Podaci i Njihovo Predstavljanje

7/21/2019 Podaci i Njihovo Predstavljanje

1/14

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

EKONOMSKI FAKULTET

TRAVNIK

Seminarski rad iz predmeta

INFORMATIKA

TEMA: Pda!i i n"i#$ predsta$%"an"e

Mentor: Student:

Doc.dr.sc.Muharem Kozic Emina Mulaosmanovi

Asis: Larisa Rami dipl.ing Br. indesa:E!"##$"%!&&

'ravni( decem)ar %*"%

"$"+
http://doc.dr.sc/http://doc.dr.sc/


2/14

Sadr&a":

,vod ---------------------....................................................str.%

ard Dis------------------.........................................................str.#Ram---------------.--.....................................................................str./

'est...................--------------..............................................................str.0

1ideo............------...-----------.....................................................str.2

3vu.................----------------........................................................str.2

Slia.......................---------------....................................................str."*

3al4u5a...................................--------...-.....................................................str."#

Literatura-------------------------------.str."+

%$"+


3/14

U$d

, ra5unarstvu podata 6eng. Data7 se 5esto odva4a4a odprograma. 8rogram 4e sup nared)io4e opisu4u neo ra5unan4e ili zadata o4i ra5unar tre)a da izvr9i. 8odata 4e sve 9toni4eprogramsi od.

8odaci i programi se pohran4u4u oristei ista sredstva ao 9to 4e hard disiliRAM. vonazivamo1on ;eumann arhiteturom(do naprim4er arvard ra5unarsa

arhiteturapohran4u4e programe i podate odvo4eno. 8odata u ra5unaru4etestdoumenat(video( zvu(sliai tao dal4e.

3a razliu od l4udi( ra5unari rade sa )ro4evima o4i ima4u ograni5en )ro4 cie da 4e digitalna( 4erse zasniva na ci


4/14

'AR( (ISK

'vrdi dis 6ili hard dis7 4e ure?a4 o4i pi9e i 5itapodate.Svai ra5unar danas ima )arem4edan tvrdi dis( na n4emu se dr>e svi podaci neophodni za poretan4e ra5unara( aonpr. operativni sistem( te on ustvari omoguava ra5unaruda zapamti podate i posli4e ga9en4aistog. Sam hard dis 4e izuml4en oo"2C*!tih godina( apaciteta od samo neolio mega)a4tadanas su do9li do mnogo veih )ro4i( danas se apaciteti m4ere u stotinama giga)a4ta 6B7(5a na neim e) serverimai u tera)a4tima 6'B7. Bilo 9ta 9to se nalazi u disu 4e zapravo red

)a4tova( vi9e ili man4e. Svaa datotea)ila ona slia( video(testili ne9to drugo 4e red )a4tova

zapisanih( u ovom slu5a4u( na tvrdom disu.'vrdi dis se sasto4i od C glavnih di4elova( a to su:

". Magnetna plo5a%. lava za 5itan4e$pisan4e#. 8o)u?iva5a azal4a 6atuatorsa rua7+. 8o)u?iva5 6atuator7C. sovina

)i5no ad govorimo o hard disovima razliu4emo eletroni5iimehani5idio disa( apo9to 4e hard dis zatvoren vidi se samo 4edan dioeletronie. ni se zapisu4u na povr9inimagnetne plo5e u setorima i stazama 6tracs7.

lavni di4elovi hard disa

Setor o)i5no sadr>i odre?eni )ro4 )a4tova 6npr. "%F7( i oni su u o)liu zao)l4enihpolurugova( do su staze u o)liu oncentri5nih rugova 6@cilindri@7. 8osto4e dvi4e vrste


5/14

polum4er od centra vrtn4e7( do igh!level da 6pogre9no7 moglo zal4u5iti. Me?utim( su9tina po4matvrdog disa i n4egovog rada 4e u tome da 4e to D&&'AL;& ure?a4 : Jto zna5i da 4e retan4eatuatora i vrtn4a plo5a tvrdog disa savr9eno sinhronizirana 6diretno i indiretno7( tao daada npr. z)og ograni5en4a prostora ada se slo)odni apacitet tvrdog disa sman4u4e z)og

ponavl4anog zapisivan4a podataa ( pa tada atuatorsa glava mora presaati iznad razli5itihpolum4era od centra vrtn4e 6na razli5itim @cilindrima@( te sl4edstvenog @deaoontinuitet dotoa podataa i sinhroni$digitalni izlaz$ulaz podataa u onstatnom @clocu@ (o4eg inici4ano zada4e mati5na plo5a. Magnetsa glava( na ra4u atuatorse rue( nalazi seveoma )lizu povr9ine plo5e 6neolio desetina do stotina nanometara7( ali niada ne smi4e da

4e dodirne( 5a ni u slu5a4u pada tvrdog dia sa man4e visine( do 4e isti u pogonu.

