Strana II

56. OKTOBARSKI SALON 23. SEPTEMBAR – 6. NOVEMBAR

IZLO@BA 67 UMETNIKA IZ 26 ZEMALJA

PETAK, 23. septembar 2016, broj 6934, godina XX, cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0,7 EUR (CG),0,7 EUR (SLO), 5 kuna, 1,2 EUR (GR) www.danas.rs

Ljubavni zanos:Prolazna emocija u savremenoj umetnosti

Pi{e: David Stuart Elliott

Ljubavni zanos traje tek trenutak – dok – ljubavna bol traje ~itav ̀ ivot

Uvodni stihovi Ljubavnog zanosa, francuske ljubavne pesmenapisane 1784, do~aravaju pateti~ni paradoks svakodnevnog`ivota koji je i danas tu. Izvodili su je (i snimali) mnogo putaklasi~ni i pop umetnici kao Vitoria de los Anheles, Pol Robeson,Elizabet [varckof, D`enet Bejker, Plasido Domingo, D`oan Baez,Bri`it Bardo, Marijan Fejtful, Nana Muskuri i Emil Heris. Prenesenaovde kao tema 56. Oktobarskog salona – Ljubavni zanos: prolaznaemocija u savremenoj umetnosti, istra`uje umetnost udru{tvenom i politi~kom kontekstu, suprotstavljaju}i njenehumane estetske vrednosti i daleko manje benigne sile mo}i ikontrole.

Ideja da je zanos neizbe`no kratkotrajan, za razliku od stalnijih~ovekovih stanja – razo~aranja ili tuge – je, ~ini se, dubokoukorenjena u ljudskoj psihi. U novije vreme, neravnote`a izme|uu`itka i boli svedena je skoro na banalni paradoks: ustanovljenostanje gole egzistencije iz kojeg je prakti~no nemogu}e pobe}i.Dakle, u dana{njem, materijalisti~kom dobu savremene politike,u kome je karakteristika javnog `ivota, s relativno malo izuzetaka,birokratsko prikrivanje ste~enih interesa, pohlepa, podmuklosti,gluposti i besa, 56. beogradski Oktobarski salon fokusira se,upravo suprotno od tih odvratnih karakteristika, na ljubav i kaotemu i kao prizmu kroz koju se posmatra svet.

Zbog beskompromisno nezavisnog stava i posve}enostisavesti i istini, u svom najboljem izdanju, umetnost je idealnosredstvo za takvu avanturu. Njena relativna autonomija inemanje o~igledne mo}i zna~e da umetnost moramosuprotstaviti politici, a politika, ratoborna po prirodi i suprotnaumetnosti, mo`e napredovati samo preko pobe|ivanjaprotivnika, ili kroz besmislice, kompromise i poluistine. Topro`imanje idealnog i stvarnog sveta u umetnosti je centralnatema ove izlo`be.

Gulsu

n Kara

mus

tafa:

Kvart

et li~

nog v

remen

a

Foto:

Zoran

Ra{

56. OKTOBARSKI SALON 2016 DANAS | petak, 23. septembar 2016. IIIII

vo je ~isto li~na reakcija:vrlo mi je te{ko da mislimo zemljama biv{eJugoslavije kao o

nezavisnim entitetima. Kultura kojomse ja bavim za mene je i daljezajedni~ka – mnogo je vi{e sli~nostinego razlika. Ima ne{to religioznihrazlika tu i tamo, izme|u katoli~kog,pravoslavnog i islamskog sveta, ali onenisu su{tinske u ovom delu kuglezemaljske. Mo`e se napraviti da budu,ali nisu – opisuje za Danas dana{njuSrbiju kustos 56. Oktobarskog salona uBeogradu, Dejvid Eliot.

Da li gre{imo ako pretpostavimo daniste poznavali ovda{nje umetnike?

– Gre{ite. Radio sam ve} ovde, a idolazio...

[ezdesetih?– Najpre tada, a potom sam 80-ih

dr`ao predavanje o umetnosti iideologiji u Britanskom savetu... Bio samovde i 90-ih...

