1

Letnji retrovizor

Ponedeljak,10.jul 2017.

Nedostaju kandidati za upravnike zgrada

Obuka prvih 110 polaznika za sticanje licence za profesionalne upravnike zgrada

poĉela je krajem maja u Privrednoj komori Srbije, polaganje

ispita bilo je poslednje nedelje prošlog meseca, a već ovih

dana prvi trebalo bi da budu upisani u registar profesionalnih

upravnika koji vodi PKS. Teme obuke su pravni okvir u vezi

s korišćenjem, upravljanjem i odrţavanjem zgrada,

administrativni i finansijski apsekti upravljanja zgradom,

karakteristike zgrada, odrţavanje zgrade i bezbednosne

procedure kao i komunikacija. Fiziĉko lice koje namerava da

stekne kvalifikaciju profesionalnog upravnika treba da poseduje diplomu najmanje srednje

ĉetvorogodišnje škole, poloţen ispit za profesionalnog upravnika i licencu, kao i da bude

uspisano u registar koji vodi PKS.

Sekretar Udruţenja PKS-a za privatno obezbeĊenje i ostale usluţne delatnosti

Aleksandar Nedić objašnjava da se poslovima profesionalnog upravljanja mogu baviti

privredna društva ili preduzetnici angaţovanjem lica koje ispunjavaju uslove za

profesionalnog upravnika. To udruţenje donelo je odluku o osnivanju Sekcija usluga za

odrţavanje objekata u Novom Sadu, a potom, u zavisnosti od zainteresovanosti, i u Panĉevu,

Zrenjaninu i Nišu.

Letnja trovanja hranom treba shvatiti ozbiljno

Crevne zarazne bolesti javljaju se tokom cele godine, ali najveći broj obolelih

registruje se tokom letnjih meseci. Jedna od najĉešćih crevnih bolesti koje se javljaju leti je

salmoneloza, koju karakterišu muĉnine, povraćanje, prolivi. Lekari upozoravaju na to da u

nekim sluĉajevima moţe da doĊe do dehidratacije organizma, sepse, pa ĉak i do smrtnog

ishoda. Razlog za nastanak tegoba je trovanje pokvarenim namirnicama, a glavni krivac su

termiĉki neobraĊena jaja.

U Institutu za javno zdravlje Vojvodine kaţu da je u periodu od 15. maja do 21. juna

na podruĉju AP Vojvodine registrovano 78 obolelih od salmoneloznih trovanja hranom. Ovaj

broj je za 10 osto veći u odnosu na prethodni mesec, odnosno u periodu od 15. aprila do 21.

maja, kada je registrovan 71 sluĉaj. TakoĊe, dvostruko je veći u odnosu na isti period prošle

godine kada su od 15. maja do 21. juna registrovana 44 sluĉaja. Tokom poslednje tri godine,

u letnjem periodu od juna do avgusta broj obolelih je bio od 34 do 81, što je u poseku 60

obolelih meseĉno.

NBS zadrţala referentnu kamatu na 4,0 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije zadrţao je 10. jula referentnu kamatnu stopu na

nivou od 4,0 odsto. Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu faktore i projekciju

inflacije, kao i efekte dosadašnjeg ublaţavanja monetarne politike, saopštila je

NBS. Inflacija se od poĉetka godine kreće u granicama cilja, istiĉu iz NBS, ukazujući da je

njeno kretanje u posmatranom periodu, kao i u drugim zemljama, bilo pod uticajem oporavka

2

svetske cene nafte od druge polovine 2016, ali i poskupljenja povrća i ogreva, koja su, zbog

lošeg vremena poĉetkom godine, bila viša od sezonski uobiĉajenih. "Upravo zahvaljujući

padu cena pomenutih proizvoda, u skladu s našim oĉekivanjima, meĊugodišnja inflacija je u

maju smanjena na 3,5 odsto", navode iz centralne banke.

Da su inflatorni pritisci i dalje niski, potvrĊuje i niska i relativno stabilna bazna

inflacija, koja se od poĉetka godine kreće oko 2,0 posto meĊugodišnje, kao i inflaciona

oĉekivanja finansijskog sektora i privrede koja se nalaze unutar granica cilja, kako za jednu

tako i za dve godine unapred. Izvršni odbor oĉekuje da će inflacija u narednom periodu

nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3,0 odsto plus/minusnj 1,5 procentnih

poena. Oĉekuje se da će na ostvarenje ciljane inflacije delovati postepeni oporavak domaće

traţnje i inflacije u meĊunarodnom okruţenju, i visoka baza kod cena naftnih derivata. U

saopštenju se dodaje da kretanja na robnom i finansijskom trţištu u meĊunarodnom

okruţenju i dalje karakteriše neizvesnost.

Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj

kamatnoj stopi odrţaće se 10. avgusta.

Tuţbe zbog neosnovanog pritvora

Srbija vodi 300.000 sudskih sporova, kao tuţilac i kao tuţena strana, piše Politika. U

Drţavno pravobranilaštvo za šest meseci ove godine stiglo je 160 tuţbi za naknadu štete zbog

neosnovanog pritvora. Zamenica drţavnog pravobranioca Dubravka Zeĉević rekla je da ne

postoji "tarifa", već sudije na osnovu svog uverenja donose odluku o praviĉnoj nadoknadi

nematerijalne štete. U proseku, kako je rekla, za jedan dan neosnovanog pritvora isplaćuje se

5.000 dinara. Najniţe naknade su oko 2.000 dinara, a najviše dosuĊene 15.000 dinara. Prema

njenim reĉima, odštetni zahtevi su veći. GraĊani koji su bili neosnovano pritvoreni najĉešće

traţe od 15.000 do 20.000 dinara po danu provedenom u zatvoru.

Oduzimanje vozila za 2 promila alkohola

U narednih mesec dana pred Skupštinom Srbije naći će se novi predlog zakona o

bezbednosti saobraćaja koji predviĊa oštrije kazne od sadašnjeg, a jedna od predloţenih mera

biće oduzimanje vozila vozaĉima kojima se ustanovi dva promila alkohola u krvi. Inaĉe, od

4.200 saobraćajki koje su izazvali vozaĉi pod dejstvom alkohola, ĉak 4.000 su bili muškarci,

reĉeno je danas na MeĊunarodnoj konferenciji koja se bavi bezbednošću u saobraćaju, a koju

je organizovala Agencija za bezbednost saobraćaja s temom "alko brava".

"Mi ćemo uskoro u Skupštinu uputiti novi predlog zakona o bezbednosti saobraćaja u

kojem se predviĊaju oštrije mere. Koliko god je bilo dilema, niko nije uspeo da me ubedi da

mera koja spašava ţivot moţe da bude pogrešna", kazao je ministar unutrašnjih poslova

Nebojša Stefanović otvarajući konferenciju. Najveći broj stradalih pešaka, kazao je

Stefanović, su graĊani od preko 65 godina starosti, te istakao da represivne mere moraju da

postoje. "Kontrolisaćemo svakoga. Neće mu pomoći ni što vozi mercedes ni dţip, niti ako

ima bilo kakvu ĉlansku kartu. Ništa mu neće pomoći. Svaki vozaĉ kojeg zaustavimo biće alko

testiran", poruĉio je Stefanović.

Na skupu je reĉeno da su "alko brave" dobar mehanizam kojim se u velikim

sistemima spreĉava da pokrene auto svako ko sedne za volan po dejstvom alkohola.

Stefanović je rekao da je u saobraćajnim kontrolama samo tokom prošle godine otkriveno

oko 52.000 vozaĉa koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola i da je od toga broja

gotovo polovina imala od 0,5 do 1,2 promila alkohola u krvi. "Protekle godine je 128 osoba

poginulo na putevima Srbije kao direktna posledica voţnje pod uticajem alkohola, a 3.200

vozaca i drugih uĉesnika u saobraćaju zadobilo je lakše i teţe povrede", istakao je Stefanović.

3

Utorak, 11. jul 2016.

Petrović nastavlja predsedavanje Fiskalnim savetom

Skupštinski Odbor za finansije, republiĉki budţet i kontrolu trošenja javnih sredstava

prihvatio je danas predlog predsednika Srbije Aleksandra Vuĉića

da predsednik Fiskalnog saveta ponovo bude Pavle

Petrović. Odbor je prihvatio i predloge Ministarstva finasija i

guvernera Narodne banke Srbije da ĉlanovi Saveta ponovo budu

Nikola Alitiparmakov i Vladimir Vuĉković. Usvojeni predlozi za

predsednika i ĉlanove Fiskalnog saveta upućeni su parlamentu

na razmatranje po hitnom postupku. Poslanici većine podrţali su

predloge ocenjujući da se radi o kvalitetnim ljudima, dokazanim u svojim profesijama, dok su

predstavici opozicije zamerili što su predloţeni oni koji su već bili ĉlanovi Fiskalnog saveta.

Svi bi u Beograd i Novi Sad

Beograd i Novi Sad su, kao i prethodnih godina, po podacima Republiĉkog zavoda za

statistiku, gradovi u koje se stanovništvo Srbije najĉešće seli. Tokom prošle godine 125.682

lica promenila su unutar Srbije prebivalište, odnosno trajno su se preselila iz jednog mesta u

drugo. Proseĉna starost lica koja su promenila prebivalište je 34,4 godine. Od ukupno 25

oblasti u Srbiji, najveći broj migratornih kretanja zabeleţen je na teritoriji Beograda – 50.971

lica i 44.467 odseljenih. Samo glavni grad ima pozitvan migracioni saldo, odnosno veći broj

doseljenih u odnosu na odseljene.

Odmah iza Beograda je region Vojvodine, gde se prošle godine doselilo 13.390

osoba. Opština Novi Sad, pokazuju podaci RZS-a, izdvaja se s najvećim pozitivnim

migracionim saldom, ne samo u Vojvodini već i u celoj drţavi, i on iznosi 2.311. Sledi

opština Zvezdara s pozitivnim migracionim saldom od 2.242, Palilula s 1.431, Voţdovac s

1.402... U ĉak 128 opština u Srbiji prošle godine beleţi se negativan migracioni saldo, što

znaĉi da je više ljudi otišlo nego što je u njih došlo, tako da se deo drţave polako prazni i

preseljava u veće gradove. Dokaz za to je i podatak da od 169 opština i gradova u drţavi,

samo 41 ima pozitivan migracioni saldo, a svi ostali negativan.

Mihajlović: Banke zainteresovane da finansiraju Autoput mira

Potpredsednica vlade i ministarka graĊevinarstva Zorana Mihajlović je izjavila danas

u Trstu da će se na evropskom samitu za Zapadni Balkan razgovarati o gradnji "Autoputa

mira" Niš - Merdare - Priština i da su za finansiranje tog projekta zainteresovane Svetska

banka, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj. - Imamo

dugoroĉnu saradnju i sa SB, EIB i EBRD, koje su zainteresovane za finansiranje gradnje

autoputa Niš - Merdare - Priština, Autoputa mira kako ga mnogi nazivaju - rekla je

Mihajlović Kako kaţe, razgovaraće se i o novim poslovima odnosno mogućnosti finansiranja

regionalnih puteva u Srbiji i odreĊenih ţelezniĉkih pravaca. - Na tome već radimo sa

Svetskom bankom već šest meseci i oĉekujemo na jesen pozitivne rezultate na Bordu Svetske

banke - rekla je Mihajlović.

Poverenica: Sigurne kuće nisu rešenje

4

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković posetila je danas Sigurnu

kuću u Somboru, gde je poruĉila da takve ustanove nisu konaĉno rešenje problema nasilja u

porodici, već jedna od karika u kompleksnom sistemu zaštite. Ona je istakla da udaljavanje

nasilnika iz kuće treba da bude mera koja se najĉešće sprovodi, kako je i predviĊeno novim

Zakonom o spreĉavanju nasilja u porodici. Poverenica se kroz razgovor sa struĉnim timom

somborske Sigurne kuće upoznala a najĉešćim problemima korisnica usluga i aktivnostima

ove ustanove. Janković je navela da sigurne kuće treba da postoje kao usluga u okviru hitnih

mera zaštite, ali treba da budu i mesto gde se pruţaju saveti i kompletna podrška ţenama koje

su u riziku od nasilja, ali i ţenama koje su uspele da izaĊu iz tog zaĉaranog kruga. Kako je

saopšteno iz Kabineta Poverenice, Janković je navela da je Sigurna kuća u Somboru primer

dobre prakse, upravo uzimajući u obzir programe koje sprovodi. Poverenica je dodala da je

neophodno podići i nivo bezbednosne kulture svih zaposlenih u sistemu zaštite kroz

adekvatne programe obuka, ali i unaprediti bezbednost objekata u kojima graĊani ostvaruju

svoja prava ili koriste javne usluge. Rukovodilac Sigurne kuće Tamara Savović predstavila je

Poverenici nove aktivnosti, koje, pored interventnog kriznog centra, savetovališta i urgentne

telefonske linije, podrazumevaju upravo ekonomsko osnaţivanje ţena. Sanida Klarić iz

socijalnog preduzeća "Bio Idea" predstavila je program ekonomskog osnaţivanja ţena kroz

upošljavanje u proizvodnji sredstava za liĉnu higijenu i higijenu prostora.

MMF: U penziju posle 67 godina

MeĊunarodni monetarni fond (MMF) apelovao je na vlasti u Nemaĉkoj da podignu

efektivnu starosnu granicu za penzionisanje iznad 67 godina, jer

bi to, kako tvrdi, smanjilo potrebu za štednjom za penziju i

snizilo bi aktuelni suficit tekućih plaćanja. "Penziona reforma

koja ohrabruje ljude na kasnije penzionisanje u ţivotu smanjila bi

potrebu za štednjom za penziju, podstakla bi potrošnju i

doprinela smanjenju suficita tekućih plaćanja", izjavila je ekspert

MMF-a za Nemaĉku Enrika Detragijaĉe, a prenosi Si-En-En

Mani. Pojedini ekonomisti su kritikovali Nemaĉku nakon što je 2014. godine snizila starosnu

granicu za penzionisanje na 63 godine, a Savet ekonomskih struĉnjaka Nemaĉke je tada

upozorio da će ta izmena koštati drţavu dodatnih deset milijardi evra godišnje, prenosi Raša

tudej. Savet je, takoĊe, apelovao na zvaniĉni Berlin da poveća domaće investicije i da smanji

veliki suficit tekućih plaćanja, koji se ostvaruje od izvoza nemaĉkih proizvoda na svetska

trţišta. Prema podacima MMF-a, veliki suficit tekućih plaćanja Nemaĉke je sada blago

smanjen na 8,3 odsto nacionalnog BDP-a u 2016. godini sa 8,6 odsto iz 2015. godine.

Devizne rezerve Srbije u junu veće za 178 miliona evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su na kraju juna 9,67 milijardi evra, i

veće su za 178,1 milion evra u odnosu na kraj prethodnog meseca, saopštila je danas NBS.

Ovim iznosom deviznih rezervi obezbeĊuje se pokrivenost novĉane mase M1 od 198 odsto i

oko šest meseci uvoza robe i usluga, što je gotovo dvostruko više od standarda kojim se

utvrĊuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama. Neto devizne

rezerve (ukupne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i

drugim osnovima) na kraju juna su iznosile 7,97 milijardi evra, što je za 176 miliona evra

više nego na kraju maja.

Devizne rezerve su u junu u najvećoj meri povećane po osnovu intervencija NBS

kupovinom deviza na meĊubankarskom deviznom trţištu, pri ĉemu je ostvaren priliv od 275

miliona evra, što je bilo više nego dovoljno da pokrije odlive nastale po osnovu neto

5

razduţenja drţave po kreditima u iznosu od 103,6 miliona evra. Dodatno, neto prilivi po

osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija, deviznih hartija od vrednosti i drugim

osnovima u ukupnom iznosu od 114,9 miliona evra u potpunosti su nadomestili odlive po

osnovu nepovoljnih promena meĊuvalutnih odnosa na meĊunarodnom finansijskom trţištu

(108,2 miliona evra).

Obim realizovane trgovine devizama na meĊubankarskom deviznom trţištu u junu

iznosio je 513,4 miliona evra i bio je za 147,2 miliona veći nego u prethodnom mesecu. U

prvih šest meseci ove godine u meĊubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 2,45 milijardi

evra. U junu je zabeleţena nominalna aprecijacija dinara u odnosu na evro od 1,5 odsto, a

NBS je u tom mesecu intervenisala na meĊubankarskom deviznom trţištu kupovinom 345

miliona evra u cilju ublaţavanja preteranih kratkoroĉnih oscilacija kursa, navodi se u

saopštenju.

Sreda, 12. jul 2016

Ljajić: Podeljeno 67.000 vauĉera, obezbeĊeno dodatnih 20.000

Do sada je srpskim turistima za odmor u domaćim banjama i planinama podeljeno

67.000 vauĉera, rekao je danas ministar trgovine, turizma i telekomunikacije Rasim Ljajić.

Ljajić je naveo da je obezbeĊeno dodatnih 20.000 vauĉera i da

oĉekuje da će i oni poĉetkom avgusta biti podeljeni. "Do sada

smo izdali 67.000 vauĉera, a u istom periodu prošle godine izdato

je 32.000 vauĉera, što je duplo više nego prošle godine", rekao je

ministar gostujući na RTS. Kako kaţe, razmišljaju šta dalje - da li

da traţe nova sredstva iz budţetskih rezervi ili da akciju završe

dva meseca ranije nego što je planirano. Lajić navodi da je rast

stranih turista koji posećuju našu zemlju veći od domaćih, te da je 15 posto više stranih

turista u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period lane. U prvih pet meseci,

pojašnjava, nije bilo velikih manifestacija poput Exita, Guĉe, Bir festa, te ministar oĉekuje da

će ovo biti rekordna godina po broju stranih i domaćih turista i rekorda po deviznom prilivu.

Ministarstvo je zacrtalo ambiciozne ciljeve za ovu godinu, a to je tri miliona turista, 1,4

miliona stranih turista i devizni priliv od 1,3 milijardi evra, a Ljajić kaţe da su blizu

ostavarenja postavljenih ciljeva.

Javna rasprava o "Kineskoj ĉetvrti"

Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija "Novi Sad 2021" uskoro će otvoriti

javnu raspravu o ureĊenju nekadašnjeg kompleksa fabrike "Petar Drapšin". Plan je da

takozvana "Kineska ĉetvrt" bude pretvorena u mesto za kreativne i kulturne delatnosti.

Projekat Youth Creative Polis bio je jedan od presudnih za dobijanje titula Evropske

prestonice kulture i Omladinske prestonice Evrope koje će Novi Sad poneti 2021, odnosno

dve godine ranije. Omladinske i organizacije za mlade tu bi trebalo da dobiju svoje mesto.

Sledećeg meseca biće organizovani otvoreni razgovori sa graĊanima i struĉnom

javnošću o transformaciji "Kineske ĉetvrti". Oĉekuje se da će rezultati dijaloga i dalje

smernice biti saopšteni u septembru. Namera je da "Kineska ĉetvrt" bude i nova turistiĉka

zona Novog Sada.

Last minit ponude jeftinije i do 50 odsto

6

Putnici koji na putovanja odlaze preko last minute ponude mogu platiti turistiĉke

aranţmane i do 50 odsto jeftinije u odnosu na one koji se

prodaju nekoliko meseci unapred. Zbog neprodatih

aranţmana ili otkazivanja putovanja nekoliko dana pred put,

turistiĉke agencije ovih dana svoje aranţmane prodaju i za

svega nešto više od stotinu evra. Putnici mogu da biraju ono

što je od putovanja po niţoj ceni ostalo, ali je neophodno da

budu spremi za put jer jeftinija cena znaĉi i putovanje

nekoliko dana po uplati, odnosno rezervaciji aranţmana.

Kako smo, razgovarajući s radnicima u turistiĉkim agencijama u gradu saznali, NovosaĊani

su veoma zainteresovani za takvu vrstu putovanja, a najtraţenije destinacije su Grĉka, Turska

i Egipat. Cena takvih aranţmana moţe biti niţa od deset odsto do ĉak 50, što, kako smo od

vlasnika poslovnice turistiĉke agencije „Lider” Miloša Mihajlovića saznali, ne zavisi od

destinacije.

Patologija u Novom Sadu dobila najsavremeniji mikroskop

Centar za patologiju Kliniĉkog centra Vojvodine prva je ustanova u regionu koja

poseduje najsavremeniji digitalni optiĉki mikroskop, vredan 78.000 evra. Mikroskop je

nabavljen odlukom Pokrajinske vlade, a preko Pokrajinskog sekretarijata za visoko

obrazovanje i nauĉnoistraţivaĉku delatnost i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo.

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i nauĉnoistraţivaĉku delatnost profesor dr Zoran

Milošević ocenio je da je ovo vaţna donacija za razvoj nauĉno-istraţivaĉke delatnosti i

podsticaj za obrazovanje i edukaciju budućih mladih lekara. - Pokrajinska vlada je izdvojila

zamašna sredsva za revitalizaciju zdravstvenih ustanova i narednih godina ćemo pratiti

trendove i omogućiti dalji razvoj zdravstvenog sistema - kazao je prof. dr Milošević. Direktor

Kliniĉkog centra Vojvodine profesor dr Petar Slankamenac istakao je da je ustanova na ĉijem

je ĉelu dobila ovaj aparat u sklopu sinhronizovane akcije uprave za kapitalna ulaganja

Vojvodine i dva pokrajinska sekretarijata.

Četvrtak,13.jul 2016.

Gorenje: Proizvodnja nastavljena, pregovara se sa zaposlenima

Kompanija Gorenje iz Valjeva potvrdila je danas da je u procesu socijalnog dijaloga i

kolektivnog pregovaranja došlo do kraće obustave rada sinoć, nakon ĉega je proizvodnja

normalno nastavljena, a u toku su aktivni pregovori rukovodstva sa radnicima. "Zaposleni i

menadţment aktivno pregovaraju u vezi konkretnih predloga koje su predstavnici sindikata

izneli", saopšteno je danas iz Gorenja. Socijalni dijalog izmeĊu radnika u proizvodnji i

menadţmenta će se intenzivirati u narednim danima do pronalaska minimuma prihvatljivih

uslova za sve strane uz nesmetani nastavak rada u svim fabriĉkim pogonima, navodi se u

saopštenju. Veĉernje novosti su objavile ranije da je u toj fabrici rashladnih uredaja u

Valjevu sinoć otpoĉeo štrajk oko 600 radnika u drugoj smeni, da zaposleni traţe povećanje

plata za 5.000 dinara i znaĉajno poboljšanje uslova rada, pošto temperatura u proizvodnim

halama premašuje i 40 stepeni Celzijusa. "Radnici su spontano prekinuli proizvodnju, a u

Gorenju je u sredu uveĉe otpoĉeo razgovor predstavnika kompanije sa zaposlenima oko

njihovih zahteva", piše list.

7

Radnike na lizing iznajmljuje oko 100 agencija

Agencije za zapošljavanje u Srbiji zapoĉele su rad pre sedam godina – 2010, ali od

tada nije regulisan pravni okvir za njihovo poslovanje.

Posebni problem predstavlja takozvano zapošljavanje na

lizing. Februara prošle godine formirana je radna grupa ĉiji je

zadatak da pripremi zakon o agencijama za zapošljavanje,

kojim bi se regulisala oblast ustupanja zaposlenih. Radna

grupa uskoro završava svoj deo posla, nakon ĉega će se nacrt

zakona naći na javnoj raspravi. Centar za razvoj sindikalizma

organizovao je u Beogradu okrugli sto o ureĊenju delatnosti takozvanog privremenog

zapošljavanja u Srbiji, definisanju poloţaja radnika i rada agencija za zapošljavanje kao finiš

razgovora o poslovanju agencija da bi zakljuĉke i preporuke uputio radnoj grupi.

Sociolog Srećko Mihajlović iz Centra za razvoj sindikalizma objašnjava da u Srbiji

postoji oko 100 agencija za privremeno zapošljavanje, dodajući da nema taĉnih podataka o

tome koliko je radnika angaţovano na taj naĉin. – Moramo da razumemo ĉinjenice da

agencije omogućavaju odreĊenom broju ljudi da doĊu do posla, kao i da postoje i dobra

iskustva, ali je veoma vaţno da se u tu oblast uvede red jer su uglavnom ti radnici

diskriminisani u odnosu na ostale – istiĉe Mihajlović. – TakoĊe, veliki problem u toj oblasti

je angaţovanje radnika preko omladinskih i studentskih zadruga. Budući zakon, saglasni su

svi uĉesnici rasprave, mora biti usklaĊen s meĊunarodnim pravnim okvirom, što bi trebalo da

doprinese poboljšanju poloţaja zaposlenih preko agencija i da uvede red u njihovo

poslovanje. Posebno se mora obratiti paţnja na specifiĉna pitanja kao što su ureĊenje

ugovornih odnosa svih triju strana, bezbednost i zdravlje na radu, naknada štete i kolektivna

prava zaposlenih preko agencije.

Formiran Savet za suzbijanje nasilja u porodici

Vlada Srbije je na današnjoj sednici osnovala Savet za suzbijanje nasilja u porodici, a

prva sednica Saveta se oĉekuje naredne sedmice. Ministarka pravde Nela Kuburović koja je

ĉlan tog Saveta, u izjavi za Tanjug kaţe da je osnivanje Saveta predviĊeno Zakonom o

spreĉavanju nasilja u porodici, koji je na predlog Ministarstva pravde Narodna skupština

Srbije usvojila u novembru 2016, a ĉija je primena poĉela 1. juna ove godine.

Ona je istakla da osnivanje Saveta nije iznuĊeno tragiĉnim dogaĊajima koji su se dogodili u

poslednjih nekoliko dana, već je njegovo osnivanje predviĊeno pomenutim zakonom. "Morali

smo da saĉekamo formiranje Vlade u punom mandatu, kako bismo osnovali ovaj Savet",

napomenula je Kuburović. Pored nje, ĉlanovi Saveta su ministar unutrašnjih poslova Nebojša

Stefanović, ministar rada Zoran ĐorĊević i ministarka bez portfelja Slavice Đukić Dejanović,

kao i predstavnici ustanova nadleţnih za primenu zakona o spreĉavanju nasilja u porodici.

Savet moţe, po potrebi, da ukljuĉi u rad i predstavnike nauĉnih i drugih struĉnih institucija i

udruţenja ĉija je delatnost povezana sa zaštitom od nasilja u porodici.

U Srbiji meĊugodišnja inflacija u junu 3,6 odsto, meseĉna 0,2%

Inflacija u Srbiji porasla je u junu 2017. godine za 0,2 odsto u odnosu na maj, dok je u

poreĊenju sa istim mesecom prošle godine zabeleţila rast od 3,6 procenata, saopštio je danas

Republiĉki zavod za statistiku. U odnosu na decembar 2016. godine, potrošaĉke cene su u

junu povećane za 2,9 posto. U junu su na meseĉnom nivou poskupeli rekreacija i kultura za

3,6 odsto, komunikacije za 0,6, hrana i bezalkoholna pića za 0,5 i zdravstvo i obrazovanje za

po 0,1 procenat. S druge strane, u posmatranom mesecu su pojeftinili transport za 0,9

8

procenata, odeća i obuća za 0,4 odsto, restorani i hoteli za 0,3, nameštaj, pokućstvo i tekuće

odrţavanje stana za 0,2, kao i stan, voda, elektriĉna energija, gas i druga goriva za 0,1 posto.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

NBS uplatila budţetu 9,6 milijardi dinara od dobiti u 2016.

Narodna banka Srbije (NBS) je uplatila budţetu Srbije 9,6 milijardi dinara iz dobiti

ostvarene u 2016. godini, navela je guverener NBS Jorgovanka Tabaković u Godišnjem

izveštaju o poslovanju i rezultatima rada centralne banke. NBS je, piše u Izveštaju, prošle

godine ostvarila ukupnu dobit nakon oporezivanja u iznosu od preko 49 milijardi dinara. U

skladu sa odredbama Zakona o NBS, dobit koja nije proistekla iz kursnih razlika i

revalorizacionih rezervi, a koja je u 2016. iznosila 13,7 milijardi dinara, raspodeljena je tako

da 10 posto ulazi u osnovni kapital NBS, 20 posto u posebne rezerve banke, dok se 70 odsto

ove dobiti prenosi u budţet Srbije, prema dokumentu objavljenom na zvaniĉnoj internet

stranici te institucije.

Centralna banka istiĉe da je u prošloj godini odrţana relativna stabilnost kursa dinara,

i to u uslovima izrazite neizvesnosti u meĊunarodnom okruţenju. Precizira se da je NBS

prošle godine prodala ukupno 980 miliona evra i kupila 820 mliona evra, ĉime je omogućila

nesmetano funkcionisanje deviznog trţišta, i spreĉila prekomerne kratkoroĉne oscilacije

kursa dinara u oba smera. Dodaje da se skoro polovina tog iznosa moţe se pripisati stabilnosti

domaće valute, zahvaljujući kojoj su negativne kursne razlike smanjene za 157,6 milijardi

dinara.

GraĊani mogu da predloţe ime ulice u Novom Sadu

Nekada su se na uliĉnim tablama Novog Sada nalazile smernice, te se Bolniĉkom

ulicom dolazilo do bolnice, Baštenskom do povrtnjaka, a

ĉuvenom Dunavskom do reke. Ulice su dobijale nazive po

biljkama i ţivotinjama, tako je današnja Slovaĉka ulica

nosila naziv Paradajzova, Laze Teleĉkog je bila

Ruzmarinova, Petra Drapšina Zmijska, a Lukijana

Mušickog Lisiĉija. Takve nazive i dan-danas zadrţale su

neke ulice u Sremskoj Kamenici, poput onih Hrastova,

Borova, Ulica bokvica. U gradu su neke ulice ĉesto menjale naziv, te su u poslednja dva i po

veka Futoška, Zmaj Jovina i Ulica Danila Kiša ime promenile ĉak dvadeset puta. U susret

godini kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture – 2021, Skupština grada je

prihvatila predloge Komisije za davanje imena ulicama, pa će pojedine ulice nositi ime vajara

Jovana Soldatovića, knjiţevnog i kulturnog istoriĉara i kritiĉara Ţivana Milisavca i

kompozitora Rudolfa Bruĉija. Predsednica Komisije za davanje imena ulicama Kristina

Meneši kaţe da predlog za davanje ili promenu naziva ulice toj komisiji mogu podneti

graĊani Novog Sada i privatni preduzetnici. Ona objašnjava da se predlog dostavlja Sluţbi za

katastar nepokretnosti u Novom Sadu i Zavodu za urbanizam da bi se dobilo struĉno

mišljenje. Zatim Komisija razmatra predlog i ukoliko se pozitivno izjasni, prosleĊuje ga

nacionalnim savetima maĊarske, slovaĉke i rusinske nacionalne manjine da se i oni izjasne, a

zatim i Pokrajinskom sekretarijatu za lokalnu samoupravu i meĊuregionalnu saradnju i najzad

predsedniku Skupštine grada. Kada Skupština donese odluku o nazivu ulice, ona se

prosleĊuje Gradskoj upravi za komunalne poslove i Sluţbi za katastar nepokretnosti Novog

Sada.

Ĉuvari plaţe na Štrandu stalno na oprezu

9

Kad doĊe letnja sezona, ispuni se gradsko kupalište Štrand, gde graĊani i gosti Novog

Sada vole da se rashlade. Kupalište vrvi od ljudi, a o njihovoj sigurnosti brine tridesetak

spasilaca JKP „Gradsko zelenilo”. Ti momci već godinama se trude da se na gradskoj plaţi

kupaĉi osećaju siguro i da na što bolji naĉin odrţavaju red. Na svakih dvadesetak metara

nalazi se po jedna kućica u kojoj sede pripadnici spasilaĉke ekipe i vode raĉuna o poštovanju

pravila.

Kako je za “Dnevnik” rekao šef spasilaĉke sluţbe „Štrand” s jedanaestogodišnjim

iskustvom Miroslav Begović, spasioci rade u dve smene, od po šest ili osam ĉasova. Šef

spasilaĉke ekipe kazao nam je da, u zavisnosti od posećenosti plaţe, broj spasilaca varira, te

se procenjuje da li je potrebno da u svakoj kućici ima nekog. “ Ima nas oko trideset i petoro,

po 15-20 u smenama, i imamo dve pauze od po pola sata.

Panik tasteri centrima za socijalni rad

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija

za rodnu ravnopravnost i osnaţivanje ţena (UN Women) obezbedilo je 60 panik taster

sistema koji bi mogli u saradnji sa resornim Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boraĉka i

socijalna pitanja biti u kratkom roku postavljeni u centre za socijalni rad u cilju efikasnije

borbe protiv rodno zasnovanog nasilja. "Zbog sve uĉestalijih napada i dogaĊaja sa tragiĉnim

ishodima u centrima za socijalni rad koji potresaju celu Srbiju i ostavljaju ogromne posledice

na decu, porodice i društvo u celini, obezbedili smo panik tastere za 60 objekata, kako bismo

spreĉili da se sliĉne tragedije ponove“, izjavila je potpredsednica Vlade Srbije Zorana

Mihajlović.

Mihajlović, koja predsedava vladinim Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost,

istakla je da će se na taj naĉin policija alarmirati u najkraćem roku, što će dalje uticati na veću

bezbednost ţena i dece korisnika usluga centara za socijalni rad, ali i svih zaposlenih u

centrima, navodi se u saopštenju kabineta potpredsednice vlade. Ona je naglasila da je borba

protiv rodno zasnovanog nasilja zadatak celog društva, koja zahteva saradnju vladinog i

nevladinog sektora, svih nadleţnih institucija, struĉne javnosti i medija koji zajedno moraju

da uloţe više napora da se nasilju stane na put.

Petak,14.jul 2016.

Sindikati i studenti za radnike

U duhu solidarnosti prema kolegama, ove nedelje u 18 ĉasova Savez samostalnih

sindikata grada Novog Sada i opština će se prikljuĉiti

protestu podrške na Trgu slobode u Novom Sadu.

SSSNS i opština naveli su u saopštenju za javnost da

pruţaju punu podršku radnicima "Fijata", "Goše",

Gorenja", i drugima koji se bore se za bolje i humanije

uslove rada. "Za nas je nedopustivo da Srbija bude

kolonija sa jeftinom radnom snagom i da pod izgovorom

veće zaposlenosti u Srbiji, radnici postaju robovi neoliberalnog kapitalizma". Oni pozivaju

sve graĊane da uĉine isto kako se sutra ne bi našli u sliĉnoj situaciji.

Protest je zakazao Studentski pokret Novi Sad, upravo ispred Gradske kuće u nedelju

u 18 ĉasova kako bi, kako su naveli u saopštenju, mirno pruţili podršku "radnicima Zastave,

Goše, Gorenja, malinarima i socijalnim radnicima, takoĊe i novinarima, poljoprivrednicima,

10

medicinarima, prosvetarima i svim drugim ljudima koji ovih dana bivaju primorani da se

pobune radi boljeg ţivota i stanja u društvu, jer su dovedeni dotle da im je ugroţena gola

egzistencija i da im je štrajk i izlazak na ulicu jedino rešenje". Studenti su se tokom aprila i

maja svakodnevno okupljali na protestima protiv diktature i sistema, insistirajući na tome da,

kako su naveli, "nije jedan ĉovek ili jedna stranka kriva za sve što se dešava već da su krive

upravo sve stranke, i da smo krivi mi sami jer i dalje ne ĉinimo mnogo da svoje stanje

promenimo nabolje borbom."

Šid: Narodna kuhinja za 350 korisnika

Narodna kuhinja koja radi pri Crvenom krstu u Šidu ni tokom letnjih meseci ne

prekida pripremu i podelu hrane za svoje korisnike. Kuvani obroci pripremaju se

svakodnevno za 350 korisnika, a tokom leta jelovnik je obogaćen sezonskim voćem i

povrćem. Korisnici Narodne kuhinje u Šidu svakim radnim danom preuzimaju kuvane

obroke. Zadovoljni su izborom i ukusom pripremljene hrane, kao i koliĉinom koja im sleduje.

Jelovnik u Narodnoj kuhinji utvrĊen je po danima. Vodi se raĉuna o kvalitetu i ispravnosti

namirnica, njihovoj raznolikosti ali i da pripremljena hrana bude ukusna. Rad Narodne

kuhinje finasira tokom osam meseci u godini finansira se sredstvima iz Ministarstva rada, a

preostali deo godine rad finansira lokalna samouprava.

Subota,15.jul 2016.

Otvaranje biblioteke na Štrandu

Gradska biblioteka u Novom Sadu deveti put je otvorila svoja vrata za posetioce

Štranda. Biblioteka na Štrandu ove godine poĉela je rad 5.

jula, ali zvaniĉno otvaranje, uz najavu mnoštva zanimljivih

sadrţaja, biće upriliĉeno u ponedeljak. Svakog dana od 10

do 20 ĉasova Biblioteka na Štrandu je tu za ljubitelje

knjige na plaţi. Kao i svake godine, usluge su besplatne, a

posetioci biblioteke i najlepše plaţe na Dunavu, osim

knjiga, mogu da proĉitaju dnevnu, nedeljnu i meseĉnu

štampu. Knjige se, uz liĉni dokument, iznajmljuju na

dnevnom nivou, odnosno vraćaju se do kraja dana. Tu su

dva odeljka, za decu i odrasle, svaki s oko 300 knjiga. Za najmlaĊe su tu slikovnice, bajke i

pesmarice, kao i školska lektira za nešto starije. Za odrasle je tu domaća knjiţevnost i

beletristika, preteţno laka štiva, za uţivanje na plaţi. Osim navedenog, naĊu se i klasici,

poezija, nobelovci, nešto knjiga iz medicine, psihologije, putopisi, kao i biografije poznatih

liĉnosti. Fond knjiga uvek se dopunjuje, a pokrenuta je i akcija „Primamo knjige na poklon”.

Svi koji su u mogućnosti, mogu doneti knjige koje im više nisu potrebne, ali iz biblioteke

apeluju da to budu aktuelne knjige, neki noviji naslovi.

Nedelja,16.jul 2016.

„Ĉistoća“ odnosi baštenski otpad

11

Ekipe „Ĉistoće“ u ponedeljak će odnositi baštenski otpad iz Budisave, Šangaja,

Stepanovićeva, Kisaĉa, sa Satelita i Banatića (po pozivu). Kaćane to oĉekuje u utorak, a u

sredu (19. jula) u Rumenki, na Sajlovu, Adicama, Avijatiĉarskom naselju i Grbavici, po

pozivu. Otpad će se u ĉetvrtak (20. jula) uklanjati iz Sremske Kamenice, Ledinaca i Bukovca.

„Ĉistoća” će otpad u petak (21. jula) odnositi s Podbare, Salajke, Ĉeneja, Adamovićevog

naselja, Detelinare, dela Bulevara (kod stanice), iz Velikog rita, Malog Beograda i Pejićevih

salaša.

Redovni godišnji program uklanjanja baštenskog otpada, trajaće do kraja novembra.

Trava, granje, lišće, korov i sliĉan otpad organizovano će se odnositi iz svih naselja s

individualnim tipom stanovanja po preciznom rasporedu. GraĊani treba da do 6 ĉasova ostave

baštenski otpad ispred svojih kuća, na istom mestu gde ostavljaju kante za smeće. Otpad treba

da bude upakovan u kese, yakove ili kutije, a granje povezano u snopove, ukoliko se ne moţe

drugaĉije sloţiti.

Sve više graĊana kod dermatologa zbog melanoma

“U dermatološkim ambulantama Doma zdravlja „Novi Sad” povećan je broj

pacijenata koji se javljaju na preventivne preglede mladeţa, kada nemaju tegoba ili ako

primete promene na postojećim mladeţima “ kazala je specijalista dermatolog dr Jadranka

Janković iz Doma zdravlja „Novi Sad”. “Trend je prisutan poslednjih nekoliko godina,

zahvaljujući angaţovanju dermatologa na edukaciji i podizanju svesti stanovništva o znaĉaju

preventivnih pregleda i ranom otkrivanju malignih koţnih bolesti”, istiĉe dr Janković. Po

reĉima naše sagovornice, u ovom periodu povećan je broj pacijenata s alergijskim reakcijama

na sunce ili reakcijama koţe druge prirode, poput nekih lekova, kontakta s nekim biljkama i

suncem ili nanošenjem krema i parfema. TakoĊe je povećan rizik i za brzo nastajanje

opekotina od sunca. “ Pregorevanje i opekotine od sunca srećemo kod adolescenata, naroĉito

nakon kupanja na bazenima “ potvrdila je dr Jadranka Janković. “Najĉešći razlozi tome su

dug i nezaštićen boravak na bazenu, velika refleksija ultravioletnih zraka od betonskih

površina i sliĉno.”

Volonteri iz sveta ĉuvaju rit i Dvorsku Baštu u Sremskim Karlovcima

MeĊunarodni volonterski kampovi “Saĉuvajmo rit” i “Arboretum”, u organizaciji Pokreta

gorana Vojvodine, poĉinju danas u Sremskim Karlovcima i

trajaće do kraja jula. Uĉesnici kampa “Saĉuvajmo rit”

radiće u naredne dve sedmice na unapreĊenju eko turizama

Sremskih Karlovaca tako što će ureĊivati Karlovaĉki

Dunavac, unutar specijalnog prirodnog rezervata

“Koviljsko-petrovaradinski rit”. U Dvorskoj bašti, volonteri

će u okviru kampa “Arboretum” pokušati da unaprede

stanje u kome se nalazi taj spomenik prirode, te promovisati

ga kao prostor na kome graĊani i turisti mogu kvalitetno da

provedu vreme u prirodnom okruţenju. Dva kampa će okupiti 27 volontera iz Rusije, Ĉeške,

Turske, Finske, Španije, Tajvana, Belgije, Portugala i Srbije. Njihovu realizcaiju podrţali su

finansijski Ministarstvo omladine i sporta, kroz program “Mladi su zakon”, opština Sremski

Karlovci, JP „Vojvodinašume“ i Patrijaršija srpske pravoslavne crkve, a saradnik Pokreta

gorana na ovom projetu su Mladi istraţivaĉi Srbije.

Svetski omladinski hor oduševio prepunu Sinagogu

12

Muziĉki spektakl koji je u subotu veĉe priredilo 56 mladih pevaĉa, zajedno s dva

dirigenta – Zoltanom Podom iz MaĊarske i Kenom Vakijom iz Kenije – oduševio je prepuno

gledalište u novosadskoj Sinagogi. Koncert se sastojao od dva dela. U prvom su izvoĊena

klasiĉna dela horske muzike: Feliksa Mendelsona, Nane Forte, Zoltana Kodalja i Marka

Tajĉevića, a u drugom, manje formalnom, duhovne i svetovne pesme. Posebnu atmosferu i

osećaj zajedništva postigli su poslednjom numerom, kad su raširenih ruku okruţili publiku.

Zanimljivo je bilo to što su u horu pevali mladi iz ĉak 33 zemlje sveta, koje su bile pomenute

na poĉetku drugog dela koncerta, kada su svi pojedinaĉno izašli na binu. „Srbija se

predstavila kompozicijom Marka Tajĉevića „Vospojte”, koja je bila izvedena, po obiĉaju, na

kraju prvog dela, što joj je dalo poseban znaĉaj. Na koncertima u Peĉuju i Budimpešti

maĊarska publika je veoma lepo reagovala na tu kompoziciju, koja je i meni kao dirigentu

otkriće“, rekao je Zoltan Pod.

U Rumi otvoren prvi Hispa centar

U Domu zdravlja u Rumi otvoren je prvi HISPA centar koji će pored struĉne podrške

zaposlenima davati struĉne savete i pomoć obolelima od kardiovaskularnih bolesti. Uloga

HISPA centra je prevencija od infarkta i šloga kroz edukaciju. UvoĊenje HISPA programa

dovešće do unapreĊenja rada Centra za prevenciju koji već postoji u rumskom Domu

zdravlja. HISPA centri pruţaju pacijentima mogućnost da se kroz program napravljen za njih

zaštitite ili ako imaju genetsku predispoziciju odloţe kardiovaskularno oboljenje.

Ponedeljak,17.jul 2017.

Sindikat Drekslmajera: Zabrinuti zbog Fiata, naći rešenje

Industrijski sindikat kompanije "Drekslmajer Automotive" iz Zrenjanina izrazio je

zabrinutost zbog štrajka zaposlenih u Fijatu u

Kragujevcu, saopštio je danas Ministarstvo

privrede. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, u

dopisu sindikat Drekslmajera navodi da su zabrinuti

duţinom trajanja štrajka i mogućim posledicama, koje,

tvrde, mogu biti pogubne za sve, ne samo za zaposlene

u FCA Kragujevac, pa i kooperante poput njih.

"Podrţavamo mere i napore Vlade Srbije za oĉuvanje radnih mesta u autoindustriji, te se

zalaţemo za zajedniĉki cilj koji će dovesti do dolaska novih investitora i proširenja ove grane

industrije. Ovim putem molimo da se naĊe rešenje za prekid štrajka i pristupi pregovorima u

što kraćem roku", navodi se u dopisu sindikata Drekslmajera. Ta kompanija prisutna je u

Srbiji već nekoliko godina u oblasti autoindustrije i Fijatov je kooperant, odnosno proizvoĊaĉ

odreĊenih komponenti.

Polovina graĊana vesti prati preko društvenih mreţa

Online anketa Istraţivaĉko-izdavaĉkog centra Demostat pokazala je da polovina

graĊana Srbije vesti najviše prati putem društvenih mreţa. Vesti na internetu putem

društvenih mreţa- Fejsbuka, Tvitera, u Srbiji prati 50 odsto graĊana, na drugom mestu su

aplikacije medija (Blic, N1, B92...) putem kojih 40 odsto graĊana prati vesti, dok 10 odsto

graĊana za vesti na internetu koristi druge izvore. Ĉinjenica je da se društvena mreţa Fejsbuk

13

sve više koristi za pristup informativnim sajtovima. Opet, na globalnom planu, pretraţivaĉ

Gugl je i dalje u prednosti. Gotovo sve dnevne novine i nedeljnici imaju svoje portale ali i

stranice i profile na društvenim mreţama. Društvene mreţe mmogu da isprate sva dešavanja

u realnom vremenu, vesti se brzo šire i samim tim garantuju interackciju koja nije

jednosmerne prirode.

Koncepti su se promenili, ali je ĉinjenica da klasiĉne mediji ne moţemo odbaciti, jer

su novinari ti koji filtritaju informacije koje se pojave na društvenim mreţama, a koje ne

moraju nuţno biti pouzdane. Pa tako, istraţivanje Demostata objavljeno poĉetkom godine,

pokazalo je da 32 odsto graĊa najĉešće ĉita dnevne novine u štampanom izdanju.

Najveća ţrtva praćenja vesti preko društvenih mreţa pored istine su i štampani mediji.

U mnogim razvijenim drţavama Zapadne Evrope, distribucija štampanih medija je opala za

30 odsto u proteklih 7 godina, i taj trend je izvestan u budućnosti. To se identiĉno poklapa sa

periodom razvoja društvenih mreţa i njenoj ulozi u stvaranju nove društvene realnosti, kako u

svetu, tako i u Srbiji.

Poverenik traţi izmenu regulative za elektronski potpis

Poverenik za informacije od javnog znaĉaja i zaštitu podataka o liĉnosti Rodoljub

Šabić zatraţio je od ministarstva trgovine, turizma i

telekomunikacija da pokrene postupak za izmenu

zakonske regulative u vezi sa pravnim osnovom i svrhom

obrade podataka o liĉnosti u postupku izdavanja

kvalifikovanog elektronskog sertifikata, saopšteno je

danas iz njegovog kabineta. U pismu ministru trgovine

Poverenik je, kako se navodi u saopštenju, ukazao da odredbama Zakona o elektronskom

potpisu nije ureĊeno pitanje obrade liĉnih podataka odnosno JMBG, već je propisano da

nadleţno ministarstvo "propisuje tehniĉko tehnološke postupke za formiranje kvalifikovanog

elektronskog potpisa". Ovakvo rešenje je direktno suprotno odredbama Ustava Republike

Srbije, kao i odgovarajućoj odluci Ustavnog suda po kojima se obrada i korišćenje podataka o

liĉnosti mogu ureĊivati samo zakonom, ne i podzakonskim opštim aktima, smatra Poverenik.

Posledica ovoga, što je potvrdio i postupak nadzora, da pored neustavnosti imamo i

neujednaĉenu praksu, pa kvalifikovan elektronski sertifikat, koji generišu ĉetiri od šest

sertifikacionih tela (Privredna komora Srbije, Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije, "Halcom

a.d." Beograd i Ministarstvo unutrašnjih poslova), u strukturi imena korisnika sadrţi

obavezno i njegov JMBG. Zbog toga, kako se navodi, korisnik ne moţe, prilikom podnošenja

zahteva za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata, da izabere da li će kvalifikovan

elektronski sertifikat sadrţati njegov JMBG ili ne. Poverenik kao i u svim sliĉnim prilikama

stoji na stanovištu da obradi JMBG treba pristupati restriktivno, posebno vodeći raĉuna o

svrsi i srazmernosti, navodi se u saopštenju.

Propusti u radu Centra na N. Beogradu

Vanredni nadzor u Centru za socijalni rad na Novom Beogradu utvrdio je da je bilo

propusta u radu centra, a time će se dalje baviti tuţilaštvo, rekao je danas ministar za rad,

zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević. On je na konferenciji za novinare

rekao da su komunikacija sa lokalnim samoupravama i pitanje bezbednosti dve krucijalne

stvari kojima će se ministarstvo baviti. Ministar je nakon sastanka sa predsednicima centara

za socijalni rad na teritoriji cele Srbije, kao i predstavnicima reprezentativnih sindikata u

oblasti socijalne zaštite povodom ubistava ţena koja su se desila u centrima za socijalni rad

na Novom Beogradu i Rakovici, novinarima rekao da nije duţnost Ministarstva za rad da

14

kriviĉno goni i otpušta i da odluku o smenama zaposlenih u centrima mora da donese lokalna

samouprava koja i postavlja direktore centara.

"Smene mora da pokrene lokalna samouprava, niko neće proći nekaţnjeno, vanredni

nadzor je izvršen nad radom centra za socijalni rad na Novom Beogradu, a nadzor će biti

izvršen i u centru u Rakovici kada se za to steknu uslovi, jer se zaposleni u centru koji treba

da daju izjave nalaze ne leĉenju zbog ranjavanja", naveo je ĐorĊević. On je dodao da je

Ministarstvo izdalo nalog direktorima centara za socijalni rad da se svako ponašanje koje

moţe ugroziti bezbednost radnika i stranaka prijavi policijskim upravama ili stanicama i da se

o tome izvesti ministarstvo.

Koţa tokom leta sklonija alergijama

Uţivanje u letu moţe biti potpuno samo ukoliko se pridrţavamo pravila o zaštiti koţe,

koja je u ovo doba godine, zbog pojaĉane izloţenosti

Suncu i vodi, podloţnija isušivanju, alergijama i

infekcijama. Preduslov za bezbedno kupanje u

bazenima je da voda bude dezinfikovana, ali uprkos

tome, kod dece i odraslih, mogu se javiti razliĉite

promene na koţi. "Osobe koje imaju recimo suvlju

koţu i sklonost ka isušivanju, mogu da imaju za

posledicu još suvlju koţu i samim tim probleme

vezane za to. Obiĉno se javlja svrab, javlja se perutanje, kao posledica ĉešanja mogu se javiti

odreĊene rane, a samim tim mogućnost za dalje infekcije", kaţe dermatološkinja dr Mirjana

Begenišić.

Najĉešĉa infekcija kod dece i odraslih nakon kupanja u rekama je impetigo, a boravak

na plaţi moţe biti okidaĉ i za buĊenje skrivenih infekcija u telu. "Postoje i bakterijske

gljiviĉne infekcije, koje su generalno vezane za leto, zbog znojenja, zbog povišene

temperature kojima ste izloţeni, plus ako imamo negde neku tinjajuću infekciju za koju ne

znamo, ona će se razbuktati i pojaviti. Recimo, pomenula bih virusne infekcije na koje moţda

ne obraćamo toliko paţnju, ali su veliki problem ukoliko se javljaju na tabanu u vidu

bradavica, za koje obiĉno pomislimo da su kurje oĉi", kaţe dr Begenišić.

Kao preventivnu zaštitu od infekcija, dermatolozi, izmeĊu ostalog, savetuju i

obavezno tuširanje nakon izlaska iz bazena ili reke, izbegavanje korišćenja zajedniĉke obuće

i peškira, kao i redovne samopreglede koţe. U sluĉaju da ipak doĊe do infekcije, radi što

uspešnijeg izleĉenja, najbezbednije je obratiti se lekaru.

Niš: Protest protiv nasilja u porodicama

U Nišu je odrţan protestni skup graĊana povodom najnovijih sluĉajeva nasilja u

porodici gde su ţrtve ţene i deca. Traţene su oštrije kazne za nasilnike i bolja zaštita za ţrtve.

Nijedna ţena manje nijedna mrtva više, poruĉile su ţene iz Niša i Vlasotinca okupljene oko

ideje protiv nasilja u poriodici zahtevajući efikasnije mere zaštite ţrtve i kaţnjavanja

poĉinillaca. Jedan od kljuĉnih problema je i dalje ćutanje ţrtve i prikrivanje nasilnika.

Protestno okupljanje odrţano je ispred centra za socijalni rad i banke dobroĉinstva u

Nišu. https://www.youtube.com/watch?v=xcbijXpQVZ8

Novi Sad: Nema zaraţenih virusom Zapadnog Nila

Komarci zaraţeni virusom Zapadnog Nila, posle Beograda, Panĉeva i Zrenjanina,

identifikovani su i u Novom Sadu. Od 45 klopki na isto toliko lokacija u gradu i okolini,

15

naĊeni su u dve. Obolelih za sada nema, ali u Institutu za javno zdravlje Vojvodine podsećaju

da je ovo tek poĉetak sezone aktivnosti virusa i da se negova najjaĉa aktivnost oĉekuje u

avgustu i septembru.

