Lepota izraza u srpskoj epskoj poeziji

LEPOTA IZRAZA U SRPSKOJ EPSKOJ POEZIJI Velike viteke i moralne vrednosti koje su izraene u srpskoj junakoj poeziji nesumnjivo su njena najvea lepota. Ali i sam izraz, ma koliko patio od optih mesta, u najboljim sluajevima bar ima izvanrednu snagu. Opta mesta su neizbena posledica usmenog stvaranja. Od njih umnogome zavisi ne samo odravanje nego i nastajanje pesama. U trenutku kad stvara novu pesmu narodni pesnik utoliko vie ukoliko ima manje dara uzima iz starijih pesama gotove epitete, poreenja, opise, poetke i zavretke, razne ustaljene izraze, pa ak i red izlaganja. Ali to isto, mada u manjoj meri, rade i veoma daroviti pesnici, a to znai da su opta mesta i za stvaraoce i za sluaoce imala posebne ari i da su ponavljana i zbog toga. Po sebi se razume da od svih optih mesta isti red izlaganja slinih ili istovetnih dogaaja najvie umanjuje vrednost poetskog izraza. Teko je ne osetiti monotoniju, na primer, pesama koje su zasnovane na razgovoru izmeu nekog lica i gavrana koji donosi vest o boju i pogibiji, ili pesama u kojima se ovaj ili onaj dogaaj opisuje kao ispunjavanje runog sna. Ali, sa druge strane, i po takvom obrascu odlian pesnik mogao je dati izvanrednu pesmu. Takve su, recimo, pesme: Car Lazar i carica Milica i Boj na Miaru. U prvoj gavrane, koji Milicu obavetavaju ukratko i uopte o srpskom porazu, smenjuje teko ranjeni Milutin, koji potanko opisuje junako dranje i pogibiju poznatih kosovskih linosti i Vukovu izdaju. Tim smenjivanjem pesnikje postigao veu prirodnost. Ono mu je omoguilo da gavranove stihove: a od Srba to je i ostalo, sve ranjeno i iskrvavljeno" odmah ilustruje Milutinom koji nosi desnu u lijevoj ruku" i kome je konjic u krv ogreznuo". A to Je dalo prilike Milici da postavi Jedno od najvanijih pitanja: Zar izdade cara na Kosovu?" Ovo pitanje je istaknuto i time to ranjenik ne odgovara na njega odmah, nego tek poto je skinut s konja, umiven i zapojen, i poto mu je milica iostavila niz novih .gtanja. Njegovi odgovori posle toga odiu tonlom neposrednou ne oevica (kakav moe biti gavran), nego ranjenog uesnika. V drugoj pesmi obrazac nije poremeen nikakvim smenjivanjem, tu gavrani odgovaraju na sva pitanja, ali ipak pesma zbog toga nije nita izgubila od svoje leiote. Zato? Pre svega, zato go je zasnovana na kontrastu: ia glavna pitanja kade Kulinove gavrani daju suprotan, za nju neoekivan odgovor. Sem toga, i pitanja i odgovori teku vrlo ivo, rastui jedno iz drugoga sve bre i silnije ukoliko se blie kraju. Kada svoja pitanja zavrava ovako: Je li ora caru opravio? Je l' Jakova na kolac nabio? Je li Luku iva ogulio? Je l' Cincara na vatri ispeko? Je l' upia sabljom posjekao? Je l' Miloa s konjma istrgao? Je l' Srbiju zemlju umirio?

Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l' vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoe l' skoro doi? Ne goni li mavanskijeh krava? Ne vodi li srpskijeh robinja, koje bi me vjerno posluile? Ka'te mene kad e Kulin doi? Kad e doi, da se njemu nadam? A gavrani odgovor zavravaju reima: Srpska vojska tursku nadvladala. Pogibe ti Kulin kapetane, pogubi ga Petroviu ore. S njim pogibe tridest hiljad' Turak'; izgiboe turske poglavice, po izboru bolji od boljega od estite Bosne kamenite. Niti ide Kulin kapetane, niti ide, niti e ti doi, nit' se nadaj, niti ga pogledaj, rani sina, pak alji na vojsku: Srbija se umirit ne moe! To je pravi dvoboj reima, izveden izvanredno veto i snano. Te rei deluju kao maevi. I dok bi gavranova crna krila i graktanje ljudskim glasom u drugoj situaciji savremenom oveku izgledali naivni i otuni, ovde nad glavom ponosite kade koja je uverena u pobedu muitelja i eljna tuih muka kao glasnici pobede sirotinje raje, i u ovakvoj jaini poetskog izraavanja, ne samo da ne umanjuju nego uveavaju pesniku dra, i oivljuju boju onih patrijarhalnih vremena kad se u herojskoj borbi protiv nadmonog neprijatelja traio i nalazio saveznik i u pticama. I po drugom obrascu mogla se ispevati pesma velikih kvaliteta. Najbolji dokaz za to je Smrt Senjanina Iva, jedna, od najlepih naih pesama. Majka je usnila neobian san, prota ga protolkovao, i ubrzo predskazanja su se obistinila, to je kalup po kome je izraena ova pesma.,Ali, kakva se poezija prelila preko toga kalupa! Sai je straan kao smak sveta, velianstven i jezivo lep: Senje je pritisla tama, nebo se prolomilo, mesec pao ,na zemlju, zvezde pribegle kraju, Danica krvava, na crkvi kuka kukavica. Nesrea zbog smrti jednog junaka nije se mogla kazati reljefnije nego ovom naivnom i ipak veoma poetskom slikom koju je stvorila uznemirena mata materina. Ali to nije jedina takva slika. Veoma su snane i one tri o poterama. Jedna je potera sva u crnom (crni junaci, crne alme, crni.konji), druga sva u belom, trea ima crne struke, dugake puke i pregorele noge do kolena. Ove slike su poreane po jaini: u noi belo izgleda sablasnije od crnoga, a pregorele noge do kolena (tj. u dokolenicama vatrene boje) deluju impresivnije nego i jedno i drugo kao arki simboli palikua. I zbog svega toga pesma Smrt Senjanina Iva daleko prevazilazi granice jednog lokalnog dogaaja i osea se kao monumentalna slika itave nae zemlje u periodima kad su po njoj lutale ete raznih porobljivaa. Ovi primeri dovoljno jasno pokazuju da ak i jedan utvreni obrazac po kome se stvara cela pesma nije u stanju da ugui pravu poeziju. Prirodno je onda pretpostaviti da to jo