Sa Bojanom Peji}?– Da... Posle zida... Znam mnogo

umetnika odavde: od 70-ih do kraja 90-ih.A sad hvatam i poslednjih 16 godina.

[ezdesetih godina pro{log veka biliste u socijalisti~koj Jugoslaviji; da li jeto bila dosadna zemlja?

– Ne, bilo je sjajno... Imao sam 17godina i stopirao sam od Istanbula. Pasam preko Bugarske i Rumunije do{ao uBeograd, a onda preko Zagreba oti{ao uRijeku. Potom sam se spustio obalom...Bugarska i Rumunija bile sukomunisti~ke zemlje, a ovde je bilosasvim druga~ije. Relaksiranije. Ovde suse ljudi interesovali za zapadnu pop-muziku, modu, bili su vrlo otvoreni iprijateljski, vrlo radoznali...

Kad ste potom do{li, sa Bojanom Peji},moglo se osetiti da se sprema krvav isurovi rat?

– Da, naravno, bilo je to sasvim jasno...Ali bio sam ovde i pre toga. Rane 80-e jo{nisu bile toliko razli~ite od 60-ih – bilo jeto prili~no sre}no i opu{teno vreme... Aonda se sve raspalo.

Va{a prva izlo`ba, 1970, ticala seprednacisti~ke Nema~ke – „Nema~kau previranju: Umetnost i dru{tvo uNema~koj 1900-1933...“?

– Ta me je izlo`ba zapravo gurnula uumetnost. Krajem 60-ih jedan mojprijatelj napravio je izlo`bu onadrealizmu na mom Univerzitetu:izlo`io je radove koji su me zbiljaimpresionirali. I po~elo je da me kopka:za{to neko kao recimo Hitler, ili Staljin – abavio sam se i ruskom umetno{}u tada,za{to ti ljudi ne vole dela koje sam jasmatrao sjajnim? I to me je uhvatilo.

Tu „nema~ku izlo`bu“ radili stedakako aposteriori. Ali za{to izlo`bepoput te va{e naj~e{}e nisu mogu}e iapriori? Za{to ovde krajem 80-ih nijebilo mogu}e napraviti izlo`bu „Dr`avau previranju: Umetnost i dru{tvo uJugoslaviji 1945-1989?“ I bi li onapomogla da se rat spre~i?

– Ne. A bilo bi fantasti~no kad bi tomoglo tako!

Ali mo`ete izlo`bom da anticipiratebudu}nost... Na primer, 1989. radio samu Ju`noj Africi. Moj prijatelj GavinYounge 1988. je objavio knjigu Umetnostju`noafri~kih predgra|a, a umetnici su bilicrni ljudi. I ja kre}em u pregovore saAfri~kim nacionalnim kongresom (ANC):hajde da napravimo izlo`bu o umetnostinove Ju`noafri~ke Republike pre nego{to ona po~ne da postoji. Verovatnomislite da sam bio lud: ANC je jo{ bio

zabranjen, Mandela je jo{ bio u zatvoru...Ali ne{to se ose}alo u vazduhu... I uspeosam – posle svih svih mogu}ih problemai rizika priredio sam izlo`bu UmetnostJu`ne Afrike u Muzeju moderne umetnostiu Oksfordu 1990. I anticipirao ne{todobro {to }e se tek dogoditi.

Za koga pravite izlo`be?– Za sebe. @elim najpre ja da budem

zadovoljan izlo`bom, a onda je prepu{tamdrugima. Nemam ciljnu grupu.

A publika mora bar malo bitizainteresovana za umetnost i mora `eletida provede neko vreme u njoj. Ako nijezainteresovana, ako voli samo picu ifudbal, onda ni{ta. Ali siguran sam da imaljudi koji vole i picu i fudbal i umetnost,samo nisu mo`da bili u prilici da sve tospoje...

