Svet poznatih ■LEPOTA IESTETSKAHIRURGIJA

Trendovi■KO[UQA ZASVA VREMENA

Astrologija■MLADMESECBUDISTRASTI

Medicina

Alergijski rinitis■NEMA VIRUSA,ZA[TO KIJAM?

Enterijer

Dizajn name{taja■LUKSUZ UKUPATILU

Tema plus

ONA i ONkao {efovi■KO MOLI,A KOZAPOVEDA?

■ Broj 220 ■ Nedeqa, 4. maj 2008. ■

SAWA PAPI]

život plus 3

SADR@AJ ❙

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo Vukoti} / Urednica Jelena Jovovi}

Redakcija: Jasmina Jovanovi}, Qubinka Jevtovi}, Marijana Vasiqevi}, Zorica Ostoji}-Joksovi}, @eqka Duli}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi}, Jasna Jovanovi}

Tehni~ki urednik Branislav Ogwanovi} / Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285, e-mail: zivotplus@novosti.co.yu

savet plus4-5Svet poznatih ZBOG LEPOTESPREMNE NA SVE

6-7Pri~a PLUS Sawa Papi}VEDAR DUH KAO STIL@IVOTA

8-9Trendovi KO[UQA ZA SVAVREMENA

10Nega AKTUELNIKOZMETI^KITRETMANI

12Joga za lice VE@BAMAPROTIV BORA

13Sa modnih pista D. O. ELEGANCIJA

16Lekovita priroda ZOVA - PO@EQNA USVAKOJ KU]I

17Medicina NEMA VIRUSA,A JA KIJAM

21De~ja planeta Uticaj kwiga na razvoj^ITAWE,HRANA ZA MOZAK

24Test [TA VAS KOD WEGANAJVI[E UZBU\UJE

25Najluksuzniji hoteli ROMANTIKA UIRSKOM DVORCU

28 Cve}eBO@UR, CARSKI CVET

30-31Putovawa PragZLATNI VIKEND NAKARLOVOM MOSTU

33Astrologija MLAD MESECBUDI STRASTI

22-23Tema PLUSON i ONA kao {efoviKO JE BOQI?

18-19Na tawiru PROLE]E NA TRPEZI

29 Novi trendovi

u enterijeruLUKSUZ U KUPATILU

29 Novi trendovi

u enterijeruLUKSUZ U KUPATILU

Cink za dobro raspolo`eweRedovno konzumirawe namirnica bogatih cinkom smawuje depresiju i

popravqa raspolo`ewe, pokazalo je vi{egodi{we istra`ivawe ameri~kihnau~nika. Istovremeno je ustanovqeno da nedostatak ovog elementa uti~e na padimuniteta, poreme}aje ose}aja ukusa i mirisa i sporije zarastawe rana. Cinka,ina~e, najvi{e ima u tamnom zelenom povr}u, govedini, }uretini, morskimplodovima, tuwevini, pivskom kvascu, semenkama bundeve, siru, soji i gra{ku.

4 život plus

SVET POZNATIH ❙

Nata{a Stoj~evi}, TV voditeqka

Ne robujem fitnesu- Uglavnom pazim {ta jedem, idem na fitnes i ples, ali nisam

rob svega toga. Ne pose}ujem kozmeti~ke salone, imam lep ten kojisam nasledila od mame. Jedino redovno idem kod frizera, i to jesve. Nisam protivnik estetske hirurgije ako neko smatra da }e muto doprineti da se ose}a boqe, ili ako misli da }e ne{todrasti~no promeniti na sebi. Prime}ujem da polako svi li~ejedni na druge, isto su napumpali usta, ili operisali nos, {to mise uop{te ne dopada.

MERILIN MONRODa bi mlada, nepoznata pin-

ap brineta zanosnih oblinapostala me|unarodni sekssimbol, bilo je potrebno daoperi{e nos, ofarba kosu uplatinastoplavo i, naravno, daupozna Hjua Hefnera!

NIKOL KIDMANKada je po~etkom devedsetih

godina ova australijskaglumica odlu~no krenula uosvajawe Holivuda, odlu~ila jeda svoju pomalo divqu kovrxavuri|u kosu ukroti, i preko no}ije postala plavu{a duge ravnekose. Tada je, tako|e,promenila oblik nosa iugradila implantante u obraze,a terapiju botoksom, kakoprocewuju stru~waci, previ{eprimewuje.

MARAJA KERIU `eqi da za nekoliko

brojeva smawi obim struka i

nos, i Maraja Keri je po~etkomdevedesetih, neposredno posleprvih uspeha na muzi~kojsceni, pribegla plasti~nojhirurgiji koja, po mi{qewumnogih, nije dala ba{ najboqerezultate!

EMANUEL BEARFrancuska glumica bujnih

grudi i so~nih usana godinamademantuje glasine da su weneobline plod estetske hirurgije.

Ali, fotografije izosamdesetih su vi{e negore~ite.

MADONADok se bavila samo plesom,

Madona je bila brinetade~a~ke gra|e, ali kada jepo~etkom osamdesetihzapo~ela karijeru rokpeva~ice, ofarbala je kosu ioperisala nos.

Strah od bora za mnoge holivudske zvezde mnogo je ve}iod straha od no`a, i one se, bez mnogo dvoumqewa,podvrgavaju plasti~nim operacijama, uverene da imsamo mladost i lepota garantuju uspeh u surovom svetu

{ou biznisa. Mnoge od wih su se za takvu promenu odlu~ilejo{ na samom po~etku karijere.

Na{e poznate javne li~nosti daleko su skromnije upodvrgavawu tretmanima estetske hirurgije i primeni tih„~arobnih formula“ lepote, ali i maniru da ne priznaju da sune{to korigovale, pa retko koja dama otvoreno govori o malimpromenama na svom licu ili telu. Za „@ivot plus“ na{epoznate li~nosti govore kako neguju svoje telo, kako odr`avajulepotu svoga lica, koje ve`be upra`wavaju i koja su wihovaproverena pravila koja ih ~ine lepim i atraktivnim.

Zbog lepote i uspe

Jellena, peva~ica

Tretmani svo}nimkiselinama

- Dosta ve`bam i korigujemishranu, a mo`da bih kasnije iprobala estetsku hirurgiju ilibotoks, ali toga se iskrenopla{im i o tome sada nerazmi{qam. Povremeno radimtretman s vo}nim kiselinama,koji je sada za moju ko`u dovoqan.

život plus 5

❙ SVET POZNATIH

DEMI MURZli jezici tvrde da je Demi

Mur, od kada je u vezi samla|anim E{tonom Ku~erom,krenula stopama peva~ice[er. Demi je, navodno,potro{ila dobar deo zarade odfilmskih honorara naremodelirawe svog lica i tela.^ini se da je i sama zaboravilakoliko je puta uve}avala ismawivala grudi.

VIKTORIJA BEKAMViktorija Bekam, nekada{wa

~lanica veoma popularne ̀ enskerok grupe „Spajs grls“ i suprugaslavnog engleskog fudbalera,nedavno je iznenadila svoje verneobo`avaoce novim obimomgrudi.

SALMA HAJEKStru~waci se sla`u da je

hirurg koji je operisao wen nosobavio sjajan posao, moglo bi se~ak re}i - umetni~ko delo.

PAMELA ANDERSONPamti li iko kako je

Pamela Anderson izgledala napo~etku svoje karijere, prenego {to su joj nove silikonskegrudi {irom otvorile vrataHolivuda?

[ERSlavna peva~ica i glumica

[er godinama je bilaomiqeni pacijentmnogobrojnih holivudskihplasti~nih hirurga.Me|utim, kada se{ezdesetogodi{wa [er danaspogleda u ogledalo, verovatno

ni sama ne zna kolikooperacija je uradila. Mo`datada pomisli: „Kad bih moglada vratim vreme“, kao u svommuzi~kom hitu iz 1998.

ha, spremne na sve

Ksenija Mijatovi},

peva~ica

Samo prirodnipreparati

- U svakom slu~aju, ni{ta ne radim {to bi moglo da minaru{i zdravqe. Za negu lica i tela najvi{e volim dakoristim preparate koji su napravqeni na prirodnoj osnovi.Ina~e, mama me je odmalena u~ila da vodim ra~una o svomizgledu, tako da se mnogih wenih saveta i danas pridr`avam.

Nata{a

Ne{kovi},

TV voditeqka

Bojim seplasti~nehirurgije

- Radim sve {to mi prija,vodim ra~una o ishrani,radim ve`be, ali samo doodre|ene granice. ^im ne{to

postaje mu~ewe, odustajem.Ina~e, bojim se plasti~nehirurgije, trajne {minke isvega onoga {to nije na bazi

prirodnih preparata. Svojizgled poverila sam

stru~wacima kojimaverujem, i mislim da jeto najva`nije jer, naprimer, toliko samsigurna u mog frizerada uop{te ne moram dase pogledam uogledalo dok nezavr{i.

Biqana

Obradovi},

TV voditeqka

Obrocina svakatri sata

- Za svoju osetqivu ko`upa`qivo biram preparate zanegu. U posledwih nekolikomeseci negujem se tonikom„Nature -Cepter“, koji mi jedosta pomogao da popravimPH vrednost ko`e. Tako|ekoristim i bioptron lampukoja uklawa sitne bore,spre~ava pojavu novih ineutrali{e crvenilo nalicu, s kojim imam problema.[to se ti~e linije, vodimra~una {ta jedem, obroci sumi raspore|eni na svaka tri~asa, ne jedem ni{ta masno iidem u teretanu svakog drugogdana. Ina~e, nemam ni{taprotiv estetske hirurgije nalicu i telu, ali samo ako jesve ura|eno umereno. Ru`no jekada se promena vidi „izaviona“, ali ako neko `eline{to da promeni ne sebi imisli da }e se tako boqeose}ati, onda to treba i dauradi.

PRI^A PLUS ❙ Sawa Papi} uspe{no balansira izme|u

6 život plus

Vedarduhkaostil N

a javnoj sceni Sawa Papi} jeatraktivna i moderna damafinih manira. Daleko odo~iju, Sawa `ivi u skladu sa

imenom u romanti~nom vremenuprin~eva i princeza, obo`ava da seu{u{ka u svom domu uz miri{qavesve}e sa aromama jagode i vanile. Ipak,karijera pi-ar menaxera naUniverzitetu „Megatrend“, master-studije i mnogobrojne obaveze, nedozvoqavaju joj da uspori korak.■ [ta nedostaje savremenim `enama,

a {ta mu{karcima?- I jednima i drugima nedostaje

slobodnog vremena. Mu{karci bitrebalo da budu xentlmeni u punomsmislu te re~i. Na svakom korakuslu{am da danas `ene osvajaju wih, i`ao mi je zbog toga. @ivim u svetu gde jemu{karac princ koji osvaja, a onavidno voqena, ma`ena i pa`enaprinceza. Volela bih da `ene ostanu`ene, da zaista budu ne`niji pol.■ Kakav je tvoj „gospodin pravi“?

- Savr{en mu{karac za mene mora dabude samouveren, {armantan,su{tinski dobar ~ovek {irokog srca,pored kojeg }u se ose}ati kaonajpo`eqnija `ena na svetu.■ Koliko ima istine u floskuli -

mu{karci se pla{e lepih i uspe{nih`ena?- Mu{karce svakako privla~e

uspe{ne i atraktivne `ene, posebno izjavnog `ivota. Svaki bi po`eleo da imajednu takvu damu pored sebe, alipostavqa se pitawe {ta }e sa wom? Utakvoj vezi ~esto se javqa i rivalitet,jer on ostaje u wenoj senci, i to musmeta.■ Bez ~ega ne bi mogla da zamisli{

dan?- Bez osmeha i lepe re~i, volim da

sam okru`ena qudima koji mezasmejavaju. Tako|e, mnogo volim sve}e,naro~ito miri{qave, stalno gore umom domu, ~ak i dawu. Sa wima jeatmosfera nekako posebna, lep{a iromanti~nija. Moja dobitnakombinacija je kada pome{am aromujagode i vanile.■ Zna~i li to da si romanti~na

du{a? - Veliki sam romantik. Rak sam u

horoskopu, a on je poznat po tome.■ Rak je poznat i po tome {to je

veliki emotivac, kako hrabri{ sebeu te{kim trenucima? - U te{kim trenucima povla~im se u

sebe, imam potrebu da se distanciramod svih. Da bih krenula daqe, moramprvo sve da pre`ivim u sebi. Nisam odonih koji olako prelaze prekoproblema. Sebe te{im time {toverujem da se sve doga|a sa nekimrazlogom, {to se u mom slu~aju mnogoputa potvrdilo. ^esto budem nesre}nazbog nekog doga|aja, a kasnije seispostavi da je to bilo dobro za mene.■ Dok ma{ta{ o budu}nosti, gde

vidi{ sebe za 10 godina?

- Ne volim da razmi{qam obudu}nosti, niti da planiram sve dodetaqa. Pu{tam da me `ivot nosi, alinigde ne `urim, moj moto je: strpqen -spasen. Ipak, sigurna sam da }u i za 10godina da budem prisutna na javnojsceni i verovatno }u paralelno daimam neki biznis. Naravno, porodicami je vrlo va`na, deca dolaze onda kadaih mnogo `elimo i prona|emo pravuosobu sa kojom }emo ih imati.■ ^esto i mnogo putuje{, ali ima{ li

svoju destinacija iz snova?- Sve zemqe Latinske Amerike, qudi

sa tog podnebqa imaju posebanmentalitet koji mi je blizak. @ivepunim plu}ima, genetski im je usa|enosmeh na lice, qubav prema muzici,plesu, `ivotu. Tamo se uvek ose}amfantasti~no.■ [ta najvi{e voli{ da jede{, a {ta

da sprema{?- Omiqeno jelo mi je su{i, a {to se

ti~e pi}a, najvi{e u`ivam ukvalitetnom {ampawcu i dobrom vinu.Najboqe spremam gibanicu i proju,mnogo volim i na{u kuhiwu. ■ Koje su sfere tvog interesovawa kada

je literatura u pitawu?- Jo{ sam pod utiscima kwige

„Dolina lutaka“ @aklin Suzan, koju samnedavno pro~itala. Volim romane,naro~ito stare klasike. U posledwevreme najvi{e ~itam stru~nuliteraturu.■ Godinama ti je za{tini znak bila

plava kosa, „preko no}i“ si postala

❙ Smeta mi to {to sve vi{e robujemo fizi~komizgledu i nekakvim idealnim proporcijama.To su samo brojke koje nam neko name}e, i zbogkojih po~iwemo da li~imo jedni na druge, alepota upravo le`i u razli~itosti

Sa Robertom Kavalijem

život plus 7

PRI^A PLUS

crnka. Da li su za mu{karcefatalnije plavu{e ili crnke?- Atraktivne su i plavu{e i crnke.

Nisam za to da `ena po svaku cenu mewaboju kose. Dugo sam bila plavu{a, kadasam osetila da je vreme da se ofarbam udrugu nijansu, poslu{ala sam, kao iuvek, moju intuiciju. I nisampogre{ila.■ Koji je tvoj najja~i adut, a koji

porok?- Adut mi je vedar duh i po{tovawe

koje imam prema `ivotu i qudima.Osmeh je moj za{titni znak, a sadanaravno i crna kosa. Poroke nemam,dobro se ose}am u svojoj ko`i, nije mini velika, ni tesna. Ne ka`em da samsavr{ena, ali dobro `ivim sa svimmojim manama i vrlinama.■ Lepota je tako|e tvoj za{titni

znak, da li ste pobornik iliprotivnik estetske hirurgije?- Uvek sam za prirodnu varijantu.

Razumem male korekcije, posle kojih seosoba ose}a mnogo boqe, ali nisam za

preterivawe. Smeta mi to {to sve vi{erobujemo fizi~kom izgledu i nekakvimidealnim proporcijama. To su samobrojke koje nam neko name}e. Po~iwemoda li~imo jedni na druge, a lepotaupravo le`i u razli~itosti.■ Sa kojim zabludama vezanim za tebe

se naj~e{}e suo~ava{?- Qudi misle da devojke poput mene

ceo dan provode u spa-centrima isalonima lepote, ali ja stvarno nemamvremena za to. @ivim izuzetno brzo,posebno od kada sam se zaposlila. Tajvid opu{tawa obi~no praktikujem kadaodem u inostranstvo, a ~esto putujem.Slobodno vreme koristim da odem ku}iu Novi Sad i budem sa porodicom.

■ Tvoja vitka figura dokazuje da ipakpronalazi{ vreme i za rekreaciju?- Moj recept je: biti stalno u pokretu

i piti dosta te~nosti. Kada je u pitawurekreacija, nemam neki ustaqeniritam, ali se trudim da je praktikujem,jer sam svesna wenog zna~aja. S vremenana vreme odem u teretanu, kod ku}eimam steper, ali ga retko koristim.Odli~an vid rekreacije je i |uskawetokom no}nih izlazaka.■ U {ou-programu „Plesom do snova“

pokazala si zavidno igra~ko ume}e?- Trenirala sam ples 12 godina i

zaista mi prija {to u~estvujem u tojemisiji. Vratila mi se qubav premaplesu i sigurno }u nastaviti da serekreativno bavim wime.■ [ta je najboqi srpski brend?

- Trenutno je tenis broj jedan. Srbijaje mala zemqa, ali izuzetno bogatabrendovima. Imamo mnogo kvaliteta,bilo da su u pitawu qudi, istorijskeznamenitosti ili proizvodi.Naravno, i lepota na{ih `ena je~uvena. Mnogo putujem po svetu igde god sam bila, slu{ala sam samopohvale na ra~un na{eg izgleda.■ Ko je za tebe modni mag

dana{wice?- Definitivno Roberto Kavali,

ne samo zato {to sam bila wegovamuza i {to smo i danas izuzetniprijateqi, ve} zato {to on kreiraba{ za `enu. Pod tim mislim da suwegovi modeli `enstveni iizazovni, nikako vulgarni.■ [ta ti je „feti{“?

- Cipele, ta{ne i nao~are.Kao i svaka ̀ ena, mnogo volimkrpice i sve {to ide uz wih...■ Parfem kojem ostaje{

verna je...?- „So priti“ od Kartijea.

❘ Marija Pavkovi} Foto Slobodan Sari}

romanti~nih snova i savremene dana{wice

`ivota

❙ Najboqe spremamgibanicu i projuNajvi{e volimna{u kuhiwu

❙ Volim miri{qavesve}e sa aromom vanilei jagode, stalno gore umom domu, ~ak i dawu

❙ Na svakom korakuslu{am da danas `eneosvajaju mu{karce, i`ao mi je zbog toga,jer bi trebalo da `eneostanu `ene, da zaistabudu ne`niji pol

8 život plus

TRENDOVI ❙MODNI BIRO

Ko{uqa za sva vremenaN

ekada su bilenamewene samomu{karcima, avremenom su postale

i neizostavni deo `enskogodevawa. Kreatori su uvek biliposebno inspirisani kada suko{uqe u pitawu i trudili suse da ih u svakoj kolekcijiprika`u kao simbol`enstvenosti i elegancije.

I ove sezone modne pistepreplavqene su ko{uqama.Poigravaju}i se bojama,materijalima, desenima,kreatori su ih predstavili usvim varijantama -romanti~ne, elegantne,glamurozne, poslovne,sportske... Posebnu pa`wuprivla~e lepr{ave irasko{ne ko{uqe u stilusedamdesetih i osamdesetihgodina. U trendu su i klasi~nimodeli upotpuwenizanimqivim detaqima -volanima, man`etnama,vezom... Tu su i ko{uqe u„ke`ual“ stilu, za svaki dan,koje se odli~no kombinuju safarmerkama, lanenimpantalonama ili teksassukwom. Moderni su i modelikoji podse}aju na one koje sunosile na{e bake. Sada suprilago|eni novimtrendovima, pro{araniaktuelnim desenima u jarkimili pastelnim tonovima,deluju romanti~no i elegantnoi nosivi su u svim prilikama.