manje mogu uiniti opta mesta koja su samo detalji ili manji delovi raznih pesama: tzv. stajae rei, brojevi, imena, stalni epiteti, poeci i zavreci, poreenja, opisi karakteristinih i estih u epskoj poeziji situacija, epska ponavljanja. Neke stajae rei su osobina pesnikog jezika: gospodar (m. mu), babo (m. otac), ljuba (m. ena), edo (m. dete), dvori ili kula (m. kua), dojka (m. sisa), i neke ,meu njima (ljuba, dvori, na primer) svakako su lepe od rei istog znaenja koje se upotrebljavaju u obinom govoru. Ali ima i takvih rei koje se veoma estoupotrebljavaju i koje mada upotpunjavaju realistiku sliku ranijih vremena ne odlikuju se lepotom; takve su rei: bre, more, kuja, kuka, kurva, kopile. Meutim, stajaa imena po pravilu prijatno zvue: Nedeljko (prota), Mara ili Janja (krmarica), Ruica (crkva ili ena), Pavle, Jovan, Zlatija, Hajkuna, Jelica, Anelija. Isto to moe da se kae i za stajae brojeve (koji najee znae: nekoliko ili mnogo): tri, etiri, sedam, devet, dvanaest, petnaest,, trideset, sto, tri stotine, hiljada. Stereotipni poeci su veoma esti. Oni mogu biti dvojaki. Jedni nemaju veza sa sadrinom pesme: Boe mili, uda velikoga!" Mili boe, na svemu ti hvala!" i za njih mada i oni na svoj nain 106 istiu znaaj onoga o emu pesma govori ne moe se rei da su lepi. Drugi imaju veze sa sadrinom; takvi su: Jo zorica nije zabelila", este knjige idu za knjigama"; zatim oni koji poinju reima: knjigu pie, vino pije, kad se eni, konje jau, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protuio, razbole se, sanak snila, klie vila; i najzad tzv. slovenska antiteza. Mnogi od ovakvih poetaka nisu neprijatni kad se ponavljaju, a neki suak i veoma lepi. Slovenska antiteza, na primer, ne ustupa ni nred takvim originalnim poetkom kao to je: Netko bjee Strahiniu bane!" Uostalom, ona nije ni esta ni uvek ista: Ili grmi, il' se zemlja trese? Niti grmi, nit' se zemlja trese, ve pucaju na gradu topovi, na tvrdome gradu Varadinu: enluk ini Vua denerale ... (Marko Kraljevi i Vua deneral) Poletio soko tica siva od svetinje od Jerusalima, i on nosi ticu lastavicu. To ne bio soko tica siva, vee bio svetitelj Ilija; on ne nosi tice lastavice, vee knjigu od Bogorodice ... (Propast carstva srpskoga) Mili boe, uda golemoga! Jali grmi, jal' 'se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit' se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile;

ve pucaju na Zadru topovi: enluk ini aga Beir-aga... (Mali Radojica) to procvilje u Banjane Gornje? Da l' je vila, da li guja ljuta? Da je vila, na vie bi bila; da je guja, pod kamen bi bila. Nit' je vila, niti guja ljuta, ve to cvili Perovi Batriu u rukama Korovi-Osmana... (Perovi Batri) ta se b'jeli u gori zelenoj ? Al' je snijeg, al' su labudovi? Da je snijeg, ve bi okopnio, labudovi ve bi poletjeli. Nit' je snijeg, nit' su labudovi, nego ator age Hasan-age ... (Hasanaginica) Dva su bora naporedo rasla, meu njima tankovrha jela; to ne bila dva bora zelena, ni me' njima tankovrha jela, ve to bila dva brata roena: jedno Pavle, a drugo Radule, meu njima sestrica Jelica ... (Bog nikom duan ne ostaje) Svaka od ovih slovenskih antiteza u punoj je harmoniji sa sadrinom pesme koju otvara: prva i trea nagovetavaju junaku borbu, druga tako neobian dogaaj kao to je privolevanje nebeskom carstvu, etvrta muenje, dve poslednje izlive jakih emocija. A i meu onima koje su vrlo srodne opet postoje znatne razlike izmeu prve i tree, na primer. I svaka od ovih antiteza to treba naroito naglasiti predstavlja, jednu celinu za sebe, koja moe da stoji sama, kao pesma lirskog karaktera. Stereotipni zavreci mnogo su rei; u najvie sluajeva dobre pesme imaju svoje, originalne zavretke, gkoji su u potpunom skladu sa sadrinom i meu kojima ima veoma lepih. Takvi su, na primer, ovi: Teko svuda svome bez svojega! (enidba Duanova) Pomalo je takijeh junaka ka to bjee Strahiniu bane. (Banovi Strahinja) Sve je sveto i estito bilo, i milome bogu pristupano. (Propast carstva srpskoga) Spominje se Kraljeviu Marko kao dobar danak u godini. (Marko Kraljevi i orao)

Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osuio! (Kosovka devojka) Grad-Stalau, da te bog ubije! Doveo sam tri iljade vojske, a ne vodim nego pet stotina. (Smrt vojvode Prijezde) Kako tade, tako i danaske: nijesu se nigda umirili, niti mogu krvcu da umire, no i danas tu prosiplju krvcu. (enidba Maksima Crnojevia) Jo Kajica, moje edo drago! Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na mejdanu! I kreposti meu vojvodama! Suva zlata smederevski kljui! Desno krilo od srpske krajine! Kako e te preboleti baba? Kako e te ostaviti sama, da mi uva na Beljacu strau, brez promene dokle je krajine! (Smrt vojvode Kajice) Sve ti vrime za vrimenom proe, zeman kule po Kotarim' gradi, zeman gradi, zeman razgrauje. Nek s' okree kolo naokolo! (erzelez Alija) Drino, vodo, plemenita meo izme' Bosne i izme' Srbije! Naskoro e i to vreme doi kada u ja i tebeka prei, i estitu Bosnu polaziti! (Poetak bune protiv dahija) Nasuprot ovakvim zavrecima u kojima je saeto kazan smisao itave pesme ili, bar, jedna misao ili oseanje ili slika koji skladno i snano zavravaju pesmu stereotipni zavreci, i kad, su i kad nisu u vezi sa sadrinom, u najveem broju sluajeva su bez ikakve poetske jaine. Takvi su, na primer, sledei: To izusti, a duu ispusti", Bog mu dao u raju naselje, nama, brao, zdravlje i veselje", Nas lagali, mi polagujemo", Odvede je u bijelu crkvu, pokrsti je i vjena je za se". Ali, pokadto, i stereotipni zavretak nije lien izvesnog dubljeg smisla i prave lepote: Teko onom svakome junaku to ne slua svoga starijega! Ali, ma kakvi bili, stereotipni poeci i zavreci nemaju bitnog uticaja na lepotu pesama. To najbolje potvruje injenica da imaju stereotipne i poetke i zavretke takve pesme