Pica, fudbal... i umetnost?– @elim da ka`em da umetnost nije

samo za jedan tip ljudi. Govorim ostereotipima. Nije sve ni u obrazovanju;neki ljudi na ro|enju dobiju lo{e karte inedostupno im je... a jako su pametni.Mo`da bi i oni u umetnosti na{li ne{to {to}e im dati snagu i {to }e potom ceniti...Ponekad umetnost daje snagu.

„Vodi~ za umetnosti i pre`ivljavanje,Brzi i mrtvi, Balagan...“ Va{e izlo`beimaju jako poeti~ne i filmske naslove.Za{to?

– A za{to da ne? Zaklju~io sam da suizlo`be pomalo kao film, osim {to se naizlo`bama gledalac kre}e. I to mi je jakozanimljivo: svoj red dakle uspostavlja ipublika... Sad se tu re|aju pitanja opauzama, ti{ini, ritmu, drami. A sve temodulacije imate i kad komponujetemuziku ili snimate film.

Politika ljubavi je tema i 60-ih godinapro{log veka?

– Naravno. Ali za razliku od 60-ih,danas vi{e ne verujemo da }e ujedinjeniradnici, seljaci i studenti i{ta promeniti.Treba nam vi{e ljubavi i manje glupihrevolucija!

Imali ste odre{ene ruke ovde?– Ne radim ni na jedan drugi na~in.

Ako iko poku{a da mi ka`e {ta da radim,nisam vi{e tu!

Da li biste se vratili?– Da, nemam lo{e iskustvo. Ako me

neko opet pozove, dolazim.

Istra`uju}i razli~ita sredstva masovnekomunikacije, kao film, na primer, nekiumetnici preusmeravaju paralelni svet`elje ka na{em sopstvenom i ispitujukako on odra`ava iskustvo i kako gadodaje, bilo kao umetnost bilo kaorazonoda, bilo kao podsvesno sredstvonametanja komformizma ili kontrole, dokje ponekad i me{avina svega toga.

Ideja ravnote`e – harmonije ilidisharmonije – ekolo{ke, dru{tvene,psiholo{ke ili politi~ke, tako|e sepojavljuje i u konkretnom i uapstraktnom obliku kroz celu izlo`bu.Ponekad je to vezano za svet prirode ikoncentri{e se na njegovu spiritualnost ilinjegovo plja~kanje, ponekad ravnote`apostaje metafora za krhku normalnostdru{tvenog, politi~kog ili privrednog`ivota.

Telo se tako|e ~esto prikazuje kaoprolazni predmet identiteta i `elje,stvaraju}i tako ose}aj fluidnosti i strujanjakoje dovode u pitanje prihva}enekategorije i hijerarhije pola. Kona~no,strasna ljubav, ljubav prema porodici,

rodbini i bliskim prijateljima zajednoupli}u zna~ajnu nit, ponekad razorno.

Kao gestovi, radnje, slike ili predmeti,radovi na ovoj izlo`bi se doti~u, odnosese na, odra`avaju, preoblikuju, parodirajuili kritikuju ideje, ideologije, ube|enja,stereotipe, predrasude i op{tu mudrost sjednim jedinstvenim imperativom: darezultat treba da bude dobra umetnost,kako god to moglo da se shvati.

Za neke, ljubavni zanos je kao korov,raste iz pukotina u betonu i, za~udo,pre`ivljava. Njegovo pre`ivljavanje je deonjegove lepote. Kao {to se idealizovaneveze me|u pojedincima izli`u, a poetskaromantika koja im pru`a zaklon ispari, isvet se silno menja i suo~eni smo smnogo izbora, ali malo re{enja.

Vrednosti umetnosti sufundamentalno ljudske i humane i, iakonam mo`e izgledati suprotno, u njojnema pravila, nema dogme, nemaformule za uspeh. U tome je njena snaga.Svet, i sve {to ga sa~injava, umetnik mo`eda preslo`i na elegantan, grozan ili divanna~in, ali bez ikakvih drugih interesa osimda stvori dobar rad. U tom smislu,umetnost ima potencijal za nespinovanumudrost, znanje, ~ak i u`itak, koji mogu,svojom neposredno{}u, pru`itizadovoljstvo ili izazvati bol. Da bi sestvarala, potrebni su samo potpunaposve}enost, trud, intelektualna strogost,emocionalna otvorenost, beskrajnaradoznalost i opsesivna `elja.

