKLUAJo gore: da ukradete! Ali kakvog to ima smisla? Kakvog smisla, Henrie Eduardoviu, usuzama Vas molim, objasnite mi, ne muite moju glavu, ne limite me! Evo, povisili suVam za hiljadu dvesta i jo e ne, Henrie Eduardoviu, Vi ste moj dobrotvor ali,uveren sam, Vi se to samo poigravate sa mnom.

TILETi si glup, Feklua.

FEKLUATo sam vemnogo puta uo, time me neete zauditi ali, ipak ne verujem ja u taj Vaplan, Gospode!... I zato Vi o tome govorite meni, kakav sam Vam ja prijatelj? Vi ste popameti svojoj ministar, a ta sam ja? Ne, uveren sam, Vi glumite, pozorite izigravate!Nikud Vi neete pobei!

TILETi si glupak, Aleksandrov. Svi ste Vi glupaci i niko od Vas ne zna Henriha Tilea injegovu ogromnu duu. Ja imam ogromnu duu, Aleksandrov! Moja dua ivi u dvorcu,Aleksandrov, a ne u ovom glupom stanu gde je deja soba okrenuta ka sunanoj strani!Ali, neka, dobro je to je niko ne zna, mene raduje izraz na licu prevarenih glupaka.

FEKLUAPa, ja i neu da znam, ne elim, da! ujete li me, ili ne, Henrie Eduardoviu? Vie neelim. Ja pola godine, od kada ste mi to rekli, ni jednu nonisam spavao.

TILEA zato bi spavao?

FEKLUAKako to zato? iveo sam bezbrino

TILEA zato da spava? I ja nou ne spavam, Feklua! O, ja sam vrlo dugo spavao i sada samse probudio. Zar ne vidi sunce koje mi nou sija? To je moje sunce i ja sam se probudio.

Henrih Tile koji voli preciznost, koji je stavio na klavir ove glupe note, koji je iznajmiostan na tri godine, na deset, na sto godina probudio se! Hoe li da ti odsviram Pseivalcer? Sluaj Feklua, evo, tebi sviram Psei valcer (Svira isto onako ozbiljno,utogljeno kao nekada, zatim se smeje) Jesi li uo?

FEKLUAuo. Danas ste pili za rukom, Henrie Eduardoviu?

TILEJa uvek pijem za rukom, vesam ti rekao. Ali, vidim da bi i ti trebalo da popije, da bi


26/64

osveio svoj slabunjavi mozak. (Zazvoni) Sad e konjai, Feklua.

FEKLUA (tuno se osmehne):Eto, opet Vam verujem. Kako Vi izgovorite to konjai!...

TILETiho!... Ivane, donesite nam konjak ili neka bude neto naroito: napravite namvedski pun. Brzo!Ivan odlazi.Da li voli vedski pun, Feklua?

FEKLUAvedski punprosto oboavam, Henrie Eduardoviu, ali u emu je poenta? Ne vidimpoentu.

TILEPoenta je u tome da ti pijucka konjak i pundok Henrih Tile svojom aritmetikom varaglupake. I jo je u ovome poenta, Aleksandrov, ja te molim da zapamti, priblino za dvenedelje ja odlazim sa milion rubalja. Taan datum ti, ipak, neu rei.

FEKLUAA ta e meni taan datum? Samo, kako ete otputovati kada nemate ni paso!

TILEImam. Nego, sluaj: jue sam ponovo razmiljao nad kartom eleznica i shvatio sam damoj prvobitni plan bekstva preko Stokholma ne bi izdrao strogu proveru uhvatili bi meveu Stokholmu ili Malmeu. Ja sam strog kritiar, Feklua, ja sve gledam dalekounapred! Sada imam drugi plan.

FEKLUAA kakav?

TILETo ti neu rei.

FEKLUA

Pa, ionako nita ne bih zapamtio! Koliko ste mi vetih planova izlagali: im kaete, jaistog asa zaboravim, i to se zove glava! A hoemo li i veeras da prouavamo karte?Voleo bih, Henrie Eduardoviu, to je tako zanimljivo da mi prosto zastaje dah.

TILENeemo. Tiho, dolazi Ivan.Ivan donosi puni stavlja ga na sto.Ivane, sada moete da idete kui, veeras mi niste potrebni. Laku no.

IVAN


27/64

Laku no, Henrie Eduardoviu! (Odlazi)

TILEPij, Feklua, osvei svoj slabunjavi mozak. Izvanredan pun.

FEKLUADaj Boe da ga osveim Danas mi se sinirazboleo, Henrie Eduardoviu, boginje ilitako neto, ne znam. Trebalo bi da krenem to pre, a ta tamo da radim? I to mi je nekiotac!

TILEVeeras emo otii u tvoju prljavu krmicu. Hou da mnogo popijem veeras, da mnogopriam i da vidim mnogo ljudi. Ali, ne glupake! Feklua, zna li ti da je Jelisaveta dvaputa dolazila kod mene i kucala na ova vrata?

FEKLUANe znam. Ma nemojte? Sama?

TILEDa. Prvi put je vratio sluga, Ivan, a drugi put sam joj otvorio vrata, pruio sam ruku,ovako, i rekao: Napolje! Ona je rekla: Oprosti. Rekao sam: Napolje, glupaJelisaveto! I zatvorio sam vrata

FEKLUA (pije i smeje se)ao mi je ena, glupe su. Ali, Vi ste je voleli?

TILENe! I mi emo danas otii u tvoju krmicu: dopada mi se svet u tvojoj krmici, Feklua!

FEKLUAMolim lepo, idemo, ja sam spreman na sve.

TILEI ti mi se dopada, Feklua: sa tobom mogu da govorim kao da sam sm. Ali, nisam sam,jer ti ima ui. Ali, ja sam sm, jer, to su magaree ui! Lukava si ti zverica, vrlo lukavazverica, Feklua.

FEKLUAJadna je moja lukavost, ta to govorite! Hteo sam da budem detektiv: Svi bi mi isprednosa zdipili, a ja ne bih ni primetio. Eh! (Pije)

TILENe, ti si vrlo, vrlo lukav zec! Vidim ja: smislio si ti neto svoje, ne eli ni ti da budebudala, o, velika si ti hulja, Aleksandrov! Ali, nema veze, moj aneo me je veupozorio!(Smeje se) Nema veze!


28/64

FEKLUAPustite to! A je li istina, Henrie Eduardoviu, da Vi znate red vonje svih vozova ibrodova?

TILESvih.

FEKLUAMa je li to mogue! Ba sve! A ja i tramvaj promaim, uvek uem u pogrean. I, jesu listvarno potrebna samo dva papiria da bi se dobio milion? Ne mogu da verujem!

TILESamo dva.

FEKLUAKakav talenat! A koji su to papirii?

TILEta e to tebi, glupi Feklua: tebi je to suvino. Ali, upravo za dve nedelje na palubijednog broda e sedeti izvesni vrlo pristojan gospodin i u njegovom depu e leatimilion. I, sedei na nekom brodu, neki gospodin e podii ruku, evo, ovako, pruie je kaudaljenim obalama i rei e: Zbogom daleke i glupe obale! Zbogom glupi stanu sadejom sobom na sunanoj strani! I zbogom, neka si proklet i mrtav i sahranjen, HenrieTile, ljubitelju tanosti! Feklua, da li hoe da ti stisnem ruku tako da ti popucaju kosti?

FEKLUANeu. Ne volim ja takve ale, Henrie.

TILEHenrie Eduardoviu, a ne Henrie, gospodine Aleksandrov! I ako jo jednomprimetim da si neuljudan, Feklua, drue stari, jedini drue Henriha Tilea, neu tipolomiti samo ruku, nego sve kosti. uje?

FEKLUAJa to sluajno, Henrie Eduardoviu, zar bih ja to sebi dozvolio? Gospode, zar ja neuviam razliku?

TILEOdlino reeno! Daj tu au i idemo to pre u tvoj restorani. Tamo e ti da uti ipije, dok ti oi ne pozelene, a ja u da pijem, da se smejem, udaram rukom o sto i priamo glupom, mrvom Henrihu Tileu. Kreemo!

FEKLUA (ustaje):Neto bih Vas zamolio, Henrie Eduardoviu, kad ste vetako dobri. Bogami! Pa,naravno, ja sam oenjen ovek, ali kakava mi je to pa ena! Bogami! Ne bi bilo loe da izkrme svratimo u jednu kuicu: ene su tamo odline, ak inteligentne, bogami A i Vi


29/64

biste mogli

TILEBudalatine i vulgarnosti. Ti si uasno sitan gad, ti si zec, Feklua. Idemo!