kao to su: olani Dojin, enidba od Zadra Todora, Smrt Senjanina Iva, Kostre harambaa, Mali Radojica. Stalni epiteti jo manje odreuju lepotu nae epske poezije, mada nikako ne ine njenu jau stranu. Uporeeni s Homerovim epitetima, nai izgledaju prilino siromani. Kod Homera su to mahom sloene rei, koje se nisu upotrebljavale u obinom govoru: ruoprsta (zora), brzonogi (Ahil), ljudomora (Hektor) itd. U naem pesnitvu epiteti su veoma retko, samo po izuzetku, sloene rei: tankovrha (jela), starokovka (sablja), belogrla (vila), kostolovka (koplje); u ogromnoj veini, skoro po pravilu, to su vie ili manje obine rei. U Homera imaju stalne epitete veoma mnoga ljudska i geografska imena, a kod nas samo nekoliko takvih imena: Jug Bogdan (stari), Relja (krilatica), Alil (gojeni), Dunav (tihi), Kosovo (ravno), Biograd (stojni). I kod nas i kod Homera stalni epiteti se pokadto to je Jedna od tzv. pesnikih naivnosti stavljaju i tamo gde su neprirodni (npr., kod nas belo grlo u crnog Arapina). Kao to ima stalnih epiteta, tako ima i stalnih komparacija. One su najee obine, kratke i jednostavne", u jednom ili dva stiha, i kazuju emu je to slino bez ikakvogdaljeg opisivanja". Konj je kao gorska vila", koplja kao arna gora", adori kao i snjegovi", i t. sl. Ovakve komparacije, oigledno, i utoliko pre to se esto ponavljaju u najveem broju sluajeva veoma malo obogauju poetsku sliku. Ali ima i reih, ak i vrlo retkih, mnogo lepih n nesumnjivo lepih poreenja. Takva su ona u Burevoj tubalici za Kajncom u pesmi Smrt vojvode Kajice: pernati od sunaca tit", suva zlata smederevski kljui" itd. Takva su i ova: Moja ruko, zelena jabuko! Snaho Jelo, nenoeno zlato! O ti bane, oi obadvije, s kojim majka ide po svijetu, po svijetu i po arku suncu! Kad zabrani u polju livadu, jal' je kosi,' ja drugome daji, da ne biju slane ni njegovi po livadi cvijet rascvatio; kad zaprosi lijepu evojku, jal' je vodi, jali je ne prosi. Naravno, i ovakva naa poreenja veoma se razlikuju od Homerovih. Mareti je duhovito primetio da bi uobiajenu u naim pesmama komparaciju: Zakukae kano kukavice" Homer ovako razvio: Kao kad kukavica u proljee zakuka u umi na zelenoj grani i kukanjem svojim razveseli srce rataru i ovaru, jer po tome znadu da je nestalo zime i dolo milo proljee, tako zakukae mati i ki". Dabome, to jo nije Homerova komparacija, koja je u stvari pesma za sebe, jedna uvek nova i potpuno dovrena slika, veto ubaena u priu da svojim sjajem prekine monotoniju, da uspori radnju i podstakne panju i interesovanje. Ali ipak zato ne treba potcenjivati sva naa poreenja. U njihovoj kratkoi i jednostavnosti ima katkad posebnih ari i snage. To naroito vredi za slovensku antitezu ( o kojoj smo ve govo rili) i za alegoriju. Koliko retka i lepa, alegorija je u naem pesnitvu toliko i prirodna. Po pravilu, ona se javlja onda kad neki junak zbog okolnosti u kojima se nalazi ne sme otvoreno da govori. Na primer, svezani Radivoje (u pesmi Starina Novak i deli-Radivoje) upotrebljava je da bi obavestio 'Novaka o svome poloaju:

Bog t' ubio, goro Romanijo! Ne rani li u sebe sokola? Proleee jato golubova i pred njima tica golovrane, provedoe bijela labuda i pronee pod krilima blago. Poseban, redak i vanredno lep primer predstavlja poreenje u obliku gradacije, kakvo je ono u Kneevoj veeri gde je junatvo stavljeno iznad svih drugih odlika: Ako u je napit po starjetvu, napiu je starom Jug-Bogdanu; ako u je napit po gospodstvu, napiu je Vuku Brankoviu; ako u je napit po milosti, napiu je mojim devet ura, devet ura, devet Jugovia; ako u je napit po ljepoti, napiu je Kosani-Ivanu; ako u je napit po visini, napiu je Toplici Milanu; ako u je napit po junatvu, napiu je vojvodi Milou." Mnogo je ee u naim pesmama, i esto izvanredno lepo, poreenje po suprotnosti kontrast. Na taj nain porede se mnoge linosti: ura Vukaip i Junaina Momilo u enidbi kralja Vukaina estiti i bezazleni Gojko i njegova lukava braa u ">U Skadra, sluga Lazar i gospoda Jugovii u enidbi kneza Lazara, Uro koji utei eka pravdu i tri brata Mrnjavevia koji se bezobzirno zalau za sebe u pesmi Uro i Mrnjavevii, heroj Strahini ban i njegova kukavna tazbina u pesmi Banovi Strahinja, izdajnik i branilac otadbine u Kneevoj veeri, Marko i neki njegovi protivnici u nizu pesama, dobra i zla snaha u pesmi Jakii kuaju ljube, mladoenja starac i mladi u Udaji sestre Ljubovia. Na taj nain se porede nai i latinski manastiri u pesmi Milo u Latinima, i nekadanji radosni dani i sadanji tuni u pesmama: Kosovka devojka i Smrt majke Jugovia, i zbog toga su itave pesme ispevane u obliku kontrasta. A jo je vei broj duih ili kraih delova pesama koji su dati u takvom obliku. Oni su smeni ili ozbiljni, mnogobrojni i raznoliki. To moe da bude opis divljeg i pitomog predela (u pesmi enidba kralja Vukaina): Kad pogleda s grada iznad sebe, nita nema lijepo vieti, ve bijelo brdo Durmitora, okieno ledom i snijegom usred ljeta kao usred zime; kad pogleda strmo ispod grada, mutna tee Tara valovita, ona valja drvlje i kamenje, na njoj nema broda ni uprije, a oko nje borje i mramorje... A kakav je Skadar na Bojani!

Kad pogleda brdu iznad grada, sve porasle smokve i masline i jo oni grozni vinogradi; kad pogleda strmo ispod grada, al' uzrasla enica bjelica, a oko nje zelena livada, kroz nju tee zelena Bojana, po njoj pliva riba svakojaka, kad go hoe, da je taze jede. To moe biti kletva i blagoslov koji karakteriu jednu tako sloenu linost kao to je Marko Kraljevi (na kraju pesme Uro i Mrnjavevii): Na Marka je vrlo ao kralju, te ga ljuto kune i proklinje: Sine Marko, da te bog ubije! Ti nemao groba ni poroda! I da bi ti dua ne ispala dok turskoga cara ne dvorio!" Kralj ga kune, car ga blagosilja: Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv'jetlo na divanu! Tvoja sablja sjekla na mejdanu! Nada te se ne nalo junaka! Ime ti se svuda spominjalo, dok je sunca i dok je mjeseca!" to su rekli, tako mu se steklo. To moe biti detalj o razliitom poreklu (u pesmi Marko Kraljevi i Musa Kesedija): Proi, Marko, ne zamei kavge, il' odjai da pijemo vino; a ja ti se ukloniti neu ako t' i jest rodila kraljica na ardaku, na meku dueku, u istu te svilu zavijala, a zlaanom icom povijala, odranila medom i eerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploi studenoj, u crnu me struku zavijala, a kupipom lozom povijala, odranila skrobom ovsenijem; i jo me je esto zaklinjala da se nikom ne uklanjam s puta. To moe da bude i podsmeljiva scena koja pokazuje kakav izgleda goljav ovek pod ruhom i orujem velikog junaka (u pesmi enidba kralja Vukaina): to Momilu bilo do koljena, Vukainu po zemlji se vue; to Momilu taman kalpak bio,

