LLiinnuukkss MMiinntt 1133 MMaayyaa

Mala škola:

SSccrriibbuuss 11..44

Multimedija:

DDiiggiittaall AAuuddiioo WWoorrkkssttaattiioonn

VESTI *** PREDSTAVLJAMO *** KORISNI SAVETI *** OSLOBAĐANJE *** HUMOR

ČČaassooppiiss oo sslloobbooddnnoomm ssooffttvveerruuBBrroojj:: 0022 GGooddiinnaa:: 22001122

LLiiBBRREE!!

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 2012

Ovo delo je l icencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomerci jalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbi ja.

2 3

Čiji je naš projekat?

Na našim internet stranicama možete pročitati da

je inici jativa za pokretanje ovog projekta potekla iz

LUGoNS i Ubuntu Srbi ja zajednica. Od samog

starta, ekipa okupljena oko ove ideje je bi la sves-

na da projekat ne može dugoročno da opstane

ako ostane samo u okviru ove dve zajednice.

Inici jalna ekipa časopisa je dala sebi zadatak da

projekat „postavi na noge“ i da mu da „ton“ i infras-

trukturu. Dugoročno ne bi bi lo dobro da ova ekipa

bude i jedina odgovorna za sadržaj i uređivačku

politiku časopisa. U ne baš tako skori joj buduć-

nosti , al i u jednom trenutku svakako, ova bi ekipa

iscrpela svoja znanja i ideje i to bi bio kraj projek-

ta. Zato projekat neće i ne sme biti odgovornost ni

samo jednog lica pa čak ni samo određenih za-

jednica.

Nama je jasno da ne možemo sami. Još nam je

ostalo da i sve one kojima je slobodan softver u

srcu uverimo da je ovo i nj ihov projekat.

LiBRE! časopisu je u interesu da bude što intere-

santni j i , raznovrsni j i , da pokriva što više oblasti in-

teresovanja i tako na najbol j i način promoviše

ideju slobodnog softvera. Interes zajednica slo-

bodnog softvera je promocija aktivnosti , slobod-

nog operativnog sistema il i programa oko koga su

se okupil i . Ovi interesi su međusobno saglasni i

prirodni. Istina je da zajednice mogu opstati bez

LiBRE! časopisa ali LiBRE! časopis ne može du-

go trajati bez zajednica.

Samo po jedan članak mesečno iz svake registro-

vane aktivne zajednice slobodnog softvera iz Sr-

bi je i l i regiona bi časopisu omogućio da poraste

na 1 00 strana, da bude aktuelan i raznovrstan.

Napor ne bi bio vel iki a rezultati bi bi l i vidl j ivi .

Autori ovako učestvuju u uređivanju časopisa do-

prinoseći da časopis dožive kao svoj, baš kao i

FLOSS projekte na kojima rade. To je krajnj i ci l j

ovog projekta, da postane vlasništvo srpske a mo-

žda i regionalne opensource zajednice.

Ovo ne znači da se ovom projektu ne mogu pri-

kl jučiti i nezavisni pojedinci. Štaviše, oni su sada

nosioci ovog projekta, a novi su uvek dobrodošl i .

Do pisanja i čitanja,

LiBRE! tim

Broj: 02Periodika izlaženja: mesečnik

Glavni i odgovorni urednik:Nikola Hardi

Izvršni urednik:Aleksandar Stanisavljević

Glavni lektor:Željko Šarić

Lektura:Aleksandar StanisavljevićMarko KostićRomeo Mlinar

Redakcija:Bojan BogdanovićGoran MekićGavrilo ProdanovićMarko MatoševićStefan NožinićŽeljko PopivodaMihajlo Bogdanović

Grafička obrada:Željko PavkovDejan Maglov

Kontakt:

IRC: #floss-magazinna irc.freenode.org

E-pošta:libre@lugons.org

Moć slobodnogsoftvera:

Reč urednika LiBRE! broj 02

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 20124 5

LiBRE! sadržaj LiBRE! broj 02

LiBRE! vesti

Puls slobode

SoundAndVisions 2012

Predstavljamo

Linuks Mint 1 3 Maya

Linuks Mint 1 3, kodnog imena Maya jeobjavl jen 23. maja tekuće godine. U ovojrecenzi j i bacićemo jedan pogled naverzi ju sa MATE desktop okruženjem.

FLOSSMedia Playeri

Kako da?

Mala škola Scribusa, 1 . deo

Započinjemo seri ju tekstova o Scribusu.Stono izdavaštvo ni je bauk, a za-hvaljujući slobodnom softveru ni je višeni skupa igračka. Naučite osnove rada uScribusu i upustite se u avanturu izradesopstvenih publikaci ja.

Dozvole nad datotekamau Linuksu, 2. deo

Oslobađanje

Upravnik prozora

Slobodniprofesionalci

Slobodni softver u nauci:Praat i digitalna analizagovora

Analiza govora je oblast kojom se bavinekoliko discipl ina: fonetika, medicina,računarske nauke, forenzika. . . Pred-stavl jamo vam najkorišćeni j i i najpop-ularni j i otvoreni program za analizuzvučnih zapisa govora: Praat.

Internet, mreže ikomunikacije

IPv6

Šta je to IPv6? Čemu služi? Pročita-jte na našim stranama.

Youtube i Linuks

Još otkako je Adobe rekao da višeneće izdavati flash plejer za Linuks,osim uz Google Chrome, to čini danjemu budućnost na Linuksu neće bitipuna svetlosti i blagodati . Većina kor-isnika flash player upotrebljava samoda bi pregledala po koji video naYouTube-u. Opisujemo alternativevezane za ovaj servis.

Sam svoj majstor

ProgramiranjeEgzotični C kompajleri

MultimedijaDigital Audio Workstation,1 . deo

DAW i l i Digital Audio Workstation je,prosto rečeno, računar na komeradite obradu audio signala. Signalmožete obraditi u realnom vremenu i l ine. Od ovog broja započinjemo pričuo alatima koji će vam omogućiti dauradite taj posao.

Mobilni kutak

Android i custom ROM-ovi

Android Instagram

Tegra igre, aplikacije ianimirane pozadine

Smešne strane

vesti

str. 6

str. 8

str. 8

str. 1 0

str. 1 0

str. 1 5

str. 1 8

str. 1 8

str. 22

str. 25

str. 25

str. 30

str. 30

str. 34

str. 34

str. 36

str. 38

str. 38

str. 40

str. 44

str. 44

str. 46

str. 47

str. 48

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 20126 7

LiBRE! vesti

Firefox OS mobilni telefoni02. jul 201 2

Mobilni telefoni ćekoristiti Firefox OSali najverovatni je teksledeće godine. Pro-grami će biti baziranina HTML5. Očekujese da se prvi mobilnisa Firefox OS-om

pojavi sledeće godine u Brazi lu. Prvaseri ja biće u mobilnim telefonimaSprinta, Deutsche Telecoma, Teleco-ma Italia, Telefonice, Telenora. . .

Koristan l ink:http://www.omgubuntu.co.uk/201 2/07/fi-refox-os-powered-smartphones-launc-hing-early-next-year?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campa-ign=Feed%3A+d0od+%28OMG!+Ubun-tu!%29&utm_content=FeedBurner

***

Steam podrška na Linuksu03. jul 201 2

Izvršni direktor Val-ve, Gabe Newell jepotvrdio da Linuksdobija podršku Ste-am motora.

Koristan l ink:http://www.omgubuntu.co.uk/201 2/07/valves-gabe-newell-reiterates-steam-l i-nux-support?utm_source=feedbur-ner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+d0od+%28OMG!+Ubun-tu!%29&utm_content=FeedBurner

***

Nova nadogradnja Chakra-e03. jul 201 2

Objavl jena je pos-lednja nadogradnjaChakra-e iz seri je„Archimedes“. Zanaredno izdanjeChakra-e su najav-l jene znatne prome-ne uključujući i

promenu kodnog imena. Chakra jenezavisni Arch fork nemačkog porek-la kojeg odlikuje pri jatel jski korisničkiinterfejs, automatsko prepoznavanje ikonfigurisanje hardvera, KDE desktopi preinstal irani mnogobrojni alati i do-daci. Isporučuje se kao Live CD zai686 i x86_64 platforme.

Koristan l ink:http://distrowatch.com/?newsid=07324

***

Evropski parlament protiv ACTA-e

04. jul 201 2

Evropski parlamentje odbacio ACTAsporazum. Članoviparlamenta suubedlj ivom većinom(478 protiv 39) od-baci l i problematičnisporazum o kojem je

bi lo reči u protekl ih 6 meseci.

Koristan l ink:http:tech.slashdot.org/story/1 2/07/04/1 25021 8/acta-rejected-by-european-par-l iament

Objavljen je Geany 1 .221 8. jun 201 2

Geany je mali , la-gan, GTK2 teksteditor namenjenprogramerima. Pre-veden je na 1 8 jezi-ka ali nažalost ni najedan jezik sa ovihprostora. Može se

instal irati i na GNOME i na KDE de-sktop okruženje samo što zahtevaGTK2 runtime bibl ioteke.

Koristan l ink:http://www.geany.org/Main/HomePage

***

Clonezilla Live 1 .2.1 2-6727. jun 201 2

Objavl jena je novastabi lna verzi ja Clo-nezilla Live 1.2.12-67. Clonezilla Live jespeci jal izovani sof-tver namenjen zada-cima kloniranja di-skova i partici ja. Ba-

ziran je na Debian sid-u.

Koristan l ink:http://distrowatch.com/?newsid=0731 6

***

Parted Magic 201 2_06_2627. jun 201 2

Objavl jen je novParted Magic. Ovoje još jedna speci ja-l izovana živa Linuksdistribuci ja name-njena menadžmen-

tu diskova i zadacima spasavanjapodataka.

Koristan l ink:http://distrowatch.com/?newsid=0731 5

***

Izašao je Bluefish 2.2.328. jun 201 2

Nova verzi ja donosimnogo manjih is-pravki i poboljšanja.Od većih promena tusu: dodat je loremipsum generator,GUI je restruktuiran

u nekim područj ima, dodate su nekenove prečice sa tastature, u web fron-tend-u je dodat djalog za HTML5.

Koristan l ink:http://bluefish.openoffice.nl/index.html

***

Objavljen je novi Ultimate Edition 3.401 . jul 201 2

Ultimate Edition 3.4je gejmerska distri-buci ja koja je sadabazirana na Ubun-tuu 1 2.04 „PrecisePangolin“. Iako jesav softver u pot-punosti nadogra-

đen na najnovi ju verzi ju i dal je jezadržano GNOME 2.6 desktop okru-ženje.

Koristan l ink:http://distrowatch.com/?newsid=0731 9

***

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 20128 9

Autor: Džoni Promis

M ultimedijalni festival „Sound andVisions“ u Majdanpeku predsta-vio je, u trećem izdanju od 29.

06 – 01 . 07, raznovrstan program: krat-kometražni igrani fi lm, vizuelne interven-ci je, prezentaci je o slobodnom softveru injegovoj upotrebi u pravl jenju umetnič-kih dela, kao i koncerte aktuelnih pred-stavnika srpske alternativne scene. I ovegodine bi la je održana jedinstvena turis-tička tura kroz pogone rudnika bakraMajdanpek, tzv. industri jski turizam.

Prezentaci je o slobodnom softveru i slo-bodnoj kulturi održane su u okviru pro-grama „Open source i kreativnost u

digitalnom domenu“. Kao i do sada,dvodnevni program bio je podeljen u te-matske dane: „Otvoreni sadržaji“ i„FLOSS i kreativnost“, gde su obrađeneteme: „Creative Commons u svetu digi-talnog zvuka“ i „Audio produkci ja uz po-moć slobodnog softvera“.

Na predavanju o audio produkci j i , poredopšteg uvodnog dela o slobodnom sof-tveru, objašnjen je audio sistem uGNU/Linux operativnom sistemu kojegčine hi jerarhi jski sistem zvučnih serverai odgovarajući driver u zavisnosti od to-ga koja se zvučna kartica koristi (firewi-re, USB, PCI) . Zatim, prikazani su radnitokovi sa upotrebljenim softverom zazadatke: transkodovanje (ffmpeg, lame) ,

obrada audio datoteka (audacity) , sni-manje spoljnog zvuka - mono i stereo(audacity) , višekanalno (ardour, muse,traverso) , kreaci ja - samo audio (ardour,muse, traverso) , audio+MIDI (muse) .Takođe, prikazan je i radni tok DžoniPromisa, majdanpečkog autora koji je iodržao ovu prezentaci ju za svoju poppesmu „Intermezzo - entre dos burbu-jas“ sa još neobjavl jenog albuma. Šemaradnog toka je prikazana na slici .

