Likovno graficki elementi

Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija Beograd

Studijski program:

Nove raunarske tehnologije, Raunarska tehnikaPredmet:

Digitalne multimedije

2

Nastavnik:

Dragoljub MartinoviSaradnici:

Zorica oli,

Ana Mileti,

Zoran Trandafilovi,

Amela ZekoviNastavna jedinica:

Likovno-grafiki elementi

Predava nastavne jedinice: Zorica oli

Beograd,

2010.


Sadraj:

Likovno-grafiki elementi:

- taka i

- linija


injenicu da nas odreeni meusobni odnosi razliitih detalja neke celine mogu psihiki pokrenuti i uzbuditi, kao i injenicu da ovek emotivno reaguje pri svakom novom vizuelnom kontaktu sa svojom okolinom

naunici su prihvatili kao deo istine o naoj podsvesnoj potrebi za stalnom ureivakom i stvaralakom intervencijom u prostoru.

Budui da taj vizuelni, likovni, neureeni prostor ovek, svojom svesnom intervencijom, pretvara u ureenu i harmoninu celinu, dakle

oblikuje ga, u pitanju je likovna intervencija podvedena pod opti pojam oblikovanje ili dizajn.

Prouavajui nain delovanja svake likovne celine i sam stvaralaki in oblikovanja, neki likovni umetnici, i mnogi istaknuti estetiari i teoretiari umetnosti i dizajna, uspeli su da tokom vremena otkriju i uspostave neke zakonitosti i pravila u graenju vizuelne forme svakog prostora ili predmeta i da ustanove neke zakonitosti u odnosima izmeu raznih formi, njihovih boja, veliina, ritma, teksture i njihove sveukupne kompozicije.

Neki od njih su ustanovili i dokazali da nae oko bre registruje boju nego formu te su i svoja istraivanja orijentisali u tom pravcu. Neki su utvrdili da se svaka forma sastoji iz niza elemenata i da se o odnosima izmeu pojedinih elemenata moe govoriti kao o optikoj iluziji.


Svaka grafika celina e biti dopadljiva i lepa samo ako je postignuta usaglaenost svih tehnikih detalja sa svim elementima grafikog oblikovanja.

Funkcionalna, jer u okvirima opteg delovanja obezbeuje jasnou poruke, i estetska

jer na dopadljiv nain sve to

povezuje u jedinstveni harmonini red koji u nama odzvanja kao oseaj prijatnosti, zadovoljstva i sigurnosti.

Neusaglanost estetsko-funkcionalnih faktora u svakom prostoru, pa i u grafikom, stvara sukobe.


Prouavanjem optih pravila delovanja likovnih elemenata dolazi se do saznanja kako, uz njihovu pomo, moe nastati lepa grafika forma.

Osnovni likovno-grafiki elementi dizajna su sledei: taka, linija, povrina, crno-beli odnosi, ritam, tekstura, boja i valer.


Likovno-grafiki elementi: TAKA

Najmanji i najjednostavniji grafiki znak je taka. U likovnom smislu taka je optiki element koji oznaava sredite radnje. U grafikoj struci taka ima funkciju mernog sistema i odreuje neke prostorne veliine. Nama su znaajne njene optike, dakle vizuelne ili likovne vrednosti.

Taka je lokacija radnje. Ona nas obavetava o nekoj optikoj intervenciji i odreuje njene tane koordinate (poloaj) u prostoru.

Taka zaustavlja na

aparat percepcije i primorava nas da se ukljuimo u svesno donoenje suda o uspostavljenim odnosima izmeu nje i prostora na kome je postavljena.

Taka koja nestaje

Gledajte neko vreme u plavu taku u sredini kruga. Vremenom e nestati

odnosno utopiti se u zeleno polje.

Likovno-grafiki elementi: taka

Dve take ve

sugeriu kretanje.