&stovremeno( ova4 podata zna5i da 4e povr9ina plo5e tvrdog disa doslovno opti5i glata( sa4o9 man4im toleranci4ama po pitan4u @gr)avosti@ plohe( pa plo5e z)og ovoga zaista i ima4uoso)ine opti5ih ogledala.

orn4e 5in4enice zna5e da i atuator i magnetna glava na n4egovom vrhu mora4u imati 9toman4u inerci4u( )udui da 4e vri4eme o4e 4e potre)no da )i tvrdi dis nasumce pristupao

podacima @za omihSGS& serversih tvrdih disova minimum 4e oo + ms7( a pri tom se na atuatoru oristeestremno 4ai permanentni neodi4umsi magneti( ao )i se do)io izuzetno 4a zaretnimomenat i potre)na snaga da se u ratom vremenu mo>e na5initi 4ednao )rz poretatuatora u suprotnom sm4eru )ez zna5a4ni4eg desinhroniziran4a tvrdog disa i sman4en4a

protoa podataa.

Jto se ti5e motora na o4ima se vrte plo5e tvrdih disova( to su u principu troe i pretpostaviti( veina eletronie o4a senalazi na tvrdom disu odra?u4e zadata raznoraznih sinhronizaci4a( a novi4i tvrdi disoviima4u i podsistem samoontrole valiteta rada. ivotni vi4e tvrdih disova( u zavisnosi odoptereen4a( ree se od neolio godina 6od na4e


6/14

&z svega iznesenog( vezano za na5in rada tvrdog disa( 4asno 4e da 4e ta4 ure?a4 visoo tehni5izaht4evan proizvod( o4i istovremeno ima oso)ine 'esline pumpe( 4er vrtn4om uvla5i zraz)og n4egove adhezi4e( a tao?er i )itno aerodinami5i ograni5en z)og optora zraa( pa uzrazne limite po pitan4u u)rzan4a i temperature pod o4im mo>e garantovano ispravno da radi(tvrdi disovi ima4u i ograni5en4e rada po gradi4entu sman4en4a gustine zraa( tao da ih se ne

preporu5u4e oristiti unutar ure?a4a o4i se nalaze na evivalentno4 nadmorso4 visini od #***m ili vi9o4.

Kao se zapisu4u podaciI

Okretan"e p%)ani se zapisu4u na povr9ini magnetne plo5e usetorima i stazama 6tracs7. Setor o)i5no sadr>i odre?eni )ro4 )a4tova 6npr. "%F7( i oni su uo)liu zao)l4enih polurugova( do su staze u o)liu oncentri5nih rugova. 8osto4e dvi4evrste an4e podataa i programsog oda toom n4egovog

izvr9avan4a. 1eoma va>na arateristia RAM!a 4e da se razli5itim memori4sim m4estimagotovo uvi4e pristupa 4ednaom )rzinom. Kod neih drugih tehnologi4a posto4e odre?enizasto4i pri propu9tan4u po4edinih)itovaili)a4tova.

8rvi sistemi zasnovani na vauumsim ci4evimapona9ali su se ao moderni RAM iao 4e )ilomnogo gre9aa u radu. ezgrene memori4e( sa5in4ene od >ica omotanih oo malihivom o4e su dr>ale nizove )itova uz pomo zvu5nih talasa( zatim

cilindri5ne memori4e o4e su )ile sli5ne dana9n4imtvrdim disovimai n4ihovo4 metodipohrane podataa uz pomo namagnetisanih5estica slo>enih u nepreidne ru>ne trae.

