Projekat --- ARONIJA, GOJI, GOLICA, BUKOVAČA, ZOVA

8/13/2019 Projekat --- ARONIJA, GOJI, GOLICA, BUKOVAA, ZOVA

1/39

1

MODEL zasnivanja odrive proizvodnjenovih kultura

Na temelju poslovnog plana i zakljuaka odabrane su dve biljke. Model predlaenain na koji da se navedene biljke verifikuju i potom uspostavi proizvodnjanavedenih biljaka po poljoprivrednim gazdinstvima, odnosno u okviru njihovih oblikapovezivanja u tri lokalne samouprave.

1. Model za verifikaciju zasniva se na ranijoj dobroj praksi i iskustvima aobrazlae nekoliko opcija do kojih se dolo tokom faze istraivanja

Model zasnivanja plantaa novih biljaka utemeljen je na dobroj praksi koju smove imali na slinim projektima u drugim oblastima, pri emu se moe predloitinekoliko opcija.

Dobra praksa podrazumeva uee vie aktera u pilot projektu, izradu akcionogplana za realizaciju pilot projekta, odabir nosilaca aktivnosti, uspostavljanjekontrolnog mehanizma kojim se na temelju unapred utvrenih kriterijuma ocenjujeuspenost realizacije pilot projekta, podrku javnog sektora i uee u implementacijineprofitnih organizacija i privatnih preduzetnika. Javni sektor treba da uestvuje radi

toga da bi se garantovala ira drutvena podrka uvoenju gajenja novih biljaka naovim prostorima, neprofitni sektor treba da obezbedi da rezultati direktne podrke

pilot projektima bude javna svojina i dostupna irokom krugu potencijalnihinvestitora, a privatni sektor treba da uestvuje kako bi se uverio u odrivost iprofitabilnost gajenja novih sorti i na temelju iscrpnih i uverljivih podataka donosioodluke o tome hoe li investirati u takvu proizvodnju ili ne.

Ako je reo opcijama formiranja modela za pilot projekat izmeu niza mogunostitreba imati u vidu sledee tri:


2/39

2

1. Na temelju studije i modela javni sektor da definie pilot projekat.Realizovao bi ga takoe javni sektor, na javnoj povrini. Tokom realizacijepilot projekta na jednom i dva hektara, javni sektor e kontrolisati njegovo

odvijanje i rezultate i na prigodan nain obavetavati javnost o tome. Nakraju projekta izradie materijal o rezultatima pilot projekata, prezentovatiga javnosti i pozvati privatni sektor da se ukljui u realizaciju. Ukoliko seuveri u odrivost i interes zajednice da se iri takva proizvodnja definisaemere finansijske i nefinansijske podrke, privatni sektor e na temeljuprocene odluivati o meri u kojoj e realizovati investicije u gajenje novihbiljaka.

2. Na temelju studije i modela javni, neprofitni i privatni sektor zajednikidefiniu pilot projekat. On bi se realizovao kroz saradnju javnog, neprofitnog

i privatnog sektora, na pilot povrinama koje mogu biti u javnom iliprivatnom vlasnitvu, ali tokom perioda realizacije projekta (npr. 5 godina)treba da budu u zakupu, odnosno pod kontrolom neprofitne organizacije.Tokom realizacije pilot projekta na jednom i dva hektara, partnerstvo

javnog, neprofitnog i privatnog sektora e kontrolisati njegovo odvijanje irezultate i na prigodan nain obavetavati javnost o tome. Na kraju projektaizradie se materijal o rezultatima pilot projekata, prezentovati ga javnosti ipozvati privatni sektor da se ukljui u realizaciju. Ukoliko se uveri uodrivost i interes zajednice da se iri takva proizvodnja zajedniki e sedefinisati mere finansijske i nefinansijske podrke privatnom sektoruspremnom da investira, a koje e javni sektor da obezbedi iz budetskih

sredstava, donacija ili programa meunarodne saradnje. Privatni sektor ena temelju procene odluivati o meri u kojoj e realizovati investicije ugajenje novih biljaka.

3. Na temelju studije i modela javni sektor da definie pilot projekat i preputaneprofitnom i privatnom sektoru da ga realizuju na privatnoj povrini. Tokomrealizacije pilot projekta na jednom i dva hektara, javni sektor e kontrolisatinjegovo odvijanje i rezultate rada neprofitnog i privatnog sektora i naprigodan nain obavetavati javnost o tome. Na kraju projekta predstavnicineprofitnog i privatnog sektora izradie materijal o rezultatima pilot

projekata, prezentovati ga javnosti i sve zainteresovane da se ukljue urealizaciju. Ukoliko se uveri u odrivost i interes zajednice da se iri takvaproizvodnja, predloie javnom sektoru da donese mere finansijske inefinansijske podrke, a u konanici privatni sektor e na temelju proceneodluivati o meri u kojoj e realizovati investicije u gajenje novih biljaka.

Ova tri pristupa odraavaju tri razliite filozofije. Prva polazi od etatistikogmodela razvoja gde javni sektor sve vodi i definie, a onda preputa privatnom da seukljui, kada predstoji realizacija. Drugi je utemeljen na participativnom modelu, gdeod poetka sva tri sektora uestvuju u koncipiranju i izvoenju pilot projekata uz


3/39

3

odreenu koordinaciju javnog sektora, pa privatni sektor na kraju odluuje o svomukljuenju. Trei model preputa od poetka neprofitnom i privatnom sektoru da vodepilot projekat i akciju, a javni se ukljuuje u meri u kojoj je to potrebno da se ire

podri.

Ako bismo ocenjivali navedena tri modela trebalo bi istai sledee:

U praksi se uvek kao najefikasniji i najefektivniji pokazuje participativni model,gde od poetka do kraja uestvuju sva tri sektora, pri emu javni sektor sve vremenosi one aktivnosti za koje je najkompetentniji, odnosno za koje je potrebnoobezbediti finansijsku podrku iz budeta ili donacija; neprofitni sektor uestvuje uonom delu gde je potrebno obezbediti javnost i ire drutvene interese, ali nesnagom pozicije vlasti vesnagom argumenata; dok privatni sektor uestvuje u delu

koji se tie koncipiranja i evaluacije konkretnih aktivnosti i rezultata, koje e biti inputiza odluivanje hoe li se kasnije angaovati svojim investicijama. Nedostaci prvogmodela su to javni sektor nastupa samo sa pozicija vlasti, dri preveliku distancuprema druga dva sektora i ne animira ih kroz zajedniki angaman ve nastupadistributivnom logikom. Na taj nain druga dva sektora ne oseaju sam projekatsopstvenim veneim to im se spolja predlae. Nedostaci treeg modela su to se

javni sektor nedovoljno angauje i takoe ne stvara partnerstvo s druga dva sektora,kakvo je prisutno u integrativnom modelu drugog pristupa. I ovde je dakle prisutnadistributivna logika. Konano i drugi model ima nedostatke, a oni se odnose na to datreba ulagati puno energije da se odri partnerstvo ova tri sektora, koji u pravilu donose odluke temeljem razliite logike.

Ipak, moe se predloiti participativni i integrativni model saradnje sva tri sektoraod samog poetka i tokom celokupne realizacije pilot projekata, a potom i konkretnihinvesticija. Jer, on ima najvie prednosti, a nedostaci se svode na koordinaciju ova trisektora, bez koje u sutini i nema uspene realizacije kompletne akcije.

2. Sutina modela za verifikaciju je da se uz pomo lokalnih iregionalnih samouprava i donatora uspostavi pet pilot parcela, dve nadva hektara i tri na jednom hektaru na kojima se verifikuju rezultati

Studije.

Inicijalne odluke partnerstva na projektu SU SO KA bile su da se podriuspostavljanje pet pilot parcela na kojima e se gajiti dve odabrane kulture, daklegoji i tikvica golica, pri emu bi dve bile na dva hektara i tri na jednom hektaru.

