JS

Princip likvidnosti pokazuje sposobnost banke da blagovremeno odgovori dospelim obavezama prema osnivaima, deponentima i kreditorima, kao i prema korisnicima kredita i bankarskih usluga.ire posmatrano, banka u smislu potovanja principa likvidnosti, stalno obavlja brojne znaajne poslove, kojima odrava nivo plaanja i osigurava kreditnu likvidnost.Ue posmatrano, likvidnost (lat. Liquiditas) podrazumeva sposobnost banke da svojim obavezama odgovori u roku dospea.Tri osnovne obaveze koje banka treba da izvri na vreme kako bi ovaj princip bio zadovoljen su: izvravanje naloga klijenata banke po osnovu platnog prometa, isplata sredstava klijentima po osnovu odobrenih kredita, vraanje kredita uzetih od Centralne banke, drugih banaka i ostalih poverilaca u roku dospea.

Likvidnost banke se moe kvantitativo izraziti putem formule: L = S / Ogde je: L likvidnost, S postojea raspoloiva sredstva, O dospele obaveze

Likvidnost obuhvata tri osnovna elementa:Sredstva plaanja,ObavezeRokove.Ovi elementi moraju biti vremenski i vrednosno usklaeni, s tim da ukupna raspoloiva novana sredstva moraju biti u stanju da podmire sve dospele obaveze.

Likvidna sredstva sredstva u obliku novca ili druga sredstva koja se mogu lako i bez veih gubitaka pretvoriti u novac.

Podela prema vremenu i roku pretvaranja u novac:Sredstva I stepena likvidnosti gde se ubrajaju gotov novac u blagajni, sredstva kod banke, menice za eskont.Sredstva II stepena likvidnosti koja podrazumevaju pretvaranje novca u roku od 15 dana, a u koje se ubrajaju potraivanja koja se mogu naplatiti do ovog roka.Sredstva III stepena likvidnosti koja se mogu pretvoriti u novac u roku najkasnije do 30 dana.

Najznaajniji pokazatelji likvidnosti koji se najee koriste su:1. Stopa likvidnosti - ona odrava vezu kratkoronih izvora sredstava sa novanim sredstvima i drugoj likvidnoj aktivi.Na primer:Odnos kredita i depozita,Likvidna aktiva i ukupni depoziti,Likvidna aktiva prema ukupnoj aktivi,Likvidina aktiva prema kratkoronim izvorima sredstava itd. 2. Obavezna rezerva - ona pored obezbeenja likvidnosti banaka slui i kao instrument za regulisanje koliine novca u opticaju od strane centralne banke. Na nivou likvidnosti poslovnih banaka utiu brojni faktori, kao to su:Monetarna politika centralne banke (deluje na likvidnost banaka putem kredita za likvidnost)Novane transakcije komitenata banaka (odliv depozita po vienju smanjuje kreditni potencijal i likvidnost, a priliv depozita po vienju poveava kreditni potencijal a time i likvidnost),Politika formiranja i dranja rezervi likvidnosti (banke samostalno planiraju novane tokove).

Koeficijenti za praenje i kontrolu likvidnosti banke zovu se monitoring koeficijenti:ml1 = ukupni krediti / ukupni depoziti ml2 = likvidna sredstva / depozitni izvoriml3 = slobodni depoziti / kamatni plasmaniPomou njih se stvaraju uslovi za rano upozoravanje banke na potencijalni rizik od nelikvidnosti!!!

Koristi se i INDIKATOR LIKVIDNOSTI - nazivaju se bazini suficit (deficit) novanih sredstava predstavlja razliku likvidne aktive (gotovina, kratkoroni depoziti, kratkorone HOV) i dnevnih obaveza (depoziti sa rokom dospea do 30 dana, kratkorone overnight pozajmice) INDIKATOR LIKVIDNOSTI = LIKVIDNA AKTIVA - DNEVNE OBAVEZE

Vei stepen likvidnosti imaju banke: ije aktive imaju povoljnije rone i trine karakteristike, sa proseno duim rokovima dospea obaveza, sa stabilnim depozitnim potencijalom, sa raznovrsnom strukturom plasmana.

Likvidnost banke je u tesnoj vezi sa solventnou banke. Ta povezanost je funkcionalne prirode.Solventnost poslovne banke finansijska situacija banke koja svojim raspoloivim sredstvima moe podmiriti sve svoje obaveze.Likvidna sredstava banke su uslov za odravanje solventnosti. Mnogi strunjaci smatraju da je solventnost banke, u stvari, likvidnost na dugi rok.Za banku je jako teko kada istovremeno ulazi u zonu nelikvidnosti i nesovnetnosti. Blai oblik neravnotee je kada ja banka likvidna ali nesolventna, to se moe prevazii sanacijom takve banke, preuzimanjem ili likvidacijom.

Solventnost banke najee se definie kao likvidnost na dugi rok. Ali postoji potreba razlikovanja koncepta likvidnosti od koncepta solventnosti banke. Naime, bilansna ravnotea banke izraava se jednainom: A=K + O, a simboli oznaavaju :A Aktiva (ili imovina)O Obaveze (ili izvori bankarskih sredstava)K Kapital (ili fondovi).Osnovni uslov solventnosti banke izraava se odnosom : A > O Nesolventna banka ima obaveze iznad nivoa plasmana ili aktive : A < O zbog ega je vrednost K negativna, odnosno : A O = - KZa banku se kae da je nesolventna ako su njene obaveze vee od njene aktive. Tada banka ne raspolae sopstvenim neto kapitalom (negativan je).

Solventnost banke - opta sposobnost banke da podnese ukupne rizike svog poslovanja. Zbog problema koje nesolventnost pojedinih banaka moe prouzrokovati, solventnost banaka se obezbeuje preko intervencije regulatorne bankarske vlasti:Propisivanjem osnivakog cenzusa za kapital banke, iZahtevom za odravanjem minimalnog nivoa adekvatnosti kapitala banke.

Da bi se obezbedila od rizika nesolventnosti, poslovna banka vodi aktivnu politiku likvidnosti formiranjem dovoljnog obima likvidnih sredstava. Menadment banke ima zadatak da obezbedi potreban nivo likvidnosti, solventnosti i profitabilnosti, vodei pri tome rauna da su likvidnost i profitabilnost bilansnih pozicija u inverznom (obrnutom) obliku.Vii stepen likvidnosti neke bilansne pozicije znai njenu niu profitabilnost i obrnuto.

Obavezna rezervaMinimalna obavezna rezerva likvidnostiPosebna rezerva likvidnostiKrediti za likvidnostLikvidni i garantni potencijalMonitoring dnevne likvidnosti banaka.

Stepen likvidnosti - jedan od najznaajnijih parametara pri analizi i merenju finansijske snage stanja i uspenosti poslovne banke. Indikatori likvidnosti pokazuju stepen pokrivenosti plasmana depozitima.Odravanje likvidnosti smatra se osnovnom pretpostavkom za odrivostbanke na finansijskom tritu. NBS propisuje minimalne stope primarne likvidnosti koju poslovna banka mora da odrava.