FEKLUA (dovrava pie)Odmah. pa i ne treba. Ma, nisam ja gad, vejednostavno nesrean ovek. Onda, i dete mije bolesno!... Idem.

TILEIskljui svetlo.Iskljuuju svetlo i izlaze. Neko vreme na sceni je tiina. Zatim se tiho otvaraju vrata, ujese obazrivi apat i dve senke, slabo osvetljene svetlou sa ulice, promiu sobom.Uzdrani enski smeh.

KARL (sigurno)Nema nikog. Uimo. Moe slobodno da ue.

JELISAVETAOh! Udarila sam koleno. (Smeje se) Ti i ja smo kao lopovi

KARLNe mogu da pronaem prekida. ini mi se da je ovde. Priekaj, Liza, stani, dok neukljuim svetlo.

JELISAVETANe, nije potrebno svetlo, ekaj. Ja vesedim u fotelji Ali ne shvatam gde sam to. Ovoje strano zanimljivo: mi smo ba kao pravi lopovi u tuem stanu. I oni tako sede u foteljii razgledaju. Hajde da se igramo lopova, Karl. (aljivo, preteim apatom) Ubiemo iopljakati tvog brata, Henriha Tilea.

KARLNemam ni najmanju elju da se igram. Ipak je glupo to sam zaboravio lampu. Gde si, nevidim te?

JELISAVETA

Ovde.

KARLNita se ne vidi. Liza, zaspau. Jo jedna ovakva noi dan, kakav smo ti i ja upravoproveli, i ja u spavati u hodu. Neverovatno! Zar ti nisi umorna?

JELISAVETA (tiho se smeje)Nisam.

KARL


30/64

A ja (zeva) Da li ti nekada dozvoli svom muu da spava?

JELISAVETAMuu, da. Ba je zanimljivo to to nita ne vidimo: nikako da otkrijem u kom uglu sedi.A kakva je soba? Bojim se da je vidim osvetljenu. Bila sam u ovom stanu samo dva putai on jo nije bio zavren ali Henrih mi je pokazivao kako e biti nameten. Reci mi ne,nemoj da ukljuuje svetlo samo mi reci, vise li tu, iznad klavira, dve slike priekaj,priseam se: da, Betovenova glava i nekakav koncert, zar ne?KARLNema nikakvih slika.

JELISAVETAA ilimi?

KARLNema ni ilima.

JELISAVETAA, da li je fotelja u uglu?

KARLNe znam. Vesam ti govorio da je Henrih digao ruke od stana. I, dosadilo mi je sve to,Liza. Zato si me dovukla ovamo, zato ti je to potrebno.

JELISAVETAPotrebno mi je.

KARLAko to nije obina glupost, onda je sadizam ili, ve, kako se kae, ja meam te rei. Menije, recimo, svejedno ali, jednostavno, nije mi zanimljivo. A ako tvoj veeranji programukljuuje i suze zbog potonulih nada, onda, sluga sam pokoran, odoh na spavanje.

JELISAVETATi si uasno gnusan ovek, Karl. udi me, kako jedan estit, plemenit ovek, kao to jeHenrih, moe da ima tako nemoralnog brata.

KARLI zato si ostavila moralnog Henriha i postala ljubavnica nemoralnog Karla? Lepo!

JELISAVETATi misli da sam i ja takva?

KARLA, kakav si? Prvo si prevarila Henriha sa muem, sada vara i mua i Heniraha sa mnom.Dobro, mu ti je, recimo, budala ali ipak I, na kraju, ti me jo i izdrava: to, zna, nijeba sasvim moralno.


31/64

JELISAVETAUpali svetlo.

KARLSa zadovoljstvom. (Trai prekida) Ti se, Lizeta, bespotrebno ustee kada si sa mnom:maloas si tako tragino izgovorila ono gnusni Evo ga!Blesne svetlost. Na fotelji kraj klavira sedi Jelisaveta, zbog iznenadnog svetla sakrije oiobema rukama. Karl ponovo umorno seda, mrti se zbog svetla.Ja sam upravo zato pogodan, jer sa mnom je moguno govoriti o svemu i raditi sve irazglolitite se avo da ga nosi, ipak su oni ovde srkutali pun: to oivljuje pejza.Lapo se smestio gospodin Feklua pun!

Jelisaveta sklanja ruke sa oiju i sa strahom razgleda prostoriju. Na uima su joj krupnibrilijanti. Ona je lepa.

JELISAVETAKarl, ovo je uasno! Karl, ovo je uasno!

KARLJednostavno netalentovano.

JELISAVETANe! Ovde kao da se dogodio zloin. Ovde je izvreno ubistvo, a ubica sam ja, Karl!

KARLTrice i kuine, enski nervi Ali, zaista, osea se nekakav zanimljiv zadah Zloin! Toje rekoju treba izgovarati oprezno: ona ima magijsku mo. Ah, do avola, a vrata? Paon ima svoj klju, mogao bi svakog trenutka da se vrati. Idemo!

JELISAVETAPriekaj. Ja gledam. Ja ga volim, Karl.

KARLBez sumnje. Ovi brilijanti su ti sjajni, Liza!

JELISAVETAJa ga volim, Karl. Zato sam to uinila, to nije bilo potrebno, uopte nije bilo potrebno. Jaimam uasno mnogo para ali one mi ne trebaju, nimalo mi ne trebaju. Ali tada sam ihelela ili, moda i nisam? Ne znam. Ne znam, Karl, hoe li da ti sutra dam desethiljada?

KARLHou.

JELISAVETA


32/64

Hoe dvadeset?

KARLNee ih dati, duice. Nee dati ni deset hiljada ali e dati pet stotina rubalja zadananju posetu. Znam te ja dobro, duice, ali ne alim se, zadovoljan sam (nemirnohoda) Liza, neto poinju nervi da mi rade (protee se) To treba nekako reiti: hajde dase izjurcamo automobilom. Hajde. A, u meuvremenu, dozvolite da Vam poljubim ui,Vae neobine ui.

JELISAVETAUi ili brilijante?

KARLI jedno i drugo. Ti si takva duica

JELISAVETAPusti me! Nemoj!

KARLNeu. A, sada drugo!

JELISAVETA (podrugljivo)Karlua!

KARL(brzo se odvaja od nje, ljutito) Ja te molim!...

JELISAVETAKarlua! Karlua!

KARL (bledi)Vesam te molio da me ne zove tim glupavim nadimkom! Zovem se Karl, a ne Karlua.Molim te da zapamti!

JELISAVETA (i ona bledi ali nastavlja da se smeje)Kaarlua! Ne, ti si prosto Karlua!

KARL (izraz na licu postaje svirep)Ja te ozbiljno molim! Moe da me zove kako hoe, ne ljutim se ali taj nadimak nepodnosim. uje?! I, mene ne bi trebalo ljutiti, zaista me ne bi trebalo ljutiti.

JELISAVETAA ta e se desiti Karlua?

KARL (polako)Desie se to da e bratu Henrihu suditi zbog ubistva Jelisavete. Ja u te zadaviti. Uuti!


33/64

JELISAVETA (povlai se, apatom)Karlua, Karlua, Karlua!...

KARL (napravi mali korak, isto tako tiho)Prestani! Hoe li? Poslednji put

JELISAVETA (krije se iza fotelje)KarluaKarl utke kree ka njoj. Jelisaveta se povlai ne skidajui pogled sa njega. Odjednomzastane i oslukuje.Tie! (Uplaeno) Neko dolazi.

KARL (takoe uplaeno)Gde? Tiho.

JELISAVETAKoraci.

KARLNe.

JELISAVETANeko je pred vratima.

KARLTie. Gde je?...Oboje, sa zgrenim telima, napregnuto oslukuju. Svetlo je upaljeno.Tiina.

Zavesa

TREI IN

Slika prva

No. Magla.Obala jednog od peterburkih kanala. Vazduh osvetljen ulinim fenjerima mutan je inepokretan. Jedino je u prvom planu jasno vidljiva gvozdena ograda: iza nje, gde je vodai druga strana obale, kao da je provalija obavijena maglom, neto bezoblino, iz egaizviruju velike kue. U nekoliko prozora, razbacanih na est-sedam spratova, gore nonasvetla, slabe i nepokretne mrlje svetlosti.Kraj gvozdene ograde, polunaslonjeni na nju, stoje i razgovaraju Henrih Tile i Feklua.Tile pui cigaru.


34/64

TILETi si pijan, Feklua, totalno pijan. Oi su ti pozelenele. Idemo.

FEKLUANeu da idem.

TILEHoe da pozovem koijaa? Tako nee morati da koristi noge.

FEKLUANeu.