Ostalo je na nama.

David Stuart Elliott / Ljubavni zanos:Prolazna emocija u savremenoj umetnosti

Nastavak sa I strane

Vrednosti umetnosti sufundamentalno ljudskei humane i, iako nammo`e izgledatisuprotno, u njoj nemapravila, nema dogme,nema formule za uspeh.U tome je njena snaga

DEJVID ELIOT:Treba nam vi{eljubavi i manjeglupih revolucija

UMETNOST DAJE SNAGU UMETNICI GOVORE

Razgovarali: Sne`ana Risti} iRadonja Leposavi}

O

Autorski timDejvid Eliot – kustos, pisac,profesor moderne i savre-mene umetnosti i kustos56. Oktobarskog salona iD`onatan Barnbruk – gra-fi~ki dizajner i autor vizuel-nog identiteta 56. Oktobar-skog salona.

Izlo`

be su

pom

alo ka

o film

, osim

{to s

e na i

zlo`b

ama g

ledala

c kre

}e: D

ejvid

Elio

t / Fo

to: Zo

ran Ra

{

D`on

atan

Barn

bruk

/ Foto

: Zora

n Ra{

VLADAN JEREMI]: Mar{ nade na EvropuZajedni~ki rad Rene Rendle i Vladana Jeremi}a – Lo-mljiva prisutnost je crni crte` na belim zidovima kojigovori o momentu kad su izbeglice pro{le godinesvoj pe{a~ki mar{ nazvali Mar{ nade. Put koji su tadapre{li, od `elezni~ke stanice u Budimpe{ti, do ne-ma~ke granice, be`e}i od pretnje zatvaranja u logo-re, dokaz je ra|anja nove kolektivnosti, koja uspevada slomi prepreke iako je i sama lomljiva. „Re~ je otrenutku u kojem dinamika ljudskih tela probija gra-ni~ni re`im EU“, ukazuje Vladan Jeremi} „Lisabonskiugovor je pao i izbeglice su slobodno do{le do Ne-ma~ke budu}i da je balkanska ruta bila otvorena. Ali,nas ovde ne zanimaju te okolne situacije, nego presvega kolektivnost njihovih tela i kako su oni posred-stvom nje uspeli da slome birokratske mehanizmeEU. U fokusu na{e pa`nje zapravo je pitanje kako jemogu}e da su u tome uspeli tako iznemogli i izglad-neli ljudi, samo kad su se kolektivno organizovali ikad su se svojim telima, u tom zanosu solidarnosti,ujedinili“, ka`e Jeremi}.

On obja{njava da kombinacija crno na belom nijeslu~ajna i da predstavlja opoziciju u odnosu na me-dijsku hiperprodukciju slika. „Danas svako mo`e dapravi snimke mobilnim telefonom, ali gde je tu umet-nost? Zato smo izabrali crte` kao jezik koji mo`emodirektno da stavimo u pogon. On postaje kao slogan,jezik solidarnosti, koji na simboli~kom nivou mo`e daispri~a mnogo vi{e nego drugi mediji“, smatra Jere-mi}. Osim crte`a na zidu, Lomljivu prisutnost ~ine igrafi~ki listovi. Na njima su od{tampani fragment sazida, izme|u ostalog, situacija u kojoj ljudi zvezdomprobijaju zid. „U primarnom smislu ta zvezda bi mo-gla da bude metafora za ~oveka ali mo`e da ima ve-ze i sa socijalisti~kom zvezdom, s novim humani-zmom. Mi smo, zapravo, protiv antihumanisti~ke po-zicije i ovaj crte` koristimo da bismo skrenuli pa`njuna ogroman rast desnice u Evropi, od Orbana, pa i na-{e vlasti ovde na ~elu s Vu~i}em“, konstatuje sagovor-nik Danasa dodaju}i da su se „svi oni uorta~ili iakodesnica nije nacionalisti~ka nego internacionalisti~-ka. Oni se me|usobno povezuju, dogovaraju, a jadannarod dr`e u nacionalisti~kom imaginarijumu koji je,naravno, fejk. Za to vreme me|usobno posluju i slu-`e krupni kapital. Svako od tih desni~ara ima svojestado koje prodaje na tr`i{tu radne snage. Cela takonstelacija nas jako podse}a na 20-e i 30-e godinepro{log veka kad je rastao fa{izam u Evropi, i kad separalelno razvijala socijalna umetnost. Poku{ali smoda napravimo referencu i na tu vrstu stvarala{tva, aliu druga~ijem i savremenom okviru“.