Doktorka Sneţana Medić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine objašnjava da u oko

80 odsto sluĉajeva kod osoba koje ubode zaraţeni komarac nema nikakvih simptoma bolesti,

dok se kod ostalih kliniĉka slika razlikuje u zavisnosti od uzrasta " U oko petini sluĉajeva,

kod obolelih se javljaju glavobolja, muĉnina, povraćanje, osip po telu i bol u mišićima , a

jedan od 150 sluĉajeva dobija upalu mozga i moţdanica. To je teţa kliniĉka forma bolesti

koja se obiĉno javlja kod naših starijih sugraĊana. Kod njih bolest moţe da se završi i

smrtnim ishodom", ukazala je doktorka Medić.

Ranijih godina virus Zapadnog Nila, koji prenose zaraţeni komarci, pojavljivao se u

julu. Ove godine, zbog velikih vrućina, aktivirao se ranije. Darko Aćimović iz novosadske

"Ciklonizacije" napominje da su tretmani suzbijanja poĉeli na vreme i da se situacija na ternu

prati, ali i upozorava na to da nosioci virusa nisu reĉni, nego kućni komarci koji se legu u

baricama, zagušenim olucima, septiĉkim jamama. Zbog toga je deo preventive i na

graĊanima, kaţe Aćimović

Radna grupa MUP-a za suzbijanje nasilja nad ţenama

U Ministarstvu unutrašnjih poslova biće formirana Radna grupa za suzbijanje nasilja

nad ţenama, dogovoreno je na današnjem sastanku

ministra Nebojše Stefanovića sa predstavnicama

organizacija "UN women" i Ţenska platforma za razvoj

Srbije. Radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova

detaljno će analizirati sve sluĉajeve porodiĉnog nasilja, a

ĉiniće je predstavnici Direkcije policije, koji se bave

problematikom porodiĉnog nasilja, i predstavnice

organizacija "UN women" i Ţenske platforme za razvoj Srbije, saopštio je MUP. Njenim

formiranjem biće uspostavljena intenzivnija saradnja MUP-a sa specijalizovanim ţenskim

nevladinim organizacijama koje pruţaju usluge ţenama u situaciji nasilja. Na sastancima će

biti razmatrani predlozi koji će biti upućeni Savetu za suzbijanje nasilja u porodici Vlade

Srbije, kako bi ova grupa pruţila punu podršku radu Saveta, navedeno je u saopštenju.

Zrenjaninka pokušala insulinom da ubije muţa

Više javno tuţilaštvo u Zrenjaninu podiglo je optuţnicu protiv R.V. (60) zbog

pokušaja ubistva nepokretnog supruga, nesposobnog da se sam o sebi stara, prenose mediji.

Tuţilaštvo tereti R.V. da je iskoristivši odsutnost njihovog sina, suprugu iako nije dijabetiĉar,

ubrizgala insulin i dala mu da popije ĉetiri tablete leka Lorazepam od 1 miligrama. "Usled

toga je došlo do pada krvnog pritiska i šećera u krvi, narušavanja svesti oštećenog, kada su

mu hitnu medicinsku pomoć pruţili radnici Sluţbe za hitnu pomoć Zrenjanin", navodi

zrenjaninsko više tuţilaštvo prema pisanju medija.

Utorak, 18. jul 2016.

Samo pregovori spasavaju Fijat u Kragujevcu

16

Vlada Srbije i Ministarstvo privrede u stalnom su kontaktu sa štrajkaĉkim odborima i

poslovodstvom „Fijata” u Kragujevcu, pokušavajući da dve strane dovedu za sto da bi se

pregovaralo o zahtevima radnika. Ministar privrede Goran Kneţević istiĉe da Vlada Srbije

nije pregovaraĉ u tom procesu, kao i da je u kolektivnom ugovoru „Fijata” navedeno da su

pregovaraĉke strane poslodavci i zaposleni. „Vlada je samo posrednik i trudi se da ih dovede

za pregovaraĉki sto. Vlada će insistirati na tome da se ispune zahtevi radnika, ali joj je vaţno

i da „Fijat” ostane u Srbiji. Nama je u interesu i jedna i druga strana i ne navijamo tu ni za

koga nego ţelimo da sednu za sto. Plate u „Fijatu” jesu male, ali ne moţe Vlada Srbije da

garantuje njihovo povećanje. Mi ćemo insistirati na tome da se te plate povećaju, ali ne

moţemo da garantujemo“, rekao je Kneţević.

Povodom pravila „Fijata” da ne pregovara dok se štrajk ne prekine, Kneţević istiĉe da

je to korporativno pravo te kompanije i da su naglasili da će sesti za pregovaraĉki sto ĉim se

štrajk prekine. „Vlada Srbije i Ministarstvo privrede 24 sata su na raspolaganju radnicima i

poruĉujem im da je svima u interesu da što pre krenu pregovori, kao i da bi bilo velika šteta i

za radnike i za drţavu ukoliko se to ne dogodi“, istakao je Kneţević.

Prekinut štrajk u Fijatu

Premijerka Ana Brnabić je danas kasno po podne postigla dogovor sa štrajkaĉima u

kragujevaĉkom Fijatu o prestanku štajka i zapoĉinjanju

pregovora. Premijerka je iza zatvorenih vrata više od

dva sata razgovarala sa predstavnicima štrajkaĉa u

"FCA Srbija" gde je proizvodnja bila obustavljana 27.

juna. Na sastanku odrţanom u Skupštini Grada

Kragujevca dogovoreno je i da 19.jula u podne u Vladi

Srbije poĉnu pregovori sa poslodavcem. Ana Brnabić

je, na konferenciji za štampu, zahvalila radnicima i

najavila da će Vlada u pregovorima uĉiniti sve što je u njenoj moći. "Drago mi je da kaţem

da je sastanak bio uspešan, da je sutra radni dan i da sutra u 12 krećemo u pregovore sa

Fijatom u Vladi Republike Srbije", rekla je ona. Brnabić je istakla da će ona organizovati i

biti prisutna na pregovorima zato što joj je vaţno da odrţi obećanje koje je dala radnicima i

sindikatima, da budem tu sa njima dok razgovaramo sa Fijatom. "Ne mogu da garantujem šta

ćemo dobiti, rekla sam da Vlada kao manjinski partner ne moţe da garantuje šta će dobiti",

istakla je premijerka.

Jednaki pred lokalnim organima

Primena 188 modela administrativnih postupaka trebalo bi da doprinese većoj

efikasnosti lokalnih samouprava i boljim uslugama za graĊane i privredu, reĉeno je danas na

konferenciji Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i Ministarstva za drţavnu upravu i

lokalnu samoupravu, koji su uradili projekat "Stop birokratiji". Modeli administrativnih

postupaka dostupni su na sajtu Ministarstva drţavne uprave i lokalne samouprave, a resorni

ministar Branko Ruţić je uvoĊenje sistema nazvao revolucioonarnim poduhvatom. Ovako

standardizovani administrativni postupci obezbeĊuju zakonitost u radu, ubrzanje postupka i

smanjenje troškova, rekao je Ruţić na konferenciji za novinare u vladi.

“Time će se izjednaĉiti graĊani pred organima uprave u svim lokalnim

samoupravama, kao i obezbediti veća transparentnost i smanjenje rizika od korupcije”,

izjavio je Ruţić.

Prema njegovim reĉima, moći će se jasno locirati odgovorni za sprovoĊenje ili ne

sprovoĊenje odreĊenog postupka. Ruţić je naveo da je Plan prioritetnih aktivnosti za

17

smanjenje administrativnih tereta u Srbiji od 2016. do 2018. usvojen krajem prošle godine.

Na osnovu tog plana je razvijeno 188 modela administrativnih postupaka u devet oblasti, na

osnovu kojih će lokalne administracije postupati jednoobrazno po zahtevima graĊana i

privrede u celoj zemlji, izjavio je Ruţić.

Smenjen Dmitrović, Muškatirović novi direktor Novosti

Nadzorni odbor kompanije Novosti prihvatio je danas ostavku Radomira Dmitrovića i

razrešio ga duţnosti generalnog direktora i glavnog urednika, te imenovao SrĊana

Muškatirovića za generalnog direktora kompanije. Kako je saopšteno iz te medijske kuće, do

imenovanja novog glavnog urednika novine će voditi ureĊivaĉki kolegijum sa sadašnjim

zamenikom glavnog urednika Milanom Babovićem na ĉelu. SrĊan Muškatirović, koga

javnost najviše prepoznaje kao nekadašnjeg teniskog reprezentativca Jugoslavije, roĊen je

1972. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu.Po struci je ekonomista, a

zvanje je stekao na UCLA univerzitetu u Los AnĊelesu (SAD). Ima iskustva u biznisu, a

naroĉito se bavio restrukturiranjem kompanija. Do sada su funkcije generalnog direktora i

glavnog urednika Kompanije "Novosti" bile spojene.

ĐorĊević: U Srbiji 600 dece viĊa roditelja pod kontrolisanim uslovima

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna

pitanja Zoran ĐorĊević izjavio je danas da 600 dece u

Srbiji viĊa roditelja pod kontrolisanim uslovima i da će u

cilju njihove zaštite i radnika zaposlenih u centrima za

socijalni rad biti preduzete hitne mere koje će ukljuĉiti i

primenu primera dobre prakse kakva postoji u centrima u

Leskovcu i Jagodini. Nakon sastanka sa direktorima

Centara za socijalni rad i predstavnicima sindikata

socijalne zaštite povodom ubistva dve ţene i jednog deteta korisnika centara Novi Beograd i

Rakovica, ĐorĊević je rekao novinarima da će sledeće nedelje biti organizovan sastanak na

kome će uĉestvovati i predstavnici lokalnih samouprava koje su osnivaĉi centara za socijalni

rad. Razgovaraćemo o primerima dobre prakse koje postoje u centrima za socijalni rad u

Leskovcu i Jagodini gde su formirana posebna odeljenja koja se bave nasiljem u porodici,

rekao je ĐorĊević i dodao će komunikacija ministarstva sa opštinama i pitanje bezbednosti

biti dve krucijalne stvari na kojima će se raditi kako se tragedije poput onih na Novom

Beogradu i Rakovici ne bi ponovile.

"Humani ponedeljak": Za leĉenje Dragane Ćurĉić 98.820 dinara

Za terapije Dragane Ćurĉić obolele od karcinoma posetioci novosadskog Štranda juĉe

su u okviru akcije "Humani ponedeljak" donirali 98.820 dinara. Pored hemoterapije, naša

sugraĊanka kojoj je bolest u stadijumu 3B, zbog nemogućnosti obavljanja operativnog

zahvata, prinuĊena je da ide i na terapije alternativnom medicinom. Novac koji je juĉe

prikupljen na Štrandu biće iskorišćen upravu za tu namenu. GraĊani koji juĉe nisu bili u

prilici da posete gradsku plaţu, donacije mogu da uplate na raĉun Erste banke broj: 340-

32348506-02. Svrha uplate je : za leĉenje Dragane Ćurĉić.

Narednog ponedeljka prikupljaćemo novac za dvoipogodišnju Mionu Kojadinović,

obolelu od akutne limfoblastne leukemije. Mioni je potrebno hitno presaĊivanje koštane srţi

u Italiji, a troškovi operacije i postoperativnog perioda iznose blizu 100.000 evra.

18

Predlog novog modela nabavke lekova

U Ministarstvu zdravlja kaţu da nema razloga za paniku u vezi sa predlogom Svetske

banke o novom modelu nabavke lekova na recept, i kaţu da će odluka o eventualnoj promeni

biti doneta tek kada se razmotre sve prednosti i mogući nedostaci novog modela, pišu

današnje "Veĉernje novosti". Model nabavke lekova koji predlaţe Svetska banka

podrazumeva uvoĊenje centralizovane javne nabavke lekova na recept po generiĉkom nazivu

INN (meĊunarodni nezaštićeni naziv leka ili naziv leka po sastavu) za lekove sa A liste koji

se u potpunosti izdaju o trošku osiguranja uz participaciiju od 50 dinara po kutiji i sa a1 liste

za koje postoji procentualno uĉešće u ceni leka od 10 do 90 odsto. Lekovi bi se nabavljali na

tenderu, po kriterijumu najniţe cene.

Novi model bi, prema projekciji Svetske banke, omogućio uštedu od 50 miliona evra

godišnje, ali u udruţenjima pacijenata i meĊu lekarima postoji strah da bi se time znaĉajno

suzila mogućnost izbora terapije, pišu "Novosti". Najviše ih plaši da bi pacijenti u tom

sluĉaju o trošku osiguranja mogli da dobiju uglavnom samo jedan lek, dok bi generiĉke

paralele, odnosno lekovi drugih proizvoĊaĉa istog hemijskog sastava, ali drugaĉijeg naziva,

morali da kupuju. "Ono što bude povoljnije po drţavu, to će se primenjivati. Ali su bitni i

sigurnost i kvalitet, kao i da graĊani u svakom momentu znaju da imaju lekove", kaţe

ministar Zlatibor Lonĉar. On je dodao da su u pitanju isti lekovi i da će razlika biti samo u

nazivu, a sastav je isti. "Odluku nećemo doneti preko noći i nećemo sebe dovesti u situaciju

da posle imamo problema sa obezbeĊenjem lekova", istakao je Lonĉar.

Sreda, 19. jul 2016

Štrajk okonĉan, poĉeli pregovori

Pregovori izmeĊu predstavnika Vlade Srbije, rukovodstva kompanije Fijat Krajsler

automobili Srbija i zaposlenih u toj

kragujevaĉkoj fabrici poĉeli su danas, oko 12.30

ĉasova u zgradi Vlade Srbije a premijerka Ana

Brnabić je zahvalila uĉesnicima na razumevanju

i dolasku za pregovaraĉki sto. Brnabić je

zahvalila predstavnicima Štrajkaĉkog odbora što

su imali razumevanja, prekinuli štrajk i došli na

pregovore a istovremeno i poslovodstvu Fijata

na uĉešću u pregovorima. Ona je istakla da je Vladi Srbije stalo do rešenja problema imajući

u vidu i to da je manjinski vlasnik firme sa 33 odsto. Pregovori se odrţavaju iza zatvorenih

vrata. U ime Vlade Srbije uĉestvuju premijerka Ana Brnabić i ministri privrede i rada Goran

Kneţević i Zoran ĐorĊević, u ime kompanije Fijat generalna direktorka Silvija Verneti, a u

ime zaposlenih predsednik Štrajkaĉkog odbora Zoran Marković. Izjavu uoĉi sastanka dao je

Marković, koji je novinarima Tanjuga rekao da ima velika oĉekivanja od današnjeg dijaloga.

"Oĉekujem sve najbolje, i da se stvari konaĉno reše posle toliko dana ĉekanja", rekao je

Marković u izjavi za Tanjug.

Premijerka je sinoć iza zatvorenih vrata u Skupštini grada Kragujevca više od dva sata

razgovarala sa predstavnicima štrajkaĉa u "FCA Srbija" gde je proizvodnja obustavljena 27.

juna. Na tom sastanku dogovoreno je da danas u vladi poĉnu pregovori sa poslodavcem, a da

se radnici vrate u pogon. Radnici u FCA Srbija istakli su zahtev da im vlada garantuje

najmanju neto zaradu od 45.000 dinara, da dobiju 20.000 dinara kao naknadu tokom štrajka,

19

novu organizaciju posla, isplatu bonusa za efikasnost za 2016. i troškove prevoza kada nema

javnog prevoza u Kragujevcu.

VSS pozvao Brnabić na pregovore o kolektivnom ugovoru

Vojni sindikat Srbije pozvao je predsednicu vlade Anu Brnabić da se pristupi

pregovorima za zakljuĉenje posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u delatnosti

odbrane. U pozivu se navodi da je Zakonom o radu propisano da poseban kolektivni ugovor

za javne sluţbe zakljuĉuje osnivaĉ, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat, a

Zakonom o Vojsci Srbije da je Republika poslodavac profesionalnim pripadnicima vojske.

Kako vlada, na ĉelu sa predsednikom, predstavlja Republiku, koja se formalno-pravno smatra

osnivaĉem vojske, Vojni sindikat Srbije poziva premijerku Anu Brnabić da imenuje organ ili

telo koje će sa tim sindikatom, kao jedinim reprezentativnim, zapoĉeti pregovore za

zakljuĉenje posebnog kolektivnog ugovora. To bi, dodaju, bio prvi u istoriji posebni

kolektivni ugovor za zaposlene u delatnosti odbrane na teritoriji Srbije. Navode i da je taj

Sindikat stekao reprezentativnost u martu 2015. godine i da od tada pokušava da doĊe u

poziciju da pregovara za zakljuĉenje kolektivnog ugovora za zaposlene u odbrani. Oni istiĉu

da su do sada u toj nameri bili ometani, a da su uvereni da će Brnabić prekinuti tu praksu.

Ruţić: Neće biti bankrota lokalnih samouprava

Ministar drţavne uprave i lokalne samouprave Branko Ruţić kaţe da je za rešavanje

dugova lokalnih samouprava potreban sistemski pristup

ĉitave vlade, ali napominje da neće biti bankrota. On je

naveo i da će do kraja 2018. godine u sistemu lokalnih

samouprava biti 100.700 zaposlenih, podsetivši da je

2013. godine ta kvota bila 123.800. Povodom

upozorenja Fiskalnog saveta da će dugovi lokalnih

samouprava potopiti drţavne finansije, Ruţić kaţe da je uloga tog saveta znaĉajna, a da su

podaci o kojima se govori kristalno jasni u pogledu recidiva nekih ranijih vremena i

postupaka. "Potreban je sistemski pristup, jedno ministarstvo ovakve probleme ako govorimo

o preko milijardu evra duga i 300 miliona evra dospelih obaveza koje se još uvek ne

servisiraju svakako ne moţe rešiti ad hok. Vaţan je sistemski pristup ĉitave vlade, poluge

postoje, pre svega u Ministarstvu finansija", rekao je Ruţić na konferenciji za novinare.

Ukoliko me pitate da li će biti bankrota, siguran sam da ne, istakao je Ruţić.

Nemoguće je, kaţe on, da u nekim opštinama imate po 15, 16, 17 javnih preduzeća koja se

koriste za partijsko zapošljavanje i koje se pojavljuje kao kancer i jede supstancu te opštine,

pri tome ne vodeći raĉuna o prihodima i rashodima. "Taj stepen neodgovornosti je nedopustiv

i u svakom sluĉaju ako gledamo da sistemskim pristupom rešimo ovaj problem, onda

moramo da sagledamo i potencijale modele i mogućnosti kako to razrešiti, ali ne smatram da

je toliko alarmantan situacija da bi nešto bilo dovedeno u stanje destrukcije", naveo je

ministar. On ipak smatra da je situacija takva da šalje jasnu poruku vladi da se sa tim

problemom mora uhvatiti u koštac.

Racionalitzacija: U JLS sa 123.800 zaposlenih na 100.700

Govoreći o racionalizaciji, Ruţić je rekao da je 2013. godine kvota bila 123.800

zaposlenih u sistemu lokalne samouprave, a da će do kraja 2018. godine to biti svedeno na

100.700. Navodeći da taj proces traje, Ruţić kaţe da je oda nedopustivo da neko recimo u

20

biblioteci zaposleni po 20 ili 25 izvršilaca, jer, kako kaţe, to nije odgovorno ako ţelimo da

sprovedemo fiskalnu konsolidaciju i da privuĉemo strane investitore.

Konzul u Solunu: Pruţićemo pomoć turistima

Generalni konzul Srbije u Solunu, Siniša Pavić, rekao je danas da su se vremenske

prilike u severnom delu Grĉke promenile na bolje, ali da konzulat još nema potpune

informacije kakva je situacija sa našim turistima, kao ni o tome kakvi će biti naredni potezi

grĉkih vlasti. "Vremenske prilike su se potpuno promenile, to je ono što sigurno znamo. Što

se tiĉe situacije sa našim turistima u smislu toga šta se dešavalo, kao i u vezi toga kakve će

biti dalje mere grĉkih vlasti, tu nam morate dati vremena", rekao je Pavić, napominjući da

nije lako doći do lokalnih vlasti, koji su angaţovani oko situacije.

Podruĉje Sitonije na Halkidikiju u Grĉkoj pogodile su u ponedeljak poplave zbog

obilnih padavina, zbog ĉega je Pavić juĉe obišao mesto Toroni koje je najviše pogoĊeno i

odakle su se, juĉe u jutaranjim ĉasovima, javili srpski graĊani koji su tamo na letovanju.

Pavić se uverio u ozbiljnost situacije, ali i u ĉinjenicu da padavine polako prestaju, mada

pojedini delovi tog mesta još nisu pristupaĉni, saopštio je sinoć Generalni konzulata Srbije u

Solunu.

Vaţna informacija dobijena od lokalnih vlasti, za sve koji su pretrpeli štetu na

vozilima, jeste da će im sutra izdati potvrdu o vanrednoj situaciji koja će koristiti licima kod

naplate štete kod osiguravajućih kuća, navedeno je u saopštenju. Srpski turisti koji su odseli u

jednom hotelu u Sitoniji morali su da budu evakuisani zbog izlivanja reke koja je poplavila

ĉitav kraj. "Hotel u kojem se nalazilo oko 20 naših turista je evakuisan. Potpuno je potopljen

jer se reka izlila i u hotel, koji se nalazi odmah pored plaţe. Deo grupe kojima je ostalo

nekoliko dana do kraja odmora krenuli su nazad za Srbiju, a ostalima traţimo smeštaj u

drugim hotelima i apartmanima", rekli su juĉe predstavnici turistiĉke agencije za "B92".

Obradović: Pašalić nedostojan funkcije

Šef poslaniĉke grupe Dveri Boško Obradović ocenio je danas da će Zoran Pašalić koji

je predloţen za ombudsmana, ustvari biti zaštitnik Srpske

napredne stranke (SNS) a ne gradjana Srbije i istakao da

njegova biografija ukazuje da je nedostojan funkcije.

„Ako njega predlaţe SNS onda on ima odredjene obaveze

prema njima. Zar iko u Srbiji misli da njega postavljaju da

bude pravi zaštitnik gradjana, pa neće niko da veruje u te

bajke. Naravno da ga postavljaju da ne bi radio svoj posao

i da bi bio zaštitnik SNS, a ne gradjana Srbije“, rekao je

Obradović. On je tokom rasprave o Zaštitniku gradjana u Skupštini Srbije kazao da je Srbija

imala ombudsmana Sašu Jankovića koji je sa te funckije otišao u politiku i pitao da li ćemo

sada dobiti osobu koja će sa politiĉke pozicije SNS doći na mesto Zaštitnika gradjana.

Obradović je Pašalića kritikovao jer kao predsednik Prekršajno–apelacionog suda nije

reagovao na izjave deset ţena iz Prekšajnog suda u Ĉaĉku da ih kolega seksualno

uznemiravao već da je predmet stavio u fioku, a taj sudija je prošao nekaţnjeno. „On je

zaštitio svog kolegu sudiju, ne znam iz koga razloga, ali se pitam da li će tako i kao zaštitnik

da gura u fijoku odredjene predmete“, pitao je Obradović i istakao „ako će Pašalić na ovaj

naĉin da štiti gradjane kao što je štitio prava ovih 10 ţena u sudu u Ĉaĉku, ne bi smeo da

bude izabran ni za predsednika suda, a kamoli za zaštitnika gradjana“. On je kazao da će

poslanici vladajuće većine tokom glasanja na zvonce dići ruku za izbor jer ne razmišljaju

svojom glavom. „Da razmišljaju ne bi prihvatili da za zaštitnika biraju osobu koja je studirala

21

13 godina, sa prosekom ispod sedam, magistrirala sa 60 i nije rešavala predmet o seksualnom

uznemiravanju“, kazao je Obradović.

JUTA: Turisti nisu ugroţeni, ne otkazuju letovanja

Uprkos poplavama i poţarima, srpski turisti u regionu nisu ugroţeni i nije bilo

otkazivanja aranţmana, izjavio je danas direktor JUTA-e

Aleksandar Seniĉić. Iako se u zemljama regiona, koje su i

popularne turistiĉke destinacije, vatrogasci bore sa

poţarima, a na Sitoniji je pre nekoliko dana bilo i poplava,

direktor Nacionalne asocijacije turistiĉkih agencija Srbije

(JUTA) Aleksandar Seniĉić je gostujući u Dnevniku RTS-a,

rekao da srpski turisti ni u jednom trenutku nisu bili

ugroţeni. "Nekoliko porodica je premešteno jer su poplave ugrozile komoditet. Agencija je

našla smeštaj i svi su završili letovanje kao što su i planirali", rekao je on. Seniĉić je istakao

da nije bilo otkazivanja aranţmana i da agencije imaju veći problem od putnika jer je teško

naći alternativni smeštaj, budući da su to i inaĉe mala mesta.

"Srećom, malo je apartmana bilo ugroţeno, siguran sam da će se naći rešenje.

Apelujem na putnike da budu kooperativni i prihvate alternativu ako odgovara onome što su

ţeleli", rekao je on. Senić je objasnio da ovakva situacija ne moţe biti osnov za povraćaj

novca jer je u pitanju "viša sila" na koju ne moţe da se utiĉe. "Agencije nemaju od koga da

traţe povraćaj, pa tako ni putnici. Najveći broj agencija vodi raĉuna o bezbednosti i uĉinili su

sve da završe letovanje kako su planirali", rekao je direktor JUTA-e.

Ko trese posteljinu kroz prozor - kazna 8.000 dinara

Novom odlukom o kućnom redu u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama, koju

treba da usvoje odbornici Skupštine Vranja, definisane su obaveze stanara i korisnika

poslovnog prostora, ali su predviĊene i kazne za nepoštovanje kućnog reda, piše OK radio.

Ove odredbe su morale biti usklaĊene sa novim Zakonom o stanovanju i odrţavanju zgrada,

kaţe Jovana Antić, naĉelnica Odeljenja za urbanizam, imovinsko-pravne poslove i

komunalno-stambene delatnosti. "Ovom odlukom su propisana opšta pravila ponašanja za

stanare, ali i mnogo detaljnije definisane obaveze stanara i korisnika poslovnih prostora, nego

što je to bilo do sada", kaze Antićeva. Ona dodaje da su propisani nivoi buke koji su

dozvoljeni, kao i naĉini korišćenja zajedniĉkih prostorija, obavljanjeprivrednih i

ugostiteljskihdelatnostiu zgradama, ali i korišćenje zemljišta oko objekata. Kontrolu će

vršiti Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne poslove i komunalno-stambene delatnosti, a

nadzor je poveren Komunalnoj inspekciji.

Odlukom su precizirane mnoge aktivnosti propisane kućnim redom stanara, pa je, na

primer, regulisanoi maksimalno dozvoljeni nivo buke - od 30 decibela za prostorije i50

decibela za otvoreni prostor. Ovim odredbama predviĊene su i novĉane kazne od 8.000

dinara ukoliko stanar na terasi drţi stvari koje narušavaju izgled zgrade, a ista kazna ĉeka i

one koji tresu tepihe i posteljinu sa prozora ili bacaju smeće.

RFZO: Privatne apoteke se izjednaĉile sa drţavnim

Privatne apoteke danas gotovo da su se izjednaĉile sa drţavnim u izdavanju lekova na

recept, odnosno o trošku Republiĉkog fonda za zdravstveno osiguranje. Privatnicima je,

naime, ĉetiri godine bilo dozvoljeno da preuzimaju od drţavnih apoteka polovinu trţišta

22

lekovima na recept, pa se tako danas od ukupne koliĉine lekova koji se izdaju na recept 48,79

odsto realizuje u privatnim apotekama, a 51,21 u drţavnim.

Direktorka RFZO Verica Lazić podseća da su ugovori sa privatnim apotekama

potpisani 2013. godine, da je 2015. za izdavanje lekova na recept Fond izdvojio 26,3

milijarde dinara, da je privatnim apotekama otišlo 7,59 milijardi dinara ili 28,84 odsto, a

drţavnim 18,71 milijardi dinara ili 71,16 odsto.

MeĊutim, svake godine se udeo privatnih apoteka u izdavanju lekova na recept

povećavao za oko 10 odsto, da bi ove godine privatnici već u prvih šest meseci preuzeli još

10 odsto trţišta. Tako je 2015. godine udeo privatnika bio 28,84 odsto, godinu dana kasnije

38,93 odsto, da bi u prvih šest meseci ove godine to bilo 48,79 odsto.

Lazić podseća da je poĉetkom 2013. godine, na zahtev Ministarstva zdravlja RFZO

sklopio ugovor sa privatnim apotekama o snabdevanju osiguranih lica lekovima i odreĊenim

pomagalima na recept, a pod istim uslovima kao i sa drţavnim apotekama. Za ovu godinu

RFZO je potpisao ugovore sa 742 privatne apoteke.

NS: Povećana potrošnja vode za 15 odsto

Zbog visokih tеmpеratura vazduha kojе nas oĉеkuju i u narеdnom pеriodu, JKP

"Vodovod i kanalizacija" još jеdnom upućujе apеl za štеdnju i racionalnu potrošnju vodе.

Sistеm funkcionišе u punom obimu i bеz problеma, ali jе nеophodno da svi zajеdno vodimo

raĉuna o tomе da voda nijе nеprеsušan rеsurs i da jе moramo paţljivijе koristiti kako bismo jе

imali dovoljno i u budućnosti. Analiza podataka JKP "Vodovod i kanalizacija" Novi Sad

pokazujе da jе ukupna potrošnja vodе na tеritoriji ĉitavog grada u julu vеća za oko 15 odsto

nеgo u maju mеsеcu.

Ovi podaci ukazuju na to da jе znaĉajno povеćanjе potrošnjе vodе na srеmskoj strani

grada, jеr graĊani u lеtnjеm pеriodu mnogo višе vrеmеna provodе u svojim vikеndicama kojе

sе tamo nalazе. Povеćanjе potrošnjе vodе jе еvidеntno i u prigradskim nasеljima sa baĉkе

stranе grada. Podaci pokazuju da jе potrošnja vodе u Kaću i Budisavi vеća za oko 25%,

Vеtrniku i Futogu za oko 15 odsto, u Rumеnki i Kisaĉu za oko 11 odsto. JKP "Vodovod i

kanalizacija" Novi Sad jе blagovrеmеno obavilo svе nеophodnе priprеmnе radovе kako bi

sprеmno doĉеkalo lеtnji pеriod i nastoji da maksimalnim angaţovanjеm svih svojih

izvorišnih, proizvodnih i distributivnih kapacitеta obеzbеdi dovoljno vodе za svе potrošaĉе.

Izloţba fotografija povodom 700 godina Manastira Krupe

Izloţba fotografija fotoreportera Darka Dozeta, povodom 700 godina Manastira

Krupe, biće otvorena 26. jula u 19 ĉasova u Kulturnom

centru Novog Sada. Ukupno 40 umetniĉkih i dokumentarnih

fotografija, nastalih prilikom nekoliko Dozetovih boravaka u

ovom drevnom manastiru na meĊi Like i Dalmacije, biće

predstavljeno na 27 panoa.

Manastir Krupa je, pre taĉno sedam vekova, 1317.

godine, kao zaduţbinu podigao kralj Milutin, u istoimenom

selu uz reku Krupu, tako da će centralna sveĉanost povodom ovog velikog jubileja, biti

odrţana u samom manastiru, na slavu ove svetinje - Veliku Gospojinu, 28. avgusta ove

godine. Sam manastir je, kao i većina svetinja Srpske pravoslavne crkve, u svojoj dugoj

istoriji, najveća stradanja pretrpeo u 20. veku.

Saudijka uhapšena posle objavljivanja snimka u suknji

23

Mlada Saudijka koja je izazvala senzaciju na internetu postavljanjem snimka u kome

šeta ulicom u mini suknji i kratkoj majici uhapšena je u Rijadu zbog kršenja strogih pravila

oblaĉenja u tom kraljevstvu. Ţena ĉije ime nije saopšteno privedena je zbog nošenja

„nepristojne odeće“, saopštili su juĉe drţavni mediji. Policija je sluĉaj predala tuţilaštvu.

Snimak, koji se prvo pojavio na Snepĉetu (Snapchat), prikazuje ţenu u šetnji praznom

istorijskom utvrdom u Ušajageru, selu severno od Rijada. Selo se nalazi u regionu Nadţd,

domu nekih od najkonzervativnijih saudijskih plemena i porodica. To je izazvalo bes dela

javnosti, koji je zahtevao njeno hapšenje zbog otvorenog kršenje propisa koji traţe od svih

ţena, ukljuĉujući i strankinja, da nose dugaĉku i široku odeću, kao i da prekrivaju kosu i lice.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman se zalaţe za veće mogućnosti

zabave za veoma brojnu populaciju mladih u konzervativnom kraljevstvu ali reakcije na

snimak i hapšenje ţene pokazuju snagu i raširenost konzervativnih gledišta. Vlada je prošle

nedelje objavila da će devojĉicama biti dozvoljeno da se u školama bave sportom i da imaju

ĉasove fiziĉkog, a smanjena su i ovlašćenja religijske policije koja više nema pravo da hapsi

ljude. Uprkos tim potezima, polna segregacija i stroga ograniĉenja za ţene su i dalje na snazi.

Ţenama u Saudijskoj Arabiji nije dozvoljeno da voze a ne mogu dobiti pasoš ili putovati u

inostranstvo bez dozvole muškog srodnika.

Četvrtak,20.jul 2016.

Janković i Šabić predstavili izveštaje za 2016.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaţe da izveštaj o radu

institucije na ĉijem je ĉelu pokazuje napredak i izazove u toj oblasti, dok Poverenik za

informacije od javnog znaĉaja i zaštitu liĉnih podataka Rodoljub Šabić kaţe da u njegovom

izveštaju stvari bolje stoje kod pristupa informacijama nego kad je reĉ o zaštiti liĉnih

podataka graĊana. Poverenica i poverenik izveštaje o radu u prošloj godini predstavili su

ĉlanovima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Srbije, a

Janković je prenela i rezultate istraţivanja o tome kako graĊani vide diskriminaciju. Kako je

navela, graĊani kao kategorije koje su posebno ugroţene vide pripadnike LGBT zajednice,

Rome, siromašne i starije graĊani, ali ona navodi i da uprkos tome oni najsiromašniji veoma

retko prijavljuju diskriminaciju. Kaţe i da mnogi graĊani koji su uĉestvovali u istraţivanju

teško prepoznaju diskriminaciju i dodaje da zato treba poraditi na aktivnostima koje će podići

svest graĊana o tome.

Dobro je, meĊutim, primećuje Janković, što bi se više nego ranije ljudi obraćali

instituciji Poverenika i više ljudi iskazalo je poverenje u tu instituciju. U brojkama, Janković

je navela da je prošle godine u njihovom radu bilo 1.346 predmeta, 626 prituţbi i 665

preporuka, odnosno mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Broj prituţbi je, prema njenim

reĉima, pribliţno isti kao i u 2015. godini, a ĉešće se Povereniku obraćaju muškarci (58

odsto), dok je ţena 42 procenta. MeĊu najĉešćim prituţbama za diskriminaciju su starosna,

po nacionalnoj pripadnosti, na osnovu zdravstvenog stanja, zbog braĉnog i porodiĉnog

statusa, te na osnovu verskih i politiĉkih ubeĊenja. Najveći broj prituţbi je u oblasti

zapošljavanja i ţene se više ţale, a razlozi su sporo napredovanje, premeštaj zbog trudniĉkog

bolovanja...

Šabić je, predstavljajući svoj izveštaj, rekao da je od 32 kriviĉne prijave koje se

odnose na pitanje zaštite liĉnih podataka samo u jednom sluĉaju okrivljeni proglašen krivim,

a da je u 16 sluĉajeva došlo do zastarelosti ili su izostale kazne. S druge strane, Šabić je

pozitivno ocenio što sve veći broj graĊana koristi instrument traţenja informacija od javnih

institucija. Primetio je, meĊutim, da je predstavnicima tih institucija i javnih preduzeća ĉesto

24

potrebna edukacija o tome koliko je vaţno da pruţe informacije koje su traţene, kao i da

kaţnjavanje ne mora biti primarna opcija.

Smanjenje broja zaposlenih u somborskom javnom sektoru

U prvom krugu racionalizacije u javnom sektoru Sombora, bez posla je ostalo 54

radnika, a po novoj odluci o maksimalnom broju zaposlenih,

oĉekuje se smanjenje za još 62 radnika. Po Odluci Vlade

Srbije o maksimalnom broju zaposlenih na neodreĊeno

vreme za sve organizacione oblike u sistemu javnog sektora

Sombor moţe biti zaposleno ukupno 1.071 lica, a po ranijoj

odluci bilo je 1.133. Radna grupa za racionalizaciju saĉinila

je nacrt odluke za ovu godinu, i to kako se navodi,

primenjujući naĉelo odgovornog fiskalnog upravljanja,

naĉelo racionalnosti, funkcionalnosti i efikasnosti. Nacrtom je predviĊeno da organi grada,

mesne zajednice i javne ustanove mogu da imaju ukupno 579 zaposlenih na neodreĊeno

vreme, dok će javno – komunalna preduzeća brojati do 492 zaposlena. U tom smislu usledila

je odluka koju je Skupština grada usvojila na zasedanju 11. jula.

Iako je Skupština grada Sombora na predlog Gradskog veća u novembru prošle

godine odluĉila da se ugase JP „Urbanizam” (24 zaposlena), JP Direkcija za izgradnju grada

Sombora (17) i Razvojna agencija grada Sombora sa ĉetvoro zaposlenih, većina onih ĉija su

radna mesta ugašena našla je uhlebljenje. Gradska uprava preuzela je 17 zaposlenih iz ova

dva preduzeća, a u JKP „Prostor“ je prebaĉeno 15 radnika. Najveći teret racionalizacije

podneće i ovoga puta javna i javna komunalna preduzeća, jer je kod njih predviĊeno

smanjenje za 64 radna mesta, dok će organi grada, mesne zajednice i javne ustanove povećati

brojnost za dva radnika.

"Programeri za NovosaĊane"

Kako bi Novi Sad bio još lepše mesto za ţivot, dobrovoljci iz kompanije "Vega IT"

pokrenuli su kampanju "Programeri za NovosaĊane", u kojoj mogu da uĉestvuju svi oni koji

imaju ideju kako da poboljšaju ţivot u gradu. Reĉ je o ideji za aplikacije koje bi rešile

konkretan problem. Bilo da je reĉ o rešavanju guţve na šalterima, regulisanje saobraćajne

guţve, ili pomoć pri snalaţenju po gradu, ukoliko imate ideju za aplikaciju ili program,

moţete se prijaviti do 27-og jula. Akcija "Programeri za NovosaĊane", odvija se u ĉetiri faze.

Treća faza podrazumeva pronalazak sponzora koji bi finansirali najbolje ideje. A završna

faza, odnosno, 48-osmoĉasovno programiranje je finalna faza. Starosna granica za prijave ne

postoji. Ideja je da se na svim izabranim projektima radi modularno, kako bi se kasnije gotov

proizvod dao na upotrebu graĊanima Novog Sada.

Srpski graĊevinci u Nemaĉku preko "eUsluga"

Predstavnici domaćih graĊevinskih kompanija koji nameravaju da pošalju radnike na

gradilišta u Nemaĉku zahteve za detašman Privrednoj komori Srbije mogu da podnesu i

elektronski preko portala eUsluge. Kako se navodi u saopštenju PKS od poĉetka godine

izdato je skoro 500 Saglasnosti za upućivanje zaposlenih iz Srbije na nemaĉka gradilišta.

Novi elektronski servis PKS, osim mogućnosti podnošenja zahteva elektronskim putem,

obaveštava podnosioce mejlom ili SMS-om o svakoj promeni statusa predmeta (prijem,

poĉetak i završetak obrade, eventualno potrebna dodatna dokumentacija).

25

Kako bi se obezbedila sigurnost poslovanja, iskljuĉivo registrovani korisnici portala

eUsluge (https://usluge.pks.rs) mogu da elektronski podnesu zahtev i prateću dokumentaciju.

Registracija i korišćenje portala su besplatni. Kako se navodi u saopštenju odobrena kvota za

poslodavce iz Srbije za detašmansku 2016/2017. godinu je 2.770 radnika od ĉega je 1.080

radnika u sektoru graĊevinarstva. Proseĉno iskorišćenje kvote Srbije od 1. oktobra 2016.

godine je 2.026 zaposlenih ili 73 odsto, što je sedam procenata više nego u prošloj

detašmanskoj godini. Za uĉešće u raspodeli utvrĊenog maksimalnog broja detaširanih radnika

moţe da se prijavi privredni subjekat ĉije je sedište u Srbiji, registrovan je za obavljanje

delatnosti za koje se rasporeĊuje kontingent zaposlenih i ima registrovano

predstavništvo/poslovnu jedinicu u SR Nemaĉkoj ili je u fazi otvaranja.

Panĉevo: Sviranje na ulici je naĉin ţivota

Dobro je poznato da skoro u svakom mestu, kako u svetu tako i kod nas, ulice su,

pogotovo u letnjem periodu, ispunjene zvukom instrumenata uliĉnih sviraĉa. U Panĉevu ih

ima trojica od kojih se jedan pojavljuje gotovo svakodnevno u glavnom gradskom parku i na

još nekim mestima gde ima publike.

Borivoj Nikolić je time poĉeo da se bavi sticajem ţivotnih okolnosti, a tvrdi da

sviranje na ulicama i trgovima nije posao, već naĉin ţivota. Kao i prilika da se podele

emocije sa ljudima oko sebe. https://www.youtube.com/watch?v=gBsj74i5AJQ

Zavodu nedostaju zalihe krvi, apel davaocima

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine poziva sve potencijalne davaoce, a naroĉito one

sa negativnim Rh faktorom, ali i nosioce A i nulte krvne

grupe, da daju krv, jer su te grupe trenutno deficitarne.

Struĉna saradnica u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine

Jelena Ćulić istiĉe da njihove akcije na terenu i apeli

davaocima traju ĉitave godine, ali je leti specifiĉna

situacija zbog godišnjih odmora, te se ĉesto teţe

obezbeĊuju neophodne zalihe. "Dobrovoljni davalac moţe biti svaka zdrava osoba od 18 do

65 godina. Bitno je da ste zdravi i odmorni, da nemate hroniĉno oboljenje i da niste koristili

lekove, ni alkohol", napominje Ćulić. "Reĉ je, pre svega, o humanom gestu koji nema

nikakve loše posledice po vas, a osobi kojoj je krv potrebna za leĉenje ili intervenciju ĉesto

znaĉi ţivot", dodaje ona i poziva sve koji ţele da pomognu da doĊu u Hajduk Veljkovu 9a u

Novom Sadu. Zavod je radnim danima otvoren od 7 do 14 ĉasova, utorkom radi produţeno -

do 18 ĉasova, a dobrovoljni davaoci su dobrodošli i svake druge subote od 8 do 12 ĉasova.

Za potencijalne davaoce krvi iz drugih mesta u Vojvodini utvrĊeni su nedeljni i godišnji plan

akcija koji podrazumeva dolazak mobilnih ekipa Zavoda. Kada će one biti u vašem mestu,

moţete proveriti na www.transfuzija.rs .

Izgradnja Kineskog kulturnog centra, prvog na Balkanu

Izgradnja Kineskog kulturnog centra u Beogradu poĉela je danas, a poĉetak radova

zvaniĉno su proglasili gradonaĉelnik Beograda Siniša Mali i ambasador Kine u Srbiji Li

Manĉang. Radovi na izgradnji te ustanove, prvog Kineskog kulturnog centra na Balkanu,

vredni su 45 miliona evra, a predviĊeno je da zgrada, koja će nići na mestu nekadašnje

Ambasade Kine na Novom Beogradu, bude završena i otvorena za 18 meseci. Gradonaĉelnik

Siniša Mali istakao je da je danas veliki dan za Beograd, te dodao da izgradnja prvog

Kineskog kulturnog centra na Balkanu ovde u Srbiji dovoljno govori o stepenu srpsko-

26

kineskog prijateljstva. "Do 1999. godine ovde je bila stara kineska ambasada koja je porušena

u bombardovanju. Za razliku od onih koji su rušili, mi ovde gradimo, gradimo novi simbol

Beograda", rekao je Mali. On je dodao da izgradnja znaĉi 400 novih radnih mesta i podvukao

da radove na iskopavanju i postavljanju šipova rade domaće firme. Mali je rekao da su za

Srbiju vaţne i kulturna i ekonomska saradnja sa Kinom i podsetio da se nekoliko velikih

projekata radi, ili će se raditi, upravo sa partnerima iz te zemlje. Kineski kulturni centar gradi

kompanija "Empiret".

Zrenjanin: Sedam decenija Istorijskog arhiva

Istorijski arhiv Grada Zrenjanina ove godine obeleţava 7 decenija od osnivanja.

Izloţba "Riznica našeg pamćenja" na glavnom gradskom trgu, prva je u nizu aktivnosti

kojima će ovaj znaĉajan jubilej biti obeleţen.

https://www.youtube.com/watch?v=vxvaE3u_kyI

Za 40 dana udaljeno 1.300 nasilnika, u Rakovici i N. Beogradu zakazali

Savet za suzbijanje nasilja u porodici Vlade Srbije saopštio je prve rezultate primene

Zakona o suzbijanju nasilja u porodici koji je donet pre 40 dana. Uoĉena je bolja koordinacija

organa ukljuĉenih u proces zaštite ţrtava, drastiĉno je povećan broj izreĉenih mera zabrane

prilaska i udaljenja iz porodice, a forimrana je i Komisija koja će ispitivati sve sluĉajeve gde

postoji stepen rizika od nasilja. Kada je reĉ o svirepim ubistvima bivše supruge na Novom

Beogradu i bivše supruge i petogodišnjeg sina u beogradskom naselju Rakovica, saopšteno je

da su sve sluţbe i organi ukljuĉeni u ova dva sluĉaja zakazali, da nema mesta beţanju od

odgovornosti, kao i da u borbi protiv ove vrste zloĉina mora da se pronaĊe sistemsko rešenje.

Odgovorni za nesrećne dogaĊaje koji su se desili ispred centara za socijalni rad biće

sankcionisani, rekao je danas ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran

ĐorĊević, te dodao da je direktorima centara izdao naloge o naĉinu postupanja u sluĉaju

direktne ili indirektne pretnje po bezbednost zaposlenih ili korisnika tih ustanova. On je,

informišući ĉlanove skupštinskog Odbora za rad i socijalna pitanja o radu centara za socijalni

rad, rekao da je direktorima preneo da je njihova obaveza da ubuduće prijave policiji svako

ponašanje koje moţe ugroziti bezbednost zaposlenih i korisnika centara, ali i da o tome

obaveste resorno ministarstvo.

Nacionalna SOS linija za pomoć ţrtvama nasilja

Razgovori o uspostavljanju nacionalne SOS telefonske linije za pomoć ţrtvama

nasilja zapoĉeti su danas i dogovoreno je da se u

narednom periodu napravi pilot projekat koji će dovesti

do uspostavljanja te linije, saopšteno je danas iz

Ministarstva za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna

pitanja. Pilot projekat za SOS liniju biće finansiran iz

alternativnih izvora u skladu sa pravnim okvirom naše

zemlje, a u skladu sa tim, organizovaće se aktivnosti na

kojima će se predstaviti zajedniĉki predlog projekta Ministarstva za rad, zapošljavanje,

boraĉka i socijalna pitanja, Autonomnog ţenskog centra i mreţe "Ţene protiv nasilja".

Nadleţno ministarstvo teţi da unapredi sistem za borbu protiv nasilja nad ţenama, te su

predstavnici resora razgovarali sa predstavnicama nevladinih organizacija koje se bave

pravima i zaštitom ţena o uspostavljanju nacionalne SOS telefonske linije.

27

Petak,21.jul 2016.

Štrajk u Goši: Pomak u pregovorima

U pregovorima poslovodstva i štrajkaĉa iz Fabrike šinskih vozila Goša, koji su danas

odrţani u Ministarstvu privrede, došlo je do pomaka i radnici

oĉekuju razrešenje problema u utorak, izjavio je predsednik

štrajkaĉkog odbora Milan Vujiĉić. On je dodao da radnici

neće blokirati pruţni prelaz u Smederevskoj Palanci sve dok

traju razgovori u vladi. Posle drugog sastanka, kome je

prisustvovao i ministar privrede Goran Kneţević, Vujiĉić je

rekao novinarima da se, ipak, nastavlja štrajk i da će ĉetiri ĉlana Štrajkaĉkog odbora, meĊu

kojima je i on, nastaviti štrajk glaĊu. "Otišli smo juĉe iz Beograda sa optimizmom od pet

odsto, a sada je to mnogo više. U ponedeljak ćemo imati konsultacije, a u utorak će nas

izvestiti na novom sastanku u vladi. Ako se obistini ono što smo priĉali , to će biti izuzetno

povoljno po nas", naveo je Vujiĉić. On je kazao da se pozitivno odvijaju pregovori po pitanju

svih zahteva štrajkaĉa - isplate zaostalih zarada, reprograma duga fabrike za doprinose koji

nisu uplaćivani radicima, kao i povezivanje radnog staţa. Vujiĉić je rekao da će Ministarstvo

privrede pomoći kako bi fabrika poĉela da radi, što je uslov za sve ostalo. U Goši ima 260

štrajkaĉa, od ukupno oko 350 radnika.

Savet za štampu utvrdio 11 kršenja Kodeksa novinara

Komisija za ţalbe Saveta za štampu je na prethodnoj sednici donela 11 odluka o

kršenju Kodeksa novinara, od kojih se pet odnose na medije koji imaju obavezu da odluke

objave, ali nijedan od njih, uprkos obavezi, to nije uradio, ukazuje danas u saopštenju

Upravni odbor Saveta za štampu. List Blic je, po odluci Komisije, narušio privatnost Severine

i Sebastijana Kniepa, objavljujuću informacije iz njihovog privatnog ţivota i o zdravstvenom

stanju Sebastijana Kniepa, kao i fotografija sa Fejsbuk profila, iako su Kneipovi novinarki

rekli da sa tim nisu saglasni. Politika je prekršila više taĉaka Kodeksa koje se odnose na

obavezu istinitog i objektivnog izveštavanja, razlikovanje ĉinjenica od pretpostavki i

nagaĊanja, zabranu iznošenja laţnih optuţbi, kao i obavezu poštovanja dostojanstva ţrtava,

objavljivanjem teksta bivšeg glavnog urednika Politike ekspres, ĐorĊa Martića u kojem on,

bez ikakvih dokaza, kao odgovornog za ubistvo Slavka Ćuruvije oznaĉava ubijenog premijera

Zorana ĐinĊića. Kodeks je prekršen i time što je list odbio da objavi i saopštenje Komisije za

utvrĊivanje ĉinjenica o ubistvima novinara i reagovanje predsednika te komisije Verana

Matića dostavljeno Politici, po ĉijoj ţalbi je Komisija i odluĉivala. Dnevni listovi Alo i

Veĉernje novosti prekršili su Kodeks tekstovima koji se odnose na uvoĊenje novog kriviĉnog

dela - polno iznemiravanje, pogrešno informišući ĉitaoce da će se ubuduće ići u zatvor zbog

udvaranja. Komisija je odluke donela na osnovu ţalbi Autonomnog ţenskog centra. Portal

Telegraf.rs je prekršio odredbe Kodeksa novinara koje se odnose na zabranu diskriminiacije i

govora mrţnje, objavljivanjem komentara ĉitalaca kojima se poziva na otvaranje logora za

LGBT osobe. Ţalbu je podneo Gej lezbejski info centar.

Komisija je na istoj sednici izrekla i šest javnih opomena medijima koji ne prihvataju

punu nadleţnost Saveta za štampu i koji, zbog toga, nemaju obavezu da objave ove odluke.

Izreĉene su dve opomene Srpskom telegrafu i po jedna Informeru i portalima PP media,

ePodunavlje i Dnevni ţurnal.

Savet za štampu još jednom podseća sve medije koji su prihvatili nadleţnost Saveta

da su obavezni da poštuju i objavljuju odluke samoregulatornog tela, kako bi graĊani koji su

28

se obratili Savetu zaista dobili satisfakciju za to što su oštećeni neprofesionalnim

informisanjem. Savet će i ubuduće redovno obaveštavati javnost o tome koji mediji nisu

objavili odluke Komisije za ţalbe, navodi se na kraju saopštenja.

Umro Predrag Gojković Cune

Jedan od najvećih pevaĉa izvorne i starogradske muzike Predrag Gojković Cune

preminuo je u 85. godini. Za muziĉki arhiv Radio Beograda snimio je preko 1.000 pesama

izvorne narodne muzike. Ostaće zapamćen po izvoĊenju pesama "Kafu mi, draga, ispeci",

"Janiĉar", "Sonja", "Dunave, moje more", "Zapevajte, pesme stare", "Stani, stani, Ibar

vodo"... Sahrana u sredu. Najbolji interpretator koji se rodio na ovim prostorima, kako ga je

opisivao veliki ĐorĊe Marjanović, karijeru je poĉeo neposredno posle Drugog svetskog rata u

horu "Đoka Pavlović", a 1948. godine stigao je u Radio Beograd, za koji je snimio preko

1.000 pesama izvorne narodne muzike iz Srbije. Nadimak "Cune" je dobio, kako je sam

objasnio u emisiji "Balkanskom ulicom" Radio-televizije Srbije, po majĉinom dozivanju "Odi

da te majka cune" (ljubi).