TILEDau ti jo konjaia.

FEKLUANeu. Vi ste pijani. Ja neu u Va stan, pustite me. Neu!

TILENe vii.

FEKLUAJa ne viem.utanje.Pustite me, Henrie Eduardoviu, na kolenima Vas preklinjem. Ako elite, kleknuu,pustite ma. Ili u opet da viem.

TILEAleksandrov!

FEKLUANeu! Zato ste me pronali, Henrie Eduardoviu? (Plae pijanim suzama) Ja sam sesakrio, a Vi ste me pronali, ja ne mogu vie. I ne elim ni u krmicu, neu ni Vakonjai, idem kui, eka me ena.

TILETi si pijan, Feklua. Ne plai, to je glupo. Sluaj, zar si zaboravio ta si hteo da uradi?Hajde, seti se! Seti se: hteo si da me izda kada pobegnem sa novcem i da dobije tre inu.To e te uiniti bogatim, obogatie se, Aleksanrov! Seti se.

FEKLUAE, pa, hteo sam, a sada neu. Poludeo sam od Vaih mapa, stomak mi je upao kao ulovakog kera. Stalno jurim, jurim, jurim, a, gde, ni sam ne znam. Neka je proklet onajdan kada sam Vas sreo na Nevskom Obradovao sam se, sreo prijatelja.


35/64

TILEDa, to je bio proklet dan, vrlo tano si se izrazio, Feklua. Idemo, idemo kod mene, bienam vrlo lepo. Zar si zaboravio? Upaliemo sve lampice, doneu konjai

FEKLUANeu da idem. To je moj konani odgovor, Henrie Eduardoviu.

TILEZovi me, Henrih.

FEKLUANeu. Ili beite odmah sa svojim milionom, ili, neka sve avo odnese! Do avola!

TILEDobro, pobeiu. Pij, Feklua, to je konjai.

FEKLUAOdakle Vam? (Pije iz flae) Vrlo dobro. A Vi?

TILEI ja u. (Pije)

FEKLUA (smeje se)Dobri drugovi! Kada bi Vas videli oni iz Vae banke, ba smeno, bogami!

TILE (i on se smeje)Oni spavaju. Feklua, i sanjaju kako se Henrih Tile bavi aritmetikom. A Henrih Tilepijucka konjaisa Fekluom.

Obojica se smeju, ljuljajui se.

FEKLUAGde smo to? Ovaj most mi nije poznat. Gde smo, Henrie Eduardoviu?

TILE

Ovo je Jekaterininski kanal. A ovo magla. A to, voda. Hoe da pljune u vodu?

FEKLUAHou. (pljuje) A ono tamo?

TILETo su osvetljeni prozori kue koja je na drugoj obali. Neko ne spava. I on ne spava.

FEKLUAA ja mislio da samo mi ne spavamo. Nema vie konjaia? Gucnuo bih, Hladno mi je.


36/64

TILEIdemo kod mene, dau ti. Tamo stoji jedan okrugli stoi, Feklua, na njemu konjaiipuni. Ti voli puni?

FEKLUA (jo uvek uporno ali malo slabije)Ne idem. Ili ete sada pobei, ili Zato ne beite? Pa kakav ste to Vi lopov, boga mu,asna re. Evo, ovoga asa u se baciti u vodu, bogami!

TILEKako si ti jedna lukava, vrlo lukava zverica, Feklua. A vi ste vi vrlo lukave zverice,svi vi elite da budete lukaviji od Henriha Tilea ali nee vam uspeti! On e vas prevariti,Feklua! alim se. Moe da tri dan i noali nee stii. Potpuno e poludeti, oi e tipostati ute, cvilee kraj vrata ali nee me stii!

FEKLUAMoje oi su i sada ute. I Vi ste pijani.

TILETi si glup, Aleksandrov! Ja ne mogu da budem pijan. Ja pijem evo, ovo (baca flau uvodu) i to postaje vatra, ono plamti, kao oganj, Aleksandrov.

FEKLUAJa bih vesto puta pobegao.

TILEO, da. Ti bi vesto puta pobegao, i neka druga budala bi vesto puta pobegla i policija bivesto puta uhvatila jo jednu budalu. A ja trpim. Ja razmiljam i trpim. O, vesamumoran od sastavljanja planova i njihovog ruenja ali uskoro u imati takav plan koji nijemogue sruiti i tada u nestati. Ajn, cvaj, draj puf! (Duva u prste) Gde je HenrihTile? Nestao, izvinite, stavio na glavu arobni eir i nestao, Feklua! Moe li da stigneprivienje?

FEKLUA (alosno se smeka)Evo, opet kao da sam Vam poverovao. Pravi ste Vi pravcati demon-sablaznitelj, HenrieEduardoviu! Bolje bi mi bilo da krenem kui, bogami!

TILEO, veruj mi, Feklua, molim te, veruj mi! Moja glava je neobina, ona sve vidi. Ti kae,ono je magla, a ja kaem, ne, to su krila na kojima e poleteti Henrih Tile. Ja imamneobinu glavu, Aleksandrov: dok svi spavaju, ona razmilja. O emu razmilja? Osvemu! O, kakve snove sanjam, kako sam ja srean ovek, Aleksandrov!(Sreno se smeje) Izvini, molim te gurnuo sam te.

FEKLUASitnica, Henrie Eduardoviu.


37/64

TILENe, to je nepaljivo. Izvini. glupaci mi govore: ta radite po itav dan, HenrieEduardoviu, uvek ste sami? A meni nije dosta noi i dana u kojima mogu darazmiljam! Oni me vode kod veselih ena, kao bolesnika kome treba lek i pitaju: Da lije dobro, Henrie Tile? A ja im odgovaram: Vrlo dobro! (Smeje se, zagrcne) A jagovorim: Vrlo dobro! Izvanredan razvrat!... (Smeje se)

FEKLUA (takoe se smeje)Zgodne ene?

TILEMa, ti si glup, Feklua zar su meni potrebne sve te ene? Tri rublje i ja sam verazvratnik, glupost! Sluaj, meni je sada trideset etiri godine i ja mogu da ivim jotoliko i, neka budem i starac, to nema veze, u Rimu se uvek starci postavljaju za pape,nema veze I u Americi ili tamo, gde budem, gde bude taj ovek koji e izai iz glupekouljice Henriha Tilea, u Americi u obrnuti moj milion: o, ja umem sa novcem! Veimam, predvideo sam desetak kombinacija koje e mi za pet godina doneti sto milionarubalja. Zar to nije lepo sto miliona?

FEKLUAJo pitate!

TILENe, Aleksandrov, to nije lepo ali hiljadu miliona, dve hiljade miliona, to je velepo! Odtoga se vemoe iveti. I uivati! Imati dvorce, kupovati ene, biti dobroinitelj idiota,imati sopstvenog Henriha Tilea, ljubitelja tanosti, sa time je mogue uivati! Ja uuivati, Aleksandrov!

FEKLUANe, neu. Pustite me, Henrie Eduardoviu, golubiu. Zato ste me uhvatili za ruku,pustite!...

TILETi mora da mi veruje, Feklua, drue stari! Mora da me voli, ja imam neobinu glavu,o, Feklua, Feklua!

FEKLUABogami, volim, jeste, volim!

TILE (pribliava mu se, tiho)Tiho, Aleksandrov: zna li ti da sam ja Henrih Tile, vezloinac? Da!

FEKLUAZar jeste? Konano, hvala Bogu!


38/64

TILETi si sposoban da misli samo o novcu? Ne, nije novac u pitanju. To su ene, to su maledevojice koje uvek ukaju: Henlice, Henlice:. to su ubistva ljudi, to je varanje, izdaja,podsmeh, la, surovost i ta sve ne. ta jo, Feklua, nije oprobao Henrih Tile?

FEKLUA (slabano)Pustite me.

TILEUbrzo, ubrzo e konjai. Feklua, ti to voli. Ili puni? Mili Aleksandrov, dau tipuni, o, da, koliko hoe.

FEKLUAOpet puni? Neu. (grubo) Kako ste stigli da sve to uradite? Laete, sve to laete,nemate Vi ni para za sve to. Ne elim da sluam gluposti i gotovo.

TILE (sreno se smeje)Ja se pripremam, pa treba sve umeti, sea se kako su nas uili u Peterule. Ja sepripremam, ja slikam, ja sam poznati umetnik, Aleksandrov. I ja sam sve ostvario!

FEKLUAPustite me.

TILEuti ili u te baciti u vodu! Ja sam sve ostvario, sve. Oni, evo oni, poznaju samo telozloina, a ja, Henrih Tile, sam pronikao u njegovu duu. O, kako dobro poznajem duuubistva!