MARIJANA VASILJEVA:Izgorele {ibiceUmetnica Marijana Vasiljeva ro|ena je u Bugarskojali ve} dugo `ivi u Berlinu i kako ka`e veoma je za-hvalna {to ju je kustos Dejvid Eliot pozvao da u~e-stvuje na izlo`bi na kojoj se predstavlja s tri rada. Upitanju su skulpture od kojih jedna zauzima ogrom-ni zid budu}i da se od poda, pa skoro do plafona,prote`u tela {est gigantskih izgorelih {ibica. Vasilje-va ka`e da su visoke tri metra i da nisu slu~ajno gru-pisane kao parovi i to u tri faze. „Ovaj rad govori o lju-bavi a to je i naslov izlo`be. U prvoj etapi par je zalju-bljen, u drugoj se sva|a a u tre}oj su i dalje zajedno.Me|utim o~ito se na razli~ite na~ine razvijaju krozvezu budu}i da je palidrvce, koje predstavlja ̀ enskufiguru, u tre}oj fazi odnosa na jednom mestu preki-nuto“, obja{njava Vasiljeva.

Njen rad Blago je svuda, u kojem je predstavljenafigura koja se zale}e da upali sijalicu ne vode}i ra~u-na o tome da li je dobro oslonjena na stolicu, govo-ri o svetlu koje se nalazi u svakom od nas. Ova na pr-vi pogled dramati~na situacija jo{ vi{e provocira narazmi{ljanje kad posmatra~ uvidi da je sijalica ostalauga{ena ali da se svetlost svejedno pojavila, ne iztehnike, nego iz samog bi}a.

VIA LEVANDOVSKI: Obe{eni pas uz muzikugrupe ABBAPrizor obe{enog psa o lampu u sku~enoj prostoriji ukojoj odjekuje hit Vaterlo grupe ABBA, u najkra}emje opis rada Via Levendovskog umetnika iz Nema~-ke, koji je temu Ljubavnog zanosa obradio na prili~-no kontroverzan na~in. Levendovski ka`e da je pasprepariran i da je umro prirodnom smr}u i da to ni-je prvi put da za svoje radove koristi preparirane ku}-ne ljubimce. Jedan od razloga za{to je za izlo`bu po-sve}enu zadovoljstvu u ljubavi, uprizorio bizarnuscenu jeste {to je hteo da poka`e model iz stvarno-sti, koji manje ili vi{e referi{e na vandalski ~in, zlosta-vljanje, uticaj na privatan prostor i porodi~no okru-`enje. „Zbog toga sam postavio lampu, koja je sino-nim za `ivotni stil, dizajn i kul objekat. U pozadini jemuzika za ̀ urke Vaterlo grupe ABBA, a zna~enje psaje uvek povezano sa tim da je on ~ovekov najboljiprijatelj i da se i sami ~esto identifikujemo sa ovom`ivotinjom. Dakako je {okantno videti ̀ ivotinju u tojsituaciji ali i provocira na razmi{ljanje. Ako se ovakvestvari zbivaju u na{em privatnom prostoru i okru`e-nju, ako nam kom{ija ubije psa, onda je ovaj modeliz stvarnosti metafora u znatno {irem smislu i mo`ese preneti ~ak na odnose i konflikte izme|u nacija“,ka`e Levendovski.