Vukainu na ramena pada; to Momilu taman izma bila, tu Vukain obje noge mee; to Momilu zlatan prsten bio, tu Vukain tri prsta zavlai; to Momilu taman sablja bila, Vukainu s' arin zemljom vue; to Momilu taman deba bila, kralj se pod njom ni dignut ne moe. To sve znai da je kontrast opte mesto, ali bez ieg ablonskog, jedan opti oblik koji se odlikuje ne samo najarenijom, sadrinom nego i vrlo raznovrsnim umetnikim izrazom. Pogledajte samo tri poslednja primera. U prvom svaki stih kletve kazuje jednu negativnu, svaki stih blagosiljanja jednu pozitivnu Markovu osobinu, a svi ukupno ukratko, ali jasno prikazuju celog Marka. U drugom primeru, nizu stihova o tome kako je Marko roen i negovan suprotstavljen je niz stihova o Musinom poreklu, tako da svakom detalju iz prvog niza odgovara suprotni detalj iz drugoga: gospoi kraljici ljuta Arnautka, meku dueku studena ploa, istoj svili crna struka, zlatnoj ici kupina, medu i eeru ovseni skrob. U treem primeru, neposredno uza svaku pojedinost o Momilovoj gorostasnosti stavljen je detalj o Vukainovoj siunosti (da bi se ova to reljefnije istakla i uinila to smenijom), i to u tako snanoj gradaciji, tako brzom smenjivanju sve jaih i jaih slika, da se ima utisak da stihovi padaju, na Vukaina kao udarci. Ali, ako je za poreenje umeo da pronae raznolike forme, i vrlo originalne pored stereotipnih, na narodni pesnik i to je njegov najkrupniji nedostatak mnoge i mnoge situacije izraava uvek na isti nain, istim reima. To su, u stvari, okamenjene formule koje se ponavljaju iz pesme u pesmu kao i stalni poeci i poreenja. One mogu biti od jednoga stiha: Kad ujutru jutro osvanulo", Sve mislio, na jedno smislio", Proli suze niz gospodsko lice", Zemlji pade, puci oganj dade", Na zlo ga je mesto udario", Manu sabljom, odsee mu glavu", Ni zemlja ga iva ne doeka" itd. itd., a mogu biti i od dva i vie stihova, na primer: Zazor mi je u te pogledati, a kamoli s tobom besediti", Topuzinu baca u oblake, doekuje u bijele ruke", zatim u mnogo sluajeva opis susreta prijatelja i neprijatelja (prvi se grle, drugi se grde), opis porobljenih dvorova itd. Slinih okamenjenih formula ima i kod Homera, na primer: Kad ranoranka zora ruoprsta osvanu vee" (stih koji odgovara naem Kada svanu i ogranu sunce"). No ipak zato to treba naroito istai ne samo kod Homera nego i kod nas neuporedivo je vei broj situacija za koje je naen poseban, nov, originalan, esto vrlo snaan izraz. To dovoljno jasno ilustruju sledei primeri: Kad je jutrom zora prokasala... Zemljama u drume zapraiti, a vodama zamutit brodove. Smrzlo mi se srce u ljedarca, a umrle ruke do ramena, zamrznuo jezik u vilice. Toke razbi, srce mu rasee. Turski konji noge iskidae etajui jutrom i veerom.

U opta mesta idu i opisi odela, oruja, opremanja konja, megdana, bojeva, lepote. Oni su u mnogo emu veoma slini, ali u nekim detaljima ipak razliiti. U to se moe svako lako uveriti ako uporedi, na primer, opise junakog ruha i oruja u pesmama: enidba Duanova, Smrt vojvode Kajice, Ban Zrinjanin i Begzada djevojka, Novak i Radivoje prodaju Grujicu, enidba Stojana Jankovia, Od Horvata Mato; opise devojakog odela i lepote u pesmama: Ban Zrinjanin i Begzada djevojka, enidba Milia barjaktara, Udaja sestre Ljubovia; opise opremanja konja u raznim pesmama o Marku; opise megdana u pesmama: Banovi Strahinja i Marko Kraljevi i Musa Kesedija; opise bitke u pesmama: enidba Maksima Crnojevia, enidba od Zadra Todora, Bojii Alija i Glumac Osman-aga. No iako slini, ne samo zbog razliitih detalja koje sadre i koji ih uvek ine sveim nego i zbog toga to su esto u celini uspeli, neki od ovih opisa se rado ponovo itaju recimo, o ruhu i oruju vojvode Kajice, o megdanu izmeu Strahinia i Alije i izmeu Marka i Muse, o lepoti cure Ljeposave i sestre Ljubovia. Naravno, to utoliko vie vrediza opise koji nisu opta mesta, i kojih ima u velikom broju. Takvi su mnogi opisi megdana u pesmama o Marku i u pesmama o drugim junacima (na primer, Marko i Arapin, Bajo i Ljubovi). Takvi su oni izvrsni opisi u enidbi od Zadra Todora u kojima je narodni pesnik pokazao redak smisao za sklad boja: crveno ruho, alatasti konji i rii brci u jednih junaka; u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smei brci; u treih crno ruho, vrani konji i crni brci; u etvrtih belo ruho, beli konji i plavi brci. Ovamo dolazi i onaj jedinstveni opis Lekinoga dvora (u pesmi Sestra Leke kapetana) koji moe da se poredi sa opisom Alkinojevog dvora u Odiseji i, naroito, opisi uzbuenja prema spoljnim znacima opisi koji su prava mala remek-dela. Od svih ovih opisa ovde moemo da navedemo samo dva, kratka, koji ilustruju poslednju pomenutu vrstu. U prvome (iz pesme Jankovi Stojan i Smiljani Ilija) dat je u slici punoj poleta i ubora Stojan u trenutku kad je video lepu i besnu Turkinju: ivo mu je srce poigralo, a za pojas svijetlo oruje, u njedrima sahat zakucao, na prsima toke zakucale, pa je toke rukam' ustavljao. U drugome (iz pesme enidba Milia barjaktara) rekli bismo u jogc snanijoj slici prikazan je Mili u trenutku kad je dobio lepoticu Ljeposavu i raskone darove: A kad Mili dara privatio, konja jae, konj mu poigrava, a zvekee sablja o bedrici, a ubore puca na prsima, na kalpaku trepee mu perje. Ovakvi opisi, zacelo, ne zaostaju za Homerovima, ni opisi megdana takoe, ni oni iz enidbe od Zadra Todora, ni opis Lekinoga dvora. Ali u opisivanju prirode i mnogih drugih prizora Homer je daleko iznad naeg narodnog pesnika.To, izmeu ostalog, pokazuje i slika umiranja, koja se esto sreta i kod nas i kod Homera. Kod nas, i kad je razvijenija, ona nikad ne dostie snagu opisa s kojima smo se maloas upoznali: Na loe ga mesto udarila: meu puca, e mu srce kuca, na plei mu zrno izlazilo, i junako srce iznijelo,