FEKLUAPozvau andara!

TILEUuti, budalo!

FEKLUA (glasno)a

Tile mu zapui usta. Mala borba i utanje, uje se samo uplaeno disanje Feklue i tekodisanje Tilea.

TILEJa sam se samo alio, to je zaista glupo, Aleksandrov. alio sam se, razume? I vie ne eda vie, zar ne?

FEKLUANeu. Zbog neega sam se uplaio.


39/64

TILEPa da, da: pomislio si da ja govorim ozbiljno i uplaio si se. Nemoj tako da drhti, nemojda drhti, ne treba. Ti si siroti zec, Feklua, a ja vuk, zar ne? (Smeje se, pokuavaju i daizgleda dobroduno) A ja sam vuk, zar ne?

FEKLUAJa Vas mnogo volim Henrie Eduardoviu, Vi ste moj dobrotvor, kako mogu da viem?(Zajeca) Pustite me, strano mi je hladno, mogu da se jako prehladim!

TILEDa, da, nekakva vlana izmaglica, mogao bi da se prehladi, mili Feklua. Tvoje zdravljeje tako neno, mili Feklua. Nemoj da drhti, nemoj, odmah kreemo. Moe li da hodaili da jo malo priekamo? Priekau.

FEKLUAOdmah u ja.

TILEOh, kakva glupava, mala zverica. On drhti. Ali mi emo se ogrejati vrelim puniem,vrlo vruim puniem i, zatim emo svirati! eli li da sviramo, Feklua?!

FEKLUAelim. Neko dolazi, Henrie Eduardoviu, pustite moju ruku.

TILE (smeje se)To je vilenjak, Feklua: Ocu svome, uz drhtaj, deak doe Ko to ide? Ko to plaimog zeia? (smeje se) To nije nita, to je dama sa velikim eirom. To je prekrasnadama za pet rubalja, hoe li da veeras bude Don uan?

FEKLUANe, ne treba.

TILENe, treba, ti to eli, jako eli, sam si govorio. Pa, nasmei se, nasmei se, Aleksandrov,ti si junaina!

Iz magle izroni ENA sa velikim eirom i mokrim, oputenim perjem.Dobro vee, prelepa damo. Dozvolite da vas upitam, zato sami etate po ovako loemvremenu?Dama uti i posmatra.(Uz smeh) Nemoj da uti, Feklua, treba da bude ljubazan kavaljer.Pitaj je. Ti si noas Don uan!

FEKLUAta da pitam? Ne bojite se da etate sami, madmazel?


40/64

TILE (smeje se)On kae: Ne bojite se da etate sami! Pa? Sada ujmo odgovor prekrasne dame. Pa?

ena se smeje i pravi gest rukom.

ENAZdravo, drugari. Smejete se? to stojite tu kraj kanala. ekate mene?

TILEPita da li ekamo nju. Pa, Feklua, odgovori joj. Ona je vrlo mila dama.

FEKLUAta da joj odgovorim, ba ste Vi neki udak, Henrie Eduardoviu! Treba da uzmemofijaker i gotovo! Jo da joj odgovaram!

TILE (oduevljen)Prava junaina! Junaina!

Obojica se smeju. ena im se, razmislivi, prikljui.

ENAJeste li pijani? Zato stojite kraj kanala? A ja ozebla, idem kui. Koliko je sati?

FEKLUASrenici ne broje sate! Henrie Eduardoviu, to su moje rei. Srenici ne broje sate!

Kikoe se, Tile takoe, lupkajui ga po ramenu.

ENAA ako ste takvi srenici, uzmite i mene, i ja sam srenica, ivota mi! Prijateljice me batako i prozvale enjka Srenica. Ja donosim sreu svakom koji me Svi me fale.Idemo, to stojimo tu, kokoka na mom eiru se plai kie.

FEKLUA (kikoe se)Srenici ne broje sate. ta? A ta si ti mislila, enjoka. Pa, tebi priam.

TILE (odobravajui)No, no, Feklua, raspojasao si se. Trebalo bi da pitamo prekrasnu damu: Koja je Vaacena? Koliko kota?

ENAMa kakva cena, govorite gluposti. Idemo i gotovo.

TILEFeklua! To je nju Henrih Tile pitao: Koja je Vaa cena? Koliko kota? Uvek se bojaoda e biti skupo!


41/64

ENAMa, otkud skupo

TILE (smeje se)Pa da, on se bojao! Ali mi se ne bojimo i uzimamo vas, Srena eno, sada smo i misreni.

FEKLUAGotovo! Ona mi se dopada, Henrie Eduardoviu, uzmite je. enjoka, a ti voli konjak?

TILEA gde me vodite? Ja se bojim tuih mesta.

FEKLUAMi smo dobriine, enjoka, ne plai se. Henrie Eduardoviu, da je uzmem pod ruku?enjoka, Vau ruku. U-u, kakva ruica!

TILEPa ti si pravi Don uan! Idemo. Ja u biti va pokrovitelj, krenite, deice draga, ja u zavama!

Kreu. Tile iza njih.

ENAGde emo?

FAKLUADa li me voli, enjoka? Ja sam dobar

Kej je prazan. No. Magla.

Zavesa

Slika druga

Nastavlja se ista noKada se, posle brze promene, podigne zavesa, vidi se ona ista nepokretna, mrtva,nedovrena soba sa belim mrljama one iste praznine. Ali soba je jarko osvetljena, na stolusu konjak i voe, za stolom sede i piju TILE, FEKLUA i SRENA ENA.Popijeno je vemnogo, na stolu nered. Pijani feklua je bez sakoa, u prljavoj koulji ipocepanom prsluku. enin dekolte je poluraskopan ali jo uvek joj je na glavi velikieir sa mokrim perjem. tile ih posluuje.

TILEPopijte jo jednu aicu, enja, molim Vas. I pojedite ovu kruku.


42/64

ENAMersi, malo mi je neprijatno. Gostite nas, a sami nita ne pijete!

TILENe, pa i ja pijem. Molim vas, u vae zdravlje, Srena eno!

FEKLUAI ja!

ENANapiu se. Pa, u zdravlje onoga ko voli nekoga!Piju.Gricnuu limuni. A, kolko plaate stan?

TILEHiljadu dvesta.

ENASa pazikuom?

TILEO, da! Sa pazikuom.

ENANije skupo i mesto je dobro. ta je? to me drmusa?

FEKLUAenska, skini eir!

TILEFeklua, fuj! Ti si nepaljiv prema dami, mora da joj se udvara, a ne da je drmusa. Fuj!

FEKLUANeka skine eir, recite joj. enska, skidaj eir!

ENAZakaio se za moj eir! Neka se osui, rekla sam ti, na glavi se bre sui, sigurno ne e tida mi kupi nov.

TILEI vue za kosu!

ENAMa, nije bolelo. Mi ozbiljno razgovaramo, a on navalio Nije to skupo, hiljadu dvesta,ak je jeftino. teta to ne izdajete sobe pod kiriju, alos je da bude prazne. Budu


43/64

prazne ah, opet ste sipali, ba ste brzi !

TILEU vae zdravlje!

ENA'Fala bogu, zdrava sam ko konj! Ne, bogami, teta da budu prazne. I lepe sobe, svako biuzeo, zar ih je malo kojima treba, a one stoje prazne. Zalepite na glavnom ulazuzelenkasto papire: Izdaju se dve sobe

TILEI, uz to, sa prozorima na sunanoj strani, to je veoma vano.

ENAPa da, na sunanoj strani. Napiite i zalepite, pazikua e zalepiti, ne morate ni prstom damaknete. A imate li kuvaricu ili se hranite u restoranu?

TILEU restoranu. Sa kuvaricom, znate, uvek je neka guva, neprijatnosti

ENAKakvih sve ima, jo kako! A to vi mukarci ne znate da ivite, smeno mi da vasgledam!

TILEJo jedna aica.

ENAMerci, da ne bude mnogo? Gricnuu limuni. Opet ti? Uh, al si navalentan, ta ti je?

FEKLUATi si dola sa mnom a ne sa njim. Zapovedite joj, Henrie Eduardoviu.

Tile i ena se smeju.

ENA

Ma, sa tobom, sa tobom, sa kim bih drugim! Ajde, daj ustaca da te poljubim, nemoj dase duri.

FEKLUANeu. Ti mora da me voli, uje li?

TILEOn je ljubomoran, Aleksandrov, nisi valjda ljubomoran?

ENA


44/64

Znai, ti si jedan ljubomorko! Ah, ti, vragolane!

TILEOn je vrlo ljubomoran zeka!