Planirano je da se uspostavljanje navedenih pet parcela odvija uz podrkulokalnih i regionalnih samouprava, te donatora zainteresovanih za projekat. Pri tomebi se tri parcele postavile na lokaciji Subotica, a po jedna na lokacijama Sombor iKanjia.


4/39

4

Lokalne i regionalne samouprave i donatori bi podrali uspostavljanje ovihlokacija (obezbeujui sredstva za investiciju u prvom redu bunar i opremu za

navodnjavanje, sadnice, odnosno seme i druga osnovna sredstva), neprofitni sektorbi obezbedio povrinu na kojoj bi se podizao pilot projekat, organizovao investiciju irealizaciju projekta, a predstavnici privatnog sektora bi realizovali pojedineprojektne aktivnosti (saenje, odnosno setvu, ubrenje, zatitu, obradu, berbu ilietvu itd). Na taj nain bi sva tri sektora bila ukljuena. Pored toga, neprofitnisektor bi organizovao promociju i javnost informisao o odvijanju i rezultatima pilotprojekta.

Na navedenim pilot lokacijama bi se unutar narednog petogodinjeg periodaverifikovali rezultati uzgoja dve kulture na navedenih pet parcela i potom uporedilisa onim to je navedeno o studiji o izvodljivosti diverzifikacije poljoprivredne

proizvodnje i praenja kvaliteta novih kultura. Potom, kada verifikacija pokaetanost kvalitativnih i kvantitativnih podataka iz Studije prilo bi se irem programuuvoenja novih kultura i oivljavanja gajenja autohtonih biljnih kultura koje se uzadnje vreme gaje u manjoj meri.

Tokom realizacije pilot projekta, verifikovale bi se i trine informacije, pratilokretanje cena i potranje za ovim proizvodima, kao i potencijali prerade navedenihproizvoda u regiji (suenje, zamrzavanje, ceenje, itd).

Model za verifikaciju garantovae javno vlasnitvo rezultata verifikacije, te daeventualna ostvarena dobit tokom realizacije bude iskljuivo reinvestirana u daljeverifikacije, a ne povuena u vidu dividendi uesnika u projektu, te da se pilot plantaerealizuju u okviru neprofitnih organizacija.

3. Model za eksploataciju sadrava sledee:

3.1. Definisanje pogodnih organizaciono-pravnih oblika u kojima e seorganizovati proizvodnja

Dugorono gledano, gajenje novih sorti treba prepustiti privatnom sektoru, koji edonositi odluke na temelju procene odrivosti i profitabilnosti ove proizvodnje u regiji.

Meutim, inicijalno, pilot projekat treba da vodi javno privatno partnerstvo u komeuestvuju javni, neprofitni i privatni sektor. Kada je reo javnom sektoru, tu se u prvomredu razumevaju lokalne samouprave (gradovi i optine) sa svojim javnim preduzeima idrugim organizacijama u kojima ima uee, reginalne samouprave (AP Vojvodina saorganizacijama pod njenom ingerencijom), te ministarstva ( u prvom redu nadlena zapodruje poljoprivrede, ekonomije i finansija) sa organizacijama pod njihovom


5/39

5

ingerencijom. Tu su i Fondovi za razvoj i banke za razvoj na regionalnom i centralnomdravnom nivou. Kada je re o neprofitnom sektoru tu se podrazumevaju sveorganizacije nevladine, kao i one koje predstavljaju javno privatna partnerstva u kojima

javni sektor nema dominantnu ulogu (udruenja, zadruge, klasteri, fondovi i fondacije,itd). Tu su naravno i strane nevladine organizacije koje deluju na podruju koje jeobuhvaeno projektom. Kada govorimo o privatnom sektoru, tada je re o privrednimdrutvima, poljoprivrednim gazdinstvima i preduzetnicima.

Ako izmeu pomenutih organizacija odreujemo koje bi trebalo da budu nosiocipilot projekta, u smislu realizacije proizvodnje, tada se model moe postaviti premasledeem:

Nosioci realizacije pilot projekta koji bi organizovao investiciju i proizvodnju, te

plasman proizvoda kada oni dospeju trebalo bi u okviru neprofitnih organizacija da buduzadruge ili klasteri. I to zadruge ili klasteri koji su specijalozovani za poljoprivrednuproizvodnju, ratarstvo, voarstvo ili povrtarstvo. Navedene zadruge ili klasteri treba daimaju najmanje 20 lanova, da imaju najmanje dve potporne institucije, od kojih sebarem jedna bavi obrazovanjem, i da su verealizovali projekte ili pilot projekte iz oblastipoljoprivrede.

Navedena zadruga ili klaster bi obezbedili zemljite za pilot parcelu, koje bi bilo unjihovom vlasnitvu ili dugoronom zakupu od najmanje 5 godina. Klaster biorganizovao i investiciju, pri emu se ostavlja mogunost da u njenoj realizaciji uestvujuna odgovarajui nain i lanovi zadruge, odnosno klastera (poljoprivredna gazdinstva,

preduzetnici ili privredna drutva).

Zadruga ili klaster organizovae i operativni proces proizvodnje, pri emu eobezbeivati sadni materijal, ubrivo, zatitne materijale, sredstva za radove itd. uzpodrku javnog sektora ili projekata.

Zadruga ili klaster e i ubirati plodove, odnosno vriti etvu i plasirati rezultateproizvodnje i o tome voditi evidenciju. Prihode koje ostvari e reinvestirati u proizvodnjuu narednim godinama ili u proirenje povrina za proizvodnju, ime e se obezbediti darezultati investicija javnog sektora budu u funkciji proirenja proizvodnje.

Zadruga ili klaster zajedno sa javnim sektorom i predstavnicima privatnog sektoravrie promociju rezultata pilot projekta povremeno u medijima ili na konferencijama zastrunu javnost.

Finansijska sredstva za realizaciju pilot projekta obezbedie se od donacija, izbudeta lokalnih ili regionalnih samouprava ili putem projekata po programima domaihministarstava, sekretarijata ili lokalnih samouprava, odnosno stranih programa (USAiD,EU, GIZ, itd)

Dakle, organizaciono-pravni oblik za realizaciju pilot projekata bie zadruga iliklaster. Pri tome, konkretno izvoenje pilot projekata vodie menader zadruge ili


6/39

6

klastera, koristei svoje lanice, poljoprivredna gazdinstva, preduzetnike ili privrednadrutva. Monitoring itavog koncepta vrie se u partnerstvu javnog, privatnog ineprofitnog sektora, kroz zajedniki koordinacioni tim. Koristie se sredstva podrke iz

javnog sektora, donacije ili e se pribavljati realizacijom projekata USAiD ili EU.

3.2. Definisanje menaderskih i tehnikih znanja potrebnih za zapoinjanje bavljenjagajenjem navedenih biljaka;

to se tie menaderskih znanja koja su potrebna za realizaciju pilot projekta,kao i za start-up gajenja ovih biljaka na plantaama ona se u prvom redu odnose naelementarna znanja o voenju poslovanja u agrobiznisu, o finansijskom menadmentu,o marketinkom menadmenu i o prodaji, o operativnom menadmentu, o poslovnim

knjigama i raunovodstvenom menadmentu, o analizi i o izradi poslovnih planova, te oorganizaciji i komunikacijama. Navedeni start-up kursevi su standardizovani i raspoloiviu regiji putem razvojnih agencija i centara.

Kada je re o tehnikim znanjima koja su potrebna, ona se odnose napoznavanje tehnologije proizvodnje voa i povra, i to u prvom redu vezano zapodizanje vonjaka, odnosno povrtnjaka, zatitu bilja, ubrenje, znanja o sastavuzemljita i potrebama unoenja pojedinih supstanci odnosno hranjivih materija, onavodnjavajnju i potrebnoj koliini vode za odreene biljke u odreenoj fazi njihovograzvoja, o temperaturama koje podnose, o zatiti od mraza ili elementarnih nepogoda i

t. sl. Poljoprivredne savetodavne slube i konstultanti iz oblasti poljoprivredneproizvodnje raspolau potrebnim znanjima da zainteresovanim prue strunu pomo isavete.