i bijele komad digerice. Kod Homera u Odiseji slian prizor, zahvaljujui nekolikim odlino zapaenim pojedinostima, tako je iv kao da se odigrava pred naim oima: U grlo upravo njega Odisej pogodi str'jelom, i rt strijele odmah kroz mekani kroz vrat mu proe, na stranu klone Antinoj, iz ruku mu ispadne kupa kada ga zgodi Odisej, iz nozdrva debeo mlaz mu trgne junake krvi, po stolu nogama lupi te ga odgurne brzo i na zemlju jestvine spadnu... No po metodu opisivanja na narodni pesnik, uglavnom, ne razlikuje se od Homera. Svi nai opisi, bili opta mesta ili ne, mogu se kao i Homerovi podeliti u dve grupe: ili su to slike radnje (tj. onoga to jedno drugome sledi u vremenu) ili slike tela (tj. onoga to je jedno pored drugoga u prostoru). Homer, kad god to moe, slika telo opisujui radnju i zato ga je veoma hvalio Lesing u Aaokoonu (polazei sa stanovita da su tela predmet slikarstva, a ne poezije). Tako isto, mada u manjoj meri, postupa i na narodni pesnik. Homer, na primer, slika (u Ilijadi) Parisovu opremu prikazujui njegovo opremanje. Na isti nain na narodni pesnik prikazuje Grujiino odelo i oruje (u pesmi Novak i Radivoje prodaju Grujicu): Uranila Daferbegovica, te iznosi divno odijelo, i oblai dijete Grujicu: na plei mu udara koulju do pojasa od istoga zlata, od pojasa od bijele svile; po koulji zelenu dolamu, na kojoj je trideset putaca: svako puce od po litru zlata, pod gr'ocem od tri litre zlata, i ono se na burmu otvora, te se nosi za jutra rakija; po dolami toke i eerme. zlatne toke od etiri oke; a na noge kove i akire, ute mu se noge do koljena, pobratime, kao u sokola, a na glavu kalpak i elenke, jedan kalpak, devet elenaka, i deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, to kucaju Gruja po pleima, valja krilo hiljadu dukata; donese mu svilena pojasa, i za pojas dvije danickinje, obadvije u istome zlatu; apokraj njih noa plamenita, me' kamzama alem, dragi kamen;

dade njemu sablju okovanu, na kojoj su tri balaka zlatna: na svakome alem, dragi kamen, valja sablja tri careva grada. Ali, po sebi se razume, ima i takvih situacija u kojima se predmeti moraju opisivati tako kako se nalaze jedan pored drugoga u prostoru. Takav je kod nas, izmeu ostalih, opis cure Leposave: udo ljudi za evojku kau: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibriima, oi su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena ruica, zubi su joj dva niza bisera, usta su joj kutija eera; kad govori ka da golub gue, kad se smije ka da biser sije, kad pogleda kako soko sivi, kad se ee kao paunica. Izmeu raznih optih mesta poseban znaaj ima tzv. epsko ponavljanje. Ono epskom pesniku ne samo naem nego i svakom drugom slui ili kao gotova formula pomou koje pravi pesmu, ili za to da proiri pesmu, ili za to da predahne ili vrlo esto i za to da naglasi ono to on smatra najvanijim. Otuda sva epska ponavljanja nisu iste vrednosti: neka stvaraju veu ili manju motoniju, a neka su jedna od najveih lepota umetnikog izraavanja. U prvu vrstu bi ili jedan te isti govor koji se vie puta ponavlja, ili pismo jedne te iste sadrine koje se upuuje veem broju lica, ili takvo pismo koje jedna linost dobija od veeg broja ljudi, ili kad neko na jedan te isti nain doekuje vie lica (obino onih koje je pismima pozvao), ili kad se ma koja situacija istim reima vie puta kazuje. Ali i ova ponavljanja utoliko pre kad su osveena po nekom novom reju oseaju se i kao prirodna i kao prijatna. Tako se osea, na primer, u enidbi od Zadra Todora pismo pet puta ponovljeno, ali etiri puta sa neto drukijim poetkom: Eto knjiga, dvije age stare!" Eto knjiga, dvije age drage!" Eto knjiga, dva brata roena!" Eto knjiga, dvije etobae!" Tako se osea u pesmi Sestra Burkovi-serdara devojin isti odgovor trojici Turaka, ali uvek sa neto drukijim poslednjim stihom: devojka prvi put kae da je isproena za idiju Smiljani-Iliju", drugi put za sokola Smiljani-Iliju", trei put za junaka Smiljani-Iliju", i te promene date u lepoj postupnosti dovoljne su da razbiju monotoniju. Slian je sluaj i u pesmi Kosovka devojka: jedan te isti opis trojice junaka uvek ima drukiji zavretak, a u jedne te iste rei kojima se oni obraaju devojci unesene su prirodne promene one koje obeleavaju njihov razliit odnos prema njoj (jedan e joj biti kum, drugi dever, trei e je uzeti za vernu ljubovcu"), i imaseutisak da se tri pobratima spremna za borbu i pogibiju, ujedinjena najdubljim prijateljstvom samo utoliko i razlikuju. A u ponekim sluajevima promene su tako znatne da ima vie novog nego ponovljenog (na primer, u pesmi Poetak bune protiv dahija stalno se ponavlja samo dok pogubim" i on je paa, a ja sam subaa", dva izraza koji najvie istiu jedno isto oseanje i nameru Foia Memed-age prema mnogim i vrlo razliitim licima). Ali

najveu vrednost imaju ona ponavljanja uvek istih ili neto izmenjenih rei koja slue tome da istaknu jedan trenutak, odliku, situaciju. Primera za to ima u itavom nizu pesama. U enidbi Auanovoj ponavljaju se rem koje oznaavaju najvanije trenutke: klevetnike rei latinskog kralja o Vojinoviima (vane zato to obeleavaju osnovni zaplet u pesmi), pretea vika Latineta sa grada (koje poziva na savlaivanje sve teih i teih prepreka) i na Miloeva pitanja da la je slobodno da uini ovo ili ono u gradaciji koja izvrsno ilustruje porast careve naklonosti prema nepoznatom sestriu Duanovi odgovori: Jest slobodno, mlaano Bugare! Jest slobodno, moje drago d'jete! Jest slobodno, moj roeni sinko! U Zidanju Skadra ponavljaju se stihovi koji izraavaju osnovne momente tekoe, upornost, rtvu: Ne mo', kralje, temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada. Tako e se temelj obdrati, tako ete sagraditi grada. Zidae te kuli u temelja. Oborie do trista majstora, oborie drvlje i kamenje. Kade doe moj nejaki Jovo ... U pesmi Uro i Mrnjavevii (ponovljeni stihovi, takoe, oznaavaju neke najvanije trenutke: Carevi se otimlju o carstvo, meu se se hoe da pomore, zlaenima da pobodu noi, a ne znadu na kome je carstvo. On e kazat na mene je carstvo. uti Marko, nita ne besjedi, na atora ne okree glavu. Malo l' ti je, ostala ti pusta! ve s' o tue otimate carstvo? U pesmi Car Lazar i carica Milica najvpe se ponavlja stih koji najjae izraava sestrinsku ljubav da imadem brata od zakletve". U pesmi Propast carstva srpskoga ponavljaju se rei koje izraavaju sav heroizam i tragediju kosovskih junaka: bie i ubie", biti zapoee", pogibe", pogiboe", sva izgibe vojska". U pesmi Musi Stevan ponavlja se kneeva kletva, na kojoj je ova pesma i sagraena. U pesmi Smrt majke Jugovia ponavljaju se stihovi koji izraavaju materino odupiranje bolu: I tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne pustila. U Oranju Marka Kraljevia ponavljaju se stihovi koji duhovito i snano izraavaju najbitniji momenat: More, Marko, ne ori drumova!" i More, Turci, ne gaz'te oranja!" U Bolanom Aojinu ponavlja se opis Arapinovog nameta, a na njemu i poiva ova pesma. U pesmi Jakii kuaju ljube oba brata postavljaju enama jedno isto pitanje, koje je svakako u sreditu pesme. U Banu Zrinjaninu i Begzadi djevojci vie puta se ponavljaju rei kojima mlada Turkinja iskazuje strepnju osnovno svoje raspoloenje da li se