Crvene strel ice na šemi predstavl jajuaudio signal, dok zelene strel ice pred-stavl jaju MIDI poruke. Vidimo da Promiskoristi firewire zvučnu kartu za snimanjei monitoring zvuka te je stoga prisutanffado driver. MIDI komunikaci ja se obav-l ja preko alsa drivera. Centralno mestoradnog toka je DAW program MusE ukome se nalaze sve audio i MIDI trake.On je povezan audio i MIDI vezama saspoljnim softverskim instrumentima,samplerom linuxsampler i sintisajzeromyoshimi. Za audio efekte koristi spol jniprogram guitarix i prikl jučke iz porodicecalf. Sve audio veze između programakao i sa ffado driverom real izovane supreko audio servera JACK.

U okviru takmičarskog programa „Krat-

kometražni fi lm“ prikazano je osam fi l-mova iz regiona bivše Jugoslavi je.Nagradu za najbol j i fi lm osvojio je fi lm„Mezanin“ Dalibora Matanića iz Hrvat-ske. Odluku o pobedniku doneo je tro-člani žiri u sastavu: Puriša Đorđević,Saša Radojević i Petar Mitrić.

Program „Vizuelne intervenci je“ predsta-vio je beogradske umetnike: Aleksandri-ju Ajduković, Gorana Micevskog, IvanaPetrovića i Ivana Šujića. Oni su u tokufestivala realizovali svoje umetničke ra-dove u javnom prostoru. Petrovićev „Fo-totapet“ i Šuj ićeve „Zlatne poluge“postavl jeni su u OŠ „1 2. septembar“.Micevski je rad „Zlatne ribice“ postavio ugradskom parku, dok je rad „Niti“ real i-zovao u prostoru između hotela „GoldenInn“ i Samačkog hotela. Aleksandri ja Aj-duković je pokloni la seri ju fotografi ja„Tigrice“ odabranim javnim ustanovamaod društvenog značaja - OŠ „1 2. sep-tembar“ i Centru za kulturu Majdanpek.

U muzičkom programu su svakog danaod 22 časa svirala dva benda. Nastupi l isu: Nahty iz Niša, Ana Never iz Suboti-

ce i Supernaut, Presing, Nežni Dalibor iKazna za uši iz Beograda.

Koristan l ink:http://www.savfest.com/

Multimedijalni festival

„Sound andVisions“ u

Majdanpeku predstavio

se, u trećem izdanju od

29. 66 – 01 . 07. 201 2

Aktivizam:

SSoouunndd aannddVViissiioonnss22001122

Puls slobode Sound and Visions 2012

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201210 11

Autor: Aleksandar Stanisavl jević

Linuks Mint 1 3, kodnog imenaMaya, objavl jen je 23. maja te-kuće godine. Baziran je na

Ubuntuu 1 2.04 i, kao i Ubuntu, pred-stavl ja izdanje sa višegodišnjom po-drškom. Radi se o LTS (engl. LongTerm Support) verzi j i koja je podrža-na do apri la 201 7. godine.

Linuks Mint 1 3 je dostupan u dve ver-zi je. Jedna koristi MATE 1.2 desktopokruženje (GNOME 2.3.x fork) , a dru-ga verzi ja sadrži Cinnamon 1.4 okru-ženje (GNOME Shell fork) . U ovojrecenzi j i će biti reči samo o verzi j i ko-ja koristi MATE.

Linuks Mint 1 3 MATE

Instalaci ja Linuks Minta 1 3 MATE is-poručuje se u obliku DVD ISO sl ikekoja se može preuzeti sa zvaničnogsajta:

http:blog. l inuxmint.com/?p=2031 .

Iako instalaci ja dolazi kao DVD ISOsl ika, ne zauzima puno memori jskogprostora (oko 900 MB) .

Proces instalaci je traje svega desetakminuta. Korisnički interfejs instalera jeveoma jednostavan pa će se u njemugotovo svi veoma lako snaći.

Nakon što uspešno instal irate novi Li-nuks Mint i restartujete računar, do-čekaće vas ekran za pri javu nasistem (pod uslovom da prethodnoniste uključi l i automatsko pri javl j iva-

nje na sistem).Linuks Mint 1 3koristi novi MDMdisplay managerumesto GNOMEdisplay mana-gera (GDM) .Novi MDM dis-play manager jebaziran na GDM2.20 displaymanageru koji jebio jedan odposlednjih uzGNOME 2.

Slika 1 . Linuks Mint 1 3 MATEekran za pri javu na sistem

MDM obezbeđuje alate za konfi-gurisanje grafičkog prikaza ekra-na za pri javu, mogućnost zabiranje tema, dalj insko, automat-sko i vremenski definisano pri jav-l j ivanje, mogućnost izvršavanjaskripti i izbor jezika, i trenutnopredstavl ja najfunkcionalni j i dos-tupni display manager.

Slika 2. Postavkeprozora za pri javu

Nakon što se pri javite na sistemdočekaće vas meni dobrodošl iceu kojem možete naći najbitni je

stavke za uspešan početak sa novimLinuks Mint operativnim sistemom.

Linuks Mint 1 3,

kodnog imena

Maya, je objavljen

23. maja tekuće

godine. U ovoj

recenziji će biti reči

samo o verziji koja

koristi MATE

desktop okruženje.

LLiinnuukkss MMiinntt 1133 ""MMaayyaa""

Predstavljamo Linuks Mint 13 Maya

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201212 13

Slika 3. Linuks Mint meni dobrodošl ice

MATE desktop okruženje je veomaslično GNOME 2 desktop okruženjupa će za one koji su do sada koristi l iGNOME 2 biti malo novina. Jedna jeda i u ovoj verzi j i Linuks Minta postoj idobro poznati Mint meni. Upravnikdatoteka se zove caja a uređivač tek-sta pluma.

Slika 4. Izgled grafičkog korisničkoginterfejsa Linuks Minta 1 3 sa MATEdesktop okruženjem

Podrazumevane slike pozadine suupotpunjene kolekci jom irskog umet-nika zvanog „masterbutler“.

Slika 5. Podrazumevane slike pozadi-ne

Linuks Mint 1 3, za razl iku od Ubun-tua, ni je menjao program za repro-dukci ju muzike pa tako i dal je koristiBanshee. Banshee ni je integrisan umeniju za podešavanje zvuka već

postoj i posebnaikonica u obave-štajnoj zoni, a kojasluži i kao meni zakontrolu reproduk-ci je (pauziranje,prethodna, sledećapesma i sl ično).

Slika 6. Meni zapodešavanje jačinezvuka

Linuks Mint 1 3 odabrao je Yahoo kaopodrazumevani pretraživač u slede-

ćim zemljama: SAD, Kanada, Ujedi-njeno Kraljevstvo, Irska, Nemačka,Francuska, Ital i ja i Špani ja. U ostal imzemljama se i dal je koristi DuckDuck-Go kao glavni pretraživač u Firefoxu.

Dobra osobina koju caja posedujejeste mogućnost preslušavanja audiodatoteka jednostavnim postavl janjempokazivača miša iznad njih. U ovusvrhu se aktivira proces totem-audio-preview.

Podrazumevani menadžer programaje mintInstall 7.3.8 i veoma je jednos-tavan za korišćenje početnicima usvetu Linuksa. Pomoću njega jednos-tavno možete da instal irate i l i obrišeteneki program. Programi su razvrstaniu kategori je i potkategori je, a prikaza-ne su i ocene i opisi koje su uneli ko-risnici .

Slika 7. Menadžer programa mintIns-tall 7.3.8

Podrazumevani programi

Uz Linuks Mint 1 3 MATE dolaze po-drazumevano sledeći programi:• APTonCD 0.1.98+bzr117-1.2;

• Banshee 2.4 (2.4.0);• Brasero 3.4.1;• Eye ofMATE 1.2.0;• Caja 1.2.1;• Firefox 12.0;• GIMP 2.6.12;• gnome-mplayer 1.0.5;• GParted 0.11.0;• gThumb 2.14.3;• LibreOffice 3.5.2.2;• Totem Movie Player 3.0.1;• Pidgin 2.10.3 (libpurple 2.10.3);• Pluma 1.2.0;• mintInstall 7.3.5 Software Mana-

ger;• Synaptic 0.75.9;• System Monitor 1.2.1;• Thunderbird 12.0.1;• Transmission 2.51 (13280);• VLC media player 2.0.1 Two-

flower;• XChat 2.8.8 i• Linux 3.2.0-23-generic.

Utisci

U ovoj recenzi j i smo govori l i o 32-bit-noj verzi j i Linuks Minta 1 3 MATE.Ovu Linuks distribuci ju smo testiral ina sledećoj mašini:

Procesor: AMD Athlon 64 3000+ 2,01GHzGrafika: Sapphire 9600 XT128 MB128 bitMatična ploča: MSI MS7030RAM: 2 GB (1 x KingstonKVR400X64C3A/1G, 1GB + 2 x King-ston KVR400X64C3A/512, 512 MB)Hard disk: WDC WD1200JB-00GVA0,120 GB

Predstavljamo Linuks Mint 13 Maya

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201214 15

Napajanje: Cooler Master RS-460-PMSP-A3, 460 W

Zauzeće RAM memori je je 350 MBpri uobičajenom opterećenju (otvore-ni: jedan jezičak u Firefoxu, XChat,Terminal, caja, pluma i system moni-tor) . Ukoliko, na primer, otvorite višejezičaka u Firefoxu i zauzeće RAMmemori je će se srazmerno povećati .Misl imo da bi za uobičajene potrebebila dovoljna i konfiguraci ja koja imasamo 51 2 MB RAM-a. Odziv progra-ma je na zavidnom nivou, al i nam seipak čini da i dal je ima mesta za una-pređenja. Na primer, programu min-tInstall je potrebno malo viševremena da otvori neku kategori juprograma dok je sa potkategori jamasituaci ja daleko bolja, odnosno, onese dosta brže otvaraju. Sa ostal improgramima smo uglavnom imali po-zitivna iskustva.

Verujemo da će svi oni koj i su volel i stariGNOME 2 sa zadovoljstvom koristiti Li-nuks Mint 1 3 Maya MATE. Moguće je daće sistemski zahtevi u pogledu količineRAMmemori je sada biti veći al i ipak tre-ba imati u vidu da je ovo izdanje LinuksMinta onakvo kako su to mnogi krajnj ikorisnici želel i da bude, te da ovo izda-nje Linuks Minta ima podršku od čitavih5 godina. Zato uopšte ne sumnjamo daće Linuks Mint 1 3 distribuci ja naći put domnogih korisnika, zal jubl jenika u slobo-dan softver.

Korisni l inkovi:

[1 ] http://www.webupd8.org/201 2/05/l inux-mint-1 3-released-2-editions.html

[2] http://www.makeuseof.com/tag/l i-nux-mint-1 3-maya-a-very-stable-re-lease-with-long-term-support/

[3] http://www. l inuxmint.com/rel_maya_whatsnew.php

[4] http://www. l inuxandlife.com/201 2/05/l inux-mint-1 3-maya-mate-editon-re-view.html

Autor: Gavri lo Prodanović

U svetu otvorenog koda postoj izadivl jujući broj medija plejera.Obično se mogu podeliti u tri

kategori je: konzolni , grafički i oni koj ise startuju kao daemon (server) pro-cesi, pa se kontrol išu preko konzolnihi l i grafičkih kl i jenata.

Konzolni medija plejeri

Konzolnih medija plejera ima velikibroj, a mi ćemo navesti samoneke od njih. Konzolni plejeripuštaju muzički sadržaj al i is-to tako i video sadržaj. Za vassmo pripremil i nekoliko nj ih.

MPG321

MPG321 je započeo svoj ži-vot veoma davno, negde oko1 999. godine kao wrapperskripta za MPG123 frontendmedija plejera FreeAMP. Po-što MPG123 ni je bio plejer

pod slobodnom licencom, 2001 . jenastao MPG321 kao klon pomenutogplejera sa potpuno istim opci jama.Takav način razvi janja mu je omogu-ćio da mu MPG123 ustupi mesto, štoga je učini lo veoma popularnim.

MPG321 je jednostavan i lagan mp3plejer sa nekoliko osnovnih opci ja.Pomoću ovog plejera audio izlaz mo-žete slati na alsa, oss, esd, sun i artsuređaje. Takođe, pesme koje su na-vedene na komandnoj l ini j i i l i čitavul istu, možete izmešati pomoću -z ar-

FFLLOOSSSS mmeeddiijjaapplleejjeerriiU svetu otvorenog koda postoji zadivljujući broj medija

plejera. Konzolni plejeri puštaju muzički sadržaj ali isto

tako i video sadržaj. Za vas smo pripremili nekoliko

njih.