Upitan da prokomentari{e to {to }e njegov radmo`da naljutiti dru{tva za prava i za{titu `ivotinjaodgovara da prepariran pas nije bio izlo`en nikakvojtorturi i dodaje da je „prosto neverovatno kako ljudiburno reaguju kad vide prepariranu `ivotinju tipaoh, jadan pas, dok njihova reakcija potpuno izostajena neke druge nasilne doga|aje. Recimo, da je namestu psa ~ovek? A, to se de{ava svakog dana i svu-da“, zaklju~uje Via Levendovski.

MARIJANA HAN: Mo} kurdskih pletenicaKurdskim jezikom – Jinê, jiyana„azadiyê – ispisano nazidu u prevodu zna~i `ena, `ivot, sloboda, obja{nja-va Marijana Han, umetnica iz Nema~ke koja je o~a-rana i, kako ka`e, ponosna na sve `ene a posebnoone iz Kurdistana koje se bore za svoju autonomiju aprotiv toga da budu objekti. Hanova }e izvesti per-formans Kandid, {to zna~i iskren govor koji je veomava`an za pokret Kurdinja, borkinja za slobodu. Prvo}e ruke umo~iti u mastilo a zatim }e njima uplitatikosu. Ne zna ta~no koliko dugo }e to ~initi, ali je ja-sna u pogledu onoga {to `eli da ka`e ovim radom,koji je, kako ka`e, inspirisan na~inom na koji Kurdki-nje, borkinje za slobodu, pletu svoju kosu. „Kurdi mi-sle da je kosa veoma va`na i veruju u njenu mo}. Onimisle da je ona simbol istorije i esencije ̀ ivota u naj-~istijoj formi. Volim da mislim da je kosa poslednja`iva nit vlakna od kog je telo istkano i uobli~eno. Po-put ̀ ive arhive koja sadr`i pro{lost svog doma}ina u

Strana IV

56. OKTOBARSKI SALON

POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

Urednik dodatka > Dragan Sto{i}Tekstovi i fotografije > Aleksandra ]uk Korektura > Marjana Stevanovi}Prelom > Zoran Spahi}

IV

naj~istijoj, a opet i najranjivijoj formi. U radu Kandidkosa postaje metafora za nit koja se koristi u tkanju.A tkanje je metafora pripovedanja“, obja{njava Ha-nova koja je razli~ite na~ine pletenja kose nau~ilaod kurdskih `ena.

„Kurdi veruju da je ̀ ena ja~a {to joj je kosa du`a.Na~in na koji se kosa plete u pletenice razlikuje seod oblasti do oblasti u Kurdistanu, poput dijalekatajezika. Svaki stil pletenja kose ima svoja istorijska,kulturna i sociomitolo{ka zna~enja. Bake i majkeplele su kosu svojih unuka i }erki kako bi osiguraleda i one postanu deo jednog rodoslova kulture sasopstvenim pri~ama i znanjem – znanjem koje jepohranjeno u ̀ enskom telu“, obja{njava umetnicakoja je tokom svog istra`ivanja otkrila da Kurdinje,borkinje za slobodu, pletu svoju kosu s mnogo de-talja i veoma komplikovano. „Pletenice su naizglednezavisne od tela borkinje, a u stvari su njegov sa-stavni deo – sa sopstvenom sve{}u, a mo`da ~ak,na nekom metanivou, i ozna~itelj za kolektivno te-lo i du{u kurdskog naroda“, zaklju~uje umetnica.

D@ENET RASEL: @ivotno podupiranjeMoji radovi uvek referi{u na svet prirode i gubitke unjoj – ka`e D`enet Rasel, umetnica iz Australije kojaje ogromno deblo mrtvog bresta prona{la na Adi Ci-ganliji i postavila ga na gvozdene nosa~e u izlo`be-nom prostoru. Drvo je umotala gazom i zavojima, naodre|enim mestima u njega zabola bolni~ke cev~i-ce, donela pregr{t lekovitih biljaka, ~ini se u poku{a-ju da ga izle~i.