dopada banu. U enidbi Grujice Novakovia i Berzelezu Aliji ponavljaju se rei kojima Gri i Berzelez izraavaju svoju nadmonost nad Novakom i njegovom druinom, a to i jeste najvanije u ovim pesmama. U enidbi od^Zadra Todora ponavljanje opisa naih junaka deluje kao nagovetaj turske nesree, a vie puta ponovljeni stih Marko vee za jele zelene" pojaava nesumnjivo sliku turskog poraza. U pesmi Senjanin Tadija ponavlja se pitanje Tadiji to je uplaio druinu i Tadijin odgovor, koji otkriva gledanje na junako i kukaviko dranje gledanje koje je u osnovi ove pesme: Neka bjee, dragi pobratime! Kada su se oni uplaili od ivoga oderana jarca, ja kako e sjutra doekati, pobratime, Hasan-agu Kunu i njegovih tridest krajinika, krajinika kako vatre ive? U enidbi Milia barjaktara ponavljaju se nevestine rei o tome kako joj je omrznulo sunce, a to je trenutak kad poinje tragedija. Sa isto toliko smisla ponavljaju se Osmanove rei u vnidbi bega Ljubovia, rei Beiraginice u Malom Radojici, Vukove rei u pesmi Vuk Aneli i ban Zadranin, stih to me, tuan, ovud poteralo" u Predragu i Nenadu, stih nek izie pred tavnicu kletu" i opet delat sa tavnice vie" u pesmi Tri sunja. I koliko raznolikosti u nainu ponavljanja! Ponekad se u ponavljanju uva isti red (na primer, u pesmi Janko od Konjica i Ali-beg u Savinim odgovorima na Pavlova pitanja da li se zelene lugovi posavski, da li ima trave oko Save itd.), ponekad je red poremeen (na primer, u kneevoj kletvi u Musiu Stevanu), ponekad se ponavlja obrnutim redom (na primer, u pesmi Marko pije uz ramazan vino). I svaki od ovih naina duboko je opravdan: u prvom sluaju i u pitanjima i u odgovorima o tome da li je vreme da hajduci idu u umu sasvim prirodno istie se na kraju janje za zaklanje"; u drugom sluaju stih ne imao od srca poroda" prenosi se s poetka na kraj zato to se ponavlja pred enom koja tim delom kletve treba da bude najvie dirnuta; ,u treem sluaju Markovo krenje carske naredbe predstavljeno je vrlo efektno ba time to se ona ponavlja obrnutim redom, to je poslednji stih naredbe da s' ne igra kolom uz kadune" ponovljen kao prvi stih o njenom gaenju: Marko igra kolom uz kadune". Ali to nije sve, ima mnogo poteza koji su odista majstorski. Izmeu drugih, takvi su u enidbi kneza Aazara ovi ponovljeni stihovi kojima se bolje nego na ikoji drugi nain izraava koliko je Lazaru teko da pomene caru za enidbu: Voljan budi, care, na besjedi! Kad me pita, pravo da ti kaem: nije mene konjic oloao, niti mi je ruho ostarilo, nit' je malo golijemna blaga; svega dosta u dvoru tvojemu. Voljan budi, care, na besjedi! Kad me pita, pravo da ti kaem: koje sluge poslije dooe, sve se tebe sluge udvorie, sve si sluge care, ienio, a ja ti se udvorit ne mogoh,

mene, care, ne ke oeniti za mladosti i ljepote moje. Nije manje snaan ni stih koji aga i Ivo (u pesmi Ivo Senkovi i aga od Ribnika), nalazei se brzo jedan za drugim u istom povoljnom poloaju, upuuju kao da se loptaju jedan drugome: to sad misli, emu li se nada?" Izvrsna je kombinacija dvaju suprotnih ponavljanja u pesmi Marko Kraljevi i emo Branin; gospoda hrianska triput mole ema: Bogom brate, emo Branine, tu nam nemoj objesiti Marka, nee rodit vino ni enica, evo tebe tri tovara blaga! a zatim triput mole Marka: Bogom brate, Kraljeviu Marko, objesi nam ema Branina, evo tebe tri tovara blaga! Izvanredno je kao umetniki izraz i ponavljanje kome je cilj da istakne ne samo situaciju o kojoj je re nego i onu koja e nastupiti i koja je obino suprotna prvoj ili je daleko znaajnija od nje. Takvo ponavljanje nalazimo u pesmama: Marko Kraljevi i Mina od Kostura i Smrt Senjanina Iva. U prvoj dvaput ponovljenim u Markovom odsustvu: Sad navali, ljuta Arapijo!" snano je istaknut strah koji je izazvala Markova pojava i koji je izraen reima: Sad ustupi, ljuta Arapijo!" U drugoj Ivo kae povodom sukoba sa prvom poterom: Od njih niko ne ostade, majko, od nas niko ne pogibe, majko; povodom sukoba sa drugom poterom: Od nas niko ne pogibe, majko, od njih niko ne ostade, majko; a povodom sukoba sa treom poterom: Od njih, majko, niko ne pogibe, od nas, majko, niko ne ostade; a na taj nain a i promenjenim redom rei (ta promena je, oigledno, vrlo veto izvedena) odlino je naglaen nesreni obrt dogaaja. Uzgred smo dosad ve vie puta dotakli i gradaciju postupno reanje sve jaih i jaih slika. Po seoi se razume da takvo reanje ostavlja najdublji utisak i predstavlja veliku lepotu umetnikog izraza. Delimino ili u celini, u gradaciji su ispevane pesme: enidba Duanova, Zidanje Skadra, Propast carstva srpskoga, Kosovka devojka, Smrt majke Jugovia, Marko Kraljevi i Alil-aga, Marko Kraljevi i Mina od Kostura, Marko Kraljevi i Arapin, Marko Kraljevi i beg Kostadin, Smrt vojvode Prijezde, Smrt vojvode Kajice, Lov na Boi, Smrt Senjanina Iva, Senjanin Tadija, Predrag i Nenad, Tri sunja i dr. Veliki umetniki znaaj ima i direktni govor. On je vana crta ne samo epskoga stila nego i usmenog stvaralatva uopte. U Ilijadi i Odiseji, na primer, iskorien je u najveoj meri: itava pevanja u stvari su dijalozi. Kakvi su ti dijalozi, dovoljno je setiti se Ahilove i Agamemnonove svae u Ilijadi i, na primer, u Odiseji veere pred odlazak Telemahov iz Sparte. U istoj meri upotrebljen je direktni govor i u naoj narodnoj knjievnosti uopte

