LIČNA KARTA SELA METKOVIĆA

1

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................3 PLA-metodologija............................................................................................................................4 POLJOPRIVREDNO-EKONOMSKI SISTEM..............................................................................5 STOČARKA PROIZVODNJA.......................................................................................................5 Svinjarstvo.......................................................................................................................................5 Govedarstvo.....................................................................................................................................7 Ovčarstvo.........................................................................................................................................8 Veterinarska zaštita..........................................................................................................................8 RATARSTVO.................................................................................................................................9 VOĆARSTVO...............................................................................................................................10 Povrtarstvo.....................................................................................................................................11 Mehanizacija..................................................................................................................................11 SOCIO-KULTURNI SISTEM......................................................................................................12 Stanovništvo..................................................................................................................................12 Infrastruktura.................................................................................................................................13 Obrazovna struktura.......................................................................................................................14

2

UVOD

Selo Mačvanski Metković se nalazi u Mačvi, u njenom centralnom delu, u opštini Bogatić. Pripada krstasto-drumskom (mačvanskom) tipu sela. U metkoviću danas živi oko 1200 stanovnika u oko 300 porodica. Metković se nalazi na veoma povoljnom saobraćajno-geografskom položaju. Udaljen je 6 km od Bogatića, oko 20 km od Šapca na jugo-istoku, 20km na severu od S. Mitrovice i oko 50 km od Loznice na jugo-zapadu.

Prvi stanovnici Metkovića su doseljeni posle Austrijsko-Turskih ratova (1716-1718) uglavnom iz Hercegovine. Verovatno su sami doseljenici ime selu dali po hercegovačkom Metkoviću. Zanimljivo je da su prvi doseljeni u Metković poreklom iz sela Vida u Hercegovini, pa se i danas jedna ulica u selu zove –vidovački šor. Prvi zapis o selu nalazimo u popisu austrijskog pukovnika Najperta koji je sačinio 1718 gde se u Metkoviću nalazilo 38 kuća. Mačva je bila poprište velikih i krvavih ratova Austrije i Turske duž celog 18. veka što je sve uticalo na stanovništvo koje se selilo i raseljavalo. U 19. veku Mačva je bila učesnik borbe protiv Turaka pa samim tim i meštani Metkovića. Prema popisima iz tog vremena vidi se da se polako povećavao broj porodica u selu. Oko 1830. u rađeno je i ušoravanje sela po uzoru na vojvođanska. Na tome je radio Jevrem Obrenović koji je bio upravnik šabačke nahije. Po prvom zvaničnom popisu iz 1863. godine Metković je imao 103 domaćinstva i 767 stanovnika. Selo je u dramatičnim

3

godinama 20-og veka, Prvom i Drugom svetskom ratu, platilo mnogim žrtvama. U posleratnom periodu, 50-ih, 60-ih a pogotovo 70-ih godina prošlog veka selo doživljava uspon u svim segmentima, ekonomskom i socio-kulturnom sve do početka devedesetih, odnosno do pojave rata na prostorima bivše Jugoslavije i sankcija koje je međunarodna zajednica uvela 1992. Selo Metković je u Mačvi poznato po razvijenom stočarstvu. Stanovnici sela uglavnom od toga žive i uspeli su da podignu životni standard zahvaljujući stočarstvu i svom neizmernom radu na plodnom mačvanskom zemljištu. Selo poseduje četvorogodišnju osnovnu školu, dom kulture, zdravstvenu i veterinarsku ambulantu, crkvu (sagrađenu 2003. godine isključivo dobrovoljnim prilozima meštana), i nedovoljno razvijenu putnu infrastrukturu. Treba naglasiti da u selu postoji bušotina sa izvorom tople vode. Poznato je da cela Mačva leži na geo-termalnim bazenima. Bušotina je napravljena 1988. godine. Radove je izvela jedna francuska firma. U planu je bilo i korišćenje te vode ali je sve to omeo rat na prostorima bivše SFRJ.