Policija će meriti srednju brzinu na autoputu

Priprema projekta MUP-a o merenju srednje brzine vozaĉa na autoputu je u završnoj

fazi i uskoro će poĉeti da se primenjuje, izjavio je danas naĉelnik Uprave saobraćajne policije

Nebojša Arsov. Kako je precizirao, policija za to neće koristiti radare, niti kamere, već

postojeći sistem naplate putarina. "Kao što svi dobro znaju iz fizike kako se meri brzina , ako

znamo taĉno rastojanje izmeĊu dve naplatne rampe, ako znamo kada je neko ušao, a kada

izašao na nekoj naplatnoj rampi, mi ćemo lako izmeriti srednju brzinu tim vozilima",

objasnio je Arsov. Kaţe da je Zakon o bezbednosti saobraćaja predvideo da moţe da se kazni

vozaĉ koji prekoraĉi srednju brzinu kretanja na nekoj deonici, tako da, kada neko bude na

nekoj naplatnoj rampi plaćao putarinu, tu će policija imati informaciju kolika je njegova

srednja brzina. Kako je dodao, policija će, u zavisnosti od naĉina rada, ili odmah kod

naplatne rampe zaustavljati vozaĉe, ili će prijave slati na kućne adrese.

Svaki ĉetvrti poginuli u saobraćaju- mlada osoba

Mladi u Srbiji ĉine oko 23 poginulih u saobraćajnim nezgodama, svako ĉetvrto

poginulo lice u saobraćaju je mlada osoba, a njihov najveći

neprijatelj je fiziĉka i emocionalna nezrelost, kao i

neiskustvo koje ih izlaţu riziku. Mladi najĉešće stradaju

vikendom, u noćnim satima, u prvi sumrak i najĉešće

stradaju vozeći neprilagoĊenom brzinom, usled voţnje pod

dejstvom alkohola i zbog nekorišćenja pojaseva, reĉeno je

na konferenciji Agencije za bezbednost saobraćaja i MUP-

a, prilikom predstavljanja kampanje "Um na drum".

Naĉelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov kaţe da je to osetljiva tema, kao

i jedan od najvećih problema u bezbednosti saobraćaja, te da se, naţalost, kada su mladi

vozaĉi u pitanju, ne moţemo kao društvo pohvaliti brojkama. "Ĉinjenica da za poslednjih pet

godina, od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda, ĉak u 50 odsto njih uĉestvovali su mladi

vozaĉi, a da se od ukupnog broja poginulih, više od 20 odsto bile su osobe izmeĊu 16 i 30

godina starosti i to je svakako zabrinjavajuće. Ipak, moramo da naglasimo da je na ovom

polju uĉinjen znaĉajan pomak i da se situacija popravlja iz godine u godinu", rekao je Arsov.

29

Imajući u vidu psihofiziĉke osobine mladih u saobraćaju, navodi on, kao i njihovu

potrebu za dokazivanjem i neiskustvo, jasno je da represivne mere koje sprovodi MUP ne

mogu da daju rezultate na duţe staze. Svestan problema, MUP je od 2014. zajedno sa

Nacionalnom vozaĉkom akademijom pokrenuo kampanju "Ţivot za mlade vozaĉe", sa

treninzima za bezbednu voţnju, koji su neophodni za bezbedno uĉešće u saobraćaju, naveo je

Arsov i istakao da evaluacija jasno pokazuje da su mladi vozaĉi koji su prošli te treninge

daleko bolji i odgovorniji u saobraćaju. Arsov naglašava da je MUP izradio predlog izmene i

dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja i da se nada skorom usvajanju, kao i da su

izmenama predvideli restriktivniji pristup za mlade vozaĉe.

Subota,22.jul 2016.

Smenjena direktorka Centra za socijalni rad

Direktor Gradskog centra za socijalni rad Mikaina Stevanović razrešen je danas

duţnosti, nakon dva tragiĉna dogaĊaja ispred centara za socijalni rad, na predlog

gradonaĉelnika Siniše Malog. "Upravni odbor Gradskog centra za socijalni rad doneo je

danas odluku o prestanku ovlašćenja v.d. direktora te institucije Mikaina Stevanović, a nakon

predloga gradonaĉelnika Beograda Siniše Malog", saopšteno je iz Gradske uprave. Odluka

Upravnog odbora je doneta uz saglasnost i konsultacije sa ministrom za rad, zapošljavanje,

boraĉka i socijalna pitanja Zoranom ĐorĊvićem. O razrešenju i postavljanju novog v.d.

direktora Gradskog centra za socijalni rad odluĉivaće se na narednoj sednici Skupštine grada

Beograda.

Gradonaĉelnik Beograda prethodno je najavio da će, ukoliko izveštaj pokaţe nepravilnosti u

radu Centra za socijalni rad, odgovorni biti sankcionisani. TakoĊe, gradonaĉelnik je ranije

dao nalog za znaĉajno povećanje obezbeĊenja u odeljenjima Gradskog centra za socijalni rad,

pa će do kraja jula, na poslovima obezbeĊenja biti angaţovano dvostruko više ljudi. Grad

Beograd kontinuirano radi na unapreĊenju poloţaja korisnika Gradskog centra za socijalni

rad, ali i socijalnih radnika, kako bi se postigla puna reforma centara za socijalni rad, i kako

više nikada ne bi došlo do tragiĉnih dogaĊaja poput onih ispred odeljenja Centra na Novom

Beogradu i Rakovici, navodi se u saopštenju.

Stopirano polaganje vozaĉkih ispita

Skoro 20 dana u Obrenovcu nije moguće polaganje vozaĉkog ispita, već kandidati

mogu jedino da odvozaju neophodne ĉasove i polaţu

teorijsku nastavu! Za sve je, po svemu sudeći, kriva

neaţurnost lokalne vlasti. Naime, pre skoro pet meseci na

njihovu adresu je stigao dopis od Sekretarijata za saobraćaj i

Uprave saobraćajne policije da je potrebno rešiti probleme

neadekvatne signalizacije i to u samom centru opštine.

MeĊutim, to nije uĉinjeno, pa od 4. jula, kada je na snagu

stupio novi zakon, Obrenovac više ne ispunjava uslove za

polaganje vozaĉkih ispita.

"Goša": Nastavak pregovora pred miriteljem

30

Uprava i zaposleni u Fabrici šinskih vozila "Goša" iz Smederevske Palanke nastaviće

sutra pregovore pred miriteljem Republiĉke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, a

jedan od miriteljevih zahteva biće da ĉetvorica radnika prekinu štrajk glaĊu. Miritelj u ovom

sporu, profesor Ţivko Kulić, zakazao je raspravu za sutra u podne, a na kojoj su svoje

prisustvo potvrdili predsednik Štrajkaĉkog odbora Milan Vujiĉić i generalni direktor "Goše"

Milutin Šćepanović, reĉeno je Tanjugu u toj Agenciji. Cilj ovog sastanka biće da se usaglasi

tekst Preporuke o naĉinu rešavanja ovog kolektivnog radnog spora, a koji će biti osnova za

zakljuĉenje Sporazuma o rešenju spora. Jedan od zahteva miritelja, biće da se prekine štrajk

glaĊu u kome se nalaze ĉetiri ĉlana štrajkaĉkog odbora.

Radnici "Goše" su već skoro ĉetiri meseca u štrajku zbog neisplaćenih zarada, a traţe

i uplatu poreza i doprinosa, i povezivanje staţa, dok su nekoliko dana ĉetiri radnika su

zapoĉela štrajk glaĊu. Predstavnici poslodavca i štrajkaĉki odbor obratili su se nedavno

Agenciji zajedno, podnošenjem zajedniĉkog Predloga za pokretanje postupka mirnog

rešavanja radnog spora. Prvi sastanak pred miriteljem je odrţan u sredu. Prethodno je danas

odrţan sastanak štrajkaĉkog odbora sa Ministarstvom privrede na kojem je došlo do pomaka i

obe strane oĉekuju razrešenje problema. U "Goši" ima 260 štrajkaĉa, od ukupno oko 350

radnika. "Gošu" je privatizovala 2007. godine slovaĉka firma" ŢOS Trnava", a sadašnji

vlasnik je „Lisnart holdings limitid" sa Kipra.

Škola programiranja za najugroţenije društvene grupe

Sedamdeset odsto osoba sa invaliditetom ţivi u siromaštvu, što je tri puta više u

odnosu na ostalo stanovništvo na osnovu ĉega se moţe reći da su najbrojnija ranjiva grupa u

Srbiji, a danas predstavljeni projekat "Socijalno ukljuĉivanje osetljivih grupa kroz sticanje IT

veština" omogućava upravo takvim grupama da postanu konkurentniji na trţištu rada.

Projekat je namenjen osobama sa invaliditetom i štićenicama Sigurne kuće, koji će tokom pet

meseci proći kroz školu programiranja koja obuhvata uĉenje programskog jezika "Puthon"

koji je u prva tri programska jezika po potraţnji na svetskom trţištu, kao i rad sa bazama

podataka, izradu veb sajtova, grafiĉki i veb dizajn i pisanje automatskih testova. Kroz obuku

će proći 96 polaznika od ĉega je 10 ţena iz Sigurne kuće, 40 osoba sa invaliditetom i 46

osoba iz kategorija koje pokriva Gradski centar za socijalno preduzetništvo.

"Projekat obuhvata 96 polaznika i nastavićemo da sprovodimo ovakve akcije, krajnji

cilj je Centar za obuku osoba sa invaliditetom, neka vrstu HUB-a. Svi mi imamo zadatak da

još više radimo, slušamo, da rušimo barijere, ima još mnogo posla, ali vaţno je da direktno

komuniciramo", rekao je Petronijević.

N. Sad: "Nije teško biti fin", ili jeste?

I u Novom Sadu, kao i u mnogim gradovima, prisutan je problem sa odlaganjem

smeća. Usled nedostatka kontejnera, u pojedinim

ulicama, spontano se formiraju deponije. Ĉak i

kada nadleţne institucije u potpunosti obavljaju

svoj posao, problem se ne rešava. Taj problem

imaju i stanari koji ţive u blizini nekadašnje

kasarne. Na adresi Branislava Nušića broj 16,

nastao je problem sa odlaganjem smeća. Na tom

mestu, uz trotoar pored zgrade nalazio se

kontejner, ali on je smetao nekim stanarima prvog sprata, pa su ga radnici JKP "Ĉistoće"

uklonili. Iako postoji papir koji je upozorenje koji se nalazi na drvetu, da se ne baca tu smeće,

neki nesavesni graĊani su tu odlagali svoje smeće pa se tu stvorila mala deponija. Iz Gradske

31

ĉistoće snaţno apeluju da bacaju smeće u kontejnere kako se ne bi smeće širilo po ulici i kako

bi naravno naš grad bio ĉistiji i lepši. Kako kaţu iz JKP "Ĉistoće", za tu ulicu planira se

postavljanje podzemnih kontejnera, kada se dobije dozvola iz Gradske uprave za urbanizam.

Dok se to ne desi, graĊani bi trebalo da bacaju smeće u kontejnere koji se nalaze kod stare

kasarne u Futoškoj ulici.

Pripаdnici Sektorа zа vаnredne situаcije dаli krv zа povreĊenog kolegu

Nаĉelnik Sektorа zа vаnredne situаcije Ministаrstvа unutrаšnjih poslovа Predrаg

Mаrić rekao je da je oko 100 pripаdnikа tog sektorа dаlo krv zа kolegu, Milаnа Rmušа koji je

teško povreĊen u poţaru u fabrici kartona na Adi Huji u Beogradu. Kako se navodi u

saopštenju MUP-a, Marić je kazao da će biti orgаnizovаno i prikupljаnje novĉаnih sredstаvа

zа potrebe njegovog dаljeg leĉenjа i eventuаlnog presаĊivаnjа koţe. "Milаn je izuzetаn

profesionаlаc, koji je do sаdа svojim rаdom i zаlаgаnjem dаvаo primer mlаjim vаtrogаscimа.

Sektor zа vаnredne situаcije smаtrа dа je degutаntnа politizаcijа ovog nesrećnog sluĉаjа.

Nаšа pаţnjа u ovom trenutku morа biti usmerenа iskljuĉivo nа Milаnov što brţi oporаvаk",

navedeno je u saopštenju.

Egzitovo "Leto ljubavi" izbrisalo granice

Ĉetiri festivala koja je organizovao Egzit Tim - "Sea Star" u Hrvatskoj, "Revolution"

u Rumuniji, Exit festival u Srbiji i "Sea Dance" u Crnoj

Gori, okupio je više od 350.000 mladih iz više od 90

zemalja sveta, a Egzitovo "Leto ljubavi" u potpunosti je

izbrisalo granice u regionu. To je Tanjugu potvrdio i

direktor i osnivaĉ Egzita Dušan Kovaĉević koji je kazao

da su, upravo zahvaljujući Egzitovom "Letu ljubavi" i

tim festivalima, desetine hiljada mladih ljudi iz zemalja

bivše Jugoslavije prvi put su posetile neku od susednih zemalja. "Verovatno i najvaţnija

društvena misija Egzita kreće iz ĉinjenice da je od poĉetka bio prvi dogaĊaj koji je masovno

okupio mlade u regionu posle sukoba iz 90-ih. Ta misija traje i danas, a pored okupljanja na

Egzitu, sada desetine hiljada mladih putuju u zemlje koje su do nedavno smatrali za

neprijateljske", rekao je Kovaĉević.

Potvrda njegovih reĉi o brisanju granica u regionu uporište ima u ĉinjenici da je prvi

dolazak Egzita u Hrvatsku izazvao veliku paţnju, a topao prijem na koji je naišao Egzit Tim,

od prve objave do same završnice festivala koji su zajedno realizovali ljudi iz svih delova

nekadašnje Jugoslavije, sam za sebe je govorio da te nekada nepremostive prepreke

nezaustavljivo nestaju. Sam festival u Umagu simboliĉno su otvorili vaterpolisti iz sve ĉetiri

zemlje Egzit "Leta ljubavi", koji su plivajući ka centru lagune pokrenuli vodeni hologram sa

projekcijom koja je oznaĉila 50. godina od izvornog Leta ljubavi iz 1967. i time poslali

poruku tolerancije i pomirenja celom svetu. Kovaĉević kaţe da je Egzit sa festivalima i u

Hrvatskoj i u Srbiji, uspeo da probije i odreĊene "mentalne blokade" koje postoje izmeĊu

dvaju zemalja, iz kojih, kako je kazao, proizilaze i kulturološke, ekonomske i medijske

blokade.

Za tri meseca otvoreno 2.000 novih gradilišta

Trenutno je u Srbiji aktivno 10.576 gradilišta, a samo u poslednja tri meseca otvoreno

je još oko 2.000 novih gradilišta na kojima se izvode radovi, pokazali su podaci sistema za

elektronsko podnošenje zahteva za graĊevinsku dozvolu (CEOP). Prema tim podacima, svako

32

deseto gradilište je na teritoriji Beograda, gde se najviše gradi u zemlji i gde je trenutno

aktivno 1.111 gradilišta, a sledi Novi Sad sa 723 gradilišta, zatim Niš sa 301, Subotica 244,

Kragujevac sa 213 gradilišta, iza koga je Ĉaĉak, gde je aktivno 160 gradilišta, a potom u

Leskovcu - 148, saopšteno je iz Ministarstva graĊevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Analizom CEOP sistema, utvrĊeno je da je u Srbiji ukupno podneto 14.695 zahteva za

prijavu radova, a pozitivno je rešen 12.301 zahtev, dok, podneto je i 2.045 zahteva za prijem

završetka objekta u konstruktivnom smislu, od ĉega je usvojeno 1.725 zahteva.

PovreĊeni reprezentativci u snoubordu dok su se vraćali sa priprema

Tri osobe povreĊene su u saobraćajnoj nesreći koja se jutros oko 8 i 30 dogodila na

autoputu kod Sremske Mitrovice. Kako saznaje Blic teţe su povreĊeni Hana P. (21) i Filip F.

(31), a lakše Jelena I. (22), a svi su reprezentativci Srbije u snoubordu. Nesreća se dogodila

kada je kombi marke "Reno", u kome su se nalazili povreĊeni, sleteo sa puta i udario u

zaštitnu ogradu.

B. Karlovac: Ubio ţenu pa presudio sebi

U porodiĉnoj tragediji u Banatskom Karlovcu muškarac R.J. (52) je danas noţem izbo

suprugu D.J. (44) i potom izvršio samoubistvo, reĉeno je Tanjugu u MUP-u Srbije D.J. je

preminula na putu ka bolnici. R.J. je, nakon što je izbo suprugu, sebi noţem naneo povrede

od kojih je iskrvario na licu mesta. Mediji su preneli da je muškarac sebi prerezao vrat, kao i

da su iza njih ostale dve ćerke.

Nedelja,23.jul 2016.

Neće u ĉobane ni za 600 evra meseĉno

U Vojvodini niko neće u ĉobane ni za platu od 600 evra meseĉno, a oni koji prihvate

taj posao kriju ga od okoline kao "zmija noge", iako

zaraĊuju više nego radnici "Fijata". Tako dva ĉobanina u

selu Pavlovci, sremska opština Ruma, ĉuvanje 56 krava

naplaćuju od meštana meseĉno po 56.000 dinara , što je

oko 460 evra, ali ne ţele da to neko zna. Oni priznaju da

ĉobanskom zaradom hrane decu i porodicu, ali ni po koju

cenu ne ţele da se o tom priĉa ili još više piše, da se ne bi

brukali "pred svetom".

Kako piše novosadski "Dnevnik", te ĉobane meštani ne bi menjali ni za šta na svetu,

jer svoj posao obavljaju više nego pošteno i savesno. Meštani banatskih sela muku muĉe da

naĊu ĉuvara ovaca, jer niko neće da se prihvati ĉobanskog štapa, ni za garantovanu zaradu od

200 do 600 evra meseĉno. Sve to još više ĉudi kad se zna da u Banatu nekoliko stotina radno

sposobnih ljudi prima socijalnu pomoć, koja je višestruko niţa od ponuĊene ĉobanske zarade.

Prema navodima "Dnevnika", u sluĉaju ĉobana pobedila je samo u Srbiji znana logika, da je

bolje sediti kući, nego raditi posao kojeg se stidiš, makar on bio više nego dobro plaćen.

Prema evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u Srbiji je krajem juna ove godine,

registrovano je 659.698 nezaposlenih. Od tog broja jedna trećina su mladi, a više od polovina

njih je bez osnovne ili sa osnovnom školom i zanatom.

33

Letovanje na ĉetiri toĉka, (ne)iskorišćena ponuda

U razvijenim zemljama godišnje se u kampovima ostvari prihod veći od 20 milijardi

evra. U Srbiji u poreĊenju sa mogućnostima koje ima, ta zarada je zanemarljiva. Ipak, kaţu u

resornom ministarsvu, sve je više zainteresovanih i domaćih i stranih turista za kampovanje u

Srbiji. Kako bi više kamp prikolica kruţilo našom zemljom, planiraju se i veća ulaganja u

ovaj vid turizma. Potencijali za razvoj kampinga su nemerljivi, posebno na obalama jezera, u

banjama i na planinama. U razvijenim zemljama 25 odsto prihoda u turizmu ulaţe se u

kamping turizm. Iako se iz godine u godine broj kampova u Srbiji povećava, povećava se i

potreba da se ulaţe u njih. "Da li je isplativ, pa vidite ako je u ovom trenutki jedno kapm

mesto dva i i po evra, prikljuĉak za struju za automobil za dvoje 18 evra po danu, onda je to

jasno da je to profitabilan vid turizma, razvija sa preduzetnišvo,zapošljava se radna snaga",

rekla je Danijela Vićentijević iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. A koliko

je kampovanje popularno u Evropi potrvĊuju Danci. Svaki godišnje provede tri dana u

kampu, 25 odsto turista u Engleskoj su kamperi, a ĉak jedna petina ih je na svetskom nivou.

Stolar Mile - lavina dobrote i humanosti

Milorad Jurković iz Beoĉina, poznatiji kao stolar Mile, koji je pre dve godine zapoĉeo

humanitarnu akciju pravljenja i poklanjanja stolica za hranjenje beba, rekao je da je time

pokrenuta lavina dobrote i da je svakim danom sve veći broj humanih ljudi koji su spremni da

pruţe pomoć na razliĉite naĉine. Za stolara Mileta, koga opravdano zovu ĉovekom dobrog

srca, ĉuli su svi kada je pokrenuo neobiĉnu akciju poklanjanja stolica za hranjenje beba, što je

do sada, kaţe, uradio 1.040 puta.

Pre nekoliko dana primio je neobiĉan poziv - jedna šestoĉlana porodica ţelela je da

nekom pokloni automobil. "Nazvali su me i rekli da su nabavili bolji auto, a pošto ja znam

dosta porodica kojima je auto potreban, zamolili su me da ga dalje nekom prosledim. Odmah

sam rekao da imam porodicu kojoj ćemo uruĉiti auto, pozvao sam te ljude i naravno oni su

prihvatili", rekao je Mile i dodao da je takoĊe reĉ o porodici koja ima šest ĉlanova. Tvrdi da

je jako malo potrebno da se nekom olakša ţivot, te da humanih ljudi danas ima sve vise.

"Kroz ovaj rad vidim to, prate i mene, sve više se pojavljuju, kontaktiraju me. Porodici sa

dvoje dece obolele od autizma u AranĊelovcu uraĊeno je kompletno prizemlje, a porodici u

Beškoj koja ima dvoje dece obolele od miopatije radilo se kupatilo, sobe, kreveti", istakao je

Milorad.

Ĉovek, koji svojim delima inspiriše mnoge, kaţe da su reakcije onih kojima se pruţi

pomoć vise nego pozitivne, te da se tada vide prave suze radosnice. Neophodno je, smatra, da

se ljudi okrenu oko sebe, jer će tek tada primetiti da je nekom pomoć potrebna, te dodaje da

se u današnje vreme ne zna ni da li prvi komšija ima sto dinara za hleb. Prema njegovim

reĉima, otkako se bavi humanitarnim radom, jedna od najdraţih situacija mu je bila kada su

trinaestoĉlanoj porodici koja ţivi u Banja Luci kupili kravu.

Nagradе za dokumеntarcе iz produkcije RTV-a

Dokumеntarci iz produkcijе Dokumеntarno-obrazovnog programa TV Vojvodinе

ostvarili su zapaţеn uspеh na upravo odrţanom, 26. po rеdu, MеĊunarodnom fеstivalu

tеlеvizijskog еtnološkog filma FESTEF koji jе odrţan u Kuĉеvu od 20. do 22. jula.

Scеnaristkinja i rеditеljka Svеtlana Miljanić jе dobila nagradu "Srеbrni pastir" za еtnološki

zapis za dokumеntarac "Naši ljudi" koji prikazujе sudbinе i ţivotnе priĉе ljudi porеklom sa

ovih prostora koji sada ţivе u Turskoj, a ostvarеnju autora Alеksandra Rеljiću dodеljеn jе

"Srеbrni pastir" za rеţiju filma "Odbaĉеni" ĉija jе tеma današnji poloţaj Roma Aškalija, koji

34

su bili prinuĊеni da sе rasеlе sa Kosova i Mеtohijе. Priznanjе "Srеbrni pastir" za najbolju

kamеru dodеljеno jе i snimatеlju TV Vojvodinе Ţеlimiru Totu za izuzеtan snimatеljski rad u

filmu "Vojvodina u objеktivu Radivoja Simonovića". Odlukom ţirija koji su ĉinili

prеdsеdnik, еtnolog dr Slobodan Naumović i ĉlanovi Tanja Šuković, tеlеvizijski autor i

Slobodan Simojlović, rеditеlj, Gran pri fеstivala "Zlatni pastir" za najbolji domaći film

dodеljеna jе filmu "Slavljе u Gornjеm Ljubinju" rеditеlja Ţarka Joksimovića koji prikazujе

obiĉaj kolеktivnog sunеta u ovom sеlu na obroncima Šar planinе. "Zlatni pastir" i povеlja

Sеdrik Daliе za nabolji strani film dodеljеna jе filmu "Uzu" autora Gaspara Kuеnca iz Japana,

za majstorsko vladanjе filmskim jеzikom u slikanju potpunе posvеćеnosti uĉеsnika u

nasilnom rеligijskom ritualu. "Srеbrni pastir" u stranoj konkurеnciji dodеljеn jе holandskoj

autorki Jasmin Šrojfеr za rеţiju filma "Tarikat". Nagrada "Srеbrni pastir"za najbolju montaţu

pripala jе Prеdragu Todoroviću za montaţu filma "Trukovanjе, zaboravljеni zanat" TV cеntra

Svilajnac, "Srеbrni pastir" za najbolji amatеrski film dodеljеn jе filmu "Razgovori pokraj

puta – kod porodicе Borе Nikolića u Komiriću", autora Dobrivoja i Dobrilе Pantеlić iz Donjе

Brеzovicе u proizvodnji "Tri D", a "Srеbrni pastir" za najbolji scеnario pripao jе autorki

Jеlеni Boţović za film "Stеćci - lakšе mi jе lеţat, ako pitaš za mе" u proizvodnji RTS,

dopisništva Uţicе.

Dokumеntarno ostvarеnjе TV Vojvodinе "Vojvodina u objеktivu Radivoja

Simonovića" scеnaristе Borislava Hloţana i rеditеljkе Olivеrе Šеšlijе svojom tеmom jе

privuklo paţnju struĉnjaka, tako da jе struĉni konsultant i uĉеsnik u filmu, еtnolog Bogdan

Šеkarić iz Muzеja Vojvodinе dobio spеcijalno priznanjе za istraţivaĉki rad i stvaralaški

doprinos u korišćеnju vizuеlnog matеrijala, a isto priznanjе dodеljеno jе i еtnolozima

Gordani Pajić i Draganu Cicvariću.

Humani ponedeljak za Mionu

Akcija prikupljanja novca za izleĉenje dvoipogodišnje Mione Kojadinović odrţaće

sutra na Štrandu u sklopu tradicionalnog „Humanog ponedeljka”

u organizaciji „Gradskog zelenila”. Pre godinu dana Mioni je

dijagnostifikovana akutna limfoblastna leukemija. Bolest je

zahvatila koštano i moţdano tkivo, a pošto kostna srţ roditelja

nije dovoljno kompatibilna s Mioninom za presaĊivanje,

potrebno je da se operiše u najkraćem roku u Italiji, gde će biti

pronaĊen donor. Troškovi operacije i postoperativnog perioda

iznose oko 100.000 evra, a porodica je do sad prikupila trećinu

novca. Pored svih ulaza na plaţu biće postavljene kutije u koje

će posetioci moći da ostave novac, a kao i svakog ponedeljka,

ulaznice se neće naplaćivati.

Moskovski KUD pred NovosaĊanima

Ţelja za oĉuvanjem srpsko-ruskog prijateljstva, ponovo je dovela ĉlanove Kulturno-

umetniĉkog društva "Zlatna kapija" iz Moskve pred novosadsku publiku. Moskovski KUD

"Zlatna kapija" ponikao jе iz ĉuvеnе ruskе Školе umеtnosti u kojoj sе narodna umеtnost

prеdajе na profеsionalan naĉin, a u kojoj jе, od 1995. do 2007. godinе, šеf Folklornog

odеljеnja priznata ruska umеtnica Natalija Vasilijеva.

Mediji: Za jednoĉasovni haos na nebu kriv jedan ĉovek

35

Do jednoĉasovnog preusmeravanja 120 aviona van vazdušnog prostora Srbije i Crne

Gore došlo je 10. jula jer je serviser privatne firme, koja je testirala novu opremu, bez

dozvole upao u ţivi sistem Kontrole letenja, stoji u izveštaju koji je SMATSA dostavila

nadleţnim institucijama, objavio je "Blic". "Blic" navodi da je imao uvid u izveštaj, koji je

upućen na tri adrese - predsedniku Srbije Aleksandru Vuĉiću, premijerki Ani Brnabić i

direktoru Bezbednosno-informativne agencije Bratislavu Gašiću. U njemu je, na tri strane, u

devet taĉaka, objašnjeno da je prekid u radu glavnog sistema trajao taĉno 60 minuta, ali i da

ga je izazvalo preopterećenje rada mreţne opreme koja prosleĊuje radarske podatke u okviru

glavnog sistema za obradu i prikaz podataka. A do preopterećenja je, kako je objašnjeno,

došlo zbog ljudske greške servisera firme "Komfort solušns". "Predstavnik proizvoĊaĉa

"Komfort solušns" je u toku pripreme unapreĊenog podsistema glavnog sistema za obradu i

prikaz podataka o letu za testiranje, umesto povezivanja test opreme na okruţenje za

testiranje, fiziĉki spojio test sistem na mreţnu opremu glavnog sistema, što nije bio deo

predviĊenog plana testiranja", tvrdi se u izveštaju. Sve je, stoji dalje, uraĊeno mimo plana i

bez dozvole, piše "Blic". "Nije u pitanju implementacija unapreĊenja sistema, niti je odobren

rad predstavnika proizvoĊaĉa "Komfort solušns" na operativnom sistemu u realnom

vremenu", kaţe se u izveštaju i precizno je navedeno pod kojim uslovima je fazu testiranja

bilo moguće sprovesti.

Ponedeljak,24.jul 2017.

Fijat: Povećanje plata od 9 odsto “na dugom štapu”

Poslovodstvo i Štrajkaĉki odbor Fijata postigli su dogovor o uslovima nastavka rada

koji ukljuĉuje i povećanje zarada za devet odsto. Štrajkaĉki odbor Fijata je naĉelno prihvatio

ponudu poslodvodstva da se plate radnicima povećaju za devet odsto, potvrĊeno je danas

Tanjugu u Savezu samostalnih sindikata Srbije. Povećanje od tri odsto bi bilo od avgusta, a

šest odsto od sledeće godine. "Pregovori su, meĊutim, bili znatno širi i rezultate pregovora

ćemo komunicirati u prisustvu svih uĉesnika u pregovorima", rekao je Tanjugu izvor iz vlade

Srbije. Vaţno je da ispoštujemo dogovor da se ne iznose pojedinaĉne zvaniĉne izjave do

završetka pregovora, dodao je taj izvor. Radnici Fijata su bili u štrajku od 27. juna do 18. jula.

ĐorĊević: Oštrije kontrolisati naplatu poreza i doprinosa

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević najavio je

danas efikasniju borbu protiv "rada na crno" i

inspekcijsku kontrolu u toj oblasti. Gostujući na televiziji

Pink, ĐorĊević je najavio oštriju kontrolu naplate poreza

i doprinosa. Kako je neveo to će se, izmeĊu ostalog,

postići digitalizacijom, uspostavljanjem baze podataka. -

Rigorozno će se sprovoditi mere i bez prestanka - kazao

je ĐorĊević. On je povodom nedavnih ubistava koja su se

dogodila u centrima za socijalni rad i problema u radu tih

ustanova za sredu najavio sastanak sa predstavnicima lokalnih samouprava. Komentarišući

dešavanja u kragujevaĉkom Fijatu i pregovore koji su u toku nakon štrajka koji je trajao od

27. juna do 18. jula, on je izrazio nadu da će sve biti pozitivno okonĉano, na zadovoljstvo

zaposlenih.

36

Ministarstvo: U maju izdat rekordan broj graĊevinskih dozvola

Ministarstvo graĊevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je danas da je u maju

izdalo rekordan broj graĊevinskih dozvola za gradnju, a 1.824 za nove stanove. "Broj izdatih

graĊevinskih dozvola u maju 2017. oborio je sve meseĉne rekorde u poslednjih 11 godina, od

kad statistika meri te podatke. Samo u maju ove godine, izdato je 1.607 dozvola za gradnju,

ĉak 53,2 odsto više nego u istom mesecu 2016", navodi se u saopštenju ministarstva.

Prema broju dozvola koje je Ministarstvo graĊevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

izdalo u maju, prijavljena je gradnja 1.824 stana s proseĉnom površinom od 78,7 kvadrata, a

broj stanova je porastao za 45 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Prema poslednjim

podacima Republiĉkog zavoda za statistiku, i indeks predviĊene vrednosti radova u maju

2017. veći je za 10,3 odsto u odnosu na maj 2016.

Završno opremanje radne zone u Odţacima

Više od 15 miliona dinara dodeljeno je Opštini Odţaci na konkursu Uprave za

kapitalna ulaganja AP Vojvodine za izgradnju atmosferske

kanalizacije u radnoj zoni. Sredstva su dodeljena za

finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti lokalnog i

regionalnog ekonomskog razvoja. Ukupna vrednost projekta

iznosi 16,84 miliona dinara sa PDV-om, a lokalna

samouprava će uĉestvovati sa nešto više od 1,5 miliona

dinara.

Radna zona u Odţacima, ureĊena je pre oko šest

godina, kada je Opština opredelila zemljište od oko 25

hektara za ovu namenu. UreĊenje radne zone odvijalo se po etapama. Prvo je izgraĊen put

kroz radnu onu i obezbeĊen prikljuĉak za gas. Tu je kanadska kompanija „Magna Siting”

izgradila svoj prvi proizvodni pogon, a razvojem i proširenjem proizvodnje ove svetski

poznate kompanije, izgraĊen je i drugi proizvodni pogon, tako da u ovom trenutku „Magna”

zapošljava oko 1.000 radnika, a uskoro će broj zaposlenih biti preko 1500 . Prošle godine je

nastavljeno infrastrukturno opremanje radne zone, izgradnjom kruţnog puta u samoj radnoj

zoni, za sada za potrebe proizvodnje kompanije „Magna Siting”, a takoĊe i za buduće

investitore, koji planiraju otvaranje proizvodnih pogona u oyaĉkoj zoni. Izgradnjom

atmosferske kanalizacije u radnoj zoni, nastavlja se opremanje prostora, kako bi u narednom

periodu ova lokacija svojom funkcionalnošću odgovorila svim zahtevima investitora.

Socijalne radnike izjednaĉiti sa tuţiocima?

Postoje primeri dobre prakse, gde su centri za socijalni rad i lokalna samouprava

organizovani na najboljem mogućem nivou, imaju fiziĉko-tehniĉko obezbeĊenje i adekvatne

prostorije, kao i video nadzor povezan sa MUP-om i u nekom narednom planu je da svi centri

za socijalni rad budu tako opremljeni, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka

i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević. "Imamo primere dobre prakse u Pirotu, Leskovcu,

Jagodini, na koje treba da se ugledaju i druga mesta, da budu tako ureĊena, od organizacije

do podrške koje imaju od lokalne samouprave i u tom smislu sledeće nedelje imamo sastanak

sa svim predsednicima opština i gradonaĉelnicima, kako bi zajedniĉki krenuli sa planom kako

da se doĊe do toga", rekao je ĐorĊević za Pink.

Kako kaţe, Centri za socijalni rad dobiće i nova uputstva, kako da prilagode rad u

odreĊenim situacijama, na koji naĉin se postupa i koja je to procedura, da ne bude razliĉita od

centra do centra, već da svi postupaju uniformno. Isto vaţi, kaţe ministar i za najteţe, nemile

37

sluĉajeve, gde takoĊe treba da postoji uniformna procedura, da se taĉno zna ko je i ĉija je

odgovornost, kada se takvi sluĉajevi dese. TakoĊe, kako je dodao, sastaće se sa ministarkom

pravde Nelom Kuburović da vidi da li je moguće da se socijalni radnici izjednaĉe sa

tuţiocima i da njihovo mišljenje bude obavezujuće. Smatra da je nedopustivo da nasilje

postoji u bilo kom civilizovanom društvu, pa tako i u našem, te da će se drţava i društvo

zajedniĉki u narednim danima i mesecima boriti protiv toga nizom mera.

Više ispravnih automobila na putevima

Besplatna provera tehniĉke ispravnosti automobila Auto-moto saveza Srbije (AMSS),

na poĉetku leta pokazala je rast ispravnih i bezbednih vozila u Srbiji, i procenat neispravnih

automobila smanjen je ispod trećine pregledanih vozila, saopšteno je iz AMSS-a. Pred

poĉetak letnje sezone, priliku da besplatno provere tehniĉku ispravnost svojih automobila na

više od 100 linija tehniĉkih pregleda AMS širom Srbije, iskoristilo je 5.000 vozaĉa, a

rezultati pokazuju da 27 odsto vozila ima neku neispravnost, dok je u prošloj akciji bilo više

od trećine neispravnih vozila, ĉak 37 odsto. Tako, procenat neispravnih automobila smanjen

je ispod trećine pregledanih vozila, odnosno za ĉitavih 10 odsto u odnosu na prošlogodišnju

akciju, konstatuju u AMSS-u.

"Zujalice" spreĉavaju kraĊe u marketima

ZaĉuĊeni pogledi kupaca, prva su reakcija kada se na izlazu iz nekog prodajnog

objekta oglasi antena, koja je deo elektronskog sistema zaštite, poznatija kao zujalica. To se

najĉešće dešava jer trgovci nekada zaborave da razmagnetišu barkodove, što potrošaĉe moţe

dovesti u neprijatnu situaciju na nekom drugom mestu, kada se iznenada oglasi. Tada nastupa

obezbeĊenje i provera kupljenih stvari da se ustanovi da li je u pitanju sluĉajnost ili pak

kraĊa, koje se i pored takvih ureĊaja i zaštite, ipak dešava, tvrde trgovci.

Utorak, 25. jul 2016.

Poslovodstvo Fijata i radnici potpisali sporazum

Poslovodstvo i predstavnici Samostalnog sindikata zaposlenih u kompaniji Fijat danas

su potpisali sporazum u Vladi Srbije, ĉime je

i formalno postignut dogovor o uslovima

nastavka rada u toj kompaniji. Dogovor će

obezbediti nastavak proizvodnje modela fijat

500L u Srbiji, kao i nastavak dijaloga izmeĊu

Fijata i sindikata. Sporazum su potpisali

predsednik Samostalnog sindikata u Fijatu

Zoran Marković i generalna direktorka

kompanije "Fijat Krajsler automobili Srbija"

Silvija Verneti. Ministar privrede Goran Kneţević je svojim parafom potvrdio sporazum, a

prisustvovali su i premijerka Ane Brnabić i ministar rada i zapošljavanja Zoran ĐorĊević.

Postignuti dogovor je deo novog kolektivnog ugovora koji će obuhvatiti naredne tri godine.

Brnabić: Postignut kompromis

38

Premijerka Ana Brnabić je izjavila danas nakon potpisivanja sporazuma izmeĊu

poslovodstva i Samostalnog sindikata u Fijatu, da su razgovori bili jako teški ali da je

pronaĊen dobar kompromis. "Razgovori bili jako teški, svi smo iscrpljeni. Ovo su bili pravi

razgovori u smislu da ne postoji strana koja je pobednik i strana koja je izgubila. NaĊen je

dobar kompromis," rekla je Brnabić. Prema njenim reĉima, obe strane su bile odgovorne i

hrabre "Znam da će i videla sam da su predstavnici radnika već izloţeni nekim kritikama da

je to moglo bolje, ali radnici su imali ozbiljne predstavnike koji su naterali i Fijat i vladu na

ozbiljan kompromis" rekla je ona. Brnabić kaţe da i dalje stoji iza radnika Fijata. "Nemam

nikakav problem da ponovo razgovaram sa radnicima i objasnim šta je dobijeno ovim

razgovorima," dodala je ona. Premijerka se zahvalila svim stranama koje su se odazvale

pozivu Vlade za razgovore, a radnicima i Štrajkaĉkom odboru na odgovornosti i hrabrosti što

su verovali u Vladu i mogućnost da se razgovara i naĊe kompromisno rešenje. Zahvalila se i

predstavnicima Fijata što su imali razumevanja za razgovore koji su voĊeni i za zahteve

radnika.

Sloga: Radnici taoci istrošenih sindikata

Sa druge stranje, Udruţeni sindikati Srbije "Sloga" saopštili su danas da dogovor koji

je potpisan izmeĊu poslovodstva kompanije FAS i Samostalnog sindikata zaposlenih

pokazuje koliko su srpski radnici taoci politike istrošenih sindikata, koje vlast godinama

pomaţe, favorizuje i aktivira po potrebi svoje politike. Ono što je ponuĊeno radnicima Fijata

je ništa, a koji su ustupci takozvanog "reprezentativnog" Samostalnog sindikata i za koju

cenu - videćemo, jer su razgovori i dogovori koji oni vode u ime radnika uvek tajni, navodi se

u saopštenju.

Za Slogu je najporazniji pristanak tog sindikata da se kolektivnim ugovorom u ime

radnika uzdrţava od legitimnog i zakonskog prava na štrajk tokom naredne tri godine. "Ovo

je ujedno i "Pirova pobeda" Vlade i premijerke Ane Brnabić, koja je sliĉno poput nekadašnje

"gvozdene" britanske premijerke Margaret Taĉer radila na tome da umanji moć sindikata,

optuţujući ih da štrajkovima podrivaju parlamentarnu demokratiju i ekonomski uĉinak",

navodi se u saopštenju.

Sporazum - Fijat ostaje u Srbiji!

Potpisivanje sporazuma signal je da taj proizvoĊaĉ automobila ostaje u Srbiji i u

narednim godinama i garancija je da će radnici te fabrike i dalje imati siguran posao, izjavila

je danas glavna i odgovorna urednica "Magazina Biznis" i "Ekonometar" Radojka Nikolić.

"Ovo je signal da Fijat ostaje u Srbiji, s obzirom na to da ugovor drţave sa Fijatom istiĉe

sledeće godine. Ovaj ugovor je potpisan na tri godine i time je najavljen dalji rad Fijata. Za

radnike je znaĉajno potpisivanje ugovora jer garantuje posao, rad i opstanak fabrike u

Kragujevcu, koja je uz sve mane i prednosti, znaĉajna za Srbiju", naglasila je Nikolić. Ona

objašnjava, da je kojim sluĉajem štrajk potrajao i da se nije ukljuĉila Vlada, ušlo bi se u

period kolektivnog godišnjeg odmora u Fijatu, i to bi, kaţe, dodatno zakomplikovalo stanje u

kragujevaĉkoj fabrici, ali i drţavi.

Štrajk trajao od 27. juna do 18. jula

Radnici Fijata su bili u štrajku od 27. juna do 18. jula, a rukovodstvo Fijata i sindikati

postigli su dogovor, uz napore premijerke Brnabić i Vlade. IzmeĊu ostalog, tokom razgovora

je dogovoreno povećanje plata u skladu sa zvaniĉnom stopom inflacije projektovanom od

strane Narodne banke Srbije za naredne tri godine. Svake godine u februaru, plate zaposlenih

39

usklaĊivaće se sa projektovanom inflacijom, koju objavljuje NBS, a za 2018. godinu, plate će

biti povećane za 4,5 odsto. Za 2017. godinu, povećanje će biti u iznosu od 2,2 odsto od

avgusta (kako bi se izjednaĉilo sa godišnjom projektovanom inflacijom). Dogovorena je

isplata polovine novogodišnjeg bonusa u avgustu, dok će ostatak (druga polovina bonusa) biti

isplaćen u decembru ove godine. Postignut je i dogovor da se naknada za noćni prevoz

duplira. Naknada će biti duplirana u sluĉajevima kada zaposleni moraju da doĊu ranije ili da

ostanu duţe na poslu od redovnog vremena saobraćanja javnog prevoza. Razgovori o

mogućem uvoĊenju bonusa efikasnosti, sliĉnog onom koji se već primenjuje u drugim

drţavama kao što su Italija i Poljska, poĉeće već 2018. godine. U skladu sa dogovorom,

predstavnici sindikata prihvatili su da se uzdrţavaju od bilo kakvih štrajkova tokom celog

perioda trajanja novog kolektivnog ugovora.

Centru u Nišu vaţan diplomatski status

Direktor Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu Bojan Glamoĉanin izjavio je

danas da je dobijanje diplomatskog statusa tog centra

najbitnije zbog finansija, jer bi se novac, koji sada

odlazi na plaćanje poreza na opremu, mogao uloţiti u

kupovinu nove opreme. On je za TV Pink objasnio da

je Centar, kada dobije opremu, duţan da plati deo

carine i poreze, a ako bi dobio tu privilegiju

diplomatskog statusa, onda bi taj višak novca koji bi

ostao od plaćanja carine i poreza mogao da uloţi u kupovinu opreme. Rusija, kaţe, i dalje u

tome hoće da nam pomogne. Trenutno u centru u Nišu, kako je naveo, ima oko 20 ljudi,

ukljuĉujući vozaĉe, prevodioce.

Upitan zašto se centar doţivljava kao negativno mesto, Glamoĉanin je rekao da centar

pored softvera koji pomaţe u iznalaţenju rešenja za svaku vanrednu situaciju, poput poplava,

moţe brzo da reaguje u svakoj vanrednoj situaciji što se do sada, kaţe, pokazalo već nekoliko

puta ne samo na teritoriji Srbije već i na teritoriji drţava balkanskog regiona. "O tome se nije

mnogo priĉalo. Centar je pruţao pomoć i Albaniji i Sloveniji i BiH. Moţda i samo zbog te

brzine reagovanja mi smo trn u oku Evropskoj uniji", kaţe Glamoĉanin. Vrata Centra, rekao

je Glamoĉanin, otvorena su za sve, a kroz svaki njegov deo su prošle i diplomate i mediji, i u

njemu nema ništa vojno niti špijunsko.

Antonijević: Saĉekati prve odluke ombudsmana

Direktor Jukoma Milan Antonijević ocenio je danas da bi nedostatak konsezusa

prilikom izbora novog ombudsma mogao da oteţa rad te institucije, ali da, ipak, treba dati

vremena i saĉekati prve odluke i postupke novoizabranog zaštitnika graĊana. - Za poĉetak, da

vidimo prve preporuke i pitanja koja budu rešavana - kazao je Antonijević agenciji Beta. On

je naveo da će predstavnici nevladinih organizacija danas imati prvi sastanak sa novim

ombudsmanom Zoranom Pašalićem i da oĉekuje da je to prvi u nizu takvih susreta. - Bitno je

da se oĉuva institucija - kazao je Antonijević i dodao da je bitan i odnos prema onima koji su

ranije bili u kabinetu ombudsmana zarad oĉuvanja kontinuiteta institucije. On je kazao da je

politiĉki konsenzus prilikom izbora ombudsmana standard koji vrednuju Ujedinjene nacije i

Savet Evrope. Ombudsman je za rad tokom protekih 10 godina zasluţio status A, prema

proceni UN-a. Prema reĉima Antonića, nedostatak konsenzusa prilikom izbora Zorana

Pašalića za novog ombudsmana moţe staviti znak pitanja na taj status ali, ipak, ukoliko bude

postignut kontinuitet u radu, to ne bi trebalo da bude ugroţeno.

40

Ako će ombudsman biti politiĉka funkcija, ne treba ni da postoji

I izvršni direktor organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati ocenio je danas

da nedostatak konsultacija i dogovora prilikom izbora

ombudsmana moţe biti problem u radu te institucije, jer

stvara nepoverenje. - Ako ćemo zaštitnika graĊana shvatati

kao partijskog ĉoveka, onda ta funkcija ne treba ni da postoji -

kazao je Goati agenciji Beta. On je dodao da je poverenje

kljuĉno za rad ombudsmana, a da to što je Zoran Pašalić

odabran bez potpunije saglasnosti i kao kandidat samo jedne,

vladajuće strane, moţe da bude sporno. Goati je ocenio i da je prethodni zaštitnik graĊana

Saša Janković jako dobro obavljao svoj posao i da je dao vaţnost i kredibilitet toj instituciji.

Ko štiti prava potrošaĉa?

Od 2002. do 2014. godine promenjena su 4 razliĉita Zakona kada je reĉ o zaštiti prava

potrošaĉa. Svako zakonsko rešenje je pomalo unapredilo ovu oblast. Problemi nastaju u

samoj primeni zakona. U sluĉaju prava potrošaĉa najveći problem se vezuje za

neobaveštenost . Struĉnjaci kaţu da je na polju informisanja potrebno najviše raditit jer-

obrazovan potrošaĉ je i zaštićen potrošaĉ. Ceh sopstvene neobaveštenosti većina je bar

jednom skupo platila jer nas je trgovac izigrao i uskratio nam pravo da reklamiramo robu

ĉijim smo kvalitetom nezadovoljni. Da li ste znali da imate pravo da uloţite reklamaciju ĉak i

u sluĉaju da ste izgubili fiskalni raĉun? Potrošaĉi su ĉesto u opasnosti zbog nedovoljne

informisanosti o deklaraciji proizvoda,a da li Staropazovĉani prilikom kupovine obraćaju

paţnju na deklaraciju? U Centru za zaštitu prava potrošaĉa u InĊiji kaţu da su za proteklih 10

godina bile razliĉite ţalbe kada je reĉ kupovina neke robe ili usluge. Iako je zakonom

dozvoljeno i poţeljno da u svakoj lokalnoj samoupravi bude neka organizacija koja se bavi

zaštitom potrošaĉa, od šest opština na teritoriji Srema ih ima ih samo u dve, u Sremskoj

Mitrovici i InĊiji, pa se postavlja pitanje da li prava Sremaca kao potrošaĉa ima ko da brani.

Ostvaren napredak u istraţivanju leĉenja HIV-a i AIDS

Prema nauĉnim izveštajima iznetim na konferenciji meĊunarodne Organizacije za

borbu protiv AIDS-a (SIDE) u Parizu, a koji su objavljeni, ostvaren je napredak na polju

istraţivanja novih, naprednih lekova i eksperimentalnih vakcina protiv virusa HIV.

"Neophodni su novi proizvodi. Naša Ahilova peta je otpornost na lekove jer virus ima

sposobnost da mutira neverovatnom brzinom", izjavila je zamenica direktora Centra za

prevenciju i leĉenje HIV-a "Dezmond Tutu" u Juţnoj Africi Linda Gail Beker. Ona je takoĊe

predsednica MeĊunarodnog udruţenja za borbu protiv AIDS-a koja je organizovala

juĉerašnju konferenciju u Parizu gde su i izneti najnoviji reultati istraţivanja, prenosi Rojters.

Tri decenije nakon što je prvi tretman leĉenja AIDS-a (SIDE) odobren, naišao je novi talas

inovacija u leĉenju virusa HIV koji pokazuje pozitivne podatke o naprednim lekovima i

eksperimentalnim vakcinama protiv virusa, navodi agencija.

Ono što doprinosi optimizmu je uspeh u prevenciji infekcije uz pomoć terapije

poznatije kao pre-ekspoziciona profilaksa (PrEP), kao i sve veće nade u pronalaţenje

eventualnog "funkcionalnog" leka koji bi mogao virus da drţi u stanju mirovanja, bez lekova,

prenosi Rojters. Kako se navodi, istraţivaĉi veruju da je takav napredak neophodan kako bi

uspeli da ostanu ispred virusa koji preĉesto moţe da razvije otpornost prema lekovima,

uprkos uvoĊenju tri-ĉetiri leka još od 1996, što je znaĉilo da HIV/SIDA više ne predstavljaju

smrtnu presudu.

41

Trka za boljim i delotvornijim lekovima, uĉinila je virus HIV pogatim "bojnim

poljem" za farmaceutske kompanije kao što su "Giliad sajnsis" i "GlaksoSmitKlajn" (GSK)

koje zaraĊuju milione dolara na savremenim terapijama. Najnovija istraţivanja potvrdila su

da je novi lek kompanije "Gilad" zajedno sa drugim antiretroviralnim lekovima bio

podjednako dobar kao i već utvrĊeni lek "delutegravir", kao i da je imao sliĉan profil reakcija

na lek. Kompanija je podnela zahtev za odobrenje novog leka u junu. Oba leka, kako se

navodi, predstavljaju takozvane inhibitore integraze, koji su se do sada pokazali kao

ekstremno efektivni u blokiranju virusa HIV.

Lomović pobednik konkursa manastira Bešenovo

Jedan od najistaknutijih savremenih srpskih pesnika Boško Lomović, iz Gornjeg

Milanovca, dobitnik je prve nagrade na pesniĉkom konkursu "Zemnih milina nebeski kroj"

koji je raspisao fruškogorski manastir Bešenovo. Lomoviću je to priznanje donela pesma

"Nasušna tajna", a odluku o tome je, jednoglasno, doneo ţiri kojem su bili pesnik Blagoje

Baković (predsednik), pobednici dva predhodna konkursa, Jovanka Novković Perge i

Vladimir Jović, i iguman Bešenova arhimandrit Arsenije Matić. Na konkursu "Zemnih milina

nebeski kroj" uĉestvovalo je više od 140 pesnika iz Srbije i rasejanja, a ţiri je, takoĊe

jednoglasno, odluĉio da dodeli i dve druge i tri treće nagrade.

Nagrade laureatima biće uruĉene u petak, 28. jula, u okviru obeleţavanja Svetih

Kirika i Julite, letnje slave manastira Bešenovo. Tada će biti promovisana i zbirka „Zemnih

milina nebeski kroj" sa pesmama svih uĉesnika na konkursu. Ovo je, inaĉe, treći pesniĉki

konkurs koji, u okviru sopstvene obnove, raspisuje jedini manastir na Fruškoj gori koji su

zasnovali Nemanjići (kralj Dragutin, kraj 13. veka) i jedini koji je u Drugom svetskom ratu

srušen do temelja.

Proseĉna junska plata 49.238 dinara

Proseĉna neto plata isplaćena Srbiji u junu 2017. iznosila je 49.238 dinara (404 evra) i

nominalno je veća za 4,5 odsto, a realno za 4,3 procenta u odnosu na maj. Kako je saopštio

Republiĉki zavod za statistiku, proseĉna junska bruto zarada iznosila je 67.857 dinara, što je

na meseĉnom nivou nominalno više za 4,6, a realno više za 4,4 odsto. U poreĊenju sa istim

mesecom 2016. godine, proseĉne junske bruto i neto zarade veće su za 6,0 procenata

nominalno, odnosno za 2,3 odsto realno.