LiBRE! prijatelji

Predstavljamo FLOSS medija plejeri

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201216 17

gumenta. Od ostal ih opci ja zanimlj ivaje -t, koja vam omogućava da testira-te vreme koje je potrebno za dekodi-ranje mp3 datoteke. Ako navedeteargument -K bićete u mogućnosti dakoristite nekoliko osnovnih interaktiv-nih tastera: * i / za pojačanje i sma-njenje zvuka, n možete koristiti dapreskočite opci ju, a m kao mute/un-mute. Takođe, MPG321 je u moguć-nosti da vam pokaže mp3 oznake kojisu zakačene uz mp3 datoteke.

Ukratko, MPG321 je odl ičan izborako imate veoma nisku potrebu zakontrolom muzike koju slušate i l i akoimate veoma slab računar, jer on ne-će uzeti više od 1MB RAM-a dok pu-štate svoju muziku standardnogkvaliteta. Ako želite da saznate sveopci je MPG321 plejera pročitajtekratku man stanicu.

MPlayer

MPlayer predstavl ja moćan medijaplejer koji je u mogućnosti da repro-dukuje i audio i video sadržaje iz raz-l ičitih izvora na veliki broj razl ičitihizlaza. Pomoću njega možete poslu-šati mp3, ogg, wav, wma formate i l iomil jenu internet radio stanicu, pa čaki „talasne“ radio stanice ako posedu-jete potrebne uređaje. Svoj audio iz-laz možete usmeriti na alsa-u, oss,pulseaudio, jack i još mnoge audio iz-laze po svom izboru (za sve moguć-nosti možete pogledati : $ mplayer -aohelp).

Ukoliko odlučite da uz MPlayer gle-date omil jeni video sadržaj možetereprodukovati sve poznate video ko-deke. Ako posedujete DVD kolekci juMPlayer je u mogućnosti da vam pru-ži uživanje u vašim omil jenim fi lmovi-ma.

Naravno, ako posedujete TV karticubićete u mogućnosti da gledate omi-l jene TV stanice. Što se tiče video iz-laza, MPlayer nudi veoma dugačkulistu. Nudi nekoliko X11 video izlaza,OpenGL izlaze a isto tako pruža izla-ze koji se mogu koristiti za pregled fi l -mova u terminalu bez X-a, kao što su:fbdev za frame buffer terminale i l i ve-sa driver za svaku vesa kompatibi lnugrafičku kartu. Postoj i i zanimlj ivaskupina video izlaza koji su tu da do-nesu određenu dozu zabave. Ako od-lučite da koristite caca i l i aa videoizlaz, dobićete video sastavl jen od

slova koje viđate pri radu. Takav izlazgubi mnogo na detal j ima ali može daposluži da pregledate video u termi-nalu i l i preko ssh sesi je.

Takođe, postoj i matrixview koji će uzpomoć OpenGL-a da prikaže fi lm uvidu zelenih slova koja podsećaju naMatriks fi lm. Ako želite saznati sve vr-ste video izlaza pogledajte: $ mplayer-vo help.

MPlayer poseduje podršku za 1 2 for-mata za titlove! Titlovi su veliki sasenkom što ih čini potpuno ugodnimza čitanje. Poseduje podršku zaUTF8, pa će naša slova biti prikaza-na. Postoj i nekoliko fi l tera kao što su:scale koji će da promeni dimenzi je vi-deo izlaza, flip i mirror koji će daokrenu sl iku naglavačke i još mnogidrugi. Takođe, tu postoj i i nekolikoaudio fi l tera, a osnovni među njimasu: software volume i equalizer.

Ovaj plejer možete kontrol isati inte-raktivno preko tastature i l i džojstika i l iuz pomoć dalj inskog upravljača. Pre-ko interaktivnih kontrola možete pa-uzirati reprodukci ju, preskočitinumeru, smanjiti i l i pojačati zvuk, po-desiti kontrast, brzinu reprodukci je,prebaciti se u režim punog ekrana ijoš mnogo toga.

Uz MPlayer dolazi i mencoder kojipredstavl ja movie encoder. Pomoćunjega možete konvertovati video izjednog formata u drugi i l i primeniti nanjega neki fi l ter kao što je scale kojimenja veličinu video datoteke i sl ično.Mencoder nećemo ovde detal jno opi-sivati da ne bi izašl i iz tematike.

MPlayer predstavl ja moćan i optimi-zovan plejer koji će svaki deo vašegračunara najbol je upotrebiti te kao ta-kav predstavl ja ozbi l jnu konkurenci jukomerci jalnim video i DVD plejerima.Ako ste voljni da potrošite nekolikosati proučavajući MPlayer, možetepročitati ogromnu man stranicu i l ihtml dokumentaci ju kako bi otkri l isvaku njegovu mogućnost.

Predstavljamo FLOSS medija plejeri

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201218 19

Аutor: Dejan Maglov

Uvod: Stono izdavaštvo

Stono izdavaštvo (engl. DesktopPublishing - DTP) kao nova de-latnost javl ja se sredinom

osamdesetih godina (1 985) prošlogveka i svojom pojavom radikalno tran-sformiše rad u izdavačko-štampar-skim instituci jama, al i takođe sve višeomogućava da se i pojedinci na svo-j im kućnim računarima upuste uavanturu zvanu DTP. Pojava računarai razvoj elektronike krajem XX vekainoviraju i pojednostavl juju dotadaš-nja dostignuća u grafičkoj proizvodnji .Novine se, u prvom redu odnose naobradu teksta i sl ike pomoću grafičkihprograma i uređaja.

Autoru i l i operateru na računaru jenovom tehnologi jom omogućeno da

Mala škola

SSccrriibbuuss 11..44 - 1. deoStono izdavaštvo (engl. Desktop Publishing -

DTP) kao nova delatnost javlja se sredinom

osamdesetih godina (1 985) prošlog veka i svo-

jom pojavom radikalno transformiše rad u izda-

vačko-štamparskim institucijama, ali takođe sve

više omogućava da se i pojedinci na svojim kuć-

nim računarima upuste u avanturu zvanu DTP.

obavi kompletnu pripremu teksta i sl i -ke za realizaci ju (štampu), ukl jučujućii prelom, i da na ekranu monitora vidiizgled kompletne stranice u konač-nom obliku. Tehnološki proces (obli-kovanje) vrši se na računaru uspeci jalnom softveru za kombinova-nje teksta i grafike, a sa ci l jem izradedokumenta za štampu na laserskomštampaču i l i štamparskoj mašini .

Stono izdavaštvo je proces koji seodvi ja u više faza i u kome se koristerazl ičite vrste programskih softvera iopreme. Originalni tekst i i lustraci jese obično proizvode pomoću progra-ma za obradu teksta, programa zaslikanje i crtanje, opreme za skenira-nje fotografi ja i uređaja za digital izaci-ju. Gotov proizvod se zatim prenosi uprogram za uređivanje stranica, a toje softver koji većina l judi smatra pra-

vim softverom za stono izdavaš-tvo. Za doradu delovadokumenata ovi programi, poredmogućnosti raspoređivanja ele-menata, imaju mogućnost obrade

teksta i grafike. U završnoj fazi, gotovdokument se štampa na laserskomštampaču i l i , ako je potreban bolj ikval itet, na štamparskoj opremi, dokje u slučaju elektronskog izdavaštvakrajnj i proizvod PDF.

DTP podrazumeva i jak hardver iskup softver:• Operativni sistem,• Programe za obradu teksta, tako-zvane tekst procesore, kao što su:MS Office i l i WordPerfect,

• Programe za obradu sl ika, kao štosu: Photoshop i l i Corel Photo-pa-int,

• Programe za vektorsku grafiku,kao što su: Corel Draw i l i AdobeI lustrator i

• Programe za prelom, kao što su:QuarckXPress i l i InDesign.

Kako da? Mala škola: Scribus 1.4

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201220 21

Srećom, postoje GNU/Linux alternati-ve za sve ove komerci jalne pakete,pa DTP ni je ostao samo privi legi japrofesionalaca.

Slobodni softver za DTP

Nijedan od rani je navedenih komerci-jalnih programa nema svoju vari jantuza operativne sisteme otvorenog kodakao što su Linuks i l i BSD. Obzirom nasve veću popularnost operativnih sis-tema otvorenog koda, sve je više kva-l i tetnih alternativa komerci jalnimprogramima. DTP kao složena disci-pl ina zahteva više takvih alternativa.

Kao alternativa komerci jalnim tekstprocesorima preporučuje se Libre Of-fice, za obradu rasterske grafikeGIMP, za izradu vektorske grafike In-kscape i na na kraju, al i i najvažni j ideo DTP-a na slobodnom softveru,Scribus.

Scribus

Scribus je najpoznati j i program zastono izdavaštvo otvorenog koda.Scribus je multiplatformski alat dostu-pan za sve najčešće korišćene ope-rativne sisteme, Mac OS X, Windows,Linuks i BSD. Koristi se za pripremuza štampu, pripremu PDF časopisa, i l ipripremu grafičkog materi jala zaštampanje.

On je alternativa komerci jalnim pro-gramima za stono izdavaštvo kao štosu:• Corel Ventura, prvi paket progra-ma za stono izdavaštvo či ja prvaverzi ja darira još iz 1 986,

• QuarkXPress, prvi WYSIWYGprogram (What You See Is WhatYou Get) , bukvalan prevod na sr-pski: Šta vidiš to ćeš i da dobiješ i

• trenutno najpopularni j i Adobe In-Design.

Neki bi rekl i da je upoređivanje InDe-signa i Scribusa čak pribl ižni je negoupoređivanje Photoshopa i GIMP-a.Verovatno je to zbog toga što je izlaziz Scribusa pribl ižni j i po kvalitetu izla-zu iz InDesigna nego što je to izlaz izGIMP-a u odnosu na izlaz iz Photo-shopa.

Verzija 1 .4

Prvi Scribus objavl jen je 2001 . godi-ne. Aktuelna verzi ja je 1 .4.Najnovi ja verzi ja donosi:• Novi grafički interfejs zasnovan na

Qt4 bibl iotekama,• Lakše i precizni je rukovanjeobjektima,

• Podršku za Windows metafile(WMV) , Xfig (FIG) , Calamus Vek-

tor Graphic (CVG) , MecintoshPICT (PICT) , Kivio Stencils (SML)i DiaShapes (SHAPE) ,

• Omogućen je uvoz vektorskih for-mata SVG ali i AI iz Adobe Ilustra-tora,

• Uvedena su poboljšanja u mani-pulaci j i tekstom i

• Na kraju, al i najvažni je za ovajtekst, je to da je u ovoj verzi j i po-bol jšan i pojednostavl jen sistempomoći a pristup internet doku-mentaci j i je sada omogućen direk-tno iz programa.

O LiBRE! maloj školi Scribusa

Obzirom da je Scribus slobodan sof-tver, na internetu je moguće naćimnoštvo pisanih i video tutori jala za

njega. Većina tutori jala je ipak na en-gleskom jeziku pa se logično namećepotreba da se napravi jedna malaškola Scribusa na srpskom jeziku.Još jedan je motiv presudio u koristpravl jenja ovakvog tutori jala. Naime,primeti l i smo da autori koj i pišu zanaš časopis nisu baš upoznati satehničkim detal j ima pravljenja časopi-sa pa evo pri l ike da se i sadašnji i bu-dući autori malo upoznaju sa ovomtematikom.

Logično je da će mala škola biti naprimeru pravljenja jednog PDF časo-pisa. Time ćemo malo uprostiti tutori-jal jer nećemo morati da vodimoračuna o tehnologi j i štampanja. PDFdokument će biti naš konačni pro-izvod.

Kako da? Mala škola: Scribus 1.4

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201222 23

Ovog puta upoznali smo se sa os-novnim pojmovima. U sledećem brojuupoznaćemo se sa korisničkim inter-fejsom Scribusa i krenuti sa konkret-nim formiranjem jednog PDFčasopisa.

Za nestrpl j ive koji ne mogu da sače-kaju novi broj i žele odmah da seupoznaju sa osnovama rada u Scri-busu, evo i par internet lokaci ja kojeim mogu pomoći da se sami upozna-ju sa ovim programom.