„Ono na {ta poku{avam da uka`em u svom raduje nega, koja donosi mogu}nost izle~enja. Ve}inamojih radova se ti~e okoline ali istodobno i nas sa-mih. Naslov izlo`be Ljubavni zanos naveo me je darazmi{ljam o radosti ovog ose}anja ali i velikoj `alo-sti koju donosi gubitak. Razmi{ljala sam tako|emnogo o istoriji Srbije, kako se ljudi ovde nose sa tu-gom i gubitkom i kako uprkos tome mogu da u`iva-ju u radosti ̀ ivota. Zanimljivo mi je bilo da vidim ve-oma staro drvo kod Milo{evog konaka, koje je bilosvedok raznim istorijskim zbivanja i koje uprkosmnogim traumama i dalje raste. Za mene je to neve-rovatno u prirodi ali i isto tako i kod ljudi koji nasto-je da pre`ive uprkos svim okolnostima. Mrtvo drvokojem ukazujem medicinsku pomo} trebalo bi daskrene pa`nju da uvek postoji nada u izle~enje i re-generaciju. Va`an element ovog rada koji se zovePodupiranje ~ini i video projekcija. U njoj su snimlje-ni stomaci `ivotinja dok di{u i to je na neki na~in, usredi{tu drveta, koje nam zapravo omogu}ava da di-{emo i postojimo“, zaklju~uje D`enet Rasel.

U~esnici 56. Oktobarskog salonaUmetnici ~iji }e radovi biti izlo`eni na 56. Ok-tobarcu su: Ketuta Aleksi-Meshi{vili, Lara Ba-ladi, Andreas Blank, Hilde Borgermans, An-tonia Bo`ani}, Jovan ^eki}, Kristina Dra{ko-vi} Bo~kov, Biljana \ur|evi}, Sesilija Edefalk,Nezaket Ekid`i i [ahar Markus, Efemerki, Bo-jan Fajfri}, Marijana Han, D`eni Holcer, AnaHu{man, Leiko Ikemura, Sini{a Ili}, Ivana Iv-kovi}, Tadija Jani~i}, Peter Juhanson, JohanaKandl, Gulsun Karamustafa, Vilijam Kentrid`,Franciska Kloc, Irena Kova~, David Kripen-dorf, k.r.u.`.o.k. ~itala~ka grupa, D`enet Lo-rens, Via Levandovski, Sara Lideman, DejanMarkovi}, Milovan Destil Markovi}, NatalijaMaksimova, Bjorn Melhus, Anuk Miladino-vi}, Radenko Milak, Olga Milisavljevi}, TrejsiMofat, Nemanja Nikoli}, Vladimir Peri} i Mili-ca Peri}, Suzan Filips, Sa{a Pirogova, Rena Ra-dle i Vladan Jeremi}, Sini{a Radulovi}, Auro-ra Rajnhard, Anilja Rubiku, Arsen Savadov,Toni [male, Lina Selander, Asako [iroki, Sne-`ana Nena Skoko, Dimitar Solakov,Jovanka Stanojevi}, Sun Sjun, Milo{Tomi}, Jelena Trpkovi}, Marijana Va-sileva, Anastasija Vepreva, DejanaVu~i}evi}, Jang Fudong.

www.oktobarskisalon.org

PROGRAMMuzej grada Beograda (MGB, Resavska 40b);Kulturni centar Beograda (KCB, galerije Artget,likovna i Podroom, Knez Mihailogva 6 i Trg Re-publike 5);Prijavljivanje grupnih poseta na infoŸoktobarskisalon.org.