3.3. Definisanje potrebnih finansijskih sredstava za investicije

Kada je reo potrebnim finansijskim sredstvima za organizovanje proizvodnjenavedenih kultura iznosimo sledee:

ARONIJA

Poslovni plan za povrinu od 1 hektara:

Pri utvivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada aronije polo se odsledeih pretpostavki:

1. Zasad aronije podie se na zemljitu proverenom kao pogodnom za ovu kulturu,2. Zasad se podie za povrini od 1ha,


7/39

7

3. Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora,4. Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui,5. Priprema zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda

podizanja zasada),6. Podizanje ograde zahteva 400m ice, postavljanje 200 stubova uz angaovanje 6

radnika sa punom dnevnicom,7. Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m,8. Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-po-

kap9. Prskalica od 100l na kolicima,10. Kultivator snage 2,2 ks,11. Period podizanja zasada traje jednu godinu,12. Mali rod se javlja u drugoj godini,13. Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Ulaganja u osnovna sredstava

/ /

1200 290.00 348,000.00

1 15,000.00 15,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 60,000.00 60,000.00

1 48,000.00 48,000.00

1 125,000.00 125,000.00

641,000.00

Poslovni plan za povrinu od 2 hektara

/ /

2400 290.00 696,000.00 1 15,000.00 15,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 120,000.00 120,000.00

1 48,000.00 48,000.00

1 250,000.00 250,000.00

1,174,000.00


8/39

8

GOJI


Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada aronije polo se odsledeih pretpostavki:

Podie se na zemljitu proverenom kao pogodnom za ovu kulturu, Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda

podizanja zasada), Podizanje ograde zahteva 400m ice, postavljanje 200 stubova uz angaovanje 6

radnika sa punom dnevnicom, Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-po-

kap Prskalica od 100l na kolicima, Kultivator snage 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.


/ /

1200 400.00 480,000.00

1 15,000.00 15,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 60,000.00 60,000.00

1 48,000.00 48,000.00

. 1 125,000.00 125,000.00

773,000.00


9/39

9


/ /

2400 400.00 960,000.00

1 15,000.00 15,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 120,000.00 120,000.00

1 48,000.00 48,000.00

. 1 250,000.00 250,000.00

1,438,000.00

TIKVA GOLICA


Ukupna investiciona ulaganja

Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja za sadnju tikve golice polo se od sledeihpretpostavki:

Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita vriti u nultoj godini (jesenje duboko oranje), Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-po-

kap Prskalica od 100l na kolicima, Kultivator sange 2,2 ks, Poto je tikva jednogodinja biljka, pun rod se postie u prvoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.


/ /

1 15,000.00 15,000.00


10/39


11/39

11

/

1202 1 1,140,000.00 1,140,000.00

ZOVA



Pri utvivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada zove polo se odsledeih pretpostavki:

Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podIzanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda

podizanja zasada), Buenje i instaliranje bunara dubine do 200m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-po-

kap Kultivator sange 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.


/ /

455 1,000.00 455,000.00

1 150,000.00 150,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 120,000.00 120,000.00

1 125,000.00 125,000.00

895,000.00


12/39

12


/ /

910 1,000.00 910,000.00

1 150,000.00 150,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 120,000.00 120,000.00

1 250,000.00 250,000.00

1,475,000.00

3.4. Definisanje postojee mree podrke kojoj se zainteresovani mogu obratiti

Mrea podrke kojoj se mogu obratiti uesnici u projektu formirana je odstrane nosilaca projekta SU SO KA i radni tim stoji na raspolaganju uesnicima uovakvom projektu. Pored toga, uesnici u realizaciji pilot projekta moi e se obratitizadrugama i klasterima koji uestvuju u projektu, razvojnim kancelarijama iinstitucijama sa podruja navedene tri lokalne samouprave, kao i predstavnicima

javnog sektora koji se bavi podrkom razvoju. Tu je i mrea za inovativni razvojVojvodine koju vodi Univerzitet u Novom sadu.

3.5. Definisanje tehnolokih i ekonomskih uslova (vrste, uslovi, tlo, uzgoj,

ekonomski aspekti, potrebna infrastruktura, radna snaga, prodaja i skladitenje) zaproizvodnju;

Aronija

Biljka Aronija potie sa Kavkaza ( Aronija melanocarpa) i smatra se kao hrana ilek za dug vek. Smatraju je kao prirodna pomoza revitalizaciju opteg stanja zdravljaorganizma: olakanje bolnog stanja zglobova, zatite i bolje funkcionisanje jetre i srca,oputa krvne sudove i pojaava prokrvljenost i prenos kiseonika kroz krvni sistem,


13/39

13

smanjuje krvni pritisak, spreava starenje koe, reava problem uveanja prostate,poboljava vid i smanjuje senilnost kod starijih osoba.Ova vona vrsta je u stvari grm koji naraste od 2-3 metra u visinu i 2 metra u preniku i

cveta od maja do avgusta meseca, a plodovi sukcesivno sazrevaju od devetog dodesetog meseca u godini. Plodovi Aronije su tamne bobice od kojih se najee pravesokovi i sirupi. Bobice po ukusu podseaju na oskoruu, a od bobica i lia se takodjemogu spravljati: ajevi, likeri, dodatak vinu, jogurtu, ulaze u recepturu sa riom, piletinomili dodatak salatama.

Sadi se u batama, ogradama, plantaama i ne zahteva (gotovo) nikakvu negu prskanjaili zatite. Ukoliko se gaji u plantaama na podrujima semiaridne ili aridne klime, ili napeskovitom zemljitu, a da bi se obezbedio korektan prinos, potrebno je navodnjavanje ifolija na zemljitu koja titi od korova i isparavanje vode iz zemljita. Sadi se uplantaama na razmak 3 x 3 metra ili 1200 biljaka /ha.

Ova biljna vrsta vodi poreklo iz ekstremnih delova Kavkaza u pogledu klime. Uzgajana iproizvedena po sistemu invitro / iz tkiva osnovne matine biljke u sterilnim uslovima/ i usvemu prilagoena naim uslovima KONTINENTALNE KLIME ISTONE VARIJANTE,KOJA SE ODLIKUJE SA DVA GODINJA DOBA I DVA PRELAZNA PERIODA. Toznai, topla leta i hladne zime.

to se tie padavina, preporuuje se u intenzivnoj proizvodnji u lejama pokrivenimplastinom folijom koja titi usev od trave i uva vlagu u toku godine i do 60 mm. U prvetri godine se preporuuje navodnjavanje po sistemu kap-po-kap. Minimalna koliinapadavina u toku godine treba da bude od 350-500 mm/ m.

Zemljite moe da bude nie klase, od 3. do 6. klase sa pH vrednosti od 5-8.Sa aspekta ishrane biljaka potrenbo je ubrenje: ukoliko se proizvodi kao zdrava hranau organskoj proizvodnji ubri se organskim ubrivima /satajnjak/ 50 t/ha ili organskimpreparatima, za osnovnu obradu mikrobioloka ubriva Bavtofil A-10 ili B-10 2 l/ha,Trifender WP za dezinfekciju korena, Mikorizne gljive za jaanje korenovog sistema, ilifolijarna prihrana.Za konvencionalnu proizvodnju se ubri sa kompleksnim mineralnim ubrivom400-500 kg/haSadnice su kontejnerske sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Sade se od poetkaaprila do kraja juna meseca.

Nega useva se obavlja u prolee kada se biljke oblikuju i orezuju, a zatita je minimalnauglavnom bakarnim preparatima.

Pri utvivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada aronije polo se odsledeih pretpostavki:

Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui,


14/39

14

Priprema zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka periodapodizanja zasada),

Podizanje ograde zahteva 400m ice, postavljanje 200 stubova uz angaovanje 6radnika sa punom dnevnicom,

Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-po-

kap Prskalica od 100 l na kolicima, Kultivator sange 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Struktura trokova 1. 2. 3. 4. 5.

.