U kolekcijama za prole}e ileto dominiraju ko{uqe odsvile, pamuka, satena, lana i{ifona. Neki modeliiskrojeni su od razli~itihmaterijala koji su pa`qivobirani i savr{eno

I u kolekcijama za mu{karce dominiraju

ko{uqe. Modeli su uglavnom od pamuka,

svile, lana, sa {irokim ili uskim

rukavima, blago strukirani... Ovog

prole}a i leta veoma su moderne

jednobojne ko{uqe sa prugastom

kragnom ili rukavima,

kao i modeli od svetlucavih i

metalik materijala. U trendu su i

izvezeni detaqi kao i deseni po

{avovima.

U zavisnosti od toga sa ~im ih

kombinujete, ove ko{uqe mogu da

budu va{ izbor za poslovni

sastanak, sve~anu priliku, ali i

za poslepodnevnu {etwu.

Le`erno ielegantno

život plus 9

MODNI BIRO ❙TRENDOVIukombinovani. Ima ih uraznim bojama - roze,qubi~asta, `uta, crvena, be`,braon, bela... Veoma suinteresantne i ko{uqe sa{tampanim motivima, kao ione sa bajkovitim desenima,

prugicama, tufnicama,cve}em...

Ko{uqa je veomaprakti~an komad ode}e, jermo`ete da je kombinujete sapantalonama, sukwom,farmerkama, sakoom, da je

obu~ete i preko majice, bluze,tunike, haqine... Ipak, da biva{a odevna kombinacijabila skladna, va`no je dapa`qivo ukombinujete i bojei stilove. ❘ S. Kosti}

Foto S. Sari}

TRENDOVI ❙ NEGA, [MINKA, KOZMETIKA

10 život plus

Da li ste i vi tokom praznikadali sebi odu{ka, opustili seza bogatom trpezom i preteraliu pi}u i jelu? Sada ose}ate

nadutost u stomaku, veoma ste tromi,bezvoqni i razmi{qate kako da vratiteidealnu liniju. Vi{ak unetih kalorijai toksina, mo`ete da izbacite izorganizma i bez rigoroznih dijeta isvakodnevnog iscrpqivawa u teretani.

Dovoqno je da isprobate „|o“ i „bra“tretmane za detoksikaciju, po receptuonih u kojima u`ivaju i najve}eholivudske zvezde.

- „\o“ tretman je namewen osobamakoje imaju prekomernu te`inu vi{e od5 kg, dok je „bra“ tretman za one saprekomernom te`inom do 5 kg, kao i zaosobe koje imaju problem sazadr`avawem te~nosti. Oba tretmana su

idealna za sve koji preteraju sa hranomi pi}em - savetuje Tawa Jev|ovi} izholisti~kog centra „Bjuti ima|ini“. -Najboqe je kada se rade zajedno, zato {toorganizam u kojem se nagomilavajumasne naslage, uglavnom ima i problemsa zadr`avawem te~nosti.■ Koji je efekat tretmana?

- Pre svega intenzivirawemetaboli~kih procesa u organizmu,odnosno ubrzavawe procesa eliminacijetoksina. Ovi tretmani tako|e pripremajuko`u za resorbovawe minerala ivitamina potrebnih organizmu. Rezultatise vide i na ko`i, posti`e se boqaprokrvqenost, hidratantnost,tonifikacija i zdravija boja.■ [ta se koristi od preparata?

- Tri razli~ite kombinacijeetarskih uqa - prva je namewenadrena`i organizma, drugatonifikaciji, a tre}a hidratacijiko`e. Kod „|o“ tretmana kombinacijanamewena drena`i sadr`i i kofein,koji topi masne naslage, dok je kod„bra“ tretmana poja~ano prisustvoetarskog uqa ~ajevog drveta, kojepoja~ava izbacivawe te~nosti izorganizma. Po{to etarska uqa prodirukroz ceo organizam, mo`e da do|e dopromene i u mirisu urina. Oba

tretmana su, ina~e, bazirana naaromaterapiji.

Tok tretmana:■ Kombinacijom uqa za drena`u radi se

masa`a, dok se preparat potpuno neupije u ko`u.

■ Potom se nanese kombinacija uqa zatonifikaciju i za hidrataciju. Zatimse telo upakuje u plasti~nu foliju.

■ Klijent u prvih 15 minuta ose}a jakohla|ewe, potom nastaju talasi toplo-hladno, dok ne do|e do zagrevawa celogtela, znojewa i izbacivawa toksinakroz ko`u.

■ Pakovawe se dr`i od 20 do 40 minuta,i kada se skine, vi{ak te~nosti (znoj)se uklawa pe{kirom.

■ Da bi se postigao boqi efekat,klijentu se preporu~uje da ni{ta nejede i ne pije dva sata posle tretmana.

■ Za poja~ano dejstvo tretmana koristese i zagrejani tamponi puweniza~inskim biqem, sa kojima se radidrena`a preko pakovawa. Posledrena`e, ovi tamponi se stavqaju naodre|ene energetske centre.„\o“ i „bra“ tretmani mogu da se

rade svakodnevno, svakog drugog ilitre}eg dana, i dobri su u kombinacijisa drugim vrstama pakovawa tela.

❘ S. Kosti}

Nose se {i{ke[i{ke su ovog prole}a apsolutni hit. Nisu im odolele ni poznate

holivudske lepotice Kira Najtli, Kejt Holms i Kristina Ri~i. [i{kemogu potpuno da promene va{ izgled. One uvek deluju mladala~ki iatraktivno. Ove sezone moderne su {i{ke u raznim varijanatama - du`e,kra}e, asimetri~ne, ravne... Najbitnije je da ih prilagodite obliku lica,frizuri i, naravno, stilu odevawa.

■ Ako `elite vi{e da

istaknete o~i, svetliju

nijansu qubi~aste

nanesite na ceo gorwi

kapak, a tamniju na spoqni

ugao. Potom belu senku

stavite uz ivicu doweg

kapka i ne`no osen~ite

prstom. Za kraj stavite dva

sloja crne maskare, a na

usne samo sjaj.

■ Ako ste pristalica

umerenog mejkapa, tamniju

nijansu qubi~aste nanesite

samo na spoqni ugao oka,

stavite crnu maskaru u

jednom sloju, a usne

istaknite karminom u

bebiroze boji ili boji mesa.

■ Ako `elite izgled

zavodnice, tamniju nijansu

qubi~aste nanesite na

celu povr{inu gorweg

kapka, stavite maskaru u

dva-tri sloja, a na usne

nanesite ru` u

jarkocrvenoj nijansi.

❙ [MINKA

U trendu je qubi~astoModni stru~waci ka`u da ove sezone u mejkapu

dominiraju qubi~asti tonovi, koji na licu uvekizgledaju efektno i daju sofisticiran izgled.

❙ KO

SA

Aktuelni kozmeti~ki tretmani

Vreme je za~i{}eweorganizma

NEGA, [MINKA, KOZMETIKA ❙ TRENDOVI

❙ LINIJA

IshranaposledijeteDr`ali ste dijetu, do{li do `eqene

te`ine i sada je vreme da sevratite starom re`imu ishrane. Datrud ne bi bio uzaludan, ne smete sebida dozvolite da se ponovo ubuckate.Ukoliko `elite da ostanete vitki,trebalo bi da i daqe obra}ate pa`wuna to {ta jedete...

■ Va{ svakodnevni jelovniktrebalo bi da sadr`i mnogo povr}a, jernije kalori~no, puno je vitamina iminerala, i {to je najva`nije mo`e davas zasiti.

■ Vi{e jedite belo meso iribu, a mawe crveno.

■ Izbegavajte kalori~ne i preslanegrickalice, a za vitak stas boqe je dana glavnim obrocima u`ivate uvelikim porcijama nego da ste ve~ito„polugladni“ i stoga prinu|eni naslatki{e, slani keks, ~ips, kokice...

■ Francuzi imaju sjajan recept zavitku liniju: salatu jedu kao predjelo.To im poma`e da glavno jelo nedo~ekuju suvi{e gladni, a zalogaje negutaju halapqivo. Sli~an efekat seposti`e kada se popije ~a{a vodeneposredno pre obroka.

■ Nemojte da ~ekate da pregladnite,ve} obedujte ranije. Ako ve} do|ete dote faze, pojedite prvo supu.

■ Jednom nedeqno uvedite „vo}nidan“, a to zna~i da najmawe sedam putau toku dana pojedete vo}ku po izboru.

■ Slatki{e kupujte iskqu~ivo umalom pakovawu. Neka vam uvek priruci bude ~okoladica za slu~aj da vam„padne {e}er“.

■ Trudite se da vam telo stalno bude upokretu. Rekreirajte se minimum dva putanedeqno, a u me|uvremenu {etajte.

■ Velika opasnost za lepu figuruvreba u ostacima hrane. Boqe je da

posle jela odmah elimini{ete sve {toniste uspeli da pojedete, jer ako ihstavite u fri`ider, kasnije }ete im sesigurno vratiti.

■ Nemojte da stavqate jaku zapr{ku,namirnice radije kuvajte ipripremajte na pari, nego na masti. Nesamo {to se ovakvi obroci lak{e vare,nego nema bojazni da }e se negativnoodraziti na va{u liniju. ❘ M. D. P.

❙ MODERNO

Rajf sacirkonimaO

ve sezone rajf je nezaobilazan detaq.Najatraktivniji su modeli sa

{trasom i cirkonima u raznim bojama.Idealno su uklapaju uz sve aktuelneodevne kombinacije i frizure. Izbor jeogroman, tako da }ete lako na}i rajfkoji pristaje va{em stilu.

❙ HIGIJENA

Vodite ra~unao ~etkicamaVeoma je va`no da vodite ra~una o

higijeni pribora za {minku, jer seu protivnom na wima skupqajubakterije i mo`e do}i do iritacijeko`e. Ako redovno brinete o va{im~etkicama - du`e }e trajati. Po`eqnoje da ih ~istite posle svake upotrebe, anajmawe jednom nedeqno.

Dnevna higijenaRastvor vode i alkohola (odnos

70:30) sipajte u bo~icu sa sprejom iliu mawu fla{icu. Posle {minkawa,isprskajte ~etkice ovim rastvorom

ili sipajte na wih nekoliko kapipomo}u pipete.

Nedeqna higijenaOperite ~etkice {amponom za kosu

i dobro isperite vodom. Zatim ihstavite na ~ist pe{kir i ostavitenekoliko sati, dok se dobro ne osu{e.

❙ TREND

Fensi sportske torbeModa je odavno u{la u sve pore dru{tva, pa i u sport. ^ak i prilikom odlaska u

teretanu, mogu da se istaknu statusni i modni simboli. Dovoqan je samojedan, ali vredan „asesoar“ - sportska torba. Ako ste mu{karac od stila,sigurno }e vam prijati da i tokom rekreacije budete u trendu.

■ „Gu~i“ sportske torbe deluju vrlo atraktivno, a ko`a u kombinaciji saplavom bojom dobro se uklapa i uz klasi~nu i uz trendi sportsku garderobu.

■ U bogatoj kolekciji „endrju mark mar{al“ torbi, elegancija je uvek naprvom mestu. Sportske torbe su izra|ene od ko`e, ali zahvaquju}i velikimxepovima, izgledaju znatno le`ernije u odnosu na aktovke. Prednost im je utome {to mogu da se nose i uz elegantno odelo.

■ Torbe marke „lakost“ uvek su u trendu, a novitet je torba za tenis uzelenoj boji sa belim detaqima. Prili~no je komforna, tako da u wumo`e mnogo toga da stane (reketi se podrazumevaju), a pri tom sesavr{eno uklapa u sportski stil. Za one koji `ele da izgledaju„opasnije“, tu je model sa ogromnim aligatorom.

■ Poznati sportski proizvo|a~ „Najk“ svake sezone ima nove adute.U raznovrsnoj paleti modela svako mo`e da prona|e onaj koji mu najvi{eodgovara, a torba na slici je predvi|ena za mla|e mu{karce, kao i za one

koji preferiraju „militari stil“. ❘ M. D. P.

život plus 11

12 život plus

FITNES ❙

Uposledwe vreme, kada sepogledate u ogledalo,vidite da va{e licevi{e nije tako

mladala~ki zategnuto i sve`ekao nekada? Ne pani~ite.Umesto skupih krema ima{tawa o liftingu,isprobajte gimnastiku za lice,jednostavnu, efikasnu ibezopasnu metodu koja vasni{ta ne}e ko{tati.

Znate li da strukturu licapodr`ava vi{e od 50 mi{i}a izahvaquju}i wima, na licu seogledaju sve na{e emocije,sre}a, tuga, strah, zebwa...Na`alost, ti mi{i}i, s

vremenom, gube gipkost i~vrstinu. I kao i u slu~ajuostalih mi{i}a na qudskomtelu, ve`ba je jedini na~in daih povratite. Jedina razlika jeu tome {to facijalnugimnastiku treba izvoditi smawe `estine i `ara, po{to sumi{i}i na licu vrloosetqivi.

Sa jogom za lice mo`etepo~eti ve} oko 25. godine ako`elite da usporite processtarewa, ili petnaestak godinakasnije, da unekoliko ispraviteposledice vremena. Dovoqno jeda ste uporni i svakodnevno„ve`bate“ od pet do 10 minutaispred ogledala, i rezultati }ebiti vidqivi za dva-tri meseca.Me|utim, kao i kod ostalihve`bi, i u ovom slu~aju jeneophodno „zagrevawe“, da biste

pripremili ko`u lica zadodatne napore. Stanite ispredogledala, polo`ite dlanove naoba obraza i naizmeni~novr{ite blag pritisak ipopu{tajte. Ponovite nekolikoputa, a onda ovu ve`bu zagrevawaponovite sa ~elom i potiqkom. ❘

I licusu potrebne ve`be

Protiv podvaqka

1. Podignite i spustite glavu

nekoliko puta trude}i se da

udahnete svakog puta kada

podi`ete glavu, a izdahnete

kada je spu{tate. Kada osetite

da je nestala napetost u vratu

podignite glavu i prebacite

dowu usnu preko gorwe.

Ostanite u tom polo`aju

desetak sekundi, izdahnite i

ispravite glavu.

2. Duboko udahnite,

nadlanicom ruke blago

pritisnite podbradak,

izdahnite, otvorite usta ne

popu{taju}i pritisak.

Ponovite nekoliko puta.

Protiv bora

gor~ineUdahnite i namestite usne kao

da `elite da izgovorite „o“.

Ka`iprstima poku{ajte da

razvu~ete usta u osmeh,

i izdahnite.

Na kraju, prstima masirajte

obraze nekoliko sekundi,

guraju}i ih nagore.

Za punije usne

1. Grickajte ne`no nekoliko

sekundi gorwu usnu, ili je

jednostavno izmasirajte prstima.

2. Naizmeni~no glasno

izgovarajte „e“ i „u“.

Izgovarajte ove glasove sve

br`e i sve ti{e, dok ne budete

zvu~ali kao kada duvate u sve}u.

3. Sada ne`no tapkajte

jagodicama prstiju po gorwoj i

dowoj usni.

Protiv opu{tenih

obraza1. Naduvajte obraze vazduhom

i lupkajte nekoliko sekundi

prstima po obrazima

trude}i se da ne ispustite

vazduh.

2. Gurajte naizmeni~no sav

vazduh iz desnog obraza u

levi i obrnuto.

život plus 13

MODA ❙ TRENDOVI

@enstvenoi elegantno

Sude}i po revijama na upravozavr{enom 23. Beks fe{n viku,ovog prole}a i letanajpo`eqniji odevni predmet u

`enskim ormanima bi}e haqine.Kreatori su ih dizajnirali urazli~itim varijantama, za sva~iji ukusi stas. Modeli su jednostavni,elegantni, romanti~ni, boje su jarke iline`ne, deseni s cvetnim iligeometrijskim motivima, du`ine dokolena ili „do zemqe“. @enska otmenostdolazi do izra`aja i u kombinaciji uskeili {iroke sukwe, uz romanti~nu ilijednostavnu bluzu, a `enstvenost dolazido izra`aja i u tunikama, uz uske ili{iroke pantalone, kao i uz bermude.

Ovaj modni doga|aj nije mogao dapro|e i bez kolekcija le`erne,sportske ode}e. Predstavqene surazli~ite varijante majici i ko{uqa,uz farmerke, uske pantalone ili sukwu.

❘ M. K.Foto S. Sari}

Mini

haqina

~uvene

marke „Li“

Zanimqivo

dizajnirani

komplet iz

„Elementa“

Jednostavni

sportski

modeli

marke „Baz“

„Softver“

je i s cvetnim

motivima

Dragana

Ogwenovi}

dizajnirala

je dugu

ve~erwu

haqinu

ukra{enu

karnerom

Naranxasti

tonovi

iz kolekcije

„Marela“

Neumerenost u ishrani za vremepraznika, svojstvena je ve}inina{ih qudi. Sem {to jekoli~inski preobilna, ~esto

je i spremqena na neadekvatan na~in. Uovo vreme, to je naj~e{}e hrana saro{tiqa za koju stru~waci ka`u da nijeprevi{e zdrava.

- Pr`ewe je, ina~e, najgori oblikpripremawa hrane, upozoravanutricionista Svetlana ]ulibrk-Pribakovi}. Uno{ewem ovakospremqene hrane, organizam sedvostruko optere}uje - koli~inski itoksinima, koji se iz hrane osloba|aju.Pouzdani znaci da je organizamoptere}en su znojewe, goru{ica,poreme}aj u varewu, nesanica, jutarwiumor, oticawe nogu, lo{a cirkulacija ikoncentracija, kao i glavoboqa.

Da bi se organizam oslobodio ovihnepo`eqnih pratilaca, neophodno je dase pro~isti. ^i{}ewe organizmapodrazumeva:

- pijewe dosta vode, ali ne i za vremeobroka;

- izbegavawe koka-kole i drugihve{ta~kih sokova;

- uzimawe sokova sve`eg vo}a (grejp,naranxa, jabuka, kru{ka) i povr}a({argarepa, celer, cvekla, paradajz);

- uno{ewe meda umesto {e}era;- kori{}ewe soli u umerenim

koli~inama, koja mo`e da se zameni isa kalijumovom ili morskom soqu, sojasosom, za~inskim biqem: bosiqkom,per{unom, celerom, lorberom;

- umesto pavlake ili milerama trebakoristiti jogurt bez masno}e. ❘ Z. O. J.

MEDICINA ❙ Prazni~no ~i{}ewe organizma

14 život plus

❙ Kondicija

Pola sata dnevnog pe{a~ewa,

dobrodo{lo je, jer ne samo da topi

kilograme, ve} sna`i srce, ja~a

mi{i}e i poboq{ava cirkulaciju.

Ako se znojite, treba da uzmete tablete

kalijuma i magnezijuma, ili popijete

sok od paradajza. [to se ti~e ishrane,

treba se usmeriti na krsta{ice -

zeqe, spana}, koprivu, blitvu, kupus,

karfiol, brokoli, prokeq.