ENAO?! Ah, ti si ludica, Fekluenjka. Gledaj, evo i drug ti se podsmeva, misli, kakav glupan,a jo i bradu ima kao jarac. U-uh, ti, jare! (Vue Fekluu za bradicu, on se zadovoljnocereka).

FEKLUAPusti! enjka!...

ENAE, ba neu da te pustim! Oe li jo da bude ljubomoran? Oe da bude ljubomoran?Pravi si zeka. Eto, malko sam se naalila, sad mogu da popijem jednu. Pij, Fekluenjka!

TILEOna te voli, Aleksandrov.

ENANaravno da ga volim, ba je veseo. Vidi ga, to, bre, prosipa po stolnjaku? Prosipa, aposle neko treba da pere za tobom, pazi ta radi, nije lepo. Isprosipali smo vam ovde,pardoniramo.

TILENije to nita. Probajte ovu kruku, molim vas. Zato ti ne jede, Feklua? Jedi.

FEKLUAJedem. On je jako dobar, enja, jako, jako dobar, zar ne?

ENAOni nas nutkaju, a sami ne piju.

TILEAli, molim vas!

FEKLUAJa vas mnogo volim, Henrie Eduardoviu! Ja ga mnogo volim, enjoka, on je dobar, jaga odlino poznajem. im kae: Aleksandrov! ja se tu stvorim. Od njega ne moepobei, ne

ENAUh, zabolee me lea od sedenja. Mogu li da se opruim na divanu, meke je?

FEKLUA


45/64

I ja!

TILENaravno, molim Vas! Aleksandrov, zar nee pomoi dami?

ENA (pijano se smeje)Sad u ja da raspremim sto. Bogami, ba sam prava glupaa! Za druge ne znam, a ja, kadse napijem, odmah navalim da perem sudove, noeve, viljuke! Da pukne od smeha!Neto properem, a gomilu porazbijam!

TILEAko Vam to predstavlja zadovoljstvo

ENAta Vam je, pa jo nisam pijana! Oh, ba je dobro. (Seda na divan) ta je bilo, zeiu,sedi, ispriau ti bajku. iveo jednom jedan zeka, ui dugake, oi ko u make

Golica Fekluin dlan, on se smeje i otima ruku. tile ih izdaleka posmatra, njegovo utanjeim se ini kao njegovo odsustvo.

FEKLUADa li me voli, enjoka?

ENAMa, volim, volim, ta u! iveo jednom jedan zeka

FAKLUAProzebla si?

ENASad sam se ugrejala, bila sam skroz iskisla. ekaj da skinem eir, dojadio mi, avo gaodneo. I perje! Ja, mili, od pet partam po keju kako da ne iskisne!

FEKLUA (smeje se)A ja imam petoro dece i ena mi je opet nosea Bogo moj!...

ENA (i ona se smeje)Ah, ti, pravi si zec! ta e ti toliko? Ja sam imala jedno, pa sam i njega bacila u ubre, a tipetoro! Devojice?

FEKLUATri devojice a jedan deak je umro. Saa. Koliko je to ukupno.

ENANaravno, devojice, to nije loe. A moj bio deai, slabunjav, nedonoe


46/64

FEKLUANe, izraunaj!

ENAto da raunam, udnog li oveka! Nao zanimaciju, da na prste sabira sopstvenu decu.Pusti to!

FEKLUANisi u pravu, enja. Uvek je korisno raunati, inae zaboravi. ekaj, pitau njegaHenrie Eduardoviu, koliko ja imam dece?

Tile je sklopio oi, ini se da spava.

ENAIzgleda da je zadremao, tie Neka dremne.

FEKLUAA ti ga se boji?

ENAA to bih ga se bojala? To ste Vi nepaljivi, oni su veoma fini, paljivi, oni mi se veomadopadaju. Tie, neka spava.

FEKLUAEto, on ume da rauna, kako samo rauna!... On ima milion!

ENAMa ta pria!

FEKLUA (smeje se)Ja to namerno, i ja sam lukav. On je mislio da se ja krijem, a ja On je pametan, a opetje budala, velika budala.

ENAPametniji od tebe. Koliko si pametan, daj da vidim?...

FEKLUAJa sam ga preao. (Smeje se) On je mislio da se krijem a ja sam svake noi stajao podnjegovim prozorima. Pronjukao sam sve njegove tragove, nee mi pobei, nee!

ENANe deri se.

FEKLUAJa ne viem. Aleksandrov! Zapamtie ti Aleksandrova, propitae mi ti! Ja mogu i daplaem, mogu i da igram, ako hou, takav sam ja. Eto, podii u ruku na sebe, pa onda


47/64

trai Aleksandrova! Aleksadnrov!

ENAMelji, melji, niko ti ne brani.

FEKLUANe, ja ne meljem a ti ne sme sa mnom tako, dobie po njuci!

ENAKakav opasan zeka!

FEKLUANe, ja nisam zeka. Ja sam ovek. To je on od mene napravio zeca, a ja sam ovek,nemam previe sposobnosti ali sam ovek. U meni kuca srce, ja verujem u Boga, a on ne.Kakvo pravo on ima? (Plae) Ja ne mogu vie!

ENAEto ti ga sad! ta to ne moe?

FEKLUA (plae)Ne mogu vie

ENAPrestani, dosadilo mi je. Inae u zaspati, uje?

FEKLUAPoljubi me.

ENAas plae, as hoe da ga ljubim. Evo!

FEKLUANeu. Ima kriv nos, zato si dola sa krivim nosem? Gubi se odavde!

ENATi se gubi! Ma nemojte! Nisi me ti doveo, ti se isti! Zekan pogani!

FEKLUAenjoka!...

TILE (glasno)Aleksandrov! Hoe li jo konjaka? No, no, nemoj da se tue, Aleksandrov! I ne mairukama!

FEKLUANe tuem se ja, to ona


48/64

TILEMalo ste se posvaali? Nije to nita, proi e. Popijte konjai. Srena eno

FEKLUA (smeje se)Nos joj je kriv, Henrie Eduardoviu. Ah, avo nam je doneo!

ENAA ko je tebe? (Ljutito stavlja eir na glavu)

TILEAh, kako te nije stid, Aleksandrov, vrea nau gou! Ne, to nije lepo, Feklua, kakav siti to mukarac?

FEKLUA (smeje se)Nju je avo doneo!

TILEAko je tako, ti treba da mu bude zahvalan, Feklua, a ne da se ljuti! Kada bi meni avodoneo takvu enu, ja bih mu rekao: hvala. I stegao bih njegovu dlakavu, estitu ruku.(Kikoe se) O, da, bila bi to estita ruka! Ili ti misli da avo ne moe da ima estiteruke? ta vi mislite, enja?

ENAI avola ima svakojakih, ne samo ljudi.

TILE (sveano)uje li, Aleksandrov, glupae? Pij, osvei svoj slabunjavi mozak. Pijte, enja, pijte vie,pijte bre: uskoro e se oglasiti petlovi! Moja nouvire, a ja nisam odsanjao ni jedan san.Pijte bre, gutajte oganj! Evo, ja, Henrih Tile, gutam oganj. Gledajte, ajn, cvaj, draj!(Naiskap ispija veliku au konjaka)

FEKLUAI ja! Gledajte, Henrie Eduardoviu, i ja!Ispija i zakalje se, ena se smeje i lupa ga po leima.

ENAI vi, takoe!

TILEI on! I svi mi! Pijte bre, molim vas, moji dragi gosti, zaista vas molim: pijte bre. Nobrzo prolazi ali mi moramo biti jo bri: jurimo kao besni konji! Da li ume da re kaokonj, Feklua?

FEKLUAUmem. Koliko je sati? Sutra moram na posao.


49/64

TILEKakav posao? Ti si poludeo, Aleksandrov, o kakvom to poslu govori? Ti si zaboravio,Feklua, zaboravio si, drue stari, da radi kod mene.

FEKLUANapio se Feklua! (pije) Pij, enja!

ENAI poje, bogami! (smeje se) Navalili smo, kao da je poar!

Piju, glasno se kucaju.

TILEenja, poljubi Fekluu, Feklua, poljubi enju.

ENAI pijemo i ljubimo se

TILEPourite. elim da vidim kako zaljubljeni mukarac ljubi zaljubljenu enu, zamislite ja tonikada nisam video! Pa?!

FEKLUAPa?

ENA (ljubi i smeje se)Evo. Stvarno. Hristos voskrese!

TILENe, jo jae, jo vatrenije! Aha, tako!

ENA (kroz smeh)Pravi udak, nije video kako se radi. Sad smo, ti i ja, zeko, ko mu i ena, tri puta smo secmoknuli. ta, jo bi? Pa, ljubi, samo obrii brkove.