+ 22,500.00 25,000.00 27,000.00 30,000.00 40,000.00

. 12,000.00 13,000.00 14,000.00 15,000.00 16,000.00

15,000.00 25,000.00 32,000.00 41,000.00 52,000.00

420,000.00 420,000.00 420,000.00 630,000.00 630,000.00

. . 5,000.00 5,000.00 5,000.00 15,000.00 30,000.00

64,100.00 64,100.00 64,100.00 64,100.00 64,100.00

.. 40,000.00 80,000.00 120,000.00 160,000.00 200,000.00

.. 5,000.00 5,000.00 5,000.00 15,000.00 30,000.00

Formiranje ukupnog prihoda 1. 2. 3. 4. 5.

/ 300.00 300.00 300.00 300.00

/ 0 800.00 3,000.00 5,000.00 8,400.00

0.00 240,000.00 900,000.00 1,500,000.00 2,520,000.00

Goji

Biljka Goji potie sa Tibeta ( Lycium barbarum) i smatra se hrana i lek za dug vek.Nazivaju je i crveni dijamant u medicini. Smatraju je kao prirodna pomo zarevitalizaciju opteg stanja zdravlja organizma : olakanje bolnog stanja zglobova,zatite i bolje funkcionisanje jetre i srca, oputa krvne sudove i pojaava prokrvljenost i


15/39

15

prenos kiseonika kroz krvni sistem, smanjuje krvni pritisak, spreava starenje koe,reava problem uveanja prostate, poboljava vid i smanjuje senilnost kod starijihosoba.

Sadi se u batama, ogradama, plantaama i ne zahteva (gotovo) nikakvu negu prskanjaili zatite. Ukoliko se gaji u plantaama na podrujima semiaridne ili aridne klime, ili napeskovitom zemljitu, a da bi se obezbedio korektan prinos, potrebno je navodnjavanje ifolija na zemljitu koja titi od korova i isparavanje vode iz zemljita. Sadi se uplantaama na razmak 3 x 3 metra ili 1200 biljaka /ha.

Ova biljna vrsta vodi poreklo iz ekstremnih delova Tibeta u pogledu klime. Uzgajana iproizvedena u Institutu BIOTREE Sofija, N.R. Bugarska po sistemu invitro / iz tkivaosnovne matine biljke u sterilnim uslovima/ i u svemu prilagoena naim uslovimaKONTINENTALNE KLIME ISTONE VARIJANTE, KOJA SE ODLIKUJE SA DVA

GODINJA DOBA I DVA PRELAZNA PERIODA. To znai, topla leta i hladne zime.

to se tie padavina, preporuuje se u intenzivnoj proizvodnji u lejama pokrivenimplastinom folijom koja titi usev od trave i uva vlagu u toku godine i do 60 mm. U prvetri godine se preporuuje navodnjavanje po sistemu kap-po-kap. Minimalna koliinapadavina u toku godine treba da bude od 350-500 mm/ m.

Zemljite moe da bude nie klase, od 2. do 6. klase sa pH vrednosti od 5-8.

Sa aspekta ishrane biljaka potrebno je ubrenje: ukoliko se proizvodi kao zdrava hranau organskoj proizvodnji ubri se organskim ubrivima /satajnjak/ 50 t/ha ili organskim

preparatima, za osnovnu obradu mikrobioloka ubriva Bavtofil A-10 ili B-10 2 l/ha,Trifender WP za dezinfekciju korena, Mikorizne gljive za jaanje korenovog sistema, ilifolijarna prihrana.

Za konvencionalnu proizvodnju se ubri sa kompleksnim mineralnim ubrivom400-500 kg/ha

Sadnice su kontejnerske sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Sade se od poetkaaprila do kraja juna meseca.

Nega useva se obavlja u prolee kada se biljke oblikuju i orezuju, azatita je minimalna

uglavnom bakarnim preparatima.

Ideja je da se podigne viegodinji zasad koji e omoguiti proizvodnju sveeg ploda.Razvoj ideje bi trebao da ide u pravcu organizovanja suenja.

Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada goji polo se odsledeih pretpostavki:

Zasad se podie za povrini od 1ha,


16/39

16

Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda



kap Prskalica od 100 l na kolicima, Kultivator sange 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.


.

+ 22,500.00 25,000.00 27,000.00 30,000.00 40,000.00

. 12,000.00 13,000.00 14,000.00 15,000.00 16,000.00

15,000.00 25,000.00 32,000.00 41,000.00 52,000.00

300,000.00 300,000.00 300,000.00 300,000.00 300,000.00

. . 5,000.00 5,000.00 5,000.00 15,000.00 30,000.00

77,300.00 77,300.00 77,300.00 77,300.00 77,300.00

.. 40,000.00 80,000.00 120,000.00 160,000.00 200,000.00

.. 5,000.00 5,000.00 5,000.00 15,000.00 30,000.00

Formiranje ukupnog prihoda

1. 2. 3. 4. 5.

/ 400.00 400.00 400.00 400.00

/ 0 700.00 3,300.00 4,500.00 6,600.00

0.00 280,000.00 1,320,000.00 1,800,000.00 2,640,000.00

Tikva golica


17/39

17

Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo ima ideju da proizvodi tikvu golicu ovaj predlogdaje pregled neophodnih inputa za proizvodnju semena. Ostaje investitoru da odlui dali eli sam da ogranizuje suenje semena ili da prodaje svee seme.

Poslednjih godina sve se vie iri gajenje posebne forme obine tikve (Cucurbita pepo),koja se naziva uljana tikva i gaji se zbog semena bogatog uljem.

Uljana tikva je plemenita varijanta stone tikve. Na osnovu izgleda semena razlikuju seuljana tikva-golica koja je bez semenjae i uljana tikva sa ljuskom ije su semenkepokrivene vrstom, belom ljuskom. Najvaniji sastojci semena uljane tikve su ulje,belanevine i vitamini, pre svega vitamin E. Najvie se gaji radi semena koje sadri i do50% veoma kvalitetnog ulja. Ulje iz semena se dobija bez hemikalija, presovanjem.Zbog niske take kljuanja tikvino ulje nije pogodno za prenje venalazi primenu kaosalatno ulje a zbog lekovitosti primenjuje se i u farmaciji. Lekovitost ulja ispoljava se uublaavanju tegoba kod oboljenja prostate. Vrlo je korisno i meso ploda koje je

kvalitetna, kabasta stona hrana. Najvie sadri minerale, vitamine i uti pigmentkarotin.

Uljanu tikvu ine vegetativni (koren, stablo i list) i generativni (cvet i plod) organi.

Period rasta i razvia uljane tikve, vegetacioni period ili vegetacija deli se na fenolokefaze (fenofaze). Klijanje je prva fenofaza koja poinje upijanjem vlage i bubrenjemsemena.Nicanje nastupa u momentu izbijanja epikotila sa dva kotiledona (klicini listii) napovrinu zemljita. Razvie listova je sledea fenofaza, koja poinje pojavom prvogpravog lista i nastavlja se formiranjem sledeih listova na glavnom stablu, a kasnije i na

bonim granama.Grananje stabla tee istovremeno sa razviem listova.Pojava cvetnih pupoljaka prethodifenofazi cvetanja. Formiranje plodova sledi nakon cvetanja, opraivanja i oplodnje.

Za setvu uljane tikve preporuuje se korienje deklarisanog sortnog semena. Ukonvencionalnoj proizvodnji koristi se seme koje je najee tretirano fungicidom protivgljivinih oboljenja. Mogue je i tretiranje semena insekticidom.

Uljana tikva spada meu gajene biljke koje su veoma zahtevne prema uslovima spoljnesredine. Dobri prinosi se mogu oekivati ako su toplota, svetlost, voda, uslovi zemljita ielementi ishrane biljaka u optimumu ili to blie optimumu.