PLA- metodologija

PLA metodologija (participijelno učenje i delovanje) se zasniva na saznanju da zajednica može u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice, tj. iznutra. Najvažniji deo identifikacije sadašnjeg stanja je svest članova zajednice o tom stanju. Prema principima PLA medologije upravo je svest zajednice osnova za rad na razvoju. Život poljoprivrednika nije ograničen samo na poljoprivredna pitanja, već je mnogo širi i kompleksniji. Životni sistem poljoprivrednika se sastoji od tri glavna podsistema:

1. ekonomskog 2. poljoprivrednog i 3. socio-kulturnog.

Svaki od njih se sastoji iz drugih, manjih podsistema. Cilj poljoprivrednika je održavanje tog sistema u ravnoteži i da u skladu sa tim opredeljenjem on i donosi odluke. Njegovo odlučivanje zavisi od sagladavanja predstavljenog trougla i vezano je za uravnoteženje odnosa među tim sistemima. Pored suočavanja sa poljoprivrednim problemima on je suočen i sa ekonomskim i socijalnim poteškoćama što ga sprečava da poboljša životni standard. Prepoznavanjem delova životnog sistema koji uzrokuju neravnotežu može se doći i do određenih rešenja što sve vodi razvoju zajednice. Otuda je i životni sistem poljoprivrednika predmet PLA metode.

4

POLJOPRIVREDNO-EKONOMSKI SISTEM

Metković se nalazi u Mačvi, najplodnijem delu Republike ne računajući pokrajinu Vojvodinu. Selo je tipično ravničarsko i ljudi su ovde oduvek bili opredeljeni na bavljenje poljoprivredom. Primenom mape resursa, sredstva PLA metodologije dobijena je slika o prirodnim resursima sela i potencijalima njegovog razvoja. Pre svega plodno tle, klima na prelazu iz kontinentalne u umerenokontinentalnu sa godišnjom sumom padavina od 700 mm usmeravaju poljoprivredno stanovništvo na intenzivno bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom . Takva proizvodnja se odlikuje kompletnom primenom agrotehničkih mera u ratarskoj i voćarskoj proizvodnji, primena visokorodnih sorti i gajenje visokoproduktivnih rasa stoke i pomoć i učešće stručnih službi u ratarskoj, voćarskoj i stočarskoj proizvodnji. U seoskom ataru se nalazi oko 1700 ha zemlje. Od ukupne površine 150 ha su šume, 200 ha je nepoljoprivredno zemljište (zgrade, ulice i drugo). Celokupan atar se nalazi na ravničarskom terenu, nadmorskoj visini od oko 80m. Prosečan posed jednog domaćina u Metkoviću ima oko 5 ha obradive zemlje što je danas jako mala površina za bavljenje pre svega ozbiljnom ratarskom proizvodnjom. Kako se iz vremenske linije vidi, u selu je urađena i komasacija zemljišta. Komasacija je prošla u periodu od 1977.g. do 1979.g. Parcele su ukrupnjene, ponovo je organizovana mreža gradinarskih puteva sve u cilju efikasnije i ekonomičnije obrade i lakšeg prilaza njivama. Osnovne ratarske kulture su kukuruz i pšenica. Ove dve kulture učestvuju u setvenoj strukturi do 70% ukupnih površina. Gaje se uglavnom novosadske visokorodne sorte pšenice i prinosi su između 4,5 i 5 t/ha. Od kukuruza uglavnom se seju hibridi novosadskog i zemunpoljskog instituta. Prinosi po hektaru su imeđu 7 i 10 t. Ostatak obradivih površina je zasejan sojom, lucerkom i povrćem. Najveći deo žitarica koji poljoprivrednici skinu sa svojih njiva se potroši u ishrani stoke. Glavni stočarski proizvodi su svinjsko i juneće meso i mleko. Pretežno se gaji domaće šareno goveče u tipu simentalca i bele svinje, švedski i holandski landras, jorkšir, durok i u zadnje vreme pijetren. Pojedini proizvođači godišnje uhrane od 300 do 400 tovljenika i do 50 komada junadi mase 500-600 kg. Mlečnost krava se kreće između 3000 i 4000 litara po laktaciji u zavisnosti od genetskih predispozicija i ishrane. Stočarska proizvodnja je dominantna i vodeća u životnom sistemu stanovnika Metkovića. Iz vremenske linije se može videti da je trenutno svinjarska proizvodnja u stagnaciji ali i dalje je na visokom nivou od 5000 tovljenika godišnje . Tov junadi je na nivou od 650-800 i ovaj broj pokazuje blagi porast proizvodnje. Uvidom u sezonski kalendar i aktivnosti na ovim poslovima su osnovne tokom čitave godine. Iz polustrukturisanog intervjua sa meštanima sam zaključio da da skoro 95% domaćinstava se oslanja na prihode iz poljoprivrede.

