ТЕОДОСИЈЕ (средина XIII в. - почетак XIV) СВЕТОГОРЦИ (Живот св. Саве) Од свега к њему (богу) уклонивши се, немађаху земљорадње, не саплитаху се бригама телесним, куповинама за живот не обвијаху се (не беху заузети), виноградима и њивама не прилежаху (не пријањаху), но све старање њихово молитва и сузе и умом увек богу да се припају. Једни у високим горама становање с јеленима имају, небо за цркву, Христа у душама уобличена гледајући, колибе тpавом украшене тесне имајући, у овим трпљаху, шуштањем дрвећа и птичјим гласовима испуњени, и од ових што више да бога хвале покретани, чистим и добромирисним ваздухом насићивани, и безбрижношћу увек развесељавани, да речем, божјом жељом од земље веома узвишавани, много богатије од богатих сматрајући себе. Једни у провалијама каменим и у понорима земље и на камењу морском птици подобно угнездивши се сеђаху, даждевима и ветровима шибани, сунцем и врућином паљени, зимом и мразом смрзавани, убоги беху и сиромашни, без сваке утехе и дизања дима, ништа немају што би лопови крали, изузев нужног одела од кострети, и ових недовољно телу за одмор, но прикривања ради наготе, од које стид познасмо преслушањем праотаца. Храна беше њихова како ко може, једни хлеба мало и ретко примаху, други од плодова са дрвећа и од биља дивљег које расте потребу испуњавају. А пиће њихово беше из камена све брдска слатка текућа вода која жеђ лечи.