Atanacković: Rast plata realan i oĉekivan

Rast proseĉne plate u Srbiji je realan i oĉekivan, s obzirom na rast bruto domaćeg

proizvoda, rekao je danas predsednik Unije

poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i dodao da se

već moţe govoriti i o trendu rasta zarada. "Treba

pozdraviti podatak da u Srbiji raste proseĉna zarada, s

obzirom da povećanje plata zaposlenih znaĉi i

poboljšanje mogućnosti za bolji promet mnogih firmi,

a posebno u trgovini. Nadamo se da će taj trend biti

nastavljen", rekao je Atanacković Tanjugu povodom objavljivanja najnovijih podatka za jun.

"Moţemo govoriti o trendu rasta plata, ali to je i za oĉekivati s obzirom da imamo i rast bruto

domaćeg proizvoda. Osim toga bez obzira koliko je pod kontrolom inflacija, ona takoĊe utiĉe

na to i da bi realne zarade ostale na istom nivou neophodno je da se povećavaju bar za toliko

kolika je inflacija", kaţe Atanacković

42

Iznos neto i bruto plata će, dodaje, u velikoj meri zavisiti i od odnosa dinara i evra.

Rekao je da je na rast proseĉne plate uticao i rast dinara u odnosu na evro, pošto mnogi imaju

indeksiranje zarada kroz evro. Unija poslodavaca Srbije oĉekuje da će plate biti sve veće,

kaţe Atanacković i istiĉe da bi one mogle da budu još veće ukoliko bi bila smanjena

zahvatanja drţave od privrede.

Vuĉić najavljuje znaĉajno povećanje plata i penzija

Predsednik Srbije Aleksandar Vuĉić najavljuje da će do kraja godine plate i penzije

biti znaĉajno povećane. "Biće povećavane plate, stalno, biće povećavane penzije. Dakle, ove

godine će biti znaĉajno povećanje plata i znaĉajnije povećanje penzija nego š to je bilo

prethodnih godina, odnosno smanjenje umanjenja za one kojima je smanjivano", rekao je

Vuĉić sinoć za Pink.

Krulj: Nastavak trenda rasta plata

Trend rasta plata u Srbiji biće nastavljen zahvaljujući konkretnim makroekonomskim

rezultatima, ali i najavljenom povećanju zarada u javnom sektoru i penzija, izjavio je danas

profesor ekonomije Vladimir Krulj. "Sa jedne strane, imamo jasno povećanje BDP-a, kao

i povećanje industrijske proizvodnje, ali i pad nezaposlenosti usled povećanja zaposlenosti,

što je moţda i najbitnije", rekao je Krulj Tanjugu povodom objavljivanja najnovijih podakata

Republiĉkog zavoda za statistiku o proseĉnoj zaradi u junu od 49.238 dinara. Istiĉe da će na

rast plata svakako uticati i dolazak stranih investitora u zemlju, podsetivši da vlada pregovara

sa 53 potencijalna investitora za projekte vredne 1,3 milijarde evra. "Ako uzmemo u obzir i

najavljeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija, mislim da će ovaj trend biti nastavljen

i u mesecima koji dolaze". Svi ti elementi, dodaje uticaće i na rast plata u realnom

sektoru. "Veći broj ljudi je zaposleno, dolazi do veće konkurencije unutar svih sketora, što

podiţe realnu vrednost ne samo proseĉnih plata već i realnu vrednost našeg trţišta i samim

tim dovodi do veće zainteresovanosti investitora", naglasio je Krulj.

Ubijen zbog duga?

Svirepo ubistvo vlasnika preduzeća za tehniĉki pregled i registraciju vozila Predraga

Perića (47), koje se desilo u nedelju ujutru u selu ŢitoraĊa, i

dalje je glavna tema u Surdulici i Vladiĉinom Hanu. U

ŢitoraĊi su podeljena mišljenja o pokojnom preduzetniku, koji

je stanovao i radio u svom poslovnom objektu. Mnogi ga

hvale i kude i tvrde da je ţiveo na visokoj nozi i druţio se

uglavnom sa ekonomski jakim ljudima. Navodno je voleo

buran, raskalašan ţivot, kafane i ţene. Navodno je

pozajmljivao i dugovao pare poznanicima. - O pokojnicima,

naravno, sve najlepše, ali je ĉinjenica da je PeĊa imao buran ţivot. Navikao je na velike pare.

U dva navrata se ţenio, ali nije imao decu. Jedna supruga bila je iz Vranja, a druga iz

Vladiĉinog Hana. Sa ţenom iz hanskog naselja Rosulja ţenio se i razvodio dvadesetak puta.

Nekima je ostao duţan velike pare. Sa mojim poznanikom, kome je navodno dugovao 20.000

evra, dugo je bio na sudu - rekao je meštanin Ţitorade, koji nije ţeleo da mu se objavi ime. U

selu se naširoko priĉa da je Predraga Perića kobnog jutra lišio ţivota profesionalni ubica.

Saĉekao ga je u ranim jutarnjim satima ispred poslovnog obekta i u njega ispalio hitac iz

pištolja. Kada je smrtno pogoĊeni biznismen pao na beton, "overio" ga je još jednim hicem.

43

Svetu će biti potrebno 637.000 novih pilota do 2036.

Avio-kompanijama će biti potrebno 637.000 novih pilota u narednih 20 godina da bi

se ispratio tempo rasta globalnog avio-saobraćaja, procenjuje ameriĉki proizvoĊaĉ aviona

Boing. Najnovija procena je za 3,6 odsto veća od prošlogodišnje, prenosi agencija Frans pres.

Kada je reĉ o avio-prevoznicima iz azijsko-pacifiĉkog regiona, samo njima će biti potrebno

253.000 novih pilota, što je trećina od ukupne cifre, navodi se u izveštaju. Severnoameriĉkim

avio-kompanijama će trebati 117.000 novih pilota, a evropskim 106.000 u periodu od 2017.

do 2036. godine. Traţnja za tehniĉarima na odrţavanju aviona će dostići cifru od 648.000, što

je, pak, pad od 4,6 odsto u odnosu na prošlogodišnju procenu. Kada je reĉ o letaĉkoj posadi,

gotovo 839.000 stjuardesa i stjuarda će morati da bude angaţovano do 2036. godine, od ĉega

308.000 u azijsko-pacifiĉkom regionu, 173.000 u Evropi, 154.000 u Severnoj Americi i

96.000 na Bliskom istoku.

Sreda, 26. jul 2016

Pregovori o Goši, radnici ĉekaju konaĉnu ponudu

Pregovori poslovodstva i štrajkaĉa iz Fabrike šinskih vozila Goša nastavljeni su danas

u Ministarstvu privrede. Sastanak, kojem prisustvuje ministar privrede Goran Kneţević,

poĉeo je oko 10.30. Štrajkaĉi Goše oĉekuju da će danas na sastanku sa poslovodstvom dobiti

konaĉnu ponudu i da će se videti da li postoji spremnost da se pomogne radnicima i toj

fabrici da ponovo stane na noge, rekao je ranije Tanjugu predsednik Štrajkaĉkog odbora

Milan Vujiĉić. "Posle 120 dana štrajka, nadamo se da ćemo videti da li će nam pomoći ili

gurnuti niz vodu", rekao je Vujiĉić. Posle sastanka u Ministarstvu privrede zakazan je i

sastanak u Agenciji za mirno rešavanje sporova. Ĉetiri ĉlana Štrajkaĉkog odbora Goše su u

subotu zamrzli štrajk glaĊu. TakoĊe, Štrajkaĉki odbor je odluĉio da ne blokira pruţni prelaz u

Smederevskoj Palanci dok traju pregovori. Nakon pregovora u Ministarstvu privrede i uz

posredovanje Agencije za mirno rešavanje sporova pribliţeni su stavovi štrajkaĉkog odbora i

uprave mada se generalni štrajk zaposlenih nastavlja do konaĉnog rešenja spora.

U proseku se po radniku duguje oko 600.000 dinara. "Gošu" je privatizovala 2007.

godine slovaĉka firma ŢOS Trnava, a sadašnji vlasnik je Lisnart holdings limited sa Kipra.

Radnici sumnjaju da je u reĉ o istom vlasniku, koji je preprodao Gošu jednom od svojih

preduzeća.

Brnabić sa Savetom za borbu protiv korupcije

Premijerka Ana Brnabić sastaće se danas sa ĉlanovima vladinog Saveta za borbu

protiv korupcije, potvrĊeno je Tanjugu u kabinetu

predsednice vlade. Prema nezvaniĉnim informacijama,

sastanak je organizovan na traţenje ĉlanova Saveta

povodom polemike koja se u javnosti povela o izboru

novih ĉlanova tog tela. Savet za borbu protiv korupcije u

više navrata je kritikovao praksu da se njihovi izveštaji u

poslednje vreme ne razmatraju, a novi ĉlanovi Saveta

izabrani bez konsultacija sa tim telom.

Registarske tablice ubuduće bez Ĉ, Ć, Š, Ţ, Y i W

44

Registarske tablice ubuduće će biti bez suglasnika Ĉ, Ć, Š, Ţ, Đ i slova koja ne

pripadaju srpskom pismu - Y i W, a slovo X ostaje. Poslednjim izmenama i dopunama

Pravilnika o registraciji motornih i prikljuĉnih vozila, izbacuju se ova slova sa dijakritiĉkim

znacima koja su posebno nervirala vozaĉe i zadavala im probleme, posebno pri plaćanju

parkiranja. - Odredbe ĉlana 5, 7, 8 ,9 i 10 Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o

registraciji motornih i prikljuĉnih vozila, kojima je propisano da registarske tablice u

slovnom delu registarske oznake sadrţe sva slova latiniĉnog pisma srpskog jezika osim slova

Ĉ, Ć, Š, Ţ i Đ i latiniĉnih slova Y i W odnosi se na registarske tablice koje se izdaju za

putniĉka vozila, teške ĉetvorocikle, trolejbuse, autobuse, teretna vozila, prikljuĉna vozila,

motokultivatore, traktore i radne mašine, kao i prikljuĉna vozila za traktor - navode iz MUP-a

i napominju da se ova odluka o slovnom delu ne odnosi na oznake registarskih podruĉja,

odnosno grada u kome je registrovano vozilo.

Sadašnje tablice sa Š i Đ vaţe do isteka roka

Kako dodaju, navedena izmena znaĉi da će se ubuduće za navedene vrste vozila

izraĊivati i izdavati registarske tablice koje u registarskoj oznaci ne sadrţe navedena slova. -

Registarske tablice koje su izdate do dana stupanja na snagu Pravilnika, a ĉija registarska

oznaka sadrţi slova latiniĉnog pisma srpskog jezika Ĉ, Ć, Š, Ţ i Đ, ili latiniĉna slova Y i W,

vaţiće do isteka roka za zamenu tablica utvrĊenog propisom po kome su izdate - objašnjavaju

iz MUP-a.

Dobra vest: Tablice vaţe devet godina

Interesantno je da iz novog pravilnika, objavljenom u Sluţbenom glasniku 21. jula

2017. godine, nije izuzeto X, koje će se i dalje nalaziti na novim tablicama. Izmenjen je i ĉan

29, gde se umesto reĉi sedam nalazi devet, te se pravo korišćenja izabranih znakova na

registraskim tablicama od dana izdavanja produţilo za dve godine.

Najveća elektronska baza svih zakona

Iako postoji veliki broj sajtova koji se bave pravnom graĊom, Pravno-informacioni

sistem predstavlja najsavremeniju i najveću elektronsku bazu

zakona i drugih akata, koja, izmeĊu ostalog, sadrţi jedine

validne i zvaniĉne propise u izvornom, potpunom i taĉnom

obliku. Trenutno je, u okviru promotivnog perioda, ova

elektronska baza besplatno dostupna svima. Naime,

registracijom na sajtu http://www.pravno-informacioni-

sistem.rs/SlGlasnikPortal/fp/news sve baze u okviru njega,

osim baze "Propisi na engleskom jeziku", mogu se besplatno

koristiti mesec dana. Pored baze trenutno vaţećih propisa ("Registar i tekstovi vaţećih

propisa i drugih akata"), koja je, inaĉe, u svakom trenutku, besplatno dostupna svim

korisnicima interneta, na sajtu se mogu pronaći i presude i objašnjenja Evropskog suda za

ljudska prava u Strazburu, mišljenja i modeli ugovora, usaglašena sudska praksa, baza

"Sluţbenog glasnika" i arhiva sluţbenih glasila. Objedinjena i kompletna pravna graĊa, kao

pretpostavka za uspostavljanje i kvalitetno funkcionisanje pravnog sistema i povećanje

pravne sigurnosti, obezbeĊeni su kroz ovu jedinstvenu bazu kojom upravlja "Sluţbeni

glasnik", javno preduzeće sa bogatom tradicijom objavljivanja pouzdanih i validnih pravnih

akata. Svaki propis u bazi ima vezu s drugim povezanim propisima i sluţbenim glasilima, što

45

znatno štedi vreme i bitno olakšava pronalaţenje relevantnih informacija, naroĉito ako se

uzme u obzir ĉesta promena propisa, kako zbog unutrašnjih potreba tako i zbog procesa

harmonizacije sa pravnim tekovinama Evropske unije. U probnom periodu baza je dostupna

svima.

Kompromitujuća dokumenta o Stepincu zakljuĉana na Kaptolu

Dokumenta koja kriju pravu istinu o delu kontroverznog katoliĉkog kardinala Alojzija

Stepinca zakljuĉana su u Zagrebaĉkoj nadbiskupiji,

pišu danas "Veĉernje novosti". Sva kompromitujuća

graĊa izdvojena je iz Stepinĉevog dosijea hrvatske

Sluţbe drţavne bezbednosti i umesto u Hrvatskom

drţavnom arhivu završila je pod kljuĉem na Kaptolu,

piše list. U trijaţi dokumentacije uĉestvovao je i vrh

Katoliĉke crkve u Hrvatskoj, a pojedina akta iz dosijea

izvukao je prvi hrvatski predsednik Franjo TuĊman, navodi beogradski dnevnik. Ova

neprocenjiva arhivska graĊa decenijama je nedostupna istraţivaĉima i istoriĉarima. Uvid u

nju nisu imali ni ĉlanovi mešovite komisije Srpske patrijaršije i Hrvatske biskupske

konferencije koje već godinu dana vode dijalog u cilju rasvetljavanja istorijske uloge

kontroverznog hrvatskog nadbiskupa u vreme Drugog svetskog rata, navode "Veĉernje

novosti".

Da je vrh Katoliĉke crkve u Hrvatskoj uklanjanjem kompromitujućeg materijala oprao

Stepinĉevu biografiju već decenijama se govori u krugovima istoriĉara genocida u NDH.

Sliĉna tvrdnja izneta je i u poslednjem broju zagrebaĉkog nedeljnika "Globus".

Grajf: Jasenovac gori od Aušvica

Kanonizacija hrvatskog biskupa Alojzija Stepinca bila bi sama po sebi zloĉin, a ljudi

koji nameravaju da ga kanonizuju su zloĉinci koji se podsmehuju ţrtvama Jasenovca, logora

koji je po zverstvima bio strašniji i od Aušvica, izjavio je profesor doktor Gideon Grajf,

izraelski ekspert za Holokaust. Profesor Grajf, koji je glavni istoriĉar izraelskog Instituta za

obrazovanje, dokumentovanje i istraţivanje Holokausta "Šem olam", rekao je u razgovoru za

"Novosti" da su on i predsednik instituta rabin Abraham Kriger došli u Beograd da "izraze

protivljenje hrvatskim pokušajima da preinaĉe istoriju".

"Kada je reĉ o kardinalu Alojziju Stepincu, rećiću vam kratko: Njegova kanonizacija

je sama po sebi zloĉin, a ljudi koji nameravaju da ga kanonizuju su zloĉinci. To je

podsmehivanje ţrtvama. Svako ko je podrţavao zloĉinaĉki reţim poput ustaškog ne zasluţuje

nikakvu nagradu", rekao je Grajf. On je dodao da sam pokušaj relativizacije i brisanja istorije

Jasenovca liĉi na pokušaje da se ukine Holokaust, što je "vrlo opasan fenomen". Grajf je

istakao da je poraţavajuće to što mnoge njegove kolege istoriĉari ne znaju ništa o Jasenovcu.

"Ĉak ne znaju ni u kojoj je drţavi bio, a kamoli da ga lociraju! A istorija ubijenih u Jasenovcu

nije samo istorija smrti, već istorija o zverstvima, zlu, sadizmu i neĉoveštvu. U

koncentracionim logorima koje su vodili Hrvati smrt je smatrana vrhunskom vrednošću",

navodi Grajf. On je naveo da se logor Jasenovac i drugi iz njegovog "sistema" razlikuju od

ostalih nacistiĉkih logora zato što su prema svedoĉenjima preţivelih muĉenja u Jasenovcu

bila mnogo monstruoznija nego u Aušvicu i ostalim nacistiĉkim logorima i zato što je nastao

i postojao bez uĉešća nemaĉkih vojnika. "Bio je to pakao na zemlji. Zato su u Jasenovcu

hrvatske ruke potpuno prekrivene krvlju", ocenio je Grajf.

Profesor Grajf koji se u poslednje dve godine bavi prouĉavanjem Jasenovca i

najavljuje objavljivanje knjige "Jasenovac- Aušvic Balkana", navodi da je Jasenovac

46

jedinstven i po tome što je imao logore za decu. "Nemci su imali logore za ţene, muškarce ili

mešovite u kojima su sa odraslima bila i deca. A Hrvati su otišli korak dalje i imali ĉak deĉje

logore. Strahota", rekao je Grajf i dodao da je "strašna i neosporna istina" da su ĉak i nemaĉki

oficiri pri poseti Jasenovcu i drugim logorima u Hrvatskoj bili zgranuti brutalnošću koju su u

njima videli.

Pad nataliteta: 2016. najgora godina

Strategija podsticanja raĊanja biće revidirana i dopunjena sadrţajima vezanim za

migracije i aktivno starenje, rekla je ministarka bez portfelja zaduţena za demografiju i

populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Ona je dodala da je prethodna godina bila

najlošija godina po svim parametrima, gde se na 1000 stanovnika rodilo 9 beba, a umrlo 15

ljudi, dok u Crnoj Travi 2013. godine nije roĊena nijedna beba. Zbog toga je 15 opština

dobilo bespovratna sredstva za programe pronatalitetne politike, koje će sprovoditi godinu

dana. Ministarka kaţe da malo ohrabruje podatak da je u prva tri meseca ove godine roĊeno

1.448 beba više nego u prva tri meseca prošle godine. Ona kaţe da standard porodice jeste

jedan od razloga zašto se mladi parovi ne opredeljuju za raĊanje više dece, ali da nije

presudan. To najbolje oslikavaju zemlje zapadne Evrope koje imaju visok ţivotni standard, a

sliĉne probleme kao naša zemlja. Pronatalitetne mere, kako kaţe, kod njih dale su rezultate.

Tako, recimo, Danci su analizirali najgledanije serije i ako srećna porodica u seriji ima jedno

dete menjali su scenario, te srećna porodica mora da ima dvoje ili troje dece.

Drţava će, kako kaţe, stimulisati poslodavce koji usklaĊuju kod zaposlenih rad i

roditeljstvo. Za sprovoĊenje pronatalitetnih mera, dodaje, vaţna je infrastruktura - škole,

domovi zdravlja. "Opštine koje imaju manje od 20.000 stanovnika nemaju prava na

ginekologa i internistu. Kako mislite da se radi pronatalitetna politika ako se bude poštovala

ta zakonska odredba", zakljuĉila je Dejanović.

Lonĉar nezadovoljan podelom novih kartica

Sve planirane zdravstvene kartice su odštampane i isporuĉene RFZO i u toku je

njihova podela graĊanima, izjavio je danas ministar

zdravlja Zlatibor Lonĉar i istakao da je nezadovoljan

organizacijom celog tog posla. "Organizacija je trebalo

da bude dosta bolja. Nismo zadovoljni sa tim kako je to

uraĊeno i moraće iz toga odreĊene pouke da se povuku

i neki ljudi će morati da snose konsekvence zato što se

ovakve stvari dešavaju", rekao je Lonĉar odgovarajući

na pitanje novinara zašto toliko traje podela zdravstvenih kartica.

Upitan i o kašnjenju overe novih zdravstveni kartica, Lonĉar kaţe da za to nema

opravdanja. "Ja sam odgovoran. Nije se sprovodilo ono što sam rekao da se sprovodi i to

mora da se reši, s tim sam upoznao i premijerku", rekao je Lonĉar i naveo da je već

napravljen plan kako da se te stvari reše.

Konaĉno sprovesti reformu zdravstvenog sistema

Ministar zdravlja Zlatibor Lonĉar kaţe da je konaĉno potrebno sprovesti reformu

zdravstvenog sistema koja podrazumeva prelazak na elektronski sistem kako se takvi

problemi ne bi dešavali. "Totalno je nelogiĉno da vi platite doprinose za zdravstveno

osiguranje i kad ste to platili da se to ne vidi, nego da vi morate ruĉno da odnesete", naveo je

Lonĉar. Naveo je da se radi kompletno novi sistem koji će omogućiti da se to istog momenta

47

kad se uplate doprinosi za zdravstveno osiguranje, u sistemu vidi da li su uplaćeni. Radi se,

dodaje, o izuzetno osetljivim podacima koji moraju da budu adekvatno zaštićeni. Objasnio je

da ti podaci moraju da budu zaštićeni i da do njih mogu da doĊu samo odreĊeni ljudi i to

samo u delu koji se odnosi na proveru uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje. Podsetio

je i da se prelazi na elektronski recept koji će umnogome pomoći jer hroniĉni bolesnici više

neće morati da idu lekaru na mesec, dva nego jednom ili dva puta godišnje, i dobijaće

elektronski recept sa kojim će moći da podignu lekove.

Festival "Novi Sad – Tango grad"

Poslednja nedelja avgusta u Novom Sadu, sada već tradicionalno, rezervisana je za

argentinski tango. Udruţenje Todo Tango, po ĉetvrti

put, organizuje meĊunarodni festival "Novi Sad – Tango

grad". Od 24. do 27. avgusta, na više lokacija u gradu,

slušaće se i plesati tradicionalni argentisnki tango, a

osim u plesu NovosaĊani će imati priliku da uţivaju i u

brojnim pratećim sadrţajima festivala. Festival poĉinje

nauĉnim predavanjem "SciTango" koje će se odrţati u

Galeriji Matice srpske, u ĉetvrtak 24. avgusta sa poĉetkom u 18 ĉasova. Prvo predavanje

"Ples u pozorištu" odrţaće naš proslavljeni scenograf i kostimograf Miodrag Tabaĉki, redovni

profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Odmah potom, kompozitor i struĉni

saradnik Katedre za kompoziciju Akademije umetnosti u Novom Sadu, Ljubomir Nikolić,

odrţaće predavanje pod nazivom „Tango kao nadahnuće kroz muziĉko stvaralaštvo". Ulaz na

predavanje je besplatan.

Izloţba "Sedam vekova manastira Krupe"

Izloţba fotografija fotoreportera Darka Dozeta pod nazivom "Sedam vekova

manastira Krupe" biće otvorena danas u klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog

Sada povodom 700 godina manastira Krupe. Ukupno 40 umetniĉkih i dokumentarnih

fotografija, nastalih prilikom nekoliko Dozetovih boravaka u ovom drevnom manastiru na

meĊi Like i Dalmacije, biće predstavljeno na 27 panoa. Dozet je saraĊivao sa najuglednijim

svetskim novinskim agencijama, a fotografije su mu objavljivali gotovo svi svetski listovi i

magazini. Njegove fotografije ilustrovale su više od 1.000 naslovnih strana najznaĉajnijih

medija, prvenstveno "Veĉernjih novosti", a samostalne izloţbe imao je u više od 50 gradova

Srbije i inostranstva. Autor je projekta "Koreni duše" posvećenog Kosovu i Metohiji i

koautor projekta "Svedoci trajanja" koji prikazuje srpsku kulturnu baštinu u Rumuniji.

Izloţba je obogaćena i pratećim tekstovima Snjeţane Orlović, istoriĉara umetnosti, vrsnog

poznavaoca manastira i crkava Eparhije dalmatinske i Eparhije gornjokarlovaĉke. PredviĊeno

je da izloţbu otvori episkop baĉki Irinej i episkop dalmatinski Fotije, a obratiće se i direktor

Kulturnog centra Novog Sada, Bojan Panaotović. Otvaranju će, osim autora, prisustvovati i

iguman manastira Krupa arhimandrit Gavrilo Stevanović.

Svaka treća ţena trpi nasilje

Svaka druga ţena u Srbiji trpi nasilje, a svaka treća fiziĉko nasilje, kaţe predsednica

Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović i dodaje da je nasilje nad

ţenama društveni problem. Ona oĉekuje da će Srbija ubrzo dobiti nacionalni SOS telefon,

panik tastere u centrima za socijalni rad, da će se poboljšati koordinacija ne samo unutar

drţavnih institucija - policija, centri za socijalni rad, tuţilaštvo, već i izmeĊu civilnog i

48

drţavnog sektora. Vreme je, kako kaţe, da svi polako poĉnemo da obraćamo paţnju na ljude

oko nas, jer smo izgubili osećaj za druge. "Imamo dobar zakon koji se primenjuje. Imamo

taĉne rezultate tog zakona. Kazne su uvećane za nasilnike. Ovo nije problem samo jedne

osobe ili male grupe ljudi već je društveni problem", rekla je ona gostujući na RTS-u.

Četvrtak,27.jul 2016.

Na lokalu višak od oko 2.500 radnika

To partijsko zapošljavanje, nije ni partijsko zapošljavanje, koliko kupovina socijalnog

mira, a da li je to opravdano, naravno da nije, rekao je danas za N1 ministar drţavne uprave i

lokalne samouprave Branko Ruţić, koji navodi da se ta praksa mora promeniti, ali ne moţe

preko noći. Ruţić je rekao da u lokalnim samoupravama postoji višak od 2.486 zaposlenih,

ali da racionalizacija u tom sektoru neće biti sprovoĊena samo otpuštanjem, već i

reorganizacijom. Broj koji treba da bude optimalan 2018. godine je 100.700. U ovoj godini to

je 2.486 i naravno da ta otpuštanja ne znaĉe da je suspendovano pravo prijema u opštinama

gde postoji manji broj zaposlenih, rekao je Ruţić.

U Goši bez dogovora: Radikalizacija štrajka i blokada fabrike

Radnici „Goše“ nastavljaju štrajk, pošto nije postignut dogovor sa rukovodstvom te

fabrike o njihovim zahtevima, rekao je Tanjugu šef

Štrajkaĉkog odbora Milan Vujiĉić. Radnici su najavili

radikalizaciju štrajka blokadom Upravne zgrade fabrike.

Oni ostaju pri zahtevu da im prvo bude isplaćen deo

zaostalih dugovanja, a tek onda da se vrate u proizvodne

pogone. Ni generalni direktor Milutin Šćepanović nije

odstupio od ranije iznetog stava da radnici prvo moraju da

poĉnu da rade i da se pokrene proizvodnja, pa tek onda da

razgovaraju o vraćanju dugova.

Vujiĉić, u izjavi za Tanjug, tvrdi da je direktor na juĉerašnjim razgovorima u

Ministarstvu privrede rekao da će obezbediti novac, kao i da će novac koji „Goša“ prima od

prodaje vagona „Hestilu“ dati radnicima. Danas nam je ponudio da poĉnemo da radimo, a on

će da nam da koliko ima i šta ima. Danas kaţe, a i juĉe ispred Agencije za mirno rešavanje

sporova, da on od tih para mora prvo da odblokira neke raĉune, plati dugovanja, kupi

materijal za nove poslove, a šta ostane i koliko ostane daće nama, rekao je Vujiĉić. I dalje

smo u generalnom štrajku, jer je generalni direktor okrenuo priĉu za 180 stepeni i neće sada

da da nikakve pare, a u vladi je juĉe priĉao drugo... Da li je njemu neko javio da on to ne sme

da potpiše, ne znam... Ja sam iznenaĊen i zgroţen, jer nisam mogao da verujem da će do

ovoga da doĊe, rekao je Vujiĉić Tanjugu. Kako je rekao, radnici će sutra blokirati Upravnu

zgradu fabrike, a o štrajku glaĊu, dodaje, odluĉiće se u ponedeljak. To je jako teško, ali ako

bude opcija, moraćemo da krenemo ponovo, rekao je Vujiĉić.

Nema otimanja za posao kućepazitelja

Rezultatiti pismenog ispita za sticanje licenci za profesionalnog upravnika zgrade,

odrţanog u Privrednoj komori Srbije i u regionalnim komorama u Novom Sadu, Nišu,

Kragujevcu i Kraljevu, biće poznati krajem ovog meseca, a usmeni ispiti organizovani od

49

poĉetka narednog. Polagalo je 226 kandidata za profesionalne upravnike, a pismeni deo

obuhvatio je 40 pitanja. „Uspešnim okonĉanjem ispita budući profesionalni upravnici stiĉu

licencu za obavljanje te zahtevne profesije. Sledeći korak je upis u registar profesionalnih

upravnika, što se najranije moţe oĉekivati sredinom avgusta, odnosno po okonĉanju svih

neophodnih koraka i procedura u vezi s realizacijom ispita. Naredni ispitni rok se moţe

oĉekivati u septembru“, objasnila je direktorka Sektora PKS-a za edukaciju Mirjana

Kovaĉević. Obuku za sticanje licence profesionalnih upravnika organizuju sve regionalne

privredne komore, i do sada je to uspelo u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu, dok u

nekim vojvoĊanskim regionima u prvom junskom roku nije bilo dovoljno prijavljenih

kandidata. Tako se na poziv Regionalne privredne komore Sombor, raspisan u junu, nije

javilo dovoljno kandidata pa obuka nije ni odrţana, objasnila je „Dnevniku” Jovana Vujković

iz te komore.

Javni dug Srbije pao na 65,7 odsto na kraju juna

Javni dug Srbije iznosio je na kraju juna 2017. godine 23,89 milijardi evra, što je 65,7

odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, objavilo je Ministarstvo finansija. Javni dug je

na kraju maja ove godine iznosio 24,06 milijardi evra, i njegovo uĉešće u BDP-u je iznosilo

67,1 procenat. Na kraju decembra prošle godine javni dug bio je oko 24,82 milijarde evra,

odnosno 72,9 odsto BDP-a. Najviši udeo javnog duga u BDP-u Srbije, od 201,2 procenta,

zabeleţen je na kraju 2000. godine, a najniţi je bio 2008. godine, kada je njegovo ucesće

iznosilo 28,3 odsto BDP-a. Zakonom o budţetskom sistemu, udeo javnog duga u BDP-u je

ograniĉen na 45 odsto.

Ko upravlja i savetuje, zaradi 180.644 dinara

Najveća junska neto plata prema delatnostima, po podacima Republiĉkog zavoda za

statistiku, zabeleţena je u finansijskim delatnostima i

delatnostima osiguranja – 95.232 dinara, i veća je od

republiĉke proseĉne plate za prošli mesec 45.994

dinara. U delatnosti informisanja i komunikacije

proseĉna neto plata u junu bila je 90.587 dinara, u

snabdevanju elektriĉnom energijom, gasom i parom

81.133, rudarstvu 76.775, drţavnoj upravi i

obaveznom osiguranju 49.940. Proseĉna junska plata u saobraćaju i skladištenju bila je

49.566 dinara, preraĊivaĉkoj industriji 48.556, graĊevinarstvu 45.358, zdravstvu i socijalnoj

zaštiti 43.694, a obrazovanju 42.938. Ona je u snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim

vodama iznosila 42.583 dinara, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu 42.508, administrativnim

i pomoćnim usluţnim delatnostima 39.706, u umetnosti, zabavi i rekreaciji 38.439, trgovini

na veliko i malo 37.747 i u ostalim usluţnim delatnostima 35.902.

Razlika izmeĊu najveće i najmanje plate 59.330 dinara

Razlika izmeĊu najveće i najmanje plate ostvarene prošlog meseca po delatnostima je

59.330 dinara, jer toliko se dobije kada se uporede zarade ostvarene u finansijskim

delatnostima i delatnosti osiguranja od 95.232 i zarade u ostalim usluţnim delatostima od

35.902 dinara. Drugim reĉima, razlika izmeĊu neto zarada u te dve delatnosti veća je od

proseĉne republiĉke plate, koja je u junu bila 49.238 dinara. Još je veća razlika izmeĊu zarada

na pojedinaĉnim poslovima unutar delatnosti ĉije podatke obraĊuje Republiĉki zavod za

statistiku. Tako zaposleni u upravljaĉkim delatnostima i savetovanju imaju proseĉnu neto

50

junsku platu od 180.644 dinara, a devet puta manje od njih zaradili su zaposleni u

sakupljanju, tretmanu i odlaganju otpada – svega 19.561 dinar. Na stranu to što statistiĉki

podaci pokazuju da je proseĉna neto zarada zaposlenih u toj delatnosti manja od minimalne

zarade, a to ne bi smela da bude s obzirom na to da je minimalac zagarantovan svima koji

rade osam sati dnevno. Druga najveća junska neto plata zabeleţena je u vazdušnom

saobraćaju – 165.358 dinara, zatim u raĉunskom programiranju i konsultantskim delatnostima

– 160.891, pa u usluţnim delatnostima u rudarstvu – 142.215, reklamiranju i istraţivanju

trţišta – 130.566. U delatnosti finansijskih usluga prošlog meseca proseĉna neto zarada bila

je 110.979 dinara, u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa 103.858, proizvodnji

duvanskih proizvoda 103.116 i proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda 101.601. To je

devet delatnostima u kojima je junska plata bila iznad 100.000 dinara, odnosno daleko iznad

500 evra kao sna o proseĉnoj plati u Srbiji o kojoj sanja ogromna većina zaposlenih.

Najmanja proseĉna neto zarada prošlog meseca zabeleţena je, kao što je već

istaknuto, u sakupljanju, tretmanu i odlaganju otpada – 19.561 dinar, zatim u kinematografiji

– 21.460, popravci raĉunara i predmeta za liĉnu upotrebu – 25.567, pomoćnim delatnostima u

finansijskim uslugama i osiguranju – 25.727, delatnostima pripremanja i posluţenja hrane i

pića – 26.017, ostalim liĉnim usluţnim delatnostima – 28.177, preradi drveta i proizvoda od

drveta – 28.433, proizvodnji odevnih predmeta – 29.203 i sportskoj, zabavnoj i rekreativnoj

delatnosti – 29.280.

ASTRA: U Srbiji identifikovano 136 ţrtava radne eksploatacije

U Srbiji je do sada identifikovano 136 ţrtava radne eksploatacije, dok je putem SOS

telefona identifikovano 77 ţrtava, saopštila je danas Astra

povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, koji

se obeleţava 30. jula. U saopštenju se kaţe da meĊu njima

dominiraju radno sposobni muškarci eksploatisani u

graĊevinskoj industriji, na sezonskim poslovima branja

voća ili za rad u fabrikama, ali bilo je i sluĉajeva ţena koje

su doţivele radnu eksploataciju na poslovima kućnih

pomoćnica, negovateljica starih i na poslovima ĉuvanja

dece.

Astra podseća drţavne organe i sve relevantne aktere da ne zanemaruju pitanja loših

uslova rada i kršenja prava radnika u zemlji i inostranstvu, navodeći da je samo tokom 2017.

godine primila preko 400 poziva u vezi sa proverom poslovnih ponuda u zemlji i u

inostranstvu, i prepoznala veliki broj riziĉnih poslova koji mogu biti prevara ili pak dovesti

do eksploatacije naših drţavljana. Dodaju da iz godine u godinu upozoravaju da

normalizacija rada na crno i drugih oblika neregulisanog rada i kršenja radnih prava dovodi

do toga da i sami graĊani teško prepoznaju ekspoloataciju. Navode i da je prošle godine Astra

zabeleţila povećan broj poziva graĊana u vezi sa ponudama za posao u Slovaĉkoj, a poslovi

su se u najvećem broju odnosili na rad u fabrikama velikih kompanija za izradu i sklapanje

delova za TV.

"GraĊani su uglavnom radili ilegalno, bez ugovora i radne dozvole, za novĉane

naknade daleko ispod dogovorenih, bez poštovanja dogovorenog radnog vremena i ostalih

uslova rada", istiĉe se u saopštenju. Kako kaţu bilo je i sluĉajeva poniţavanja i kaţnjavanja

radnika i dodaju da su tim povodom kontaktirali institucije u Srbiji kako bi se proverile

dobijene informacije i preduzele neophodne mere kako bi se zaštitili graĊani. Oni ocenjuju da

nije mnogo uraĊeno kako bi se preveniralo kršenje prava radnika, te da je agencijama koje su

slale radnike u Slovaĉku nakon kaţnjavanja za privredne prekršaje zbog neposedovanja

51

licence bilo dozvojeno da se licenciraju i nastave legalno da rade i šalju radnike na rad pod

istim okolnostima.

Mihajlović: Što pre uvesti nacionalni SOS telefon

Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost

Zorana Mihajlović je izjavila danas da bi što pre u cilju spreĉavanja nasilja nad ţenama

trebalo uvesti nacionalni SOS telefon i panik tastere u centrima za socijalni rad. Kako je rekla

novinarima, nasilje nad ţenama je društveni problem i svi zajedno moramo da pokušamo sa

tim da se izborimo, zbog ĉega je potrebna šira društvena akcija. Naglasila je i da se rešavanja

tog problema mora spustiti na nivo lokalnih samouprava. “Donet je zakon koji se primenjuje i

kazne su visoke, ali moramo to spustiti na niţi nivo, lokalnih samouprava. Moramo što pre

uvesti nacionalni SOS telefon i panik tastere”, poruĉila je Mihajlović. Ona je podsetila da je

Vlada pre više od dve godine osnovala Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost na

predlog tadašnjeg premijera Aleksandra Vuĉića. Navodi da su potrebne i koonkretnije mere,

kao što je bolja koordinacija sa civilnim sektorom. “Potrebna je šira društvena akcija i

razmišljanje svakog od nas šta moţemo da uradimo pre nego što se pojavi problem i na tome

će raditi Koordionaclno telo za rodnu ravnopravnost”.

Petak,28.jul 2016.

Glume depresiju da bi otišli na bolovanje

U lekarskoj praksi se dešava da poslodavac radniku ne odobri odlazak na odmor, a on

mu „doskoĉi” uzimanjem bolovanja „Odrţavanje” trudnoće, povrede, bolesti mišićno-

koštanog sistema i vezivnog tkiva, tumori, oboljenja sistema krvotoka, duševni poremećaji,

problemi sa nervnim sistemom i organima za varenje najĉešće su dijagnoze zbog kojih su

graĊani u prvih šest meseci ove godine odlazili na bolovanja. Sa posla se duţe od mesec dana

odsustvovalo i zbog bolesti mokraćno-polnog sistema, zaraznih oboljenja, zbog problema sa

bolestima krvi, ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem, tegobama sa oĉima i ušima, mukama sa

disanjem…

Subota,29.jul 2016.

Više osnovice osiguranja za one koji sami plaćaju doprinos

Za graĊane koji sami plaćaju doprinos za penzije od uplate za avgust vaţe nove

osnovice osiguranja koje su u odnosu na prethodni period

više za sedam odsto, saopštio je Republiĉki fond za penzijsko

i invalidsko osiguranje. Kako je navedeno, graĊani mogu da

se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od

struĉne spreme koju imaju. Po Zakonu o doprinosima za

obavezno socijalno osiguranje, najniţa osnovica iznosi 35

odsto proseĉne republiĉke zarade iz prethodnog tromeseĉja,

što je 23.446 dinara, a najviša pet proseĉnih plata, odnosno 334.945 dinara. Doprinos za

penzijsko i invalidsko osiguranje je 26 odsto, što znaĉi da će se meseĉni izdatak kretati u

rasponu od 6.095,96 do 87.085,70 dinara. Ti iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za

52

avgust, septembar i oktobar 2017. godine. Kako se navodi, nove osnovice osiguranja uvedene

su zbog usklaĊivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu.

Od 1. avgusta muziĉari ne rade "na crno"

Od 1. avgusta svi ugostitelji imaju obavezu da plate poreze i doprinose za svakog

izvoĊaĉa koga angaţuju, a zaradu da mu uplate na raĉun. To je suština kolektivnog ugovora

za angaţovanje estradnih umetnika o ĉijoj primeni je Vlada Srbije donela odluku pre

nekoliko dana. U ugostiteljskim objektima u Srbiji na "crno" radi oko 3000 umetnika,

estradnih izvoĊaĉa, muziĉara navodi Ministarstvo kulture. Cilj potpisivanja ugovora izmeĊu

poslodavca, vlasnika objekta i izvoĊaĉa je da se smanji siva ekonomija i da se oni uvedu u

legalne tokove, smatraju u Uniji poslodavaca Srbije. "Biće dobro poslodavcima, zbog toga

što će da uĊu u regularne tokove i neće imati problem sa poreskom inspekcijom, inspekcijom

rada. Imaće tipski ugovor koji je objavljen u sluţbenom glasniku, platiće ono što treba da se

plati na tekući raĉun estradnom umetniku ili izvoĊaĉu, a ostalo će da plati drţavi", kaţe Ţarko

Šakić iz Unije poslodavaca Srbije.

Plaćanje poreza i doprinosa je dobra stvar, ali se otvara pitanje visine zarada kaţu u

Udruţenju estradnih umetnika Srbije. "Postoji mimimalna cena rada po jednom danu i mnogi

pribegavaju tome i napišu minimalnu cenu rada i uplaćuju na tu minimalnu cenu rada, a

imaju drugi dogovor", objašnjava Andrija Bajić iz Udruţenja estradnih umetnika Srbije.

Posebni kolektivni ugovori za radno angaţovanje estradno-muziĉkih umetnika i izvoĊaĉa u

ugostiteljstvu postoji od 2015. godine, ali se odnosio samo na poslodavce koji su ĉlanovi

Unije, taj zakon je odlukom vlade sada dobio prošireno dejstvo. To znaĉi da će svi poslodavci

bez obzira da li su ĉlanovi ili nisu morati da poštuju taj zakon a za njegovo sprovoĊenje

odgovorna je drţava. Ukoliko zakon od 1. avgusta poĉne da se poštuje, porašće i prihodi u

drţavnoj kasi. Ako je minimalna zarada oko 22.000 dinara, porezi i doprinosi koje

poslodavac uplaćuje na to iznose oko 7.600, a procena je da oko 3.000 izvoĊaĉa radi na crno.

Raĉunica je jasna – drţavna kasa meseĉno mogla bi biti bogatija za oko 22.9 miliona dinara.

APV: Ugovori sa 23 lokalne samouprave

Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu ţivotne sredine Vladimir Galić potpisao je

danas ugovore sa 23 predstavnika lokalnih

samouprava, koji su ostvarili bespovratna sredstva na

konkursima za sufinansiranje izrade projektno

tehniĉke i planske dokumentacije, za šta je

opredeljeno 25 miliona dinara. Kako je navedeno u

saopštenju, 11 ugovora sklopljeno je sa

predstavnicima koji su ostvarili prava na konkursu za

sufinansiranje izrade tehniĉke dokumentacije i 21

ugovor sa predstavnicima lokalnih samouprava koji će subvencije dobiti za izradu planske

dokumentacije. "Inicijative poput ovih vaţne su zbog ukrštanja nadleţnosti pokrajinske

administracije i administracija lokalnih samouprava, jer bez sinergije i zajedniĉkog delovanja

kako u jedinicama lokalnih samouprava, tako i AP Vojvodine u pogledu rada na tehniĉkoj i

planskoj dokumentaciji, nema znaĉajnih infrastrukturnih projekata", naveo je Galić. On je

napomenuo da se pored ovih konkursnih linija, sredstva dodeljuju i za oblasti edukativnih

centara zatim oblasti zaštićenih podruĉja, odnosno zaštite ţivotne sredine.

Srbija traţi novi model glasanja u CEFTA

53

Srbija pregovara sa ĉlanicama CEFTA sporazuma kako bi se naĉin glasanja u toj

organizaciji u narednom periodu promenio, sa ciljem da se

izbegne dosadašnja praksa da jedna zemlja blokira drugu

prilikom glasanja o vaţnim sporazumima. Naime, do sada su

sve odluke ĉlanica morale da se donesu konsenzusom svih

zemalja, dok je predlog Srbije da se napravi novi model

glasanja - "konsenzus minus jedan". Ministar trgovine,

turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaţe za Tanjug da će se na taj naĉin izbeći

mogućnost da jedna zemlja blokira drugu u potpisivanju odreĊenih sporazuma u okviru

CEFTA sporazuma, ukoliko, na primer, izmeĊu te dve zemlje postoji odreĊeni meĊudrţavni

spor. "Traţimo drugaĉiji model, a to je 'konsenzus minus jedan' kako bi se odluke mogle

donositi. To bi u velikoj meri ubrzalo njihovo donošenje. S druge strane, delovalo bi

preventivno, da neke zemlje ne preduzimaju vancarinske barijere", kaţe Ljajić.

Ministar navodi da su u toku i pregovori o Protokolu 6 u okviru CEFTA sporazuma,

te da je reĉ o slobodnoj trgovini i uslugama izmeĊu drţava regiona. Objašnjava i da se

razgovori sa drugim ĉlanicama ove organizacije vode o meĊusobnom priznavanju diploma,

što bi, kaţe, obezbedilo slobodan protok radne snage meĊu zemljama Zapadnog Balkana.

Namera je, istiĉe, da se na kraju celog procesa razgovora doĊe do priznavanja diploma svih

visokoškolskih ustanova meĊu drţavama regiona. "Cilj je da se na kraju obezbedi i slobodan

protok radne snage uz priznanje svih kvalifikacija meĊu zemljama Zapadnog Balkana", istiĉe

Ljajić. Kad je reĉ o protoku robe, Ljajić istiĉe da će neke odluke, potpisane na nedavnom

Samitu lidera regiona u Trstu, a vezane za Carinsku uniju, graĊani Srbije moći da osete već

krajem ove i poĉetkom iduće godine. Reĉ je, kaţe, o smanjenju procedura prilikom izvoza

naše robe u region, što će znaĉajno smanjiti zadrţavanje na granicama.

Notari u junu overili 100.000 isprava

Javnobeleţniĉka komora Srbije saopštila je danas da su javni beleţnici tokom juna

ove godine besplatno overili 104.175 isprave, ĉija novĉana vrednost prelazi 40 miliona

dinara. MeĊu ovim ispravama najviše je bilo dokumenata neophodnih za upis u srednje škole

i na fakultete, a najviše besplatno overenih dokumenata obavile su javnobeleţniĉke

kancelarije u Beogradu. Predsednik Javnobeleţniĉke komore Srbije Miodrag Đukanović

istakao je da su tokom juna besplatne overe ĉinile gotovo polovinu svih overa potpisa,

rukopisa i prepisa. Prema njegovim reĉima, novĉana protivvrednost svih overa koje su javni

beleţnici uradili bez naknade samo tokom juna prelazi 40 miliona dinara. Na podruĉju

Apelacionog suda u Beogradu overen je ukupno 35.912 dokument bez naknade, u

Kragujevcu 30.526, Novom Sadu 20.258, dok je na teritoriji za koju je nadleţan Apelacioni

sud u Nišu besplatnih overa u junu bilo 17.479. "Javnobeleţniĉku delatnost trenutno

obavljaju 163 javna beleţnika, kao i 27 javnobeleţniĉkih pomoćnika i 364 pripravnika, što

ĉini broj od ukupno 554 lica ovlašćenih da vrše overu potpisa, rukopisa i prepisa, navodi se u

saopštenju.

Transplantacija organa pokazatelj standarda društva

Srbija se po broju davalaca organa nalazi na zaĉelju Evrope, a samo deset odsto ljudi

sa liste ĉekanja doĉeka organ koji im je potreban za ţivot, kaţe naĉelnik Centra za

transplantaciju bubrega KCS, Ĉedomir Topuzović, koji smatra da je transplatacija organa

danas pokazatelj standarda društva, kao što je to nekada bio broj mrtvoroĊene dece. "Ovo

pitanje oslikava ekonomsko i zdrastveno stanje nacije, koje je loše. Pored potrebe za više

potpisnika donorskih kartica mora se transplantaciji dati publicitet, da ljudi shvate da je to ĉin

54

gde se društveno dobro stavlja iznad individualnog", naglašava Topuzović. Srbija je u

januaru ove godine potpisala probni ugovor na godinu dana i postala pridruţeni ĉlan

Eurotransplanta, organizacije koja pruţa usluge centrima za transplantaciju, laboratorijama i

donorskim bolnicama u osam zemalja, sa više od 135 miliona ljudi. Tokom ovih godinu dana,

Srbija neće moći da uĉestvuje u punoj razmeni organa, zbog malog broja donora kojih ima tri

na milion stanovnika.

"Umor najĉešći uzrok saobraćajnih nesreća"

Direktor policije Vladimir Rebić apelovao je danas na vozaĉe, posebno strane

drţavljane koji tranzitiraju kroz Srbiju, da prave ĉešće pauze tokom voţnje i istakao da kao

uzrok znaĉajnog broja saobraćajnih nezgoda sa najteţim posledicama preovlaĊuje upravo

umor vozaĉa. "Na autoputevima u Republici Srbiji, od ukupnog broja poginulih lica, oko 45

odsto su strani drţavljani, pri ĉemu polovina njih pogine tokom letnje turistiĉke sezone",

precizirao je Rebić, koji je na graniĉnom prelazu Horgoš prisustvovao akciji „ Vozi

odmoran", koju Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi u saradnji sa Agencijom za

bezbednost saobraćaja i ambasadom Turske u Beogradu.

Prema njegovim reĉima, znaĉajan broj stradalih putnika stranaca je iz Republike

Turske, zbog ĉega je, kako je naveo, ovu kampanju podrţala i turska ambasada koja je u

poslednjih nekoliko godina znaĉajan saradnik Ministarstva unutrašnjih poslova u oblasti

bezbednosti saobraćaja i smanjenja saobraćajnih nezgoda sa smrtnim posledicama. Istakavši

da Zakon o bezbednosti saobraćaja propisuje da vozaĉ ne sme da upravlja vozilom ako je u

tolikoj meri umoran da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom, Rebić je ukazao da za

putniĉka vozila ne postoji norma koja ograniĉava vreme upravljanja Zbog toga, Ministarstvo

unutrašnjih poslova, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, sprovodi razliĉite

aktivnosti i preventivno deluje na vozaĉe, kroz podizanje svesti o posledicama koje moţe

izazvati umor i o znaĉaju pravljenja ĉešćih pauza tokom voţnje", naveo je direktor policije.

Ukrali im prtljag, novac i dokumenta, jedva stigli kući

Grupa srpskih turista koji su putovali na Siciliju opljaĉkani su prošle nedelje u Rimu.

Za sada nepoznati poĉinioci ukrali su im iz autobusa kompletan prtljag, novac i liĉna

dokumenta, a turistiĉka agencija je nakon insistiranja ambasadorke Srbije u Italiji pristala da

im obezbedi prenoćište i bezbedan i besplatan povratak kući. Kako je za "Blic" izjavila

opljaĉkana putnica Elena Oplakan iz Novog Sada, predstavnici turistiĉke agencije ostavili su

neobezbeĊen autobus na parkingu u neposrednoj blizini hotela ‟‟Konzul‟‟ na periferiji Rima u

kome su noćili. Povodom ovog incidenta od turistiĉke agencije "Viva Travel" dobili smo

mejlom kratak komentar da je u pitanju ‟‟nesrećan sluĉaj‟‟. - Autobus je bio parkiran na

propisanom mestu i zakljuĉan. Pritom se nalazio i nedaleko od policijske stanice. Pošto je

veći deo putnika ţeleo da se put ka Siciliji nastavi, mi smo bili u obavezi da im to

obezbedimo, a isto tako smo bili u obavezi da turistima koji su ţeleli da ostanu u Rimu i da se

vrate u Srbiju to obezbedimo, što smo i uĉinili. I dalje ćemo, kao i do sada, postupati u

okvirima zakona, pa tako i sa nadoknadom štete koju su naši klijenti pretrpeli. Sve će biti

uraĊeno u zakonskom roku. Ovo je zaista bila neprijatna situacija za sve – poruĉili su iz

agencije „‟Viva Travel‟‟.

Mesec dana novog zakona: Prijave za više od 2.000 nasilnika

Ĉak 421 zahtev za produţenje hitnih mera zaštite od nasilja podnet je u prvih mesec

dana primene Zakona o spreĉavanju nasilja u porodici u podruĉju Kragujevca, što je skoro

55

dva puta više nego za ĉitav Beograd, saznaje “Blic”. Prema izveštaju iz Republiĉkog javnog

tuţilaštva, od poĉetka primene Zakona o spreĉavanju nasilja u porodici u periodu od 1. do 30.

juna ukupno je razmatrano 2.430 sluĉajeva nasilja u porodici, od ĉega je na podruĉju

Apelacionog javnog tuţilaštva u Beogradu 839, Novog Sada 588, Kragujevca 733, dok je na

podruĉju Apelacionog javnog tuţilaštva Niš razmatrano 270 sluĉajeva nasilja u porodici.

Hitne mere

Ĉak 1.212 predloga za produţenje hitnih mera zaštite od nasilja podneto je u ĉitavoj

Srbiji. U ovim zahtevima prednjaĉi podruĉje koje obuhvata Apelaciono tuţilaštvo u

Kragujevcu gde je podnet 421 zahtev. MeĊu zahtevima koji su stigli u ovo tuţilaštvo u

najvećem broju jesu oni iz Jagodine, gde je zahteve podnelo ĉak 56 osoba. Na podruĉju

Apelacionog tuţilaštva Beograd pristiglo je 289 predloga za produţenje mera, dok je u Novi

Sad i Niš stiglo 252, odnosno 250 predloga. Od zahteva koji su podneti sud je usvojio skoro

sve, odnosno 1.174.