Mitralna stenoza je sr~ana mana kojukarakteri{e su`ewe mitralnog

otvora (zalistaka izme|u levepretkomore i leve komore). Reumatskagroznica predstavqa naj~e{}i uzrokmitralne stenoze - karakteristi~nepromene se vide kod 99 odsto bolesnika utrenutku zamene mitralnog zalistka. Odukupnog broja bolesnika s reumatskimoboqewima srca, oko 25 odsto bolesnikaima izolovanu mitralnu stenozu, dok 40odsto bolesnika imaudru`enu i mitralnuregurgitaciju.Najkorisniji pokazateqsu`ewa mitralnevalvule je povr{inawenog otvora, koja kodzdravih iznosi 4-6 cm²,kod blage mitralnestenoze oko 2 cm², a kodte`e 1 cm² ili mawe.Period od prele`aneakutne reumatske groznice do pojaveprvih simptoma obi~no iznosi 15-20godina, a kod ve}ine bolesnika period odblagih simptoma do te`ih simptoma iklini~ke slike iznosi 5-10 godina. Odsimptoma bolesnici mogu imati ote`anodisawe, iska{qavawe krvi, ose}ajnepravilnog rada srca, a oko 15%bolesnika ima bolove u grudima.Dijagnoza se postavqa pregledombolesnika, koji imaju tipi~anauskultatorni nalaz. Ehokardiografskipregled ima kqu~ni zna~aj u postavqawudijagnoze i pra|ewu ovih bolesnika ipreporu~uje se svim bolesnicima priinicijalnoj prezentaciji, zareevaluaciju simptoma i znakovabolesti, i ponavqa se u odre|enimvremenskim intervalima zbog pra}ewanapredovawa bolesti. Od drugihdijagnosti~kih metoda treba pomenuti itipi~an elektrokardiografski nalaz,rendgenski snimak srca i plu}a i uodre|enim indikacijama kateterizacijusrca. ^esto se dijagnoza postavqa prviput tako {to se pacijenti primaju nakliniku sa klini~kom slikom akutnesr~ane slabosti - edema plu}a. Odkomplikacija mitralne stenoze naj~e{}isu poreme}aji ritma u vidu fibrilacijepretkomora, sistemske embolizacije iinfektivni endokarditis.Medikamentno le~ewe mitralne stenozeje pre svega usmereno ka prevencijirekurentne reumatske groznice,prevenciji i le~ewu komplikacijamitralne stenoze i pra}ewu bolesti dabi se intervenisalo u optimalno vreme.Perkutana balon mitralna valvotomija jemetoda izbora u le~ewu te{ke ilisimptomatske mitralne stenoze. Uodre|enim indikacijama le~ewe jehirur{ko (otvorena ili zatvorenavalvotomija, zamena mitralne valvule).

❙ SAVET STRU^WAKA

Mr sc. med. dr GordanaVojinovi}-Magli}

[ta je mitralnastenoza?■ Na kardiolo{kom pregledu mi je

postavqena dijagnoza mitralnestenoze. O kakvoj bolesti je re~?

Suzana, Negotin

❙ VITAMIN D

Za zdrave kosti i zubeZa zdrave kosti i zube posebnu va`nost ima vitamin D. Ovaj vitamin

odr`ava ravnote`u izme|u koncentracija kalcijuma i fosfora,isti~u stru~waci, stimuli{e formirawe kostiju, a tako|e smawujerizik od kardiovaskularnih oboqewa i nastanka zlo}udnih tumora.

Nedostatak vitamina D kod qudi u godinama predstavqa rizik zaobolevawe od osteoporoze, bolesti kod koje se gubi ko{tana masa.Takvim osobama preporu~uje se zamena za vitamin D, alfakalcidol,koji vitamin D br`e dovodi u kosti.

Vitamin D mo`e da se unese i sun~awem, svakoga dana od deset dopetnaest minuta. I to izme|u 11 i 14 ~asova, bez nano{ewa preparataza sun~awe. Ishrana oboga}ena lososom, kori{}ewe ribqeg uqa ilifarmaceutskih preparata, tako|e je na~in za uno{ewe neophodnekoli~ine vitamina D. ❘ Z. O. J.

Ni{ta ve{ta~ko,sve prirodno!

Taman pomisle da su seratosiqali svih zimskih virusa,kad ono evo ih opet. Kijawe,curewe nosa, pe~ewe i svrab

o~iju, postaju prate}i deo svakodneviceodre|enog broja qudi. Me|utim, ve}ininije jasno {ta se de{ava, po{to uwihovoj blizini naj~e{}e niko ne kija,ne pla~e, i ne bri{e nos.

O ~emu se, zapravo radi, obja{wavaprimarijus dr Sne`ana Radi},na~elnik [kole astme KBC „DrDragi{a Mi{ovi}“:

- Ovde je re~ o alergijskom rinitisu,izazvanom prisustvom alergenihsupstanci iz ku}ne i spoqa{wesredine. Iz ku}e su to naj~e{}e griwa ipra{ina, a iz spoqa{we sredine polen,

aerozaga|ewa, ali i drugi uzro~nici.Svima je zajedni~ko to da dovode dozapaqewa sluznice nosa, koje seispoqava zapu{eno{}u, curewem,kijawem i svrabom u nosu. Uz pomenutesimptome, alergijski rinitis ~estoprate i svrab u grlu, o~ima, u{ima, alii suzewe i otok oko o~iju.

U svetu, oko pola miliona qudi imaalergijski rinitis, me|u kojima je ~ak40 odsto dece. Kod wih ovo oboqewepredstavqa jedan od naj~e{}ihhroni~nih poreme}aja, zbog ~ega izahteva pravovremeno le~ewe. Premapodacima objavqenim u ~asopisupedijatrijske alergijske imunologije,

vi{e od 20 odsto evropske dece, izme|utrinaest i ~etrnaest godina, boluje odalergijskog rinitisa. Najvi{e ih je uBelgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj,[paniji, Srbiji, Nema~koj i Italiji.

- Kod odraslih pacijenata, izme|u40. i 64. godine, alergijska kijavica jenaj~e{}e udru`ena sa astmom. ^ak vi{eod 85 odsto obolelih od astme,istovremeno ima i alergijski rinitis.U odnosu na vreme od pre dvadesetgodina, broj obolelih gotovo jeudvostru~en, sa tendencijom daqegrasta. Zato je veoma va`no da sealergijska kijavica pravilno le~i,~ime prevashodno treba da se omogu}i

nesmetan protok vazduha kroz nosne{upqine, a istovremeno spre~e imogu}e komplikacije - ka`e dr Radi}.

Me|utim, iako stru~waci apeluju nablagovremeno i pravilno le~ewe, tonije uvek mogu}e izvesti. Jer, postojemnogobrojni problemi koje je nemogu}ekontrolisati. Me|u wima se, kaoprimer, naj~e{}e navodi „svudaprisutno pogor{awe ekolo{kihuslova“. Na`alost, ovakvoj situaciji,~esto doprinosi i neblagovremenadijagnoza oboqewa, kao i malaefikasnost savremenih metoda le~ewa.

❘ Z. O. J.

život plus 15

Otorinolaringologija - Alergijski rinitis ❙ MEDICINA

Nema virusa, a ja kijam

❙ Homeopatski pristup

Po ugledu na Nemce, i u Srbiji

alergijski rinitis po~iwe da se le~i

homeopatskim pristupom. Odobreni

preparat, koji ima antizapaqewsko i

antialergijsko delovawe, mogu da

koriste i deca i odrasli, u svim

oblicima alergijskog rinitisa.

Preventivno deluje na pojavu

komplikacija i smawuje u~estalost

recidiva.

Stres i uznemirenost lome srce

❙ Mu{karci oprez!

Stru~waci tvrde da i neki tu`ni

doga|aji, kao {to je godi{wica smrti

drage osobe, ili ~lana porodice,

mo`e da bude uzrok sr~anih te{ko}a

sa fatalnim posledicama. S tim {to

se ovaj va`an detaq posebno odnosi

na mu{karce.

❙ Te`i slu~ajevi

U te`im slu~ajevima

alergijskog rinitisa,

javqaju se umor, glavoboqa

i smawena koncentracija.

A kod stalno prisutnog

alergijskog rinitisa

izra`ena je zapu{enost

nosa pra}ena hrkawem, i

disawe na usta sa

sinuzitisom. ^esto su

mogu}i i problemi sa

o~ima.

❙ UPOZOREWE

Iako se ranije nije u velikoj meri obra}alapa`wa na stres i uznemirenost kao faktore

za pojavu kardiovaskularnih bolesti, najnovijaistra`ivawa ameri~kih kardiologa pokazala suda su to kqu~ni okida~i za wihov nastanak. Qudikoji stres dr`e pod kontrolom, za 60 odstosmawuju i mogu}nost dobijawa sr~anog ilimo`danog udara, u odnosu na stalno zabrinuteosobe, istaknuto je na 57. konferencijiAmeri~kog kolexa kardiologa. Do ovog zakqu~kastru~waci su do{li na osnovu ~etvorogodi{wegistra`ivawa, kojim je obuhva}eno 516 bolesnika.Iz navedene grupe, 44 pacijenata dobilo je sr~aniudar bez smrtnog ishoda, ali je zato 19 bolesnikaumrlo, naveo je dr Jinong Jung-Ksu iz Fondacijeza kardiovaskularne bolesti Masa~usetsa.

Psiholo{ki stres, u obliku depresije iliuznemirenosti, povezan je s napredovawemateroskleroze, aterotromboze i pove}anog rizikaod aritmija, zbog ~ega bi lekari trebalo da le~epacijenta u celini, naglasio je dr Jung-Ksu. Tozna~i da je neophodno da se bave i psiholo{kim, ane samo kardiovaskularnim tegobama.

U posebnoj studiji dr Huana Markesa savenecuelanskog Univerziteta u Karakasu,utvr|eno je da su posebno rawivi pacijenti kojive} imaju istoriju sr~anog udara, u porodicislu~ajeve iznenadne smrti ili koronarnebolesti, kao i izra`ene faktore rizika - visokholesterol, hipertenziju, dijabetes, gojaznost,pu{ewe i pasivan stil `ivota.

❘ Z. O. J.

LEKOVITA PRIRODA ❙ Sojino mleko - prednost i nedostaci

16 život plus

Piju ga i`ene i mu{karciO

tkako su potvr|ene sve wenevrednosti, za sojom i wenimproizvodima u svetu vladaprava pomama. Me|u wima

posebno mesto zauzima sojino mleko.Piju ga `ene, a piju ga i mu{karci.@ene, naro~ito u postmenopauzi, da binadoknadile nedostaju}e hormone, amu{karci, da bi se snabdeli korisnimsastojcima za svoj organizam.

[ta to sojino mleko ima, {to gaizdvaja od drugih proizvoda, obja{wavanutricionista Jasmina Stojanovi}.

- Napitak, dobijen specijalnimpostupkom iz sojinog zrna, po boji,sastavu i konzistenciji, sli~an je`ivotiwskom mleku. Ali, u odnosu nakravqe mleko, ima vi{e proteina, amawe masti. Siroma{nije je i ugqenimhidratima. A {to je najva`nije, nesadr`i holesterol, pa mo`e bez strahada se konzumira u prevenciji idijetoterapiji pojedinih oboqewa srcai krvnih sudova. Bela boja sojinogmleka poti~e od glicina, koji se vezujeza kalcijum kao u kravqem mleku.

Me|utim, iako podse}a, sojino mlekonema ukus kravqeg mleka. Po{to jedobijeno iz mahunarke, mirisompodse}a na zeleni gra{ak. Ne sadr`iso, ~vrste masti, kao ni mle~ni {e}er

laktozu, zbog ~ega se deluje da je retko ivodwikavo. A da bi se korigovao ukus,sojinom mleku se dodaje vanilin {e}erili malo soli.

Sastojci koji ga ~ine posebnim izdravstveno korisnim su:

Sojino uqe, u ~ijem sastavu se nalazenezasi}ene masne kiseline. Me|u wimasu najva`nije linolna i linolenska,koje se ubrajaju u esencijalne(nezamenqive) masne kiseline. S drugestrane, ima veoma malo zasi}enihmasnih kiselina, koje se, ina~e,smatraju jednim od faktora rizika zanastanak oboqewa srca i krvnih sudova.

Sojin lecitin, predstavqakompleks prirodnih sastojaka, me|ukojima je posebno vredan holin. Holinse ubraja u esencijalne vitamine Bgrupe. Lecitin je fiziolo{ki veoma

zna~ajan, jer reguli{e rad pojedinihenzima, transport masti i holesterolau krvi, reguli{e i rad neurona, po{to~ini sastavni deo mase nervnih }elija.

Mineralni sastojci u sojinommleku nalaze se u zna~ajnoj koli~ini,pri ~emu se posebno izdvajaju kalijum,kalcijum, fosfor, magnezijum, gvo`|e,cink, mangan, bakar, selen i silicijum.Kalijum je veoma iskoristqiv, {to jeva`no, jer igra zna~ajnu ulogu ubalansirawu prema jonima natrijuma,koji u izvesnim situacijama mo`e dabude {tetan za organizam. Relativnodobra je i iskoristqivost gvo`|a, dokkalcijum u izvesnoj meri ometaprisutna fitinska kiselina.

Vitamini u sojinom mlekupredstavqaju zna~ajnu riznicu.Posebno se izdvajaju vitamini B grupe,va`ni za metabolizam i za{tituorganizma. Od drugih, u ve}oj koli~inisu prisutni vitamin E, provitaminvitamina A, kao i nijacin i vitamin H.Na`alost, vitamina C i D nema. Unossvih ovih vitamina je veoma va`an zbogstvarawa odbrambenog sistemaorganizma, kao i u le~ewukardiovaskularnih, a donekle imalignih oboqewa.

❘ Z. O. J.

❙ ZOVA

Za svaku ku}nuapotekuSvojim mirisom i oblikom cvetova,

zova (sambukus nigra) malo kogaostavqa ravnodu{nim. U ku}nimapotekama qudi, zbog svoje lekovitosti,prisutna je od pamtiveka. Do we je lakodo}i, jer raste na obodu {uma iosun~anim {umskim kr~evinama.Uop{te, na zapu{tenim mestima i ublizini naseqa.

Kod zove su lekoviti mladi izdancii mladi listovi, koji se beru u prole}e.Cvetovi se beru za vreme cvetawa,plodovi posle dozrevawa, a kora odfebruara do novembra.

Sastojci se najvi{e spravqaju u vidu~ajeva, i to:

- ~aj od zovinih listova i mladicakoristi za pospe{ivawe izlu~ivawamokra}e, nakupqene te~nosti uorganizmu, ~i{}ewe i poboq{avawe krvi;

- ~aj od zovinih cvetova delotvoranje u le~ewu prehlade, bronhitisa,ka{qa, gripa, po~etne upale plu}a, jakekijavice, te{kog disawa, astme i kodsvih reumatskih bolesti;

- ~aj od kore grana i stablaodstrawuje pote{ko}e kod mokrewa,smetwe u radu bubrega i mokra}nebe{ike, a poma`e i kod tvrde stolice.Sa korom se ne sme preterivati, {tozna~i da za {oqu ~aja treba uzeti ravnuka{i~icu ovog sastojka. Uz to, u tokudana mogu da se popiju jedna, a najvi{edve {oqice ~aja. Ali, gutqaj po gutqaj, uve}im razmacima.

U svakom slu~aju, pristalice le~ewalekovitim biqem ka`u da zova treba dabude u svakoj ku}i. ❘ Z. O. J.

❙ ^AJ

Jagor~evinaotklawa umorVesnik prole}a, jagor~evina, odli~no

poma`e u borbi protiv umora.Napitak od ove biqke vra}a energiju ipopravqa raspolo`ewe. A sprema setako {to jednu ka{i~icu cveta trebapome{ati sa ka{i~icom sve`eg listabreze i ka{i~icom sve`eg listakoprive. Preko te me{avine preliju sedva decilitra vrele vode. Me{avina seprocedi posle minut-dva stajawa, i pijese u malim gutqajima tri puta na dan.

❙ Sojino mleko, u odnosuna kravqe, ima vi{eproteina, a mawe masti,siroma{nije je i saugqenim hidratima, a,{to je najva`nije, nesadr`i holesterol

❙ Mogu}nosti

Sojino mleko u ishrani poma`e jetri

da se oslobodi vi{ka masnih

kapqica u svojim }elijama, a zbog

svoje zna~ajne dijetetske vrednosti,

mo`e da se koristi i u dijetoterapiji

kod pojedinih bolesti. Poseduje i

izoflavonoid, iz grupe biqnih

estrogenih hormona, koji se pona{a

sli~no kao tamoksifen. Tamoksifen

je supstanca koja ko~i dejstvo

`enskih estrogenih hormona koje

nau~nici smatraju glavnim krivcima

za nastanak karcinoma dojke kod

mladih osoba.

život plus 17

KEQ-baren,dinstan,nadeven...KEQ-baren,dinstan,nadeven...❙ NA TAWIRU

❙ Energetske

i nutritivne

vredosti

Keq je lisnato povr}e,

ujedno i jedna varijanta kupusa.

Dobar je izvor C vitamina, ne samo u

sirovom stawu nego i u kuvanom.

Izdvaja se i kao dobra namirnica

koja mo`e preventivno da deluje

protiv raka, jer je bogat

organosumpornim komponentama, kao

{to je glukozinolatim. Karatonoidi,

kojima keq obiluje, mo}ni su

antioksidans, koji {tite }elije od

{tetnog dejstva slobodnih radikala.

U 100 g keqa ima: 50 kcal/209kJ od

toga 3,3 odsto proteina, 0,7 odsto

masti i 10 odsto ugqenih hidrata.

Minerali: mangan 0,774 mg,

kalcijuma 135 mg, gvo`|a 1,7 mg,

magnezijuma 34 mg.

Vitamini: C 120 mg u sirovom stawu,

a u kuvanom 41 mg, kalijuma 817 mikro g.

U loncuZa 4 osobe: 700 g keqa, 100 g mesnate dimqene slanine, 125 g crnog luka,2 ka{ike uqa, 50 ml sir}eta, so, biber, {e}er i ka{i~ica kima.

Slaninu isecite na re`weve, a crni luk na tanke kolutove.O~i{}en i opran keq isecite na ~etvrtine, pa na rezance.Slaninu i crni luk propr`ite na zagrejanom uqu. Zatim dodajte

keq i nastavite dinstawe u te~nosti koju pusti keq. Sve prelijtesir}etom, posolite, pobiberite i dodajte malo {e}era.Dinstajte oko 10 minuta, pospite kimom i servirajte.

SarmaZa 4 osobe: 8 velikih listova keqa, so, crvena paprika, glavicacrnog luka, 400 g mlevenog mesa, jaje, 2 ka{ike prezli, biber, 500ml supe od povr}a, 150 g krem sira, 3-4 ka{ike be{amel sosa,2-3 ka{ike rena iz tegle i ka{ika seckanog vla{ca.

Listove keqa barite 3 minuta u kipu}oj posoqenoj vodi iprocedite. Papriku prepolovite, o~istite od semenki iisecite na trake, crni luk na kocke. Mleveno meso, crni luk,polovinu seckane paprike, jaje i prezle izme{ajte, paposolite i pobiberite. Uzmite dva lista, jedan preko drugog istavite ~etvrtinu pripremqenog fila i uvijte u sarmu. Takonapravite ~etiri sarme. Sarme stavite u sud, prelijte supomi kuvajte oko 20 minuta, na umerenoj vatri. Kuvane sarmeizvadite. U te~nost od sarme dodajte krem sira i kratkokuvajte, pa ume{ajte be{amel sos, so, biber, ren i preostaluseckanu papriku. Sve kratko prokuvajte. Sarmu servirajte sasosom i pospite seckanim vla{cem.