FEKLUAJa te volim.

TILEDobro? O, znam ja jo jednu cakicu, ludo emo se smejati. Priekajte jo minut, minut!(Brzo odlazi u spavau sobu)

ENAPijana sam, zekonjo, itava soba mi igra pred oima. (Smeje se) ta li je to smislio, ba jeumiljat!


50/64

FEKLUAJo me ljubi. Meni sve igra, ba smeno!

ENANe, dosta je bilo. Bolje daj da te pomilujem po glavi I kosica ti je retka, ko u zekonje,vrane mu poupale. Jesu li te vrane poupale, zekonjo?

FEKLUAVrane.

Sa donekle izmenjenim hodom ulazi naminkani Henrih Tile: na glavi mu bela perika saelom, iroka ria brada, obrazi jako narumenjeni. Zaustavlja se i utke gleda iznenaenuenu i Fekluu.

ENAKo je to? Sluajte vi

FEKLUADozvolite, ovde nema nikoga Ko je to? ta gledate (uplaeno zove) HenrieEduardoviu, ovde je neki

Tile se pobedniki smeje.

TILE (iskvareno izgovara)Hteo bih da znam da li je Henrih Tile kod kue ili je vepobegao? Ja sam Englez, serEdvard Tomson. Ja sam ri.

FEKLUAKako da Vas prepoznam? I figura drugaija Ria brada! (Cereka se)

ENAPa jo elav! Gospode! A ta e Vam ela?

TILEGledajte! (Izmenjenim hodom, kao Englez hoda po sobi)

FEKLUAudo, potpuno drugi ovek! Nita ne razumem, poludeo sam. Jeste li to Vi, HenrieEduardoviu?

TILEJa sam. Ja mogu da promenim hod, mogu da promenim glas i sve drugo. Svake no ioblaim ovaj kostim, posmatram se u ogledalu, sam hodam po sobi. Ja uim,Aleksandrov jesi li me sada razumeo, glupane?


51/64

FEKLUATo je pravo udo, enjka, vidi li? Malo je ruku da mu poljubi, eto ta ja kaem!

TILE (promenjenim glasom)elite li da sluate muziku, mnogopotovani gospodine Aleksandrov, i Vi, prelepa damo?Ja sam muziar i Vama sam na usluzi.

FEKLUAHou, hajde! enja, muzika!

TILEJa sam poznati muziar. Sluajte, Feklua, evo, odsvirau vam Psei valcer. Sluajte!(seda, svira uobiajenim, sada jo vie naglaenim pedantnim manirom, objanjava) Topleu psetanca. Mali, dobri psii! Ti-ta-ta!...

FEKLUAPsii?...

TILETako je. Tako. Njih vuku za povodac, mame ih komadom eera ta-ta-ti-ti I onipodiu apice, tako, tako! Igraju, mala, glupava paad. Tako! Tako!

FEKLUAJo! Molim Vas, samo jo malo!

ENAJo! Jo!

TILENe. Dosta. (Brzo se odmakne od klavira, besno posmatra enu i Fekluu, lupa nogom)Ko sam ja? O, glupaci! Meni e svirati najbolji svetski muziari, a ja u stati nogom na tuglupu violinu, zdrobiu je i rei: Dosta! Vaa glupa muzika je pod mojim nogama,dosta! Najlepe ene e pasti pred moje noge i ljubie blato sa mojih potpetica, a ja unogom stati na prekrasna, gola prsa i rei: Dosta i ona je smodena ali jo uvek ljubiranjenim ustima. Dosta! povikau. Dosta, glupa, beskorisna, nedostojna nitarijo! (Iz sve snage udara po klaviru)

ENAOh, nemojte! Bolje muziku!

FEKLUANemojte, Henrie Eduardoviu! Bojim se! Bolje svirajte, psii. Neka opet psetance

TILEPsetanca?


52/64

ENAPsetanca!

FEKLUADa! (Sreno se smeje) Kako ih ono za povodac, a oni apicom, apicom! Voleo bih!(Lupa nogama)

TILEapicom?

FEKLUADa. Voleo bih!

ENA I FEKLUA (mole)Psetanca!...

TILE(seda za klavir, promenjenim glasom)Sluajte! Ja sam poznati muziar, i, evo, odsvirau vam Psei valcer. Igrajte!Svira Psei valcer, Felua prua obe ruke, imitira pseto koje igra, gipko se vrti uarapama, plee. Pridruuje mu se ena, podigla obe ruke, meko se okree, kao u snu, ilice joj je tako ozbiljno i usredsreeno. Okrenuvi ka njima riu glavu i naminkaneobraze, Henrih Tile se smeje pokazujui bele zube, gleda ih i svira.

Zavesa

ETVRTI IN

Isti dekor. VeeU sobi je troje: JELISAVETA, KARL i FEKLUA.

JELISAVETA

Htela bih da vidim i ostale sobe. Ne znam da li je to u redu.

KARLZato ne bi bilo? Razgledaj ako ti to priinjava zadovoljstvo. A gospodine Feklue nemora da se ustee, mi smo sada prijatelji. Ali, vidi kako sam se ugojio, Liza,primeuje?

JELISAVETADa.


53/64

KARLTo je veneuljudno. Prole nedelje sam dobio pola funte, bez obzira na gimnastiku iplaninarenje. Trebalo bi uzeti mesara. Gospodine Feklua, ta to radite kada ste takotanuni, uskoro ete liiti na fakira!

FEKLUAta? Da, oslabio sam.

KARLOslabio! Koliko imate kilograma?

FEKLUAta? Ne znam, Karle Eduardoviu, nikada se nisam merio.

KARLLiza, zar na drug, gospodin Feklua, ne lii na ludaka koji je utekao uvarima? Pa, zatosada ne ide da pogleda, Liza? Idi, mi emo malo da proaskamo. ta gleda?

JELISAVETAKarl, nije mogue da je prolo godinu i po dana od kada smo ti i ja ovde bili? Pogledaj,one iste note.

KARLDa, Henrih je konzervativan. Verovatno je prolo, ja, uistinu, ne znam. I, uopte, Liza, jane shvatam ari srceparajuih uspomena, u tome sam Evropljanin. A Rusi, kao da ni neive, vese neprestano seaju, bilo o emu da piu ili govore, to uvek lii na uspomene.

JELISAVETAA Henrih?

KARLHenrih? Na kraju krajeva, ja malo poznajem svog brata Henriha Mada sam ubeen dabi, kada bi sada doao, izbacio i tebe i mene, bez obzira na ari srceparajuih uspomena.

FEKLUAOni nee jo skoro doi. Ja poznajem njihove navike.

KARLJo bolje, ni malo ne elim da se prepirem sa Henrihom.

JELISAVETAMeni je u meuvremenu umro mu, umrlo mi je dete, a ovde je sve isto. Evo, ovde e bitiBetovenova glava: kada e biti? Karl, pogledau one sobe. Brzo u.

KARLIdi. Prekidai su kraj vrata, lako e ih pronai. Idi, duice. Gospodine Feklua, sedite


54/64

malo blie.

Jelisaveta izlazi. Feklua seda kraj Karla.

I, tako gospodine Feklua? Ali zato od vas tako zaudara na prokislo pivo, vi uvek netoizmislite! I, jeste li bolesni ili pijani: zato ste se tako izbeili na mene? Pa, gospodine?

FEKLUAGotovo je.

KARLta je gotovo?

FEKLUAOsiguran. Na sto hiljada, kao to je bilo reeno.

KARL (pridie se)Tako. A gde je polisa, kod brata?

FEKLUABie uskoro i polisa. Obeao je, ovih dana. Istinu Vam govorim, Karle Eduardoviu.

KARLTako znai. (Hoda) Ne! Ne. Vi laete, gospodine Feklua, laete, vidim ja! Vi ste totalnonepodnoljiva budala, Aleksandrov, zato laete? udan ovek, ne shvata ta mu je odkoristi i jo lae. Ili Vam je ao onog konjaka koji ispijate sa mojim bratom? Ali Vi ste sevesasvim propili, trebalo bi Vas smestiti u santarijum, oi su Vam kao u psa kod kogapoinje besnilo. Mi Tileovi moemo mnogo da popijemo, to nam je sjajna nasledna crtaali Vam to ne savetujem.

FEKLUAJa veceo mesec nita ne pijem. Dosta je bilo!

KARLZvui prilino ubedljivo za Fekluu ali zato Vam je pogled tako unezveren? I ta Vam sedopada kod brata Henriha? On Vas tretira kao propalicu. Ili ga moda elite, da i Vi

moda nemate ljudska oseanja, gospodine Feklua?