Ubistvo na Zakintosu Advokat: Svi priĉaju o "bokseru"

Branilac dvojice Srba, optuţenih za ubistvo na Zakintosu, kaţe da “bokser“ baca novo

svetlo na tuĉu u kojoj je ţivot izgubio ameriĉki turista. Zora Dobriĉanin Nikodinović kaţe da

na Zakintosu svi - i organi gonjenja i odbrana Srba - govore o "bokseru" kojim su moţda

nanete smrtonosne povrede Amerikancu. - Trenutak na snimku kad vlasnik predaje "nešto"

Amiru (iz obezbeĊenja). Svi kaţu da je "bokser", o tom "bokseru" svi priĉaju na Zakintosu. I

organi gonjenja i odbrana okrivljenih Srba... svi traţimo dokaz, da budemo 100 odsto

sigurni", rekla je ona. Dobriĉanin Nikodinović je dodala da su tu u baru "bili uglavnom Srbi"

i da bi mogao da se javi onaj ko je to video. - Neko je morao videti - dodaje ona. Da

podsetimo, zbog ubistva Amerikanca Bakarija Hendersona bilo je osumnjiĉeno devet osoba,

starosti od 18 do 34 godine. Pritvor je odreĊen sedmorici osumnjiĉenih, od kojih su petorica

Srba, jedan Britanac srpskog porekla i jedan Grk. Preostala dvojica osumnjiĉenih 22-

ogodišnjih drţavljana Srbije puštena su uz kauciju od 5.000 evra da se brane sa slobode.

Mladićima se na teret stavlja kriviĉno delo sauĉesništvo u ubistvu.

Nedelja,30.jul 2016.

Demagog: Smanjiću nepristojno veliku platu!

Nepristojno je da zaštitnik graĊana ima platu koju trenutno ima, smatra novoizabrani

ombudsman Zoran Pašalić i navodi da će, izmeĊu ostalog,

izmenama Zakona o zaštitniku graĊana, koje su

neophodne, predloţiti da se ona ''izjednaĉi na logiĉan

nivo''. ''Malo je nepristojno da zaštitnik graĊana ima platu

koju ima, kada je proseĉna plata u Srbiji 400 evra'', kaţe za

Tanjug Pašalić. I dok javnosti ''pada u oĉi'' plata zaštitnika

i njegovih zamenika, Pašalić istiĉe da svi drugi u toj instituciji imaju niţe plate, koeficijent,

nego što imaju ostali po zakonu o drţavnim sluţbenicima i nameštenicima. ''Moj predlog će

biti da se fundamentalno napravi rez u svemu tome i da se izjednaĉi i stavi na jedan logiĉan

nivo'', rekao je Pašalić.

56

Na pitanje da li će poslušati poziv funkcionera Srpske napredne stranke da raspusti

ceo kabinet i napravi diskontinuitet sa dosadašnjim radom Zaštitnika graĊana, Pašalić kaţe da

se svaĉiji rad, kao i njegov, treba preispitati, a onda da se preduzmu koraci. ''Prvo da razbijem

iluziju ili dam pravu informaciju - zaštitnik graĊana nema kabinet već je to jedan broj ljudi

koji radi sa njim i gde se svaĉiji rad, kao naravno i moj, treba preispitati, a onda se

preduzimaju koraci'', objašnjava Pašalić i dodaje da će preispitati i preduzeti korake jer mu je

to posao. Kako kaţe, kada doĊete na neko mesto bez obzira koliko da je loše ili dobra

organizacija koju ste nasledili vama je svakako cilj da tu organizaciju unapredite i da ona ide

dalje, a to podrazumeva mnogo rada. Govoreći o planovima, novoizabrani ombudsman

navodi da se prvenstveno mora govoriti o delu koji je predviĊen poglavljem 23 - izmenama i

dopunama Zakona o zaštitniku graĊana, o proširenju sistematizacije i novoj zgradi jer

postojeći kapaciteti ne odgovaraju potrebama.

Lonĉar se izvinjava graĊanima zbog knjiţica

Ministar zdravlja Zlatibor Lonĉar izjavio je danas da će biti utvrĊeno ko je kriv za

usporenu distribuciju elektronskih zdravstvenih

knjiţica, a za sledeću nedelje je najavio da bi trebalo

da budu odobrena sredstva za sajber noţ. Govoreći o

kašnjenju sa izdavanjem novih elektronskih knjiţica i

greškama u knjiţicama pojedinih graĊana, Lonĉar je

za RTS rekao da ne ţeli da krivi nikoga, ali da će "biti

ispitano šta se desilo". Ministar je naveo da su 13. jula

sve knjiţice odštampane i isporuĉene, te apelovao na graĊane da, što pre mogu, odu do svojih

filijala i podignu ih. "Ako treba, radiće se i prekovremeno popodne, i subotom i nedeljom,

izvinjavam se graĊanima na ovome što se desilo", kazao je Lonĉar. Prema njegovim reĉima,

sve knjiţice će biti realizovane do polovine septembra. "Uradićemo sve da u najkraćem

mogućem roku zaţivi sve što je vezano za taj elektronski deo", kaţe on.

Izloţba "Insomnia" od nedelje na Spensu

Izloţba Ţeljka Škrbića pod nazivom "Insomnia" biće otvorena u nedelju, 30. jula, u

galeriji "Macut" na Spensu. DogaĊaj je organizovan u sklopu manifestacije "Dani akt

fotografije". Otvaranje izloţbe je u 19 ĉasova.

Ubijen muškarac u selu kod Kruševca

Muškarac I. M. (38) ubijen je sinoć u selu Sušica kod Kruševca, javlja RTS. Kako

RTS nezvaniĉno saznaje, ubistvo se dogodilo oko 20.30 sati ispred prodavnice u centru sela.

Prema svedoĉenju meštana, stariji muškarac, C. S, osumnjiĉen za ubistvo, nakon što se

dovezao traktorom, sišao je i ispalio dva hica iz lovaĉke puške. Od zadobijenih povreda I. M.

je izdahnuo, a ĉoveka koji je kraj njega sedeo kuršum je okrznuo po glavi. Motivi zloĉina

nisu poznati, a osumnjiĉeni za ubistvo, koga je policija sinoć privela, biće saslušan u Višem

javnom tuţilaštvu u Kruševcu.

Ţene eksploatišu seksualno, muškarce radno

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima biće obeleţen danas na Adi Ciganliji sa

ciljem da se opšta i struĉna javnost podseti na

57

postojanje tog problema. Sekretar Centra za zaštitu ţrtava trgovine ljudima Mirko Vreća

rekao je ranije Tanjugu da je za prvih šest meseci ove godine u Srbiji identifikovano 18

ţrtava trgovine ljudima, da je seksualna eksploatacija i dalje dominantni oblik trafikinga, a da

su najĉešće ţrtve osobe ţenskog pola. ''Prošle godine je identifikovano 55 novih ţrtava

trgovine ljudima, dok je za prvih šest meseci ove godine identifikovano 18'', rekao je Vreća.

Kaţe i da se situacija nije promenila kada je u pitanju trend te da su ţrtve i dalje domaći

drţavljani što znaĉi da je Srbija zemlja porekla, ali i eksploatacije.

Vreća dodaje i da je seksualna eksploatacija i dalje dominantna. On, meĊutim, kaţe da

je razlika u odnosu na ranije godine to što su se pojavili sluĉajevi višestruke eksploatacije

koji pokazuju ''brutalizaciju trgovine ljudima''. Prema njegovim reĉima, u 10 sluĉajeva prošle

godine zabeleţeno je da su osobe bile višestruko eksploatisane kroz seksualnu eksploataciju,

prinudni brak i prosjaĉenje. Vreća kaţe i da su najĉešće ţrtve trgovine ljudima osobe ţenskog

pola, kako punoletne tako i maloletne. ''Prošle godine 60 odsto ţrtava bilo je maloletno, dok

je ove godine taj broj u korist punoletnih osoba'', rekao je Vreća dodajući da su muškarci

najĉešće ţrtve radne eksploatacije.

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima biće obeleţen na Adi Ciganliji u

organizaciji Centra za zaštitu ţrtava trgovine ljudima, Crvenog Krsta Srbije i Unitas Fonda.

''U Srbiji se već ĉetvrtu godinu za redom 30. jul obeleţava kao Svetski dan borbe protiv

trgovine ljudima i to sa ciljem da se opšta i struĉna javnost podseti na postojanje ovog

problema, ali i potrebi da svi zajedno radimo na suzbijanju trgovine ljudima'', rekao je Vreća.

Ponedeljak,31.jul 2017.

PSS traţi ostavku Marića zbog smrti vatrogasca

Policijski sindikat Srbije uputio je sauĉešće porodici preminulog vatrogasca Milana

Rmuša i zatraţio ostavku Predraga Marića, naĉelnika Sektora za vanredne situacije MUP

Srbije. Vatrogasac Milan Ramuš preminuo je danas nakon 13 dana borbe za ţivot, pošto je

zadobio skoro 70 procenata opekotina tela tokom gašenja poţara u fabrici "Avala kartonka"

na Ada Huji u Beogradu. - Za poslednje dve godine vatrogasci beogradske brigade su 10 puta

gasili poţar u ovoj fabrici, u istom pogonu i iz potpuno istih razloga. Fabrika nije zatvarana

do ispunjavanja protivpoţarnih standarda, već bi nastavljala da radi bez problema, do novog

poţara. To je naţalost rezultiralo tragedijom i ovaj hrabri vatrogasac, naš kolega, pripadnik

MUP Srbije je dao svoj ţivot, zato što neko nije uradio svoj posao. Njegovo jednogodišnje

dete ostalo je bez oca, naveo je u pisanoj izjavi Veljko Mijailović, predsednik Policijskog

sindikata Srbije.

Nastavlja se štrajk u Goši

Radnici fabrike šinskih vozila "Goša" iz Smederevske Palanke odluĉili su jutros da

nastave štrajk koji traje duţe od ĉetiri meseca, dok ne doobiju novu ponudu rukovodstva za

rešavanje njihovih zahteva - isplatu zaostalih plata, koje pojedinaĉno iznose preko 600.000

dinara, povezivanje radnog staţa i overu zdravstvenih knjiţica. Predsednik Štrajkaĉkog

odbora Milan Vujiĉić, izjavio je FoNetu da su radnici odluĉili da nastave štrajk, jer nisu

zadovoljni ponuĊenim opcijama za rešavanje krize. Opcija A je da poĉnemo da radimo bez

isplate, a opcija B je da idemo u steĉaj, rekao je on.Vujiĉić je objasnio da su radnici ostali

dosledni u zahtevima i traţe da im se uplati novac, pa da poĉnu sa proizvodnjom. Za steĉaj

kaţu da im je bolje da prime devet bruto plata za otpremninu i 11 plata na birou, nego da

ovde sede za dţabe ili da rade, a da ne dobiju ništa, precizirao je Vujiĉić. Prema njegovim

58

reĉima, konaĉna odluka o sudbini firme nije doneta jer radnici nameravaju da se bore svim

silama protiv steĉaja. Vujiĉić je poruĉio da se štrajk nastavlja i da su "sve opcije na stolu,

ukljuĉujući i one najradikalnije". Moţda ćemo ponovo da aktiviramo štrajk glaĊu ili ponovo

da blokiramo pruţni prelaz na MeĊunarodnom koridoru 10. Sve to zavisi od današnje ponude

generalnog direktora Milutina Šćepanovića, istakao je Vujiĉić. On je, meĊutim, ocenio da je

ta ponuda "zaglupljivanje naroda i zavaravanje Agencije za mirno rešavane sporova",

navodeći da od nje ne oĉekuje ništa.

"Neće biti poskupljenja hleba"

Neće biti povećanja cene hleba, te nema razloga da se graĊani plaše, kaţe ministar

trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. On je pojasnio da je Uredba o zaštiti cene

hleba za najsiromašnije graĊane vaţila 10 godina, da se sada produţava samo iz preventivnih

razloga. "Mogli smo sutra da je ukinemo, ne bi došlo do povećanja cena hleba. GraĊani nema

razloga da se plaše", rekao je Ljajić za RTS. On je dodao da je to zaštitna mera u sluĉaju

cenovnih oscilacija, gde se štite najugroţeniji, da cena hleba od brašna Tip 500 ne moţe da

bude veća od 46 dinara.

Inovativni lekovi stigli do 298 pacijenata

Inovativne lekove poĉelo je da koristi 298 pacijenata koji boluju od karcinoma

prostate, jajnika, jetre, melanoma, hematoloških

bolesti, a koji su prethodno dobili zeleno svetlo od

Komisije Republiĉkog fonda za zdravstveno

osiguranje. Savremenu terapiju, koja je na pozitivnu

listi RFZO stavljena krajem prošle godine, koristi

mnogo više pacijenata, jer je 12 lekova dostupno

pacijentima bez posebne odluke komisije i tu su svi

lekovi za decu i program transplantacije, dok je za 12 potrebno posebno odobrenje Komisije.

"Tih 12 inovativnih lekova svaka zdravstvena ustanova moţe da nabavi u koliĉinama koje su

im potrebne. Za 12 inovativnih lekova, meĊutim, potrebno je odobrenje posebne komisije",

rekla je direktorka RFZO Verica Lazić za Tanjug. Ona je pojasnila da Komisija za

odobravanje terapije odobrava primenu 12 inovativnih lekova, posebno skupih lekova koji se

koriste za leĉenje karcinoma prostate, jajnika i jetre, melanoma, hematoloških bolesti.

"Postupak odobrenja novih inovativnih lekova će se odvijati u kontinuitetu, u skladu sa

zahtevima zdravstvenih ustanova u kojima se leĉe oboleli od najteţih hematoloških i

onkoloških bolesti", rekla je Lazić. Ona je dodala da će svi osiguranici kojima će biti

potrebno leĉenje najsavremenijom terapijom ovih oboljenja dobiti lekove na teret obaveznog

zdravstvenog osiguranja. Komisija odobrava upotrebu inovativnih lekova na osnovu

prethodno dostavljenog predloga nadleţne zdravstvene ustanove da se lek uvede u terapiju, a

u njoj sede najpriznatiji lekari za bolesti za koje je uvedena inovativna terapija.

Doštampano još 20.000 vauĉera za odmor

Doštampano je još 20.000 vauĉera, tako da će do polovine oktobra biti podeljeno

izmeĊu 90.000 i 100.000 vauĉera za domaće turiste kaţe ministar trgovine, turizma i

telekomunikacija Rasim Ljajić. On je dodao da je interesovanje za odmor uz vauĉere mnogo

veće od oĉekivanog pa je Vlada Srbije odobrila dodatnih 100 miliona dinara, za još 20.000

vauĉera. "Sa prethodno doštampanih 20.000 vauĉera, mi ćemo do polovine oktobra podeliti

izmeĊu 90 i 100.000 vauĉera", naglasio je on. Govoreći o otvaranju direktnog leta za Peking

59

on je rekao da će to uz bezvizni reţim omogućiti da se poveća broj turista iz Kine. "To su

turisti koji najviše troše u svetu, 5.000 dolara troše po turistiĉkom putovanju", rekao je on i

dodao da se u prvih pet meseci ove godine beleţi porast turista iz Kine.

Preminuo Miki Savićević

Milorad Miki Savićević, dugogodišnji direktor jugoslovenskog trgovinskog giganta

Geneksa, preminuo je protekle nedelje u 82. godini ţivota. Savićević je bio jedan od

najpoznatijih i najuspešnijih menadţera bivše Jugoslavije, iz vremena kada se funkcija

menadţera nije tako zvala. Bio je na funkciji Geneksa od 1970. do 1990. godine, a zatim i

posle oktobarskih promena 2000. godine. Radni vek je još kao student poĉeo u toj firmi 1956.

godine. Smenjen je prvo 1991. godine pod pritiskom tadašnjeg reţima, a zatim još jednom,

2006. godine. Kako je tada govorio, „nasilno je poslat u penziju”, a godinu kasnije je i

uhapšen zbog sumnji u malverzacije i zloupotrebe vredne 24,5 miliona evra, preneo je B 92.

Savićević je tada bio direktor kompanije „Internacional CG”, koja je bila naslednica Geneksa

i u ĉijem su vlasništvu bili hoteli Interkontinental, Grand, apartmani Konaci i druga vredna

imovina. Pre hapšenja je govorio da „neće odustati od Geneksa”, a opirao se strategiji

tadašnje Vlade Srbije za privatizaciju nekada jedne od najvećih firmi u Jugoslaviji.

Geneks je osnovan 1952. godine, kada je poĉeo da razvija spoljnotrgovinske odnose

uglavnom sa zapadnim zemljama, a Savićević je na ĉelo kompanije stigao kada je već postala

drţavni gigant.

Dedi osam meseci zatvora zato što je ošamario unuku

U tuţilaštvima sve više prijava po novim ĉlanovima Kriviĉnog zakonika. Zbog

"vaspitne ćuške" A. D. osuĊen uslovno na dve godine. A. D., koji ima 78 godina, osuĊen je

na osam meseci, uslovno na dve godine robije zato što je, posle kraće svaĊe zbog zakasnelog

dolaska kući iz provoda, udario svojoj ĉetrnaestogodišnjoj unuci "vaspitni" šamar.

Ĉeka ga zatvor - suprugu terao da vodi ljubav sa njim

Drugi, šezdesetpetogodišnji P. P. ĉeka izricanje presude. On se tereti da je svoju

nekoliko godina mlaĊu suprugu, sa kojom je već deceniju u braku i koja ga je i prijavila za

"povredu dostojanstva", "terao" da svakodnevno obavlja sve kućne poslove. Ona je, kako

tvrdi, bila primoravana da muţu stalno ugaĊa, poĉev od toga da kuva samo ono što on ţeli, da

ide u kupovinu, ĉisti i sprema kuću, pere i pegla veš. Ipak, ono što je najviše pogodilo ovu

beogradsku domaćicu i donedavno smernu suprugu, koja sada tvrdi da je godinama ţivela

pod torturom, jeste to da ju je suprug, pored svih poslova koje je radila u kući i bila izmorena,

dodatno terao da svakodnevno - vodi ljubav sa njim.

Postupak i zbog proganjanja

Prvo osnovno javno tuţilaštvo u Beogradu pokrenulo je ove nedelje postupak zbog

novog kriviĉnog dela - proganjanja. Protiv V. M. iz Beograda kriviĉnu prijavu je podnela J.

M. jer je, kako se sumnja, protivno njenoj volji, pokušavao da s njom uspostavi kontakt

slanjem SMS i pozivima. Posle razmatranja i priloţenih dokaza, tuţilaštvo će saslušati

osumnjiĉenog i potom doneti odluku o daljem postupanju. Za to kriviĉno delo zakon je

predvideo novĉanu kaznu ili zatvor do tri godine.

60

Izmena saobraćaja pograniĉnih vozova

Srbija Voz" a.d. saopštio je danas da će od 1. avgusta biti izmenjen saobraćaj

meĊunarodnih vozova zbog malog broja putnika i racionalizacije troškova. Tako voz koji

polazi iz Dimitrovgrada za Sofiju u 11:55 ĉasova, kao i iz Sofije za Dimitrovgrad u 12:45

ĉasova, neće saobraćati. TakoĊe meĊunarodni vozovi za Rumuniju koji polaze iz Vršca za

Temišvar u 10:18 i 18:35 ĉasova, kao i iz Temišvara za Vršac u 07:49 i 16:38 ĉasova, neće

saobraćati, navodi se u saopštenju.

Kod Predejana poginuo voţaĉ automobila

Vozaĉ putniĉkog automobila (63) iz Vranja poginuo je rano jutros na starom autoputu

kod mesta Predejane, kada je vozilom udario u ogradu pored puta, reĉeno je danas Tanjugu u

policiji u Vranju. Kako su naveli, nesreća se dogodila jutros nešto pre sedam sati. Poginuli

muškarac bio je sam u putniĉkom automobilu niških registratskih oznaka. Policija je obavila

uviĊaj. Saobraćaj, koji je bio u prekidu, u meĊuvremenu je normalizovan.

Najniţa nezaposlenost u evrozoni od 2009.

Nezaposlenost u evrozoni pala je u junu na najniţi nivo od februara 2009. godine, jer

je ekonomski oporavak Evrope nastavio da jaĉa, pokazali su danas objavljeni podaci

evropske sluţbe za statistiku Evrostata. Stopa nezaposlenosti u 19-oĉlanoj evrozoni pala je na

9,1 odsto u junu sa 9,2 odsto iz maja, navodi se u saopštenju Evrostata, a prenosi agencija

Frans pres. Takav podatak je bolji od oĉekivanja analitiĉara koje je anketirala istaţivaĉka

kompanija Faktset, a koji su predviĊali stopu nezaposlenosti za jun od 9,2 odsto.

Istovremeno, inflacija u evrozoni se u julu zadrţala na stabilnih 1,3 odsto, što je znatno ispod

cilja Evropske centralne banke od 2 odsto. Julska stopa inflacije jednaka je stopi inflacije iz

juna i u skladu je sa oĉekivanjima analitiĉara.

Utorak,01.avgust 2016.

Ministar: Zabrana zapošljavanja biće ukinuta “jednog lepog dana”

Ministar drţavne uprave i lokalne samouprave Branko Ruţić izjavio je danas u Nišu

da bi broj izvršilaca (ĉinovnika) u jedinicama lokalne

samouprave u Srbiji do kraja 2018. godine trebalo da bude

100.700, dok ih je u 2013. godini bilo 123.700. Ruţić je

rekao da će broj izvršilaca ove godine biti smanjen za 2.486 i

dodao da to ne znaĉi da neće biti novih prijema. - Sa

MeĊunarodnim monetarnim fondom (MMF) imamo

aranţman koji predviĊa mogućnost novih prijema ali

iskljuĉivo tamo gde za to postoji potreba - rekao je Ruţić

posle sastanka sa naĉlenicima upravnih okruga iz cele Srbije.

Ministar je kazao da se u pojedinim lokalnim samoupravama brojnost preduzeća

koristi kao kriterijum za odreĊivanje broja izvršilaca i ocenio da to nije dobro. On je dodao da

postoje opštine koje se veoma odgovorno odnose prema pitanjima zapošljavanja. Na pitanje

kada će biti ukinuta zabrana zapošljavanja u javnom sektoru Ruţić je odgovorio da je to

politiĉka odluka. - Svi bi voleli da se ta zabrana što pre skine, ali to će biti uraĊeno kada

61

izvršimo ciljeve koje smo zacrtali - rekao je Ruţić. Prema njegovim reĉima, manjak kadrova

na pojedinim radnim mestima u narednom periodu rešavaće se reorganizacijom i

popunjavanjem iz sektora u kojima postoje viškovi zaposlenih.

Poseban staţ ne moţe ispuniti uslov za penziju

Razliĉite kategorije penzijskog staţa neretko izazivaju nedoumice osiguranika koji se

pripremaju za odlazak u penziju. U Zakonu se

pominju penzijski, staţ osiguranja i poseban, dok se obiĉno

najĉešće koristi termin „radni staţ”. Miroslav Mirić iz

Republiĉkog fonda PIO objašnjava da se, za razliku od

staţa osiguranja, koji se utvrĊuje na osnovu prijava

registrovanih u matiĉnoj evidenciji, poseban iskljuĉivo

utvrĊuje po zahtevu osiguranika, i to rešenjem. Mirić istiĉe i

da nepoznavanje zakonskih termina za razliĉite kategorije

staţa ĉesto oteţava i dobijanje pravne pomoći od

ovlašećenih u Fondu PIO. „Uz to, znatan broj osiguranika, naroĉito iz kategorije zaposlenih i

samostalnih delatnosti, odlazi u prevremenu starosnu penziju, za ĉije je utvrĊivanje

neophodno utvrditi staţ osiguranja neretko i do poslednjeg dana, pa nerazumevanje moţe

dovesti i do ozbiljne greške koju nije lako ispraviti – preranog prekida radnog odnosa ili

prestanka obavljanja samostalne delatnosti“, objašnjava Mirić. Upravo zato, naglašava,

najbitnije je da se prava iz PIO stiĉu na osnovu penzijskog staţa, koji obuhvata staţ

osiguranja i poseban. Zakonskim propisima koji ureĊuju uslove za odlazak u penziju sticanje

prava ustanovljeno je iskljuĉivo odreĊenim trajanjem staţa osiguranja.

Ko plaća dugove kada ţirant za kredit umre?

Kada prihvate nasledstvo ili poklon od osobe koja je u meĊuvremenu preminula,

naslednici prihvataju i obaveze koje je on imao, u šta spadaju i obaveze po kreditima

pokojnika. Iako Zakon nalaţe da naslednici odgovaraju za obaveze ostavioca do visine

vrednosti nasleĊene imovine, u obaveze ulaze i obaveze preuzete po kreditu ukoliko je

pokojnik bio nekome ţirant, piše "Kamatica". Kako objašnjava beogradski advokat Marko

Stanković, ovaj sluĉaj nije ništa novo u advokatskoj praksi. Neretko se, kaţe on, desi da posle

par godina banka zatraţi izmirenje duga pošto je pokojnik bio ţirant po kreditu, a naslednici

ne znaju ništa o tome, i dodaje da je u ovakvim sluĉajevima bitno da li je pokojnik bio obiĉan

ţirant ili solidarni ţirant (jemac platac).

NBS: Stroţa pravila za onlajn plaćanje

GraĊani koji su putem interneta plaćali raĉune na tuĊe ime moraće s tim da prestanu

jer krše zakon, poruka je koju je NBS poslala bankama, saznaje "Blic". To znaĉi da

podstanari koji su na ovaj naĉin plaćali komunalije od sada moraju da idu u poštu ili banku,

ĉekaju red, ali i da plate proviziju od oko 70 dinara. Isto to vaţi i za, recimo, graĊane koji su

umesto starih i bolesnih roditelja izmirivali sve ove obaveze onlajn, kao i zaposlene koji su

onlajn plaćali raĉune u ime vlasnika svojih firmi. Prema saznanjima "Blica", Narodna banka

poslala je prošle nedelje dopis bankama da obaveste klijente da plaćanje bilo kojih raĉuna

preko interneta koji su na tuĊe ime nije više dozvoljeno.

Janković: Pašalić je krenuo pogrešnim putem

62

Izjava Pašalića je izraz vladajućeg populizma i nedopustivog potcenjivanja funkcije

Zaštitnika graĊana, sa mesta sa koga bi to poslednje smelo

da se desi. Naime, Pašalić bi morao da zna da je plata

Zaštitnika graĊana i zamenika Zaštitnika graĊana

zakonom, a ne voljom samog ombudsmana, izjednaĉena sa

platom predsednika i sudija Ustavnog suda, a da visinu za

jedne, pa automatski i za druge, utvrĊuje Administrativni

odbor Narodne skupštine. Dakle, Pašalić ili smatra da

Zaštitnik graĊana, obavlja manje odgovoran i struĉan posao od predsednika Ustavnog suda,

što je nesaglasno meĊunarodnim standardima i stvarnosti i predstavlja potcenjivanje

institucije koju vodi, ili smatra da je Administrativni odbor dao i jednima i drugima

nepristojno visoku platu, ali tu nepristojnost vidi selektivno - nemoguće je ne zapitati se

zašto, ako je došao da je jaĉa, a ne ruši - kaţe za “Danas” Saša Janković, predsednik Pokreta

slobodnih graĊana i donedavno Zaštitnik graĊana komentarišući izjavu svog naslednika

Zorana Pašalića koji je rekao da je plata Ombudsmana i njegovih zamenika "nepristojno

visoka".

Pašalić ne bi dao takvu izjavu, smatra Janković, da dovoljno poznaje teţinu posla i

ograniĉenja liĉnih prava koje Ustav nameće Zaštitniku, ili da taj posao misli da obavlja

nezavisno od vlasti i suprotstavlja joj se u kršenju prava graĊana, sa svim što sa današnjom

vlašću takav stav prati. - MeĊutim, zaista ima u današnjoj Srbiji nešto nepraviĉno i

nenormalno u vezi sa platama funkcionera. Postoje neki ĉije su plate nominalno male, a onda

kroz razne komisije, upravne i nadzorne odbore, ĉlanstva u radnim grupama, izvuku iz javnog

budţeta petostruko više. To je krajnje licemerno. Mislim da je i Pašalić, dok je bio predsednik

suda, bio ĉlan nekih upravnih odbora. Zbog toga sam pre nekoliko godina podneo

amandmane na Zakon o ograniĉavanju zarada u javnom sektoru, traţeći da se svim drţavnim

funkcionerima i sluţbenicima, ukljuĉujući i Zaštitnika graĊana, ograniĉe ukupna primanja iz

javnog budţeta na 160 dinara. Dakle ne, plata, već ukupna primanja - plata i sve ostalo.

Narodna skupština je to glatko odbila. Pitam se - zašto, navodi Janković. Janković istiĉe da,

iako je trinaest godina imao relativno visoku platu za srpske uslove, njegova imovina u

poreĊenju sa imovinom ljudi koji su sve to vreme bili drţavni funkcioneri sa višestruko niţim

primanjima, izgleda kao izbegliĉki dţak na ramenu.

NBS: GraĊani i dalje mogu da plaćaju raĉune za druge

GraĊani će i dalje nesmetano moći preko interneta da plaćaju raĉune za svoje

domaćinstvo i ĉlanove porodice, saopštila je danas Narodna banka Srbije i navela da se

dopisom obratila svim bankama kako bi blagovremeno opomenule one koji neovlašćeno

pruţaju platne usluge radi naplate provizije. Povodom navoda u pojedinim medijima da

ubuduće plaćanje preko interneta na tuĊe ime neće biti omogućeno, NBS saopštava da je taj

dopis pogrešno protumaĉen, te da njegov cilj nije bio da onemogući klijente da obavljaju

onlajn plaćanja i za domaćinstvo, ĉlanove porodice i rodbinu, već da se takvo plaćanje ne vrši

u komercijalne svrhe, odnosno kao poslovna delatnost. Navodi se da je NBS reagovala jer je

takav naĉin neovlašćenog pruţanja platnih usluga postao sve masovniji. Naime, kako

saopštava, NBS je utvrdila da se znaĉajan broj fiziĉkih lica, koja sa bankama imaju

zakljuĉene Ugovore o otvaranju, voĊenju i gašenju tekućih raĉuna i Ugovore o pruţanju

usluga elektronskog bankarstva, korišćenjem WEB E-bank i mBank servisa, bavi

neovlašćenim pruţanjem platnih usluga. Ta lica su, navodi se, vršila plaćanja za raĉun

razliĉitih i veći broj fiziĉkih lica, najĉešće za registraciju motornih vozila i za meseĉne

obaveze po raĉunima za struju. "Neka lica su preko svog tekućeg raĉuna izvršila više od

63

1.000 transakcija u iznosu većem od osam miliona dinara", navodi NBS. Podseća da su za

neovlašćeno pruţanje platnih usluga predviĊene znaĉajne novĉane kazne. "Neke banke su

razumele namenu i svrhu dopisa i u skladu sa njim postupile, dok je drugim bankama

oĉigledno bilo jednostavnije da sa klijentima sa kojim imaju zakljuĉene ugovore raskinu

saradnju, što je dovelo i do ovih neţeljenih reakcija", saopštava NBS.

Ministar pravde otkloniće tehniĉke nedostatke u vezi sa imenovanjem

notara

Ministar pravde Nela Kuburović će u narednom periodu doneti nova rešenja o

imenovanju javnih beleţnika za grad Beograd, odnosno "otkloniti tehniĉke nedostake" u

obrazloţenjima odluka o imenovanju troje notara koje je Upravni sud poništio, reĉeno je

danas agenciji Beta u ministarstvu.

Šta novi zakon donosi sezoncima?

Sezonski radnici uskoro ne bi više morali da rade na crno. Ministarstvo rada priprema

novi Zakon o privremenom radnom angaţovanju, koji bi sezoncima omogućio plaćanje

doprinosa za poslove do 90 dana. Ideja je da se uvede elektronski sistem, koji bi

poslodavcima u svega nekoliko minuta omogućio jednostavno prijavljivanje i odjavljivanje

radnika. Poslodavci pozdravljaju novi Zakon, ali ne iskljuĉuju mogućnost da bi zbog toga

sezonci mogli da trpe odreĊene posledice.

https://www.youtube.com/watch?v=dUtyRAMLPkA

Uskoro IKT obuka za 220 ţena iz cele Srbije

Programe prekvalifikacija i dokvalifikacija 220 ţena u oblasti informaciono-

komunikacionih tehnologija (IKT), a sa ciljem da se

one zaposle, sprovodiće devet organizacija iz cele

Srbije koje su danas dobile ugovore o programima u

Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Resorno ministarstvo je 3. aprila ove godine uputilo

poziv na Javni konkurs za dodelu sredstava programa

u oblasti razvoja informacionog društva 2017, na

temu podizanja nivoa digitalne pismenosti. Od 26 predloga pristiglih programa, izabrano je

devet, rekla je na današnjoj sveĉanoj dodeli ugovora drţavna sekretarka u resornom

ministarstvu Tatjana Matić. Tih devet programa poslale su organizacije, kaţe, koje dolaze i

ĉitave Srbije sprovodiće obuku ukupno 220 ţena. Fond ĉasova koje će sprovoditi je, prema

njenim reĉima, od 120 do 240 ĉasova po organizaciji. I resorni ministar Rasim Ljajić, rekla

je, daje posebnu paţnju ovom programu upravo zato što on doprinosi uspostavljanju rodne

ravnopravnosti.

Najduţi program prekvalifikacije trajaće oko šest meseci, a broj polaznica po

organizaciji biće izmeĊu 20 i 30, precizirala je Matić. Kriterijume kako će birati polaznice

ostaviće na izbor svakoj organizaciji ponaosob, ali minimalan uslov da neka ţena pristupi

programu biće završena srednja škola, ali u njemu će moći da uĉestvuju i one koje su završile

fakultet. Što se starosne granice tiĉe, kaţe Matić, bilo bi dobro da ţene nisu starije od 35

godina. Jedna od organizacija koja je dobila ugovor, Centar za aktivizam Vranje, poĉeće sa

sprovoĊenjem obuke krajem leta.

64

Osim Centra za aktivizam, ugovore su dobili: Centar za preduzetništvo Kragujevac,

VojvoĊanski IKT klaster, Novi Sad, Udruţenje graĊana Zaposlenje ORG, Beograd, Junior

Ĉember Internešna, Zrenjanin, Novosadska ţenska inicijativa, Novi Sad, Udruţenje graĊana

Lokalna samoorganizacija, Beograd, Udruţenje Svetionik, Novi Pazar, Udruţenje SEE ICT,

Beograd. Programi će trajati od tri do šest meseci a na teme XHTML, CSS, Javascript,

Python, REST, PHP i MySQL.

Rašĉišćavanje terena za novu zgradu RTV

IzvoĊaĉi radova koji treba da ruše ostatke stare Televizije Novi Sad i rašĉiste teren za

izgradnju nove zgrade RTV-a okupili su se na terenu.

IzvoĊaĉi radova koji treba da ruše ostatke stare

Televizije Novi Sad i rašĉiste teren za izgradnju nove

zgrade RTV-a okupili su se na terenu. Primopredajom

gradilišta, naĉinjen je prvi korak u pripremanju terena za

ukljanjanje ruševina stare zgrade Radio televizije

Vojvodine, za šta je zaduţena firma Elite Cop. "Naredni

korak je mobilizacija još mehanizacije, još ljudstva, finalizacija gradilišne ograde, pravo

gradilište, da to ima svoju formu. Za nekoliko dana krećemo sa ozbiljnim radovima rušenja i

onda kad krene jednom tu više nema povratka", kaţe Goran Pupovac, zamenik odgovornog

izvoĊaĉa radova. Osim izvoĊaĉa radova, na terenu su i dve ekipe odgovorne za to da sve

protekne kako je planirano. "Bićemo stalno angaţovani na gradilištu od poĉetka do kraja,

vodimo raĉuna da se sve radi po propisima. TakoĊe neke sugestije, ako u samom procesu

doĊe do odreĊenih problema i, naravno, izveštavanje investitora o procesu", objašnjava ulogu

struĉnog nadzora

Odsustva problem zrenjaninske bolnice

Neplaćeno odsustvo trenutno koristi 23 radnika zrenjaninske Opšte bolnice, a najviše

je medicinskih sestra koje imaju višegodišnje iskustvo. U bolnici kaţu da to predstavlja

problem za organizaciju rada odeljenja i najavljuju da će, po preporuci pokrajinskog

sekretarijata, od 1. avgusta pooštriti kriterijume. Od 984 zaposlenih u zrenjaninskoj bolnici,

587 su medicinske sestre i tehniĉari. Kadrovskim planom za ovu godinu predviĊeno je da ih

bude 615, pa je ovog kadra sada manje za 37. U bolnici kaţu da neplaćeno odsustvo trenutno

koristi 18 medicinskih sestara, a pored sestara i tehniĉara i 5 tehniĉkih radnika.

"Posebnim kolektivnim ugovorom predviĊeno je da direktor moţe odobriti najduţe

dve godine korišćenje ove vrste odsustva. MeĊutim, po preporuci pokrajinskog sekretarijata,

poĉevši od 1. avgusta biće pooštreni kriterijumi za dodeljivanje istog, kako funkcionisanje

odeljenja ne bi bilo ugroţeno, i u globalu i rad bolnice", rekla je Emilija Eremić, rukovodilac

Sluţbe Opštih pravnih poslova i ljudskih resursa. Pooštravanje kriterijuma podrazumeva i da

se neće odobravati odsustvo duţe od 12 meseci. Veliki broj onih koji se odluĉe na ovaj korak,

odlazi u Nemaĉku. "Najĉešće zahtev podnose iskusne medicinske sestre sa višegodišnjim

staţom koje su ovde deceniju, deceniju i po. I to zaista predstavlja ogroman problem za

ustanovu. Dolaze nam mlade medicinske setre, neobuĉene, dovoljno needukovane, i potrebno

je da proĊe vreme za njihovu edukaciju", rekao je Slobodan Janković, koordinator

Zdravstvene nege

Ljubica Kovaĉević, vlasnica škole stranih jezika, kaţe da je sve više onih koji

pohaĊaju ĉasove nemaĉkog. "Ranije su ljudi uĉili nemaĉki jezik više iz ljubavi, zbog

putovanja, a unazad dve-tri godine zaista je to namenski. Tako su i ĉasovi koncipirani, imamo

opšti deo, koji je knjiţevni jezik, i obiĉno još jedan deo nastave koji se koncipira vezano

65

samo za vokabular osoba koje su zdravstveni radnici, a mogu vam reći i elektro struka je

dosta dominantna", naglasila je ona.

Prema evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u Zrenjaninu na posao trenutno

ĉekaju tri lekara, 56 medicinskih sestara i 10 medicinskih tehniĉara.

Batut: Nema obolelih od groznice Zapadnog Nila

U Srbiji nije registrovan nijedan sluĉaj obolevanja ljudi od groznice Zapadnog Nila, a

virus je potvrĊen kod komaraca na deset lokacija. Zaraţeni komarci registrovani su na ĉetiri

lokacije u Panĉevu, tri lokacije u Beogradu, zatim u Zrenjaninu, Malom IĊošu, Temerinu,

navedeno je na sajtu Instituta Batut. Da bi sluĉaj infekcije virusom Zapadnog Nila bio

potvrĊen kod pacijenta uz ispoljenu kliniĉku sliku neuroinvazivnog oblika bolesti

(meningitis, encefalitis, meningoencefalitis), neophodno je da se potvrdi prisustvo

odgovarajućih antitela u likvoru kod obolelog pacijenta. Od 20. jula u zemljama Evropske

unije registrovan je jedan sluĉaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila u Grĉkoj, kao i ĉetiri

sluĉaja u Izraelu.

Digitalizacijom kulturna baština biće dostupna svima

Danas je potpisan Sporazum o digitalizaciji kulturnog nasleĊa i savremenog

stvaralaštva izmeĊu Ministarstva kulture i informisanja, Telekoma Srbije i matematiĉkkog

instituta SANU. Sporazum će obezbediti razvoj infrastruktre neophodne za digitalizaciju,

jaĉanje kapaciteta ustanova kulture i ekspertsku pomoć.

Sreda,02.avgust 2016

Rekonstrukcija 200 objekata do kraja godine

Direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević oĉekuje da

će do kraja godine biti rekonstruisano preko 200 javnih objekata - obrazovnih, zdravstvenih i

ustanova socijalne zaštite u koje će biti uloţeno oko 50 miliona evra iz budţeta. Do sada je,

napominje Blagojević, rekonstruisano 85 objekata, dok se 122 objekta na teritoriji 78 opština

i gradova nalaze u razliĉitim fazama rekonstrukcije. "Radi se o potpunoj rekonstrukciji, a ne

o intervencijama na pojedinim delovima, kao što je to znao ranije da bude sluĉaj", napomuo

je Blagojević, navodeći da se radi i na unapreĊenju energetske efikasnosti i bezbednosti,

budući da se objekti usklaĊuju sa vrlo visokim protivpoţarnim standardima.

Na kom nivou nam je ekološka svest?

U pregovorima Srbije o ulasku u Evropsku uniju uskoro bi trebalo da bude otvoreno

poglavlje 27, ono je vezano za zaštitu ţivotne sredine, a

mnogi struĉnjaci se slaţu sa tim da će ti pregovori biti

teški i komplikovani. Procene eksperata kaţu da će

Srbiji za puno dostizanje evropskih standarda u toj

oblasti biti potrebno više od 20 godina i najmanje 10

milijardi dinara. Sutra je Dan ekološkog duga, a to

znaĉi da će baš sutra ĉoveĉanstvo potrošiti budţet

ekoloških resursa za celu godinu. O tome dokle smo stigli, imamo li infrastrukturu, novac i

66

ljudstvo za to i na kom nivou je ekološka svest stanovništva naše drţave, u emisiji

Vojvodinom Radio-televizije Vojvodine govorio je Igor Jezdimirović iz udruţenja "Inţenjeri

zaštite ţivotne sredine".

U Novom Sadu 90.000 nepreuzetih elektronskih zdravstvenih knjiţica

Vršilac duţnosti direktora Rebliĉkog fonda za zdravstveno osiguranje Verica Lazić

pozvala je 480.000 osiguranika da odu do matiĉne filijale i podignu svoje zdravstvene

kartice. Ovi osiguranici podneli su zahtev za zamenu zdravstvenih knjiţica, zdravstvene

kartice su izraĊene i nalaze se u filijalama RFZO, te je potrebno samo da ih osiguranici

preuzmu, rekla je Lazić i naglasila da preuzimanje najbolje ide u Leskovcu gde je ostalo još

1.000 nepodeljenih zdravstvenih kartica da bude podeljeno osiguranicima, dok je u Beogradu

ostalo da se preuzme 100.000 kartica, a u Novom Sadu 90.000 zdravstvenih kartica.

"Kovnica novca proizvela je oko 6,3 miliona kartica, graĊani su podigli 5,9 miliona

kartica, tako da je to veliki posao koji smo završili za manje od godinu dana", rekla je Lazić

istakavši da je od 5. do 31. jula preuzeto 800.000 kartica u 151 mestu i 29 filijala. "U zadnja

tri meseca prošle godine tri i po miliona naših osiguranika je podnelo zahtev za zamenu

zdravstvenih knjiţica, a 1.900 zaposlenih u RFZO radilo je prioritetno na tom poslu",

naglasila je Lazić.

Dva sluĉaja groznice Zapadnog Nila u Srbiji

Prva dva potvrĊena sluĉaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila registrovana su na

teritoriji Srbije, a obolele osobe su sa teritorije Grada Beograda, starije su od 60 godina i

hroniĉni su bolesnici, saopšteno je danas iz Instituta "Dr Milan Jovanović Batut". Obolele

osobe se svrstavaju u kategoriju sa povećanim rizikom, a sluĉajevi su registrovani u skladu sa

nacionalnim Preporukama za nadzor nad groznicom Zapadnog Nila u humanoj populaciji u

sezoni 2017. godine. Prema podacima Evropskog centra za kontrolu bolesti, do 27. jula

registrovano je pet sluĉajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila u Grĉkoj i ĉetiri sluĉaja u

Izraelu, a infekcija virusom Zapadnog Nila zvaniĉno je prvi put registrovana u humanoj

populaciji na teritoriji Srbije krajem jula 2012. godine.

Radi se o sezonskom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraţenog komarca. Glavni

vektor, odnosno prenosilac je komarac "Culex pipiens" koji je odomaćen i kod nas, a glavni

rezervoar zaraze su razliĉite vrste ptica, u kojima se virus odrţava, dok je ĉovek sluĉajni

domaćin. Period inkubacije traje od dva do 14 dana i većina osoba inficirana virusom nema

nikakve simptome i znake bolesti, a kod malog procenta zaraţenih osoba, simptomi

podsećaju na oboljenje sliĉno gripu, sa naglom pojavom povišene telesne temperature,

glavoboljom, bolom u grlu, leĊima, mišićima, zglobovima, umorom, blagim prolaznim

osipom i uvećanim limfnim ţlezdama. Prošle godine u ovo vreme, bila su prijavljena tri

sluĉaja obolevanja

Srbija druga u Evropi po broju obolelih od raka pluća

Svetski dan borbe protiv raka pluća obeleţava se danas, a Srbija zauzima neslavno

drugo mesto u Evropi po broju novoobolelih od te teške

bolesti. Karcinom pluća je vodeći uzrok smrtnosti od

karcinoma u svetu i najĉešća maligna bolest kod

muškaraca, posle karcinoma prostate, saopštilo je

Respiratorno udruţenje Srbije. Samo u periodu od 1999.

do 2009. godine u Srbiji je zabeleţen porast broja

67

obolelih od raka pluća za 27 odsto, a od raka pluća u proseku godišnje oboli gotovo 6.000, a

umre 4.600 osoba. Respiratorno udruţenje Srbije, kao strukovno udruţenje pulmologa, uz

podršku i pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja i Ministarstva omladine i sporta pokrenulo je

veliku kampanju "Ţivi ţivot punim plućima" koja ima za cilj da podigne svest o znaĉaju

prevencije i rane dijagnostike najuĉestalijeg raka današnjice u Srbiji i svetu. "Ţelimo kao

struka da pozovemo i mobilišemo širu društvenu zajednicu, kako bi svi zajedno podigli svest

javnosti o raku pluća kao najĉešćem i najsmrtonosnijem oblik raka u Srbiji", kaţe prof. dr

Dragana Jovanović, a navodi se u saopštenju. Ona kaţe da se prevencijom i ranom

dijagnostikom moţe smanjiti sumorna statistiku, a pušenje je glavni rizik za nastanak raka

pluća i ono je odgovorno za pojavu bolesti kod pribliţno 90 odsto muškaraca i 80 odsto ţena.

Preminuo pretuĉeni beskućnik

Milivoje Prašić, beskućnik koga su 20. jula brutalno pretukli i zapalili huligani,

preminuo je u subotu na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, objavio je Blic. Uprkos

velikoj borbi lekari nisu uspeli da spasu ĉoveka ĉijih je 70 odsto tela bilo zahvaćeno

ozbiljnim opekotinama, a koga su pre spaljivanja napadaĉi krvniĉki muĉili, tukli i išĉupali mu

nokte, objavljeno je na sajtu tog lista. Prašić (58) je pronaĊen je 20. jula oko šest sati ujutru sa

teškim povredama u napuštenom objektu zemunske fabrike "Rotor" u Ulici Aleksandra

Dubĉeka broj 3. Kada je pronaĊen, Prašić je ispriĉao policiji da su ga šutirali i cerekali se

dok je goreo, a zatim ga tako ostavili. Prašić se na VMA desetak dana borio za ţivot,

meĊutim u subotu je podlegao straviĉnim povredama. U bolnici su rekli da je nesrećni ĉovek

zadobio toliko povrede da je izgoreo do neprepoznatljivosti. Samo nekoliko sati kasnije istog

dana, beogradska policija je uhapsila M.Ć (23), oznaĉenog kao voĊa grupe razbojnika i još

nekoliko mladića, kao i jednog maloletnika pod sumnjom da su oni izvršitelji ovog straviĉnog

dela.

Četvrtak,03.avgust 2016.

Broj oglasa za IT radna mesta povećan 6 puta za sedam godina

Broj oglašenih poslova u IT sektoru povećao se za gotovo šest puta u poslednjih

sedam godina preko portala Poslovi.infostud.com, od ĉega je najveći rast registrovan prošle i

pretprošle godine. Na sajtu Poslovi.infostud.com je 2016. godine objavljeno ĉak 4.605 oglasa

iz ove oblasti, što je skoro šest puta više nego 2009. godine kada je objavljeno 796 oglasa,

prema rezultatima istraţivanja Infostuda. Rast ponuda poslova prati i rast uĉešća IT oglasa u

ukupnom broju objavljenih oglasa, pa je tako 2009. taj procenat iznosio 5,6 odsto, pretprošle

godine su IT oglasi uĉestvovali sa 18,7 odsto, a 2016. sa 16,6 odsto u ukupnoj ponudi poslova

na sajtu. To ukazuje da je skoro petina ukupnog broja oglasa iz sektora IT-ja, u kom

nedostaje 15.000 IT struĉnjaka, prema zakljuĉcima sa prošlogodišnjeg struĉnog skupa "IT

kadrovi - potencijal ili prepreka za razvoj". Sa druge strane, broj iskusnijih i struĉnijih IT

struĉnjaka na trţištu ne zadovoljava potrebe rastuće industrije, pa potraţnja za poslom ne

prati ovako veliku ponudu.

Završni ispiti za upravnike zgrada

Kandidati za profesionalne upravnike zgrada, koje uvodi novi Zakon o stanovanju i

odrţavanju zgrada, ovih dana polaţu usmene ispite. Ko će dobiti ovo zvanje trebalo bi da

68

bude poznato posle 8. avgusta. Sledi upis onih koji su poloţili u registar, a stanari će nakon

toga moći da izaberu nekoga od njih da upravlja zgradom u kojoj ţive. Ko to ne uradi do

kraja godine, dobiće prinudnog upravnika. Kao u na fakultetu, prvo pismeni, pa usmeni ispit

za sve koji ţele da postanu profesionalni upravnici zgrada. Ispit je, kaţu neki od njih, bio

primeren poslu koji treba da obavljaju. Ono što će profesionalne upravnike razlikovati od

onih koje stanari izaberu meĊu sobom je to da će profesionalni biti plaćeni, ali će imati i više

obaveza. Rok za izbor upravnika je kraj godine, a onima koji to ne urade, upravnika će

nametnuti lokalna samouprava. Oĉekuje se da prinudni upravnici budu skuplji od izabranih,

ali im plata još nije utvrĊena. "Odluke o naknadi za rad profesionalnih upravnika i naknadi za

odrţavanje zgrade nisu donete, jer se ĉekaju podzakonski akti", saopštava Gradska uprava za

imovinu i imovinsko pravne poslove Novog Sada. Kolika god bila naknada, utešno je da će

prinudna uprava, a time i plaćanje te naknade, trajati samo dok se stanari ne organizuju i ne

izaberu upravnika. Drugim reĉima, izbor upravnika i formiranje stambene zajednice, od sada

su obaveza.

Probijanje najduţeg tunela u Srbiji

Na juţnom kraku Koridora 10 probijena je poslednja prepreka u tunelu Manajle, kod

Vladiĉinog Hana. Posle više od dve godine prokopavanja, minerske ekipe uspele su da

naprave i poslednji otvor na desnoj cevi najvećeg tunela ikada sagraĊenog u Srbiji. Tako je

zapoĉela završna faza izgradnje jednog od najteţih objekata na auto-putu kroz Grdeliĉku

klisuru. Ekipa Radio-televizije Vojvodine imala je ekskluzivnu priliku da prisustvuje

probijanju tunela Manajle.

Izloţba mladih istoriĉara u Kikindi

U Istorijskom arhivu u u Kikindi postavljena je izloţba "Privrеdnici i zanatlijе u

Vеlikoj Kikindi od srеdinе 19. do srеdinе 20. vеka". Autori postavke, koja se sastoji od

dokumеnata, fotografija razglеdnica, knjiga i novina, paţljivo i hronološki porеĊanih na 27

panoa, su mladi istoriĉari Tijana Rupĉić i SrĊan Sivĉev. Na jednom mestu ponovo se nalaze

nekadašnji kikindski preduzetnici i zanatlije, oni koji su najzasluţniji što je severni Banat

vaţio za jedno od najrazvijenijih podruĉja u prošlom i 19. veku. Izloţba o kikindskim

zanatlijama pruţa mogućnost posetiocima da se upoznaju sa manje poznatim privrednicima,

ali i da na osnovu stare dokumentacije dobiju podatke o radnjama i fabrikama koje su

postojale.

Prezentacija "panik tastera" u Vladi

Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost

Zorana Mihajlović rekla je danas u razgovoru s

direktorom austrijske kompanije "Sian mobajl

sikjuriti" Peterom Arnotom da je Srbiji potrebno

sistemsko rešenje za zaštitu ţena i dece, te da je

uvoĊenje panik taster sistema prvi korak u tom

procesu. "Ţelimo da omogućimo graĊankama i

graĊanima Srbije da na jednostavan i efikasan naĉin

obezbede svoju sigurnost, a u tom procesu je od velikog znaĉaja pristup panik tasteru kojim

se alarmiraju nadleţne institucije, kao što su policija ili hitna pomoć", rekla je Mihajlović.

Dodala je da uspostavljanje bezbednosne platforme koja podrazumeva uvoĊenje panik

tastera, internet zaštitu i posebno zaštitu dece, predstavlja korak napred u pruţanju bolje

69

usluge graĊanima, ali i doprinos procesu digitalizacije Srbije, saopšteno je iz kabineta

potpredsednica vlade. "Bezbednost graĊana, a posebno ţena i dece ţrtvi porodiĉnog i

partnerskog nasilja, jedan je od najvaţnijih prioriteta ove vlade", dodala je.