Razmak koji one stvaraju mi, i nesvesno, vizuelno povezujemo i jednu zamiljenu liniju. Tako se razbija koncentracija panje sa jedne sredinje pozicije i sugerie kretanje prema jednom ili drugom kraju te zamiljene linije.


Na osnovu nae potrebe da vidimo vezu izmeu taaka, imamo deje igrice

spajanje oblika po takama.


Ako je jedna od dve postavljene take u prostoru vea, ona e svojom dominacijom stvoriti oko sebe napetost i snanije privui nau panju.


Tri take u odreenom prostoru sugeriu radnju. One stvaraju utisak scene u kojoj svaka od njih moe da ima posebnu ulogu. Ako su sve tri take iste veliine, boje i istog meurazmaka, taj prostor e biti u ravnotei i dobija se utisak grafike povrine koja je mirna i prijatna i koja scenski ne uzbuuje.


Meutim, ako su sve tri take u odreenom prostoru razliite po veliini, boji i meuprostoru, utisak statinog se gubi, povrina se dinamizira, a ceo scenski prostor postaje interesantniji i uzbudljiviji.


Ako se umnoi broj taaka na jednom prostoru, dobija se povrina koja e svojom ujednaenom vizuelnom strukturom u sistemu repeticije (ponavljanja) doarati monotonu (jednolinu) i sivu povrinu.Utisak je relativno miran jer ih realizuje jednosloni takt male ritmike vrednosti.


Ako se take ponavljaju, ali se u svom nizu postepeno smanjuju ili poveavaju, utisak se kvalitetno menja. Bez obzira na to da li je to smanjenje ili poveanje u horizontalnom, vertikalnom ili dijagonalnom smeru, sistem gradacije (promena stupnja) dramatizuje grafiki prostor i stvara ubedljiv utisak.


Likovno-grafiki elementi: takaVictor Vasarely, op-art (optika umetnost)

Victor Vasarely, op-art (optika umetnost)


Brigit Riley, op-art (optika umetnost)



Primerhttp://brnd.org/work/pointless/


Vizualizacija kompleksnog odnosa izmeu individualizma i kolektivizma -

kontradiktorna elja da se izdvoji od drugih i istovremeno pripada grupihttp://www.exactitudes.com/

Likovno-grafiki elementi: linija

Geometrijski shvaeno, linija nastaje kretanjem take po nekom prostoru. U likovnom smislu, u kontekstu grafikog oblikovanja, linija je sredstvo likovnog izraavanja. Linija je odraz brzine i vrlo suvereno obeleava nau savremenu civilizaciju. Putevi, vazdune linije i mnogi drugi linearni sistemi obeleavanja ovejeg prisustva na zemlji i u vazduhu daju utisak linearne isprepletanosti nae planete.

Svojim oblikom, veliinom i jasnoom svaka linija tano odreuje karakter oblika koji stvara. Jedna prava linija postavljena na odreenoj povrini optiki deli tu povrinu na dva dela.


Linije na povrini mogu biti postavljene u sistemu repeticije po horizontali, vertikali ili dijagonali. to su linije u sistemu repeticije blie jedna drugoj, to e optika struktura povrine biti vra i jedinstvenija. to su linije vie razmaknute, struktura povrine se gubi, a one se svaka za sebe, sve vie istiu kao samostalni grafiki znakovi.


Deblja linija postavljena vertikalno u kvadratnom prostoru optiki e delovati da je ua od linije iste debljine postavljene horizontalno.


Od naina rasporeda linija u grafikom prostoru umnogome zavisi i nae subjektivno raspoloenje. Razliiti susreti linija u tom prostoru donose uvek nove neoekivane odnose i napetosti u ritmu, ravnotei, kontrastu i dominaciji.


Linije se mogu podeliti na etiri grupe:

-prema pravcu kretanja

-prema nainu kretanja

-prema funkciji koju obavljaju

-

prema izgledu.


Podela linija prema pravcu kretanja: horizontalne, vertikalne, kose i krive.