i u epskoj poeziji posebno. Ima i takvih epskih pesama koje su cele u dijalogu: Marko Kraljevi i beg Kostadin, Dioba Jakia, Starina Novak i knez Bogosav, Margita djevojka i Rajko vojvoda i dr. Na narodni pesnik, i kad zapone a to se retko deava izlaganje u indirektnom govoru, najee, vrlo brzo prelazi na direktno izraavanje. Otuda u naoj epici i ne samo u njoj vode se razgovori ne samo meu ljudima nego i meu ljudima n ivotinjama i stvarima. Govore sokoli, gavrani, konji, pa ak i mrtve ljudske glave. To je ostatak iz prastarih vremena kad je ovek svemu oko sebe pripisivao svoje osobine i moi. To je naivnost, ali koja i za savremenog oveka ima nesumnjivu poetsku dra, dra davno proteklih vremena kad su ljudi bili s prirodom u detinjskim i vrstim vezama. No to je samo jedan mali deo sadrine koju obuhvata direktni govor u junakim pesmama, sve ostalo su isto ljudski odnosi i situacije. Zbog direktnog govora ti odnosi i situacije su slikovitiji, a likovi pojedinih junaka u njima neposredniji, ivlji, reljefniji, njihove individualnosti punije i konkretnije. Slikovitost prikazivanja i raznolikost tona naroito pojaava rima. Ona se u usmenoj poeziji (manje u epskoj nego u lirskoj) za razliku od pisane upotrebljava neredovno, s vremena na vreme, u razliitim vidovima, da se neto naglasi, ili kao muziko osveenje, ili kao i jedno i drugo u isti mah. Ona se javlja u jednom i u vie slogova, u jednom stihu na raznim mestima, na kraju ili na poetku dva i vie stihova. Ta njena neredovnost i nesistematinost, odnosno prirodnost, u stvari je njena najvea lepota. Naravno, to ne vredi za rimu koja predstavlja opte mesto (na primer, u stihu to izusti, a duu ispusti"), nego za onu koja posle dueg ili kraeg niza jednolinih stihova izbije kao kakva varnica iz sudara istovetnih zvukova i obasja i izdvoji jedan trenutak, jednu situaciju, bilo koju pojedinost. Takve su, izmeu mnogih drugih, sledee rime: Povadie to drago kamenje, udarat ga sabljam' u balake i kadama u zlatno prstenje. Milo peva, vila mu otpeva. Primae se carica Milica, pa uhvati za uzdu alata, ruke sklopi bratu oko vrata, pak mu poe tiho govoriti. Prva vjero, potonja nevjero ! I tebe u sjutra objesiti sa unukom Zmaj-despotom Vukom. Kad se digne kuka i motika, bie Turkom po Mediji muka. Slinu ulogu imaju i mnogobrojne asonance i aliteracije i, naroito, melodian raspored glasova u mnogim i mnogim stihovima kao to je, na primer, u stihu: Toke razbi, srce mu rasee. A esto je u nenadmanom igranju zvukom i osnova cele pesme sazdana od jednog glasa, koji peva i slika u isti mah, kojim se bolje nego iim drugim ovaplouje glavna ideja. Takvo je, na primer, r u Smrti Marka Kraljevia, a u Smrgi majke Jugovia, e u Starom Vujadinu. Pogledajte samo zavrne stihove ove poslednje pesme: Ne ludujte, Turci Lijevnjani! Kad ne kazah za te hitre noge, kojeno su konjma utjecale,

i ne kazah za junake ruke, kojeno su koplja prelamale i na gole sablje udarale, ja ne kazah za laljive oi, koje su me na zlo navodile gledajui s najvie planine, gledajui dolje na drumove, kud prolaze Turci i trgovci." Mnogo puta ponovljeno i virtuozno istureno e (izostavljeno na kraju stiha samo u dva sluaja, kad su se morali drugim glasom istai oi, Turci i trgovci) osea se kao beskrajno produen odjek Vujadinovog ne, odjek u kome ovo ne dobija svu svoju ogromnu snagu. Najveim delom, moe se rei: po pravilu (naravno, u dobrim pesmama), izraz je u punom skladu sa sadrinom. Bila to lepota ili rugoba ivota, humor ili tragika, srpski pesnik ispoljava izvanredan posmatraki dar i izvanredan smisao za umetniko oblikovanje. On ume ne samo da vidi i oceni nego i da kae. U tom pogledu katkad zaostaje za Homerom, starim i velikim pesnikim uzorom, a katkad mu je ravan ili ga ak i prevazilazi. U humoru, na primer, svakako da ne zaostaje za njim. Scena sa Tersitom u Ilijadi, najpoznatije humoristino mesto iz Homera, pa ak i Homerovi smeni prizori sa bogovima ne mogu se staviti ispred takvih scena kao to je ona kad Marko gleda Bogdana i Bogdan Marka, a ne smije jedan na drugoga"; ili ona vrlo duhovito izvedena kad je sirota devojka nadmudrila Marka okumivi ga; ili ona kad Marko igra sitno kaluerski; ili ona kad Marko ore drumove; ili ona kad se Marko bolan uinio bez bolesti, od mudrosti teke"; ili ona odlina kao psiholoko zapaanje (izvrsna slika kukavikih karaktera koji tlae slabijeg i temenaju pred jaim) kad skidaju kape i smerno se klanjaju pred Markom oni isti aui koji su u crkvu konje nagonili i bievali protopop-Nedeljka; ili ona kad Milo Vojinovi daje iardijama konja na razmjenu"; ili ona kad isti junak obanskom mudrou zbunjuje cara; ili ona vrlo zanimljiva i kao psiholoki problem kad isti junak poznaje Roksandu; ili ona vrlo originalna kad se Kosovac napravio slabotinja i prevario Sekulu; ili ona nabrekla od obesti kad Novak i Radivoje prodaju Grujicu; ili ona puna mladalakog poleta kad Grujica i njegovih trideset hajduka prerueni u devojke doekuju pau sa Zagorja i njegovih trideset delija. Sve je to i dobro uoeno i prikladno reeno. Ono to srpskom kao i Homerovom humoru daje visoku cenu jeste injenica da se on ne zasniva toliko na komici rei koliko na komici situacija R postupaka pojedinih linosti. Navedeni primeri to dovoljno jasno pokazuju. Ali, sa druge strane, i u srpskoj i u Homerovoj poeziji ima i grubih ala. X esnaestom pevanju Ilijade, na primer, Patrokle upuuje ovakve rei ubijenom protivniku koji je nalik na ronca pao s bornih kola: Aj, veoma je brz, koliko lako se valja! Da taj na ribljivu kamo zabludi puinu morsku, mnoge bi ljude on nahranio otrige trae, iz lae skaui brze, iako je nemirno more, kada se s kola zna da lako po polju valja. I meu Trojcima, dakle, imade evo ronaca! Istog je kvaliteta humor u sledeim stihovima srpske pesme Milo Stojievi i Meho Orugdi: Pue puka, zapjeva Milou,