Korisni l inkovi:

[1 ] http://www.scribus.net/canvas/Scri-bus

[2] http://wiki .scribus.net/canvas/Tutori-alEN

[3] http://wiki .scribus.net/ca-nvas/Help:TOC

[4] http://wiki .scribus.net/canvas/Yo-ur_first_PDF_form_with_Scribus

[5] http://wiki .scribus.net/canvas/Scri-bus_Video_Tutorials

[6] http://showmedo.com/videotutori-als/series?name=NfUrduNov

[7] http://www.youtube.com/user/Hum-pyCreature007

Autor: Aleksandar Sta-nisavl jević

Pregled dozvola kojedatoteka ima

Prava pristupa kojeodređena datote-ka ima možete

videti korišćenjem ko-mande za listanje sadr-žaja fascikle u duga-čkom formatu ls -l . Evojednog primera kako iz-laz ove komande izgle-da:

~/Muzika$ ls -lukupno 144-rw-rw---- 1 nana writers 141301 2011-11-21 00:07Domaca_muzika_odabrano.xspfdrwxrwxr-x 6 nana writers 4096 2012-03-14 22:52 Jamendo_2012

Šta izlaz komande ls -l zapravo zna-či? Prva kolona govori o tipu datotekei njenim dozvolama. Druga kolonapokazuje broj l inkova (jedinice fascik-le koje se odnose na datoteke), trećakolona pokazuje ko je vlasnik datote-ke, a četvrta kolona govori o grupi ko-joj data datoteka pripada. Peta kolonapokazuje veličinu datoteke u bajtovi-

ma, šesta kolonapredstavl ja datum ivreme poslednje izme-ne datoteke i, konač-no, sedma kolona po-kazuje ime datoteke.

Prva kolona (tip dato-teke i njene dozvole)podeljena je u četirizasebne grupe.

Slika 1 . Logičke grupe kolone koja po-kazuje tip datoteke i njene dozvole

Prva grupa sadrži samo jedan karak-ter koji pokazuje tip datoteke. Ukolikoovde stoj i znak „-“, to znači da se radio datoteci, slovo „d“ označava fascik-lu, a ukoliko stoj i slovo „l“ reč je osimboličkom linku. Druga grupa govo-

ri o dozvolama za vlasnika datoteke,treća o dozvolama za grupu kojoj da-toteka pripada dok četvrta grupa uka-zuje na dozvole za sve ostalekorisnike. Međutim, šta znače pojedi-ni karakteri u grupama o dozvolamadatoteke?

r → dozvola čitanjaw → dozvola pisanjax → dozvola izvršavanja- → dozvola ne postoji

Pokazaćemo sada na dva primerakako se čitaju dozvole koje datotekaodnosno fascikla ima.

drwxr-xr-x 3 nana writers 80 2005-09-2021:37dir

Slovo d kojim ispis počinje govorinam da je u pitanju fascikla. Vlasnikove fascikle je korisnik nana i ovafascikla pripada grupi writers. Drugagrupa karaktera, rwx, govori nam davlasnik fascikle, u ovom slučaju nana,ima pun pristup fascikl i . To znači danana može da pristupa datotekama utoj fascikl i , kao i da ih menja. Sledećagrupa karaktera, r-x, kazuje da svi ko-risnici koj i pripadaju grupi writersimaju pravo čitanja i izvršavanja ufascikl i dir. Pošto nemaju pravo pisa-nja ne mogu izmeniti sadržaj te fas-cikle. I na kraju, poslednja grupakaraktera, r-x, govori na da svi koris-nici koj i nisu nana i koj i ne pripadajugrupi korisnika writers imaju pravo či-tanja i izvršavanja u fascikl i dir.

-rw-r----- 1 nana writers 81872005-09-1913:35 file

U ovom primeru znak „-“ koj im poči-

Ukoliko ne možete dapristupite nekoj datoteci navašem operativnom sistemuLinuks, to je verovatno zbogloše podešenih pravapristupa koje ta datotekaima.

DDoozzvvoollee nnaaddddaattootteekkaammaa uuLLiinnuuxxuu - 2. deo

Kako da? Dozvole nad datotekama u Linuksu, 2. deo

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201224 25

nje ispis govori nam da je u pitanjudatoteka. Ova datoteka je u vlasniš-tvu korisnika nana i grupe korisnikawriters. Druga grupa karaktera, rw-,govori nam da vlasnik datoteke nanaima dozvolu za čitanje i promenu da-toteke ali ne i za njeno izvršavanje.Treća grupa karaktera, r--, ukazuje nato da korisnici koj i pripadaju grupi wri-ters mogu čitati datoteku ali je ne mo-gu izmeniti niti pokrenuti (izvršiti ) . I nakraju, četvrta grupa karaktera --- zna-či da ostal i korisnici nemaju postavl je-ne dozvole za ovu datoteku.

Postavljanje dozvola za datoteku –simbolički režim

Dozvole za datoteku možete postavitikoristeći chmod komandu. I root ko-risnik i vlasnik datoteke imaju moguć-nost da podese dozvole datoteke.Komanda chmod ima dva režima:simbolički i brojevni.

Simbolički režim je veoma jednosta-van za pamćenje. Prvo je potrebno daodlučite da li ćete postaviti dozvole zakorisnika, (engl. user) [u], za grupukorisnika, (group) [g], za sve ostalekorisnike (other) [o], i l i za apsolutnosve korisnike (all) [a]. Nakon togamožete da dodate dozvolu [+], oduz-mete dozvolu [-] , i l i obrišete sve pret-hodno podešene dozvole i dodatenovu dozvolu [=]. Dalje, možete pos-taviti dozvolu za čitanje [r] , dozvolu zapisanje [w] i l i dozvolu za izvršavanje[x]. I na kraju, potrebno je da odreditedatoteku kojoj žel i te da promenite do-zvole.

Postavl janje dozvola ćemo pokazatina nekoliko primera. Za ove potrebećemo koristiti datoteku koja se zovetestfile i koja ima sve dozvole za sve

korisnike (-rwxrwxrwx) .

Obrišite sve dozvole i dodajte samodozvolu za čitanje svim korisnicima:

$ chmod a=r testfile

Nakon ove komande, dozvole datote-ke će biti -r--r--r--.Dodajte dozvolu izvršavanja za grupu:

$ chmod g+x testfile

Dozvole datoteke će nakon toga biti-r--r-xr--.

Dodajte dozvolu pisanja i dozvolu iz-vršavanja za vlasnika datoteke. Imaj-te na umu da možete postaviti višeod jedne dozvole istovremeno.

$ chmod u+wx testfile

Dozvole datoteke će nakon toga biti-rwxr-xr--.

Uklonite dozvolu izvršavanja i zavlasnika i za grupu. Ne zaboravite damožete postaviti dozvole za više odjedne grupe korisnika istovremeno.

$ chmod ug-x testfile

Dozvole datoteka će nakon toga biti-rw-r--r--.

Nastaviće se. . .

Autor: Aleksandar Stanisavl jević

U pravnik prozora (engl. windowmanager) je sistemski pro-gram koji kontrol iše položaj i

izgled prozora u okviru prozorskogsistema (window system) u grafičkomkorisničkom interfejsu (graphical userinterface) . Kako prozorski sistemobezbeđuje samo osnovne primitiveza izgradnju grafičkog korisničkog in-terfejsa, kao što je iscrtavanje i pome-ranje prozora po ekranu, upravnikprozora ima zadatak da kontrol iše sveostalo vezano za prozore: nj ihov iz-gled i nj ihovu funkcionalnost.

UUpprraavvnniikk pprroozzoorraa

Upravnik prozora

(engl. window

manager) je sistemski

program koji

kontroliše položaj i

izgled prozora u okviru

prozorskog sistema

(windowsystem) u

grafičkom korisničkom

interfejsu (graphical

user interface).

Kako da? Oslobađanje

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201226 27

Mogućnosti upravnika prozora

Različiti upravnici prozora posedujurazl ičite mogućnosti al i svi oni imajuza ci l j da korisničko iskustvo u radusa prozorima učine lakšim i ugodni-j im.

Automatsko sakrivanje omogućavatraci sa menij ima da nestane nakonšto se pokazivač miša pomeri dal jeod ivice na ekranu.

Ivice predstavl jaju vrstu dekoraci jeprozora koju obezbeđuju pojediniupravnici prozora a koja se pojavl jujeoko trenutno aktivnog prozora. Pojedi-ni upravnici prozora omogućuju ovuvrstu dekoraci je i za prozore koji tre-nutno nisu aktivni (prozore u pozadi-ni) .

Neki upravnici prozora obezbeđuju ipadajući meni koji se pojavl juje na-kon desnog klika na neku od kompo-nenti okruženja.

Pozadina radne površi predstavl jamogućnost prikazivanja pozadinske

sl ike u root prozoru (prozoru koji seprikazuje preko celog ekrana i koj i jena najvišem nivou u hi jerarhi j i prozo-ra).

Preuzimanje fokusa omogućavaprogramima koji nisu u fokusu daodjednom dobiju to obeležje i timeprivremeno ukradu unos koji je name-njen programu koji je prethodno biofokusiran.

Mogućnost ikonica dozvoljava koris-nicima da pokrenut program minimi-ziraju u obliku ikonice na radnojpovrši i l i u obl iku ikonice unutar trakesa zadacima.

Neki upravnici prozora omogućujufunkcije na tastaturi koje su ekviva-lentne funkci jama miša.

Traka sa menijima obezbeđuje po-kretanje programa putem menija amože da sadrži i dodatne objekte kaošto su: start taster, traka sa zadacimai sistemska kaseta.

Panel sa menijima obezbeđuje po-kretanje programa putem menija. Pa-

nel sa menij ima je sl ičan traci sa me-ni j ima ali se pojavl juje kao pokretanpanel umesto horizontalne i l i vertikal-ne trake. Može da sadrži uobičajeneobjekte kao što su: start taster, trakasa zadacima i sistemska kaseta.

Fokus mišem određuje kako pokazi-vački uređaj utiče na fokus za unos uokviru upravnika prozora. Fokus mo-del određuje koja komponenta grafič-kog korisničkog interfejsa je trenutnoizabrana da prima ulaz sa pokazivač-kog uređaja dok se pokazivač pome-ra po ekranu.

Upravnik prozora može da obezbedi i vi-še radnih površi što omogućava preba-civanje između nekoliko root prozoraradne površi. Ovo onemogućava prena-trpanost root prozora jer programi moguda rade na razl ičitim radnim površima.

Neki upravnici prozora obezbeđujupager, mogućnost za izmenu radnihpovrši biranjem jedne od njih pri če-mu su sve one prikazane istovremenona ekranu unutar jednog prozora i l i uobl iku gedžeta (gadget) na traci zazadacima.

Namotavanje prozora omogućavada prozori budu namotani i prikazani

samo u obliku naslovne trake.

Naslovna traka je komponenta deko-raci je prozora koju obezbeđuju nekiupravnici prozora a koja se nalazi navrhu svakog prozora. Obično se ko-risti da prikaže ime programa il i imeotvorenog dokumenta a može daobezbedi i tastere za minimiziranje,maksimiziranje, namotavanje i zatva-ranje prozora programa.

Neki upravnici prozora omogućujutraku sa zadacima na kojoj su prika-zani pokrenuti programi. Na ovoj tracimogu da budu prikazani svi pokrenutiprogrami bez obzira da li su prikazanina radnoj površi i l i su minimizirani ibez obzira na kojoj se radnoj površizapravo nalaze. Traka sa zadacimamože da bude ugrađena unutar trakesa menij ima kod nekih upravnika pro-zora.

Start taster je vidžet (widget) koj iobezbeđuje meni programa koji timputem mogu da se pokrenu. Običnose nalazi na traci sa menij ima na dnuekrana.

Obaveštajna zona se koristi za pri-kaz ikona sistemskih i programskihfunkci ja koje nemaju prikaz u obliku

Oslobađanje Upravnik prozora

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201228 29

prozora. U njoj se uglavnom prikazujuikone koje predstavl jaju informacije ostatusu nekog programa il i obavešte-nja o dolasku novog elektronskog pi-sma. Neki sistemi mogu da pokazujui sat u obaveštajnoj zoni.

Tipovi upravnika prozora

Compositing upravnik prozora dopu-šta da svi prozori budu napravljenizasebno a nakon toga ih prikazujezajedno u razl ičitim 2D i 3D okruže-nj ima.

Tiling upravnik prozora boji sve pro-zore ne ekranu odjednom postavl jaju-ći ih jedan pored drugog i l i jedaniznad i l i ispod drugog, tako da nepostoj i preklapanje prozora.

Svi upravnici prozora koji imaju mo-gućnost preklapanja prozora jedanpreko drugog i koj i ne pripadaju tipucompositing upravnika prozora sustacking upravnici prozora.

Re-parenting upravnik prozora je Xupravnik prozora koji usvaja sve pro-zore.

Dynamic upravnik prozora je zapravotiling upravnik prozora sa više pret-hodno podešenih rasporeda koje ko-

risnik može da prebacuje.

X upravnici prozora

Upravnik prozora u X-u (X WindowSystem) je samo još jedan kli jent pro-gram – to ni je deo X-a iako uživa po-sebne privi legi je, pa samim tim Xnema prethodno definisani upravnikprozora koji bi u njega bio ugrađen.Umesto toga, postoje mnogi progra-mi, upravnici prozora, koj i na razl ičitenačine omogućuju interakci ju sa kraj-nj im korisnikom a sve u ci l ju obezbe-đivanja željenog izgleda prozora.

