LIBERALNI PROTESTANTIZAM Liberalni protestantizam je jedan od najznaajnijih pokreta nastalih u hrianskoj misli. Njegovi koreni su dosta sloeni. Medjutim potrebno je razmatrati ga kao posledicu odgovora teolokom programu koga je postavio F.D.E. Schleiermacher posebno na njegov naglasak na ljudskom oseanju i potrebi povezivanja hrianske vere sa ljudskom situacijom. Klasini liberalni protestantizam ima svoj nastanak u Nemakoj sredinom 19 veka, a u kontekstu da hrianska vera kao i teologija trae obnovu u svetu modernih spoznaja. U Engleskoj snana pozitivna teorija Darvina arlsa stvorila je okruenje u kome se inilo da su neki elementi tradicionalne hrianske teologije (poput uenja o sedmodnevnom stvaranju sveta) neodrive. Mislioci liberalnog protestantizma tvrdili su da je obnova vere potrebna ukoliko hrianstvo eli biti ozbiljna opcija u modernom svetu, i zahtevali su odredjeni steprn slobode u odnosu na doktrinalno nasledje hrianstva sa jedne strane i tradicionalnih biblijskih metoda tumaenja sa druge strane.1 Gde su tradicionalni naini verovanja bili ugroeni razvojom ljudskog znanja bilo ih je potrebno odbaciti i dovesti u sklad sa onim to se u svetu znalo. Teoloke implikacije ove promene bile su znaajne i one su se tretirale na dva naina: Naputale su se jer su poivale na pogrenim pretpostavkama i iznova su se tumaile u skladu sa duhom vremena. Kao primer nauka o iskonskom grehu je bila jedna o njih. Liberalizam je bio nadahnut vizijom ljudskosti koja je teila ka novom napretku i blagostanju. Uenje o evoluciji dalo je novu ansu ovom verovanju koje je bilo podupirano snanim dokazima kulturne stabilnosti i napredka u Zapadnoj Evropi kasnog 19 veka. Religija se posmatrala kao kontekst odnosa prema duhovnim potrebama modernog oveanstva i kao davatelja etnikih smernica u drutvu. Mnogi kritiari pokreta poput Karla Barta u Evropi i Reinholda Nieburha u Severnoj Americi su smatrali da je liberalni protestantizam utemeljen na beznadno optimistikom stavu prema ljudskoj naravi i da je dokrajen dogadjanjima 1. svetskog rata. Kritiari liberalizma su smatrali kako liberalizam stavlja preveliki naglasak na prolazne kulturne tokove zbog ega je esto kritiki ne usmeravan od strane sekularnog programa.

1

Alister E. McGrath, Uvod u kransku teologiju (Zagreb: Teoloki fakultet Matija Vlai Ilirik, 2007).