Orugdiu na alost odjeknu; vrag dogodi, te Meha pogodi. Poe Meho dremat na ogatu, a Milo mu stade govoriti: More, Meho, je l' ti malo pia? Mlogoga sam tako napojio, pa kad zaspi, vie se ne die". Uz humor valja pomenuti ironiju. U narodnom stvaralatvu nje nema mnogo, jer je za nju potreban jedan vii duhovni razvitak. U Homerovoj i srpskoj poeziji takoe nije mnogobrojna, ali je ukoliko je ima najee izvrsnog kvaliteta. Takva je, na primer, u dvadeset drugom pevanju Ilijade ironija upuena na raun onih koji su junaki" zadavali udarce mrtvom neprijatelju: kad je, naime, Ahil ubio Hektora i poeo da skida oruje s njega, dotrali su Ahejci i stali da gledaju njegovo divno lice i uzrast, ali bez udarca kojeg nijedan ne pristupi k njemu. Tada je gdjekoji k drugu okrenuv se reko ovako: "Ao, Hektora sad opipavat je dakako lake negoli kad je lae zapalio arkijem ognjem!" Od ove Homerove nisu manje snane nae ironije sadrane u ve pomenutim reima koje je Milo Vojinovi uputio trima ipardijama. U neto drukijem vidu, ove ironije se javljaju u vie pesama: kad god neki na junak govori potuenom protivniku da ide u svoju zemlju i da se pohvali ta je zadobio. Ali u nas ima i ironcja druge vrste koje su isto tako pune duha. Takva je, izmeu ostalih, u pesmi Janko od Kotara i Mujin Alil ironija koju izgovara Vuk Mandui predajui Janku zarobljenog Turina: Eto, Janko, od zlata jabuke!" Ali svu svoju snagu zapaanja i prikazivanja pokazao je srpski narodni pesnik ne u humoru, nego u tragici. I tu je esto nenadmaan, valjda zato to je iveo u zemlji koja je imala jednu od najtraginijih sudbina u istoriji sveta. Niko ni stari grki, niti ikoji drugi epski pesnik nije opevao toliko tunih dogaaja koliko on. Kod Homera ima samo nekoliko izuzetno jakih mesta ove vrste: rastanak Hektorov sa Andromahom, Ahilova tuga za Patroklom, Prijamov dolazak u Ahilov ador, Odisejev susret s majkom u podzemnom svetu. Kod nas su takve itave pesme: Zidanje Skadra, Banovi Strahinja, Musi Stevan, Kosovka devojka, Smrt majke Jugovia, Smrt vojvode Prijezde, Bolani Dojin, Smrt vojvode Kajice, Sekula se u zmiju pretvorio, Bitka na Krbavskom polju, enidba Maksima Crnojevia, Margita djevojka i Rajko vojvoda, Ivo Senkovii agaod Ribnika, Smrt Senjanina Iva, enidba Milia barjaktara, Ropstvo Jankovia Stojana, Predrag i Nenad. Razliite tragedije, ali koje zajedno ine tragediju itavog naroda u njegovoj vekovnoj borbi ne samo protiv nadmonih tuinaca osvajaa nego i protiv nadmone prirode. I ba zato to su delovi takve tragedije, tuga u ovim pesmama osea se kao nemerljivo duboka, a dogaaji i linosti u njima imaju optenarodne (i opteljudske) razmere. Majka Jugovia to su sve majke koje su u toku mnogih vekova skupljale mrtvu decu po poljima bitke. Kosovka devojka to su sve verenice kojima je nasilna smrt odnosila zarunike. Ljuba Musieva to su sve ene koje su sa strepnjom ispraale mueve u boj. Sestra Derenia bana to su sve sestre koje su ostajale bez brae. Prijezda i Jelica to su svi ljudi koji su stradali od nadmone sile. Vojvoda Kajica to su svi junaci koji su ubijani na prevaru. Brata eljni Nenad to su sva braa koja su tugovala za braom. Margita i Rajko to je ceo narod u vekovima tuinskog gospodstva.

I svi su prikazani tako da izgledaju kao izvajani. Sa kakvom je samo vetinom i preciznou naslikan stari ura u pesmi Ivo Senkovi i aga od Ribnika! Starac dobija poziv za megdan i plae: osea da je vrlo star, da se ne moe ni konja drati, a teko mu je da pod sedu glavu slui Turinu. Njegovo oseanje nemoi je potpuno; ono ostaje takvo ak i onda kad sin jedinac polazi u neravni boj. Ni strepnja za sinom ne vraa starcu snagu. Ali kad se posle dobijenog megdana vratio Ivo u turskom odelu, kad se Buru uinilo da to dolazi Turin koji je ubio Ivu, tada je oseanje nemoi nestalo kao da je rukom odneseno. Pomamljen od bola, starac je pripasao zeleni ma, odjurio na aire, poseo golu bedeviju i kao na krilima poleteo da osveti sinovlju smrt. Odista, slikovitije se ne moe iskazati nadolaenje snage iz alosti i gneva. A takvo nadolaenje snage, to herojsko prevazilaenje ljudskih moi radi pobede ovetva nad neovetvom, upravo, i jeste najdublja sutina i najvia lepota srpske junake poezije. Gete je rekao da je tragina pesma Zidanje Skadra primer varvarskih oseanja". Sasvim tako moe se rei za nekolike druge nae pesme (na primer, Sestra Leke kapetana, Marko Kraljevi i ki kralja arapskoga), jer je srpski narodni pesnik u svirepim uslovima ivota umeo, pokadto (samo pokadto), da se oduevljava i svirepim postupcima svojih junaka. A Zidanje Skadra je, u stvari, najea osuda varvarskih oseanja i sjajna afirmacija najplemenitijih pobuda: da ovek utie na ivot i posle svoje smrti, da ga goni napred, da ga upija mrtvim oima i da ga napaja mrtvim dojkama. Ista pobuda gonila je smrtno ranjenog Momila da svome ubici uputi one nadmone, ljudske i junake rei: Amanet ti, Vukaine kralju: ti ne uzmi moju Vidosavu, Vidosavu, moju nevjernicu, jer ' i tvoju izgubiti glavu: danas mene u tebe izdala, a sjutra e tebe u drugoga; ve ti uzmu moju milu seju, seju moju milu, Jevrosimu, ona e ti svagda vjerna biti, rodie ti, ko i ja, junaka. Ista pobuda izraena je i u Sekulinim samrtnikim reima: Ukopaj me na drumu iroku, da s' nasluam trupka od konjica i jauka od dobri junaka. I ta pobuda ma kako naivna izgledala u pojedinim sluajevima najjasniji je znak one herojske tenje za prevazilaenjem ljudskih moi u borbi za lepotu ivota. Jer svaki veliki, svaki plemeniti postupak u toj borbi u stvari je prevazilaenje smrti. To je junatvo u sukobu sa nasilnicima. To je ovenost i pravednost u ljudskim odnosima. To je odanost u ljubavi i prijateljstvu. To je, najzad, i u najvioj meri, sama smrt koju zahteva lepota ivota. Izraavajui sve to,;ivom, toplom, neposrednom i slobodnom narodnom reju, srpski epski pesnik je podigao velianstveni spomenik veliini ljudskog srca srpsku junaku poeziju.