Sa testeninomZa 4 osobe: 15 g suvih pe~uraka,250 ml supe od povr}a, 200 g {ampiwona, 350 g keqa, glavicacrnog luka, ~e{aw belog luka, ka{ika uqa, so, biber, 350 gtestenine, 150 g krem sira i per{un.

Suve pe~urke prelijte vrelom supom i ostavite da nabubre.O~i{}ene i oprane {ampiwone prepolovite ili isecite na~etiri dela. Keq isecite na rezance. Crni i beli luk sitnoiseckajte, pa kratko propr`ite na zagrejanom uqu. U tododajte {ampiwone i kratko propr`ite. Zatim, dodajte keq isuve pe~urke sa supom u kojoj su nabubrile. Sve to dinstajte,pa posolite i pobiberite. Testeninu obarite u posoqenojvodi, procedite i pome{ajte s pripremqenim keqom. Preservirawa, pospite seckanim per{unom.

Na sicilijanski na~inZa 2 osobe: 500 g keqa, glavica crnog luka, ~e{aw belog luka, 4ka{ike uqa, so, biber, 200 ml supe od povr}a, 2 ka{ike suvoggro`|a, 200 g seckanog paradajza,3 ka{ike seckanog per{una i 2 ka{ike suncokretovog semena.

Dobro oprani keq isecite na ~etiri dela, a zatim na tawekri{ke. Kri{ke keqa propr`ite s obe strane na zagrejanomuqu, pa dodajte seckan crni luk i izgwe~eni beli luk. Svekratko propr`ite. Posolite i pobiberite, a zatim prelijtesupom i pospite suvim gro`|em. Kuvajte oko 15 minuta, naumerenoj vatri. Na polovinu kuvawa, dodajte seckan paradajzi nastavite dinstawe. Na kraju posolite i pobiberite, a preservirawa pospite semenkama suncokreta.

^orbaZa 6 osoba: 600 g krompira, 2 glavice crnog luka, 1-2 ~e{wabelog luka, 2-3 ka{ike uqa, 1 l supe od povr}a, 150 ml slatkepavlake za kuvawe, 350 g keqa, limun, majoran, veza per{una,25 g parmezana, 500 g paradajza, so i biber.

Oqu{ten i opran krompir isecite na kocke, kao i crniluk. Beli luk izgwe~ite. Krompir, crni i beli luk propr`itena zagrejanom uqu, a zatim prelijte supom i slatkom pavlakomi poklopqeno kuvajte 25 minuta. Keq isecite na kri{ke{irine 2 cm i izdelite na listove, stavite u posudu inastavite s kuvawem 15-20 minuta, na umerenoj temeraturi. Zapreliv izrendajte koru dobro opranog limuna, pome{ajte saseckanim per{unom, majoranom i parmezanom. Paradajzprelijte vrelom vodom, zatim hladnom i oqu{tite. Oqu{tenparadajz isecite na ~etiri dela, odvojte semenke i isecite nakocke. Kad se ~orba malo prohladi, dodajte seckan paradajz iservirajte s prelivom.

Gula{Za 4 osobe: 600 g belog mesa, 2 glavicecrnog luka, ~e{aw belog luka, 400 gkeqa, 2 ka{ike uqa, so, biber, polaka{i~ice aleve paprike, ka{i~icakima, ka{ika ke~apa, 100 ml crnogvina, 300 ml supe i ka{i~ica gustina.

Meso odvojte od kostiju i isecite nakocke, a na kocke isecite i crni luk,dok beli luk izgwe~ite. O~i{}en iopran keq isecite na komade. Mesopropr`ite na zagrejanom uqu da maloporumeni, posolite, pobiberite iume{ajte alevu papriku. U to dodajtecrni i beli luk, kim i ke~ap, papropr`ite jedan minut. Prelijte prvocrnim vinom, pa supom i kuvajte polasata na umerenoj temperaturi. Posle20 minuta kuvawa, dodajte keq inastavite kuvawe. Pred kraj sipajtegustin razmu}en s malo vode. Preservirawa posolite i pobiberite.

NA TAWIRU ❙

18 život plus

Salata od belog mesaZa 2 osobe: 2 ka{ike semenki suncokreta, 50 g crnih maslinki sko{ticom, 250 g pile}eg belog mesa, biber, so, 150 g testenine,2-3 ka{ike preliva od bosiqka iz teglice, 1-2 ka{ike vinskogsir}eta, 2 ka{ike maslinovog uqa, bosiqak i parmezan.

Seme suncokreta ispr`ite u tigawu bez masno}e daporumeni. Crne maslinke prepolovite i izvadite ko{tice.Belo meso posolite, pobiberite i ispr`ite u tigawu s malomasno}e da porumeni s obe strane. Pr`eno belo meso izvaditei uvijte u foliju da ostane so~no. Testeninu obarite uposoqenoj vodi, procedite, pa jo{ tople izme{ajte s prelivomod bosiqka, sir}etom i maslinovim uqem. Pr`ene semenkesuncokreta i maslinke izme{ajte. U to dodajte pr`eno belomeso ise~eno na kocke, pa sve sastavite s testeninom. Preservirawa salatu pospite seckanim bosiqkom i parmezanom.

Ma{nice s tuwevinomZa 4 osobe: 3 glavice crnog luka, ~e{aw belog luka, 2 ka{ikemaslinovog uqa, 75 ml belog vina, 200 ml supe od povr}a, 300 gmakarone u obliku ma{nica, 100 g pavlake, konzerva tuwevine,origana, so i biber.

Seckan crni i beli luk propr`ite na zagrejanom maslinovomuqu. Prelijte belim vinom i kuvajte da ispari alkohol. Zatim,dodajte supu i kuvajte 5 minuta, pa ume{ajte pavlaku. Tuwevinuocedite od uqa, izgwe~ite i sastavite sa sosom i kuvajte jo{ 5minuta, na blagoj vatri. Na kraju posolite i pobiberite.Makarone obarite u posoqenoj vodi i ocedite. Pre servirawa,makarone pome{ajte s pripremqenim sosom.

[areni makaroniZa 4 osobe: po 250 g {argarepe i kratkih makarona, so, 100 gzamrznutog gra{ka, 900 g pile}eg belog mesa, 200 g {ampiwona, 3ka{ike uqa, biber, muskatni ora{~i}, 250 ml be{amel sosa, 2ka{ike krem sira, 4 `umanceta i 100 g rendane gaude.

O~i{}enu i opranu {argarepu isecite na kolutove. Makaronebarite u posoqenoj vodi. [argarepu dodajte 5 minuta pred krajbarewa, a gra{ak 2 minuta. Procedite. Belo meso bez ko`ice ikostiju propr`ite u tigawu s malo uqa. Listi}e {ampiwonapropr`ite na zagrejanom uqu, posolite, pobiberite i narendajtemalo muskatnog ora{~i}a. Polovinu obarenih makarona spovr}em rasporedite u podmazani vatrostalni sud. Be{amel sosumutite s krem sirom i `umancima, pa polovinom prelijte sloj s

makaronima,rasporedite {ampiwonei seckano pr`eno belomeso. Odozgo rasporeditedrugu polovinu makaronai prelijte preostalimbe{amel sosom. Na krajupospite rendanomgaudom i pecite u rernizagrejanoj na 200stepeni, 35 minuta.

Rezanci sa {argarepomZa 4 osobe: 600 g {argarepe, 250 g {ampiwona, veza per{una, limun,300 g {irokih rezanaca, so, ka{ika susama, 5 ka{ika uqa, ~e{awbelog luka, 200 ml supe od povr}a i 50 g belog sira.

O~i{}enu i opranu {argarepu izrendajte, a {ampiwoneisecite na listi}e. Dobro opran i obrisan limun narendajte iiscedite sok. Rezance obarite u posoqenoj vodi i dodajtenarendanu {argarepu dva minuta pre kraja i procedite. Susampropr`ite u tigawu bez masno}e, da porumeni. [ampiwonepropr`ite na tri ka{ike maslinovog uqa, pa dodajte izgwe~enbeli luk. Zatim, prelijte supom kojoj ste dodali narendanu korulimuna i kuvajte. U to stavite 1-2 ka{ike limunovog soka, so ibiber. U preliv ume{ajte seckan per{un i sastavite s oberenimrezancima i {argarepom. Pre servirawa nadrobite beli sir,pospite pr`eni susam i prelijte preostalim uqem.

❙ POSLASTICE

^okoladni musZa 8 osoba: 200 g ~okolade za kuvawe, 100 g butera, 2 jajeta, 2`umanceta, 3 ka{ike {e}era, 3 ka{ike ruma, 250 g {laga. Zadekoraciju: 75 g ~okolade, ka{i~ica uqa, 200 g {laga.

^okoladu izlomite i stavite u sud s buterom i zagrevajte napari da se rastopi, me{ajte da se smesa ujedna~i. @umancaodvojte od belanaca. Sva `umanca i {e}er mutite u kremastusmesu. Dodajte rum i rastopqenu ~okoladu s buterom. Belanca islag umutite u ~vrst sneg i pa`qivo sastavite s ~okoladnomsmesom. Mus stavite u fri`ider da se dobro ohladi. Zadekoraciju prvo izlomite ~okoladu i s uqem rastopite na pari,a zatim razlijte na glatku povr{inu i ostavite da se ohladi.[pahtlom odvajajte ohla|enu ~okoladu od glatke povr{ine.Na taj na~in se ~okolada uvija u rolnice. [lag dobro umutite istavite u {pric za kola~e i istisnite zvezdice. Mus servirajteukra{en ~okoladnim rolnicama, uz zvezdice.

Povr}e,riba i meso s

Zape~enprazilukZa 4 osobe: 125 g kratketestenine, so, ka{ika uqa,500 g praziluka, ka{ika maslacaili margarina, ka{ika uqa,125 g barene {unke, 150 g ka~kavaqa(ementaler ili gauda), 2,5 l slatkepavlake za kuvawe, 3 jajeta i biber.

Testeninu barite u posoqenojvodi i uqu. Praziluk isecite nakolutove i dodajte testenini, uposledwoj minuti barewa,procedite. Okruglu posudupodma`ite maslacem ilimargarinom, pa pospite prezlama.Testeninu s prazilukom sipajte uposudu, odozgo pospite seckanombarenom {unkom i rendanimka~kavaqem. Jaja umutite spavlakom i prelijte testeninu. Sudstavite u rernu zagrejanu na 200stepeni i pecite oko 45 minuta.Jelo servirajte sa zelenom salatom.

život plus 19

❙ NA TAWIRU

Preliven kola~

Potrebno je: 3 jajeta, 6 {oqica

{e}era, 2 {oqice uqa, 5 {oqica

bra{na, po 2 {oqice mleka i

{oqice mlevenih oraha, kesica

pra{ka za pecivo.

Za fil: 10 ka{ika {e}era,

6 ka{ika prokuvane vode,

4 {tangle ~okolade,

125 g margarina,

4 {oqice mlevenih oraha.

Jaja, {e}er, uqe, bra{no,

mleko, mlevene orahe i pra{ak

za pecivo izme{ajte, sipajte u

podmazan pleh i pecite u

zagrejanoj rerni. Izme{ajte

sastojke za fil i prelijte

ispe~enu koru i isecite na

pravougaonike, pa na svaki

stavite malo {laga i ukrasite

vo}em.

Dragana Ili},

T. divizije 16/5, Bor

Urolani

{ampiwoni

Potrebno je: 500 g kora za pitu,

500 g {ampiwona, 2 glavice crnog

luka, ~a{a pavlake, 4 jajeta,

100 g ka~kavaqa, so, biber,

per{un, uqe, kisela voda.

Seckan crni luk propr`ite na

zagrejanom uqu, a zatim

ume{ajte {ampiwone ise~ene

na listi}e. Dinstaje da ispari

sva te~nost koju su pustili

{ampiwoni. Na kraju, ume{ajte

seckani per{un i pavlaku s

razmu}enim jajima. Na radnu

povr{inu re|ajte po 2 kore

poprskane me{avinom uqa i

kisela voda, na drugu koru

rasporedite deo smese od

pe~uraka i uvijte u rolat. Tako

ponovite da potro{ite sav

materijal. Pripremqene

rolate pore|ajte u podmazanu

tepsiju, poprskajte me{avinom

uqa i kisele vode. Pecite u

zagrejanom rerni, da porumeni.

Euroblok torta

Potrebno je za prvu i tre}u

koru: 10 belanaca, 20 ka{ika

{e}era, ka{ika sir}eta, 150 g

mlevenih oraha, 2 ka{ike prezli.

Za drugu koru: 10 belanaca,

20 ka{ika {}era, ka{ika

sir}eta, 4 ka{ike prezli.

Za prvi fil: 30 `umanaca,

30 ka{ika {e}era,

200 g ~okolade, 2 pakle margarina,

100 g mlevenih le{nika.

Za drugi fil: 500 g {laga,

2,5 dl vode, 200 g euroblok ~okolade,

100 g mlevenih le{nika.

Umutite belanca, sir}e i

{e}er za prvu i tre}u koru, pa

pa`qivo sjedinite orahe i

prezle. Pecite u podmazanom

kalupu, a zatim prohladite i

prepolovite. Belanca, sir}e i

{e}er umutite za drugu koru, pa

sastavite s prezlama. Smesu

preru~ite u podmazan kalup i

pecite u zagrejanoj rerni.

@umanca i {e}er kuvajte na

pari, uz me{awe. Dodajte

~okoladu i zgusnut fil

ostavite da se prohladi.

Prohla|en fil sastavite s

umu}enim margarinom i

mlevenim le{nikom. [lag

umutite s vodom i dodajte

evroblok ~okoladu i mlevene

le{nike. Prvo stavite koru od

oraha, prema`ite je

~okoladnim filom, zatim

stavite koru od prezli,

~okoladni fil, {lag, kora od

oraha, zatim ~okoladni fil i

na kraju prema`ite {lagom.

Danijela Tekija{ki,

JNA 1, Crepaja

Rolat od pirin~a

Potrebno je: 1 kg krompira,

100 g spana}a, 100 g pirin~a,

veza {argarepe bez per{una,

100 g mariniranih {ampiwona,

malo aleve paprike,

3-4 ~e{wa izgwe~enog bela luka,

100 g majoneza, 50 g ke~apa,

malo susama.

Oqu{ten i opran krompir

obarite u posoqenoj vodi i

ocedite. Spana} posebno

obarite i procedite. Krompir

i spana} zajedno ispasirajte i

smesu razvijte oklagijom na

podmazanoj i susamom posutoj

povr{ini. Pirina~ obarite i

procedite. [argarepu posebno

skuvajte, izgwe~ite i sastavite

s pirin~em, seckanim

{ampiwonima, alevom

paprikom, izgwe~enim belim

lukom i majonezom. Ovom

smesom prema`ite razvijenu

koru od krompira i uvijet u

rolat. Rolat ostavite da stoji 2

sata u fri`ideru. Pre

servirawa prema`ite

majonezom, pa ukrasite

ke~apom i susamom.

Kuglice sa

smokijem

Potrebno je: 4 kesice smokija,

100 g pe~enog kikirikija,

50 g badema, 100 g pr`enog

susama, paklica margarina.

Smoki, kikiriki i badem

sameqite. Margarin penasto

umutite, dodajte samlevene

sastojke i od smese oblikujte

kuglice. Svaku kuglicu uvaqajte

u pr`eni susam i stavqajte ih u

papirnate korpice.

Milica @ivkovi},

1. oktobra 93, Bela Crkva

❙ ^ITAOCI KUVAJUNa ovim stranama objavqujemo i va{e odabrane recepte.

Tri najzanimqivija predloga svakog meseca nagradi}emo

vrednim poklonima. Pi{ite nam i {aqite svoje recepte

na adresu: „Ve~erwe novosti”(za „@ivot plus”)Trg Nikole Pa{i}a 7, 11.000 Beograd

PicaZa 6 osoba: 400 g makarona u obliku ma{nica, so, glavicacrnog luka, 2 crvene paprike, 150 g zamrznutog gra{ka,po 2 ka{ike uqa i seckanog per{una, biber, 200 g gaude,5 jaja, 300 ml slatke pavlake za kuvawe i 200 g mesnateslanine ise~ene na {nite.

Makarone obarite u posoqenoj vodi i procedite. Crniluk isecite na kocke, kao i papriku. Gra{ak kratko obarite.Crni luk, papriku i gra{ak propr`ite na zagrejanom uqu.Dodajte obarene makarone i kratko propr`ite. Pospiteper{unom, posolite i pobiberite. Smesu preru~ite uvatrostalnu ~iniju i pospite narendanom gaudom. Jaja,pavlaku, so, i biber izme{ajte i prelijte preko makarona,odozgo rasporedite mesnatu slaninu. Stavite u rernuzagrejanu na 200 stepeni i pecite oko 30 minuta.

Teletinasa spana}emZa 4 osobe: 400 g zamrznutogspana}a, so, biber, muskatniora{~i}, 200 g {irokihrezanaca, 4 tele}e {nicle po100 g, 200 g mocarele, ka{i~icauqa, 2 paradajza i 2 ka{ikeseckanog vla{ca.

Odmrznut spana} posolite,pobiberite i ume{ajte malorendanog muskatnog ora{~i}a.Rezance obarite u posoqenojvodi i procedite. Tele}e{nicle posolite, pobiberite ipropr`ite na zagrejanom uqu,da porumene s obe strane. Nasvaku {niclu rasporeditekolutove paradajza i mocarele,pa stavite u rernu da se zape~e.[nicle servirajte saspana}em i rezancima, a zatimpospite seckanim vla{cem.

makaronima

Testenina s gra{komZa 2 osobe: 2 glavice crnog luka, ~e{aw belog luka, 150 gtestenine, 400 ml pile}e supe, ka{ika maslinovog uqa, 50 gmesnate dimqene slanine, 50 ml belog vina, 75 g zamrznutoggra{ka, so, biber i parmezan.

Crni luk iseckajte na kocke, a beli luk izgwe~ite. Supustavite da se zagreje. Crni i beli luk, kao i seckanu slaninupropr`ite na zagrejanom maslinovom uqu. Kad luk omek{a,dodajte izlomqenu testeninu, prelijte s tre}inom supe ibelim vinom. Sve to kuvajte 15 minuta, dolijte preostalu supui nastavite s kuvawem. Zatim, dodajte gra{ak i kuvajte jo{ 5minuta. Na kraju posolite i pobiberite. Pre servirawapospite parmezanom.

Zape~ene pala~inkeZa 8 osoba: 2 jajeta, 2 `umanceta, malo soli, 140 g bra{na, buter za pr`ewe,masno}a za podmazivawe. Za fil: 250 g neslanog sremskog sira, pola limuna, 50 gbutera, 40 g {e}era u prahu, jaje, ka{ika pudinga od vanile, 2 ka{ike suvoggro`|a prelivenih rumom. Za prelivawe: 150 ml mleka, 200 neslanog krem sira,50 g {e}era, kesica vanil-{e}era, 6 `umanaca, {e}er u prahu za posipawe.

Jaja, `umanca, mleko i malo soli umutite, pa ume{ajte bra{no. Buterrastopite u tigawu, odlijte u drugi sud. U podmazan tigaw sipajte kutla~omsmesu za pala~inke, pecite da porumeni s obe strane. Tako ispecite osamtankih pala~inki. Sremski sir dobro ocedite. Buter, struganu koru od limunai {e}er u prahu penasto umutite. @umance odvojte od belanaca, pa `umancedodajte oce|enom siru. Dodajte limunov sok, oce|eno suvo gro`|e i {e}er uprahu, pa smesu ujedna~ite. Belance penasto umutite i pa`qivo sastavite spripremqenim sirom. Svaku pala~inku filujte i uvijajte u rolne, papore|ajte u podmazan sud. Sud stavite u rernu zagrejanu na 180 stepeni ipecite 15 minuta. U me|uvremenu, `umanca, mleko, krem sir, {e}er i vanil-{e}er umutite i prelijte preko polupe~enih pala~inki, pa vratite u rernuda se peku jo{ 20 minuta. Pre servirawa pospite {e}erom u prahu.