Postoj i mnogo upravnika prozora zatošto je upravnik prozora poseban pro-gram koga je relativno lako napisati uskladu sa time kako želite da izgleda-ju prozori , kako želite da se oni pona-šaju, gde želite da budu i sl ično. Neki

upravnici prozora su relativno jednos-tavni i ružni, kao što je twm, neki suodlični , kao što su: Enlightenment,Kwin, i l i Compiz a između su svi osta-l i , kao što su: fvwm, Blackbox,Fluxbox, Openbox, Metacity, Mutter imnogi drugi. Sa pravom se može rećida postoje upravnici prozora za svači j iukus.

Korisni l inkovi:

[1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/Win-dow_manager

[2] http://en.wikipedia.org/wiki/X_win-dow_manager

[3] http://www.tuxfi les.org/l i-nuxhelp/xwtf.html

[4] http://www.tldp.org/HOWTO/XWin-dow-Overview-HOWTO/window-managers.html

[5] http://en.wikipedia.org/wiki/Compo-siting_window_manager

[6] http://en.wikipedia.org/wiki/Ti l in-g_window_manager

[7] http://en.wikipedia.org/wiki/Stackin-g_window_manager

[8] http://en.wikipedia.org/wiki/Re-pa-renting_window_manager

[9] http://en.wikipedia.org/wiki/Dyna-mic_window_manager

[1 0] http://en.wikipedia.org/wiki/Compa-rison_of_X_window_managers

Oslobađanje Upravnik prozora

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201230 31

Autor: Romeo Mlinar

Analiza govora je oblast kojomse bavi nekoliko discipl ina: fo-netika, medicina, računarske

nauke, forenzika. . . Predstavl jamovam najkorišćeni j i i najpopularni j iotvoreni program za analizu zvučnihzapisa govora: Praat. Trudićemo seda prikažemo samo neke osnovnemogućnosti ovog složenog programa,uz kratka teori jska objašnjenja bezkojih je teško razumeti namenu Pra-ata.

Praat je dostupan na Linuksu i možese preuzeti sa zvanične prezentaci jehttp://www.fon.hum.uva.nl/praat/.

Korisnici Debijan (Ubuntu) distribuci ja

mogu ga instal irati pomoću sudo apt-get instal l praat. Na zvaničnoj prezen-taci j i nalazi se i izvorni kod.

Učitavanje datoteke

Sučelje (interfejs) ovog programa jeneuobičajeno. Nakon pokretanja sa-čekaće vas dva prozora, jedan za radsa objektima, drugi za iscrtavanjegrafika. Zatvorimo drugi prozor (PraatPicture) i skoncentrišimo se na prviprozor.

Kao primer za zvučni signal (audiodatoteku) koristićemo datoteku sasajta Freesound [1 ] . Vi, naravno, mo-žete koristiti šta žel ite. Bitno je da sni-mak sadrži glas bez dodatnih signala(muzike, šumova). Praat podržavanekoliko formata, pa tako i mp3.

Odaberite Open → Read separatechannels from sound file... , pronađitedatoteku 33711__acclivity__excessi-veexposure.mp3 i učitajte je. Praat jezapis podelio na dva kanala i posta-vio ih u delu za objekte. Kanale smoučital i odvojeno jer nam za analizutreba samo mono zapis, dok je zvuč-

na datoteka u stereo formatu. Kliknitena 2. Sound i Praat će prikazati svekomande dostupne za objekat „zvuk“.Odaberite Remove da uklonite drugimono zapis.

Izdvajanje dela zapisa

Kliknite na 33711__acclivity__exce-

ssiveexposure.mp3_ch1 i odaberiteView & Edit. Označite deo signala ikl iknite na traku iznad da čujete oda-brani deo zvuka. Nama će u ovomprimeru koristiti signal između 7,2 i9,5 sekundi, u trajanju od oko 2 se-kunde (reči: „fom excessive exposureto this sound“) . Potom odaberite File→ Extract selected sound (time from0). Ovim smo u glavnom prozoru do-bi l i još jedan zvučni objekat – preime-nujte ga u Primer i sačuvajte (Save→ Save as WAVfile...) .

Pregled zapisa

Praat je složen program velikih mo-gućnosti , te ćemo se mi u ovom član-ku skoncentrisati na primere merenjafrekvenci je osnovnog tona, formanata(dominantnih rezonantnih frekvenci jau samoglasnicima) i glasnosti (inten-ziteta).

Kl iknite na objekat Primer i zatim nadugme View & Edit. Novootvoreniprozor sadrži dva dela: obl ik signala(gore) i spektrogram (dole). Među-tim, pre nego pokažemo kako vred-nosti iščitati i iscrtati , moramo podesitiprogram u skladu sa potrebama. Pretoga potrebno nam je da znamo ne-što o akustičkim odlikama ljudskogglasa.

U našoj analizi zanimaju nas domi-nantne frekvenci je (formanti) , koj i serazl ikuju kod samoglasnika i pomažuu prepoznavanju zvuka. Formanti za-vise od rezonantnih odl ika govornihorgana, a oblik i dužina govornih or-gana od pola. Zbog toga vrednosti uPraatu moramo pri lagoditi tako daprogram na svakih 1 1 00 Hz „očekuje“jedan formant (za muške govornike tavrednost iznosi 1 000 Hz) . To ćemopodesiti u prozoru Formants → For-

Slobodan softver u nauci:

PPrraaaatt –– aannaalliizzaa ggoovvoorraaAnaliza govora je oblast

kojom se bavi nekoliko

disciplina: fonetika,

medicina, računarske

nauke, forenzika...

Predstavljamo vam

najkorišćeniji i

najpopularniji otvoreni

program za analizu

zvučnih zapisa govora:

Praat.

Slobodni profesionalci Praat i digitalna analiza govora

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201232 33

mants settings → Maximum formants(Hz) → 5500, za vrednost od 5 for-manata. Da bismo sve frekvenci je for-manata videl i na ekranu podesićemospektrogram: Spectrum → Spectro-gram settings → View range → 0 –5500 Hz. Konačno, ukl jučićemo izra-čunavanje i prikaz formanata: For-mant → Show formants. Vidimo daraspored pet redova crvenih tačaka(pet na mestima gde je program us-peo izračunati sve vrednosti) zavisiod vrste izgovorenog glasa, te od uti-caja susednih glasova.

Da bismo videl i delove zapisa u ko-jem je zabeleženo treptanje glasnicauključićemo Pitch → Show pitch. Pla-va l ini ja preko spektrograma označa-va periode za koje je Praat izračunaoda verovatno odgovaraju treperenju.Tako vidimo da su svi samoglasnicizvučni, a da je, na primer, glas /s/bezvučan. To se primeti u poslednjojfrazi izdvojenog zapisa („this sound“) .Pitch vrednosti odgovaraju frekvenci-jama osnovnog tona, pa tako vidimoda u ovom delu glasne žice trepereučestanošću od 1 1 7 Hz do 260 Hz.

Konačno, da bismo videl i intenzitet,odaberimo Intensity → Show inten-sity. Žuta l ini ja preko spektrogramapokazuje vrednosti u decibel ima.

Grafici i merenja

Praat je moguće automazitovati pu-tem jednostavnog skript jezika. Timese analizira vel ika količina unapredpripremljenih podataka, a rezultati sesačuvaju u formatu koji je pogodanza analizu u tabelarnim i statističkimprogramima.

Međutim, mi ćemo ovde pokazati ka-ko napraviti grafike u programu direk-

tno iz zvučnog zapisa (a neizdvajanjem posebnih objekata). Pos-lužićemo se delom zapisa koji smoveć odabral i (Primer) i koj i smo otvo-ri l i pomoću View & Edit. Za početak,odaberite frazu „this sound“ i kl iknitena dugme sel u donjem desnom uglu– ovim će se odabrani deo proširiti načitav ekran.

Prvo ćemo iscrtati spektrogram: oda-berite Spectrum → Paint visiblespectogram i potvrdite sve opci je.Otvoriće se novi prozor sa iscrtanimdelom spektrograma. Sliku je mogućesuziti i l i proširiti promenom dela pro-zora koji Praat koristi za crtanje: po-vucite mišem preko grafika i napravitenešto uži deo za sl iku. Potom se vra-tite u prethodni prozor i ponovite pro-ceduru. Ne menjajući deo za crtanje,sada ćemo na grafik dodati i pitchvrednosti : Pitch → Draw visible pitchcontour... i iskl jučiti sve opci je. Sl ikumožemo sačuvati putem File menija.

U sledećem primeru ćemo broj for-manata smanjiti na 3 i graničnu vred-nost postaviti na 3300 Hz. Spektro-gram ćemo podesiti tako da prikazujevrednosti između 0 i 8000 Hz. Ci l jnam je izdvojiti deo „. .s so...“ u frazi„this sound“. Na novi grafik ubaciće-mo spektrogram, formante (Formant→ Draw visible formant contour...) ipitch.

Analiza

Šta nam dobijeni grafici pokazuju išta iz nj ih možemo zaključiti? Prvigrafik i lustruje prisustvo treperenjaglasnih žica (crna lini ja na sl ici , plavau programu) u intervalu koji odgovarasamoglasnicima. Ovo je očekivano,pošto su samoglasnici glasovi kodkojih postoj i zvučnost, pa se zvuk do-bi jen glasnim žicama oblikuje u go-vornom aparatu iznad grkl jana irezonuje dajući formante. Ako želimo,možemo saznati i koje su dominantnefrekvenci je (formanti) prisutne u poje-dinačnim glasovima u nekom trenutkuzapisa (Formant → Formant listing) .U našem primeru, u delu gde je izgo-voren glas /a/ vrednosti su F1 = 735.2Hz, F2 = 1 685.85 Hz i F3 = 2792.72Hz. Ako bismo sintetizovali ovaj sa-moglasnik nakon opsežni j ih merenjaposluži l i bismo se sličnim brojkama.

Druga zanimlj ivost na prvom grafikujeste središnj i deo, koj i ne samo dane pokazuje treperenje glasnica, većposeduje samo visoke frekvenci je –one iznad 3000 Hz, što je suprotnood onoga što smo videl i kod samo-glasnika. Kako ovo objasniti? Reč jeo glasu /s/ koji je bezvučan, što je od-

govor na prvo pitanje. Drugi deo od-govora, o dominantnimfrekvenci jama, tiče se nastanka ovogfrikativa. Kao što mu naziv govori ,nastaje frikci jom (trenjem) a dobijeniglas l iči na šum. Odatle visoke frek-venci je kod ovoga glasa. Razlike ufrekvenci jama jasno se vide ako ana-l iziramo samo deo glasa /s/ i pogle-damo spektar (presek frekvenci ja) .Možete l i zakl jučiti koj i grafik se od-nosi na glas /s/? Još jedno pitanje: dapred sobom imate samo spektrogramkoji pokazuje visoke neuređene frek-venci je iznad dela spektra u kojem seočekuju samoglasnici , uz prisutnuzvučnost – koji bi glas to mogao biti?

Mali početak

Ovaj tekst je izuzetno skroman uvodu mogućnosti Praat programa, koji sekoristi u naučnoj i medicinskoj zajed-nici . Pored analize zvučnih zapisa,automatizaci je procesa merenja, Pra-at omogućava i sintezu glasova, kao imanipulaci ju glasovima. Mogućnostisu zaista velike ali nj ihova realizaci jazavisi od teori jskog poznavanjaoblasti . Mi smo se ukratko osvrnul i nazvučne i bezvučne glasove te na raz-l iku između frikativa i samoglasnika.

Koristan l ink:[1 ] http://www.freesound.org/pe-

ople/accl ivity/sounds/3371 1 /

Slobodni profesionalci Praat i digitalna analiza govora

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201234 35

Autor: Mario Goljak

Tijekom XX stol jeća ključne teh-nologi je su bi le u vezi sa sa-kupljanjem, procesiranjem i

distribuiranjem informacija. Glavnielementi razvoja u tom periodu supostavl janje telefonske mreže di l jemsvi jeta, izum radi ja i televizi je, rađanjei poseban razvoj računalne industri je ilansiranje komunikaci jskih satel i ta.Mada je računalna industri ja mlada uusporedbi s ostal im industri jskim gra-nama, računala su veoma napredo-vala u kratkom razdoblju.

U početku su računalni sustavi bi l i vi-sokocentral izirani, obično u okvirujedne velike sobe. Spajanje računalai komunikaci ja imala je vel iki utjecajna način na koji su računalni sustaviorganizirani. Stari model jednog raču-nala koji obavlja sve potrebe organi-zaci je zamijenjen je vel ikim brojemodvojenih al i povezanih računala kojiobavljaju posao.