Tikvi najvie odgovaraju strukturna i plodna zemljita sa visokim procentom humusa.Najbolja su zemljita sa sadrajem humusa iznad 22,5%. U praksi se solidni prinosipostiu i na lakim, peskovitim zemljitima u okolini Horgoa i Subotice, kao i na ritskimzemljitima teeg mehanikog sastava u srednjem Banatu. Sa stanovita izborazemljita za uljanu tikvu ograniavajui faktor nije toliko tip zemljita koliko je plodnostzemljita. Za sve biljne vrste, a naroito za uljanu tikvu, vai pravilo: ukoliko je bogatije iplodnije zemljite, utoliko e i prinos biti stabilniji i vei. Tikve najbujnije rastu nazemljitima bogatim organskom materijom i biljnim hranivima. Reakcija zemljitaiskazana putem pH vrednosti treba da bude iznad 6.


18/39

18

Specifinost uljane tikve je da naroito dobro reaguje na organska ubriva koja se upraksi svode na stajnjak i manjim delom na zaoravanje etvenih ostataka biljaka koje suna istoj parceli gajene pre uljane tikve. Uljana tikva ima izraene zahteve prema azotu

(N), fosforu (P) i posebno kalijumu (K). Meutim, od vanosti je obezbediti potrebanodnos ovih biljnih hraniva. Uopteno se moe rei da preterana upotreba azota dovodido pospeivanja vegetativnog porasta na tetu generativnih organa, tj. ploda i semenauljane tikve. Uljana tikva naroito dobro reaguje na ubrenje stajnjakom. ubrenjestajnjakom ima posebno znaajnu ulogu na peskovitim zemljitima.

Rasturanje i zaoravanje zgorelog stajnjaka obavezno je u jesen, za vreme jesenjegdubokog oranja, a nikako u prolee. Opasnost od ispiranja hraniva, npr. azota izstajnjaka, usled zimskih padavina ne postoji, jer se azot u stajnjaku nalazi u organskomobliku. Ako se stajnjak rastura po celoj povrini, uobiajena norma je 3040 t/ha. Ovomkoliinom stajnjaka u zemljite se unosi razliita koliina biljnih hraniva, u zavisnosti od

hemijskog sastava stajnjaka.

Najefikasnija u suzbijanju korova i ujedno najbezbednija po usev uljane tikve jekombinacija preparata na bazi napropamida i klomazona (Devrinol 45-F 2 L/ha + Gamit4-EC 0,5 L/ ha).

Ukupna investiciona ulaganja po hektaru

Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja za sadnju tikve golice polo se odsledeih pretpostavki:



Struktura trokova .

18,000.00 18,000.00 18,000.00 18,000.00 18,000.00

. 12,000.00 12,000.00 12,000.00 12,000.00 12,000.00

15,000.00 15,000.00 15,000.00 15,000.00 15,000.00


19/39

19

300,000.00 300,000.00 300,000.00 300,000.00 300,000.00

.. 20,000.00 20,000.00 20,000.00 20,000.00 20,000.00

46,600.00 46,600.00 46,600.00 46,600.00 46,600.00

.. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

.. 5,000.00 5,000.00 5,000.00 5,000.00 5,000.00


/ 220 220 220 220 220

/ 1600 1600 1600 1600 1600

352000 352000 352000 352000 352000

/ 5 5 5 5 5

/ 40000 40000 40000 40000 40000

200,000.00 200,000.00 200,000.00 200,000.00 200,000.00

Peurka Bukovaa

Proizvodnja peurke bukovae je jedna od najperspektivnijih proizvodnji, jeromoguava zdravu i sigurnu ishranu, e imata svoje mesto na tritu i omoguieproizvoaima solidnu zaradu, a potroaima zdravu i sigurnu ishranu.

U proizvodnji peurke bukovae rezultat ulaganja je vidljiv za samo 21 dan. U tehnologijiproizvodnje peurke bukovae se koriste sirovine koje se kod nas smatraju jo uvekotpadom, tako da je ekonomska opravdanost ovog projekta vrlo izvesna jer je ulaganje uproizvodnju vrlo malo a dobit je i do tri puta vea u odnosu na ulaganje. Maloprodajna

cena peurke bukovae u zadnjih pet godina veoma stabilna (to nije sluaj kodampinjona), a proizvodnja nije zahtevana kao kod drugih peurki.

Investicija u proizvodnju peurke bukovae je u namenski objekat, gljivarnik, koji je uosnovi plastenik od 120m2 tako konstukcijski reen da je u njemu uz odgovarajuuopremu mogue postii takve mikroklimatske uslove, koji omoguuju efikasno uzgajanjepeurke bukovae.

Bukovaa se moe uzgajati u zatvorenim, delimino zatvorenim i otvorenim alinatkrivenim prostorima. Mesto uzgoja mora biti zatieno od kie, jakog vetra i direktnihsunevih zraka. Mora biti osigurana stalna visoka vlanost vazduha, dobro


20/39

20

provetravanje i 12-satno osvetljavanje. Slama koja se koristi za pripremu podloge morabiti zdrava, zlatno-ute boje i suvih vlati. Podlozi se moe dodati seno (10-30%),kukuruzni oklasci (25-75%), kukuruzovina (25-50%) ili slama soje ili graka (10-30%).

Dodatak sena u hranjivu podlogu poveava prinos za oko 20% i smanjuje napad zelenihplesni na supstrat. Sve sirovine koje se koriste kao hranljiva podloga moraju biti dobrousitnjene. Peurke se uzgajaju na sirovinama koje su slabo iskoristive u druge svrhe.Mogu se proizvoditi tokom cele godine na relativno malom prostoru u kratkom ciklusuproizvodnje. Za pripremanje uzgojne hranljive podloge najee se upotrebljava slamaitarica, npr. penice i rai, koja bi se inae spalila ili zaorala.

Micelijum bukovae nasauje se na usitnjenu slamu jema ili penice. Prenasaivanja micelijuma supstrat e se sterilizirati vrenjem na temperaturi 100 C okopola sata kako bi se unitili mikroorganizmi i potom dobro ohladiti jer temperatura od 33 C ubija.

Steriliziranom supstratu (100 kg) se dodaje micelijum (5 litara) u slojevima.Smesa se stavlja u plastine vree veliine 45 x 90 cm i to tako da se slae slojsupstrata, sloj micelijuma i tako do vrha vree. Na vreama se radi prozraivanja izbuerupe promera 15-20 mm na razmaku od dvadesetak centimetara. Vree se stavljaju uzamraenu prostoriju na temperaturu 22 st. C. Nakon otprilike tri nedelje vree sugotovo sasvim proratene i premetaju se u prostoriju za uzgoj. U tim prostorijama morabiti osigurano 12-satno osvetljenje i vlanost 90-95%.Ukupna investiciona ulaganja gljivarnik 120 m.

Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja u gajenje peurke bukovae polo se od

sledeih pretpostavki:

Gljivarnik povrine 120m2 sa instaliranom opremom (podno grejanje i ventilacijakoji omoguava celogodinju proizvodnju),

290 vrea sa zasejanim supstratom (prosena teina vree 31kg), jesen -zima Letnja proizvodnja se obavlja u vreama koje su manje teine ali srazmeno vie

komada , tako da je ukupna teina supstrata 8.990,00kg, U letnjim mesecima treba uzeti troak el. energije za klima uredjaje, a u zimskim

troak plina ili nekog drugog energenta za podno zagrevanje glivarnika povrinedo 120m2,

Gljivarnik je tako konsturisan da trpi bone udare vetra do 150km/h, optereenje

teine snega do 20cm, garancija na metalnu konstrukciju je do 10 godina, spoljnafolija je antikapajua sa garantim rokom do 3 godine,

Uspenim proizvodjaem se smatra proizvodja koji ima 23% roda od ukupneteine supstrata.

Struktura trokova

1. 2. 3. 4. 5.

.