STOČARSKA PROIZVODNJA

Svinjarstvo

Svinja je najisplatljivija domaća životinja. Ova konstatacija je i tačna ali onda kada su odnosi na tržištu normalni, kada su pariteti svinjsko meso žive vage i stočne hrane realni. Najisplatljivija

5

je zato što proizvodni ciklus od praseta do tovljenika traje 7 meseci. Ali, ali kada su pariteti poremećeni svinjarska proizvodnja može da donese ozbiljne gubitke i ogroman udarac na životni sistem farmera uzgajivača tovnih svinja. To se upravo i dešava zadnjih dve godine u Metkoviću. Iz vremenske linije vidi se da je 2006.g. u tovu bilo 9000 tovljenika, danas svega 5000 sa trendom daljeg pada. Ovakve oscilacije nisu ništa novo. Dešavale su se i ranije i uslovljene su cenama na tržištu. Period visokih cena motiviše proizvođače na proširivanje proizvodnje što kasnije dovodi do veće ponude i pada cena. Svinje se relativno lako reprodukuju tako da

oscilacije u broju mogu da budu velike, mnogo veće nego kod govedarstva gde period reprodukcije mnogo duže traje. Svinja je svaštojed i što se tiče hrane nama naročitih zahteva. Daje proizvode kojima se čovek hrani, meso, razne prerađevine, konzervisano meso i kožu. Pitoma svinja ima rodonačelnika: azijsku ili indijsku divlju svinju i evropsku svinju. Mešanjem azijskih i evropskih domaćih svinja postale su mnoge plemenite rase. Od stranih poznatih rasa najčešće su berkšir, mali i veliki jorkšir, belgijski pijetren, ukrajinska stepska svinja, američki landras i druge. U Metkoviću proizvodnja tovljenika jako varira i kreće se od 4000 do 9000 tovljenika na godišnjem nivou. Broj tovljenika zavisi od otkupne cene, cene i raspoloživosti stočne hrane, odnosno od isplativosti proizvodnje. Tradicija uzgoja je duga. U selu je skoro svako domaćinstvo opredeljeno za tov svinja. Izdiferenciralo se nekoliko većih proizvođača sa kapacitetima na nivou preko 300 tovljenika godišnje. Najviše se gaje svinje rase pijetren koji se odlikuje velikim procentom mesa. U skorije vreme su se pojavile i rase vrste Naima i Radon uvežene iz Francuske. Svinje se gaje u zatvorenim objektima. Rešenja objekata se razlikuju od domaćina do domaćina

6

ali to su uglavnom boksovi površine do 10 m². U boksovima su postavljene rešetke gde se cedi stajnjak, dalje iz zbirnog kanala skuplja u septičku jamu odakle se crpka i izvlači na njive kao organsko đubrivo. Svinje se hrane koncentrovanim smešama prekrupe kukuruza, stočnog ječma i koncentrata raznih kombinacija i sastava. Iz vremenske linije se može videti pojava novih koncentrata, premiksa u svinjarskoj proizvodnji u zadnjih 10 godina. Novi premiksi uglasvnom stranih proizvođača su doneli napredak u proizvodnji koja je vremenski skraćena uz utrošak manjih količina hrane. Perspektiva razvoja svinjarstva zavisi od odnosa na tržištu. Sposobni farmeri postoje, postoji takođe solidna osnova što se tiče rasnog sastava, uslovni objekti su izgrađeni. Dakle, razvoj svinjarstva će zavisiti od otkupnih cena i isplativosti proizvodnje.