Kao što telefoni koriste sustav tele-fonskih brojeva kako bi uspostavi l ipoziv, svaki uređaj povezan na inter-net dobiva jedinstven broj zvan „IPadresa“ koji ga spaja sa globalnomonline mrežom. Tu nastaje problem sprostorom na internetu. Trenutni inter-net sustav adresiranja – IPv4 imamjesta za samo 4 mil i jarde IP adresašto ni je ni pribl ižno dovoljno za sveljude na svi jetu, a kamoli za sve ure-đaje koji su trenutno i koj i će tek biti ubudućnosti spojeni: računala, telefoni,TV, automobil i , i td. . .

Internet radi na principu pri jenosa po-dataka između kli jenata (host) u pa-ketima koji su usmjeravani uzdužmreže po pravi l ima routing protokola.

Ti paketi zahti jevaju šablonu adresi-ranja poput IPv4 i l i IPv6 kako bi na-vel i polazište i odredište. Stoga, kakobi mogao komunicirati , svakome kli-jentu spojenom na internet treba do-di jel i ti adresu. Rastom interneta došloje do potrebe za više adresa nego štoomogučuje IPv4, koj i koristi 32 bita zaIP adrese i stoga ima 232 (4 294 967296) mogućih adresa.

Kako bi se ri ješi la dugo očekivana is-crpl jenost IPv4 adresa Radna ckupi-na internet inženjera (InternetEngineering Task Force) razvi la jeIPv6. Sistem IPv6 koristi 1 28-bitnoadresiranje, te tako ima 21 28 (pribl ižno3,4 x 1 038) adresa. Ovo proširenjemože primiti znatno više uređaja i ko-risnika na internetu te pružiti veću

fleksibi lnost u dodjel j ivanju adresa iučinkovitosti za usmjeravanje prome-ta. Sve ovo je opisano u dokumentuinternet standarda RFC 2460, izda-nom u dvanaestom mesecu davne1 998. godine.

Adrese u IPv6 se zapisuju kao 8 gru-pa po četiri 1 6-bitnih heksadecimal-nih vri jednosti odvojenih dvotočkama.Na primjer:

2001:3447:0000:0000:1235:85a2:FE29:2DB8

Ako je jedna od grupa od 4 znamen-ke 0000, te se nule u prikazu moguispustiti i prvotni zapis će izgledatiovako:

2001:3447::1235:FE29:2DB8

Nije dopušteno imati više puta dvi jedvotočke zaredom, jer bi to potenci-jalno dovelo do problema.

Dana 6. 6. 201 2. bioje svjetski dan pokre-tanja IPv6 koju je or-ganiziralo Internetdruštvo (Internet So-ciety) te su tog danavelike web stranice idavatel j i internet us-luga (ISP) trajnoomoguči l i IPv6 i po-čel i tranzici ju iz IPv4.Tranzici ja će potrajatisve dok sve internetstranice i davatel j iusluga ne pređu naIPv6. U međuvreme-nu će oba sustavaraditi zajedno, dokIPv4 više ne bude biopotreban. Mi se, kaokorisnici , ne moramo

ništa posebno pripremati; svi našiprogrami i uređaji će raditi kao i pri je.

Kao što vidimo, promjena sa starogIPv4 na novi i veoma preošireni IPv6potrebna je kako bismo internet koris-ti ti u budućnosti baš kao što ga koris-timo i danas.

Korisni l inkovi:

[1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/IPv6[2] http://www.google.com/intl/en/ipv6/[3] http://hr.wikipedia.org/wiki/IPv6[4] http://tools. ietf.org/html/rfc2460

IIPPvv66 Dana 6. 6. 201 2. bio je

svjetski dan pokretanja

IPv6 koju je organiziralo

Internet društvo (Internet

Society) te su tog dana

velike web stranice i

davatelji internet usluga

(ISP) trajno omogučili

IPv6 i počeli tranziciju iz

IPv4.

Internet, mreže i komunikacije IPv6

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201236 37

Autor: Gavri lo Prodanović

Čak i novajl i je u Linuks svetu mo-gu primetiti da Flash plejer radislabi je nego na Windowsu. Od

kada je kompanija Adobe saopšti lada će ovaj softver za Linuks dolazitisamo ugrađen u Google Chrome, tose budućnost Flash dodatka iz origi-nalne kompanije ne čini svetlom naovom slobodnom OS-u. Pošto mnogokorisnika Flash koristi za povremenogledanje videa na YouTube-u, uovom članku predstavl jamo vam nekeod slobodnih programa koji omoguća-vaju pregled video sadržaja u Flashuna popularnom Google-ovom sajtu.

Gnash

Gnash stiže kao GNU-ova alternativaza Flash plejer, pa ćemo ukratko daje spomenemo. Kako je Gnash l icen-

ciran pod GPL l icencom bez proble-ma se nalazi u riznicama većinedistribuci ja. Može se koristiti kao sa-mostalan plejer i l i kao plugin za vašomil jeni čitač. Reprodukuje flash sa-držaj, al i se u testu sa YouTube-omni je naročito pokazao: kontrole kojetreba da budu na dnu prikaza bile supostavl jene na pogrešnom mestu, štoje ometalo gledanje videa. Verujemoda, za sada, gnash ni je dorastao Yo-uTube izazovu.

YouTube HTML5

YouTube pored standardnog Flashplejera nudi i HTML5 plejer koji je još

uvek u fazi testiranja. Trenutno,HTML5 plejer za razl iku od Adobe-ovog plejera, nudi dodatni niz opci jakojima možemo kontrol isati brzinu re-produkci je (na primer, za duplo uspo-riti prikaz radi bol jeg pregledaomil jene scene). Reklame se ne videu HTML5 plejeru, već samo u flashu;međutim, YouTube je naveo da će taj„nedostatak“ brzo rešiti . Ako ste voljnida isprobate YouTube HTML5 plejer,učitajte ovu stranicu:http://www.youtube.com/html5/.

HTML5 standard će nas možda ubu-duće zaseniti svoj im mogućnostimano, ipak nam preostaje da čekamo ividimo da li će se to zaista desiti .

YouTube-dl

YouTube-dl je korisna konzolna alat-ka kojom možete na brzinu preuzetisadržaj sa YouTube-a. Tako preuzetvideo klip možete pregledati u nekom

medija plejeru na računaru (kao što jeMPlayer) . Ovaj program može dapreuzme video svih dostupnih vel iči-na (koje se biraju putem /-f/ argu-menta), a podrazumevano preuzimaonaj u najbol jem kvalitetu. Takođe, zaunetu vezu do YouTube videa, Yo-uTube-dl će prikazati neke korisne in-formacije poput opisa videa.Spomenimo još i korisnu opci ju /--ex-tract-audio/ koja, kako joj ime govori ,iz videa izdvaja audio zapis.

Minitube

Pomoću Minitube-a možete da pre-tražujete YouTube, pronađete omil jenisadržaj i da ga zatim pregledate di-rektno iz ovog programa. Minitube nezahteva flash plejer, a bez problema

reprodukuje video u punoj HD rezolu-ci j i . Sadrži standardne opci je za de-l jenje sadržaja preko Fejsbuka il iTvitera, a tu je i opci ja za preuzima-nja video sadržaja na računar.

YYoouuttuubbee ii LLiinnuukkssOd kada je kompanijaAdobe saopšitila da ćeFlash plejer za Linuksdolaziti samo ugrađen uGoogle Chrome, to sebudućnost Flash dodatkaiz originalne komanije nečini svetlom na ovomslobodnom OS-u. Poštomnogo korisinika Flashkoristi za povremenogledanje videa na YouTu-

be-u. U članku ćemoopisati alternative vezaneza ovaj servis.

Minitube

Internet, mreže i komunikacije YouTube и Linuks

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201238 39

Autor: Stefan Nožinić

Dosta nas koji se bavimo progra-miranjem, pa i krajnj i korisnici ,znaju šta je kompajler i čemu on

služi. Kada govorimo o kompajlerima naLinuksu, većina će prvo pomisl i ti naGNU C kompajler i l i na Clang koji semnogo koristi na BSD sistemima, al i oninikako nisu jedini . Ima ih još dosta kojevredi pomenuti .

Za početak da kažemo po čemu se GCCi CLang tol iko izdvajaju od konkurenci je.

Za većinu slučajeva može se reći da l i-cenca i funkcionalnost igraju glavnu ulo-gu u vaganju prednosti i odabiru. GCC jeGNU-ov kompajler i može se portovatina više razl ičitih platformi. Pored C jezi-ka ima podršku za još nekoliko, na pri-mer C++ , Ada. . . Dobro je dokume-ntovan i veoma jednostavan za kori-šćenje. Clang je razvi jen pod BSDl icencom i najčešće se koristi na BSDsistemima. Takođe podržava više jezikapored C-a. Najčešće se na nekom slo-

bodnom sistemu koristi GCC i l i Clang.

Amsterdam Compiler Kit

Amsterdam Compiler Kit odnosno ACKje native MINIX-ov kompajler to jest tool-chain. MINIX se može nazvati pretkomdanašnjeg Linuksa. ACK je veoma „la-gan“. Autori ovog kompajlera su AndrewTanenbaum i Ceriel Jacobs. U početkurazvoja ovaj je kompajler bio zatvorenogkoda, sve do 2003, kada je objavl jenpod BSD l icencom. Kompajl ira C, Pas-cal, BASIC, Modula-2 i Occam kod. Za-nimlj ivo je da je ovo jedan od kompajlerakoji nema verzi ju za Windows.

Ch

Ch je kompajler koji je portovan na mno-go platformi, ukl jučujući i Linuks. Zapo-čeo ga je Harry H. Cheng. Dizajniran jeda bude kao svojevrstan interpreter zaC/C++, odnosno da omogući pisanjeskripti u C/C++ sintaksi. Dakle, ovo ni je

pravi kompajler, al i je veomakoristan alat. Nažalost, ovajkompajler ni je ni pod jednomopen source l icencom. Među-tim, pored komerci jalne profesi-onalne verzi je postoj i ibesplatna verzi ja za studente.Ako biste volel i shell u kome

možete kuckati C/C++ kod, onda će vamse ovako nešto veoma svideti .

LCC

LCC („Local C Compiler“, „Little C Com-piler“) je mali kompajler od oko 20 000lini ja koda. Dostupan je za besplatnuupotrebu ali ne spada u grupu „free“ sof-tvera. Ovo znači da ga možete besplatnokoristiti al i njegov izvorni kod (engl. sour-ce code) ni je objavl jen javno i ne možeteimati uvid u izvorni kod kao ni menjati is-ti . Prednosti ovog kompajlera jesu dobradokumentaci ja i jednostavnost korišće-nja.

Moramo napomenuti da je ovaj kompaj-ler mnogo lakše portovati na neku novuplatformu nego GCC, al i je GCC ipakbolj i po broju optimizaci ja.

Open64

Open64 odnosno Pro64, kako mu je bioi prvi naziv, je kompajler optimizovan zax86_64 arhitekturu. Prvo izdanje datiraiz 2000. godine pod GPL l icencom. Tre-nutna verzi ja je 5.0. Prednosti ovog kom-pajlera jesu te da sadrži mnogo„interproceduralnih“ optimizaci ja. Iako jedizajniran pre svega za x86_64 platfor-mu, podržava i i386 i IA-64 arhitekture.

Portable C Compiler (PCC)

Jedan od najstari j ih C kompajlera. Napi-sao ga je Stephen C. Johnson sredinom

70-tih godina prošlog veka. Jedan je odprvih kompajlera koji su mogli kompajl i-rati izlazni program za više arhitektura.Dugo je bio u starim verzi jama BSD-asve dok 1 994. ni je bio zamenjen saGCC-om u 4.4 BSD. I danas se PCC ra-zvi ja pod BSD l icencom, a koristi se uOpenBSD-u i drugim sistemima. Progra-meri upozoravaju da PCC još ni je spre-man da zameni GCC i da to za sada ni jeprioritet; međutim, važno je napomenutida PCC može kompajl irati x86 Open-BSD kernel sl iku. U svakom slučaju, ovajkompajler vredi probati jer ima dugu izanimlj ivu prošlost.

Tiny C Compiler

Tiny C Compiler (TCC) je jedan od naj-lakših i najmanjih kompajlera. Osmišl jenje od strane Fabrice Bellarda kao x86 ix86_64 kompajler za spore kompjutere.Dostupan je pod GNU Lesser GeneralPublic l icencom (LGPL) . Zanimlj ivo jereći da je TCC tol iko mali da njegovax86 izvršna datoteka zauzima tek oko1 00 kB memori je. Evo još malo poređe-nja TCC-a i GCC-a: Lynx pregledač se 9puta brže kompajl ira sa TCC-om. Ovo jevelika razl ika, zar ne?