FEKLUADa, i ao mi ga je, zato da ga ne alim.

KARLFuj, Aleksandrov! Ostavite te prie! ak mi je neprijatno da sluam! Na kraju, otvorenou Vam rei: Ja sam pomalo lekar i predviam da za godinu dana ni jedna ustanova neehteti da preuzme brigu o Henrihu. Kod njega su se pojavili izvesni simptomi koji mi se nedopadaju, ja se bojim za njega.


55/64

FEKLUAZa nedelju za dve nedelje stie polisa.

KARLDa Vam verujem?

FEKLUADa.

KARLI imajte u vidu, gospodine Feklua, da ja lino nisam naroito zainteresovan. Ne ivimloe, a uskoro u se, to je za sada tajna, verovatno venati sa Jelisavetom. A znate li Vikoliko ona ima para? A cedulju, naravno, niste pripremili, sa Vama je nemogue raditi,Aleksandrov!

FEKLUANe. Pripremio sam cedulju.

KARL (ita)Molim da nikoga ne krivite za moju smrt. Testament ne postoji. Slugi Ivanu predati posto rubalja. Henrih Tile. Tako. To ste Vi sami smislili pet stotina rubalja za Ivana?

FEKLUASam.

KARLNe, Vi ste zaista genijalan prevaran: povlaim sve neprijatnosti koje sam Vam bilo kadarekao. Poznajem Henrihov rukopis, ovo je biser! Izvanredno! I papir je njegov?

FEKLUANjegov, iz stola. Dajte cedulju.

KARLKoliko Vam je godina Feklua, etrdeset? Pa moram da Vam kaem da ste etrdesetgodina bili balvan! Takav talenat zakopati u crnu zemljicu! Strana glupost, gospodine

Feklua, sa takvim talentom za falsifikovanje rukopisa, odavno ste mogli da stekneteimetak. Glupo.

FEKLUAVratite cedulju.

KARL (stavlja cedulju u buelar)A to nee moi tako, nestako. Kada pokaete polisu, tada ete dobiti svoje delo, do tadae ono biti u sigurnim rukama. Komprene, gospodine Feklua?


56/64

FEKLUA (koleba se)Pa dobro. Vi ste takoe veliki hohtapler, Karle Eduardoviu.

KARL (ravnoduno)Pomalo. Treba nekako iveti, Feklua, novac ne lei na ulici. Dajte mi milion i ondazahtevajte potenje, a da se muim u fijakeru dok Vi uivate u automobilu, hvala lepo.Ali, uvajte se jedne stvari: gramzivosti to je ono to unitava naeg brata. A evo iLizoke. Pa, kako je, Lizet, jesi li pustila suzicu?

JELISAVETAKarl, to je uasno.

KARLta je bilo, Lizet? Utvare?

JELISAVETANemoj da se smeje. Jedna soba je samo do pola oblepljena tapetama, smee, kre,pauina, kakva je to soba? Zaboravila sam, ta je on tada govorio kakva je to udnasoba?

JELISAVETANe znam, Henrih ima puno nezgodnih fantazija. ini mi se da je to deja soba (Smejese) Za nau? neroenu decu, Lizet!

FEKLUADa, deja, Henrih Eduardovisu onda, u zanosu, zapovedili da se ta soba ne dira, a ondasu, verovatno, zaboravili.

JELISAVETAIzai, Karl, i povedi sa sobom Aleksandrova, hou da ostanem sama. Nije ti teko?

KARLNimalo. Idemo, gospodine Feklua, proaskaemo. Vi ste danas zanosni, kao nevesta,Feklua i ja sam zaljubljen u Vas. Posle pozovi, Liza.

Izlaze. Jelisaveta je sama, u rukama dri maramicu od ipke. Na uima veliki brilijanti.

JELISAVETAKako je to udno: prole su vetri godine, umrli su i sahranjeni i mu i dete, a ovaj stanme sve vreme eka. Ko sam ja? Ja sam Liza. Namerno sam doputovala iz MoskveTada sam doputovala iz Moskve i dola kod Henriha, a njega nema kod kue, i ja ekam.Tada sam mogla pravo da ovde uem i da ekam. Henrie, ja te ekam!Tiina.Henrie, ja te ekam.Tiina. Jelisaveta plae.Ja te volim, Henrie! Spremna sam da celivam sto za kojim sedi, da celivam pod po


57/64

kome hoda, da celivam sobu u kojoj ja sama nisam elela da ivim. Sama? Ne znam. Ako drugi, nego ja sama? Ja te volim, Henrie. Kunem se svemoguim Bogom, volim te,Henrie, i nikoga osim tebe nisam volela, nikoga osim tebe nisam zvala, osim tebe! Ti sijak i ti ne prata: izbacio si me na ulicu kada sam pokucala na tvoja vrata: Gubi se!rekao si mi i zalupio vrata. I ja sam otila. Ja te volim, Henrie! (Plae) Zato si takotuan, Henrie, ako me vie ne voli? Jue si lutao obalom i mislio da si sasvim sam, a jasam te pratila u koiji i potajno posmatrala tvoj odraz u oknu fijakera: bio si tako tuan! Ija sam se zaljubila u tebe, kao devojurak, a ti si mislio da si sam, tuno si iao nikoga nevidei. Moda si i ti plakao, Henrie? Moda si i ti mislio na neroenu decu! O, kakveuasne rei: neroena deca! Ko se nije rodio? Ko nije ugledao svetlost? Koga su ovdeekali i nije doao? Ko se nije rodio? Ko nije doao? Henrie! Henrie!utanje.Boe, uini tako da moja dua ostane ovde zauvek, da postane vazduh koji ga grli! On edoi, pogruen emerom, i, odjednom, bie mu toplo, osmehnue se i rei: Zato je takolepo u ovoj sobi? Kako je lepo! Ko me to ljubi? Jesi li to ti, Liza? To si ti, Liza!... (Plae)Tvoja majka, koja je odavno umrla i zbog toga ne moe da me prokune, tvoja majka te jeuila da svira: bio si majuan i ona je sama postavljala tvoje prstie na dirke, tada siimao tako siune prstie. Kasnije si ti svirao meni, sedela sam, eto tu, svirao si eleo dase smejem, a mene su, odjednom obuzeli nekakva tuga i strah i, namah sam poela damrzim i tebe i tvoj stan, mrzela sam tvoju majku, bilo mi je emerno i strano! tada nitanisam shvatala, otputovala sam u Moskvu, a sada znam: ti si svirao o neroenoj deci, tvojsmeh je bio jad, Henrie, zato si mi svirao? Ko se nije rodio? Ko nije ugledao svetlost?Koga su ovde ekali, ekali, ekali i nije doao? Henrie! (Plae) Ja te volim, Henrie!(Plae, klekne i spusti glavu na dirke klavira. ustaje, popravlja frizuru i kao da brie netosa ela. Zove) Karl!

Ulaze FEKLUA I KARL.

KARLPa, je li vreme da se ide kui? Vreme je. avo e ga znati ta je to, Liza, maloas sam sehvalio Feklui svojim zdravljem i, odjednom, oseam lupanje srca! ta misli, nije valjdasrana mana?

JELISAVETANe bih rekla. Idemo. Do vienja, Aleksandrov.

KARLNi ja ne bih rekao da je mana ali je strano neprijatno. Ne, doavola sve, sutra na masau!Zbogom, Feklua, i molim vas da me ovih dana ne uznemiravate, ja u se odmarati,navratite za nedelju dana. Ili, jo bolje, poslau vam poruku kada da doete.

JELISAVETAIdemo vejednom, Karl?

KARLMa, priekaj! Ja tebe ekam po dva sata, moe valjda da me saeka minut! Znai,


58/64

zapamtite, Aleksandrov, poslau poruku kada da doete. Samo, da sve bude spremno,shvatate? Vreme je da prestanete da budete takav glupan, imate decu. Pa idemo. Samobi jo trebalo da sretnemo Henriha, avo neka nosi tvoje fantazije, Liza!...

Izlaze.i

FEKLUA (govori ka hodniku)Vrata se sama zatvaraju, Karle Eduardoviu.

KLAS KARLAZnam, Zbogom.