Peter Arnot je zahvalio potpredsednici vlade na mogućnosti da predstavi rešenja koje

"Sian mobajl sikjuriti", kao uspešna austrijska kompanija, pruţa milionima korisnika i

klijenata širom sveta. "Drago nam je da je Srbija prepoznala znaĉaj pruţanja ove vrste zaštite

svojim graĊanima i graĊankama. Na taj naĉin, ona moţe da postane primer dobre prakse

zemljama u regionu i EU", zakljuĉio je Arnot.

Kako će se meriti srednja brzina na auto-putu?

Nova metoda merenja proseĉne brzine na auto-putu i sankcionisanje vozaĉa posle

naplatne rampe, u struĉnim krugovima ali i u javnosti, izazvali su veliku polemiku. Kako će

sistem funkcionisati i kako će se naplaćivati kazne, znaće se uskoro. Po jednom rešenju koje

je blisko praksi, domaći vozaĉi moći će da budu sankcionisani na kućnu adresu jer se na svim

naplatnim rampama beleţi broj vozila, kada je ušlo i kada je izašlo na pojedinim deonicama.

Pripremio Dragan Milutinović Kada je u pitanju naknadna kazna za prekršaj, on će se

utvrĊivati kamerama na sliĉan naĉin kao što je u sluĉaju ţutih traka, pozivaće se vozaĉ da se

izjasni ko je vozio automobil i ko je prekršaj uĉinio. Stranci, tranzitni turisti, moraju biti

sankcionisani na licu mesta, ali to uvodi novi problem kada su velike guţve – kako njih sve, a

nekada ih je na desetine hiljada, izvesti kod sudije za prekršaje. U MUP-u ĉitav tim radi na

analizi probnog sistema i posle toga znaćemo kakvu su metodologiju usvojili. Od ove mere se

neće odustati, kaţu u MUP-u, jer se tako ĉuvaju ţivoti i pojaĉava bezbednost saobraćaja.

Stefanović: Ubuduće bez odlaska u policiju po zapisnik

Udruţenje osiguravaĉa Srbije doniralo je Upravi saobraćajne policije opremu koja će

omogućiti skupljanje i objedinjavanje uviĊajne dokumentacije, u sluĉajevima saobraćajnih

nezgoda sa materijalnom štetom, u jedan PDF dokument koji će predstavljati zapisnik o

uviĊaju, saopštio je MUP. Uruĉenju donacije u Policijskoj stanici Savski venac prisustvovao

je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je rekao da mu je drago što je

pokrenut jedan novi postupak u saobraćajnoj policiji koji će omogućiti da graĊani mnogo

brţe i lakše dolaze do svih dokumenata koji su im potrebni za ostvarivanje prava iz oblasti

osiguranja.

Šta je lek za odlazak lekara

Izreka "trbuhom za kruhom" u najkraćem objašnjava razloge zbog kojih veliki broj

zdravstvenih radnika pokušava da pronaĊe posao u inostranstvu. Preciznih podataka o tome

koliko je lekara, medicinskih sestara i tehniĉara otišlo iz Srbije – nema. Zbog plata koje su

veće od tri do pet puta, a neretko i više, naši zdravstveni radnici najĉešće odlaze u Nemaĉku,

Kuvajt, ali i u Hrvatsku. Stetoskop u kofer i pravac u Nemaĉku, gde radi gotovo 40.000

stranih lekara. I iz Opšte bolnice u Zrenjaninu u tu zemlju verovatno je otišao neko od 21

zaposlenog, koliko ih je trenutno na neplaćenom odsustvu. Zato će ubuduće pauzu u radu

moći da dobiju na godinu dana, umesto na dve. "Sada smo u nedoumici – da li dozvoliti

ljudima da poprave svoju materijalnu situaciju, ili im zabraniti da idu, što je u svakom sluĉaju

nonsens", kaţe zamenik direktora Opšte bolnice u Zrenjaninu dr Vladimir Arbutinov.

Potpune zabrane odlaska na neplaćeno odsustvo neće biti, ali je zbog sve ĉešćih zahteva,

Ministarstvo zdravlja dalo odreĊene sugestije direktorima zdravstvenih ustanova.

70

Petak,04.avgust 2016.

Izvinjenje ţrtvama "Oluje"

Inicijativa mladih za ljudska prava uruĉila je peticiju izvinjenja ţrtvama i njihovim

porodicama za poĉinjene zloĉine i kršenja ljudskih

prava za vreme i nakon vojno-policijske akcije

hrvatskih snaga Oluja s potpisima hrvatskih graĊana

udruţenju porodica nestalih i poginulih "Suza" u

Beogradu. Peticijom "Izvinjenje ţrtvama Oluje", koja

je predata juĉe, graĊani pozivaju i hrvatsku vladu da

uputi izvinjenje za sva kršenja ljudskih prava

poĉinjena za vreme i nakon vojno-policijske

operacije Oluja, a do sada je prikupljeno više od 600 potpisa.

Udruţenje "Suza" ĉine ĉlanovi porodice nestalih i ubijenih Srba u Hrvatskoj, a kroz

svoj rad pomaţu porodicama u procesu traganja za svojim nestalim ĉlanovima i organiziraju

komemoracije za ţrtve, podseća Inicijativa mladih za ljudska prava u saopštenju. "Ovo

izvinjenje uruĉujemo kao graĊani Hrvatske, mladi ljudi koji za vreme rata nisu bili roĊeni ili

su bili u ranom detinjstvu. Ĉlanovi naših porodica uĉestvovali su u tom ratu u hrvatskoj

vojsci, a mnogi od ĉlanova našeg udruţenja morali su zbog rata privremeno ili zauvek

napustiti svoje domove. Upravo zato smatramo da imamo odgovornost pokazati lice Hrvatske

koje saoseća sa svim ţrtvama i kojem je stalo do pravde", rekao je koordinator programa

pomirenja Inicijative mladih za ljudska prava Nikola Puharić.

Hrvatskoj vladi poruĉili su da je izvinjenje minimum solidarnosti nakon poĉinjenja

kršenja ljudskih prava za vreme i nakon Oluje i izostanka sudskih procesa, prenosi Hina.

Predsednica udruţenja "Suza" Dragana Đukić zahvalila je na uruĉenoj peticiji i izrazila nadu

da će inicijativa naići na šire razumevanje u hrvatskom narodu i da će imati veću podršku.

Dan sećanja na stradale i prognane Srbe je obeleţen danas u Veterniku.

"Obuka iz civilne zaštite i za ţene"

I ţene na selu biće obuhvaćene obukom civilne zaštite i za postupanje u ratnim i

vanrednim sitaucijama, izjavio je danas pukovnik Miodrag Savić, bivšsi šef civilne zaštite

Srbije. Komentarišući najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će sve ţene do 50

godina morati da proĊu obaveznu obuku za davanje prve pomoći i za postupanje u vanrednim

situacijama, Savić je gostujući na Pinku podsetio da zakon predviĊa vojnu obavezu za

muškarce do 60 godine, a za ţena do 50 godina. "Zapostavljeno je pitanje ţena na selu, a one

su znaĉajne i moraju da budu obuhvaćene sistemom obuke i naći će mesto u civilnoj zaštiti",

naveo je Savić. On je naglasio da će koncept obuke detaljnije predstaviti ministar Vulin u

narednom periodu, dodajući da će obuka biti takva da neće opterećivati radno angazovanje.

Kako kaţe, obuka će morati da prati i nevojne izazove, rizike i pretnje, a biće ukljuĉena i

omladina. Kao primer je naveo Rusiju koja u sistemu civilne zaštite ima isti broj ljudi koliko

je i u oruţanim snagama. Podsetivši da je civilna odbrana deo sistema odbrane, te da je

postojala u našoj zemlji do 2006, Savić je podsetio i da je ministar odbrane Aleksandar Vulin

objasnio da nije reĉ o militarizaciji društva, već o yakonskoj obavezi graĊana. Svi graĊani,

kako je naveo, imaju pravo i duţnost da uĉestvuju u civilnoj zaštiti i u skladu s tim će biti i

rasporeĊeni na odreĊene duyynosti, a svi koji su se obuĉavali za vojne zadatke mogu biti

rasporeĊeni na vojne duţnosti. "Odbrana zemlje je ĉast, obaveza i pre svega patriotski ĉin",

poruĉio je Savić

71

Linta: "Hrvatska ne zasluţuje da bude ĉlan EU"

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je izjavio danas da Hrvatska ne

zasluţuje da bude ĉlan EU zbog rehabilitacije ustaštva i nepoštovanja ljudskih prava Srba,

kao i da se ne slaţe sa konstatacijom hrvatskog analitiĉara Ţarka Puhovskog da Hrvatska

'spušta loptu' oko obeleţavanja Oluje. "Ne slaţem se sa konstatacijom da je došlo do

spuštanja lopte proustaški pevaĉ Marko Perković Topmpson neće pevati u Kninu već u

Slunju, gde su Srbi 1941. doţiveli strašan genocid tokom NDH", rekao je Linta gostujući na

RTS-u. Istiĉe da će se opet u Kininu okupiti najviši hrvatski zvaniĉnici, kao i prethodnih

godina, gde će govoriti da je Oluja bila opravdana akcija, etniĉki ĉista i brilijantna

oslobodilaĉka akcija, a neće se pominjati srpske ţrtve. Linta dodaje da će tu biti i hrvatski

komandanti koji su direktno ili indirektno okrvavili svoje ruke. "Zamislite da mi imamo

pevaĉa koji peva o klanju Hrvata i Bošnjaka ili Albanaca, što mi na sreću nemamo, pa EU bi

nam uvela sankcije i Srbija bi bila satanizovana od ĉitave meĊunarodne zajednice", naglasio

je Linta. Prema njegovim reĉima, Topmson je samo posledica opšteg stanja u Hrvatskoj. "Šta

oĉekivati drugo kada predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović kaţe da oboţava

Topmpsona i da pušta njegove pesme svojoj deci. Hrvatski zvaniĉnici idu u Blajburg i polaţu

cveće ustašama na spomen ploĉu gde stoji ustaška šahovnica. Šta oĉekivati kada osam meseci

Vlada Hrvatske neće da skloni ploĉu sa slovom U iz balkanskog Aušvica - Jasenovca i

drugo", navodi on.

Linta podseća i da je 1993. godine Hrvatski sabor doneo odluku da se preţivelim

ustašama isplaćuju penzije. Kako kaţe, u prethodnih 22 godine imamo 165 uhapšenih Srba na

osnovu hrvatskih poternica, što pokazuje da se vodi politika zastrašivanja Srba, a EU na to

ćuti, kao i na otvorenu rehabilitaciju ustaške politike, dok sa druge strane imamo samo jednu

pravosnaţnu presudu za srpske ţrtve u Hrvatskoj. "To jasno pokazuje da Hrvatska nije

zaluţila da bude ĉlan EU i da hrvatsko pravosuĊe nije nezavisno ni nepristrasno, ni

profesionalno, već etniĉki motivisano pravosuĊe u funkciji cementiranje etniĉkog ĉišćenja

Srba". Istiĉe da bez radikalne promene odnosa EU i SAD prema Hrvatskoj u njoj neće doći

do suoĉavanja sa prošlošću.

Teţak je rad na plus ĉetrdeset

Vreo letnji talas, koji je preplavio našu zemlju, ozbiljno je pokazao svoje zube pa je

na ulicama grada u najtoplijim delovima dana samo onaj ko mora.

MeĊu njima su i radnici gradskih preduzeća koji su ovih dana, bez

obzira na nesnosne vrućine, prinuĊeni da rade, zaraĊuju novac i

usluţuju graĊane. Pošto i drum gori, najgore je, ĉini se, radnicima

JKP „Put” koji su prethodnih dana asfaltirali ulice na Sajlovu, u

Futogu i Petrovaradinu. Radnici tog preduzeća radili su

uobiĉajeno, premda su po potrebi smanjivali intenzitet rada,

skrivajući se u hlad. Vozaĉi gradskih autobusa pak nemaju ustupke

na visokim temperaturama pa svakodnevno prevoze putnike, neki u autobusima s rashladnim

ureĊajima, a neki u onima bez klime. Kako su nam rekli, nije lako raditi po ovim vrućinama,

a pogotovo ne biti za volanom. U njihovom preduzeću je oko 70 klimatizovanih autobusa, pa

oni kojima pripadnu stariji modeli moraju sami da se snalaze. Kaţu, najbolje se rashlade kada

otvore prozor, stave peškir oko vrata i piju hladnu vodu, koju dobijaju od svog preduzeća.

Obeleţen Dan reĉne flotile

72

Sveĉanost povodom obeleţavanja 6. avgusta Dana reĉne flotile Vojske Srbije odrţana

je na brodu na Keju ţrtava racije u Novom Sadu. Pripadnici flotile svoj dan obeleţavaju u

znak sećanja na 6. avgust 1915. godine kada je s navoza Ĉukarica porinut prvi srpski ratni

brod, oklopni ĉamac "Jadar", ĉime je otpoĉela istorija srpske Reĉne ratne flotile Vojske

Kraljevine Srbije. Sveĉanosti su pored ostalih zvaniĉnika prisustvovali gradonaĉelnik Novog

Sada Miloš Vuĉević i ministar odbrane Republike Srbije Aleksandar Vulin.

Cucić: U naredne tri godine sve izbeglice imaće dom

Od 330.000 izbeglih iz Hrvatske tokom rata 1991-1995. godine, oko 125.000 ljudi se

vratilo u tu zemlju, ali je za mnoge od njih povratak bio

neodrţiv i fiktivan, kaţe komesar za izbeglice i migracije

Vladimir Cucić i poruĉuje da je vreme da Hrvatska i

Srbija konaĉno završe rat. U razgovoru za Tanjug,

povodom 22. godišnjice hrvatske operacije "Oluja", u

kojoj je ubijeno oko 2.000, a prognano oko 180.000

ljudi, Cucić kaţe da povratnici u Hrvatskoj najviše problema imaju zbog neisplaćenih

penzija, ali i zbog nerešenog statusa imovine, dokumenata.

Iznosi podatak da je samo prošle godine više od 60.000 liĉnih karata Srba u Hrvatskoj

poništeno, a razlog za to je, prema njegovim reĉima, uĉešće na lokalnih izborima. "Tim

ljudima niko neće da ospori uĉešće na parlamentarnim izborima, jer je taj broj sa stanovišta

cele Hrvatske na nivou statistiĉke greške, ali 60.000 ljudi koji bi glasali u srpskim sredinama

znatno bi popravilo kvalitet ţivota onih koji su tamo", objašnjava komesar za izbeglice. Jedan

broj izbeglih je preminuo, a jedan deo je uzeo dokumenta Hrvatske iz niza razloga, ali je sam

opstanak u Hrvatskoj teţak, dodaje Cucić.

Subota,05.avgust 2016.

Vulin najavio povećanje plata vojsci

Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je danas da će biti najavljenog povećanja

plata u vojsci, istiĉući da "ko ne hrani svoji vojsku, hraniće tuĊu", a da Srbi nikada nisu

hranili tuĊu vojsku. Vulin je na RTS, odgovarajući na pitanje da li će to što je usporen

privredni rast zbog vremenskih prilika uticati na povećanje plate u vojsci, rekao da Srbija

hoće uspešnu, opremljenu i zadovoljnu vojsku. "Nikada plate u vojsci neće biti kao inţenjera

u civilstvu. MeĊutim, ĉitava naša drţava ceni to što ste obukli uniformu, zbog toga vojnici

imaju beneficirani radni staţ, uvećanje kada idu u penziju, jer kada poĉne da gori Kladovo ili

poplave u Obrenovcu, niko ne pita koliko će vojnik ostati", rekao je ministar. "Zato ga mi

ĉuvamo, uostalom ko ne hrani svoji vojsku, hraniće tuĊu, a Srbi nikada nisu hranili tuĊu

vojsku", zakljuĉio je on.

Vrbas postavio uliĉne radionice za bicikle

Ljubitelji dvotoĉkaša iz Vrbasa, ali i šire okoline, od sada će sasvim sigurno mnogo

opuštenije i bezbriţnije voziti po ulicama Vrbasa. Svi oni koje na putu zadesi neki

nepredviĊen kvar od sada hitne popravke mogu obaviti na jednoj od ĉetiri nove uliĉne

radionice za popravku bicikala i sigurno nastaviti voţnju. Vrbas nastavlja da radi na

promociji biciklizma kao zdravog naĉina kretanja i jeftinog i ekološki prihvatljivog urbanog

73

saobraćaja. Nakon što su prošle godine postavljena odmorišta za bicikliste na najprometnijim

raskrsnicama, od poĉetka ove nedelje graĊani mogu da koriste i ĉetiri uliĉne radionice.

"Svaka pomoć graĊanima je dobrodošla, pa i nama biciklistima. Dobro je da imamo pomoć

kada nam se nešto pokvari na biciklu", rekao je jedan stariji biciklista iz Vrbasa.

Radionice namenjene za hitne popravke dvotoĉkaša postavljene su pored dve najveće

gradske pijace, kod sportskog centra i na omiljenom izletištu Vrbašana, pored Šlajza. Igor

Milović, rukovodilac odeljenja za komunalne i graĊevinske poslove u opštini Vrbas, rekao je

da se nada da graĊani neće otuĊiti neke delove uliĉnih radionica. "Ovo je jako praktiĉno.

Ovde se nalazi sav sitan alat neophodan za hitne intervencije na biciklu, sve se nalazi u stubu,

a tu je i pumpa. Lokacije su pored biciklistiĉkih staza, a birane su i prema tome gde su

najveći parkinzi u gradu", rekao je Milović. Iz godine u godinu broj biciklista u Vrbasu

vidljivo raste, a ureĊenje staza, parking mesta i postavljanje odmorišta na raskrsnicama,

znaĉajno im olakšava kretanje po gradskim ulicama.

Za letovanje u Srbiji sto hiljada vauĉera

Ove godine biće izdato 100 hiljada vauĉera za godišnje odmore u Srbiji, kaţu u

Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Najtraţenije destinacije su Zlatibor,

Prolom banja, Banja koviljaĉa, a u Vojvodini najpopularniji su Irig, Belocrkvanska jezera i

Junaković banja kod Apatina. Do sada se 68.400 graĊana Srbije uz pomoć vauĉera za

godišnje odmore, odmaralo u turistiĉkim destinacijama u Srbiji. Kako kaţu u Ministarstvu

trgovine, turizma i telekomunikacija najpopularnije su banje. Od ukupnog broja prijavljenih

graĊana, najviše je penzionera, potom zaposlenih sa primanjima manjim od 60.000 dinara i

nezaposlenih. U Banji Junaković naglašavaju da banjske usluge više nisu rezervisane samo za

starije sugraĊane. Vauĉeri za odmor u Srbiji iznose 5.000 dinara, a u ovom momentu na

raspolaganju je 877 ugostiteljskih objekata. Ukoliko se još niste odluĉili ili ne znate gde

moţete iskoristiti vauĉere, na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nalazi

se spisak sa ugostiteljskim objektima i neophodnim informacijama. Podsetimo rok za

podnošenje zahteva za vauĉere je 15. otkobar, a za njihovo korišćenje 20. novembar ove

godine.

Zaĉini tope 30 odsto masti

Biljke koje se dodaju jelima mogu da pomognu u oĉuvanju zdravlja. Istraţivanja

pokazuju i da unosimo 10 odsto hrane manje kada je obrok

zaĉinjen. Zaĉini mogu da pomognu u leĉenju zdravstvenih

tegoba. Osim što su nezamenljiv dodatak jelima, dve kašike

ruzmarina, cimeta, ljute papriĉice ili bibera "tope" i do 30

odsto masti u organizmu. Osim toga, istraţivanja su

pokazala da unosimo 10 odsto hrane manje kada je obrok

zaĉinjen. Ipak, nisu svi zaĉini dobri za zdravlje. Biljke kojima se dodaju aditivi, kuhinjska so,

veštaĉke boje i arome mogu da nanesu štetu zdravlju, pa je potrebno paţljivo proĉitati listu

sastojaka proizvoda koji kupujemo.

Blagojević: Nišvil je evropsko lice Srbije

Dţez festival "Nišvil" biće odrţan od 10. do 13. avgusta, a direktor Ivan Blagojević

istiĉe da ponovo idu preko svojih granica u misiji da, kao i do sada, budu hodoĉašće za sve

ljubitelje umetnosti i brana neukusu. "Ove godine smo malo i preterali, imaćemo 130

koncerata na 12 bina, 700 muziĉara, 16 pozorišnih predstava, 100 filmova, 20 akademskih

74

slikara i vajara, 20 strip crtaĉa, sijaset promocija, izloţbi", rekao je Blagojević na konferenciji

za novinare u Beogradu. "Nišvil" će proslaviti 100 godina od roĊenja Ele Ficdţerald i 100

godina od snimanja prve ploĉe, te je i zaštitni znak festivala ove godine gramofon.

Alkohol krivac za 17 odsto teških saobraćajnih nesreća

Svakog prvog petka u avgustu obeleţava se MeĊunarodni dan piva, a Udruţenje

pivara Srbije pokrenulo je kampanju pod nazivom "Trezno i oprezno", koja se odnosi na

odgovornu i umerenu konzumaciju alkohola. Najveći procenat ljudi koji piju alkohol u Srbiji

ima izmeĊu 20 i 34 godine, a procenjuje se da kod nas oko 300.000 ljudi, kako se to kaţe,

zloupotrebljava alkohol. Gotovo 4.000 saobraćajnih nesreća u 2016. godini u Srbiji

prouzrokovano je lošim psihofiziĉkim stanjem vozaĉa, dok je alkohol uticao na ĉak 17 odsto

saobraćajnih nezgoda sa poginulima. Najveći broj povreĊenih u saobraćajnim nesrećama su

mladi od 15 do 30 godina. "Godišnje u Srbiji od ukupnog broja saobraćajnih nesreća ĉak 12

odsto izazivaju ljudi koji su pod dejstvom alkohola. MeĊu njima je najveći broj naţalost

mladih od 18 godina. Kampanju poĉinjemo 4. avgusta simboliĉno, na Svetski dan piva.

Završavamo 16. septembra kada je meĊunarodni dan odgovorne konzumacije piva sa ciljem

da poruku ove kampanje pre svega uputimo mladim ljudima", poruĉuje Rebeka Boţović,

izvršni menadţer Udruţenja pivara Srbije. Posledice nastale neodgovornim konzumiranjem

alkohola Evropsku uniju godišnje koštaju 150 milijardi evra.

Nedelja,06.avgust 2016.

Resavica: Dan rudara

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić posetio je danas, povodom

obeleţavanja Dana rudara, Javno preduzeće za

podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU) Resavica.

Rudari su Antića doĉekali u Društvu inţenjera i

tehniĉara, uz pogaĉu i so. Antić je rudare Sluţbe za

spašavanje u Resavici, koji su bili u sveĉanim

rudarskim uniformama, pozdravio tradicionalnim

rudarskim pozdravom - Srećno, a oni su mu

poklonili rudarski štap. Antić je zatim odrţao sastanak sa rukovodstvom Resavice.

Obeleţavanje Dana rudara je poĉelo jutros u šest sati, po tradiciji, ispaljivanjem šest

plotuna rudarskih mina. Rudari JP PEU iz Resavice obeleţavaju Dan rudara, 6. avgust,

praznik koji je ustanovljen u znak sećanja na taj dan 1903. godine kada je u Senjskom

rudniku, prvoj i najstarijoj jami u Srbiji danas u sastavu "Rembasa", poĉeo "veliki štrajk

rudara". Neposredni povod štrajku u Senjskom rudniku, zaĉetniku industrijalizacije Srbije, te

daleke 1903. godine, 50 godina posle pronalaska i poĉetka kopanja uglja u Senju, bilo je

"otpuštanje sa posla trojice radniĉkih aktivista". Za devet dana štrajka, zapisali su hroniĉari

tog vremena, rudari Senjskog rudnika su izborili povratak na posao dvojice otpuštenih

radnika, skraćenje radnog vremena i besplatno ulje za osvetljenje.

Pašalić: Treba menjati Zakon o zaštitniku graĊana

Treba menjati Zakon o zaštitniku graĊana, ali posle sveobuhvatnog sagledavanja

problema i bez postavljanja ikakvih rokova, prvo je što primećuje Zoran Pašalić posle dve

75

nedelje na ovoj funkciji, na koju je došao s mesta predsednika Prekršajnog apelacionog suda.

Sve promene, kako istiĉe za Politiku, treba da idu u pravcu veće samostalnosti i nezavisnosti

ove institucije i, najvaţnijeg, većeg autoriteta zaštitnika graĊana. Jer, uglavnom, uĉinak

zaštitnika graĊana se bazira na njegovom autoritetu. Kako naglašava, tako je u svim

zemljama koje duţe imaju ovu instituciju nego mi. Govoreći o tome da li su preporuke i

saveti delotvorni, on kaţe da preporuke ĉesto nisu najdelotvornije. "Najoptimalnija je

medijacija, kontakt izmeĊu "sukobljenih" strana. Zaštitnik graĊana je tu posrednik koji treba

da reši te stvari ako moţe bez dolaska u fazu preporuka. A kada doĊemo do krajnje faze, a to

su sankcije, da se vidi da li postoji mogućnost i do koje mere treba uvesti sankciju, da se

zaštitnik graĊana ne bi opteretio da radi posao nekog drugog drţavnog organa. I da to

normalno ne bi uticalo na ono što je i predviĊeno da bude zaštitnik graĊana, a to je prvo da

deluje svojim autoritetom", kaţe Pašalić.

Pešaci stradaju zbog mobilnih telefona

Na našim putevima u proteklih pet godina poginulo je 758 pešaka, a od tog broja ĉak

oko 15 odsto gine na pešaĉkom prelazu, a pri tome veliki uticaj na stradanje pešaka ima

upotreba mobilnih telefona, izjavio je danas direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja

Damir Okanović. "Deo pešaka stradao je krivicom vozaĉa, ali, na ţalost, deo njih je stradao,

jer umesto da su gledali oko sebe dok su prelazili kolovoz, gledali su u mobilni telefon",

rekao je Okanović za Tanjug. On je dodao da je, u proteklom petogodišnjem periodu, pored

poginulih, teško povreĊeno i oko 4.000 pešaka. Veliki broj pešaka, naroĉito kada su u pitanju

mlaĊe generacije, ne moţe da se odvoji od mobilnog telefona, smartfona, ĉak i dok prelazi

kolovoz, konstatuje Okanović i istiĉe da se taj problem pešaka "okupiranih smartfonom" dok

su u saobraćaju ne moţe rešiti samo represijom, iako je pešacima zabranjena upotreba

mobilnog telefona dok prelaze kolovoz.

"Molim pešake, pre svega mlaĊe, nemojte gledati telefon dok prelazite kolovoz, nije

to toliko vaţno, moţe da saĉeka i poruka i lajk, slika na Instagramu. Kolovoz je površina

namenjena za kretanje vozila, a pešaĉki prelaz takoĊe je deo kolovoza gde su pešaci zapravo

vrlo cenjeni i uvaţeni gosti. Ali su ipak gosti. Zbog toga, kada prelazite kolovoz, nemojte

gledati mobilni telefon, gledajte oko sebe, u nailazeća vozila, gledajte semafor", upozorava

Okanović. Smatra da se taj problem ne moţe rešiti samo kaţnjavanjem, već obrazovanjem,

vaspitanjem i sprovoĊenjem vrlo jakih kampanja, a takoĊe, kako ukazuje, mora se razmišljati

i o nekim dodatnim rešenjima koja će spreĉiti njihovo stradanje.

Zakon o bezbednosti saobraćaja propisao je da, prilikom prelaska preko kolovoza

pešak ne sme da koristi ni slušalice na ušima, a za suprotno postupanje, predviĊena je

novĉana kazna od 3.000 dinara. Policija je, od 2010. do prošle godine otkrila u kontroli

saobraćaja u Srbiji ukupno 3.173 prekršaja pešaka koji su prilikom prelaska preko kolovoza

upotrebljavali mobilni telefon ili koristili slušalice na ušima, a za prvih šest meseci ove

godine, otkriveno je 359 takvih prekršaja.

Poginuo šampion Srbije u motociklizmu

Šampion Srbije u motociklizmu na kruţnim stazama, 40.godišnji Draţenko Tintor

poginuo je danas na Otvorenom prvenstvu u

motociklizmu u Zaluţanima, kod Banjaluke. Tintor je

preminuo u Univerzitetsko-kliniĉkom centru Republike

Srpske u Banjaluci nakon zadobijenih povreda prilikom

pada sa motocikla "be-em-ve", prenela je RTRS. Tintor

je, nakon što je pobedio u prvoj trci, teško povrijeden

76

oko 14.00 sati u drugoj trci na Otvorenom prvenstvu u motociklizmu, kada je izgubio

kontrolu nad motociklom i pao. UviĊaj su izvršili deţurni tuţilac banjaluĉkog Okruţnog

javnog tuţilaštva Branko Bjelajac i pripadnici Policijske stanice Laktaši.

Tuţilac je naloţio izvršenje svih istraţnih radnji, kao i veštaĉenje motocikla kako bi

se utvrdio taĉan uzrok saobraćajne nesreće. Naloţena je i obdukcija koja ce biti obavljena u

Zavodu za sudsku medicinu Republike Srpske u Banjaluci. Otvoreno prvenstvo BiH i

Republike Srpske u "Road Racing" disciplini nakon ove nesreće je prekinuto.

Ponedeljak,07.avgust 2017.

Daĉićev sin predvodi delegaciju tatine partije u Paraliji

Kancelariju Jedinstvene Srbije u grĉkom letovalištu Paralija posetila je delegacija

SPS, sa Lukom Daĉićem, kao šefom delegacije, kako ga je

predstavio, lider JS Dragan Marković Palma. Luka Daĉić, inaĉe

sin šefa SPS Ivice Daĉića, koji je prošog meseca postao

punoletan, ocenio je, kako je preneo Marković, da su

Jedinstvena Srbija i SPS kao jedna partija, odnosno “bratska

koalicija”. U Paraliju je, kaţe, došao sa aktivistima SPS da

pomognu Jedinstvenoj Srbiji i Draganu Markoviću Palmi da

prime što više naših gradjana. “Ovde u Paraliji se zaista svi

osećamo kao kod svoje kuće i ĉini mi se da ovde ima više Srba nego Grka”, rekao je Luka

Daĉić. Marković istiĉe da je Kancelarija JS u Paraliji jedina kancelarija neke politiĉke partije

iz Srbije, van granica naše zemlje.

Uskoro elektronska evidencija svih drţavljana Srbije

Ministri unutrašnjih poslova i drţavne uprave i lokalne samouprave Nebojša

Stefanović i Branko Ruţić potpisali su Sporazum o poslovno-tehniĉkoj saradnji izmeĊu dva

ministarstva, ĉiji je cilj uspostavljanje elektronske evidencije o drţavljanima Srbije, pa će od

danas poĉeti proces upisa podataka iz Knjige drţavljana u Centralni registar. Predsednica

vlade Ana Brnabić rekla je da drţava konaĉno postaje servis graĊana i da oni više neće biti

kuriri koji trĉe od šaltera do šaltera sa gomilom papira u rukama. "Šalteri i papirologija

konaĉno postaju prošlost. Sada je 21. vek i graĊanima i privredi moramo da olakšamo ţivot, a

ne da budu robovi birokratije", poruĉila je Brnabić, a saopštila je danas vladina Kancelarija

za medije. Ona je podvukla da su elektronski servisi jedan od prvih instrumenata u borbi

protiv korupcije. Dodala je i da ne moţe da se razmišlja o poboljšanju uslova poslovanja i

uvoĊenju više elektronskih servisa za privredu i graĊane ukoliko matiĉne knjige nisu u

elektronskom obliku.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakaoje da je

Sporazum novi korak ka unapreĊenju elektronske uprave u našoj zemlji, te da će se

uspostavljanjem jedinstvene elektronske evidencije o drţavljanima Srbije ubrzati postupci

prilikom izdavanja dokumenata, uz pojednostavljenu proceduru. "GraĊani više neće morati

da ĉekaju na šalterima za uverenje o drţavljanstvu, a i drţavni organi koji prikupljaju

neophodna dokumenta umesto njih moći će te podatke da provere istog trenutka uvidom u

Centralni registar. Sve to će olakšati i ubrzati ceo proces, od ĉega će najveću korist imati

graĊani", rekao je Stefanović. On je dodao da uspostavljanje aplikacije za voĊenje evidencije

o drţavljanima u okviru Centralnog sistema donosi i druge pogodnosti.

77

Ljubav našli u biblioteci

Ljubav im se desila pre dve godine u ĉitaonici biblioteke "Dositej Obradović". To je i

bio razlog zašto su se Nurud Memić i Harisa Ferizović iz

Novog Pazara, odluĉili baš za ovu ustanovu kulture kao

mesto gde će se odrţati njihova ceremonija venĉanja. Na

veĉnu ljubav njih dvoje zaklelo se pred matiĉarem,

roĊacima i prijateljima ispred biblioteke, a kasnije su i

prošetali ĉitaonicom, gde su provodili dane uĉeći, ali i

polako se zaljubljujući jedno u drugo. Zbog toga su i

odluĉili da venĉanje, jedan od najznaĉajnijh dogaĊaja u

ţivotu, organizuju u ustanovi za koju ih veţu najlepše

uspomene.

Restrikcije vode u Beoĉinu

Usled visokih temperatura koje se beleţe poslednjih dana, potrošnja vode se uvećala

dvostruko od uobiĉajene. Dnevno grad Novi Sad i njegova prigradska naselja, koja su na

sistemu vodosnabdevanja "Vodovoda i kanalizacije" troše oko 110 hiljada litara vode.

Restrikcije u Novom Sadu nema, meĊutim u nekim od okolnih mesta one su uvedene

Pravilnik o ceni usluga negovateljica

U nameri da omogući kontinuitet pruţanja usluge pomoći u kući, namenjene starim,

bolesnim i socijlno ugroţenim licima u stanju potrebe za tuĊom negom, Opštinsko veće u

Šidu donelo je Pravlnik o utvrĊivanju ekonomske cene usluge negovateljica. Time će

korisnicima biti pruţena mogućnost da ovu uslugu koriste i nakon isteka projekta koji traje do

kraja kalendarske godine. Besplatna pomoć negovateljica starim i nemoćnim licima na

podruĉju šidke opštine obezbeĊuje se kroz projekat u okviru kojeg o 243 korisnika brine

ukupno 27 gerontodomaćica koje su angaoţovane do kraja godine. U nameri da omogući

kontinuitet pruţanja usluge pomoći u kući, i nakon završetka projekta Opštinsko veće u Šidu

donelo je Pravlnik o utvrĊivanju ekonomske cene usluge negovateljica. Najstariji sugraĊani

na taj naĉin dobili bi mogućnost da kroz plaćanje minimalne cene pomoć dobijaju u

kontinuitetu.

Sredstva za realizaciju aktuelnog projekta u Opštini Šid, u ukupnom iznosu od šest

miliona dinara, obezbeĊena su od Ministarstva za rad, uz uĉešće opštine od deset odsto.

Završetkom projekta do ponovnog dobijanja transfernih sredstava korisnici bi ostali bez

usluge. Upravo omogućavanje kontinuiranog pruţanja usluge bio je razlog utvrĊivanja

ekonomske cene pomoći u kući u visini do maksimalno 250 dinara po satu. UtvrĊivanjem

kriterijuma i cene pomoći u kući, korisnici će imati mogućnost da pomoć negovateljica

dobijaju i nakon završetka projekta uz minimalno plaćanje.

Besplatne radionice za trudnice i ovog leta na Štrandu

Besplatne radionice „Trudnice na Štrandu”, koje realizuje viša medicinska sestra s

dvodecenijskim iskustvom u savetodavnom radu s trudnicama i patronaţnom radu, struĉna

saradnica portala i magazina o roditeljstvu i autorka edicije knjiga „Treba znati...” SlaĊana

Crvenkov, i ove godine su premašile oĉekivanja organizatora. Radionice se odrţavaju drugo

leto zaredom na najpoznatijem novosadskom kupalištu i namenjene su svim trudnicama,

78

poĉev od prvih dana trudnoće do poroĊaja, kao i njihovim partnerima. Zimi se radionice sele

na Spens i takoĊe su besplatne.

Odabran deo filmova za Sinema siti

Za selekciju "Up to 10,000 Bucks" festivala "Sinema siti" od 1.200 prijavljenih

filmova, odabrana su 32 niskobudţetna filma iz 20 zemalja, saopštili su danas organizatori.

Jedna od omiljenih selekcija "Sinema siti" internacionalnog filmskog festivala - "Up to

10,000 Bucks" biće prikazana u okviru Gradić festa od 1. do 3. septembra u PodgraĊu

Petrovaradinske tvrĊave. Takmiĉarski program "Up to 10,000 Bucks" postoji od samog

nastanka "Sinema sitija" i prikazuje filmove snimljene budţetom manjim od 10.000 dolara.

Svilajnac: 22. "SinĊelićevi dani"

Tradicionalna kulturna manifestacija, 22. "SinĊelićevi dani 2017", posvećena

legendarnom resavskom vojvodi i jednom od najvećih

junaka srpske istorije Stevanu SinĊeliću i drugim

junacima izginulim u borbi protiv Turaka na Ĉegru

kod Niša, poĉeće danas u Svilajncu. Otvoriće ih grupa

"Una Saga Serbca" a na programu su "Igre i zvuci

Balkana". Pokrovitelj manifestacije je Skupština

opštine. Manifestacija se završava 12. avgusta

koncertom Vlatka Stefanovskog, saopštila je Informativna sluţba Skupštine opštine

Svilajnac.

Drugog dana manifestacije, 8.avgusta, biće predstavljena knjiga novinara i publiciste

Gojka Zorića "Stevan SinĊelić, potomstvo u ĉast legendarnom junaku". Dan kasnije biće

odrţan susret sa knjiţevnicom Jelenom Baĉić Alimpić. U ĉetvrtak 10. avgusta, na programu

je Koncert grupe "Divanhana", rok sevdah benda iz Sarajeva. Pretposlednjeg dana, 11.

avgusta, koncert će odrţati KUD "SinĊelić".

Dinar bez promene, kurs 119,72

Dinar će danas ostati na pribliţno istom nivou prema evru kao u petak i zvaniĉni

srednji kurs će iznositi 119,7181 dinar za evro, objavila je Narodna banka Srbije. Dinar će

biti jaĉi prema evru za 0,5 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou će biti jaĉi za 3,0

procenta. Od poĉetka godine, dinar je prema evru ojaĉao za 3,1 posto. Indikativni kurs dinara

prema dolaru je pao u petak za 0,7 procenata na 101,4990 dinara za jedan dolar.

Dinar je prema ameriĉkoj valuti jaĉi za 3,9 odsto nego pre mesec dana, dok je na

godišnjem nivou jaĉi za 9,0 procenata. Dinar je prema dolaru ojaĉao od poĉetka godine za

15,4 posto. NBS je kupila na meĊubankarskom deviznom trţištu od poĉetka godine ukupno

745 miliona evra i prodala 345 miliona evra kako bi ublaţila prekomerne dnevne oscilacije

kursa. Najviša vrednost domaće valute prema evru bila je 4. avgusta, kada je kurs iznosio

119,7070 dinara za evro, a najniţa je zabeleţena 3. i 13. februara, kada je jedan evro koštao

124,0174 dinara.

Utorak,08.avgust 2016.

GraĊani da ne brinu zbog rešenja o rušenju

79

GraĊani koji su u postupku ozakonjenja svojih objekata dobili rešenje graĊevinskih

inspektora o rušenju ne treba da brinu, jer to ne znaĉi

da će njihov objekat biti srušen nego da je objekat

ušao u postupak ozakonjenja i da se to rešenje neće

sprovoditi do pravosnaţno okonĉanog postupka

ozakonjenja. To je danas izjavila je danas

pomoćnica ministra graĊevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture Darinka Đuran. Đuran je za Tanjug

objasnila da u drugoj fazi postupka ozakonjenja

graĊevinski inspektori po sili zakona donose takozvana rešenja o rušenju, a da takvo rešenje

pre svega znaĉi da je njihov objekat vidljiv na satelitskom snimku. "Poruka svim graĊanima

jeste kada dobiju rešenja o rušenju na osnovu Zakona o ozakonjenju ne znaĉi da će njihov

objekat biti srušen", kaţe Đuran. Objasnila je da je u tim rešenjima o rušenju taksativno

navedeno šta treba graĊanin dalje da preduzme da bi konaĉno svoj porodiĉni i stambeni

objekat ozakonio. "U njemu je navedeno da je objekat pre svega vidljiv na satelitskom

snimku , potom je navedeno šta od tehniĉke dokumentacije treba da dostavi, kako da dokaţe

svoje imovinsko pravne odnose i koju taksu treba da plati", kaţe Đuran.

Zakon je, navodi Đuran, prvi put predvideo minimalnu taksu za ozakonjenje, koja je

za porodiĉne i stambene objekte do 100 metara kvadratnih svega 5.000 dinara, od 100 do 200

metara kvaratnih 15.000 dinara, i za veće od toga 20.000 dinara, dok je samo za komercijalne

objekte odreĊene površine predviĊena najveća taksa od pola miliona dinara. Ministarstvo je,

kaţe, svojim uputstvima dalo odreĊene mogućnosti da se za i za pomoćne i ekonomske

objekte, kada su na istoj katastarskoj parceli, plati samo jedna taksa od 5.000 dinara. "Na

teritoriji Srbije do ovog trenutka doneto je oko 90.000 rešenja graĊevinskih inspektora, i više

od 80.000 rešenja o ozakonjenju. Ne mogu da kaţem da smo zadovoljni, ali moţemo da

kaţemo da imamo velike pomake", navela je Đuran.

Vremeplov: Dan graĊevinara

Na današnji dan 8. avgusta 1940 godine u Beogradu je uspešno okonĉan veliki štrajk

graĊevinskih radnika, zapoĉet ĉetiri dana ranije. Protesti su okonĉani nakon ispunjenja svih

zahteva štrajkaĉa kao i zakljuĉenjem kolektivnog ugovora, povećanjem nadnica i opštim

poboljšanjem uslova rada. Ovaj dan prihvaćen je docnije kao Dan graĊevinara Srbije.

Apel: Nedostaju sve krvne grupe

Zavod za transfuziju krvi danas je alarmirao graĊane, dobrovoljne davaoce, jer

trenutno raspolaţe dvodnevnom rezervom, a osim toga krv svih krvnih grupa je u deficitu,

posebno A pozitivne i 0 pozitivne krvne grupe, kao i krv svih Rh negativnih krvnih grupa. U

Zavodu kaţu poruĉuju da je odziv graĊana u ekipama na terenu je smanjen, kao i broj

zakazanih akcija, zbog ĉega apeluju da se što veći broj graĊana odazove pozivu Instituta i

dobrovoljno da krv kako bi se izbeglo odlaganje operacija, a rezerva krvi bila dovoljna za

redovan rad i moguće vanredne situacije. Pozivamo graĊane da nam pomognu da

predupredimo moguću krizu, poruĉuju iz Zavoda.

Kako pomoći kad neko kolabira

Iako je danas temperatura konaĉno prijatna, od sutra nas ponovo oĉekuju vrućine. Na

gotovo 40 stepeni, koliko je prethodnih dana bilo i koliko će i narednih dana biti, nije retka

80

pojava da ljudi na ulicama kolabiraju. Znamo li kako im pomoći? Nesvestica i takozvana

kolapsna stanja, nisu retkost na vrućinama. Dešavaju se usled varijacije, najĉešće pada krvog

pritiska i to na otvorenom. https://www.youtube.com/watch?v=nsIUGdOFyBI "Bez panike,

kao prvo. Druga stvar, priĊite osobi koja je pala, proverite stanje svesti, znaĉi, prodrmajte,

pitajte da li moţe da odgovori. Ako ne, podignite joj malo noge, obiĉno to, ta prava pomoć

dizanja nogu uveliko pomogne", kaţe dr Olivera Bebić Glumac iz novosadske Hitne pomoći.

Ako ništa od navedenog ne daje rezultate, okrenite osobu na stranu i pozovite 194, a oni će

sigurno znati kako da pomognu.

Sreda,09.avgust 2016

Veselinović: Lustrirati sindikate

Predsednik Udruţenih sindikata Srbije Sloga Ţeljko Veselinović ocenio je za N1 da je

Srbiji potrebna lustracija sindikata jer su mnogi,

kako kaţe, samo produţena ruka vlasti. Za manje od

mesec dana u fabrici “Milan Blagojević -

Namenska” u Luĉanima izbila su dva poţara. Nakon

prvog poţara 14. jula, dva radnika su preminula.

Drugi poţar izbio je 3. avgusta, ali radnici na sreću

nisu ţivotno ugroţeni. Veselinović za N1 kaţe da je

saopštenje u kome rukovodstvo i sindikat luĉanske fabrike kaţu da se smrtni sluĉajevi

dogaĊaju i na autoputevima i da se stradanje radnika politizuje, sramotno i da direktor

fabrike, umesto da snosi odgovornost, skreće temu. Direktor je, kako kaţe, morao biti

smenjen nakon dve nesreće u jednom mesecu, a ne da umesto toga izlazi sa bahatim

saopštenjem.

Predsednik Sloge za to krivi predsednika drţave i ostale najviše funkcionere koji,

prema njegovim reĉima, aboliraju nesposobne direktore širom zemlje i daju im vetar u leĊa

da se tako ponašaju. “Ako neko hoće da reši problem u Luĉanima treba da smeni direktora, to

bi bio pokazatelj da nadzor ima smisla. Ako ostave iste rukovodioce, to je za mene obiĉna

prazna priĉa za zamajavanje naroda”, poruĉio je Veselinović. On je oštro kritikovao i sindikat

fabrike u Luĉanima što je stao iza spornog saopštenja, jer je time, kako kaţe, uvredio svoje

mrtve kolege. Veselinović tvrdi da su Savez samostalnih sindikata i UGS Nezavisnost

produţena ruka vlasti i da rukovodioci tih sindikalnih organizacija, kroz postavljenja u

mnogim telima, zaraĊuju i po više hiljada evra meseĉno. “Koji je onda vaš interes da branite

radniĉku klasu? Branićete vlast. To je srţ problema, zašto su radnici tu gde jesu”, smatra on.

Danas se obeleţava Svetski dan siromašnih

Danas se obeleţava svetski dan siromašnih. Podaci Svetske banke kaţu da, oni koje

pogaĊa ekstremno siromaštvo ţive sa manje od 1.90 dolara dnevno kao i da je ekstremno

siromaštvo palo u 2015. godini na ispod 10 procenata od ukupnog broja stanovnika po prvi

put u svetu. I u Srbiji, kao i u Novom Sadu, siromaštvo u odnosu na prethodnu godinu nije

raslo. Broj nezaposlenih se smanjio, a kada su u pitanju osobe trećeg doba, Novi Sad je u

boljoj poziciji u odnosu na Republiku.

Prema podacima Centra za Socijalni rad u Novom Sadu, 12.184 osobe dobija novĉanu

socijalnu pomoć, a to je 4.800 porodica. Postavlja se ĉesto pitanje ko su ljudi koji primaju

socijalnu novĉanu pomoć, a Tamara Stupar, sociolog iz Centra za socijalni rad, kaţe da nema

pravila i da nema razlike izmeĊu obrazovne, verske, rasne ili polne strukture. Ipak, postoje

81

neki rizici koji su odreĊenim starosnim strukturama veći za razliku od opšte populacije. "To

su pre svega nezaposlena lica koja nemaju posao, nemaju nikakva primanja, zatim maloletna

deca koja ţive u domaćinstvima sa velikim brojem dece, tj. veći je rizik od siromaštva, ako

imate u porodici jednog roditelja, troje ili vise dece i nezaposlenog roditelja ili ako oba

roditelja ne rade a postoji troje ili vise dece. Udeo zaposlenih u porodici je nesrazmeran sa

brojem izdrţavanih lica, te su nam deca najugroţeniji deo stanovništva, kada je u pitanju

novĉano socijalna pomoć", kaţe Stupar. https://www.youtube.com/watch?v=LqtiqvLyGKE

Šabić traţi nadzor nad upisom u Centralni registar

Poverenik za informacije od javnog znaĉaja i zaštitu podataka o liĉnosti saopštio je

danas da je pokrenuo postupak nadzora nad

sprovoĊenjem Zakona o zaštiti podataka o liĉnosti u

ministarstvima drţavne uprave i lokalne samouprave i

unutrašnjih poslova, povodom informacije u medijima

o poĉetku upisa podataka iz knjige drţavljana u

takozvani Centralni registar. Postupak je, navodi,

pokrenut posle informacije u medijima da su ta dva

ministarstva potpisala "Sporazum o poslovno-tehniĉkoj saradnji", koji ima za cilj

"uspostavljanje elektronske evidencije o graĊanima Srbije", kao i da "sa datumom

objavljivanja ove vesti zapoĉinje proces upisa podataka iz knjige drţavljana u takozvani

Centralni registar". Kaţe da tekst sporazuma nije objavljen, a da o njegovoj sadrţini, iako

oĉigledno ima za predmet izuzetno obimnu obradu podataka o liĉnosti, nije traţeno mišljenje

Poverenika.

Zato je, navodi, od ministarstava zatraţio da u roku od pet dana dostave primerak

potpisanog "Sporazum o poslovno-tehniĉkoj saradnji", kao i da odgovore koji je pravni osnov

za uspostavljanje takozvanog Centralnog registra, ko je rukovalac podataka i koji podaci o

liĉnosti će biti sadrţani u tom registru. TakoĊe, pita iz kojih izvora će se vršiti prenos

podataka o liĉnosti, koja je svrha predmetne obrade, ko su budući korisnici i da li su

preduzete organizacione i tehniĉke mere zaštite podataka u elektronskoj razmeni podataka i,

ukoliko jesu, da ih opišu.

Poverenik smatra da je saradnja ministarstava nešto što se zasniva na Ustavu i zakonu

i što je determinisano zajedniĉkim ciljem, zaštitom i unapreĊenjem prava graĊana, i da u tu

svrhu nisu neophodni posebni sporazumi ili protokoli, ali naglašava da kada je reĉ o obradi

podataka o liĉnosti, shodno Ustavu i odgovarajućoj odluci Ustavnog suda, pravni osnov za

nju, kao i svrha i obim obrade mogu i moraju biti ureĊeni iskljuĉivo zakonom, a ne aktima

niţe pravne snage. Saopštio je da će po okonĉanju postupka nadzora obavestiti javnost o

rezultatima i merama koje će eventualno preduzeti.

GraĊani svakog 23. u mesecu kod ombudsmana

Zaštitnik graĊana Zoran Pašalić kaţe da će svakog 23. u mesecu vrata te institucije

biti otvorene za susrete sa graĊanima. GraĊani će sa zaštitnikom moći da se vide i iznesu

svoje probleme od 9 do 16 sati, a zbog velikog interesovanja graĊane će primati sve do 20

sati. "Za deset godina rada Zaštitnika graĊana bilo je 120.000 obraćanja, 40.000 predstavki.

To nije mali broj. Poverenje graĊana se stalno povećava u instituciju zaštitnika graĊana",

rekao je Pašalić za RTS. On je dodao da u ovom trenutku zaštitnika ĉeka puno posla a to su

izmene i dopune Zakona o zaštitniku graĊana, proširenje kadrovske liste i nalaţenje

adekvatnih prostorija za Zaštitnika graĊana. Kako kaţe nastojaće se da se u novom zakonu

taĉno i preciznije odredi nadleţnost zaštitnika, ali da je moguće i povećanje odreĊenih

82

nadleţnosti. "Ombudsman mora svojim autoritetom da zaštiti graĊanima, ali mora da ima

mogućnost da ih zaštiti u odreĊenim oblastima. Od pristiglih prituţbi 10 odsto je od

nezadovoljnih graĊana na rad sudova. Ne kaţem da će se proširiti novim zakonom pravo

ombudsmana da kontroliše sudove", rekao je on.

Staţ na decu tek od 2032. godine

Pripadnice lepšeg pola koje imaju jedno ili dvoje dece za priznavanje posebnog staţa

moraće da saĉekaju do 2032. godine! Iako je Zakonom o PIO planirano da im se uz ostvareni

radni staţ "raĉunaju" i deca za konaĉan obraĉun visine penzije, ova odredba je u narednih 15

godina stavljena "ad akta". Odlaganju ne podleţu samo majke troje dece.Kako objašnjavaju u

PIO fondu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji se primenjuje od 1. januara

2015. godine sadrţi ĉlan kojim se ureĊuje utvrĊivanje posebnog staţa u trajanju od šest

meseci osiguranicama-ţenama koje su rodile jedno dete, odnosno godinu dana damama koje

imaju dvoje, ali je primena ove odredbe odloţena do poĉetka 2032. godine. - Tek tada će one

moći da podnose zahteve za utvrĊivanje posebnog staţa, bez obzira na to kada su deca roĊena

- kaţu u PIO. Ova vrsta staţa se ne uzima u obzir pri utvrĊivanju da li osiguranica ispunjava

uslove za penziju, ali je vaţna pri odreĊivanju visine penzionog ĉeka. U toj proceduri se

poseban staţ sabira sa staţom osiguranja i ĉini ukupan, penzijski staţ koji je deo jednaĉine

kojom se raĉuna visina penzije.