Loša strana TCC-a je ta što je, uprkosnjegovoj vel ikoj brzini kompajl iranja, brojotpimizaci ja manji u poređenju sa GCC-om. To znači da će program kompajl iranTCC-om raditi vidno spori je nego istiprogram kompajl iran GCC-om.

Dakle, zaključak je: ako vam treba dabrzo kompajl irate program radi testa on-da koristite TCC, a ako vam treba pro-gram za svakodnevni rad onda koristiteGCC.

EEggzzoottiiččnnii CC kkoommppaajjlleerriiKada govorimo o kom-pajlerima na Linuksu, ve-ćina će prvo pomisliti naGNUC kompajler ili naClang koji se mnogo ko-risti na BSD sistemima,ali oni nikako nisu jedini.Ima ih još dosta koje vre-di pomenuti.

Sam svoj majstor - Programiranje Egzotični C kompajleri

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201240 41

Autor: Goran Mekić

DAW ili Digital Audio Workstati-on je, prosto rečeno, računarna kome radite obradu audio

signala. Signal možete obraditi u re-alnom vremenu i l i ne. U svakom slu-čaju, trebaju vam alati koj i će vamomogućiti da uradite taj posao. Započetak, da vidimo šta je to zapravoDAW. Počnimo od jednostavne situ-aci je: imate želju da napravite pesmu,najbol je što možete. Ono što vamobično treba su: bubanj, gitara, bas iglas. Primetite da namerno nisamkrenuo od elektronske muzike, poštoje sa stanovišta programa, gitarskamuzika jednostavni ja. Ono što vamtreba je simulator pojačala za gitaru ibas, efekti za glas, sempler za bub-njeve i program koji će to sve objedi-niti i snimiti . Naravno, postoje raznealternative čak i u GNU/Linux svetu.Neki od programa se koriste kao do-daci (engl. plugin) drugim programi-ma, dok drugi mogu da radesamostalno, bez učitavanja u drugeprograme. Kada se pomenu dodaci uWindows audio svetu, obično se misl ina VST (Virtual Studio Technology) .U GNU/Linux svetu se obično misl ina LV2. VST kao i LV2 je standard zapisanje dodataka za audio programe.Dodaci mogu biti efekti , kao što su:reverb, chorus, delay i sl ično i l i emu-laci ja instrumenata. Dodaci vam omo-gućavaju dostupnost simulaci jeefekta i l i instrumenta u više programakoji pričaju VST i l i LV2 standardom,pa vaše iskustvo ni je uzaludno akomenjate program u kome radite - is-kustvo u vezi sa tim dodacima. U da-l jem tekstu, ako je reč o dodatku, upitanju je LV2. Krenimo, dakle, od

benda. Podelićemo programe po ins-trumentima za koje su namenjeni.

Gitara/Bas

Od samostalnih programa, za gitaruje veoma popularan Guitarix, pri če-mu se može veoma fino koristiti i zabas. Dobra osobina Guitarixa je štomože da se koristi i kao dodatak udrugim programima, kao i to što možeda učita emulaci je drugih pojačala, očemu će više reči biti u nekom od na-rednih brojeva. Od samostalnih gitar-skih/bas programa, sigurno ćetepoželeti da probate i Rakarrack. Na

žalost, Rakarrack ne postoj i kao do-datak.

Bubnjevi

Za bubnjeve, ako ste početnik, sepreporučuje Hydrogen. Veoma je in-tuitivan i, ako je ritam sve što vas za-nima, to je sav program koji vam jepotreban. Na žalost, ni on ne postoj ikao dodatak. Ukoliko ste napredni j ikorisnik, potreban vam je i napredni j isempler. Profesionalno rešenje, u tomslučaju, predstavl ja LinuxSampler.Pošto ne postoj i kao dodatak, vero-vatno će vam biti komplikovan na po-

DAW ili DigitalAudio Workstation

je, prosto rečeno,računar na komeradite obradu audiosignala. Signalmožete obraditi urealnom vremenuili ne. U svakomslučaju, trebajuvam alati koji ćevam omogućiti dauradite taj posao.

GGNNUU//LLiinnuuxx DDAAWW -- 11 .. ddeeoo

Sam svoj majstor - Multimedija Digital Audio Workstation

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201242 43

četku, al i jednom kada naučite osnov-ne stvari , nj ime se veoma lako rukuje.

Vokal

Efekata za glas, kao što su: delay, re-verb i l i chorus, ima pregršt, al i bih iz-dvojio LV2 setove dodataka koji su semeni svidel i : invada i calf. Naravno,postoj i čitav niz drugih setova, al i ovadva su svakako za preporuku.

Posebnu pažnju bih vam skrenuo najednu činjenicu, a to je da DAW pone-kad označava program koji "objedi-njuje" sve prethodno navedeneprograme. Naime, obično imate jedanprogram koji kontrol iše sve ostale do-datke i programe, pa samim tim za-uzima centralno mesto u audioprodukci j i . Čućete da ih zovuaudio/midi sekvencerima, rekorderi-ma i sl ičnim imenima. Ako ste ikadaradi l i sa Cubase, Sonar i l i Nuendoprogramima, znate o čemu je reč.Postoj i više alternativa, a trenutnonajpopularni j i je Ardour. Meni l ično,omil jeni je OpenOctave, al i nisu zazanemariti ni Muse, Traverso i QTrac-tor. Svi oni odl ično rade sa dodacima,rutiranjem audio signala i generalnoprocesiranjem audio i midi signala.Razlike su vizuelne, funkcionalne i l i jeu pitanju samo subjektivni osećaj, al i

generalno, u svakom od navedenihprograma možete uraditi apsolutnoisti posao, sa manje i l i više napora.Do vas je da se odlučite za jedan kojivam najviše odgovara.

To bi bi lo tol iko za uvodni deo. U na-rednim brojevima će biti opisano u vi-še detal ja kako raditi sa gorepomenutim programima.

Korisni l inkovi:

[1 ] http://guitarix.sourceforge.net/[2] http://rakarrack.sourceforge.net/[3] http://www.hydrogen-music.org/hc-

ms/[4] http://www. l inuxsampler.org/[5] https://launchpad.net/invada-studio/[5] http://calf.sourceforge.net/[6] http://ardour.org/[7] http://www.openoctave.org/[8] http://www.muse-sequencer.org/[9] http://www.traverso-daw.org/[1 0] http://qtractor.sourceforge.net/qtrac-

tor-index.html

Pregled popularnosti GNU/Linux/BSDdistribucija za mesec maj

Distrowatch

Pad <Porast >Isti rejting =(korišćeni podatci sa Distrowatcha)

1234567891 01 11 21 31 41 51 61 71 81 9202122232425

MintMageiaUbuntuFedoraopenSUSEDebianSolusOSArchZorinSabayonSnowlinuxCentOSPCLinuxOSPuppyPinguyLubuntuUltimateBodhiPearSlackwareVectorMandrivaDeepinPureOS2X

31 1 8<2296<1 831 >1 61 3<1 296<1 1 99<1 083<987<887>878>81 0<793<726<702<650>591 >554>542<534<501 <476<474<468>466>461 >

Sam svoj majstor - Multimedija Distrowatch

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201244 45

Autor: Marko Matošević

Uvod – o Androidu

Android je relativno nov opera-tivni sistem za mobilne uređaje(uglavnom mobilne telefone i

tablet računare) koji je ubrzo uspeoda zauzme mesto jednog od vodećihoperativnih sistema za mobilne plat-forme, gde je velika konkurenci ja po-pularnom iOS-u. Prva stabi lna verzi jaAndroida pod imenom Android 1 .0objavl jena je 23. septembra 2008.godine i radi la je na telefonu „HTCDream“. Od tada se koristi na stotina-ma razl ičitih uređaja.

Cyanogenmod ROM

Cyanogenmod pre svega nudi izuzet-no poboljšanje performansi uređaja;sadrži brojne nove mogućnosti kojezvanični Android ROM-ovi ne pose-duju, a jedna od najbol j ih jeste mo-gućnost ubrzanja takta procesora(overclock) . Pruža i veći broj opci ja zapodešavanje izgleda svakog dela sis-

tema preko Cyanogenmod opci ja zapromenu izgleda. Teme ne kreira sa-mo Cyanogenmod razvojni tim, već izajednica korisnika, tako da je mo-gućnost za pri lagođavanje velika.Trenutno Cyanogenmod (skraćenoCM) , postoj i u dve stabi lne verzi je:

- CM 7.1 – Baziran na Android ver-zi j i 2.3.x (Gingerbread)

- CM 9 – Baziran na Android verzi j i4.0.x (Ice Cream Sandwich)

Tu su i eksperimentalne „nightly bu-ild“ verzi je koje se ažuriraju svakod-nevno.

Za više informacija o ovom ROM-u,kao i o l isti podržanih uređaja, poseti-te sajt:http://www.cyanogenmod.com.

MIUI

Još jedan custom ROM vredan po-mena je MIUI. Za razl iku od Cyano-genmoda koji gura performanseuređaja do maksimuma, MIUI se višeoslanja na izgled i pri lagođavanje. Na

prvi pogled, MIUI uopšte ne izgledakao tipičan Android ROM i upravo tarazl ika ga izdvaja od drugih customROM-ova. Baš kao i Cyanogenmod,MIUI ima svoje teme koje pravi isto-imena zajednica. MIUI-jev interfejs jedosta „čisti j i “ i jednostavni j i za naviga-ci ju i pravo je osveženje u odnosu nazvaničan izgled. Ako želite da proba-te nešto novo i l i vam je dosadio kla-sični Android izgled, onda je ovoprimeren ROM za vas.

Iako MIUI zvanično podržava samonekolicinu Android uređaja postoj i ne-kol iko nezvaničnih portova od stranezajednice. Baziran je na Android ver-zi jama 2.3.x i 4.0.x. Ažurira se svakogpetka i dostupan je na više jezika(mada trenutno ne i na srpskom).

Više informacija o ovom ROM-u nala-zi se na sajtu:http://en.miui .com.

Ostali custom ROM-ovi

Naravno, navedena dva ROM-a nisujedina. Jedini problem je što većinatakvih ROM-ova nema svoj zvaničnisajt, nego su „razbacani“ po forumi-ma širom interneta. Jedan od najve-ćih foruma koji posećuju Androidprogrameri i korisnici je XDA forum -http://forum.xda-developers.com/.

Takođe postoj i i (nažalost nedovrše-

na), l ista ROM-ova za određene ure-đaje na sledećem sajtu:

http://theunlockr.com/downloads/an-droid-downloads/android-roms/.

Prednosti i mane custom ROM-ova

Prednosti custom ROM-ova zaviseod njihovih funkci ja, al i autor člankaveruje da uglavnom čine uređaj sta-bi lni j im, bržim i slobodni j im. Takođeće vas više pribl ižiti principu rada An-droid uređaja i naučiti vas nečemunovom o njima i nj ihovim mogućnosti-ma.

Mane custom ROM-ova su: veomakomplikovan postupak instal iranja,pogotovo za početnike; svako „rooto-vanje“, „overklokovanje“ i ostala ne-zvanična podešavanja poništavajugaranciju ; ako odlučite da ubacitejedan ovakav ROM, dobro pročitajteuputstvo za instalaci ju, a ako ipaknegde zapnete, slobodno se obratitezajednici na vašem omil jenom Andro-id forumu il i kontaktirajte programerel ično.

Ako želite da znate da li vaš Androiduređaj podržava ovaj i l i bi lo koji drugiROM, potražite l istu podržanih ure-đaja na zvaničnom sajtu.

AAnnddrrooiidd ii ccuussttoommRROOMM--oovvii

Mobilni kutak Android i custom ROM-ovi

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201246 47

Autor: Zlatan Vasović

Android ima mnogo dobrih pro-grama za obradu sl ika od kojihje i dal je najbol j i neprikosnove-

ni Pixlr-o-matic. Al i zašto je onda Ins-tagram popularni j i od najbol jeg fotoeditora za Android (i iOS) i zašto gaje Fejsbuk kupio za mil i jardu dolara?

Ono što izdvaja Instagram od ostal ihprograma ove namene je lep interfejsi odl ične društvene mogućnosti u kojespada i istoimena društvena mreža.Za korišćenje programa morate imati

Instagram nalog. Ukoliko nemate Ins-tagram nalog možete besplatno da ganapravite. Pri l ikom slikanja fotografi jamoguće je uključiti/iskl jučiti bl ic i iza-brati kameru (zadnju/prednju). Sl ikeje moguće provući kroz 1 7 fi l tera odkojih 1 5 imaju ram (koji može da seiskl juči) . Tu su i l inearna i radi jalnaTilt-Shift zamućenja. Zatamnjenje jejoš jedna dobra mogućnost, dok jerotiranje standardna mogućnost.