FEKLUAZbogom. (Feklua je sam. Seda za sto, iz depa vadi koverat, iz koverta uredno sloenpapir, ita) Nikoga ne krivite za moju smrt. Testament ne postoji. Molim da slugi Ivanupredate pet stotina rubalja. Tako, izvanredno. On misli da postoji samo jedna cedulja, aja imam dve: budala si ti, Karlua. Pohlepan, a budala. Nije ni primetio da na onoj nemadatuma, a onaj nikako ne bi ostavio poruku bez datuma, budala si ti, Karlua. I slovo rje tamo napisano dugaije od njegovog rukopisa, ni to nije video od pohlepe. Eto, takvi ibivaju uhvaeni, istinu onaj govori. (Prilazi ogledalu, vadi ealj, elja se otresajuikosu). Opada, prokletinja! Mora da je jektika - hladno mi je, znojim se. Ali zapamtie timoju jektiku! (Hoda po sobi, razgleda sa prezirom stvari) Pokazau ti ja! (Pokuava daotvori zakljuan sto, prebira po papirima, prezrivo ih baca) Poredak! Prevaranti!Pokazau ti tvoj poredak! (Seda za sto, mae rukama) Kako bi bilo lepo podmetnuti podNikolajevski most jednu minu, nek svi odlete u vraju mater! Da. A mogue je i pod itavgrad podmetnuti minu, od deset hiljada pudova Tada i sam odleti do avola. Pa, ta bi,ionako, radio sam? ica bi mogla da se sprovede do uvalova, a dugme, negde na drvo, uumarak: pritisne jednom gotovo, odletee svi do avola. A moda u morati uludnicu, izvlaio sam se, izvlaio ali u dolijati. ne! ipak! (Zamieljeno) Tui e metamo, tamo dobro biju, kau, rebra lome, to nije ba prijatno. I kujna je, kau, loa: ludakto ne shvata, a i ako se poali, ode rebo na pola: Ne lai!. Ludaci nemaju nikakvaprava, to je ba nepravedno, ta radi zakon? Naravno mogue je i mirno sedeti, tada teniko ne dira, a i straari vole takve: i ti momci se prilino mue. Da, prilino! Da,mirno (Ustaje, hoda po sobi sve bre i bre) Lako je rei, mirno. Tebi je lako, a meninije. Da. A meni nije. (Vrti se besmisleno po sobi, nerazumljivo mrmlja, ne primeujuida je uao HENRIH TILE)

HENRIH TILEZdravo, Feklua.

FEKLUAta? ta?

TILEKaem: zdravo. Ti to tri?


59/64

FEKLUAJa? Ne. Dobro vee, Henrie Eduardoviu.

TILENeto si mrmljao. Jesi li zdrav?

FEKLUA (smeje se)Zar sam mrmljao? Nema s kim da prozbori, to ja sam sa sobom razmenjujem misli.Naao sam sebi druga, isto tako pametnog kao ja.

TILEO emu razmilja?

FEKLUAKoga interesuju moje gluposti! Tako, o svakidanjim brigama. Napolju je kia?

TILEKia. (Umorno seda)

FEKLUAHenrie Eduardoviu, a Ivan je otiao. Rekao mi je da ste ga danas otpustili.

TILEDa, otpustio sam ga. Sedi, molim te, i uti.

utanje.

FEKLUAta je to, Henrie Eduardoviu, izgledate tako iscrpljeno, da niste bolesni? Trebalo bi daodete kod doktora.

TILENe, ja sam zdrav. Verovatno sam se umorio od dananjeg sastanka, morao sam mnogo dagovorim o poslovima. O poslovima, Feklua. Raspravljao sam se sa glupacima i umoriose. Ima li nameru da dugo ostane kod mene?

FEKLUANe, minut. Odmah u.

utanje.

TILEteta to nemam kamin. Sve sam isplanirao, osim kamina Istina, stan je sa grejanjem.Pa?

FEKLUA


60/64

Henrie Eduardoviu!... U Vaim planovima dogodila se promena. I, zakunite se

TILEDa? Priekaj. Ovde se osea miris nekog parfema? Da, mirie. Nisi valjda poeo da semirie, Aleksandrov?

FEKLUAOpet ste neto izmislili! Ne oseam nikakav parfem.

TILENe, mirie. Uostalom, nije vano. ta hoe da mi kae? Reci.

FEKLUAVesam rekao. U Vaim planovima se dogodila promena. Recite istinu, HenrieEduardoviu, na kolenima Vas preklinjem, pet godina nisam iao u crkvu, sada u daodem, moliu se za Vas. Recite istinu!

TILETi mnogo voli da klee, Aleksandrov. Kakvu istinu? Umorio sam se danas.

FEKLUAPa golubiu, mili. Bili smo prijatelji, setite se, u detinjstvu, kako smo ili u PeteruleRecite! Oslobodite moju duu!

TILEI ti plae? udno. Danas sam, ko zna zato, video puno suza. Danas sam bio naeleznikoj stanici

FEKLUA(uzdie posle plaa i utire suze maramicom)Zato na stanici?

TILEPosmatrao sam vozove Ne, poslao sam pismo. I tamo sam video staricu, sa maramom,hodala je peronom sasvim sama i pred svima plakala. udno (Zamisli se)

FEKLUA

Na ulici retko ko plae: jedino ako je ba toliko pijan ili kad sahranjuje roaka, HenrieEduardoviu, recite inae u opet zaplakati!

TILEDa? Nemoj. Ne, u mom planu se nije dogodila nikakva sutinska promena. I veod sutraza tebe nastupa mir, ja sutra odlazim.

FEKLUA (pocrveni)Sutra? Po kojoj karti?


61/64

TILE!... Sama mi je teko da govorim sa tobom, Feklua, drue stari, nemoj da pokuavada juri za mnom, nee me stii!

FEKLUAMa ta Vi to

TILEDa, da, ti si lukava zverica!

FEKLUABudali ni lukavost ne pomae, samo sebe moe da prevari. Da ujutro doem ranije, preposla?

TILEMoe i ranije. A sada idi kui i mirno spavaj, Feklua, drue stari. Jesu li ti deca zdrava?

FEKLUAValjda jesu. Zato ste prestali da pijete konjak, Henrie Eduardoviu, ak Vam je i licepotamnelo?

TILENemam elju. Idi.

FEKLUADanas je ravno mesec dana otkako smo poslednji put pili konjak seate se kako ste gazvali: konjai? Pa, odoh ja, neu da smetam. (Tiho) A novac je sakriven?

TILE! uti. Laku no, Feklua, odlazi. Ima li kaljae, napolju pljuti. Zbogom, do sutra.

FEKLUAAko je do sutra, onda nije zbogom, vedovienja. Dovienja, Henrie Eduardoviu,laku no i, hou da Vam kaem, dobro je poto naputate ovaj stan! Do sada samutao, a sada mogu da Vam kaem: napustite ga to pre! Ako u njemu provede satvremena sam, mogao bi da poludi, bogami!

TILEDa, naputam ga. Zbogom.

FEKLUAZbogom. Mogu li jo neto da kaem? Razumem sve ljude i mogu sa lica da proitamkakve su mi sklonosti, a, evo, gledam Vas previe ste ozbiljni! (Tie) I da ne znam viemisli

TILE


62/64

!...

FEKLUA (sa iznenadnom ljutinom)Nemojte me uutkivati, svoji smo! Jeste! Mogu i ja da uutkam!... Izvinite, HenrieEduardoviu, (kree)

TILEVrata se sama zatvaraju.

FEKLUAZnam, Henrie Eduardoviu.

Ide. Tile ga prati pogledom, odjednom ga zaustavi.

TILEStani. Napolju je pljusak, evo ti za fijaker. Uzmi.

FEKLUAHvala pa zato tako mnogo? Neprijatno mi je, bogami.

TILENita, nita, idi.

Feklua zastane kraj vrata, gleda u dlan.

FEKLUAHenrie Eduardoviu!... Gledam u svoj dlan i mislim: dali ste mi dvadeset pet rubalja, azato se ne radujem? Naravno, nije to neki veliki novac ili, svejedno, da ste mi ga daliranije, ja bih skakao do neba. A sada, gledam ih i Ili je to normalno posle suza? Kao dami za suze vie sleduje? Ili tako ispada po proraunu? (Ne podiui pogled) Izvinite.

Izlazi. uje se zvuk vrata koja se zatvaraju. Tile je sam. Gleda na sat.

TILEVeje jedanaest. Trebalo bi skinuti kolir.Svlai okovratnik, kamane, redengot, sve to uredno slae na fotelju. Hoda po sobi, teko

i lagano, kao da je napunjen gvoem. Pokuava da obrie prozorsko staklo iza kojeg lijeneujna gradska kia.Tako. Sada je jedanaest, a sunce izlazi skoro u sedam, koliko sati e jo biti mrak?Mnogo, nisu potrebne cifre, Henrie, Henrie Tile, jednostavno reci: mnogo! Mnogo sati,mnogo tame. N

Documents

Leonid Andrejev - Pseci Valcer