Izabrano 200 profesionalnih upravnika zgrada

Srbija je danas dobila prvih 200 profesionalnih upravnika stambenih zgrada, koji su

prošli obuku i poloţili sve ispite potrebne za

sticanje licence kako bi se bavili ovom

delatnošću, saopštilo je Ministarstvo

graĊevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kako

se navodi, to ministarstvo pokrenuće inicijativu

kod Fonda za razvoj i Nacionalne sluţbe za

zapošljavanje o posebnim kreditnim linijama i

programima prekvalifikacije za nezaposlene koji

ţele da se bave ovim poslom i otvore svoje firme. Prvih nešto više od 200 profesionalnih

upravnika koji su danas imali poslednji ispit, prošli su obuku u vezi sa pravnim okvirom,

finansijama, ali i konstruktivnim elementima zgrada, protivpoţarnom zaštitom, procedurama

i ponašanjem u vanrednim situacijama, ĉime su potpuno osposobljeni za bavljenje poslom

koji je predviĊen Zakonom o stanovanju i odrţavanju zgrada.

"Kultura stanovanja u zgradama nije samo da se oĉisti hodnik, već mnogo više od

toga, i moţemo biti ponosni što će profesionalni upravnici moći graĊanima na terenu da sve

to ponude", kaţe Jovanka Atanacković, pomoćnica ministarke graĊevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture. Ona dodaje da meĊu prvih dvestotinak profesionalnih upravnika ima

muškaraca i ţena, ljudi razliĉite starosne dobi, obrazovanja i iskustva, kao i stranaca koji ţive

u Srbiji. "Ranije je već jedan HolanĊanin upisan kao upravnik zgrade u Beogradu u kojoj ţivi

kao stanar, a sada smo meĊu polaznicima na kursu za profesionalne upravnike imali jednog

KanaĊanina", kaţe Atanacković i dodaje da je do sada obuku prošlo ukupno oko 500 ljudi,

ukljuĉujući i oko 200 koji će dobiti licencu. Prema njenim reĉima, procenjuje se da je u celoj

Srbiji potrebno najmanje 15.000 profesionalnih upravnika, kako bi graĊani kao stanari imali

mogućnost izbora.

Subotiĉani sve više koriste anti-depresive

83

IznenaĊujuće ili ne, u Subotici je porasla potrošnja lekova. Apotekari kaţu da je na to uticala

sezona godišnjih odmora, dok lekari kaţu da pojava nije sezonskog karaktera već posledica

starenja stanovništva, u mnogome stresiranog u poslednje dve i po decenije. Odlaskom lekara

i pacijenata na godišnje odmore, povećan je broj izdatih lekova na recepte. Osim toga,

povećana je i prodaja sezonskih lekova kao što su probiotici, analgetici i svi ostali lekovi koji

su sastavni deo putnih apoteka ili koriste u borbi protiv alergije. MeĊutim, kod odreĊenog

broja pacijenata prisutna je pojava koji nije sezonskog karaktera. "Postoji kod odreĊenog

broja pacijenata bojazan da će doći do nestašice lekova. To su, pre svega, stariji sugraĊani

koji kada ostanu na jednoj kutiji lekova već kupuju nove koliĉine, i to dve-tri kutije. Prosto,

iz straha da neće biti lekova", kaţe direktor "Gudvil" apoteke Goran Vidaković Sezonskog

karaktera nije pojava koja je više posledica ţivota i svega što je on sa sobom nosio u

poslednje dve i po decenije - porast potrošnje anti-depresiva. "Nacija stari. Drastiĉno stari. I

sa brojem godina se potrošnja lekova enormno povećava. Plus ova patologija koja dolazi od

pre 25 godina i sezonska patologija. Znaĉi, imamo ogromnu potrošnju lekova", istiĉe lekar

specijalista dr Aleksandar Evetović.

Šest novih aparata za zraĉenje poĉinju da rade u februaru

U radioterapijskim centrima u Srbiji do kraja februara poĉeće da radi šest novih

aparata za zraĉenje, kao i prateća oprema - bunkeri u kojima će biti smešteni, a ta nabavka

omogućena je zahvaljujući kreditu Svetske banke od 18 miliona evra. Ministar zdravlja

Zlatibor Lonĉar potpisao jе danas ugovor sa ponuĊaĉеm koji jе dostavio najbolju ponudu za

nabavku linеarnih akcеlеratora, pratеćе oprеmе i potrеbnih graĊеvinskih radova, na osnovu

kojеg ćе Institut za onkologiju i radiologiju Srbijе, Kliniĉki cеntar Niš, Kliniĉki cеntar

Kragujеvac i Zdravstvеni cеntar Kladovo dobiti 6 novih linеarnih akcеlеratora. Srеdstva za

nabavku novih 6 akcеlеratora oprеdеljеna su iz krеdita Svеtskе bankе, u okviru "Drugog

projеkta razvoja zdravstva Srbijе"

Srbija se budi uz dobru kafu, laţne gotovo da nema

Najnoviji rezultati kontrole proizvodnje kafe koju je sprovelo Ministarstvo

poljoprivrede u protekla dva meseca pokazuju da je

kvalitet i bezbednost omiljenog napitka u Srbiji na veoma

visokom nivou.Od 30 uzoraka, jedan proizvoĊaĉ kafe

"sladio" je ovaj napitak sa dodacima, odnosno dodavao je

surogat.MeĊutim, u Ministarstvu poljoprivrede rekli su

Tanjugu da taj dodatak nije opasan te da je bezbedan za

upotrebu, ali da mu nije mestu u pravoj kafi.Objašnjavaju

da se najveći broj nepravilnosti koji je utvrĊen odnosi na nepotpunu dokumentaciju i

poštovanje standarda proizvodnje (HASSP).

"Zdravstvena bezbednost svih proizvoda, ako se izuzme ovaj neozbiljan gest po

pitanju surogata, je zadovoljavajući. Obišli smo 65 objekata, i u 25 objekata smo utvrdili

odreĊene nepravilnosti. Sve te nepravilnosti se odnose na dokumentaciju, a ne na

bezbednost", kaţe za Tanjug pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović.On kaţe da je

ranijih godina bilo znatno više laţne kafe, te da je u ovakvim kontrolama uglavnom bilo i do

šest otkrivenih "kafe prevaranata"."Informacije ranijih godina govorile su da je kafa bila

ĉesto nebezbedna, da je bio veliki broj proizvoĊaĉa koji su u kafu dodavali surogate.

Rezultati pokazuju da su sada stvari znatno bolje", navodi Vujović i kaţe da su proizvoĊaĉi

koji su u kafu stavljali dodatke kaţnjeni.

84

"Besede o ruskoj kulturi" J.M. Lotmana

U knjiţarama se upravo pojavila knjiga "Besede o ruskoj kulturi"( Svakodnevica i

tradicije ruskog plemstva XVIII vek - poĉetak XIX

veka) Jurija Mihajloviĉa Lotmana koju je s ruskog

jezika preveo Zorislav Paunković, a objavila

"Akademska knjiga" iz Novog Sada.Ovo je

najnovija knjiga Jurija Mihajloviĉa Lotmana (1922-

1993), velikog istoriĉara ruske knjiţevnosti i

teoretiĉara strukturalizma u nauci o knjiţevnosti i

umetnosti.Akademska knjiga Lotman je jedan od

osnivaĉa Tartusko-moskovske škole semiotike. MeĊu knjigama J. M. Lotmana "Besede o

ruskoj kulturi" istiĉu se danas kao njegovo najpopularnije delo po temi, kljuĉno u njegovom

opusu.Po Lotmanu, ruska klasika ne moţe se potpuno shvatiti bez poznavanja konteksta,

odnosno, sredine u kojoj je ona nastala.U ovom sluĉaju, to je rusko plemstvo od XVIII do

poĉetka XIX veka. Taj period koji je istorijski već udaljen od nas, Lotman rekonstruiše u

svojoj knjizi i piše o razliĉitim aspektima svakodnevice ruskog plemstva: ĉinovima, ţenskom

obrazovanju, udvaranju, dendizmu, kartanju, dvoboju, umiranju...Knjiga je nastala na osnovu

niza beseda Jurija Lotmana na ruskoj drţavnoj televiziji.

Disciplinski protiv medicinske sestre: Vodila ljubav na radnom mestu

Kada je menadţment leskovaĉke Opšte bolnice odluĉio da minulog vikenda sprovede

vanrednu i nenajavljenu noćnu kontrolu svojih zaposlenih ni slutio nije da će na jednom

odeljenju zateći medicinsku sestru u zanosu sa svojim ljubavnikom. Protiv nje je odmah

pokrenut disciplinski postupak, a nije iskljuĉeno da će se ovaj skandal okonĉati otkazom. Ĉetrdesetogodišnja medicinska sestra je odmah otišla na bolovanje, a otkaz joj preti jer je

teško prekršila radnu disciplinu. Muškarac sa kojim je na delu zateĉena nije zaposlen u

bolnici. Vrata jedne od kancelarija na Odeljenju neurologije prvi je, navodno, otvorio direktor

leskovaĉke Opšte bolnice dr Nebojša Dimitrijević, a prizor koji je ugledao ga je vidno

šokirao. - Sve sam oĉekivao osim takve scene. Moram da priznam da mi je bilo veoma

neprijatno. Preduzeo sam sve što je u mojoj nadleţnosti i odmah pokrenuo postupak zbog

teške povrede radne discipline - rekao je Dimitrijević. Zateĉeni na delu, postiĊeni ljubavnici

su se dali u beg. Muškarac je umesto genitalija pokrivao glavu, a onda je navodno poĉeo da

beţi, pa su ga radnici obezbeĊenja pronašli u podrumu zgrade gde se neko vreme skrivao.

Smederevo: Ĉetvorica osumnjiĉenih za silovanje

Ĉetvorica muškarca iz Osipaonice kod Smedereva uhapšena su zbog sumnje da su

silovala devojku u tom selu, a za još jednim mladićem za koga se veruje da je umešan u taj

zloĉin se traga, nazvaniĉno saznaju "Novosti".Tom listu je u Višem javnom tuţilaštvu u

Smederevu, koje vodi pretkriviĉni postupak, potvrĊeno da se "proveravaju navodi o silovanju

punoletne devojke od strane više muškaraca".U Tuţilaštvu je reĉeno da, u interesu oštećene i

procesuiranja svih izvršilaca, detalji zasad ne mogu da budu saopšteni.Kako nezvaniĉno

saznaju "Novosti" iz izvora bliskih policijskoj istrazi, ĉetiri muškarca su uhapšena pod

sumnjom da su prošle sedmice silovala devojku i njima je odreĊen pritvor.Svi uhapšeni i

ţrtva su iz Osipaonice.Identitet devojke, kao i osumnjiĉenih, zasad nisu saopšteni.Navodno,

kako prenose "Novosti", reĉ je o dva sluĉaja obljube.U prvom je uĉestvovalo, kako se veruje,

više osoba, a u drugom su bila, navodno, dva izvršioca.

85

Četvrtak,10.avgust 2016.

Tuţilaštvo traţi dodatna obaveštenje o Savamali

Prvo osnovno tuţilaštvo u Beogradu danas je policiji uputilo zahtev za prikupljanje

potrebnih obaveštenja u vezi sa sluĉajem "Savamala", a

radi utvrĊivanja identiteta izvršilaca kriviĉnih dela

"uĉestvovanje u grupi koja izvrši kriviĉno delo" i

"protivpravno lišenje slobode". Tuţilaštvo je

istovremeno unutrašnjoj kontroli policije uputilo zahtev

za obaveštenja koja se odnose na postupanje pripadnika

MUP-a u tom sluĉaju. Izvršioci pomenutih dela za sada

su nepoznati.

Pored ovog zahteva, tuţilaštvo je danas uputilo i zahtev za prikupljanje potrebnih

obaveštenja Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a, a radi utvrĊivanja ĉinjenica koje se odnose

na postupanje policijskih sluţbenika u noći rušenja objekata. Nakon što policija odgovori na

te zahteve, Prvo osnovno javno tuţilaštvo u Beogradu će doneti odluku o daljem postupanju u

predmetu, a o tome će obavestiti javnost. Više tuţilaštvo u Beogradu je prošle godine dalo

nalog MUP-u da istraţi taj sluĉaj. Poĉetkom juna dobilo je izveštaj od MUP-a i nakon analize

zakljuĉilo da su radnje eventualnih dela u nadleţnosti Prvog osnovnog tuţilaštva.

Nelegalni objekti u Hercegovaĉkoj ulici porušeni su krajem aprila 2016. godine, a taj

sluĉaj izazvao je veliku paţnju javnosti.

Marinović novi predsednik Udruţenja sudija prekršajnih sudova

Za novog predsednika Udruţenja sudija prekršajnih sudova Srbije izabran je

predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović, koji je na toj funkciji zamenio

Zorana Pašalića nedavno izabranog za Zaštitnika graĊana. Glavni odbor Udruţenja je u

ponedeljak jednoglasno izabrao Marinovića za predsednika, a za njegove zamenike

predsednika Prekršajnog suda u Novom Sadu Kamenka Kozarskog i sudiju Prekršajnog suda

u Zajeĉaru, odeljenja u Soko Banji sudiju Ţeljku Petrović. Prema reĉima Marinovića,

Udruţenje će nastaviti da radi ono što je zapoĉelo u vreme bivšeg predsednika, a to je pre

svega zalaganje za izjednaĉavanje sudija prekršajnih sa drugim sudijama. "Nastavićemo da se

zalaţemo za izmenu Zakona o sudijama u delu koji se odnosi na poloţaj sudija prekršajnih

sudija. Konkretno, da se plata sudija prvostepenog prekršajnog suda izjedanĉi sa platom

sudija osnovnih sudova, a plata sudija Prekršajnog apelacionog suda sa platama sudija

Privrednog apelacionog suda, Upravnog suda i apelacionih sudova", precizirao je Marinović.

Mirović i ĐorĊević o socijalnoj zaštiti

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sastao se danas sa ministrom za rad,

zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoranom ĐorĊevićem sa kojim je razgovarao o

mogućnostima da se na operativan naĉin pristupi realizaciji zajedniĉkih aktivnosti u oblasti

socijalne zaštite. Na sastanku je istaknuto da će Pokrajinska vlada i Ministarstvo za rad,

zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja zajedniĉki i koordinisano raditi na unapreĊenju

kvaliteta ţivota i rada u ustanovama ĉiji su osnivaĉi Pokrajina i Republika. Mirović je

naglasio da postoji dobra osnova za saradnju na programskom nivou i dobre pozicije za

zajedniĉko finansiranje projekata na teritoriji Vojvodine koji će povećati kvalitet u

86

upravljanju ustanovama socijalne zaštite i odnos prema korisnicima. ĐorĊević je naveo da će

u daljoj strategiji resornog ministarstva akcenat biti na kapitalnim projektima, meĊu kojima

će biti i oni na teritoriji AP Vojvodine, kao i da će biti nastavljena briga o penzionerima,

osobama sa invaliditetom, deci i porodici, Romima.

Sastanku u Pokrajinskoj vladi prisustvovali su pomoćnik ministra za rad,

zapošljvanje, boraĉka i socijalna pitanja Saša Trandafilović, zamenica pokrajinskog sekretara

za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Milka Budakov i podsekretar

Palimir Tot, navedeno je u saopštenju Pokrajinske vlade.

Prva praktiĉna škola zadrugarstva u Novom Slankamenu

Ministar bez portfelja zaduţen za regionalni razvoj Milan Krkobabić posetio je danas

Zemljoradniĉku zadrugu "Voćar Slankamen" u Novom Slankamenu i predstavio prvu

praktiĉnu školu zadrugarstva u Srbiji. Krkobabić je sa direktorom Voćar Slankamena

Nikolom Kotarcem potpisao, na plantaţama voća u Novom SlankamEnu, Sporazum o

dugoroĉnoj saradnji i projektu pod nazivom "Praktiĉna škola zadrugarstva", saopšteno je iz

njegovog kabineta.

Praktiĉna škola zadrugarstva radiće po potrebi na volonterskim osnovama za potrebe

svih zainteresovanih sadašnjih i budućih zadrugara, u okviru misije Vlade Srbije "500

zadruga u 500 sela". Prema finansijskim mogućnostima, planirana su i struĉna predavanja

eminentnih struĉnjaka. "Ovo je izuzetan dan za zadrugarstvo Vojvodine i cele Srbije.

Praktiĉna škola zadrugarstva - Zemljoradniĉka zadruga Voćar Slankamen u Novom

Slankamenu sluţi na ĉast zadrugarstvu cele Srbije. Oĉekujemo da ovde dolaze zadrugari iz

svih krajeva naše zemlje - da se posavetuju, da razgovaraju, da steknu znanje, da vide

praktiĉno kako funkcioniše dobra zadruga", rekao je Krkobabić. Dodaje, oni će moći da se

uvere kako moţe oko 40 domaćina da se objedini i da ima svoje zasade, svoju hladnjaĉu

izuzetne vrednosti kapaciteta više od 3.000 tona, kako moţe da se izveze 8.000 tona voća u

Rusiju, a deo i u EU. On je posebno istakao da je izuzetno bitno što su misiju oţivljavanja

zadrugarstva u Srbiji zdušno podrţali najumniji ljudi Odbora za selo SANU, na ĉelu sa

predsednikom odbora akademikom Draganom Škorićem, kao i uvaţeni profesori poput

profesora Zorana Keserovića, najvećeg struĉnjaka za razvoj voćarstva u Srbiji. "Osnivaju se

nove zadruge. U petak potpisujemo prve ugovore. Zadrugarstvo je probuĊeno. Mi osnivamo

nove i diţemo na noge postojeće zadruge".

Lepote Novog Sada sa Dunava

Jedan od naĉina da se Novi Sad i sve njegove lepote bliţe upoznaju i doţive je i

plovidba Dunavom. Simboli Novog Sada poput

Petrovaradniske tvrĊave, Mosta slobode i Ribarskog

ostrva i Štranda, dobijaju posebnu draţ kada se

posmatraju sa Dunava. Plovidba ovom rekom, prava je

kombinacija svega što karakteriše Novi Sad, a ako se to

ĉini u veĉernjim satima, u susret zalasku sunca, onda je

doţivljaj najvećeg vojvoĊanskog grada potpun.

Projekat "Eho krojaĉica"

Novi projekat Ekumenske humanitarne organizacije, ukljuĉio je profesionalne

dizajnere, krojaĉe i osobe sa invaliditetom, koji su mesec dana od korišćene iskreirali nove

modele odeće, koje su predstavili u prostorijama te organizacije.Lepota poĉinje kada odluĉite

87

da budete ono što jeste, rekla je Koko Šanel, a njenom citatu uĉesnici novog projekta

Ekumenske humanitarne organizacije - "Eho krojaĉica" dodali su da treba da budete

originalne i hrabre, kakva je i njihova prva kolekcija odeće i torbi.Uĉesnici na projektu „Eho

krojaĉica" svakodnevno su zajedno radili na idejnim rešenjima, ĉiji su rezultat haljine i šareni

kompleti, bluze, torbe od teksasa ukrašene šarenim materijalima, kao i zimski dţemperi

modernog dizajna.Ovo je prva izloţba projekta „ Eho krojaĉica", koji bi trebalo da se nastavi.

I kako okupljeni oko tog projekta najavljuju, modna publika će nove modele moći da vidi na

jesenjoj Srpskoj nedelji mode.

Više od 100.000 ljudi je bilo na bolovanju za pola godine

Više od 100.000 ljudi je bilo na bolovanju za pola godine, a kao razlog za opravdano

odsustvo sa posla najĉešće se navode trudnoća, raĊanje i babinje, zatim povrede, posledice

trovanja i delovanja drugih spoljnih sila, dok je treći najuĉestaliji uzrok neko maligno

oboljenje, piše "Telegraf". Na odsustvo sa posla duţe od 30 dana, sa namerom da se leĉi, u

prvih šest meseci ove godine otišlo je 113.840 graĊana Srbije, meĊu kojima, logiĉno,

prednjaĉe BeograĊani, NovosaĊani i Nišlije. Prema podacima RFZO, koji vodi statistiku u

cilju isplate naknade iz budţeta za zaposlene i ĉije su komisije nadleţne za zakljuĉivanje

bolovanja, najveći broj otvoren je u martu 2017. godine.

U januaru je 22.854 pacijenata bilo privremeno spreĉeno za rad, u februaru 21.667, u

martu 24.127, u aprilu 22.036, u maju 22.650 i u junu 22.542 radnika - pokazuju tabele

RFZO, u koje ne ulaze odsustva kraća od 30 dana, za koje niko u drţavi i ne vodi evidenciju.

Tako je u prvoj polovini godine zbog trudniĉkog/porodiljskog odsustva bolovanje otvoreno u

ukupno 32.416 sluĉaja, (najveći broj u maju - 5.758, najmanji u februaru - 4.885). Usled

povreĊivanja, trovanja i drugih sliĉnih nezgoda, bolovanje je odobreno ukupno 27.243 osobe,

najviše u martu, a najmanje u junu. Zbog tumora je u istom periodu odsustvo sa rada traţeno

ukupno 15.004 puta, u proseku oko 2.500 ljudi svakog meseca, kaţu u RFZO.

Ako bi se broj bolovanja do kraja godine duplirao (a moţe da bude i veći), mogli

bismo da govorimo o najmanje 228.000 sluĉajeva, prenosi "Telegraf". PoreĊenja radi, tokom

2013. godine zabeleţeno je ukupno 276.950 sluĉajeva privremene spreĉenosti za rad. U 2014.

godini taj broj je skoĉio na 283.199, tokom 2015. godine ta cifra je dodatno porasla na

299.156, dok je u prvih devet meseci 2016. godine na bolovanje otišlo 216.017 ljudi.

Tender za Galeniku u septembru

Novi tender za "Galeniku" biće raspisan u septembru, a u Ministarstvu privrede za

Tanjug kaţu da model privatizacije, na kojem drţava

radi, podrazumeva da kupac uz fabriku preuzima deo

duga "uz diskont", a da radnici koji se odluĉe za socijalni

program mogu da raĉunaju na 400 evra po godini staţa.

"U ovom trenutku je u toku definisanje uslova

privatizacije, kojima bi se budući kupac obavezao da

odrţi kontinuitet proizvodnje, realizuje investicioni

program i odrţi optimalan nivo zaposlenosti", reĉeno je Tanjugu u Ministarstvu privrede.

Kako objašnjavaju, u postupku pripreme za sprovoĊenje transakcije, Vlada Srbije je

11. jula 2017. godine donela zakljuĉak da se privatizacija Galenike sprovede modelom

prodaje kapitala, kojoj bi prethodila konverzija duga Galenike u kapital, a u sluĉaju uspešne

privatizacije, drţava bi otpisala preostali deo svojih dospelih obaveza. RTV Sednica

Skupštine Galenike na kojoj bi se donele odluke o konverziji potraţivanja Srbijagasa i

Uprave za javni dug je biće, kako navode, odrţana narednih dana. U ministarstvu preciziraju

88

da se u prethodnom periodu radilo na modelu privatizacije koji bi obuhvatio delimiĉni otkup

duga od 71,74 miliona evra od kreditnih poverilaca Galenike uz diskont, kao preduslov za

pokretanje novog postupka privatizacije, dok bi se otkup duga realizovao po zakljuĉenju

privatizacionog ugovora i finansirao sredstvima kupca. Kao podršku ovom postupku, Vlada

je preporuĉila drţavnim poveriocima da ne naplaćuju potraţivanja, kao i da povuku sredstva

obezbeĊenja koja dospevaju na naplatu prema Galenici i njenim zavisnim društvima, do

postizanja konaĉnog dogovora - a najkasnije do 30. septembra.

Petak,11.avgust 2016.

Rok za uplatu treće rate poreza na imovinu 14. avgust

Rok za uplatu treće rate godišnjeg poreza na imovinu za 2017. godinu, za fiziĉka i

pravna lica i preduzetnike je 14. avgust, saopštio je danas Sekretarijat za javne prihode.

Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreza, poreski obveznici izbegavaju obraĉun i

naplatu zakonom propisane kamate zbog kašnjenja u plaćanju. Za sve informacije, obveznici

se mogu obratiti nadleţnim opštinskim odeljenjima Sekretarijata za javne prihode, koja

primaju stranke svakog radnog dana od 8 do 14 sati, osim srede, kada rade sa strankama od 8

do 18.30.

Subotica: Zlatan sjaj slika od slame

Ako vas put narednih dana navede u Suboticu, a ljubitelj ste umetnosti, posetite

Bunjevaĉku maticu. Da vidite kako izgleda

narodna umetnost koja odiše tradicijom. Naravno,

govorimo o slikama od slame i njihovom zlatnom

sjaju. Duţijanca kao manifestacija zahvalnosti na

ţitu, salaši i motivi prošlosti. To su najĉešći

motivi slika izraĊenih od slame koje su izloţene u

Bunjevaĉkoj matici. Radile su ih nadaleko

poznate slamarke iz Baĉke. "Slama je svemoćni

materijal. To je nešto što sam tek sad shvatila. Sa slamom sam se muĉila i muĉila, ali sam

sada videla da ne treba. Slama sve daje, samo je treba prepoznati i ona je ĉudo. Ja mislim da

bi slama trebalo da bude proglašena za umetnost", kaţe slamarka Ivana Dulić.

Subotiĉke slamarke, ţene-poljoprivrednice, najĉešće sa salaša, ĉuvajući guske, vreme

su provodile uz slamu koje je nakon ţetve bilo u izobilju. Poĉele su sa jednostavnim

perlicama, a umešnost razvile do te mere da su svojim slikama, od sedamdesetih prošlog veka

pa na ovamo, proslavile grad širom sveta. "Ova umešnost ponekad zasluţuje epitet prave

umetnosti. Ona jeste ponikla iz naroda i za narod. I, konaĉno, i nama, govori mnogo o

nasleĊu ovoga grada, o tradiciji koja se oplemenjuje i menja. Jer – okamenjena tradicija i nije

tradicija. Jedino ona koja ţivi postaje deo naših ţivota i našu stvarnost ĉini boljom",

naglašava istoriĉarka umetnosti Nela Tonković. Izrada slika od slame nije karakteristiĉna

samo za Suboticu, već i za Sombor.

Devizne rezerve povećane za 277 miliona evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su na kraju jula ove godine 9,94 milijarde

evra, što je za 277,7 miliona evra više nego prethodnog meseca, saopštila je danas

89

NBS. Julski nivo deviznih rezervi obezbeĊuje pokrivenost novĉane mase M1 od 203 odsto i

šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrĊuje

adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama. Neto devizne rezerve

(ukupne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim

osnovima) na kraju jula su iznosile 8,27 milijardi evra, i veće su za 302 miliona nego na kraju

juna. Devizne rezerve su u najvećoj meri povećane po osnovu intervencija NBS kupovinom

deviza na meĊubankarskom deviznom trţištu (priliv od 220 miliona evra) koje su znatno

premašile odlive po osnovu promene meĊuvalutnih odnosa na meĊunarodnom finansijskom

trţištu. Rastu deviznih rezervi je takoĊe doprinelo smanjenje izdvajanja devizne obavezne

rezerve banaka, servisiranja stare devizne štednje i smanjenje ostalih odliva. Ukupni odlivi su

iznosili 150,3 miliona evra. Na povećanje deviznih rezervi uticali su i neto prilivi po osnovu

kreditne aktivnosti drţave i neto prodaje deviznih hartija od vrednosti u iznosu od 98,5

miliona evra, kao i prilivi po osnovu donacija, kamata i drugim osnovima u ukupnom iznosu

od 109,5 miliona evra. Obim realizovane trgovine devizama na meĊubankarskom deviznom

trţištu u julu iznosio je 669,3 miliona evra i bio je za 155,9 miliona evra veći nego u

prethodnom mesecu. U prvih sedam meseci ove godine u meĊubankarskoj trgovini

realizovano je ukupno 3,11 milijardi evra. U julu je zabeleţena nominalna aprecijacija dinara

u odnosu na evro od 0,4 odsto, a NBS je u tom mesecu intervenisala na meĊubankarskom

deviznom trţištu kupovinom 165 miliona evra u cilju ublaţavanja preteranih kratkoroĉnih

oscilacija kursa, navodi se u saopštenju.

U pripremi nacrt zakona o poreklu imovine

Ispitivanje imovine pet godina unazad i višestruko uvećani porezi za one kod kojih se

utvrdi nesrazmera izmeĊu naĉina ţivota i prihoda neke su od novina koje predviĊa nacrt

radne verzije zakona o poreklu imovine, piše "Blic". Nacrt predlaţe da se imovina unakrsno

ispituje i tako utvrdi stvarno stanje stvari sa prijavljenim porezom, navodi list. Na osnovu

unakrsnog ispitivanja trebalo bi da se proceni da li porez koji neko plaća odgovara njegovom

stilu ţivota, a takoĊe ovo bi trebalo da bude put da se sazna da li je neĉija imovina steĉena na

legalan naĉin. Kako saznaje "Blic", meta ovog zakona biće svi, ali pre svega oni koji su

imovinu stekli volšebno, odjednom, netransparentno i sumnjivo. Radna grupa koja se bavi

izradom ovog zakona postoji već neko vreme i u njoj su pored predstavnika Ministarstva

pravde predstavnici Ministarstva finansija. Oni su tu zbog Poreske uprave kojoj će pripasti

ogroman deo posla, i koja će donositi rešenja. Moţda će se i u njoj formirati posebna jedinica

koja će se baviti samo ovim poslom, kaţe izvor lista. Kako za "Blic" kaţu u Ministarstvu

pravde, izrada nacrta zakona u završnoj je fazi i oĉekuje se da će uskoro biti otvorena javna

rasprava o njemu. Cilj je da se dobije kvalitetan i primenljiv tekst zakona koji će znatno

unaprediti borbu protiv sive ekonomije i uticati na smanjenje nezakonitih radnji u vezi sa

poreskim obavezama bilo pravnih lica bilo graĊana, navode u ovom Ministarstvu. Po

završetku javne rasprave sledi konaĉna verzija koja će biti upućena vladi, a koja ga dalje

prosleĊuje parlamentu.

Meseĉna inflacija u julu minus 0,4 odsto, godišnja 3,2 odsto

Inflacija u Srbiji je u julu 2017. pala u odnosu na prethodni mesec za 0,4 odsto, dok je

na godišnjem nivou iznosila 3,2 procenta, saopštio je danas Republiĉki zavod za statistiku.

Potrošaĉke cene su u julu u odnosu na decembar 2016. godine povećane 2,5 posto. Pad cena

je u odnosu na jun zabeleţen kod hrane i bezalkoholna pića za 2,0 odsto, odeće i obuće za 1,1

odsto, transporta za 0,9, i kod restorana i hotela i obrazovanje za po 0,2 procenta. U julu su

takoĊe pojeftinili stan, voda, elektriĉna energija, gas i druga goriva i komunikacije za po 0,1

90

posto. Istovremeno, poskupeli su rekreacija i kultura za 3,5 odsto i alkoholna pića i duvan za

2,8 procenata. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Oprez: Za mesec dana 20 utopljenika

Ronilaĉka jedinica Ţandarmerije je od poĉetka jula ĉak 20 puta intervenisala u

izvlaĉenju utopljenika, izjavio je danas komandant te jedinice Aleksandar Kikoš i apelovao

na graĊane da budu oprezni i svesni opasnosti kada se nalaze na rekama. Ronioci su juĉe

imali dva sluĉaja vaĊenja utopljenika iz reka, kod Poţarevca i u Vrbasu. "Naţalost, i pored

brojnih apela i veţbi akcija spasavanja koje smo odrţali na teritoriji Srbije u cilju pokazivanja

vaţnosti poštovanja reka, dešavaju se tragedije. U poslednjih mesec dana ĉak je 20

utopljenika izvaĊeno od strane policijskih sluţbenika Ronilaĉke jedinice Ţandarmerije",

rekao je Kikoš. On je istakao da je vaţno da graĊani budu svesni opasnosti na neureĊenim

kupalištima, ali i da vode više raĉuna pre ulaska u vodu. "Još jednom apelujemo da se ne

koriste neureĊena kupališta, ne konzumira alkohol pre ulaska u vodu i ne ulazi

nepripremljeno u vodu, jer sve to moţe dovesti do tragiĉnog ishoda", naglasio je komandant

Ronilaĉke jedinice Ţandarmerije Aleksandra Kikoš.

Subota,12.avgust 2016.

Naknada štete bivšim zaposlenima TP „Banat”

Sud je, u pokrenutom postupku za suĊenje u razumnom roku, presudio u korist

radnika Trgovinskog preduzeća „Banat”, koji su godinama

bili uskraćeni za svoja prava i obijali sudske pragove. To je

odliĉna vest za sve koji su u dugim procesima trpeli štetu –

saopštio je juĉe, na vanrednoj konferenciji za novinare,

predsednik Nezavisnog udruţenja nezaposlenih Vojvodine

(NUNV) Ranko Hrnjaz, uz napomenu da je to znaĉajan korak

u borbi bivših radnika za svoja prava.Po reĉima Hrnjaza,

posle te presude bivši zaposleni imaju pravo na potraţivanje

materijalne i nematerijalne štete koju su pretrpeli, i to je najveći benefit ovakvog razvoja

situacije. - Pozivamo sve naše sugraĊane, koji su u situaciji da godinama ne mogu da ostvare

svoja prava, da doĊu u sedište Nezavisnog sindikata javnih sluţbi Vojvodine, u Pupinovoj 7,

radi detaljnijih uputstava – istiĉe Hrnjaz.On podseća da ovaj sindikat i NUNV godinama biju

bitku za ostvarivanje prava bivših radnika propalih firmi, kojih u Zrenjaninu nije mali broj.

- Mi smo još 2011. godine nekoliko hiljada tuţbi protokolisali Agenciji za

privatizaciju, podnosili smo tuţbe Ustavnom sudu, ali nikakvih rešenja nije bilo. Na kraju

smo našli advokate spremne da se bave ovim problemom i podneli smo tuţbe zbog

uskraćivanja prava radnicima na suĊenje u razumnom roku. Pozitivno je što smo dobili prva

rešenja da se tuţbe za suĊenje u razumnom roku prihvataju, u pitanju je sud u Panĉevu, u

predmetu Trgovinskog preduzeća „Banat” – precizira Hrnjaz. On kaţe da će svima

oštećenima po tom osnovu pripasti naknada nematerijalne štete od 300 do 3.000 evra. Dodaje

da se sliĉne sindikalne aktivnosti sprovode, pored Zrenjanina, i u drugim gradovima Srbije.-

Prvi koraci su uĉinjeni, oĉekujem da će u narednih pet, šest meseci krenuti i prve isplate po

ovim tuţbama – napominje Hrnjaz.

A jedan od zrenjaninskih sindikalnih lidera Dušan Kokot istiĉe da je ovakvim

raspletom završeno 90 posto posla u namirenju prava bivših radnika i da bi ostalo trebalo da

se svede na puku proceduru.

91

Upis imovine skraćuje se na tri dana

Upis svojine u katatar skratiće se na tri do pet dana usvajanjem novog zakona, a od

2020. ĉitav postupak upisa svojine biće u potpunosti elektronski. UvoĊenje e-katastra i e-

prostora znaĉi da će ĉitav proces gradnje, od izrade planskih dokumenata, preko izdavanja

dozvola, do upisa onog što se izgradi, raditi jednostavno, brzo i u elektronskom postupku,

saopštilo je Ministarstvo graĊevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Cilj reforme katastra je,

kako se navodi, da on bude sreĊen, uredan i efikasan, a da graĊani posao mogu da završe za

svega nekoliko dana i to u elektronskom postupku.

U prelaznom periodu, do kraja 2019. godine, u planu je da se upis imovine radi i

papirno i elektronski, da bi od 2020. poĉeo da funkcioniše u potpunosti elektronski, kao što se

radi sa elektronskim graĊevinskim dozvolama, kaţe ĐorĊe Milić, pomoćnik ministarke

graĊevinarstva i dodaje da se Nacrt zakona o upisima u katastar trenutno nalazi na javnoj

raspravi. Milić istiĉe da skraćenje procedure i prelazak na digitalno podnošenje zahteva u

katastru predstavljaju nastavak reforme graĊevinskih dozvola, zahvaljujući kojima je Svetska

banka uvrstila Srbiju meĊu prvih 10 zemalja reformatora u svetu.

Reforma e-prostora

"Krajnji cilj reforme katastra, zajedno sa novom reformom e-prostor, kojom će se

uvesti elektronska procedura za usvajanje planske dokumentacije, jeste da graĊani dobiju

efikasan servis u ovoj oblasti, a Srbija dodatno popravi svoj rejting na listi Duing biznis

Svetske banke", kaţe ĐorĊe Milić, pomoćnik ministarke graĊevinarstva.

Milić objašnjava, da eforma e-prostor podrazumeva da će se planska dokumentacija

raditi u digitalnom formatu, u kraćim rokovima, i da će graĊani imati jasan pregled za svaku

katastarsku parcelu da li na njoj moţe da se gradi, da li je reĉ o zaštićenom podruĉju, kao i

koja vrsta objekta je dozvoljena. "Sve reforme koje radimo meĊusobno su povezane. S jedne

strane, kroz ozakonjenje pomaţemo da se ozakone kuće i stanovi, koji su, izmeĊu ostalog

zbog nepostojanja planske dokumentacije i dozvola na koje se ĉekalo i po nekoliko godina,

bespravno podignuti. S druge strane, uvoĊenjem e-dozvola i potpunim ureĊenjem rada

katastra i planske dokumentacije više nema nijednog razloga da neko gradi bez dozvole",

objašnjava Milić. Prema njegovim reĉima, u sprovoĊenju svih ovih reformi biće nastavljena

dosadašnja praksa da se sluţbenici koji će neposredno sprovoditi reformu od poĉetka

obuĉavaju, kao što je uraĊeno i kad su uvoĊene e-dozvole, a što je dalo rezultat. Milić je,

inaĉe, najavio razgovor s naĉelnicima svih okruga u Srbiji o uĉešću lokalnih samouprava u

reformi katastra i planske dokumentacije, kao i o donošenju rešenja graĊevinskih inspektora i

rešenja o ozakonjenju.

Zaraţenih jaja nema na srpskom trţištu

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da na srpskom trţištu

nema jaja zaraţenih insekticidom fipronilom, da je sve

pod kontrolom i da graĊani treba da budu spokojni.

Naša veterinarska inspekcija to apsolutno kontroliše i

takvih pošiljki nije bilo, rekao je Nedimović za RTS i

dodao da nije bilo ni produkata koji bi mogli da sadrţe

ta jaja. "Postoji sistem u koji smo i mi ukljuĉeni, u

kojem se kontroliše tok svih roba ţivotinjskog porekla.

Oznaĉeno je da je 11 zemalja ugroţeno, mi nismo u tome", naveo je ministar. Nedimović

kaţe da su bile dve pošiljke u januaru i u junu iz Holadije, ali ne od spornog proizvoĊaĉa, kao

92

i da je bila reĉ o proizvodima koja sadrţe jaja. On navodi da je reĉ o velikoj aferi u EU, ali i

da to nije prvi put da se takve stvari dešavaju. Kontaminirana jaja su pronaĊena u najmanje

11 zemalja EU otkako je 1. avgusta u javnost procurila ta afera, a milioni jaja i proizvoda na

bazi jaja povuĉeni su minulih dana sa polica supermarketa širom Evrope. Danska je najnovija

od brojnih zemalja prijavila da je pogoĊena ovom aferom, navodeći da je tamo prodato 20

tona zagaĊenih jaja uvezenih od belgijskih dobavljaĉa, prenosi 11. avgust 2017. | 16:23

| Izvor:

Preostalo da se uruĉi još 185.258 zdravstvenih kartica

Republiĉki fond za zdravstveno osiguranje saopštio je danas da je ostalo da se uruĉi

još samo 185.258 zdravstvenih kartica. Na šalterima 29 filijala i 151ispostavi RFZO je

spremno za uruĉenje 157.258 kartica, a preko JP Pošte 28.000 zdravstvenih kartica. RFZO

moli osiguranike koji se nisu opredelili za dostavu zdravstvene kartice na kućnu adresu, a još

je nisu preuzeli, da to uĉine u svojoj matiĉnoj filijali, odnosno ispostavi. Kako se navodi,

najveći broj osiguranika koji nisi podigli svoje zdravstvene kartice su u Filijali Beograd i to

Ispostavi Novi Beograd, Zemun, Zvezdara, Palilula kao i u Filijali Novi Sad, Filijali Zajeĉar.

Uskoro set mera zbog suše

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je danas da će uskoro biti donet

set mera za poljoprivrednike zbog suše u kojoj su najviše ugroţeni kukuruz i soja. Nedimović

je gostujući na RTS-u kazao da će to ministarstvo do kraja avgusta proceniti koliku štetu je

nanela suša i zatim doneti odgovarajuće mere. Prema njegovim reĉima, najviše ima

problema na podruĉju srednjeg Banata, kao i u opštinama Ţabalj, Titel, Srbobran i Beĉej, gde

imamo ekstremnu sušu. Nedimović je poruĉio da će ministarstvo na vreme izaći sa merama

kako bi bili zaštićeni poljoprviredni proizvoĊaĉi. "Ipak, biće dovoljno kukuruza i drugih

poljoprivrednih proizvod za srpsko trţište, a biće i za izvoz", naveo je ministar. On kaţe da

ministarstvo već radi na proceni štete, kao i da se u medijima uglavnom iznose procene sa

kojim ne bi licitirao dok se to precizno ne utvrdi. "Nemamo situaciju kao što je bila iz 2012,

kada smo imali ekstremnu sušu", dodao je Nedimović.

Niš: Mladić potegao noţ ispred Centra za socijalni rad

Jedan mladić potegao je noţ na radnika obezbeĊenja u Centru za socijalni rad "Sveti

Sava" u Nišu, prenose Juţne vesti. Kako navode, incident se dogodio jutros, a mladić je

potegao noţ jer mu nije bilo dozvoljeno da se bez prethodne najave vidi sa direktorom te

ustanove Zoranom Jovićem. Jović je medijima rekao da je izašao ispred zgrade i popriĉao sa

mladićem i sve se završilo mirno, a da je o incidentu obaveštena policija. Kako kaţe, "nije

bilo ništa ozbiljno", a radi se o "besnom mladiću". "Nije to toliko ozbiljno bilo. Rešio sam to.

Ja sam izašao dole, popriĉao malo sa njim i sve je bilo u redu. ObezbeĊenje nije htelo da ga

pusti, jer se nije prijavio da dolazi kod mene, ali na kraju smo popriĉali i sve je bilo u redu",

rekao je Jović.

Nedelja,13.avgust 2016.

Šid: Dug komunalcima na rate

93

Javna komunalna preduzeća u Šidu, Standard i Vodovod, omogućila su graĊanima

koji imaju dospele a neplaćene obaveze za iznošenje smeća odnosno utrošenu vodu,da dug

plate na rate. Ugovori o reprogramu duga naĉin su da se poveća naplata potraţivanja javnih

preduzeća a u isto vreme duţnicima se pruţa prilika da izbegu utuţenje i prinudnu naplatu. I

pored ţelje da raĉune za komunalne usluge plate na vreme i u celosti, graĊani ipak neretko

dolaze u situaciju da im se nagomilaju neplaćene obaveze za iznošenje smeća odnosno

utrošenu vodu. Većina raĉuna plaća na vreme. U nameri da povećaju naplatu potraţivanja, ali

u isto vreme i da duţnicima koji imaju dospele a neplaćene obaveze, pruţe priliku da izbegu

utuţenje i prinudnu naplatu javna komunalna preduzeća su omogućila plaćanje duga na rate

kroz reprogram.

JKP Standard je na taj naĉin povećalo naplatu raĉuna za iznošenje smeća za više od

deset procenata. I JKP Vodovod korisnicima nudi mogućnost sklapanja Ugovora o

reprogramu duga. Dospele obaveze plaćaju se na rate bez obraĉunavanja zatezne kamate.

MeĊutim, dosadašnji apeli nisu dali oĉekivane rezultate tako da će od 1.septembra poĉeti

prinudna naplata većih dugovanja. GraĊani koji imaju dugovanja za komunalne usluge koje

pruţaju Vodovod i Standard Ugovor o reprogramu duga mogu sklopiti do kraja godine.

"Bodrog fest" u Baĉkom Monoštoru

Ono po ĉemu se prepoznaje selo Baĉki Monoštor kraj Sombora je "Bodrog fest".

Manifestacija je to koja spaja monoštorsku tradiciju i zaštićenu prirodu, a svake godine

Monoštor u vreme odrţavanja "Bodrog festa" poseti nekoliko hiljada ljudi. Tako je bilo i ove

godine. https://www.youtube.com/watch?v=hPCQS2mQR8o

Dani Brazila u Novom Sadu

NovosaĊani su i ovog leta uţivali u jedinstvenom festivalu koji donosi duh daleke

latinoameriĉke zemlje, Brazila. Sada već popularni

Dani Brazila su okupili sve ljubitelje umetnosti i

kulture te nama daleke zemlje. Posebno je

zanimljiva bila karnevalska povorka. Novi Sad je

kroz manifestaciju Dani Brazila uţivao u ĉarima

jedne druge kulture, pa su svi uĉesnici i posmatraĉi

mogli da osete magiĉnu moć plesa i karnevalskog

kolorita. Portparol festivala Jovana Jovanović rekla

je da je poslednja tri dana u Novom Sadu vladalo pravo brazilsko raspoloţenje. "Na

Petrovaradinskoj tvrĊavi su uĉesnici mogli da nauĉe kako da sviraju brazilske udaraljke, na

Štrandu da se upoznaju sa kapuerom, a u plesnoj školi Allegro da nauĉe da plešu sambu",

rekla je Jovanović.

Ponedeljak,14.avgust 2017.

Dinar na novom rekordu, kurs 119,6677

Dinar će ojaĉati prema evru za 0,1 odsto u odnosu na petak, i zvaniĉni srednji kurs će

iznositi 119,6677 dinara za evro, što će biti nova rekordna vrednost domaće valute prema

novĉanoj jedinici evrozone u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije. Dinar će biti jaĉi

prema evru za 0,4 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou će biti jaĉi za 3,1

94

procenat. Od poĉetka godine, dinar je prema evru ojaĉao za 3,2 posto. Indikativni kurs dinara

prema dolaru je porastao u petak za 0,3 procenta na 101,4219 dinara za jedan dolar. Dinar je

prema ameriĉkoj valuti jaĉi za 3,8 odsto nego pre mesec dana, dok je na godišnjem nivou jaĉi

za 9,1 procenat. Dinar je prema dolaru ojaĉao od poĉetka godine za 15,5 posto. NBS je kupila

na meĊubankarskom deviznom trţištu od poĉetka godine ukupno 745 miliona evra i prodala

345 miliona evra kako bi ublaţila prekomerne dnevne oscilacije kursa. Najniţa vrednost

domaće valute prema evru zabeleţena je 3. i 13. februara, kada je jedan evro koštao 124,0174

dinara.

Utorak,15.avgust 2016.

Filmom poziva Somborce na odgovornost

Napuštene i zapuštene zgrade u centru Sombora smetaju svima, ali Somborac

Miroslav Stojisavljević otišao je korak dalje i snimio kratak film, kako bi vlasnike i korisnike

takvih zgrada podsetio da je odrţavanje njihova briga i obaveza. Zapuštene zgrade, objekti sa

kojih otpadaju delovi fasade, polurazrušeni krovovi na kojim raste drveće, zakorovljena

pešaĉka staza, deo su slike somborskog centra. Ta najkritiĉnija mesta unutar zaštićenog

jezgra grada morala bi da se urede kako bi Sombor zaista imao imidţ grada kulture i turizma,

smatra Miroslav Stojisavljević, pokretaĉ inicijative i autor filma Somborski avanturizam. Za

samo dve nedelje dobio podršku nekoliko hiljada Somboraca. "Film je na društvenim

mreţama pogledalo više od 5.000 ljudi uz veliki broj pozitivnih komentara. Negativnih

komentara nije bilo i to me ohrabruje, jer pokazuje da su Somborci zainteresovani za izgled

svog grada. Prikazali smo kako izgleda sam centar grada, jer je to deo Sombora kojim prolaze

turisti i drugi gosti i to je deo grada kojim bi Sombor trebao da se pokaţe u najboljem

izdanju", kaţe autor filma. Kaţe ne proziva se niko, ali vlasnicima i onima koji vode brigu o

gradu ukazuje na problem.

Mihajlović demantuje smene u Nacionalnom savetu Roma

Predsednik Nacionalnog Saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović

demantovao je informaciju da je došlo do smena i

kadrovskih promena u tom Savetu kako je to juĉe

saopšteno, istiĉući da je za tu laţnu informaciju

zloupotrebljen memorandum i peĉat Saveta. Redakciji

Tanjuga je juĉe na memorandumu Nacionalnog saveta

Saveta romske nacionalne manjine, sa peĉatom i

potpisom stiglo saopštenje sa mejla Vladimira

Stanojevića, u kojem je napisano da je on izabran za novog predsednika Saveta i da su

izvršene druge kadrovske promene u njemu. Mihailović je tim povodom rekao za Tanjug da

je na ovaj naĉin uĉinjena još jedna u nizu obmana javnosti, a u maniru prvljave kampanje

koju protiv pojedinih ĉlanova Nacionalnog saveta, njegovog rada i njega liĉno vodi

Stanojević, iznoseći niz laţnih optuţbi. U saopštenju koje je potpisao Mihailović se

napominje da je Deveta redovna sednica Nacionalnog saveta zakazana u zakonskom roku, za

19. avgust u Beški, a da sednica koju je zakazao Stanojević nije ni odrţana. TakoĊe je

ukazano da Statut tog Saveta propisuje naĉin smenjivanja predsednika Saveta, ĉlanova

Izvršnog odbora ili predsednika odbora za obrazovanje, kulturu, sluţbenu upotrebu jezika i

informisanja. Statut kao i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kako se dodaje

u saopštenju, predviĊa da sednicu moţe da zakaţe samo predsednik Saveta, a ne i neko od

95

ĉlanova. Smena predsednika Saveta ne moţe se izvoditi na društvenim mreţama ili

telefonskim pute, već liĉnim i neposrednim glasanjem većine ĉlanova Saveta, napominje se u

saopštenju.

Romski nacionalni savet: Kome peĉat, a ko je smenjen?

Predsednik Nacionalnog Saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihailović

najavio je danas kriviĉnu prijavu protiv Vladana Stanojevića zbog, kako navodi,

falsifikovanja i neovlašćenog korišćenja peĉata tog Saveta.

Novi Sad od 24. do 27. avgusta u duhu tanga

Udruţenje "Todo Tango" uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i

Ambasade Argentine u Beogradu, i ove godine organizuje MeĊunarodni festival "Novi Sad-

Tango grad". U ĉetiri festivalska dana, od 24 do 27. avgusta, na više lokacija u gradu, slušaće

se i plesati tradicionalni argentisnki tango, a kao i prethodnih godina biće i nauĉnih

predavanja. Ĉetvrti MeĊunarodni festival "Novi Sad-Tango grad" deo je programa "Novi Sad

2021".

Suša će povećati cenu svinja

Posledice suše se vide na parcelama u Sremu. Tovljaĉi svinja smatraju da će to

dovesti do poskupljenja proizvodnje. Otkupljivaĉi trenutno prate situaciju na terenu i ponuda

je za sada sasvim solidna kada je reĉ o otkupu svinja, istiĉu farmeri. Nedostatak znaĉajne

koliĉine vode u zemljištu na parcelama je evidentan. Takva situacija praćena visokim

dnevnim temperaturama neće doneti ništa dobro prinosu kukuruza i soje koji se koriste u

ishrani svinja. Predstavnici farmera u Sremu i Maĉvi kaţu da ne oĉekuju prinose ništa bolje

od onih 2012. godine.

Tovljaĉi u Maĉvi i Sremu tovljenike prve klase teţine do 120 kilograma ovih dana

prodaju i po 210 dinara po kilogramu sa PDV-om. Ova cena, kako kaţu, zadrţaće se i

narednih dana i neće je umanjiti ni uvoz svinja iz susednih zemalja, gde su malo niţe cene,

jer kada se uraĉunaju troškovi prevoza, uvezene svinje su skuplje od naših. Oĉekivanja

farmera su da će doći do rasta cene kukuruza, a time i skupljeg tova, na ĉega moţe uticati i

veća cena sojine saĉme. Ipak, za sada otkupljivaĉi prate situaciju na terenu i nude solidnu

cenu za otkup. Ozbiljni farmeri se trude već duţi niz godina da dobrim genetskim

materijalom doprinesu proizvodnji i većoj ponudi. Kakav će konaĉan prinos useva na terenu

biti, videće se u narednom periodu od ĉega će i zavisiti u velikoj meri cena tova svinja.

Subotica: Milion dinara za rad SOS telefona

Subotiĉka lokalna samouprava finansiraće sa nešto više od milion dinara rad SOS

telefona koji je namenjen oĉuvanju mentalnog i socijalnog zdravlja stanovništva u lokalnoj

zajednici, i prevenciji mentalnih poremećaja, suicida i nasilja u porodici. Sredstva u visini od

milion i 23 hiljade dinara opredeljena su na konkursu za finansiranje projekata iz oblasti

društvenog i humanitarnog rada. Godišnje oko 650 Subotiĉana pozove SOS telefon.

Istoimeno društvo postoji još od 1985. godine, a problemi zbog kojih graĊani subotiĉke

opštine zovu su usamljenost, gubitak vaţne osobe, zavisnost od alkohola i narkotika, ali i

kladionica, kockanja i interneta, kao i zdravstvene muke, braĉni, partnerski i socijalni

problemi, kriza identiteta, nesporazumi na relaciji roditelj-dete. SOS telefon u Subotici

96

pozivaju i zbog posledica porodiĉnog, vršnjaĉkog i institucionalnog nasilja, sklonosti suicidu,

nedostatka samopouzdanja, depresivnosti, strahova, i teškoća u snalaţenju u socijalnoj

sredini. Psihosocijalna pomoć putem telefona graĊanima je dostupna na srpskom i

maĊarskom jeziku, svakog dana od 17 do 22 sata, na broju 024/553-000.