Horizontalna linija deluje vrsto, ukoeno i strogo. Ona ostavlja utisak kao da je na odreenom grafikom prostoru zategnuta i fiksirana na oba svoja kraja.


Prema mnogim teoretiarima i estetiarima, linija je sposobna da asocijativno izrazi skoro sva naa psihika stanja.

Tako se ravna horizontalna linija

vidi kao linija mira, odmora, blagostanja, ali i kao linija ravnodunosti i ekanja.


Horizontalna linija optiki proiruje prostor.

Kada je isprekidana, ona deluje neodluno i umorno.

Talasasta horizontalna linija sugerie zadovoljstvo i nenost.


Napeta horizontalna linija

ostavlja utisak energinosti, jake volje, spremnosti za napore, ali i drskosti.

Ugnuta horizontalna linija

deluje bezvoljno, lenjo, umorno i apatino.


Lako talasasta linija

je odraz enstvenosti, gracije, nenosti, alii stanja stalne promenljivosti.


Jako talasasta linija odaje uzbuenost, emocionalnu napetost, snane ideje i veitu borbu dobra i zla.


Vertikalne linije

svojim snanim stremljenjem u visinu kao da prkose sili tee. Uspravan poloaj deluje snano, izaziva oseanje ravnotee i stvara sigurnost.


Ako su ravne, vertikalne linije deluju snano i sigurno.

Isprekidana vertikala

ostavlja utisak tekog uspona i stalnih zaostajanja u kretanju.

Talasasta vertikala

sugerie snalaljivost i upornost.


Kose linije

su ive, nemirne, vrlo izraajne i pokretljive. Kada presecaju horizontalne linije, deluju punom estinom, agresivno. U slobodnoj grafikoj primeni izuzetno se dobro ponaaju kao elementi iznenaenja.

Zbog svoje optike nestabilnosti, kose linije deluju lake i od horizontalnih i od vertikalnih, a oko sebe podnose samo laku

i vazduastu kompoziciju.


Koso postavljen tipografski red, fotos, crte, neka geometrijska slika ili linija neobino deluju i trae dinaminu pratnju svih drugih elemenata koji uestvuju u kompoziciji. Takve kompozicije se brzo zapaze i due pamte.


Cik-cak linije

simbolizuju mukost i energinost, ali i brzopletost i neodgovornost.


Elegantna prezentacija sa minimalistikim pristupom dizajnu koji ne ometa fokus na radove ovog ilustratora http://www.aaronjasinski.com/oldsite.html


Kontrolna pitanja

1.

ta treba usaglasiti da bi grafika celina bila dopadljiva?

2.

Nabrojte osnovne likovno-grafike elemente dizajna

3.

ta je taka u likovnom smislu?

4.

Kako moete kreirati mirnu kompoziciju takama?5.

Kako moete dinamizirati likovnu kompoziciju takama?

6.

Kako se linije dele

prema pravcu kretanja?

7.

Kakav utisak ostavljaju horizontalne linije u kompoziciji?

8.

Kakav utisak ostavljaju vertikalne linije u kompoziciji?

9.

ta je karakteristino za kose linije i kompozicije?

10. ta izraavaju talasaste linije?

Likovno-grafiki elementiSlide Number 2Slide Number 3Slide Number 4Slide Number 5Slide Number 6Slide Number 7Slide Number 8Slide Number 9Slide Number 10Slide Number 11Slide Number 12Slide Number 13Slide Number 14Slide Number 15Slide Number 16Slide Number 17Slide Number 18Slide Number 19Slide Number 20Slide Number 21Slide Number 22Slide Number 23Slide Number 24Slide Number 25Slide Number 26Slide Number 27Slide Number 28Slide Number 29Slide Number 30Slide Number 31Slide Number 32Slide Number 33Slide Number 34Slide Number 35Slide Number 36Slide Number 37Slide Number 38Slide Number 39Kontrolna pitanja

Documents

Likovno graficki elementi