21/39

21

+ 167,040.00 167,040.00 167,040.00 167,040.00 167,040.00

72,384.00 72,384.00 72,384.00 72,384.00 72,384.00

. 11,832.00 11,832.00 11,832.00 11,832.00 11,832.00

11,832.00 11,832.00 11,832.00 11,832.00 11,832.00

. 13,920.00 13,920.00 13,920.00 13,920.00 13,920.00

. 30,000.00 30,000.00 30,000.00 30,000.00 30,000.00

420,000.00 420,000.00 420,000.00 420,000.00 420,000.00

. . 41,760.00 41,760.00 41,760.00 41,760.00 41,760.00

114,000.00 114,000.00 114,000.00 114,000.00 114,000.00

.. 90,480.00 90,480.00 90,480.00 90,480.00 90,480.00

.. 5,000.00 5,000.00 5,000.00 5,000.00 5,000.00


/ 156.00 156.00 156.00 156.00 156.00

/ 8,270 8,270 8,270 8,270 8,270

1,290,120.00 1,290,120.00 1,290,120.00 1,290,120.00 1,290,120.00

Zova

Zova raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora jesvetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta. Vec ublizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okruuje plutasta, bela iveoma lagana sr. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zailjenim,tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni uplosnati patitac, a boja im je bela do uckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, upocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne.

Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blai. Ukuscvetova je gorkast i aromatican. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok supripremljeni kao kompot ukusni.

U poslednje vreme se ostavlja mogunost podizanja plantae zove.

Zova-bobica je izdrljiva i malo je zahtevna u pogledu klime i tla. Zemljite bi trebalo bitihumusno. Moe da se gaji i na tlu od svee ilovae, pri emu je bitno da tlo bude bogatoazotom.


22/39

22

Za njeno gajenje nisu pogodni ponori / doline s maglama ili puno rose. Azot je potrebanu dva navrata (za vreme pupanja i prije cvatnje) ukupne nominalne vrednosti od 80 kgN / ha. Voli vlanu podlogu pa se u sunim podrujima preporuuje navodnjavanje.

Pogotovo u organskoj poljoprivredi, kada je potrebno organsko ubrivo. Vrlo je bitno i daima dovoljno svetlosti.

Zova je toplofilna biljka i ovaj zahtev prema toploti i suncu se odnosi na celu duinuvegetacije ove biljke. Zova je meutim otporna i na niske temperature.

Zova je tolerantna na razliite tipove zemljita, ali najvie joj odgovaraju strukturna iplodna zemljita sa visokim procentom humusa a naroito tlo od ilovae. U praksi senajbolji prinosi postiu na glinenim zemljitima koja su bogata azotom Sa stanovitaizbora zemljita za zovu nije ograniavajui faktor u toj meri tip zemljita koliko jeplodnost zemljita. Za sve biljne vrste, pa i za zovu, vai pravilo: ukoliko je bogatije i

plodnije zemljite, utoliko e i prinos biti stabilniji i vei. Zova najbujnije raste nazemljitima bogatim organskom materijom i biljnim hranivima. Reakcija zemljitaiskazana putem pH: blago alkalna, neutralna, slabo kisela.

Zova vrlo dobro reaguje na ubrenje stajnjakom. Rasturanje i zaoravanje zgorelogstajnjaka najbolje je u jesen, za vreme jesenjeg dubokog oranja, a nikako u prolee.Opasnost od ispiranja hraniva, npr. azota iz stajnjaka, usled zimskih padavina ne postoji,

jer se azot u stajnjaku nalazi u organskom obliku.

Zovi nije potrebna posebna zatita od korova, jer vrlo brzo razvije dubok korenov sistemi eliminite korov oko sebe.

Ukupna investiciona ulaganja po hektaru

Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada aronije polo se odsledeih pretpostavki:


podizanja zasada), Buenje i instaliranje bunara dubine do 200 m, Sistem za navodnjavanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-po-

kap Kultivator sange 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.


23/39

23


.

+ 22,500.00 25,000.00 27,000.00 30,000.00 40,000.00

. 12,000.00 13,000.00 14,000.00 15,000.00 16,000.00

15,000.00 15,000.00 15,000.00 15,000.00 15,000.00

300,000.00 300,000.00 300,000.00 300,000.00 300,000.00

. . 5,000.00 5,000.00 5,000.00 15,000.00 30,000.00

89,500.00 89,500.00 89,500.00 89,500.00 89,500.00

.. 20,000.00 60,000.00 120,000.00 160,000.00 200,000.00

.. 5,000.00 5,000.00 5,000.00 15,000.00 30,000.00

Formiranje ukupnog prihoda

1. 2. 3. 4. 5.

/ 82.00 82.00 82.00 82.00

/ 0 5,000.00 12,000.00 15,000.00 20,000.00

0.00 410,000.00 984,000.00 1,230,000.00 1,640,000.00

3.6. Definisanje predloga prerade i/ili skladitenja plodova;

Ako govorimo o plodovima biljaka koje se analiziraju, tada aronija, goji i zova nemajudomaeg trita, tako da e se preteno izvoziti. To znai da otpoeti njihovo gajenjepojedinano moe samo neko gazdinstvo ili preduzetnik koji ima kontakte sa stranimtritem ovih proizvoda. Stoga je i preporuljivo da se uvoenju njihove proizvodnjepristupi na organizovan nain, gde bi se formiralo udruenje u odgovarajuem obliku

koje bi organizovalo nastup na stranom tritu i izvoz. Peurka Bukovaa ima doodreenih koliina potencijal plasmana na domaem tritu, ali ako bi se razvila obimnijaproizvodnja i za nju je neophodno obezbediti kanale za izvoz. Napokon, tikva golica imavee trite u regiji, u kojoj postoje proizvoai koji nabavljaju sirovinu van ove regije,tako da se vee koliine mogu plasirati na lokalnom tritu radi prerade.

U svakom sluaju, imajui u vidu bitno vee cene preraevina, osuenih ili ceenihplodova navedenih biljnih kultura, moe se predloiti da se uporedo sa podrkomrazvoju primarne proizvodnje, razvija i prerada (suenje, zamrzavanje, ceenje, i drugividovi obrade) plodova koji se dobiju proizvodnjom.


24/39

24

Kada je reo aroniji predlae se u najmanju ruku suenje ovih proizvoda, a pomogunosti i prerada u prah ili ceenje u sokove, na koji nain se na tritu postiuznatno povoljnije cene. Slino se moe predloiti i za goji.

Kada je reo peurki bukovai, one se mogu suiti i na taj nain obezbediti dase moe uvati i plasirati i neko vreme nakon ubiranja, jer u sveem stanju brzopropada.

Tikvica golica ne propada tako brzo, u prvom redu ne njene semenke, koje se ustvari koriste radi proizvodnje hladnoceenog ulja. Njeno uvanje zavisi u prvom redu odnaina ubiranja. Ako se runo ubira, to zahteva angaovanje vee radne snage, ona jeouvana i ne propada brzo jer se njena masa ne oteuje prilikom ubiranja. Ako bi seubirala kombajniranjem, tada se njena masa oteuje prilikom ubiranja i semenke semoraju relativno brzo odvojiti i suiti, pre nego to se pree na njihovo ceenje. U tom

sluaju masa se relativno brzo mora iskoristiti ili za ubrenje zemljita, ili kaokomponenta za stonu hranu, gde treba da fermentira zajedno sa ostalimkomponentama (kukuruzovina i sl).

Bobice zove u regiji se samo izvoze, pa ako nije ugovoren njihov izvoz odmahnakon ubiranja, evidentan je problem njihovog uvanja.

U to smislu, ako kompletna proizvodnja unapred nije ugovorena, valjaorganizovati u regiji preradu, makar u vidu suenja ili ceenja plodova koji se uberu.

3.7. Prikaz modela za proizvodnju na 1 ili 2 hektara sa ekonomskimparametrima

Kada je re o organizacionom obliku, imajui u vidu elemente studije, moe sepredloiti da se proizvodnja organizuje u okviru poljoprivrednih gazdinstava, pri emuzavisno od povrine na kojoj e se gajiti odreena kultura i prihoda koji bi se timeostvarili celokupno gazdinstvo se moe baviti samo ovom delatnou ili e ona biti samo

jedna od delatnosti poljoprivrednog gazdinstva. Pri tome, ako bi se proizvodnjaorganizovala samo radi dobijanja primarnih proiizvoda (plodova aronije, goji, zove,

tikvice), tada 1 ili 2 hektara ne moe dovoljna povrina da se njome bavi celokupnogazdinstvo. Ali, ako je reo peurki bukovai, relativno mali gljivarnici ( 240 m, odnosno120 m mogu biti povrine od kojih moe da ivi jedno gazdinstvo, imajui u viduprihode).