Pre otpremanja sl ike možete dodati ikomentar na vašu sl iku kao i lokaci ju(sistem funkcioniše uz pomoć Four-square-a) . Takođe, možete da podeli-te vašu sl iku sa javnošću na Tviteru,Fejsbuku, Foursquare-u i Tumblru(najavl jena je opci ja deljenja na Flic-kru) . Tu su i delovi Popular (sa popu-larnim slikama), News (sa obave-štenj ima) i Profil (gde možete videti ipodesiti svoj profi l ) .

Autor: Zlatan Vasović

N vidia tegra procesori su do sa-da postigl i vel iki uspeh svojompojavom na velikom broju An-

droid uređaja, al i ih i dal je neki pro-izvođači odbi jaju zbog nedostatkapodrške za LTE. Ovi procesori se iz-dvajaju po odličnim grafičkim moguć-nostima zbog kojih postoje i THD(engl. Tegra High Definition) igre.

Sve tegra igre, programe i pozadinemožete pronaći u programu TegraZo-ne. U njemu se mogu naći i vesti otegra procesorima i softveru za njihkao i vesti iz NVISION-a.

Igre koje su rađene samo za tegraprocesore (npr. Shadowgun za tegra2 procesore) i THD igre (npr. Sha-dowgun THD za tegra 3 procesore)

imaju posebne opci je koje većina„klasičnih“ igara nema. Sve „jače“ igreimaju opci je upravljanja putem bežič-nog i l i optičkog kontrolera i 3D prika-za na monitoru i l i TV-u (3D Stereo) .Šteta što Android uređaji sa opci jomprikaza 3D sadržaja nemaju tegraprocesore u sebi.

Trenutno jedini program sa podrškomza tegra 3 procesore je NVISION kojije u beta fazi. Ovo je Nvidia-jin pro-gram za istoimeni magazin o igrica-ma i spravicama tj. gedžetima i te-hnologi j i .

Od pozadina, tu su Skyrim i Mass Ef-fect 3, animiranepozadine kojemogu biti veomaprivlačne igrač-koj populaci j iprethodno spo-menutih igrica.

Sa pravom mo-žemo da kaže-mo da Nvidiaima najzrel i juigračku platfor-mu za Android.

AAnnddrrooiidd IInnssttaaggrraamm

ZZaaššttoo jjee IInnssttaaggrraamm

ppooppuullaarrnnii jj ii oodd nnaajjbbooll jjeegg

ffoottoo--eeddii ttoorraa zzaa AAnnddrrooiidd ((ii

iiOOSS)) ,, PPiixxllrr--oo--mmaattiiccaa?? II

zzaaššttoo ggaa jjee FFeejjssbbuukk kkuuppiioo

zzaa mmii ll ii jjaarrdduu ddoollaarraa??

Pixlr-o-matic

TTeeggrraa iiggrree,, pprrooggrraammiiii aanniimmiirraanneeppoozzaaddiinnee

Mobilni kutak Tegra igre, programi i animirane pozadine

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201248 49

Urednik rubrike: Marko Kostić

Žargon datoteka -priča

Značenje reči hak

„Reč hak nema 69 razl ičitih znače-nja”, prema rečima MIT hakera FilaAgrea (engl. Phil Agre) . „U stvari , hakima samo jedno značenje koje je tol i-ko supti lno i duboko da se protivi iz-govoru. Značenje reči zavisi odkonteksta na sl ične duboke načine.Sl ične osobine se mogu pripisati idrugim hakerskim rečima, naročitoreči nasumično”.

Hakovanje se može opisati kao „že-l jena tvorevina geni jalnosti”. Bez ob-zira na to da li je ishod brza i prl javazakrpa i l i pažl j ivo napravljeno umet-ničko delo, mora se diviti oštroumnos-ti koja je postala deo rezultata.

Drugo važno značenje haka je „ma-štovita praktična šala”. Ova vrsta ha-ka se lakše objašnjava nehakerimanego onima iz programerske branše.Naravno, neki hakovi sadrže obe pri-rode. Pogledaj unose pseudo i kg-bvax u engleskoj Žargon datoteci. Unastavku ću izneti primer čistih prak-tičnih šala koje opisuju duh hakova-nja.

Studenti sa Kalteča (Caltech – Cali-fornia Insitute of Technology) su1 961 . godine hakovali Rose Bowlragbi utakmicu i to na sledeći način:jedan od studenata se predstavio kaoreporter i „intervjuisao” upravnika sta-

tista za kartice sa Vašingtonskog Uni-verziteta (takvi statisti su bi l i l judi koj isu držal i obojene kartice i time stva-ral i sl ike. „Reporter” je tačno saznaokako statisti funkcionišu i da ćeupravnik uveče izaći na večeru.

Dok je upravnik jeo, studenti (koj i susebe nazival i „Zla četrnaestorica”) suuzeli kl juč i ukral i praznu direkcionutabelu za kartice koje su statisti dizal i .Onda su odštampali 2300 praznih ko-pi ja. Sledeći dan su uzeli kl juč i ukral iglavne planove za statiste tj . uzel i suvel ike tabele sa grafičkim papiromkoji je sadržao sl ike. Koristećinj ih kao uputstvo, napravi l isu nove sl ike na praznimduplikatima. Na kraju,upali su još jednom izamenil i ukradeneplanove i hrpu sainstrukcionom tabe-lom iz originalnepostavke. Ishodove akci je je bio dasu tri sl ike bi le pot-puno drugači je.Umesto reči „VA-ŠINGTON” pojavi lesu se reči „KALTEČ”.Druga sl ika je prikazalareč „HASKIS”, nadimakVašingtona ali napisan sadesna nalevo. I umesto sl ikehaski ja je prikazan dabar (Kalteč iMIT su koristi l i dabra, graditel ja iz pri-rode kao maskotu).

Posle igre, predstavnik vašingtonskeekipe je rekao: „Neki su smatral i da ječin geni jalan dok drugi nisu imali ko-mentara na ovo”. Predsednik vašin-gonskih studenata je rekao: „Ni je bi lol jutnje al i je u tom trenutku delovalonestvarno. Bi l i smo zapanjeni”.

Ovo se smatra hakerskim klasikom,del imično jer je menjanje direkcionihtabela predstavl jalo vrstu programira-nja.

Evo još jednog od klasičnih hakova:

20. novembra 1 982. je MIT hakovaoragbi utakmicu između Harvarda i Ya-le-a. Otpri l ike pre drugog touchdownau prvoj četvrtini je mala crna lopta is-koči la iz zemlje na lini j i od četrdesetjardi i postajala sve veća. Reč „MIT”je bi la napisana na lopti . Dok su igra-či i zvaničnici u čudu gledali , lopta je

porasla šest stopa u prečniku ionda je eksplodirala sa pra-skom i u oblaku belog di-ma.

Bostonska Planeta jekasni je objavi la: „Is-tini za volju, MIT jepobedio”.

Za ovaj događaj jezaslužno MIT-ovoDelta-Kapa-Epsi lonbratstvo nakon ne-delja pažlj ivog plani-ranja. Uređaj sesastojao od vremen-

skog balona, hidraul ič-nog rama napajanog

freonom, da bi se balon izdigaoiznad zemlje, i od motora usisivačakoji se koristio za naduvavanje balo-na. Napravi l i su osam pojedinačnihizleta na harvardski stadi jum izmeđujedan i pet ujutru i naišl i na nekoriš-ćeno kolo od 1 1 0 volti na stadi jumu, ižice iz kola tik do l ini je od 40 jardi. Tusu zakopali uređaj. Kada je došlo vre-me da se uređaj pokrene, dva članabratstva su samo pritisnul i prekidačza kolo i prikl juči l i kolo na izvor napa-janja.

Ovaj poduhvat je imao sve odlike sa-vršenog haka. Iznenađenje, publicitet,geni jalnu upotrebu tehnologi je i bez-bednost. Korišćenje ručnog upravlja-nja je omogući lo pokretanje uređajapo želj i i time omogući lo neometanoodvi janje utakmice (uređaj je pokre-nut između poluvremena tako da ni jeimao uticaj na krajnj i ishod utakmice).Izvođači su čak pažlj ivo misl i l i una-pred i stavi l i cedul ju na balon na kojojje pisalo da uređaj ni je opasan i dane sadrži eksplozivne supstance.

Predsednik Harvarda, Derek Bok jeprokomentarisao: „Imaju mnogo pa-metnih l judi tamo dole na MIT-u i opetsu to uradi l i”. Predsednik MIT-a je re-kao: „Apsolutno nisu tačne glasine dasam ja imao nešto sa tim ali bih voleoda jesu”.

Tačnost gore navedenih hakova mo-žemo potvrditi . Mnoge druge klasičnehak-priče sa MIT-a i drugih mesta nemožemo, jer iako deluju kao istori jskidogađaji , one imaju osobine onogašto bi Jan Brunvand nazvao „urbanifolklor” (pogledaj unos FOAF u en-gleskoj Žargon datoteci) . Možda jejedna od najpoznati j ih legendi hako-vanje trolejbuskih kola. To je bio inci-dent gde su studenti inženjerstvanavodno zavari l i kola za šine koristećitermite. Brojne vari jante ove priče suzabeležene od četrdesetih godinaprošloga veka pa do sada. Radnjavećine ovih priča uključuje MIT i ba-rem jedna uključuje CMU (CarnegieMellon University) .

***

Smešne strane Žargon datoteka - рriča

LiBRE! Časopis o slobodnom softveru Jun 201250 51

Žargon datoteka -pojam

droid

[Od reči android, pojam iz naučnefantastike koji se koristi za čovekoli-kog robota koji je u osnovi biološkegrađe (nasuprot mehaničkim/elek-tronskim konstrukci jama)]. Osoba(naročito niži birokrata tj . činovnik i l ineki drugi radnik na nekom klasičnom„servis-biznis“ poslu) koja pokazujedosta od sledećih odl ika: (a) naivnoverovanje u mudrost roditel jske orga-nizaci je i l i u mudrost „sistema“; (b)sklonost ka slepom verovanju glupos-ti koje iskazuju nadležni, autoritativnientiteti (i l i računari!) ; (c) mental itetosobe koja poštuje pravi la, jedinkakoja ne želi i l i koja ni je sposobna dagleda izvan zakona u vanrednim tre-nucima; (d) paral išući strah od zva-nične opomene il i još gore, sindrom„if Procedures are not followed NoMatter What“; i na kraju, (e) krajnjanezainteresovanost za teme izvannjegove/njene uskoshvaćene nadlež-nosti , tačni je manjak želje za poprav-l janjem onoga što je pokvareno i stav„To ni je moj posao, tebra“.

Tipična radna mesta droida su radni-ca u supermarketu i službenik u ban-ci. Ova pojava se može čestoprimetiti i među nižim službenicima udržavnim instituci jama. Na osnovusvega navedenog, ako droida posma-tramo kroz programerski okvir, može-mo zapaziti da se on izvršava naosnovu pravi la i zvaničnih procedura.Problemi nastaju sa ovakvim „progra-mom“ kada on ni je propisno debago-

van tj . popravljen. Izraz „droidskimental itet“ se takođe koristi da seopiše stanje uma iza ovakvog druš-tvenog ponašanja. Uporedi ovaj po-jam sa pojmovima odelo (suit) ,market-droid (marketdroid) u engle-skoj Žargon datoteci. Takođe, pogle-daj -oid u engleskoj Žargon datoteci.

U Engleskoj postoj i istovetan mejns-trim sleng. Izraz je „jobsworth“. Ovajpojam označava birokratu (uniformi-sani vari jetitet u odelu) koj i smeta ikoj i radi „u skladu sa pravi l ima, gos-podine“. Kovanica je nastala zbognavike engleskih službenika da odbi-ju razuman zahtev tako što sisajućisvoje zube izgovore: „Uf, pa. . . Izviniteal i ne mogu da Vam pomognem. Toje više nego za šta me plaćaju.(. . .that's more than my job's worth...)“.

Nastaviće se. . .

***Štreberski vicČovek je ušao u radnju za kućneljubimce i vidi da su oni veoma skupi.Pokazao je na majmuna i upitavlasnika radnje:

-„Ovaj majmun košta 70 000 dinara!Zašto je toliko skup?“„A da... To je poseban majmun zatošto može da programira u Javi. Dobarje za biznis i web stvari“. - rečevlasnik.

Čovek je ponovo pogleda unaokolo ividi jednog skupljeg majmuna.

-„Ovaj košta 100 000 dinara? Šta onradi?“-„To je C++ majmun. Naprednijimajmun koji radi stvari na nižem

nivou i piše brži kod“.„Zaboga, ovaj majmun košta 150 000dinara! ŠTA ON RADI?!“-„Uf. Nisam nikada video da tajmajmun nešto radi“, reče vlasnik, „aliga svi ostali majmuni zovumenadžerom projekta“.

***Strip

Smešne strane Strip