20 život plus

1.Pile}e meso nare`ite naduguqaste {nite. Iscedite

limun i grejp i pome{ajte sok.Sipajte ~etvrtinu soka u~iniju, dodajte 2 ka{ike uqa ijedan sitno iseckan ~en belogluka. Posolite i pobiberite idobro prome{ajte. Dodajtemeso i ostavite da odstoji usoku oko sat vremena. O~istiteceler, isecite ga na {tapi}e ikratko propr`ite umaslinovom uqu i potomizvadite iz uqa i odlo`ite.

2.U me|uvremenu obariterezance u posoqenoj vodi.

Tikvice, {argarepu i

krastavac isecite po du`inina tanke {nite, kratko ihobarite (2-3 minuta) uprokqu~aloj posoqenoj vodi,iscedite i pome{ajte saobarenim rezancima. Za~initeuqem, pospite timijanom iprome{ajte.

3.Pome{ajte preostali soksa medom. Dodajte jedan

izgwe~eni, kratko propr`eni~en belog luka, so i biber.Zatim postepeno dolijte 0,3 dluqa i umutite.

4.Izvadite meso iz marinadei ostavite da se iscedi na

upijaju}oj papirnoj salveti.Komade mesa pecite na griluoko 5 minuta i onda stavite utigaw, prelijte me{avinomsoka, uqa i meda, dinstajte natihoj vatri desetak minuta.Potom sklonite sa vatre,izvadite meso iz tigawa istavite u ~iniju.

5.U istom tigawuprodinstajte {parglu

(koju ste prethodno preseklinapola po du`ini). Dodajtebuter i dve ka{ike uqa.Posolite i pobiberite. Zatimdodajte obarene rezance ipovr}e i zagrejte oko 2minuta. Me{avinu rezanaca ipovr}a sipajte u porcije,preko rasporedite meso i po`eqi za~inite sir}etom.Ukrasite {tapi}ima pr`enogcelera.

[KOLA KUVAWA ❙

Sa gra{kom, lukom i radi~em

Za 4 osobe je potrebno: 250 g pirin~a, 3 glavice mladog

crnog luka, 300 g sve`eg gra{ka, 1,2 l supe od povr}a, pola

~a{e suvog belog vina, 1 mawa glavica radi~a, 60 g rendanog

parmezana, 3 ka{ike maslinovog uqa, so.

1. O~istite crni luk, sitno ga iseckajte i propr`ite u

dubqem tigawu na maslinovom uqu. Dodajte gra{ak i 2

dl supe, posolite i kuvajte 20 minuta. Odvojte i u

zasebnoj ~iniji izmiksajte tre}inu kuvanog gra{ka.

2. U tigaw sa gra{kom dodajte pirina~, kratko ga

propr`ite i prelijte vinom. Dodajte 2 kutla~e vrele

supe i kuvajte dok pirina~ ne omek{a. Po potrebi,

povremeno dolijte supu.

3. Na kraju dodajte izmiksani gra{ak, 20 g parmezana i

sitno iseckani radi~. Poslu`ite dok je toplo. Po

`eqi dodajte preostali parmezan.

Savet plus: Sve`i gra{ak odmah

pripremite jer }e u suprotnom izgubiti

blag, slatkasti ukus. Kada u gra{ak dodate

pirina~, pa`qivo prome{ajte drvenom

ka{ikom kako ne biste zgwe~ili gra{ak.

Sa spana}em i pr{utom

Za 4 osobe je potrebno: 250 g pirin~a, 1,2 l supe od

povr}a, 1 glavica crnog luka, 400 g o~i{}enog i opranog

spana}a, 50 g sve`e pr{ute, 30 g rendanog parmezana, 30 g

butera i biber.

1. Sitno iseckani crni luk propr`ite u dubqem tigawu

sa 20 g butera. Dodajte pirina~, kratko propr`ite i

potom prelijte kutla~om vrele supe. Kuvajte dok supa

ne ispari, zatim dolijte ostatak supe i nastavite s

kuvawem jo{ 15 minuta.

2. U drugom tigawu rastopite preostali buter, dodajte

300 g iseckanog spana}a i propr`ite. Zatim ga

izmiksajte i dodajte u pirina~. Isecite pr{utu na tanke

{nite i propr`ite. U kuvani pirina~ dodajte parmezan

i preostali sitno iseckani spana} i dobro prome{ajte.

Ostavite da odstoji 2 minuta, zatim dodajte

pr{utu, pobiberite i poslu`ite.

Savet plus: Listove opranog spana}a

osu{ite (ukoliko je potrebno, kapqice

vode upijte papirnom slavetom) kako bi

prilikom pr`ewa sa~uvali ja~u aromu.

Sa paprikom, paradajzom i sirom

Za 4 osobe je potrebno: 250 g pirin~a, pola glavice

crnog luka, 1,2 l supe od povr}a, 40 g tvrdog kravqeg sira,

pola ~a{e belog vina, 350 g zelenih mesnatih paprika

narezanih na tanke {tapi}e, 1 ~e{aw belog luka,

12 crnih maslina, 6 sitnih paradajza, maslinovo uqe,

so i biber.

1. U dubqem tigawu zagrejte 4 ka{ike uqa,

dodajte papriku, seckani crni i beli luk, paradajz

prese~en napola i sve zajedno propr`ite.Posolite po

`eqi.

2. Dodajte pirina~, kratko propr`ite i potom prelijte

vinom. Kuvajte postepeno dolivaju}i vrelu supu. Kada

pirina~ bude kuvan, dodajte masline i narendani sir.

Prome{ajte i ostavite da odstoji minut, dva.

Pobiberite i poslu`ite odmah.

Savet plus: Birajte mesnatije i ~vr{}e

paprike. Pa`qivo o~istite semenke i

papriku isecite na {tapi}e

pribli`no iste veli~ine. Ukus paprika

se savr{eno sla`e sa kravqim sirom.

❙ IDEJA Ri`oto sa ukusom prole}a

Piletina namediteranskina~in

Za 6 osoba je potrebno: 900 g belog pile}eg mesa, 24 zelene{pargle sredwe veli~ine, 2 tikvice, 2 {argarepe, 2 krastavca,200 g rezanaca, 200 g celera, 0,5 dl maslinovog uqa, 1 limun,1 grejp, 2 ~ena belog luka, 1 supena ka{ika meda, 60 g butera,timijan, so i biber.

^itawe kod dece razvija ma{tujer za vreme ~itawa u wihovojglavi se odvija ~itav film. Dokim televizija servira gotove

scene, ~itaju}i deca sama izmi{qajuslike. Tako se podsti~e rad mozga irazvija kreativnost.

Zato, deci treba u {to ranijemuzrastu ~itati kwige. Po~nite sakra}im pri~ama, ili slikovnicama,kao na primer Maja u raznimavanturama, na moru, na selu...

^itajte naglas, dramatizujterazli~ite likove, koristite razli~iteglasove, zvukove...

Time pri~a postaje zabavnija, i koddeteta podsti~e razvoj ve{tinakriti~kog slu{awa.

Prelazite prstom ispod re~i,„podvla~ite“ prstom naslov, autora iglavne re~i u pri~i. Ovim se poma`edetetu da usvoji smer ~itawa slevanadesno.

Mo`da ste se vi i zasitili istepri~e koju dete voli stalno da slu{a,ali postoje razlozi za to: kada ~ujeili ~ita pri~u ponovo, ono u~i dapredvi|a ishode na osnovu prethodnogiskustva i prepoznavawa poznatihre~enica, a time razvija i ve{tinupam}ewa.

Kad pro~itate pri~u, propitajte dete

{ta se dogodilo na po~etku i na krajupri~e, koji su glavni likovi i {ta imse doga|a u pri~i.

Stripovi? Da! Bilo da je re~ o PajiPatku, Asteriksu ili Mikiju Mausu,crtani junaci su vrlo popularni koddece.

Mnogi stru~waci danas smatraju dakombinacija zabavnih crte`a i kratkihtekstova mo`e da bude dobar put karazvijawu qubavi prema kwizi.

❘ M. Vasiqevi}

❙ SAVET STRU^WAKA

❘ psiholog Majda Jane`i}

Kako poma`uudru`ewaroditeqa ■ ^uli smo da postoje raznaudru`ewa roditeqa, pa nasinteresuje kako ona funkcioni{u i{ta su wihovi ciqevi?

Sla|ana i Zoran, Beograd

Razli~ita udru`ewa roditeqa sujedan od oblika organizovawa

gra|ana koji su zainteresovani dare{avaju razli~ita srodna pitawa iprobleme u vezi sa roditeqstvom.Tako, postoje udru`ewa koja se bavenajraznovrsnijim svakodnevnimtemama koje zanimaju najve}i brojroditeqa (ishrana dece, de~ji iroditeqski dodatakitd), ali i ona kojasu uskospecijalizovana zaodre|eni tippote{ko}a sa kojimase susre}u samoneki roditeqi(samohrani, oni~ija deca boluju odraznih bolesti isl). Na prvi pogledse mo`e u~initi daova udru`ewanemaju karakterneke ozbiqneorganizacije, jer izawih ne stoji nikakava „institucija“,ali su ona i te kako zna~ajna porezultatima koje posti`u. Wihovodelovawe je korisno na najmawe dvanivoa:

1Pojedina~nom - jer svakomkonkretnom roditequ koji im se

obrati pru`aju podr{ku i obiqeneophodnih informacija i

2Grupnom - jer tako br`e iefikasnije mogu da re{avaju

odre|ene probleme pa i deluju nadru{tvo u celini.

Psiholo{ki, u osnovi rada ovihudru`ewa prepoznaju se obele`jagrupa samopomo}i. Kako im samo imeka`e, ona okupqaju osobe koje ne ~ekajuda drugi re{avaju wihove problemeve} same uzimaju stvar „u svoje ruke“.Ovo mo`e da bude novina za qude sana{ih prostora koji su pomalonavikli da se oslawaju iskqu~ivo nasistem kada im ne{to treba. A sistem(pogotovo iz na{eg iskustva) je uve}ini slu~ajeva spor i nedovoqnopoma`e. Me|utim, ako qudi odlu~e dase i sami zalo`e za ne{to do ~ega imje stalo, pa se jo{ i pove`u sa drugima,neretko uspevaju da ostvarefantasti~ne ciqeve. Zato, samo moguda vas ohrabrim da se u~lanite uudru`ewe roditeqa koje vama najvi{eodgovara. Do spiska „potencijalnihkandidata“ najlak{e mo`ete do}ipreko Interneta ili putem ~asopisakoji se bave negom dece i wihovimodrastawem. ^lanarina je uglavnombesplatna ili vrlo simboli~na.

život plus 21

Kako kwiga uti~e na razvoj deteta ❙ DE^JA PLANETA

❙ Kwiga kao lek

Slikovnica ili kwiga mogu pomo}i

detetu u prevladavawu problema kroz

~itawe pri~a u kojima su likovi

uspe{no re{ili probleme sli~ne

wihovim. Ako dete postane

emocionalno ukqu~eno u do`ivqaje

lika iz pri~e, u ve}oj je mogu}nosti

da izgovori ili nacrta sliku kako bi

iskazalo svoje najintimnije misli.

❙ KAKO ODABRATI CIPELE

Dobra obu}a, zdrava ki~maMnogi roditeqi }e se, kad kupuju cipele za dete, opredeliti za one koje

izgledaju moderno ili za one ~ija im cena odgovara. To je gre{ka! Odraslaosoba mo`e da odlu~i da nosi cipele koje nisu ba{ pravilno napravqene i udobne,ali no{ewe takve obu}e mo`e ostaviti trajne posledice na zdravqe deteta.Nepodesna obu}a je jedan od glavnih uzroka pojave telesnih deformiteta kod detetai zato bi kvalitet obu}e i wena pravilna izrada morali da budu glavnikriterijumi prilikom izbora.

- Dobra de~ja obu}a mora da ima ~vrst, ali savitqiv |on anatomskog oblika - to}e spre~iti spu{tawe stopala. Dowi deo |ona mora da bude napravqen tako daonemogu}ava klizawe na glatkim povr{inama, jer }e to smawiti verovatno}u da sedete povredi.

- Za gorwi deo obu}e najboqe je da je od kvalitetne, meke, prirodne ko`e i da imarupice sa bo~ne strane kako bi stopalo moglo da „di{e“.

- Vrh cipele treba da bude poja~an i malo povi{en, da bi se noga deteta udobnosmestila i ostala u pravilnom polo`aju (da se ne izvr}e ni levo ni desno). Gorwirubovi ne smeju da ste`u, `uqaju, niti da „seku“.

- Za de~ju obu}u je bitno da se lako obuva i izuva - u tu svrhu su najprakti~nijisamolepqivi kai{evi. Va`no je da pravilno obuhvataju i dobro dr`e ris stopala.

❘ M. Va.

^ITAWE-hrana za mozak

TEMA PLUS ❙ Kakve su `ene a kakvi mu{karci na rukovode}im mestima

22 život plus

@ena nekada mora bitidvostruko boqa i sposobnijaod mu{karca da binapredovala u poslu. A da bi

se popela na sam vrh, ~esto joj nisudovoqni inteligencija, obrazovawe i{arm. Neophodno je da bude prava „`enazmaj“.

Mada se posle Drugog svetskog ratadru{tveni polo`aj `ena u zapadnojcivilizaciji drasti~no promenio(po~ele su da sti~u ista prava kao imu{karci, {to se odrazilo i namogu}nost ulaska u poslovni svet dotada rezervisan za ja~i pol), i danas,po~etkom 21. veka, jo{ nisu ukinute svepredrasude koje postoje kada serazmi{qa o poslovnim `enama irezultatima koje one mogu da ostvare.Tako je u zapadnom svetu, a tako je i uSrbiji. Ipak, sve je vi{e `ena kojeuspevaju da se „proguraju“ kroz masumu{karaca i da preuzmu vode}e foteqe

u preduze}ima, medijskim ku}ama,bankama, pa i velikim kompanijama.

Kakve su `ene rukovodioci i po~emu se razlikuju od mu{karaca?

- Mu{ko rukovo|ewe je vi{eautokratsko, tvr|e, {efovsko, i vi{e jeusmereno na posao nego na qude.„@ensko“ je mek{e, demokratskije, vi{eusmereno na odr`avawe dobrihme|uqudskih odnosa. Prideve „mu{ki“i „`enski“ ovde treba shvatiti uslovno,jer se i `enski i mu{ki rukovodiocimogu pona{ati na bilo koji od ta dvana~ina - obja{wava za „@ivot plus“An|ela Miki}, predava~ na „Elitkolexu“, visokoj stru~noj {koli zapropagandu i odnose s javno{}u, i naFakultetu za humanisti~ke nauke.

- Tipi~no za `ene jeste da veruju dasvako mo`e da uspe u poslu: onezauzimaju „pobedi-ili-pobedi“ stav uposlovnom svetu. Za razliku od wih,mu{karci zauzimaju stav „pobedi-ili-

izgubi“. Oni su skloni da posmatrajuposao u smislu pobede ili poraza.

Generalno, vlada mi{qewe damu{karci vole `ene rukovodioce, a ida su {efice „slabije“ premaodre|enim mu{karcima. Ipak, nekadase te uloge i pome{aju.

- Mnogi mu{karci te{ko podnose{efice s tipi~no mu{kim stilomrukovo|ewa. Kada mu{karac-rukovodilac koristi takav stil,izazva}e pozitivnu reakcijuzaposlenih. Ukoliko takav stil koristi`ena, reakcije }e, naro~ito kod

❙ Mnoge, i mla|e i starije ̀ ene, u firmama ~estoimaju anti`enske predrasude, jer su vaspitavaneda veruju da ̀ ena treba da bude podre|ena, smatrajuda je vrlo ne`enstveno da bude {ef mu{karcimaili da se nalazi na poziciji koja daje mo}

❙ Ko moli, a ko zapoveda?

Kada komanduju, mu{karci i `ene to

generalno ~ine druga~ije.

Mu{karcima ne smeta da govore

drugima {ta da rade. Na primer,

mu{karac }e jednostavno re}i:

„Potreban mi je tvoj izve{taj do

srede.“ @ene ne vole da se pozivaju

na prava koja im daje polo`aj, pa

radije zamole nego {to zapovedaju

({to mu{karce dovodi do toga da

veruju kako imaju pravo da prihvate

ili odbiju `eninu molbu). @ena }e

pitati indirektno: „Da li to mo`e da

bude gotovo do srede?“

@enemek{e

kao {efice

@enemek{e

kao {efice

život plus 23

❙TEMA PLUS

mu{karaca, biti veoma negativne. To semo`e odraziti i na efikasnost posla.

[to se ti~e prakti~nih metoda rada,pokazalo se da {efice pristupajuposlovnim problemima iz {ireperspektive nego wihove kolegemu{karci. One prikupqaju vi{epodataka i brzo povezuju sve detaqe.Pri dono{ewu odluka razmatraju vi{eopcija i uvi|aju vi{e na~ina da nastavedaqe. Za razliku od `ena, mu{karci suskloni da se usredsrede na samo jednustvar, kre}u pravo napred ka odre|enomciqu, a to je - re{ewe.

- @ene obrazuju mre`u prijateqstavai grupe. ^esto, kada dostignu visokirang, autoritet za wih ne postajenajva`niji. @enski stil u menaxmentuzasnovan je na podeli mo}i, naukqu~ivawu svih, na konsultacijama,konsenzusu. One rade interaktivno irazmewuju informacije slobodnije odmu{karaca, ohrabruju zaposlene,upu}uju komplimente, zahvaquju se iizviwavaju ~e{}e. Tra`e vi{e savetakako bi ukqu~ile druge u proces

dono{ewa odluka - navodi profesorkaMiki}.

Istra`ivawa su pokazala da i mnogestarije `ene u firmama tako|e pate odanti`enskih predrasuda. Vaspitavaneda veruju da `ena treba da budepodre|ena, smatraju da je vrlone`enstveno da se `ena takmi~i sadrugima, da bude {ef mu{karcima ilida se nalazi na poziciji koja daje mo}.One s prezirom gledaju na takve `ene,naro~ito ako nisu udate i ne nameravajuda imaju decu. Tako|e, anti`enskistavovi nisu neobi~ni ni kod mla|ihili sredove~nih `ena.

- One koje ne prihvataju nare|ewa od

{efova `enskog pola nesvesno smatrajuda mu{karac treba da bude {ef. Onedovode u pitawe sposobnost svojih{efica i stalno im ote`avaju rad -zakqu~uje An|ela Miki}.

❘ Marijana Vasiqevi}

■ Kakvi su mu{karci {efovi „novog doba“ - mladi„japijevci“, za razliku od nekada{wih {efova,direktora stare garde? - U principu, {efovi „novog doba“ mawe su skloni

predrasudama koje ~esto odlikuju wihove starijekolege, kada je u pitawu odnos me|u polovima imogu}nost uspeha `ena na poslu. Po{to pripadajuinformati~koj generaciji, oni ~e{}e koristedostignu}a savremenih tehnologija za razne namene,izme|u ostalog i za komunikaciju sa zaposlenima. Usvetu je trend - a to se sve ~e{}e uo~ava i kod nas - daje laptop postao nezaobilazni pratilac poslovnihqudi. On im omogu}ava da u svakom trenutkupregledaju `eqene veb-stranice, po{aqu elektronskupo{tu, razmene poslovne poruke, a po potrebi i daodr`e prezentacije i video-konferencijezaposlenima ili poslovnim partnerima...