Govedarstvo Govedarstvo je osnovna grana stočarstva. Tri su veoma važna faktora koja čine govedarstvo osnovom stočarstva:

1. proizvodnja mleka kao najkompletnije i najjeftinije hrane za čoveka 2. proizvodnja mesa , kvalitetnog proteinskog hraniva za ishranu 3. iskorišćavanje kabaste hrane i njeno pretvaranje u visoko vredna hraniva.

Na osnovu razgovora i upoređivanjem podataka dobijenih od meštana i veterinara iz veterinarske

stanice Metković u selu ima 250-300 muznih krava i 650-800 tovnih junadi. Rasni sastav je uglavnom, 90% domaće goveče tipa simentalca u tovu i 80% krava simentalki za mužu. Ostatak

7

čini crno-belo i crveno goveče holštajn-frizijske rase. Oplemenjivanjem domaćeg šarenog govečeta sa primesama buše plemenitim rasama simentalca dobijeno je domaće šareno goveće tipa simentalca. Prednost u odnosu na čistu simentalsku rasu je što je ono kombinovani tip, pogodno i za tov i za proizvodnju mleka. Bolje se prilagođava i lokalnom klimatu. Pretapanjem domaćeg šarenog govečeta u tip simentalca stvoreno je goveče izvanrednih proizvodnih osobina. Odlikuje se brzim porastom, harmoničnom telesnom građom, ima zadovoljavajuću plodnost, dugovečnost, izvanrednu sposobnost adaptacije. Nakon drugog svetskog rata sa ciljem intenziviranja proizvodnje pre svega mleka uveženo je i goveče rase holštajn-frizijske, crveno i crno-belo. Sa ovim visokomlečnim govečetom postižu se daleko bolji rezultati u proizvodnji mleka. U laktaciji krava može da da preko 7000 litara mleka. Goveda se gaje uglavnom u stajama, zatvorena u sistemu veza. Ovaj način držanja goveda je počeo da se primenjuje od 70-tih godina. Pre toga su se goveda ispuštala, čuvala na pašnjacima i bila puštena. Zadnjih godina, kada se uvidelo da držanje pogotovo krava u vezu utiče na lošiju kondiciju, opšte zdravstveno stanje sve više domaćina pravi ispuste za krave u toku prolećnih, letnjih i jesenjih meseci. I tovna junad počinju da se drže u slobodnom tovu. Motivi ovakvog držanja su jeftinija izgradnja objekta i lakši način čišćenja samog objekta. Ishranu goveda uglavnom čine kabasta hraniva, silaža od kukuruzovine, senaža, seno lucerke i detelinasto-vlasuljastih trava. Ovo su najjeftinija rešenja u ishrani goveda. Goveda se takođe mogu hraniti i koncentrovanim smešama prekrupe kukuruza, stočnog ječma i različitih koncentrata. Porast goveda je direktno proporcionalan učešću koncentrovanih smeša u ishrani goveda.

Ovčarstvo Ovčarska proizvodnja je u blagoj stagnaciji. Danas u selu ima oko 400 grla ovaca. Dok se stoka čuvala po pašnjacima i obalama(međama) svaka kuća je držala po 10-tak ovaca. Bio je i običaj da se stoka isterava na ulicu na ispašu. Sa čuvanjem ovaca se prestalo 90-tih i danas se one drže zatvorene u stajama. I ako ima nekog ispusta on služi samo za šetanje a ne za ispašu. Od rasa gaji se domaća pramenka. Danas poljoprivrednici menjaju rasni sastav i nabavljaju rasu vinterberg koja je naprednija u porastu i jagnji se dva puta godišnje. Ishrana ovaca je ista kao i goveda. Uglavnom se hrane kabastom hranom. Prihodi od ovaca ne učestvuju značajno u strukturi prihoda zminjačkih domaćina. Ovce se gaje uglavnom za sopstvene potrebe.

Veterinarska zaštita Veterinarska zaštita u selu je po rečima meštana veoma dobra. Postoji veterinarska ambulanta Veterinarske stanice u Bogatiću a i još nekoliko privatnih veterinarskih stanica pruža usluge meštanima. Veterinarske ambulantae u Metkovicu osim lečenja stoke svake godine sprovodi i programe mera u stočarstvu propisane od strane Ministarstva. Redovno se sprovodi vakcinacija svinja od svinjske kuge, ispitivanje ovaca na brucelozu, cepljenje protiv besnila i čipovanje pasa i mačaka, TBC goveda, vađenje krvi goveda na brucelozu i leukozu i KMT kod mlečnih krava.