Kada je re o potrebnoj radnoj snazi, za organizaciju proizvodnje na 1 ili 2hektara povrine, odnosno 1 gljivarnik dovoljan je 1 stalno uposleni lan poljoprivrednoggazdinstva, dok zavisno od kulture potrebna je jo dodatna sezonska radna snaga uvreme obrade, odnosno ubiranja plodova. Pri tome, sezonska radna snaga e seangaovati ili unutar gazdinstva ili sa strane zavisno od irine kampanje koja seorganizuje. Pri tome treba imati u vidu injenicu da se podrazumeva da u sluaju 1 ili 2


25/39

25

hektara povrine pod aronijom, gojijem, tikvicama ili zovom 1 stalno uposlenipodrazumeva da se lanovi porodinog domainstva meusobno menjaju, a mogue ispecijalizuju za pojedine aktivnosti vezane za pripremu zemljita, saenje/setvu, zatitu,

odravanje, berbu itd. Ujedno sopstveni angaman e biti manji ako se priprema iliberba angauje usluno, ali trokovno e se to iskazati onda u poziciji trokova zausluge.

U pogledu energije uglavnom je kod kultura kojima je dodatno potrebnonavodnjavanje evidentirana potronja elektrine energije, ali elektrina energija je zboggrejanja potrebna i ugljivarnicima. Kod onih kultura kod kojih je potrebno tokom godinekultivisati zemljite ima i potronje dizel goriva za obradu zemljita, ili za ubiranejplodova. Naravno stavke obrade zemljita mogue je supstituisati plaanjem usluneobrade ili ubiranja plodova, kada kao stavka ne figurie energija ve sama uslugaobrade.

U pogledu nematerijalnih trokova, kao kljune stavke figuriu takse, osiguranje,reklamiranje, putni trokovi, nastup na sajmovima, ali i angaman usluga. Njihova visinazavisi u prvom redu od injenice u kojoj meri je ve obezbeen plasman proizvoda uregiji i ima li uopte domaeg trita za proizvod. Jer, ako u okruenju postoji potroaprimarnih poljoprivrednih proizvoda o kojima je re, manji e biti trokovi marketinga.Ako je pak re o proizvodima za koje nema domaeg trita, trokovi uea nasajmovima i drugi vezani za izvoz bie vei. Ujedno se mora planirati prerada tihproizvoda, makar do faza suenja ili ceenja, kako bi se plodovi mogli dugoronijeouvati.

Detaljnije se trokovi mogu sagledati po proizvodima, pri emu kada je re ospecifikaciji trokova treba izvriti uvid kako u Studiju tako i u naslov 3.5. ovog Modela.

Kada je reo konceptu poslovanja mogua su dva pristupa. Da se ponudi modelpojedinanim poljoprivrednim gazdinstvima i prepusti im se da se potom sami snalazena tritu, ili da se organizuje zadruga ili klaster, ije bi se aktivnosti odnosile kako napomou nalaenju trita, tako i podizanje tehnolokog nivoa proizvodnje, edukaciju isavetodavstvo, pomo u nalaenju optimalnih izvora finansiranja proizvodnje, pomoradi organizovanja zajednikog izvoza, kao i da im se pruaju druge usluge za kojimpokau interes ( od zajednike nabavke ili korienja odreene opreme, zajednikereklame, lobiranja radi ulaska u velike lance trgovina i sl ). U tom konceptu, koji se

preporuuje potrebno je aktivno angaovanje ne samo privatnog ve i javnog ineprofitnog sektora u cilju podrke bez koje e se oni koji se odlue na ulazak uproizvodnju novih kultura tee odrati na tritu. U tom smislu se moe smatrati da jepodrka virtuelnog inkubatora sine qua nonza uspeh ovog poduhvata.


26/39

26

ARONIJA

Poslovni plan za povrinu od 1 hektara:

Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podIzanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Priprema zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda



kap Prskalica od 100l na kolicima, Kultivator snage 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.


/ /

1200 290.00 348,000.00

1 15,000.00 15,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 60,000.00 60,000.00


27/39

27

1 48,000.00 48,000.00

1 125,000.00 125,000.00

641,000.00

Ulaganja u obrtna sredstava

Za sluaj viegodinjih zasada, vrednost obrtnih sredstava iznosi 10% odvrednosti osnovnih sredstava.

10%svegaosnovna

0.1 641,000.00 64,100.00

Bilans uspeha 1. 2. 3. 4. 5.

0.00 240,000.00 900,000.00 1,500,000.00 2,520,000.00

463,600.00 517,100.00 567,100.00 640,100.00 732,100.00

. 354,500.00 368,000.00 378,000.00 401,000.00 438,000.00

.. 109,100.00 149,100.00 189,100.00 239,100.00 294,100.00

463,600.00 277,100.00 332,900.00 859,900.00 1,787,900.00

10% 0.00 0.00 33,290.00 85,990.00 178,790.00

Ekonominost

Koeficijent ekonomiosti UP/UR > 1, tj.

5.160.000,00 RSD / 2.920.000,00 RSD = 1,7671 ukazuje na injencu da su ukupniprihodi vei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioniprojekat ekonomian.


/ /

2400 290.00 696,000.00

1 15,000.00 15,000.00

1 45,000.00 45,000.00


28/39

28

1 120,000.00 120,000.00

1 48,000.00 48,000.00

1 250,000.00 250,000.001,174,000.00

10%

0.1 1,174,000.00 117,400.00

1. 2. 3. 4. 5. 0.00 480,000.00 1,800,000.00 3,000,000.00 5,040,000.00

736,400.00 843,400.00 943,400.00 1,089,400.00 1,273,400.00

. 529,000.00 556,000.00 576,000.00 622,000.00 696,000.00

.. 207,400.00 287,400.00 367,400.00 467,400.00 577,400.00

736,400.00 363,400.00 856,600.00 1,910,600.00 3,766,600.00

10% 0.00 0.00 85,660.00 191,060.00 376,660.00

Koeficijent ekonominosti UP/UR > 1, tj.


GOJI


Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada goji polo se odsledeih pretpostavki:

Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui,


29/39

29

Pripremu zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka periodapodizanja zasada),

Podizanje ograde zahteva 400m ice, postavljanje 200 stubova uz angaovanje 6radnika sa punom dnevnicom,

Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-po-

kap Prskalica od 100l na kolicima, Kultivator sange 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.


/ /

1200 400.00 480,000.00

1 15,000.00 15,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 60,000.00 60,000.00

1 48,000.00 48,000.00

. 1 125,000.00 125,000.00

773,000.00


Za sluaj viegodinjih zasada, vrednost obrtnih sredstava iznosi 10% odvrednosti osnovnih sredstava

10%svegaosnovna

0.1 773,000.00 77,300.00

Bilans uspeha

1. 2. 3. 4. 5.

0.00 280,000.00 1,320,000.00 1,800,000.00 2,640,000.00

476,800.00 530,300.00 580,300.00 653,300.00 745,300.00

. 354,500.00 368,000.00 378,000.00 401,000.00 438,000.00

. 122,300.00 162,300.00 202,300.00 252,300.00 307,300.00

476,800.00 250,300.00 739,700.00 1,146,700.00 1,894,700.00


30/39

30

10% 0.00 25,030.00 73,970.00 114,670.00 189,470.00




/ /

2400 400.00 960,000.00

1 15,000.00 15,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 120,000.00 120,000.00

1 48,000.00 48,000.00

. 1 250,000.00 250,000.00

1,438,000.00

10%

0.1 1,438,000.00 143,800.00

1. 2. 3. 4. 5.