Bilo kojoj generaciji da pripadaju, odlikamu{karaca {efova je da su skloni da stupaju uhijerarhiju, a zatim da se utrkuju za polo`aj. Oni suspremniji da izdr`e iscrpquju}e terete posla da bipostigli rang. ^e{}e `rtvuju zdravqe, sigurnost idragoceno vreme s porodicom i prijateqima kako bipostigli status, novac i presti`. Mu{karci i `ene nepokazuju razliku u `eqi da dostignu li~ne ciqeve ipoka`u savr{enstvo. Mu{karci pripisuju velikizna~aj titulama, poslovnim prostorijama, visokojplati i beneficijama kao simbolima i znacima ranga.

❙ Mu{karci vole `enerukovodioce, alive}ina te{ko podnosi{efice s tipi~no„mu{kim“ stilomrukovo|ewa

@ENA [EFICA JE:

■ Uverqivija u anga`ovawu kolega na

re{avawu problema

■ Ima sna`niji ego

■ Sna`niji ose}aj empatije

■ Dru`equbiva je

■ Odlu~nija i sposobnija da se suo~i

s nepredvidivim situacijama

■ Sposobnija na poqu zavo|ewa,

ose}awa, kreativnosti, kao i

eti~kih vrednosti i morala

■ Boqe motivi{e saradnike

MU[KARAC [EF:

■ Daje sebi vi{e mo}i i veruje da

ima ve}i uticaj na pove}awe plate

svojih zaposlenih

■ Ima vi{e razumevawa za neeti~ko

pona{awe zaposlenih

■ Uvek `eli vi{e i smatra da ima

prava na boqe

Status, visoka plata i simboli ranga❙ Mladi „japijevci“ na visokompolo`aju ~e{}e `rtvuju zdravqe,sigurnost i dragoceno vreme sporodicom i prijateqima kako bipostigli status, novac i presti`

TEST ❙

Da li vas uzbu|uju sna`nimu{karci ili oni saizrazitim smislom za {alu,mo`da vas privla~e samo veoma

obrazovani pripadnici ja~eg pola ilioni koji su izrazito lepi?

Psiholozi tvrde da ne mo`emo sasigurno{}u znati {ta je to {to u namabudi seksualnu `equ. Nekada je topartnerov izgled, drugi put wegovopona{awe ili re~i koje je upravoizgovorio? Odgovorite na ponu|enapitawa i otkrijte da li zaista znate{ta je to {to u wegovom pona{awu,

izgledu ili karakteru naj~e{}eaktivira va{ erotski okida~.

1.Vi ste...A. ...hladna i uzdr`ana osoba. Da bi

vam se pribli`io mu{karac prvomora da probije va{ oklop.

B. ...osoba promenqivog raspolo`ewai niste za dru{tvo kada steneraspolo`eni.

V. ... divqi i neobuzdani i potrebanvam je neko ko }e umeti da vas„pripitomi“.

2.Ve} znate kakvog biste mu{karcavoleli da upoznate. @elelibiste ...

A. ...da on bude bankar ili advokat.B. ... da je visok najmawe 1,80 cm, lep

i da ima sme|u kosu.V. ... da imate ista interesovawa.

3.Na mu{karcu prvo primetite ...A. ... usta, ruke, potiqak.B. ... wegovo raspolo`ewe i osmeh.V. ... wegovu zbirku kwiga i

obrazovawe.

NAJVI[E ✻

Uzbu|iju vas

mu{karci

prijatnog izgledaVi ste vizuelan tip i mu{karce

posmatrate kao umetni~ko delo.

Vas uzbu|uju i najsitniji detaqi,

kao {to su savr{eno oblikovani

i veoma dugi prsti, krupne plave

o~i, duge trepavice, pune usne,

izra`ena jabu~ica... Veoma ste

ma{toviti i rado zami{qate

pored sebe golo telo kolege koga

nikada niste videli obna`enog,

ili sawarite o qubavnom

zagrqaju sa mu{karcem koga ste

tek upoznali.

NAJVI[E ❖

Wegov smeh vas

obara s nogu

Vama su veoma va`ni smeh i svi oblici

komunikacije koji vam omogu}uju da sa

nekim ostvarite bliskost. Zato, pre nego

{to i pomislite da li da zavedete nekog

mu{karca, ili ne, vi `elite da ga boqe

upoznate i da se sa wim zbli`ite. Ima li

boqeg na~ina za to od {ale? Po va{em

mi{qewu, mu{karac treba da je zabavan,

simpati~an, qubazan i ne`an. Vas ne

zanima kako on izgleda, niti koliki je

wegov ra~un u banci. Srce vam zaigra

kada ugledate wegov {irok osmeh i

bezbroj sitnih borica oko wegovih o~iju

koje otkrivaju koliko se on raduje `ivotu.

NAJVI[E ✿

Padate samo na

pametne mu{karce

Wegovo obrazovawe, znati`eqa i

inteligencija - to je ono {to vas

uzbu|uje. Za vas su komunikacija

i slobodna razmena mi{qewa

osnovni preduslovi svake

kvalitetne veze. Najsre}niji ste

kada se na|ete licem u lice sa

dostojnim sagovornikom. Kada

upoznate mu{karca koji briqira

u nekoj oblasti kojoj se vi divite,

vi se iz sve snage trudite da ga

{armirate i zavedete. Vama je,

jednostavno, potreban

Pigmalion.

24 život plus

1 2 3 4 5 6 7 8

A ✻ ✿ ✻ ❖ ✿ ❖ ✻ ✿B ✿ ✻ ❖ ✿ ❖ ✻ ✿ ❖V ❖ ❖ ✿ ✻ ✻ ✿ ❖ ✻R

E[

EW

E

[ta vas kod weganajvi{e uzbu|uje?

4.[ta je, po va{em mi{qewu,najgora mu{ka mana?

A. Povr{nost.B. Glupost.V. Opu{tenost.

5.Kakav je va{ odnos prema hrani?A. Disciplinovan. Veoma pazite {ta

jedete.B. Ravnodu{an. Niste gurman i niste

preterani zaqubqenik u hranu.V. Strastan. Obo`avate hranu i

u`ivate u woj.

6.Kada biste mogli da birate,ve~e biste rado proveli sa...

A. ...Robinom Vilijamsom,zato {to je zabavan.

B. ...Bredom Pitom,jer je izuzetno lep.

V. ...Bilom Gejtsom,zato {to je pametan.

7.On vam se izuzetno dopadao dokniste saznali da...

A. ...je o`ewen.B. ...je godinama na birou za

nezaposlene.V. ...su va{a politi~ka gledi{ta

dijametralno suprotna.

8.Princa na belom kowu...A. ... ste napokon sasvim zaboravili.B. ... sada samo ponekad tra`ite.V. ... jo{ svake no}i sawate.

život plus 25

Sedam najboqih hotela za one koji vole romantiku i imaju novca ❙ LUKSUZ

Za one koji `ele ne{to vi{e od ~okoladice najastuku hotelske sobe, ili kesice kikirikija umini-baru, a uz to: a) imaju puno novca ilisponzora, b) imaju vizu za putovawe, v) sre}e u

qubavi, onda mogu slobodno da u`ivaju u ne`nimtrenucima sa voqenom osobom u nekom od slede}ihhotela. Jer, oni su izabrani za najromanti~nijeluksuzne hotele na svetu!

„La Casa que Canta“ U originalnom meksi~kom arhitektonskom stilu,

„La Casa que canta“ sme{tena je na steni Zihuanatejoobale, okru`ena Pacifikom, i sa veli~anstvenimpogledom. Ekskluzivni apartmani ukqu~uju bazen iterasu koju zapquskuju talasi Pacifika. U okviruhotelskog kompleksa nalaze se tereni za golf, tenis,vodene sportove i podvodni ribolov. Petodnevniaran`man za zaqubqene u luksuznom apartmanu ko{tane{to vi{e od pet hiqada dolara.

„Villa D Este“ Rezidencija evropskih aristokrata iz 16. veka na

jezeru Komo, nedaleko od Milana, idealna je zaromanti~ne zaqubqene parove koji `ele da oseteluksuz onda{wih bogata{a. Vila je sme{tena na samojobali jezera, a iza se nalazi ogroman i vrlo rasko{anpark. Cena jednog no}ewa u dvokrevetnoj sobi po osobije 1.095 dolara.

„Auberge du soleil“ Specifi~nost ovog hotela je provansalski

ambijent usred Kalifornije. Spoj sunca i zemqe,romanti~ni seoski ku}erci sa francuskim balkonomkoji gledaju na dolinu nepreglednih vinograda ~ineovo mesto uistinu romanti~nim. Iznajmqivaweku}ice za dvoje u sezoni je 4.250 dolara.

„Wickaninnsh inn“ Nalazi se na Vankuverskom ostrvu, preko puta

najve}e metropole na zapadu Kanade, sa tri straneokru`en Pacifikom, ali blago zaklowen od udarawegovih talasa. Sme{taj u ovom hotelu nudipanoramski pogled na more iz svake sobe, u`ivawe uokolnoj, jednoj od najstarijih {uma, a zimi mo`e da sedo`ivi i drama dolaska hladne morske oluje.^etvorodnevni spa-paket ko{ta 2.055 dolara po osobi.

„Bauer II palazzo“Na samo nekoliko koraka od Trga svetog Marka, u

jednom od najromanti~nijih gradova na svetu, poga|ajte- Veneciji, nalazi se Bauerova palata. Hotel izgledakao autenti~na ku}a u venecijanskom stilu, odi{eelegancijom i luksuzom, dok unutra dominirajunajskupqe dekoracije: name{taj od najboqeg drveta,murano stakleni lusteri, a svaka soba je ukra{enanekom od originalnih umetni~kih eksponata. No} udvokrevetnoj sobi iznad Grand kanala ko{ta 1.190dolara po osobi.

„Ashford castle“Boravak u ovom irskom dvorcu vra}a u

daleku 1228. godinu, na obalu jezera Korib.Ono {to je ~ini luksuznom jeste ~iwenica daje nekada bila porodi~na ku}a Ginisovih, asvojevremeno su u woj odsedali Reganovi ipoznati holivudski glumci. U wemu se sasvojom izabranicom ven~ao Pirs Broznan.Dve no}i u sobi sa pogledom na jezero Koribpo osobi iznosi 575 funti. ❘ M. Vasiqevi}

„Amanjena“ „Ima jedno rajsko mesto gde mir zaustavqa vreme,

gde su priroda i kultura ujediwene, i gde se rumenaglina ogleda u vodi. To mesto je Amawena, mavarskaru`a Marake{a, opojna luka blizu koje pulsiraMedina.“ Ovako su Amawenu opisali oni koji nisuostali ravnodu{ni na wenu lepotu. Najskupqi, „Hamraapartman“ ko{ta 3.200 dolara za no}.

Sentimentalnostna visokoj nozi

život plus 27

❙ TEHNOPLANETA

Blender„za poneti“Za one koji na izletu ili na putovawu ne

mogu bez omiqene pa{tete iz blendera,ili mali{anu da uskrate ka{icu odsve`eg vo}a i povr}a, ovajblender za poneti jepravo re{ewe.Ne razlikuje seod drugih,obi~nihblendera, osim{to jeprakti~niji, jerradi na - baterije...

Leptir satKad se pogleda u ovaj sat, mo`e se videti kako vreme i

bukvalno - leti! Zanimqiv ku}ni detaq, pokazujevreme i ukra{ava zid.Idealno za modernekuhiwe ilide~je sobe.

Budilnik{aqe mejloveEvo jo{ jednog nimalo obi~nog

budilnika, jer ovaj gaxet - „~ambi“objediwuje mno{tvo jednostavnihfunkcija. U osnovi je budilnik, ali tomo`e da radi finom muzikom po izboru,ili muzikom sa radija, a ujedno prekoekrana osetqivog na dodir pokazujednevni horoskop, vesti, stawe naputevima... i to nije sve - mo`e daposlu`i i kao digitalni foto-ram, ali ida prikazuje igre, oglase, mejlove, jer sepreko wega mo`e „naka~iti“ na omiqenesajtove. Ima dva USB ulaza, a presvu~en jeko`om.

HAJ-TEK tu{-kabinaKupawe u ovoj tu{-kabini vi{e li~i na putovawe svemirskim brodom, jer

„morfozis omega“ predstavqa vrhunac tehnologije. Omogu}ava bawawe u kabiniopremqenoj anatomskom stolicom, parom, sistemom za aromaterapiju i masa`om, asve je „obojeno“ prijatnom atmosferom svetlosnih efekata za potpuno opu{tawe.

Sun~anenao~are za mrakNapravqene su za voza~e

automobilisti~ke trke „24 sataLemana“, jer poma`u u no}noj vo`wi.Wihova stakla su posebno napravqenaza uslove slabog osvetqewa. @uta staklapoja~avaju kontrast, pa je vo`wa odsumraka do svitawa udobnija. S obziromna to da je re~ o proizvodu „Teg Hejera“,o~ekuje se paprena cena.

To{iba je predstavila G seriju mobilnih telefona, kojima je zivkawe tek usputnanamena. Najneobi~niji model iz serije je G 450 koji, na prvi pogled, i ne podse}a

na mobilni telefon. Prvi utisak i nije tako pogre{an, jer ovaj „mobilni“ ima samoosnovne funkcije (zvawe i SMS), dok mu je glavna namena kori{}ewe USB HSDPAmodema. Tastatura je podeqena u dva dela, a opremqen je samo malim „oled“ ekranom.

Mobilni- ra~unar

Jo{ samoda donesedoru~ak...

Zvezdani krevet je sve samo ne obi~ankrevet za spavawe, a sasvim sigurno

osloba|a od nesanice: ima internet-konekciju, ajpod, i suraund sistemozvu~ewa. Daqe, meri puls itemperaturu, a ima i detektor hrkawa,pa ume dobro da prodrma ako „spava~“imalo zahr~e! Kad je hladno, greje, kad jetoplo - hladi... jednostavno savr{en.

28 život plus

CVE]E ❙ BO@UR

❘ Dipl. in`. Ivana ^olovi}

Ko jednom vidi ovajfascinantan grm,postaje wegovdo`ivotni

obo`avalac. Ako ga pa`qivonegujemo, drvenasti bo`urmo`e da do`ivi duboku starost,do 100 godina.

Grm visine od 1,5 m do 2,4 m,odlikuje se neobi~nimlistovima, bujnim cvetovimapre~nika 15-30 cm, rasko{nimrastom, a neke od sorti iopojnim mirisom. Vodi

poreklo iz Kine, gde se uzgajavi{e od 1.300 godina. Upo~etku se koristio iskqu~ivokao lekovita biqka, jer sesmatralo da imaantibaktericidna svojstva i dasni`ava povi{eni krvnipritisak. Me|utim, skrenuo jepa`wu na sebe svojom lepotom irasko{no{}u. U Kini je po~eoda se uzgaja prvo u vrtovimabogata{a, a zatim i u carskomvrtu. Zato je i nazvan „carskimcvetom“. Rasko{ni cvetovidrvenastog bo`urainspirisali su mnoge pesnikei slikare toga doba. Slikari sulepotu ovih cvetovaovekove~ili u crte`ima naporcelanu, svili, ode}i iodslikavawem tavanica. Zaraznovrsnost sorti danas trebada zahvalimo izuzetnomvrednovawu ove biqke u Kini i

nastojawu da se ukr{tawemstvori veliki broj varijeteta.Za vreme dinastije Tang,budisti~ki monasi su prenelidrvenasti bo`ur iz Kine uJapan, i od tada je tamouspe{no ukr{tan, kalemqen igajen. U Evropu bo`ur je prenet,pre, otprilike dvesta godina.Me|utim, tek u novije vremeova zahvalna i izdr`qivabiqka po~ela je da se masovnijegaji i u na{im vrtovima.

Ve}ina drvenastih bo`urapripada suffructiocosa(sufruktikoza) grupi.

Razlikujemo kineske i japanskesorte. Kineske sorte su ni`egrasta, sa krupnim, mirisnim,punim cvetovima. Japanski sekarakteri{u krupnim,jednostavnim polupunimcvetovima, bez mirisa. Osimwih postoje rockii sorte, kojepoti~u sa visokih planina iodlikuju se time da dobropodnose i visoke i nisketemperature. Visine su dvametra, sa krupnim cvetovimapre~nika 20 cm. Ono po ~emuih lako mo`emo prepoznati su

tamne somotastefleke na nali~ju listova.

Imaju dug period cvetawa(~etiri nedeqe), a cvetovi ovihformi su jednostavni i sitni.

Ukr{tawem drvenastih izeqastih bo`ura dobijena jetakozvana itoh grupa. Zapravodobijeni su drvenasti bo`urikompaktnog rasta i krupnihcvetova. Za ovu grupu bitno je ito da poseduje veliku otpornostprema niskim temperaturama.Kod wih izmrzava samo gorwinadzemni deo, a na prole}e sepojavquju novi izdanci.

Uslovi: Drvenastimbo`urima odgovara sun~ano,ili polusenovito stani{te, sadobrom cirkuacijom vazduha, ihumusno, dobro propusnozemqi{te. Potrebno mu je barpet sati dnevnog sunca.

Sadwa: Sadi se u jame 80 h 80cm, dubine 60-70 cm.Najpovoqnije vreme za sadwu jeod polovine septembra dooktobra. Pri presa|ivawuuklonite o{te}ene delove.Sadnice u saksijama se mogusaditi tokom cele godine. Na

dnu sadnejame stavite drena`ni slojdebqine 20 cm, pa zatim slojkvalitetne humusne zemqe iosmokotno |ubrivo, pa ponovosloj kvalitetne zemqe. Voditera~una da koren ne do|e u dodirsa |ubrivom. Itoh hibridi sesade pli}e, tako da wihov korenbude prekriven sa 2-3 cm zemqe,svi ostali drvenasti bo`uri sesade dubqe.

Za drvenaste bo`ure jekarakteri~no da od sadwe docvetawa pro|e nekolikogodina.

Nega: U prvoj godini, poslesadwe, bo`ur ne treba |ubriti,ve} ga pustiti da se samukoreni. Slede}e godinedrvenasti bo`ur mo`ete dvaputa |ubriti, na po~etku sezoneu martu i aprilu sa 50 gmineralnog |ubriva. Poslecvetawa bo`ur |ubriti saorganskim |ubrivom(komposnim). Tokomvegetacionog perioda drvenastibo`ur se umereno zaliva. Vlagaje biqci najpotrebnija u vremerasta do cvetawa i u julu kadaformira nove pupoqke.

Za{tita od mraza:Potrebna je samo prve godine.

Orezivawe: Mlade bo`uretreba orezati da bi dobilipravilnu formu. Ja~imorezivawem starijih `bunova,`rtvuje se cvetawe za narednusezonu.

Hortikulturna primena:Visoke sorte drvenastogbo`ura mogu se saditipojedina~no, dok se ni`e sortemogu kombinovati sa perenama.Divqe forme(rockii grupa)dobro izgledaju ukoliko sezasade kao `iva ograda.

❙ SMS PITAWA Pitajte,

odgovori}emo!

❘ dipl. in`.Ivana ^olovi}

1. Imam jasmin, star dvegodine. Kako da ore`embiqku?Pretpostavqam da se radi osobnom jasminu (jasminumpolyantum). Skratiteizdanke za 15-30 cm, u tokuprole}a, do septembra.Lisne pupoqke mo`etezakidati jednom mese~no, dabi biqka zadr`ala gustinu.