8

RATARSTVO

Osnovne ratarske kulture u Metkovicu su kukuruz i pšenica. Kukuruza se u proseku zaseje do 800 ha i on je osnovna ratarska kultura. Sve doslednijom primenom agrotehnike, mineralnih đubriva i visokorodnih hibrida i rod kukuruza se povećavao sa 3t 50-tih godina na 10t suvog zrna

danas. Zadnjih godina sve se više seju silažni hibridi koji imaju bogatiju masu i koriste se za pravljenje silaže i ishranu stoke. Skoro sav rod kukuruza ostaje kod domaćina i koristi se u ishrani stoke. Pšenica je druga najzastupljenija ratarska kultura. Godišnje se zaseje oko 300 ha pšenice. Rod se predaje na mlinove i domaćini uglavnom menjaju pšenicu za brašno, odnosno bonove za hleb i stočno brašno. Mala količina pšenice se prodaje za novac i

većinom služi za robnu razmenu. Površine pod stočnim ječmom i tritikaleom se povećavaju iz godine u godinu. Razlozi su jednostavni, izvor stočne hrane u letnjim mesecima kada je kukuruz potrošen, veći rod od pšenice po jedinici površine i bolji odnos brašno- mekinje sa stanovišta stočne ishrane. Krmno bilje je zastupljeno sa lucerkom koja se kosi od tri do pet godina sve u zavisnosti kako se održava od korova. Lucerka se kosi četiri puta pa čak i pet ako godina dozvoli. Seno lucerke je veoma važno u ishrani preživara u zimskim mesecima. Od industrijskog bilja zastupljena je soja koja se uglavnom seje za sopstvenu potrošnju u ishrani svinja. Zaseva se na oko 200 hektara. Prinosi su od 3 do 5 tona po hektaru u zavisnosti od koločine padavina, pošto ratari ne poseduju sisteme za navodnjavanje. Seme soje je uglavnom od novosadskih,

9

mada je u jednom periodu bilo i dosta genetski modifikovane soje, ali je MPŠV svojim merama sprečilo dalje sejanje ovakve soje. Ratarstvo je intenzivni oblik proizvodnje. Gaje se uglavnom žitarice, industrijsko i krmno bilje, osnove stočarstva. Struktura ratarske proizvodnje i izbor ratarskih kultura se dimenzioniše

naspram zahteva stočarstva. Koristi se mehanizacija u punoj meri, koriste se najnoviji hibridi koji se pojave na tržištu i koriste se mineralna đubriva kao nosioci prinosa. U dobroj meri koristi se i stajnjak kojim se popravljaju fizičke osobine zemljišta. Dostupnost stajnjaka je omogućena intenzivnom

stočarskom proizvodnjom. Njive se đubre u leto posle žetve i u jesen posle berbe kukuruza. Sa njiva se uzima ali se i vraća deo

organske materije. U velikoj meri se koriste i mineralna đubriva, glavni izvor makroelemenata u zemljištu. Kao osnovna koriste se NPK đubriva i koristi ih više od polovine poljoprivrednika. NPK đubriva se upotrebljavaju pre setve i više se koriste u proizvodnji kukuruza nego pšenice. Njihova upotreba je ograničena cenom koja je visoka i ograničavajući je faktor nabavke. Azotna đubriva koriste svi poljoprivrednici i ona se koriste u toku vegetacije, fazama rasta i razvoja kada predstavljaju dopunski izvor azota, nosioca prinosa.

VOĆARSTVO Za voćarstvo u Metkoviću bi se moglo reći i da ne postoji., iako skoro svako domaćinstvo poseduje bar po neko stablo ponekog voća. Nekada je Metković bio poznat po nešto većim zasadima šljiva. Sada su to mnogo manji brojevi stabala, i uglavnom su već zastareli. Od ostalih voćarskih kultura nema nekih značajnih površina zasađenih voćem. Ekspanzija jagodičastog voća koja je u zadnje vreme zahvatila Srbiju, a donekle i Mačvu, zaobišla je Metković.