/$"+
http://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Memorijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Podatakhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Podatakhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Magnetna_traka&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/ROMhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bithttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bithttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bajthttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bajthttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Vakuumska_cijev&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Integralno_kolohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Integralno_kolohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Integralno_kolohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tvrdi_diskhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Magnethttp://bs.wikipedia.org/wiki/Magnethttp://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Memorijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Podatakhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Magnetna_traka&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/ROMhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bithttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bajthttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Vakuumska_cijev&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Integralno_kolohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tvrdi_diskhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Magnet


7/14

Mnoge vrste RAM!a su nesta)ilne( u smislu da gu)e svo4e podate ada 4e ra5unarisl4u5en.,o)i5a4en na5in sm4e9tan4a podataa u RAM 4e ili u o)liu na)o4aondenzatora6dinami5iRAM7 ili stan4u


8/14

Q &nterpunci4se znaove: ;pr. ( . : T ! U 6 7 V W X Y

Q Speci4alne znae: ;pr. ra4 reda( ta)ulator( . . .Dva na4poznati4a standardna )inarna oda su:

ASG&&( i

EBGD&G.

& 4edan i drugi se predstavl4a4u odnom ta)licom.

ASG&& 65ita se @asi@7 4e sraeno od: American Standard Gode e i ao 4ezi za omuniaci4u izme?u razli5itih delova ra5unarsog sistema6na primer za omuniaci4u sa 9tampa5em( itd7.

8redstavl4an4e testaASG&& ! dio ta)ele

8rim4er ASG&& oda i ,;&GDA

Z&; [8 Gharacter Mapping

F$"+


9/14

VI(EO:

1ideo 6lat. @a vidim@7 4e termin o4i se odnosi na pohran4iva5e en4e. 8rostor izme?u izvora zvua i slu9aoca u mnogome uti5e na zvu( 9to zna svaoo 4e pou9ao da se doviu4e po v4etrovitom vremenu( ili da slu9a ne9to ispod vode. Stoga 4eono 9to 5u4emo m4e9avina diretnog i od)i4enog zvua. d)i4eni zvu mo>e da do?e do na9ih

u9i4u po9to se od)i4e o zid ili nei drugi predmet( a materi4al od oga su ove prepreenapravl4ene apsor)u4e odre?ene


10/14

@od)i4an4e prvog reda@ ne samo da zvu5i druga5i4e od diretnog izvora( ve i dopire doslu9aoca ne9to asni4e od n4ega. d)i4an4a drugog reda i nadal4e nastavl4a4u ova4 een4u i n4egovo4 veli5ini.

1eina l4udi mo>e precizno da utvrdi odale dolaze od)i4an4a prvog reda( a nei 5a mogu daodrede i od)i4an4a drugog reda. Me?utim( ao sve vi9e od)i4an4a dopire do uha( moza imatendenci4u da ih om)inu4e u ehoe


11/14

Kompresi4a podataa'ehnie ompresi4e podataa

Q run!length odiran4e

3am4en4u4emo ponavl4a4ue nizove oznaom sim)ola i )ro4em po4avl4ivan4a( na prim4er(aaaaa zam4en4u4emo sa aC ili Ca

Q relativno odiran4e

=uva razliu izme?u uzastopnih )loova podataa( na prim4er( uzastopnih adrova


12/14

Q Svaa od %C/ moguih vri4ednosti 4ednog pisela 4e asocirana sa RB

om)inaci4om preo ta)ele o4u nazivamo paletom

8E 6oint 8hotographic ENperts roup7 snovni standard 6loss7

Svai pisel predstavl4amo omponentom osvi4etl4enosti 6)rightness7 i

% omponente )o4e

BM8 i &Q BM8 6)itmap7 ! svai pisel slie po4edina5no sa odgovara4uim )ro4em )a4tova.

;ema niave ompresi4e podataa

Q & 6raphics &nterchange ormat7 ! niz istih pisela sladi9ti ao 4edan sim)olpomno>en sa )ro4em n4egovih ponavl4an4a nema gu)itaa podataa ograni5en napaletu od %C/ )o4a mo>e se u & datoteci 5uvati vi9e slia 6animirani &7.

8E8 ili 8E ! zasniva se na oso)ini oa da )ol4e detetu4e povr9ine i o)lie nego vari4aci4e u

)o4i( zas4en5en4a i detal4e u poretu ompresi4a sa gu)itom 5uva se ompletna crno!)i4elaverzi4a i vei dio n4enih ine se de


13/14

3al4u5a

Svi podaci i programi o4e ra5unar ima u se)i predstavl4eni su o)liu )ro4eva. 'o su )ro4evi)inarnog )ro4nog sistema 6dve ci


14/14

L&'ERA',RA:

&nternet stranice:

.dms.org

.iipedia.org

.et

Documents

Podaci i Njihovo Predstavljanje