0.00 560,000.00 2,640,000.00 3,600,000.00 5,280,000.00

762,800.00 869,800.00 969,800.00 1,115,800.00 1,299,800.00

. 529,000.00 556,000.00 576,000.00 622,000.00 696,000.00

. 233,800.00 313,800.00 393,800.00 493,800.00 603,800.00

762,800.00 309,800.00 1,670,200.00 2,484,200.00 3,980,200.00

10% 0.00 0.00 167,020.00 248,420.00 398,020.00


31/39

31


12.080.000,00 RSD / 5.018.000,00 RSD = 2,40 ukazuje na injencu da su ukupniprihodi vei od ukupnih rashoda. Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioniprojekat ekonomian.

TIKVA GOLICA



Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja za sadnju tikve golice polo se od sledeihpretpostavki:



Ulaganja u osnovna sredstava / /

1 15,000.00 15,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 48,000.00 48,000.00

. 1 125,000.00 125,000.00

233,000.00


32/39

32


Vrednost obrtnih sredstava obuhvata vrednost semena, goriva, biolokih zatitinih

sredstava i obrade zemljita.

30%svegaosnovna

0.3 233,000.00 69,900.00


552,000.00 552,000.00 552,000.00 552,000.00 552,000.00

416,600.00 416,600.00 416,600.00 416,600.00 416,600.00

. 365,000.00 365,000.00 365,000.00 365,000.00 365,000.00

. 51,600.00 51,600.00 51,600.00 51,600.00 51,600.00

135,400.00 135,400.00 135,400.00 135,400.00 135,400.00

10% 13,540.00 13,540.00 13,540.00 13,540.00 13,540.00

Ekonominost




/ /

1 15,000.00 15,000.00

1 45,000.00 45,000.00


33/39

33

1 48,000.00 48,000.00

. 1 250,000.00 250,000.00

358,000.00

30%

0.3 358,000.00 107,400.00


1,104,000.00 1,104,000.00 1,104,000.00 1,104,000.00 1,104,000.00

606,600.00 606,600.00 606,600.00 606,600.00 606,600.00

. 550,000.00 550,000.00 550,000.00 550,000.00 550,000.00

. 56,600.00 56,600.00 56,600.00 56,600.00 56,600.00 497,400.00 497,400.00 497,400.00 497,400.00 497,400.00

10% 49,740.00 49,740.00 49,740.00 49,740.00 49,740.00


5.520.000,00 RSD / 3.033.000,00 RSD = 1,82 ukazuje na injencu da su ukupni prihodivei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekatekonomian.

PEURKA BUKOVAA


Pri utvrivanju ukupnih investicionih ulaganja u gajenje peurke bukovae polo se odsledeih pretpostavki:

Gljivarnik povrine 120m2 sa instaliranom opremom (podno grejanje i ventilacijakoji omoguava celogodinju proizvodnju),

290 vrea sa zasejanim supstratom (prosena teina vree 31kg), jesen -zima Letnja proizvodnja se obavlja u vreama koje su manje teine ali srazmeno vie

komada, tako da je ukupna teina supstrata 8.990,00kg, U letnjim mesecima treba uzeti u obzir troak el. energije za klima uredjaje, a u

zimskim troak plina ili nekog drugog energenta za podno zagrevanje glivarnikapovrine do 120m2,

Gljivarnik je tako konsturisan da trpi bone udare vetra do 150km/h, optereenjeteine snega do 20cm, garancija na metalnu konstrukciju je do 10 godina, spoljnafolija je antikapajua sa garantim rokom do 3 godine,


34/39


35/39

35

ZOVA


Pri utvivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada zove polo se odsledeih pretpostavki:


podizanja zasada), Buenje i instaliranje bunara dubine do 200m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-po-

kap Kultivator snage 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini,

Zasad se podie odjednom, na celoj povrini


/ /

455 1,000.00 455,000.00

1 150,000.00 150,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 120,000.00 120,000.00

1 125,000.00 125,000.00

895,000.00


36/39

36


Za sluaj viegodinjih zasada, vrednost obrtnih sredstava iznosi 10% odvrednosti osnovnih sredstava.

10%

0.1 895,000.00 89,500.00


0.00 410,000.00 984,000.00 1,230,000.00 1,640,000.00

469,000.00 512,500.00 575,500.00 639,500.00 720,500.00

. 354,500.00 358,000.00 361,000.00 375,000.00 401,000.00

.. 114,500.00 154,500.00 214,500.00 264,500.00 319,500.00

469,000.00 102,500.00 408,500.00 590,500.00 919,500.00

10% 0.00 0.00 40,850.00 59,050.00 91,950.00


4.264.000,00 RSD / 2.917.000,00 RSD = 1,4617 ukazuje na injencu da su ukupniprihodi vei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioniprojekat ekonomian


/ /

910 1,000.00 910,000.00

1 150,000.00 150,000.00

1 45,000.00 45,000.00

1 120,000.00 120,000.00

1 250,000.00 250,000.00


37/39

37

1,475,000.00

10%

0.1 1,475,000.00 147,500.00

1. 2. 3. 4. 5.

0.00 820,000.00 1,968,000.00 2,460,000.00 3,280,000.00

726,500.00 813,500.00 939,500.00 1,067,500.00 1,229,500.00

. 529,000.00 536,000.00 542,000.00 570,000.00 622,000.00

. 197,500.00 277,500.00 397,500.00 497,500.00 607,500.00

726,500.00 6,500.00 1,028,500.00 1,392,500.00 2,050,500.00

10% 0.00 650.00 102,850.00 139,250.00 205,050.00


8.528.000,00 RSD / 4.776.500,00 RSD = 1,78 ukazuje na injencu da su ukupni prihodivei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekatekonomian.

4. Zakljuak

Predlaui da se organizovano pristupi uvoenju novih biljnih kultura u regiji, kao ida se pristupi pojedinim fazama prerade tih kultura, moe se zakljuiti sledee:

1. Uvoenje novih kultura ne treba prepustiti pojedinanim sluajevima,veorganizovati proizvodnju u okviru zadruga, klastera ili drugih oblikaudruivanja radi povezivanja onih koji se odlue da investiraju u ovuproizvodnju, kako bi se obezbedila njihova podrka od strane javnogsektora, kao i odgovarajua finansijska podrka.


38/39

38

2. Pojedina gazdinstva koja bi gajila ove kulture treba na temeljuelemenata biznis plana koji su im raspoloivi da se opredele za kulturu ipovrinu na kojoj e da je gaje, i koji deo svojih ukupnih privrednih

aktivnosti e da usmere na ovu proizvodnju.3. Posebna je uloga javnog sektora u inicijalnom periodu da podri one

koji se odlue za nove kulture, posebno iz razloga to im je potrebnapodrka radi izvoza. Jer, ulaziti u proizvodnju koja se preteno ne moeplasirati na domaem tritu predstavlja visik rizik za male preduzetnikei gazdinstva i ne treba ih prepustiti sluajnosti, ve ih valja opskrbitipovoljnim uslovima gajenja tih kultura, pomoi da stiu potrebna znanjai da u inicijalnom periodu ne budu sami kada se suoavaju sa start-upproblemima, posebno stoga jer je reo novim kulturama i tritima.

4. Uloga neprofitnog sektora ne iscrpljuje se na pilot projektu, ve i daljetreba da trae naine kako da podre zajedno sa javnim privatni sektor

kroz programe edukacije, savetodavstva, organizovanja posetasajmovima, ili promocije na razne naine kako bi im se pomoglo uprocesu proizvodnje i plasmana njihovim proizvoda.

5. Finansijski sektor mora da uvede na inicijativu javnog sektoraspecifine programe finansiranja navedenih biljnih kultura koji bipotpomogli realizaciju investicija.

PRILOZI

SEPARATI


39/39

ARONIJAGOJI

TIKVICA GOLICA

PEURKA BUKOVAA

ZOVA

Documents

Projekat --- ARONIJA, GOJI, GOLICA, BUKOVAČA, ZOVA