10

POVRTARSTVO

Selo je u zadnjih petnaestak godina postalo poznato po povrtarstvu. Zastupljeno je gajenje prolećnog i jesenjeg kupusa, karfiola, paprike i plavog paradajza. U nekoliko zadnjih godina značajan je i broj plastenika ispod kojih se gaji kupus i paprika. Po kategorizaciji prema izvorima prihoda vidi se da od povrća živi negde oko 10 % domaćinstava. Sorte povrća su hibridne i ostvaruju se dobri prinosi. Od sorti kupusa se seje najviše domaća sorta srpski melez, zatim danski Pruktor i američki Bravo. Prinosi na održavanim parcelama idu do 50 t po hektaru Navodnjavnje površina pod povrćem je dobro jer se podzemna voda nalazi na svega 5 do 8 metara dubine. Uglavnom se vrši pumpama koje pokreću traktori preko kardanskog prenosnika.

Mehanizacija

Prvi traktori u selu su se pojavili krajem pedesetih i početkom šezdesetih. Masovna nabavka traktora je počela krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Revolucionarni trenuci vezani za

mehanizaciju su pojava kombajna koji menja vršalicu početkom 60-tih i pojava prskalice sredinom 70-tih koja iskorenjuje drugu pa čak i treću kopnju kukuruza. Danas, skoro svako domaćinstvo u selu poseduje mehanizaciju za osnovnu odbradu zemlje. To su traktor, prikolica, plug, drljača, tanjirača i

setvospremač. Ozbiljniji domaćini poseduju i dodatne priključne sejalice, balirke, kosilice,

prskalice, atomizere, berače, kombajne i silokombajne. Od traktora najviše ima malih IMT 539 i IMT 533 snage 39 odnosno 33 KS. Dve trećine je ovakvih traktora u selu. Oni zadovoljavaju sve potrebe prosečnog domaćinstva. Ostatak čine veći traktori Rakovice 65 i 76. Svega ima 3-4 veća

11

traktora snage preko 100 KS. Problem sa mehanizacijom je njena starost i dotrajalost. Starost traktora i priključaka je oko 25 godina i mašine se nalaze na samom kraju svog životnog veka. Uselu ima, prema rečima meštana, oko 200 traktora, 150 prikolica, 100 tanjirača (3 teške tanjirače), 80 drljača, 100 setvospremača, 20 kukuruznih sejača, 15 žitnih sejača, 35 kosačica, 40 balirki, 4 kombajna za strna žita, 50 prskalica, 10 silokombajna.

SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA METKOVIĆA

Stanovništvo U Metkoviću danas živi oko 1200 stanovnika. Posle rata selo je imalo oko 1500 stanovnika. Migracije seoskog stanovništva u velike gradove nisu zaobišle ni Metković. Smanjenju broja stanovnika je doprineo i mali natalitet, tzv. bela kuga. Mladi bračni parovi se odlučuju na jedno a najviše dva deteta. Razlog tome treba tražiti u egzistencijalnoj nesigurnosti života na selu i neravnopravnom društvenom statusu ljudi koji žive na selu. Zadnjih godina evidentno je sve više

staračkih domaćinstava sa jednim ili dva člana. Ovo su domovi iz kojih su deca otišla u grad, tamo našla posao i ostala da žive. Na nivou celog sela ima nekih 20-tak % staračkih

domaćinstava. Zabrinjavajući je trend povećanja njihovog broja. Starosna struktura sela je zadovoljavajuća. U osnovnu školu ide oko 50 učenika. Sa gledišta strukture prihoda 90 % domaćinstava prihode

ostvaruje isključivo iz poljoprivrede. Prosečnih domaćinstava u selu ima 55 %. Prosečno domaćintvo ima 4-5 članova, 2-3 radno sposobna, 4 do 5 ha obradivog zemljišta, uslovnu stambenu kuću, pomoćne objekte, staje za držanje stoke, automobil, traktor i osnovne priključke. Domaćinstava iznad proseka ima 15 %. Ova domaćinstva imaju 4-6 članova, 3-4 radno sposobna člana, 10-15 ha obradivog zemljišta, prihodima i izvan poljoprivrede, plata, prihod od nekog