2. Molim vas da mipomognete oko sadwe cve}ana ovalnom delu grobneplo~e. Grob se nalazi uhladovini, ispod kestena.

SmiqkaOd ~etinara mo`etezasaditi tisu, koja dobropodnosi senku i mo`e seorezivati, `buwe: pijeris,skimiju, {im{ir, gauteriju,pernetiju.Od perena mogu do}i u obzirone koje uspevaju upolusenci, ili senci, a tosu: geranijum, hosta, asilba,valdstenijanov zvon~i},heuhera, euforbijaamigdaloides.

3. ^ime da isprskam drvolimuna koje su napaleva{i?Limun isprskajte„konfidorom“, ili„aktarom“.

4. Gde mogu da nabavimcrvenu daturu?Daturu mo`ete da nabavite urasadnicima:„Ili}“, tel. 022/474-321;„Gras“, tel. 011/253-490;„Lepo poqe“ tel. 014/85-602,014/85-560, 063/770-39-79.

Napomena:

Pitawa vezana za gajewe

sobnih biqaka i ure|ewe

ba{te mo`ete postavqati

putem SMS-poruka na

mobilni telefon

064-377-27-79

❙ Najlep{e sorte

1. Itoh hibrid bartzella

@bun je visok 180 cm.

Cvetovi su blistavo`uti,

pre~nika 25 cm, sa mirisom

limuna. Sadnica ko{ta 100

evra.

2. Shima nishiki - visoka je

150 cm, karakteri{e se

sporijim rastom.

Crvenoprugasti cvetovi su

pre~nika 15 cm. Cveta posle

pet godina od sadwe.

3. Gauguin - visine je 180

cm, cveta krajem maja, cvet je

pre~nika oko 18 cm.

4. Pink drvenasti bo`ur -

cvetovi su svilenih latica

pink boje, listovi

tamnozeleni. Na jednoj

biqci pojavi se i do 200

cvetova.

❙ Bo`ur je simbolqubavi, lepote,sre}e iblagostawa, ali ibogatstva i mo}i

Rasko{nicarski cvet

život plus 29

Luksuz u kupatilu

Na sajmu name{taja u Milanu predstavqeni novi trendovi u enterijeru ❙ KU]A

Kao i prethodnih sezona,minimalizam je i daqe zastupqenu enterijeru. Me|utim, hladno}akoja je tipi~na za ovaj stil,

neutralisana je toplim bojama, ukrasnomrasvetom i originalnim dizajnerskimre{ewima. Na Me|unarodnom sajmuname{taja u Milanu 2008, akcenat jestavqen na dnevnu sobu.

Name{tajOve sezone preovladava}e metalni

name{taj u zlatnoj, srebrnoj i bakarnojnijansi. Od materijala jo{ suzastupqeni prava i eko ko`a, kao ilakirano drvo visokog sjaja.

RasvetaTrenutno su hit ogromni lusteri

originalnog dizajna i jakih boja,izra|eni od kristala, metala iliplastike, koji unose osve`ewe uambijent.

BojeDominantne boje ove sezone su bela,

crna, srebrna, zlatna, tamnobraon,crvena i naranxasta. Kao i pro{legodine, aktuelne su tkanine (zavese,prekriva~i, tepisi) sa cvetnimmotivima i apstraktnom geometrijom.

Dnevni boravakU trendu su klub-stolovi velikih

dimenzija, neobi~nih oblika,raznobojni i niski. Umesto glomaznihgarnitura za sedewe, enterijeristipredla`u foteqe mawih dimenzija ineobi~nog oblika, kao i mini-sofe.Regali od zida do zida su ponovoaktuelni u dnevnom boravku, ali davizuelno ne bi optere}ivali prostor,imaju front od stakla, providneplastike ili ga uop{te nemaju. Usredini regala obavezan je prazanpravougaonik u koji mo`e da se smestiveliki plazma ili LCD televizor.

KupatiloPostalo je statusni simbol, u wemu se

ogleda bogatstvo vlasnika. Velika pa`waposve}ena je lavaboima, koji su prava malaremek-dela. U modi su rasko{na kupatilau kojima dominiraju pozla}eni detaqi nasanitarijama i plo~icama. Novitet uovom delu doma je oskudna rasveta, izvorsvetlosti je skriven iza toaletnogogledala, a u kombinaciji s luksuznimdetaqima, ambijent odi{e notomprefiwenosti i romantike. I daqe su umodi tu{-kabine sa hidromasa`erima,ali ovog puta oboga}ene malom foteqom ipodom od tikovine, kao i ovalne |akuzi-kade, a apsolutni hit su ve-ce {oqa i bideod metala.

KuhiwaZa razliku od prethodnih sezona,

kuhiwa vi{e nije deo dnevnog boravka,ve} je izdvojena celina. Me|utim, da biiza{li u susret savremenimdoma}icama, dizajneri su jepretvorili u neku vrstu mini-salona.Pult je ogroman sa TV aparatom inadogra|en na trpezarijski sto. U modi

su ogromni aspiratori, Na kuhiwskimelementima dominirajumetaliksrebrna, crna i bela boja sacrvenim, naranxastim i qubi~astimdetaqma. Stolice su od plastike iraznobojne.

Spava}a sobaU prvi plan je istaknut krevet sa

izuzetno visokim uzglavqem od prave ieko ko`e, ili od metala.Transparentnost iz dnevne sobeprenosi se i u spava}u, u trendu sugarderoberi bez vrata.

De~ja sobaRazigrana forma i {arenilo,

okosnica su u enterijeru de~jih soba, aove sezone naglasak je na policamarazli~itih boja i oblika.

Posetioci Sajma u Milanu imali suprilike da „pare o~i“ skupocenimname{tajem, na primer foteqomopto~enom poludragim kamewem, ru~nooslikanim komadima i spava}om sobomod kristala. ❘ M. D. P.

^e{ka prestonica Prag, u kojem se dve va`nijeulice zovu Beogradska i Jugoslovenska, u kojem seto~i najjeftinije pivo u Evropi i pri tom je upro{losti uspeo da opqa~ka i stari Rim - mora

da se dopadne turistima iz Srbije.Ako izuzmemo Vatikan, Prag ima najdu`i,

neprekinuti oreol prestonice jedne dr`ave. To je inezvani~na prestonica kubisti~ke arhitekture. Mada, uovoj me{avini baroka i „art nuvoa“ i neverovatnog spojasa kubisti~kim zgradama, svako ko ima fotoaparat morada se ose}a dobro.

KROVOVI Ukoliko turista planira da za {to kra}e

vreme vidi {to vi{e - mora da porani! Hoteli u Pragunisu skupi, no}ewe u hotelu sa tri zvezdice mo`e da sena|e za oko 30 evra. Po{to i sam hotel pru`a sliku onekom gradu, treba se potruditi da bude pristojan. Trendje da hoteli otvaraju krovove i zastakquju terase u kojimaslu`e doru~ak. Po~etak dana sa toplom kafom na terasisa koje puca pogled na plavo nebo i crvene krovove,obe}ava nezaboravan vikend.

Svi turisti po~iwu razgledawe Praga od Karlovog

mosta. Neki smatraju da je romanti~an, druge podse}a naaustralijsku grupu „EXS“, tre}i dolaze samo da bi seslikali. Reaguju}i na ̀ eqe turista, organizuju se i joga-seanse na ovom mostu, koje po~iwu zorom. Ideja joga-seansije da se most vidi kada nikog nema, udahne vazduh, do~ekazora, o~isti ~akra... Most, dakle, nikada nije prazan. Svakafigura na mostu predstavqa po jednog katoli~kog sveca, anama je najzanimqivija deseta skulptura, koja predstavqa]irila i Metodija, koji su ~e{kom plemenu donelihri{}anstvo. Posle mnogo fotografija i mnogo gurawa,svi prelaze na desnu obalu ili u Stari grad.

U Starom gradu dominira glavni trg koji je jedno od

„lica“ Praga i zove se Staromjestske namesti. U centru jegradska ku}a sa komplikovanim, ali spektakularnimastronomskim satom kao glavnim ukrasom fasade. Svituristi rado slikaju ovaj sat iako nikom nije jasno kakoradi. Gradska ve}nica je gra|ena po~etkom 20. veka uekstravagantnom stilu ~e{ke secesije koja je stigla i doBeograda.

Trg okru`uju mnogobrojne gra|evine sa izuzetnimfasadama, a neobi~ni torwevi Tinske katedrale

upotpuwuju fascinantan utisak. Na trgu treba provestineko vreme, jer se ovde najboqe ose}a ritam grada. Ovdesviraju muzi~ari, fijakeri dozivaju turiste, tokom letaba{te ~ekaju goste. Prag pomalo podse}a na Be~, {to nijenimalo ~udno, jer su bili u sastavu Habzbur{kemonarhije od 1526. do 1918. godine. Ipak, naj~udnijitrenutak ~e{ke istorije dogodio se u vreme Bohemije udalekom 6. veku. Najve}i vladar Bohemije zvao se Bren itoliko je bio ̀ ivahan da je wegova vojska stigla do Rima,opqa~kala ga i vratila se ku}i sa bogatim plenom.

MARIONETE Za razliku od Beograda, garderoba u svimevropskim gradovima je jeftina. Prag va`i za jedan od

najjeftinijih. Pogotovo ako se jo{ i „uhvate“ rasprodaje.Topla je preporuka da se pogleda i neku druga radwa,osim poznatih globalnih firmi. Recimo, butik KlareNademlinskaje je pravi pra{ki modni krik! U Pragusve radwe rade i subotom i nedeqom, pa nemaopravdawa ukoliko je kofer te`ak na povratku istokoliko je bio u odlasku.

Jedan od najzanimqivijih muzeja, ~ak i za onekoje ne zanima umetnost, svakako je Mu{a muzej, ukojem je izlo`eno 80 radova umetnika i dekoratera

Alfonsa Mu{e. Mu{a je po~eo kao scenograf,preselio se u Pariz i stekao slavu. Radio je

kao ilustrator novina „Vie Parisienne“,radio postere za Saru Bernar, ali je

30 život plus

PUTOVAWA ❙

Zlatni vikend naKarlovom mostu

* Posle jutra na Karlovom mostu, u Pragu se treba voziti fijakerom,

kupiti marionete, {etati

Starim gradom i, na kraju ve~eri,

poput Kafke, popiti apsint

❙ Zeleni otrov

Posle odmora u hotelskoj sobi, masirawa stopala i

toplog tu{a, vaqa se spremiti za izlazak. Ne treba

{tedeti novac za restorane, jer nisu skupi u ovom

gradu. Recimo, na Maloj strani se nalazi „Kampa park

restoran“, koji pored odli~ne hrane u cenu ura~una i

fantasti~an pogled, pa je po`eqno rezervisati.

Ve~e je vreme za „zeleni otrov“ ili apsint, rakiju

zelene boje koju je Franc Kafka rado pio. Prag

ima oreol evropske prestonice jeftine i dobre

zabave, pa postoji bezbroj barova i klubova. Klub

„Lavka“ radi 24 sata i treba ga „overiti“.

Kafa i pecivoTuristi koji su putovali u Prag prvih godina kada se

ovaj grad „otvorio“, glavnu zamerku su upu}ivali tome

{to nema lanaca brze hrane i pogotovo nema pekara.

Situacija se drasti~no promenila, pa je sada ve}

mogu}e govoriti o omiqenim pekarama. Vredi

odmoriti se, popiti kafu i pojesti kroasan u pekari

„Au Gourmand“, ili prona}i neko svoje mesto. Mnogi

se odlu~uju za kafanu „Slavija“, zbog boemske

atmosfere koju stvara pozori{ni svet koji se tu

okupqa.

život plus 31

Prag, najlep{i barokno-kubisti~ki grad

najpoznatiji po slikama senzualnih ̀ ena u tilovima, iukra{ene kose, koje je radio u Wujorku.

U Pragu postoji i muzej igra~aka, ~ija istorija se`e doantike, ali nikako ne treba propustiti razgledawelutaka. ̂ e{ka ima bogatu tradiciju pravqewa marioneta.Nisu skupe ni za poklon, pogotovo suvenir u oblikuhrabrog vojnika [vejka.

IME „Vidim veliki grad, ~ija }e slava dodirivatizvezde... Tamo u {umama pored reke Vltave na}i }e{~oveka koji pravi ku}ne pragove (prah), i po tome grad}e{ nazvati Prag (Praha)...“ Ovakvo proro~anstvo, koje jeizgovorila mitska princeza Libu{e, ̂ esima je ostalo

znano iz gradskih hronika u 12. veku. Zagonetna proro~icaLibu{e ~im je odredila mesto i ime ~e{ke prestonice,okrenula se i udala za Premislava i tako za~elavladarsku lozu Premislavaca, koja je vladala ~e{kimzemqama pola milenijuma.

Prag je daqe najpopularnije „siti brejk“ odredi{te

u Evropi. Za razliku od ranijih godina, nije vi{e takojeftin, ali turisti u wega rado odlaze, pogotovo kadapo~ne prole}e. Prag s punim pravom nosi nazivZlatni grad, ne samo zbog sata, ve} i zato {to je upotpunosti podre|en u`ivawu turista.

❘ A. Krsmanovi}

❙ ZANIMQIVOSTI

Stopama Keri Bred{oInspirisani velikom

popularno{}u serije „Seks igrad“ i ~iwenicom da }e 27. majabiti sve~ana premijeraistoimenog filma, vlasnicituristi~ke agencije „Destinej{non lokej{n“, specijalizovane zaorganizovawe luksuznihputovawa, nude fanovima ovekultne serije da posete sva mestau Wujorku - kafi}e, restorane,galerije, velnes-centre, hotele iklubove - na kojima je serijasnimana.

Grupe od najvi{e desetak sre}nika sa dubokimxepom, spremnih da za ovo „fantasti~no putovawe“plate ~ak 15.000 evra, prvog dana poseti}eekskluzivan klub zatvorenog tipa „Soho haus“ unajstro`em centru Menhetena i obi}i sveprodavnice u blizini. U butiku ~uvenog dizajnera

`enskih cipela Ximija ^ua mo}i }e, uz {ampawac imalu zakusku, li~no da se uvere za{to je Keri tolikohvalila i uzdisala za wegovim modelima. Slede}egdana ima}e ru~ak u restoranu „Baltazar“, pa no}niprovod u diskoteci „Socijalist“, ali i kafu ikola~e u „Kafeteriji“ na Sedmoj aveniji, gde }emo}i da sede za istim stolom zakojim su Keri, Samanta, Mirandai [arlot naj~e{}e razmewivalenajintimnije detaqe iz svogseksualnog `ivota.

Za one prefiwenijeg ukusa,koji kao [arlota vole umetnost,bi}e organizovana posetanajpoznatijim galerijama iantikvarnicama u gradu. Za tovreme, obo`avaoci kontroverzneSamante ima}e priliku dau`ivaju u raznovrsnoj ponudiglamuroznog seks-{opa „Bejblend“. Svesni daputovawe u svet Keri Bred{o ne bi bilo autenti~nobez posete i slikawa ispred broja 66 u Ulici Peri,organizatori su predvideli i obilazak ~uvenihstepenica na kojima je Keri ~esto sedela irazmi{qala o svom qubavnom `ivotu. I mada je ceoaran`man prvobitno bio namewen samo `enama, zbogvelikog interesovawa pripadnika ja~eg polaturoperater „Destinej{n on lokej{n“ u ponudu jeukqu~io i aktivnosti dostojne Kerine velikequbavi, gospodina Zverke: dvo~asovno nadletawegrada u helikopteru i partiju golfa unajekskluzivnijem golf-klubu u Wujorku. ❘ @. D.

❙ Info ■ „Thus“ zna~i ulica, a „namesti“ je trg.

■ Izgubqeno-na|eno je u ulici

Karoliny Svetle broj 5.

■ Pra{ki metro je uredan i ~ist. Postoje tri

linije: A (zelena), B (`uta) i C (crvena).

Karte se kupuju na kioscima, u automatima

na stanicama.

■ Taksisiti su svuda isti, pa ih izbegavajte,

ali najpouzdanija taksi-kompanija je „AAA“.

■ Ko {tedi na hrani, „Tesko“ se nalazi u

ulici Narodni 26

❙Info ■ „Thus“ zna~i ulica, a „namesti“ je trg.

■ Izgubqeno-na|eno je u ulici

Karoliny Svetle broj 5.

■ Pra{ki metro je uredan i ~ist. Postoje tri

linije: A (zelena), B (`uta) i C (crvena).

Karte se kupuju na kioscima, u automatima

na stanicama.

■ Taksisiti su svuda isti, pa ih izbegavajte,

ali najpouzdanija taksi-kompanija je „AAA“.

■ Ko {tedi na hrani, „Tesko“ se nalazi u

ulici Narodni 26

❙ Istorijski grad

Dowi grad ili Mala strana je splet uli~ica koje se

nalaze ispod tvr|ave i koje vode na Karlov most,

preko kojeg se ulazi u Stari grad, a u produ`etku je

Novi grad. Sredwovekovni Prag je velikim delom

ustupio prostor baroknim i rokoko gra|evinama.

Po{to istorijski deo grada nema vi{e od dva

kvadratna kilometra, treba ga obilaziti pe{ice,

{to nije problem, jer se prolazi pored atraktivnih

suvenirnica, radwi i butika. I, naravno, pivnica.

Hrad~ani, ili pra{ka tvr|ava, po~iwu od divne

Marijasove kapije iz 1614. godine i, kroz dvori{ta

pored palata, vode do katedrale svetog Vita. Tu je grob

„oca nacije“ Karla ̂ etvrtog, kao i grobnice svih

zna~ajnijih vladara ̂ e{ke i riznica kruna i insignija

carske mo}i. Hram su po~eli da grade jo{ 1344. godine,

a kona~an izgled dobio je krajem 19. i po~etkom 20. veka.

OVAN (21. 3. - 20. 4)Posao - U fazi ste priprema za ono

{to }e se tek dogoditi. Veoma steaktivni i u velikom i{~ekivawupodr{ke jednog Raka, koja }e mo`da bitidiskretna, ali sigurna. Mogu}a je obnovasaradwe sa Lavom.

Novac - Dobar period za ulagawe u stvari odvrednosti ako ste ro|eni po~etkom znaka, a ukolikoste ro|eni posle 15. aprila, pripazite na izdatke.

Qubav - Mnogi vas ne}e prepoznati po {armu,pri~qivosti, komunikativnosti, jer vi te osobinepokazujete samo u dru{tvu odabranih. Mogu}e jeinteresantno poznanstvo na poslu. Neko sli~an vama,svide}e vam se na prvi pogled.

Porodica - Zavo|ewe reda u porodici ne daje nikakvogefekta, posebno ne - disciplinskim merama. Upotrebitedrugu taktiku, ako treba i male slatke la`i i obe}awa.

Zdravqe - Dobro vam je.

LAV (23. 7. - 22. 8)Posao - Ovo je za vas period velikih

ambicija, i imate svesrdnu pomo}mla|ih osoba, ali i onih mnogo starijihod vas. Od mla|ih ide konkretnapodr{ka i ponuda za saradwu u vezi sainostranstvom. Ako tra`ite posao, na}i

}ete ga uz pomo} starije osobe.Novac - I daqe ste prili~no haoti~ni u tro{ewu

novca, ma koliko da zara|ujete. Ako primate xeparac,nemate ga, ~im ga dobijete, potro{ite ga.

Qubav - Veza sa Vodolijom postaje zamorna, jer vamgovori ono {to ne `elite da ~ujete a istina je. Isti jeslu~aj sa Bikom ili Rakom. Razmislite da nije gre{kado vas. Jedino vam Strelac ili Ribe podilaze.