Vrbas: Uhapšena majka ubijene bebe

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su tridesettrogodišnju ţenu koja se

sumnjiĉi da je pri poroĊaju ubila novoroĊenĉe, ĉije je telo jutros pronaĊeno na deponiji u

Vrbasu. Zbog postojanja osnova sumnje da je poĉinila kriviĉno delo ubistvo deteta pri

poroĊaju, osumnjiĉenoj je odreĊeno zadţavanje do 48 sati. Ona će uz kriviĉnu prijavu, u

zakonskom roku, biti privedena nadleţnom tuţilaštvu. Radnici Komunalnog preduzeća

"Komunalac" iz Vrbasa, pronašli su danas pre podne na gradskoj deponiji mrtvo

novoroĊenĉe. Telo je, nakon uviĊaja, preneto u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu, a

naloţena je obdukcija po hitnom postupku. Ovakav sluĉaj u Vrbasu se ne pamti poslednjih

desetak godina.

Sreda,16.avgust 2016

Društveno koristan ili rad u javnom interesu i dalje nepoţeljan

Iako veoma popularan u svetu, društveno koristan rad, ili rad u javnom interesu, kao

alternativa zatvorskoj ili novĉanoj kazni, u Srbiji je i dalje

nepoţeljan, budući da se graĊani pre odluĉuju da svoje

kazne plate ili odsluţe u zatvoru, nego da ĉiste ulice ili se

staraju o starim i bolesnim licima. Prema podacima

prekršajnog suda u Beogradu, taj sud je od 1, marta 2014,

kada je uvedena ta mogućnost, izrekao 2.223 kazne rada u

javnom interesu umesto novĉane kazne, što ĉini tek 1,12

odsto svih izreĉenih zamena kojih je protekle tri i po godine u ovom sudu bilo 198.142, naveo

je predsednik tog suda Milan Marinović. Kako je zamena novĉane kazne za rad u javnom

interesu - dobrovoljna, odnosno okrivljeni mora da bude saglasan sa njom ili da sam traţi tu

opciju, okrivljeni su prema ovim podacima u skoro 99 odsto sluĉajeva pre pristajali na

prinudnu naplatu ili zamenu novĉane kazne zatvorom. Inaĉe, novĉana kazna se menja po

principu hiljadu dinara - dan zatvora, ili hiljadu dinara - osam sati društveno korisnog rada.

Moguće je izreći najmanje 20 sati a najviše 360 sati rada u javnom interesu.

Radije idu u zatvor nego da ĉiste ulice ili brinu o starima

Kao samostalnu kaznu koju je od prošle godine moguće izreći za prekršaj iz Zakona o

javnom redu i miru, Prekršajni sud još nije izrekao nijednu pravosnaţnu presudu sa kaznom

rada u javnom interesu, rekao je Marinović, koji se zalaţe da se ta kazna uvede i za neke

prekršaje predviĊene Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. Da Srbi nerado rade u

javnom interesu pokazuje i primer iz 2014. godine, kada je Prekršajni sud u Beogradu nakon

majskih poplava sve prekršajne naloge menjao radom u javnom interesu i to u Obrenovcu.

Marinović za Tanjug navodi da se sud na taj korak odluĉio u nameri da uĉini dobro svima, pa

je mahom novĉane kazne od 5.000 menjao za rad u javom interesu - Od oko 2.500 tih rešenja,

666 njih je postalo pravosnaţno i poslato Povereniku za izvršenje alternativnih sankcija. Od

97

toga 37 lica je platilo kaznu, a samo jedan ĉovek je kaznu odradio - kaţe Marinović. On je

takoĊe ukazao na problem dugotrajne procedure zamene i kratkog roka zastarelosti za

izvršenje pravosnaţnog rešenja od dve godine.

Prema njegovim reĉima, u praksi se ĉesto dešava da okrivljeni kome je novĉana kazna

preinaĉena u zatvorsku, pred sudom traţi zamenu u društveno korisni rad, ali do toga ipak ne

doĊe, jer jednostavno ne uspeva da se dogovori s poverenikom za izvršenje sankcije o tome

šta će konkretno raditi umesto da ide u zatvor ili da plati kaznu.

Prodaja polovnih udţbenika u Kosovskoj ulici biće legalizovana

Popularni „bulevar knjiga“ u Kosovskoj ulici, najveća berza polovnih udţbenika u

Beogradu, pa i šire, ove godine bi konaĉno trebalo da bude

legalizovan! U okviru manifestacije Sajam polovnih knjiga,

koja se odrţava na nekoliko mesta u prestonici, od sada je

uvršten i popularan Bazar knjiga u Kosovskoj ulici. Ova

pijaca polovnih udţbenika je do sada bila ispunjena tezgama

iz gepeka kombija i privatnih automobila, ali je tome, barem

prema najavama nadleţnih, ove godine došao kraj. Sajam je

legalizovan, a prodavci više neće morati da strepe da će im

komunalna policija ili inspekcija oduzeti knjige.

Stanarima zbog greške "Vodovoda" stigli raĉuni veći 20 puta

Stanari jedne zgrade u naselju Braće Jerković šokirali su se kada su pre nekoliko dana

dobili raĉune za vodu uvećane ĉak 20 puta. Pošto nemaju bazene u stanovima, kaţu, bilo im

je priliĉno nejasno kako su uspeli da potroše toliko vode za samo jedan mesec. Sve je poĉelo

10. avgusta, kada su stanarima zgrade u ulici Dragice Konĉar 25 stigli raĉuni od "Infostana".

Kada su otvorili kovertu saĉekalo ih je iznenaĊenje. - Komšinica mi je pozvonila na vrata i

pitala me da li sam video raĉun. Otvorio sam raĉun i imao sam šta da vidim. Raĉun od 9.466

dinara za vodu! Bio sam u šoku. U julu sam za prethodni mesec platio 542 dinara, a sad ovaj

iznos! Prosto mi nije bilo jasno o ĉemu se radi. Nazvao sam odmah još nekoliko komšija i

svima isto, uvećani raĉuni po 20 puta.

Novinari su proveravali u "Beogradskom vodovodu i kanalizaciji" kako je moguće da

stanari moraju da plate odjednom toliku sumu, bez prava na rate, zbog greške koju su oni

napravili, a ovo je njihov odgovor. - Na navednoj adresi potrošnje vodomer se redovno

oĉitava. U 2017. godini vodomer je oĉitavan 15. februara, 15. aprila i 22. juna. Prilikom

automatske obrade podataka došlo je do greške, na osnovu koje su potrošaĉi dobili uvećane

raĉune. Korigovaćemo raĉune za jul, a potrošaĉi će navedenu korekciju videti na uplatnicama

JKP "Infostan tehnologije" za avgust 2017. godine. Izvinjavamo se potrošaĉima zbog ove

nenamerno nastale greške – glasio je njihov odgovor.

Prva porodilja dobila 10.000 dinara pomoći od Grada Beograda

Svaka porodilja na teritoriji grada Beograda dobija jednokratnu pomoć od 10.000

dinara i to je primer odgovorne socijalne politike kako bi se povećamo natalitet i broj beba u

gradu, izjavio je danas gradonaĉelnik Beograda Siniša Mali. On je, ĉestitajući porodici

Smiljanić i mami Mariji još jednu prinovu, Dunju, prilikom uruĉivanja novĉane pomoći,

rekao da Grad iz godine u godinu izdvaja sve više iz budţeta za tu namenu, a to, kako je

rekao, znaĉi da imamo sve veći i veći broj beba i porodilja u gradu. - Svaka porodilja na

teritoriji grada Beograda od 8. jula ima pravo na pomoć od 10.000 dinara, svaka koja je iz

98

socijalno ugroţenih kategorija ima pravo na 25.000 dinara, tako da, od odgovorne socijalne

politike ne odustajemo. Naravno, oni koji su socijalno ugroţeni, kada saberu to, imaju pravo

na 35.000 i to je još jedna potvrda da pomaţemo onima i kojima je naša pomoć najpotrebnija

- rekao je Mali. Od 8. jula, kaţe gradonaĉelnik, podnet je 141 zahtev porodilja za jednokratnu

novĉanu pomoć i pozvao je sve mlade majke da se prijave u gradsku upravu.

Dinar obara rekord za rekordom, kurs danas 119,4067

Dinar će u sredu biti na novom rekordnom nivou prema evru u ovoj godini i zvaniĉni

srednji kurs će iznositi 119,4067 dinara za evro, što

predstavlja rast domaće valute prema jedinstvenom moeti

evrozone od 0,1 odsto u odnosu na danas, objavila je

Narodna banka Srbije. NBS je u utorak kupila na

meĊubankarskom deviznom trţištu 40 miliona evra kako bi

ublaţila prekomerne dnevne oscilacije kursa, a od poĉetka

godine je kupila 815 miliona, ukljuĉujući i današnju

intervenciju, i prodala 345 miliona evra.

Dinar će biti jaĉi prema evru za 0,6 odsto nego pre

mesec dana, a na godišnjem nivou će biti jaĉi za 3,1 procenat. Od poĉetka godine, dinar je

prema evru ojaĉao za 3,4 posto. Indikativni kurs dinara prema dolaru je oslabio danas za 0,5

procenata na 101,9786 dinara za jedan dolar. Dinar je prema ameriĉkoj valuti jaĉi za 3,3

odsto nego pre mesec dana, dok je na godišnjem nivou jaĉi za 7,8 procenata. Dinar je prema

dolaru ojaĉao od poĉetka godine za 14,9 posto. Najniţa vrednost domaće valute prema evru

zabeleţena je 3. i 13. februara, kada je jedan evro koštao 124,0174 dinara.

Četvrtak,17.avgust 2016.

Sindikat: Poslodavcima vaţan samo profit

Posledice dugogodišnje niske minimalne cene rada u Srbiji ostavile su dubok trag i

vidljive posledice na zaposlene i njihov materijalni i socijalni poloţaj i znaĉajno su doprinele

egzodusu mladih, zbog ĉega je nastao problem nedostatka pojedinih kadrova, saopštio je

Sindikat Srbije. Sve to, meĊutim, nije "osvestilo" poslodavce, jer je nova anketa Unije

poslodavaca Srbije još jednom pokazala da su im jedino vaţni kapital i zarada, a da im je

radna snaga samo nuţan trošak. Da su se samo poslodavci pitali u Socijalno ekonomskom

savetu, u prethodnih deset godina "minimalac" sigurno ne bi bio povećavan, a oni i sada,

kada treba da usledi dogovor oko nove cene rada za 2018. godinu, istiĉu da nema prostora da

se uveća minimalna cena rada od 130 dinara po satu.

Savez sindikata Srbije istiĉe da se zalaţe za smanjenje nameta poslodavcima i

smanjenje fiskalnih nameta, kao i oštriju kaznenu politiku za nelojalnu konkurenciju i rad "na

crno". Bez obzira na to, realne osnove za znaĉajno povećanje minimalne zarade postoje, a to

bi bila i odliĉna smernica za rast minimalnih i zarada uopšte, jer u Srbiji "minimalac" prima

više od 300.000 radnika, navodi se u saopštenju.

Kontinental bira 200 inţenjera u Novom Sadu

Dolazak kompanije "Kontinental automotiv" u Novi Sad, svojevremeno je oznaĉen

kao uspeh, jer je u direktnoj vezi sa ekonomskom stabilnošću zemlje. Gostujući u Dnevniku

99

Radio-televizije Vojvodine, direktor "Kontinentala", Saša Ćioringa, rekao je da je u julu

zapoĉeto sa registracijom kompanije u Srbiji, da su odabrani prvi zaposleni, a da se sada

pregovara oko prostora u koji će se kompanija useliti. "Kontinentalov centar za istraţivanje i

razvoj u Novom Sadu u naredne tri godine unajmiće oko 500 ljudi, dakle 200 ljudi po godini,

i biće dve poslovne jedinice u Novom Sadu, jedna koja će se baviti enterijerom, a druga

bezbednošću", objasnio je on.

Saša Ćioringa je napomenuo da Kontinental pravi vrhunske elektronske komponente

za automobilsku industriju, poput intrument tabli, tahografa, kontrolera za elektroniku i druge

naprave. On je istakao da će kompaniji biti potrebni vrhunski inţenjeri za softver i

elektroniku, kojih ima u Novom Sadu. Ćioringa kaţe da su se za Novi Sad odluĉili, pored

kvalifikovanog kadra, i zbog blizine Novog Sada regiji Centralne Evrope.

Subotici 8 km biciklistiĉkih staza

U Subotici će u naredne dve godine biti izgraĊeno osam kilometara biciklistiĉkih

staza. Sredstva su obezbeĊena preko saradnje subotiĉke

lokalne samouprave i partnerskih gradova iz MaĊarske u

okviru projekta koji finansira Evropska unija. Biciklistiĉki

saobraćaj u Subotici je veoma razvijen i ima dugu tradiciju,

zbog dobrih prirodnih uslova i relativno kratkih distanci u

izgraĊenom podruĉju grada. Najvaţnije biciklistiĉke staze

izgraĊene su u sklopu rekonstrukcije glavnih saobraćajnica sredinom 70-ih godina XX veka.

Još nekoliko staza, uglavnom na periferiji grada, izgraĊeno je u periodu od 2005–08. godine.

Ukupna duţina biciklistiĉkih staza je oko 33 km. Biciklistiĉke staze su izgraĊene duţ ulica

koje imaju ulogu glavnih gradskih saobraćajnica, preteţno samo duţ jedne strane ulica.

Ministarstvo dodelilo 253 miliona za medijske projekte

Na ukupno sedam konkursa, koliko je ove godine za sufinansiranje medijskih

projekata raspisalo Ministarstvo kulture i informisanja, dodeljeno je više od 253 miliona

dinara, a samo oko 102.000 dinara ostalo je neraspodeljeno iz tog fonda, saopštilo je danas

Udruţenje novinara Srbije. Na konkursu koji je trajao od 14. februara do 16. marta, od 1.147

prijavljenih projekata sredstva je dobilo njih 384, a odbijena su 763.

Umetniĉki performans u Šidu

Na šidskom Trgu kulture organizovan je performans pod nazivom "Novo doba i parĉe

raja". Performans su osmislili šidski umetnici na inicijativu Branislave Đaĉanin. Tema

Adama i Eve je upotrebljena u protestu protiv genetski modifikovanih organizama.

Umetniĉkim performansom pod nazivom Novo doba i parĉe raja, koji je izveden na šidskom

trgu kulture, poslata je snaţna i upeĉatljiva poruka i stav protiv genetski modifikovanih

organizama i nezdravog naĉina ţivota u vremenu klimatskih promena i poplave nezdrave

hrane koja nas truje. Ţivopisnim kostimima, frizurama i bodi artom publici su ove probleme

doĉarali glumi Amaterskog pozorišta Branislav Nušić. Polazna taĉka performansa, u ĉijoj su

realizaciji uĉestvovali šidski umetnici, bili su Adam i Eva, simboli raja na zemlji, zaĉetnici

ljudskog roda koji danas, u novom dobu, ţivi nezdravim ţivotom.

Kompletan performans osmislila je Branislava Đaĉanin uz podršku šidskih umetnika i

glumaca amaterskog pozorišta a na zadovoljstvo publike. Sa šidskog trga kulture poslata je

jasna poruka protiv genetski modifikovane hrane. Šidska opština je meĊu onim opštinama i

gradovima u Srbiji koje su usvojile Deklaraciju protiv genetski modifikovanih organizama.

100

Na doboš otišlo 1.300 stanova

Sve je više stanova, kuća, poslovnog prostora i njiva za koje su banke zbog neplaćanja

rata kredita pokrenule hipoteke, piše Politika. Nacionalna korporacija za osiguranje

stambenih kredita (NKOSK) za desetak godina, koliko postoji ova institucija, preuzela je

plaćanje za 1.300 dospelih kredita. Do sada je prodato oko 240 nepokretnosti kao krajnja

mera zbog bezizlazne situacije u kojoj su se duţ�nici našli. Ipak, ĉinjenica je da je sve više

onih koji imaju problema u otplati stambenih pozajmica jer je, samo u poslednje dve godine,

njihov broj udvostruĉen. Kod NKOSK-a je osigurano 90.000 kredita vrednosti 3,35 milijardi

evra. Ovakvi krediti ĉine svega 1,45 odsto osiguranih pozajmica pa u NKOSK-u kaţu da je

reĉ o malom broju dospelih kredita u odnosu na ukupan portfolio. Taĉnih podataka koliko je

aktiviranih hipoteka u Srbiji zapravo nema, zato š to nisu svi krediti osigurani kod NKOSK-

a. Oni osiguravaju stambene zajmove, ali ne i kredite za biznis kod kojih je neko kao sredstvo

obezbeĊenja davao stan, kuću, poslovni prostor.

Najmanje nezaposlenih na evidenciji u poslednjih 25 godina

Na evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje nalazi se 638.000 osoba i to je

najmanji broj nezaposlenih u poslednjih 25 godina, kaţe

direktor Nacionalne sluţbe za zapošljavanje Zoran

Martinović. On je dodao da je to za oko 8,8 odsto manje

nego prošlo godine, te da se poslednje tri, ĉetiri godine

beleţe pozitivni trendovi na trţištu rada. Kolika je

zvaniĉno stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu, kako

kaţe, znaće se kada Republiĉki zavoda za statistiku

objavi zvaniĉne rezultate, što oĉekuje da će biti do kraja meseca. "Siguran sam , prema

onome što se sada beleţi na evidenciji NSZ u pogledu broja nezaposlenih, da će u drugom

kvartalu stopa nezaposlenosti biti znaĉajno niţa i u odnosu na drugi kvartal prethodne godine

i ranijih godina", rekao je Martinović za RTS. Oĉekuje da će zvaniĉni podaci za drugi kvartal

pokazati da je stopa nezaposlenosti niţa od 13 odsto, jer bi se na taj naĉin Srbija pribliţila

evropskom proseku koji je ispod 10 odsto.

Dinar stagnira, kurs 119,40

Dinar će danas biti na novom rekordnom nivou prema evru u ovoj godini i zvaniĉni

srednji kurs će iznositi 119,3974 dinara za evro, što je zanemarljiva promena u odnosu na

juĉerašnji kurs, objavila je Narodna banka Srbije. Zvaniĉni srednji kurs dinara juĉe je bio

119,4067 dinara za evro.

Zbog nevakcinisanja 59 prijava u J. Banatu

Neprihvatljivo je i nerazumno da u današnje vreme neko dovodi u pitanje najveće

otkriće u humanoj medicini, a to su vakcine, kaţe dr SlaĊana Tomoć, epidemiolog Zavoda za

javno zdravlje Panĉevo i istiĉe da se efekti vakcinacije vide tek kada doĊe do sluĉajeva

epidemije poput aktuelne u susednoj Rumuniji. Na teritoriji Juţnog Banata podneto je 59

prijava da rodtelji nisu doveli decu na vakcinaciju. Od kada je vakcina u medicinskim

krugovima, broj zaraznih bolesti i smrtnih ishoda je mnogo manji, a neke bolesti su ĉak i

neprepoznatljive. Obuhvat vakcinacijom smatra se dobrom kada je 95 posto vakcinisanih iz

101

grupe koja podleţe vakcinaciji, a kada je procenat manji, onda su epidemije izvesne poput

ove aktuelne u Rumuniji gde je obolelo preko 3500 ljudi od malih boginja.

Petak,18.avgust 2016.

Završen projekat pomoći opštinama oko migranata

Projekat "Podrška lokalnim zajednicama i odgovor na izbegliĉku krizu" koji je u

sedam opština sprovela fondacija Ana i Vlade

Divac, a finansirao USAID sa 700.000 dolara

završen je i tim povodom je danas u Dorćol

placu odrţana završna konferencija na kojoj su

predstavljeni ostvareni rezultati. Projekat je

trajao 18 meseci, od marta 2016. do avgusta

2017. u sedam opština u Srbiji: Šidu, Subotici,

Dimitrovgradu, Preševu, Lajkovacu, Tutinu i

Sjenicu, i zahvaljujući njemu, recimo, Narodna kuhinja subotiĉkog Crvenog krsta dobila je

opremu, što je omogućilo pripremu 400 dodatnih toplih obroka dnevno namenjenih lokalnih

zajednici i migrantima. Po dva mobilna EKG aparata dobili su subotiĉki Dom zdravlja i Dom

za decu ometenu u razvoju "Kolevka" u Subotici, a u svih sedam opština opremljeni su

prostori za decu u prijemnim centrima za izbeglice.

Direktorka misije USAID u Srbiji Aza el Abd, podsećajući na broj migranata koji su

prošli kroz Srbiju, i na to da se jedan broj njih zadrţao, izrazila je zadovoljstvo što su vlada i

narod Srbije, kako je rekla, uradili sve kako bi pomogli migrantima i onima koji su traţili

azil". Abd je podsetila je da je tokom ovog projekta organizovano više od 200 akcija u kojima

su uĉestvovali volonteri, a koje su kako je rekla "spojile naše migrante i stanovništvo Srbije" i

ocenila da su "graĊani Srbije su, pre svega, pozitivni prema migrantima".

Branko Ruţić, ministar za drţavne upravu i lokalnu samoupravu ocenio je da je

"Vlada dala odgovor na migrantsku krizu, da su se pomenute opštine uspešno uhvatile u

koštac sa tim problemima, a sve aktivnosti koordinisane sa Komesarijatom za izbeglice

"Srbija voz" vraća nasleĊene dugove

Preduzeće "Srbija voz" prodajom rashodovanog voznog parka planira da vrati svoj

deo dugovanja koje je nasledilo podelom "Ţeleznica Srbije" na ĉetiri preduzeća, a dug koji

iznosi izmeĊu 2,3 i 2,4 miliona evra nasleĊe je prethodnih decenija i trebalo bi da bude

vraćen do kraja godine, rekao je za Tanjug v.d. direktor "Srbija voz", Jugoslav Jović. "Srbija

voz" je podelom dobilo putniĉke vagone, elektromotorne garniture, dizel motorne garniture,

lokomotive i vagone, a nakon procene stanja 30 odsto dobijenih vozila je zadrţano, dok je za

ostatak raspisana javna licitacija, objašnjava Jović. "U januaru ove godine, u drugom krugu

licitacije, prodali smo osam od 12 lokomotiva, 270 od oko 370 putniĉkih kola, za

elektromotorne garniture nije bilo interesenata, jer je kako kaţu, cena bila visoka. Danas će

biti odrţana javna licitacija za lokomotive, cene za njih nismo smanjivali jer se prodaju, dok

ćemo za elektromotorne garniture ponovo odrediti cenu koja bi bila zadovoljavajuća za sve",

rekao je Jović. On dodaje da je dozvolu da prodaje rashodovana vozila preduzeće "Srbija

voz" dobilo Zakljuĉkom vlade, jer se sva vozna sredstva nalaze u vlasništvu drţave, dok ovo

preduzeće ima samo pravo korišćenja. Kada su u pitanju kompanije zainteresovane za

kupovinu rashodovanih vozila, Jović navodi da su za elektronske lokomotive najviše

zainteresovani Rumuni, koji uz velika ulaganja ova vozila vraćaju u saobraćaj.

102

Komšijsko druţenje – bogatstvo suţivota

Savremeno doba i svakodnevna trka za poslovnim i ţivotnim obavezama, mnogima

ne dozvoljava da izdvoje slobodno vreme za druţenje. MeĊutim, delovi izmeĊu zgrada u

novosadskim naseljima decenijama neguju duh komšijskog druţenja i podsećaju sve koji se

zadese u njima kakvo je bogatstvo razmenjivati komšijske priĉe. Ĉetiri generacije komšinica svakodnevno se nalaze izmeĊu zgrada u kojima ţive i

druţe se. Kaţu, nema teme o kojoj ne razgovaraju, a najdraţe su im one koje ih vraćaju u

mladost. Koliko ovakva druţenja privlaĉe i druge komšije, najbolje govori primer Bojane,

koja dolazi svakodnevno da se druţi u novosadsko naselje Satelit. Druţina sa Satelita,

poruĉuje da je komšija za komšiju uvek tu. I da nema lepšeg druţenja od onog kada se iznesu

šamlice i ligeštuli. https://www.youtube.com/watch?v=mmwQc0QfvfM

Od danas uverenja Agencije za registraciju uvezenih vozila

GraĊani će od danas moći da podiţu neophodna uverenja za registraciju novih i

polovnih vozila iz uvoza, izjavila je Tanjugu v.d. direktora Agencije za bezbednost

saobraćaja Jasmina Milošević. Vlada Srbije imenovala juĉe je Jasminu Milošević za v.d.

direktora Agencije za bezbednost saobraćaja i time je otklonjen zastoj u registraciji novih i

polovnih vozila iz uvoza.

Problem je bio od 31. jula kada je Agencija ostala bez direktora, a niko osim njega ne

moţe da potpiše neophodna dokumenta, zbog ĉega uvezeni automobili nisi mogli da budu

registrovani. Milošević kaţe da je na registraciju ĉekalo više hiljada vozila iz uvoza i da će to

sad biti rešeno. "GraĊani od danas mogu da podiţu uverenja u ovlašćeim laboratorijama gde

su predali zahteve", navela je Miloševićeva. Jasmina Milošević je i u prethodnom periodu

obavljala funkciju v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.

Produţen rok za prijem profesionalnih vojnika saniteta

Prijem profesionalnih vojnika sanitetske sluţbe nastavlja se do popune upraţnjenih

mesta, a sva lica zainteresovana za upućivanje na

dobrovoljno sluţenje vojnog roka u septembarskoj klasi

potrebno je da se prijave u centar Ministarstva odbrane

prema opštini stanovanja zakljuĉno sa 21. avgustom.

Nakon završenog dobrovoljnog sluţenja vojnog roka,

zainteresovanim profesionalnim vojnicima - medicinskim

tehniĉarima opšteg, pedijatrijskog i ginekološko-

aušerskog smera, laboratorijskim tehniĉarima zdravstvene struke i farmaceutskim

tehniĉarima, biće omogućen prijem u sluţbu u vojnozdravstvene ustanove u Beogradu, Nišu i

Novom Sadu, ukljuĉujući i Vojnomedicinsku akademiju. Trenutno se na obuci u Nišu nalazi

40 lica koji će od 1. septembra biti upućeni na kolektivnu obuku u Vojnomedicinsku

akademiju, navodi se u saopštenju VMA.

Na dobrovoljno sluţenje vojnog roka upućuju se lica roĊena 1988. godine i mlaĊa, a

za upućivanje na dobrovoljno sluţenje i prijem u profesionalnu sluţbu u svojstvu

profesionalnog vojnika sanitetske sluţbe, pored opštih uslova lica moraju imati završenu

srednju medicinsku školu za zanimanja koja se traţe za prijem i poloţen struĉni ispit.

Dobrovoljno sluţenje vojnog roka traje šest meseci.

Na obodu Kikinde "niĉu" divlje deponije

103

Nesavesni graĊani Kikinde prave velike probleme meštanima Ulice Vodice koja se

nalazi na obodu grada, jer bacaju smeće pored puta, pa vrlo brzo nastaju divlje deponije.

TakoĊe, ne obraćaju paţnju ni na odavno postavljene kontejnere, pa Ċubre uglavnom bacaju

pored njih. Ulica Vodice nalazi se na samom obodu Kikinde i, umesto da je poznata po

nekadašnjem izletištu pored kanala, neki meštani koriste je kao idealno mesto za skladištenje

otpada, nastanak novih deponija, a kap koja je prelila ĉašu jeste bacanje smeća pored već

odavno postavljenih kontejnera za kabasti otpad. "Treba da je sramota KikinĊane zbog ovog

rugla koje se nalazu u našoj ulici. To je njihov obraz. Govore kako vole svoj grad, a evo kako

ga zaista vole'', kaţe Sanja Adamov iz Ulice Vodice "Uopšte ne paze, samo bacaju smeće

pored kontejnera. Kultivatorima i autoprikolicama donose smeće iz grada i ovde ga bacaju,

pa ĉak i kada je kontejner prazan, oni smeće bacaju van njega", kaţe Katalin Zarić.

Kako jedna nesreća prati drugu, tako i na nastanak jedne, odmah nastanaju druge

divlje deponije i to baš na ulazu u Vodice, ulice u kojoj stanuje stotinak meštana sa velikim

brojem dece. Pogotovo leti širi se veoma neprijatan miris. "Što je najgore, svakoga dana kada

proĊem ovuda, vidim nove koliĉine smeća pored puta. Ne mogu nikada da ih vidim preko

dana, već oni to rade iskljuĉivo noću ili u ranim jutarnjim satima kada nema nikoga", kaţe

Kikindjanin Petar Grujić.

Alkohol uzrok svake pete smrti na putevima

Upravi saobraćajne policije MUP-a Apatinska pivara danas je donirala deset

najsavremenijih alkometara, a u MUP-u se nadaju da će

donacija pomoći da se popravi statistika koja pokazuje

da je u prethodne dve godine u Srbiji od ukupno 1.206

ljudi koji su stradali u saobraćajnim nesrećama, njih

244 stradalo zbog voţnje u alkoholisanom stanju. Kako

navodi zamenik naĉelnika Uprave saobraćajne policije

MUP-a, Boban Milinković statistika u Srbiji ne odskaĉe

od evropske, gde u proseku izmeĊu 20 i 30 odsto ţrtava saobraćajnih nesreća strada zbog

uĉesnika u saobraćaju koji su pod dejstvom alkohola. "Svako peto lice koje pogine na našim

putevima pogine u nezgodi u kojoj je jedan od vozaĉa bio pod dejstvom alkohola. To deluje

straviĉno meĊutim, istraţivanja pokazuju da na primer u Irskoj 38 odsto od ukupno stradalih

u nesrećama strada zbog alkohola, dok je taj procenat u Hrvatskoj za prethodne dve godine

24 odsto", naveo je Milinković. Proseĉno se godišnje iz saobraćaja iskljuĉi oko 50.000

vozaĉa pod dejstvom alkohola, od ĉega se na treţnjenju zadţi oko 10.000, istiĉe Milinković i

dodaje da je 1. avgusta poĉela akcija pojaĉane kontrole brzine kretanja na gotovo svim

putevima u Evropi.

Subota,19.avgust 2016.

Kif: Srbija pouzdan partner po pitanju migrantske krize

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević, sastao se

danas sa ambasadorom Velike Brtanije Denisom Kifom, koji je istakao da se Srbija pokazala

kao odgovoran i pouzdan partner po pitanju migrantske krize. ĐorĊević istakao je da

bilateralnu saradnju sa Velikom Britanijom odlikuju tradicionalno prijateljski odnosi i

iskazao zainteresovanost za dalje intenziviranje saradnje, pre svega po pitanju unapreĊenja

sistema socijalne zaštite. Ministar je rekao da smo otvoreni za sve predloge britanske strane u

104

vezi sa oblastima iz delokruga rada ministarstva u kojima je moguće ostvariti saradnju,

navedeno je u saopštenju.

Ambasador Kif istakao je da se Srbija pokazala kao odgovoran i pouzdan partner po

pitanju migrantske krize i da svi preduzeti koraci u cilju zbrinjavanja i obezbeĊivanja zaštite

migranata u tranzitu, pokazuju ozbiljnost Srbije kao drţave koja je spremna da odgovori na

savremene izazove krize. U vezi sa rešavanjem problema izazvanih mešovitim migracionim

tokovima, Vlada Srbije moţe da oĉekuje dalju podršku Velike Britanije, kaze se u saopštenju.

Mihajlović: Cilj je da Srbija bude prešpartana auto-putevima

Interes graĊana mora da bude iznad interesa bilo koje politike i zato je vaţno da se

zemlje Zapadnog Balkana povezuju, jer samo ako smo ekonomski stabilni i naši gradjani će

ţiveti bolje, poruĉila je sinoć potpredsednica Vlade i ministarka graĊevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture Zorana Mihajlović. Ona je gostujući u emisiji "Crvena linija" na televiziji N1

rekla da je cilj Srbije da bude prešpartana autoputevima, jer predstavlja najkraću rutu izmedju

istoka i zapada, saopštila je Pres sluţba Kabineta potpredsednice Vlade. - Srbija je pokazala

da joj je cilj ne samo da bude faktor stabilnosti u regionu, već i zemlja koja će se povezivati

sa regionom. To je u interesu svih drţava Zapadnog Balkana i to je naš dogovor sa

partnerima iz Evropske unije - izjavila je Mihajlovićeva. Govoreći o izgradnji tzv. autoputa

mira Niš-Merdare-Priština, Mihajlovićeva je rekla da je u pitanju ogroman projekat,

ekonomski odrţiv i od velikog znaĉaja.

Kovaĉević: Pametna brojila bi rešila greške u oĉitavanju

Ukoliko EPS ţeli trajno da reši problem grešaka u oĉitavanju potrošnje struje to moţe

da uĉini samo ugradnjom pametnih brojila, kaţe za

"Politiku" predsednik Nadzornog odbora ovog javnog

preduzeća Branko Kovaĉević. U tom sluĉaju potrošnja

struje bi se ĉitala na daljinu, procenat grešaka bio bi

minimalan, ili ga ne bi ni bilo, a graĊani ne bi stajali pred

šalterima za reklamacije, objašnjava on. "Ono što je takoĊe

vaţno je što bi se na ovaj naĉin stalo na put kraĊi struje zbog koje EPS trpi velike gubitke".

Problem je, kako podseća, što su EPS-u vezane ruke u tom pogledu, jer od kada su pre

desetak godina propali prvi tenderi za ugradnju novih brojila i ceo sluĉaj je na sudu, ovo

javno preduzeće nema prava da raspisuje nove javne pozive za dobavljaĉe. "Dok sudski

sporovi ne budu rešeni, ĉekaćemo nova brojila. MeĊutim reĉ je o velikom novcu, jer je

potrebno zameniti 3,5 miliona brojila, a imamo "malu baru punu krokodila" i stvar je

stopirana do daljeg. Zato se kao prelazno rešenje predlaţe oĉitavanje struje jednom ili dva

puta godišnje kao u Nemaĉkoj. S tim što bi se u meĊuvrmenu potrošnja plaćala paušalno",

kaţe on i dodaje da je to EPS-u predlagao, ali da su mu rekli da nema uslova da se to

realizuje, mada njemu, kako kaţe, nije jasno zašto. Na pitanje da li bi to znaĉilo da EPS više

ne bi morao da angaţuje privatne firme da oĉitavaju struju, on odgovara potvrdno i dodaje da

bi se tako saĉuvao novac koji se sada izdvaja za te potrebe. Kovaĉević potvrĊuje da je krajem

juna EPS ponovo zakljuĉio ugovor s firmom Sekvester koja bi u narednih godinu dana

trebalo da oĉitava struju i da je vrednost posla 900 miliona dinara.

Bir fest, treći dan: Svirke na prepunom ušću

Posetioce Bir festa veĉeras oĉekuju bluz, pank, novi primitivizam, nešto dobre

elektronike i "irski narodnjaci" za kraj. U udarnim terminima na glavnoj bini nastupaju

105

"Škrtice", "Hladno pivo", sarajevsko "Zabranjeno pušenje" i "Brkovi", sledi nastup Kirila

Dţajkovskog, a za kraj, od tri ujutru, predviĊen je provod uz "Ortodoks Kelts".

Gornji Milanovac: Štete od nevremena 300 miliona dinara

Na delu teritorije opštine Gornji Milanovac, 17. avgusta je ukinuta vanredna situacija,

proglašena posle jakog nevremena za vikend, a do

sada je šteta evidentirana na 323 poljoprivredna

gazdinstva i iznosi više od 300 miliona dinara.

Vanredna situacija je ukinuta u mestima Donji i

Gornji Branetići, Gornji Banjani, Ozrem, Lozanj,

Teoĉin, Polom, Brezna, Trudelj i Belo Polje. Do sada

je šteta evidentirana na 323 poljoprivredna gazdinstva

i iznosi više od 300 miliona dinara.

"Ovo je nezapamćen grad na ovim podruĉjima od kada se evidentira ova nepogoda i

izazvao je nesagledive posledice. Mi ćemo se sa ovim izveštajem obratiti za pomoć Vladi

Srbije i ministarstvima za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu i za poljoprivredu.

Zajedniĉki ćemo pomoći u prevazilaţenju štete, ne moţemo otkloniti ili nadoknaditi svu

štetu, jer su u pitanju ogromna sredstva koja nemamo u budţetu. Uĉinili smo maksimalne

napore da umanjimo štetu", rekao je predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovaĉević.

On je naveo da se u subotu dejstvovalo iz 14 protivgradnih stanica i da su ispaljene 53 rakete.

"Grad je bio veliĉine graška, a da nisu delovale protivgradne stanice bio bi još veći. Mi smo

na poĉetku godine kupili 51 raketu sredstvima iz budţeta, renovirali protivgradne stanice i

plaćamo deo naknada strelcima i moramo u saradnji sa drugim opštinama da pokrenemo

ozbiljnu raspravu oko toga šta je potrebno da se ovakve nesreće ne dogaĊaju, kazao je

Kovaĉević. Verovatno je potrebno, istiĉe on, potpisati i meĊudrţavni sporazum Srbije i

Bosne i Hercegovine, jer nevreme na ove prostore uglavnom dolazi iz pravca Bosne i

Hercegovine i reke Drine. "Ni protivgradna zaštita nije 100 odsto efikasna. Ona je efikasna

nekih 70 odsto, ali tu su i subvencije za protivgradne mreţe za zasade voća i povrća i za

osiguranje", naglasio je Kovaĉević. Prema njegovim reĉima, opština će naredne godine

opredeliti veći iznos sredstava za osiguranje.

Poĉinju "Dani srpskog duhovnog preobraţenja"

Na centralnom trgu, kraj spomenika despota Stefana Lazarevića, veĉeras poĉinje

tradicionalna kulturna manifestacija "Dani srpskog duhovnog preobraţenja", osnovana pre

dve i po decenije pod geslom "Stvarati i kada je teško". Manifestacija će obilovati brojnim

kulturnim dogaĊajima i trajaće do 28. avgusta.

Nedelja,20.avgust 2016.

Minimalac ne sme biti niţi od granice siromaštva

Da li će sadašnja minimalna cena rada u Srbiji od 130 dinara, koja vaţi od poĉetka

ove godine, ostati ili će biti promenjena, biće poznato polovinom septembra, kada je rok za

utvrĊivanje minimalca za narednu godinu. Iako se još ne zna da li će promene biti i koliko bi

se minimalac mogao uvećati, poznato je da se stavovi uĉesnika pregovora – poslodavaca i

sindikata – razlikuju. Naime, poslodavci ukazuju na to da je prostora za povećanje minimalne

106

cene rada malo, te da bi eventualno cena rada mogla biti povećana na 140 dinara, dok

sindikati smatraju da bi morala biti viša.

Koverte deblje za nekoliko stotina

Budući da je poslednjih godina prilikom promene minimalne cene rada satnica

uvećavana oko deset dinara, teško da se moţe oĉekivati da će se nešto znaĉajno promeniti.

Iako se ne zna koliko bi eventualno povećanje moglo biti, relanije je da ono, ako ga bude,

dostigne iznos od 140 dinara po radnom satu, nego da bude više. Dakle, uz 140 dinara po

satu, koverte bi bile deblje svega nekoliko stotina dinara jer bi za 160 sati minimalac bio

22.400 dinara, za 168 sati – 23.520, za 176 sati – 24. 640, dok bi najviša minimalna zarada, u

mesecim kada se radi 184 sata, bila 25.760 dinara.

I dok se ĉeka odluka o eventualno novoj ceni rada u Srbiji, treba reći da će onima koji

primaju minimalac koverta biti iste debljine do kraja godine jer se promene primenjuju na

poĉetku sledeće. A da podsetimo, sadašnja cena rada od 130 dinara po radnom satu znaĉi da

oni koji rade za minimalac meseĉno donesu kući od 20.800 dinara, što je najniţa meseĉna

zarada, do 23.920 dinara, koliko iznosi maksimalna minimalna zarada. Naime, svaki mesec

nema isti broj radnih dana.

Farina nema, ponovo nestašica antikoagulanata

Hroniĉni kardiovaskularni bolesnici koji u terapiji svakodnevno koriste

antikoagulante, lekove za razreĊivanje krvi, već drugi put

ove godine ostaju bez lekova. Od poĉetka ovog meseca ne

mogu da nabave “farin”, koji su dobijali u zamenu za

“sinkum” ĉija nestašica vlada bezmalo od poĉetka godine. U

Republiĉkom fondu za zdravstveno osiguranje kaţu kako

oĉekuju da će lek “farin” biti ponov dostupan do kraja ovog

meseca. U Republiĉkom fondu za zdravstveno osiguranje

nam je reĉeno da ih je Kompanija Galenika A.D Beograd, koja je proizvoĊaĉ i nosilac

dozvole za lek “farin”, 13. jula obavestila da se „na lageru veletrgovina nalaze koliĉine leka

koje zadovoljavaju nedeljnu potrebu trţišta“, kao i da će “naredne koliĉine leka biti

raspoloţive na trţištu krajem avgusta 2017. godine“. - RFZO je o tome obavestio i

Ministarstvo zdravlja. Dopis s tabelarnim prikazom deficitarnih lekova, meĊu kojima se

nalazi i lek “farin” s odgovorom “Galenike”, prosleĊen je Ministarstvu zdravlja 20. jula -

kaţu u RFZO. Kako navode u Fondu, ugovor nije zakljuĉen sa “Galenikom”, već sa

dobavljaĉem - kompanijom “Farmalogist”, te posledice moţe da snosi jedino “Farmalogist”,

što bi u konkretnom sluĉaju znaĉilo raskid ugovora i naplata bankarske garancije za navedenu

partiju, samo u sluĉaju da nisu isporuĉene sve koliĉine koje su definisane okvirnim

sporazumom.

Autor filma "Jasenovac-Istina" šokiran, hoće izvinjenje SAD!

Hrvatski filmski redatelj i producent Jakov Sedlar, autor spornog filma “Jasenovac-

Istina”, kojeg su i SAD prozvale za faktografsko umanjivanje ustaških zloĉina, kaţe da je

šokiran najnovijim izveštajem Stejt Departmenta o verskim slobodama i oĉekuje izvinjenje.

Reagujući na taj izveštaj, Sedlar kaţe da su optuţbe protiv njega apsolutne neistine. "Kad

sam juĉe ĉuo za taj izveštaj, moram priznati, šokiran sam, jer je u onom delu koji se odnosi

na mene reĉena totalna, apsolutna neistina. Naime, ja nikada u ţivotu nisam negirao

107

Holokaust, nisam negirao zloĉine, nisam negirao Jasenovac i nisam negirao zloĉine

Jasenovca - nikada, ukljuĉujući i film o Jasenovcu", rekao je Sedlar za Hinu.

State Department je u utorak objavio redovan godišnji izvestaj o verskim slobodama u

svetu za 2016, ukljuĉujući i Hrvatsku u kojem upozorava na veliĉanje ustaške tvorevine

NDH, umanjivanje ustaških zloĉina i protivrspkih osećanja u Hrvatskoj, navodeći pritom niz

primera meĊu kojima je i sporni dokumentari film Jakova Sedlara "Jasenovac-Istina". Sedlar

tvrdi da je u filmu naveo brojke do kojih je, kako kaţe, mogao da doĊe kao apsurd tog cijelog

jasenovaĉkog sluĉaja od 1945. do danas, zbog toga jer se u svim logorima u Evropi otprilike

zna koliko je ljudi ubijeno, meĊutim, u Jasenovcu su brojke od 15.000 pa do 700.000. “To je

apsurd, jer nije moguće da je tolika razlika. Prema tome, ja nisam negirao ustaške zloĉine,

nisam negirao apsolutno ništa", kaţe Sedlar.

Srbiji bi e-uprava mogla da uštedi 600 miliona evra godišnje

Estonija kao jedan od globalnih lidera u razvoju e-uprave godišnje štedi dva odsto

bruto domaćeg proizvoda (BDP), jer graĊani ne moraju da troše vreme i novac na

pribavljanje dokumenata na šalterima, a u sluĉaju Srbije to bi bilo ravno uštedi od 600

miliona evra.

Iskustva Estonije i prednosti e-uprave predstavili su danas na okruglom stolu u

organizaciji NALED-a, direktor i zamenik direktora estonske Akademije e-uprave Arvo Ot i

Hanes Astok, koji zahvaljujući podršci Programa Ujedinjenih nacija za razvoj borave u Srbiji

da bi pomogli novoformiranoj vladinoj Kancelariji za IT i e-upravu.

Estonci nemaju vozaĉke dozvole (osim ako putuju u inostranstvo), zdravstvene

knjiţice, ĉak ni kartice za popuste u prodavnicama, budući da se potrebni podaci ĉitaju sa

ĉipa liĉne karte, naveli su oni na skupu odrţanom u Palati Srbija, saopšteno je iz NALED-a.

Mnogi za identifikaciju ne koriste ni liĉnu kartu koju je zamenio mobilni telefon, tzv. mID,

na ĉiju karticu takoĊe mogu da stanu liĉni podaci. Telefonom plaćaju i potpisuju dokumente.

U poslednjih 15 godina ova zemlja razvila je drţavni portal na kojem se nalaze svi podaci o

graĊanima (adresa, nekretnine, automobil, zdravstveni karton, obrazovanje‚ vojna sluţba

itd.), preko kojeg mogu da dobiju sve usluge drţave.

Poedeljak,21.avgust 2016.

Kreće navlaĉenje lukova na Ţeţelju

Zbog navlaĉenja lukova na Ţeţeljevom mostu plovidba na Dunavu biće obustavljena

u ponedeljak u 8 ĉasova. Domaći i meĊunarodni reĉni

saobraćaj biće blokiran za sva plovila do ĉetvrtka u 20

ĉasova. Zabrana plovidbe odnosi se na deo reke izmeĊu ušća

kanala u Dunav i mosta Varadinska duga. Od ponedeljka do

ĉetvrtka Luĉka kapetanija, izvoĊaĉi radova na mostu i sluţba

obezbeĊenja na gradilištu radiće 24 ĉasa, kako ne bi bilo

nesrećnih dogaĊaja na Dunavu.

Šef novosadske luĉke kapetanije Boris Oreb za Radio Novi Sad kaţe da su brodari

upoznati sa situacijom na reci. "Svi uĉesnici u reĉnom saobraćaju i svi nautiĉki klubovi dobili

su saopštenje Luĉke kapetanije. Obaveštenje o zabrani saobraćaja nalazi se na internetu i na

uobiĉajenim oglasnim tablama", navodi Boris Oreb Osim na vlasnike ĉamaca i malih

brodova, ova vanredna situacija posebno će se odraziti na meĊunarodni putniĉki i teretni

saobraćaj. Zbog zabrane saobraćaja, na Dunavu kod Novog Sada oĉekuje se guţva, ali

108

nizvodno i uzvodno od mosta postoje sidrišta predviĊena za velike brodove. "Sidrište se

nalazi na šezdesetom kilometru, kod Kamenjara,a svi brodari su upoznati sa situacijom na

reci", kaţe Oreb Novosadska Luĉka kapetanija saopštila je da će saobraćaj na Dunavu biti

ponovo obustavljen od 17. do 21. septembra zbog radova na Ţeţeljevom mostu.

Na šalterima 140.000 zdravstvenih knjiţica, preko poste 20.000

Direktorka Republiĉkog fonda za zdravstveno osioguranje Verica Lazić rekla je 19.

avgusta da više od 140 000 graĊana treba da preuzme novu zdravstvenu knjiţicu na šalterima

fonda, a da 20. 000 knjiţica treba da bude dostavljeno poštom na kućnu adresu. Lazić je za tv

Pink rekla i da je do sada novu zdravstvenu knjiţicu dobilo 6.300.000 osiguranika RFZO.

Trivan: Prošlo je vreme tolerisanja zagaĊivaĉa

Ministar zaštite ţivotne sredine Goran Trivan izjavio je u subotu da ţivotna sredina

nema cenu i da je prošlo vreme u kome će se zagaĊivaĉi tolerisati. Postoji poseban program

kako će inspekcija nastupati u toj prilici, rekao je ministar za RTS, i dodao da to neće biti

samo prinuda i strogo primenjivanje svih sankcija mogućih po zakonima, već će se okrenuti i

obrazovanju svih subjekata koji će biti kontrolisani. Najavio je i da će do kraja godine jedna

delegacija iz SAD doći u Srbiju kada će se razgovarati o konkretnim projektima za ulaganje.

Trivan je, za RTS rekao da su tokom njegove nedavne posete SAD već zapoĉeti razgovori sa

zainteresovanim kompanijama na temu investiranja u zaštitu voda, preĉišćavanja otpadnih

voda, upravljanja otpadom, remedijacije zemljišta. Najpre će, kaţe, zainteresovani investitori

iz SAD do kraja godine doći u Beograd, odnosno Srbiju, biće gosti nekoliko dana i onda će

biti prilike da se konkretno priĉa o tome. - Pokazaćemo im zakonski milje u kom mogu da

deluju, upoznati sa firmama i lokalnim samoupravama. Formiranje ministarstva već poĉinje

da daje rezultate - napominje Trivan.

NIS isplatio dividende akcionarima

Naftna industrija Srbije (NIS) isplatila je u petak 18. avgusta akcionarima dividende

putem Centralnog registra hartija od vrednosti, piše portal Wisebroker. Skupština akcionara

je, podsećaju, u junu odobrila dividendu od 24,66 dinara po akciji bruto, odnosno, ukupan

iznos od 4,02 milijarde dinara. Kao i prethodnih godina, NIS je akcionarima podelio 25 odsto

ostvarene dobiti koja je prošle godine iznosila 16,08 milijardi dinara, piše portal, a pravo na

dividendu za 2016. godinu, navode, imaju svi akcionari koji su taj status imali na dan 17. jun

ove godine.

NIS je prvi put akcionarima isplatio dividendu 2013. godine, a od tada je akcionarima

kumulativno isplaćena dividenda od 41,13 milijardi dinara, odnosno 252,25 dinara po akciji,

prenosi Wisebroker.

Evro danas 119,40 dinara

Dinar će u ponedeljak, 21. avgusta oslabiti prema evru za 0,1 odsto i zvaniĉni srednji

devizni kurs biće 119,40 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Evro

je u subotu koštao 119,2900 dinara, što je najvišu vrednost domaće valute prema evru u ovoj

godini. Dinar će prema evru sutra biti jaĉi 3,3 odsto nego pre godinu dana, za jedan odsto jaĉi

nego pre mesec dana, a 3,4 odsto jaĉi nego na poĉetku ove godine. Ove godine dinar je bio

najslabiji 3. februara, kada je evro koštao 124,01 dinara. Da bi ublaţila dnevne promene

109

kursa NBS je ove godine na meĊubankarskom deviznom trţištu intervenisala prodajom 345

miliona evra i kupovinom 845 miliona evra.

Porodiĉno nasilje nije samo šamar,već i uskraćivanje novca..

Pored fiziĉkog i seksualnog zlostavljanja, kriviĉnim delom nasilja u porodici smatra

se i uskaćivanje novca ili mogućnosti zapošljavanja ili

obrazovanja. Od poĉetka primene novog Zakona o

spreĉavanju nasilja u porodici, 1. juna, policija je već

izrekla više od 3.000 hitnih mera udaljenja nasilnika iz

stana, dok su sudovi odredili produţenje te mere u više od

2. 000 sluĉajeva. Iako je u samo dva i po meseca od

primene ovog zakona veliki broj sluĉajeva nasilja

prijavljen, niz je pitanja graĊana vezanih za ovaj zakonski

propis, pa i šta se sve smatra nasiljem u porodici.

Prema objašnjenju Prvog osnovnog tuţilaštva u Beogradu, tim povodom, ekonomsko

nasilje predstavlja uskraćivanje ili kontrolu pristupa novcu. TakoĊe, ovaj vid nasilja moţe da

se ogleda u tome da nasilnik uskraćuje ţrtvi prava na vlasništvo, spreĉava joj pristup

zaposlenju ili obrazovanju, ili iskazuje direktnu kontrolu njenog "radnog ponašanja i

profesionalnih izbora", navodi se u detaljnim odgovorima Tuţilaštva za Tanjug.

Što se tiĉe fiziĉkog nasilja, prema objašnjenju Tuţilaštva, njega predstavlja "upotreba

fiziĉke sile nezavisno od toga da li je došlo do telesne povrede", dok je seksualno nasilje "bilo

koji seksualni ĉin, pokušaj ostvarivanja seksualnog ĉina, neţeljeni seksualni komentar ili

predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti".

Nasilje u porodici moţe biti izvršeno prema licu sa kojim se uĉinilac nalazi u

sadašnjem ili ranijem bilo braĉnom, vanbraĉnom ili partnerskom odnosu, odnosno ţrtve

mogu da budu - suprug/a, vanbraĉna/i suprug/a, emotivni partner/ka. Ţrtva moţe da bude i

krvni srodnik u pravoj liniji - dete, otac, majka, baba i deda, u poboĉnoj liniji do drugog

stepena - brat, sestra, ujak, tetka, stric, zatim srodnik po tazbini drugog stepena - tast, tašta,

svekar, svekrva, kao i usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj, ili drugo lice da kojim

nasilnik ţivi ili je ţiveo u zajedniĉkom domaćinstvu.

SAD otvorile istragu protiv Kine zbog kraĊe intelektualne svojine

Sjedinjene Ameriĉke Drţave su u petak i zvaniĉno otvorile istragu povodom kineske

navodne kraĊe ameriĉke intelektualne svojine. Posle konsultacija sa akterima i drugim

vladinim agencijama, odluĉio sam da ova kritiĉna pitanja zasluţuju temeljnu istragu, izjavio

je trgovinski predstavnik SAD Robert Lajtajzer, a prenosi agencija Rojters. Ovakav potez

Vašingtona je bio oĉekivan, pošto je ameriĉki predsednik Donald Tramp ranije ove nedelje

pozvao da se donese odluka o tome da li je pokretanje istrage neophodno.

Vesti iz obrazovanja i nauke čitajte na našem sajtu

www.nsprv.org