12

zanata, uslužni radovi u poljoprivredi, sređeno stambeno i ekonomsko dvorište, automobil, dva traktora, sve priključne mašine. Staračkih domaćinstava u selu ima oko 20 %. To su domaćinstva sa 1-2 člana koji nisu radno sposobni, do 3 ha obradivog zemljišta sa zemljoradničkom penzijom ili bez nje. Domaćinstava ispod proseka ima oko 10 %. Ovo su domaćinstva sa 3-4 člana, 1-2 hektara zemlje, ne poseduju mehanizaciju, prihode ostvaruju većinom iz dnevnice.

Infrastruktura Metković je selo u srcu Mačve. Nalazi se na 6 km od Bogatića, 18 km od Sremske Mitrovice, 20 km od Šapca i 50 km od Loznice. Sa svim tim mestima je povezan asfaltnim putevima. Kroz 2 ulice asfaltiran je put još 1968. godine a kroz druge dve 1988. Selo se nalazi na putu R 208-a

koji povezuje S. Mitrovicu i magistralu M-19 Šabac Loznica. Treba napomenuti da je ovuda i prolaz za Pavlovića most u Badovincima, odnosno Republiku Srpsku, koji je pušten u saobraćaj 1992. godine. Elektrifikacija je urađena 1959. godine i u selu ima 5 transformatora. Trotoari sa obe strane ulica su urađeni 1976. godine. Telefon je selo dobilo 1991. i ima oko 250 priključaka. Vrednim radom i samoodricanjem njegovih meštana selo danas ima spoljašnost koja ga ubraja u jedno od najlepših sela Mačve. Sve kuće su uglavnom sazidane posle rata i sve su od tvrdig materjala, mnoge i dvospratne. Dom kulture je ozidan 1948. godine i više puta je renoviran. Zdravstvenu ambulantu selo je dobilo 1985. godine. Fudbalski klub „Mladost“ osnovan je još

13

davne 1929. godine, tada pod imenom „Metkovićski sportski klub-Sloga“. Škola u centru sela je sagrađena 1900.-1902.

Obrazovna struktura meštana Obrazovna struktura meštana je zadovoljavajica. Metković gotovo da i nema nepismenih, izuzimajući par starijih meštana. Stariji meštani koji nisu išli u osnovnu školu pohađali su

večernje i to je period neposredno posle rata. Samo osnovno obrazovanje ima 60 % stanovnika Zminjaka. To su uglavnom starije generacije. 35 % ima srednje obrazovanje

uglavnom poljoprivrednog i zanatlijskog profila, a 5 % više i visoko. Nosioci domaćinstava uglavnom imaju srednjoškolsko obrazovanje. Danas posle završene osnovne škole 95 % svršenih osnovaca nastavlja sa školovanjem u nekoj od srednjih škola u

Bogatiću, Šapcu i S. Mitrovici. Učenici, najveći broj njih putuje u školu. Prevoz učenika u školu je omogućen lokalnim autobuskim linijama koje imaju poseban režim za vreme školske godine. Nije mali broj ni studenata iz Metkovića. Problem je što se najveći broj njih po završenom školovanju ne vraća kući nego ostaje u gradu. U poslednje vreme poljoprivrednici su počeli da posećuju predavanja iz oblasti poljoprivrede koja se organizuju u selu ili diljem Mačve od strane mnogih poljoprivrednih instituta i proizvođača stočne hrane. Zainteresovanost za informacije je sve veća i to je jedan od razloga što selo i pored loših ekonomskih uslova napreduje u svim sferama. Stanovnici sela Metkovića žive u svom selu u uslovima koji se mogu reći da zadovoljavaju. Veći životni standard bi se mogao postići samim zalaganjem meštana ali i uz pomoć države koja bi bila usmerena ka većim ulaganjima u poljoprivredu. Selo poseduje kapacitete za veću poljoprivrednu proizvodnju ali bi trebalo obratiti pažnju i na prirodne resurse koje poseduje kao što su geo-termalni izvori vode koji bi mogli da se upotrebe u povrtarstvu ili za iskorišćavanje u toplifikaciji.

14