Porodica - Tu su da pomognu, ali vi se mawe-vi{eizmi~ete kada je „gusto“, ali ove sedmice i ne}e bitipotrebe za tim.

Zdravqe - Smawite obroke.

STRELAC (23. 11. - 21. 12)Posao - Sjajne mogu}nosti u poslovima

sa nekretninama, u privatnom biznisu i uposlu koji ima veze sa medijima. Mo`etebiti previ{e optere}eni obavezama, ipotrebna vam je dobra ekipa mladihsaradnika, posebno Bikova.

Novac - Vi }ete ga vi{e tro{iti ili ulagati unove poslove, nego {to }ete mo}i da u`ivate u onome{to dobijete. Mogu}e je ulagawe u stambeni prostor.

Qubav - Opasnost preti od komunikativihzgodnih saradnika, a ako ste mu{karac i od mla|ihsaradnica. Pazite se razlike u godinama, to mo`eda bude ma~ s dve o{trice, s kojim ne}ete umetidobro da baratate.

Porodica - Trudite se da sti{ate buru oko ne~ega{to vas li~no ne doti~e, ali smatrate da ste pozvanida na neki na~in „delite pravdu“. Boqe nemojte.

Zdravqe - Izbegnite uzimawe mesa.

BIK (21. 4. - 21. 5)Posao - Neki nov projekat u

potpunosti je zaokupio va{u pa`wu ienergetski se prili~no „tro{ite“, alivam nije ̀ ao. Ta~no znate {ta ho}ete, aliparalelno radite na najmawe dva posla,sve dok se ne poka`e koji je za vas najboqi.

Novac - Predstoje dobici s vi{e strana. Trebalo bida ugovorite dva unosna posla ili da dobijete sa dva mestanovac. Ako ste mladi i rodbina }e da „odre{i kesu“.

Qubav - Dobijate interesantne SMS poruke,signale od neke dinami~ne, pri~qive osobe, kojanekako vrlo ~esto `eli ba{ da bude u va{em dru{tvu.Ako ste `ena, neko ugledan, mogu}e o`ewen,pri`eqkuje avanturu s vama.

Porodica - Sva obe}awa koja date u ovoj sedmicimora}ete da ispunite u slede}oj, zato pazite {ta komeobe}avate. Neko }e vas dr`ati za re~.

Zdravqe - Smawite obroke.

DEVICA (23. 8. - 22. 9)Posao - Maj je uvek va{e vreme, a kada

jo{ Merkur, va{ vladalac u|e u poqekarijere, prili~no vam je naporno. Sviva{i planovi idu u drugi plan, i vi ste tuna usluzi {efu. Ali, vi ste mu desna rukai veliki oslonac, a on to zna da ceni.

Novac - Preko ro|aka ili prijateqa izinostranstva sti`e novac ili ideja u vezi sazajedni~kim unosnim poslom koja }e vas obradovati.

Qubav - Kod vas su u igri sve varijante - ~e`wa,ma{tawe o nekome s kim niste, relativno „pristojan“odnos sa onim sa kim ste, i dru{tvo i samo}a, kakovama odgovara. A uz to, predstoji i novo poznanstvo.

Porodica - Ukoliko imate partnera ili ste ubraku, uglavnom ste mu prepustili sve brige u vezi saporodicom, a vi samo „uska~ete“, za ~im u stvari inema mnogo potrebe.

Zdravqe - Pazite se za volanom.

JARAC (22. 12. - 20. 1)Posao - Kreativni potencijali

dolaze do punog izra`aja, osim ako ste upodznaku Blizanci. Tada, sa~ekajte maloi sve }e do}i na svoje mesto. Strepite dabi Bik mogao da vas prevari.

Novac - Dare`qivi ste i ne mislitena sutra{wicu. Ali, vas ho}e novac, pravac - uplatnomesto za igre na sre}u. Jar~evi imaju sre}e u maju,posebno ako su u podznaku tako|e Jarac ili Strelac.

Qubav - Lep period za sentimentalne du{e. Akonameravate da krenete u akciju, prvo izbri{ite sve SMSiz memorije, jer }ete nai}i na posesivnog partnera koji}e od prvog dana ̀ eleti da vas u svemu kontroli{e.

Porodica - Vi ste im dobra vila, a oni va{islatki „energetski kradqivci“. Divna simbioza ukojoj ne prime}ujete da na sebe najmawe mislite.Iza|ite iz ku}e.

Zdravqe - Vi{e se {etajte.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6)Posao - Kada Merkur, planeta logike,

komunikacije i ideja, „tutwi“ prekova{eg znaka, vi ste u potpunosti u svomelementu. Nekome }ete biti potrebnizbog znawa stranih jezika ili zbog svojepristupa~nosti.

Novac - @ivite za sada{wi momenat i ne interesujevas mnogo da li }ete sutra imati dovoqno. Ima}ete, jerse uvek neko na|e da vam finansijski pomogne.

Qubav - Ako ste u vezi sa qubomornim partnerom,dava}ete mu dovoqno razloga da to bude, mogu}e ikrajwe benignih, ali ne morate da dolivate uqe navatru, naro~ito ako ste u vezi sa Strelcem, [korpijomili Jarcem.

Porodica - Uspevate da odolite „napadima“ va{ihbli`wih na va{u li~nost koja se oseti ugro`enom kadgod joj neko iz najboqih namera ka`e ono {to misli.

Zdravqe - Pazite se na ulici.

VAGA (23. 9. - 22. 10)Posao - Bi}ete prili~no anga`ovani,

ali i vrlo preduzimqivi i spremni naneke ustupke u radu sa novim saradnicima,samo da bi se posao obavio kako treba.Poku{a}ete da nekome nametnete svojeideje, i zajedni~ke projekte.

Novac - Privla~i}e vas igre na sre}u koje nisuba{ u ovom periodu siguran izvor prihoda. Prekoqubavnog partnera, predstoji iznena|ewe.

Qubav - Postajete aktivniji i preduzimqiviji uqubavi,, naro~ito osobama koje su tamnokose ili suJarac, Vodolija ili Ribe. Neko }e vas prijatnoiznenaditi svojim gestom.

Porodica - Nemojte podlegati pritisku uku}ana u vezisa ne~im za vas vrlo bitnim. Sprovedite svoje zamisli, mao ~emu da se radi. Mogu}i su razgovori o stambenomprostoru, kupovini ili preure|ewu onog gde ste trenutno.

Zdravqe - Vi{e se odmarajte.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2)Posao - Vrlo ve{to se snalazite u

prili~no mutnim poslovnim vodama ukojima se kriju i krokodili, osim otpada istarih konzervi. Poku{ajte da razmislite{ta vam sve to treba i prona|ite najboqeposlovno re{ewe za sebe.

Novac - ^lan porodice dobija lepu vest u vezi sanovim poslom, {to bi moglo da olak{a va{ buxet iliako ste mladi, da ga uve}a, u vidu lepog xeparca.

Qubav - Ne{to vrlo lepo trebalo bi da se dogodiizme|u vas i partnera, naro~ito ako ste dugo u vezi.Mogu}e je da planirate kupovinu nekretnine ili akoste u zrelim godinama, deca planiraju brak, uve}aweporodice. Slobodnima predstoji novo poznanstvo.

Porodica - Pru`ate mnogo vi{e pa`we bli`wimanego ina~e, ali sebe ne li{avate ni~ega, koliko daimate ose}aj slobode.

Zdravqe - Smawite obroke.

RAK (22. 6. - 22. 7)Posao - Ulazite u naporan period kada

}e vam koncentracija biti slabija, vimawe-vi{e bezvoqni i bi}e vas lakopokolebati u va{em sistemu vrednosti, amo`da vam je i dosta sada{weg radnogmesta. Uskoro nastupaju pozitivne promene.

Novac - Zbog nekakvih papira i dokumentacijemora}ete da izdvojite pove}u sumu novca. Pozabavitese nepla}enim ra~unima.

Qubav - Potpuno ste se predali doga|ajima iprili~no vas neka situacija demorali{e, mada nemarazloga za to. Bez obzira na to da li ste slobodni iline, neko ko `ivi u inostranstvu predstavqa za vassrodnu du{u.

Porodica - Prijateqi vam poma`u u re{avawumnogobrojnih porodi~nih problema. Imate na koga dase oslonite. Re{ite konflikt sa ro|acima - uobostranom je interesu.

Zdravqe - Povremeno neraspolo`ewe.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11)Posao -Neke od planeta se spremaju da

promene znak, {to se odra`ava na va{e poqekarijere, ubrzanom aktivno{}u i potrebomda {to pre sve dovedete na svoje mesto. Neobazirite se na pri~e, sledite svoj ciq.Imate podr{ku Device, Jarca i Riba.

Novac - Novac od Blizanaca ili Device ili odnekog posla sa inostranstvom, mo`e malo da kasni.Naro~ito nije povoqan period za potpisivaweugovora o kreditu.

Qubav - Na partnera imate ve}i uticaj nego {tomislite, ali je mogu}e da je malo qut na vas. Ako vamse svi|a ambiciozni Jarac, Bik ili druga [korpija,budite spremni na kompromis. Mo`e da se desineo~ekivani susret s nekim ko i daqe nijeravnodu{an prema vama.

Porodica - Velikodu{no poklawate bliskoj osobive}u svotu novca ili je podr`avate u realizacijiwenih planova.

Zdravqe - Dobro vam je.

RIBE (20. 2. - 20. 3)Posao - Ovaj period je povoqan i za

poslove, posebno za privatne projekte,uz podr{ku ro|aka ili mla|ih,kreativnih, sposobnih saradnika ili zapo~etak novog posla. Uspeh u umetnosti.

Novac - Nemojte odbijati pomo} uvidu pozajmice koju ne}ete morati ni da vratite,posebno ako dolazi od osobe koja iskreno `eli da vampomogne.

Qubav - Nova poznanstva su mogu}a pod vrloromanti~nim okolnostima. Ako imate stalnogpartnera, ne}e vam biti lako, radi}e se o veomastrastvenoj vezi. Ukoliko ste u braku, partner }eimati razloga da bude qubomoran.

Porodica - Postajete mnogo aktivniji u vezi sare{avawem svih porodi~nih problema, posebno vasraduju poslovi na dekoraciji stambenog prostora, iako ima za tim potrebe i ako nema.

Zdravqe - Pazite da ne povredite {ake.

ASTROLOGIJA ❙ NEDEQNI HOROSKOP ZA PERIOD OD 4. DO 11.5.2008. GODINE

32 život plus

Astrolog Jasminka Holclajtner

život plus 33

Mlad Mesec budi strasti

Mese~eve mene u maju ❙ ASTROLOGIJA

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`etepostavqati preko Interneta na adresu:jasminhol hotmail.comUz pitawe navedite datum, mesto i ta~no vremero|ewa kao i bra~no stawe.

❙ ODGOVORI ̂ ITAOCIMA

❘ AstrologJasminka Holclajtner

[ta ka`u zvezde?

[ifra: „Kojim putem?“Odgovor - svojim. Dva mladi}a, kao dvaputi}a, jer vas roditeqi do te mereusmeraju da uop{te ne oslu{kujete sebei svoje potrebe. Izabra}ete onog koji je„sigurniji“, da biste posle patili zaovim koji je u svemu odlu~niji, ali kojivas je ve} jednom ostavio zbog svojihciqeva i svojih puteva. Ako ne sleditesrce nego tra`ite sigurnost, sa mnogoplaneta u Ribama i podznakom u Biku,kad-tad }ete se probuditi iz suroverealnosti i shvatiti da ne mora ni{tada se trpi i da je najte`e to {to stesami sebe, da ne biste bili povre|eniosudili na kavez, a ne `ivot.

[ifra: „Demi - E{ton“Niste ni pribli`no kao Demi akomislite na Mur, jer je ona „opasna“[korpija, a vi ste razdragani Blizanac,koji }e uvek biti mlad u du{i, veseo, alidevet godina mla|i mu{karac ipak tra`ibar malo od ne~eg „maj~inskog“ u starijojpartnerki, i po{to ima Marsa u Raku,Mesec u Vagi, ako mu ne pra{tate i neprelazite preko mnogih propusta, na}i }eneku stabilnu i mnogo zreliju. I da nijerazlike u godinama, vas dvoje ne bistebili ni pribli`no idealan par, jer i vitra`ite stabilnost u mu{karcu, tako da }eveza do}i u krizu, jer ste u su{tini veomasli~ni jedno drugom, skloni prequbi.

[ifra: „Lilit na zrnu gra{ka“Va{ suprug tvrdi da ima samo „dugogodi{nusimpatiju i tu i tamo pone{to“, vi ste, damu se osvetite, bili sa mla|im partneromda on to sazna, a u stvari ste zaqubqeni u{efa, ali ne biste ni vi ni suprug da serazvodite. Vas dvoje ste u stvari sjajan par.Dve Vodolije koje se bore za svoju slobodu, au stvari najboqe funkcioni{u zajedno.Suprug je u mirniji tip Vodolije, jer je upodznaku Ribe i stalo mu je vi{e dosadr`ajne veze, a vi kao Lav u podznakuimate ve}e potrebe za uzbu|ewima. Brak }epotrajti, uz mnogobrojna sli~na doga|awa, a{ef je celoj situaciji jedina ozbiqnapretwa va{oj sigurnosti u sebe, koju mo`eozbiqno da poquqa.

[ifra: „15522“Razveli ste se od supruga, jer niste ̀ elelida pre|ete preko wegove kratke avantureiako ste ga voleli, misle}i da }e da vasmoli za nastavak braka, a on Lav sapodznakom u Ovnu i Marsom u Jarcu u{aou drugi brak i dolazi navodno da obi|edecu, a u stvari „likuje“ {to nematenikoga. Vi ste dupla Devica i ne umete danapravite malo pozori{te od svog ̀ ivota,a i od wegovog, pa zbog Saturna u va{emznaku patite i mazohisti~ki ga ~ekate,umesto da dotarani, ~im on u ku}u, vi navrata. Idite kod drugarice, ro|aka, bilogde, za{to mora da zna da nemate nikoga?Moli}e on za povratak u va{ dom, kada musada{wa ̀ ena i ta{ta naprave pakao.

OVANBi}ete skloni kra}im flertovima

na poslovnom putu. Ukoliko stemu{karac, nekada{wa simpatija uznaku Blizanaca mo`e vas ponovozainteresovati. @enama }e se svidetitamnokosi mu{karci, koji suposve}eni karijeri, i bi}e sklone daim mnogo toga progledaju kroz prste,samo da bi ostali sa wima. Ako neznate da promenite gumu naautomobilu, nai}i }e neko da vampomogne i pozove vas na kafu.

BIKVi{ak emocija, prouzrokovanih

mladim Mesecom, 6. maja, prona}i }esvoj put do srca onih kojima sunamewene. Bi}ete verbalno jaki,{armantni i duhoviti, i to }e poredprodornog pogleda biti va{e najja~eoru`je. Ne}ete se pona{atiprimereno va{em znaku, ve} }etevrlo diskretno davati na znawe {tao~ekujete od osobe koja vam se svi|a.

BLIZANCITe{ko da }e iko mo}i da vam odoli

posle 6. maja, jer kre}ete u fazudiskretnog zavo|ewa, uz vrlo ve{topra}ewe kretawa osobe koja vam sesvi|a. „Slu~ajne susrete“ }eteplanirati danima, tako da }e ipredmet va{ih `eqa pomisliti da sezaista radi o sudbini kada gde god seokrene naleti na vas - sa osmehom, udobrom raspolo`ewu.

RAKVeliki krug prijateqa je va{e

najve}e bogatstvo, pored svega onoga{to ste do sada stekli. Sada su oni ti,koji ma kog uzrasta da ste, moguodigrati presudnu ulogu izme|u vas iosobe koju `elite da zavedete. Ovan,koga ste svojevremeno upoznali naposlu, kre}e u mnogo direktniju„akciju“. Ovog puta te{ko da }etemo}i da ga odbijete, primeni}e novutaktiku.

LAVMlad Mesec u Biku, 6. maja,

podsta}i }e vas na „akciju“ kakoleginici koja mo`da ne}e obra}atipa`wu na vas, ali vi }ete sepreobraziti u pitomu macu kojaprede, sve dok je ne osvojite. Ako sebude radilo o Raku ili Vagi,mora}ete i daqe da budete pitomi,

ali ako budu u pitawu Bik ili[korpija, pazite da se ne iznenaditeja~inom wene li~nosti.

DEVICASve Device vole maj, posebno mlad

Mesec u maju ovog puta 6. maja donosivesti od nekoga sa puta. Ne samo da }eda se javi da sti`e, ve} }ete iza}izajedno i verovatno obnoviti romansu.Ako dolazi iz inostranstva, ili steradili zajedno na nekom projektu kojiima veze sa inostranstvom, sjajnaprilika da se odnos pretvori u `estokuromansu.

VAGAKolega sa posla po~e}e mnogo

ozbiqnije da vam se udvara. Ukoliko sebude radilo o Biku ili Raku, bi}etenepoverqivi a ako se bude radilo oLavu ili Vodoliji, do slede}eg mladogMeseca mo`ete oti}i i do mati~ara.Sve je mogu}e kod va{eg znaka kadastanete na ludi kamen.

[KORPIJANajerotskija kombinacija u Zodijaku

su Bik-[korija, a u va{em poqupartnerstva u Biku je mlad Mesec, ijo{ Venera, planeta qubavi. Mu{karciro|eni u va{em znaku potpuno pola`uoru`je pred nekim pred kim bi iimperatori polo`ili svoje. A ako ste

`ena [korpija, bi}ete malo mudrijii ne}ete dati na znawe ni {ta `eliteni {ta o~ekujete. Partner }e tosaznati iz va{eg dodira.

STRELACKo god da je u pitawu kao predmet

va{ih `eqa, mora}ete da promenitetaktiku da biste ga osvojili ilizadr`ali uz sebe, jer od 6. maja doslede}eg mladog Meseca 3. junapotpuno gubite kontrolu nad svojimpostupcima, posebno ako ste mu{kiStrelac. Bi}ete tvr|ava koju je lakoosvojiti, ali ako imate stalnogpartnera, bilo bi dobro da nabavitepancirni prsluk, sva{ta mu mo`epasti na pamet u besu.

JARAC[ta vi{e mo`ete da po`elite

nego kada do|e maj da sretnete onogana koga dugo i ~esto mislite.Telepatska razmena misli jeobostrana, a mlad Mesec 6. majapoja~ava `equ da sa re~i pre|ete i nadela. Nije ta~no da je qubav lepa„samo dok se ~eka“ nego poka`iteinicijativu i onaj najboqi deo sebekoji imate s kim da podelite, ~ak ikada nepotrebno sumwate u to.

VODOLIJAOse}ate se spremni da uplovite,

bilo u luku na svom ~amcu, brodu,kolima ispred crkve, op{tine, dastanete pred mati~ara, samo da jepored vas neko s kim `elite da delitei dobro i zlo. Te{ko da }ete zlo ba{deliti, jer ste najve{tiji da seizvu~ete iz prostorije u kojoj imadima i nagove{taj po`ara, ali od 6.maja do 3. juna ipak }e biti u pitawusamo po`ar strasti.

RIBEVa{a, po svim astrolo{im

pravilima ne`na du{a, potpuno setransformi{e u pravog zavodnika -zavodnicu kada jednom godi{we budemlad Mesec u Biku, kao {to }e to biti6. maja. [umoviti predeli pored vodebi}e ambijent za qubavne sastanke, ani kreket `aba pored reke ne}esmawiti do`ivqaj uzbu|ewa koji }e uvama probuditi Bik, [korpija iliJarac. I Devica dolazi u obzir.