PRATE]I PROGRAMPetak, 23. septembar: Otvaranje u 18 sati ispred

KCB u Knez Mihailovoj – Hatchet / Sekira, perfor-mans Nezaketa Ekid`ija (Turska); Otvaranje u19.30 u MGB, nakon toga performans Kandid /Kandid Mirjane Han (Nema~ka); ambijentalna in-stalacija promenljiva u vremenu Linije, redovi, ko-lone (Spavaonica) Ivane Ivkovi} (Srbija) i perfor-mans Nikada nisam prestao da volim te DejanaMarkovi}a (Srbija;

Subota, 24. septembar: Dvorana Kulturnog cen-tra Beograda (DKC, Kolar~eva 6) u 13 sati – Umet-nost i dizajn: na primerima izlo`bi 56. Oktobarskogsalona, izlo`be Balagan, Bijenala u Kijevu, Sidnejui jo{..., razgovor izme|u Dejvida Eliota i D`onata-na Barnbruka (na engleskom, bez prevoda); u 15sati – Contexter vs. Discoursor / Kontekstor protivDiskursora, performans-predavanje Efemerki(Makedonija, na engleskom, bez prevoda); MGBu 16 sati – performans Kandid Mirjane Han; Cen-tar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD, Bir~ani-nova 2) – I’m not your enemy / Nisam tvoj neprija-telj, izbor iz opusa video radova Bjorna Melhusa(Nema~ka/Norve{ka) i razgovor (na engleskom,bez prevoda) sa umetnikom

Nedelja, 25. septembar: MGB u 13 sati – stru~-no vo|enje kroz izlo`bu; u 13.30 razgovor saumetnicom Marijanom Han nakon ~ega sledi per-formans Kandid (na engleskom, bez prevoda);

^etvrtak, 29. septembar: Likovna galerija KCB– u 18 sati stru~no vo|enje kroz izlo`bu;

Subota, 1. oktobar: MGB – u 13 sati tematskovo|enje kroz izlo`bu;

Nedelja, 2. oktobar: MGB – u 13 sati stru~no vo-|enje kroz izlo`bu;

^etvrtak, 6. oktobar: KCB – u 13 sati stru~no vo-|enje kroz izlo`bu;

Subota, 8. oktobar: MGB – u 13 sati tematskovo|enje kroz izlo`bu;

Nedelja, 9. oktobar: MGB – u 13 sati stru~no vo-|enje kroz izlo`bu;

^etvrtak, 13. oktobar: KCB – u 13 sati stru~novo|enje kroz izlo`bu; Narodna biblioteka Srbije(NBS, Skerli}eva 1): u 19 sati interdisciplinarni raz-govor o vezama emotivnog, umetni~kog i realnogkapitala Ljubav u doba kapitalizma;

Subota, 15. oktobar: MGB – u 13 sati tematskovo|enje kroz izlo`bu; KCB od 13 do 16 sati – Ra-dionica za mlade;

Nedelja, 16. oktobar: MGB – u 13 sati stru~novo|enje kroz izlo`bu; KCB od 13 do 16 sati – Ra-dionica za mlade;

^etvrtak, 20. oktobar: KCB – u 13 sati stru~no vo-|enje kroz izlo`bu; MGB – u 19 sati performansDejana Markovi}a Nikada ne}u prestati da volim te;

Petak, 21. oktobar: MGB – u 18 sati diskusijaAktivacija ~itala~kog kutka – ̂ ija je izlo`ba?;

Subota, 22. oktobar: DKC – od 12 do 19 sati Svigovore, projekcija video rada/filma Branimira Sto-janovi}a; Foaje DKC – u 19.30 razgovor nakonprojekcije Autonomija i ekonomija, umetnost i rad,socijala i preduzetni{tvo, kvalitet i prekarnost, ko-munikacija i izolacija; MGB – u 13 sati tematskovo|enje kroz izlo`bu; KCB od 13 do 16 sati – Ra-dionica za mlade;

Nedelja, 23. oktobar: KCB od 13 do 16 sati – Ra-dionica za mlade;

^etvrtak, 27. oktobar: Galerija Artget KCB – od11 do 13 sati radionica Knjige ljubavi i uzdaha; KCB– u 18 sati stru~no vo|enje kroz izlo`bu;

Subota, 29. oktobar: MGB – u 13 sati tematskovo|enje kroz izlo`bu; Artget KCB – od 17.30 do19.30 radionica Knjige ljubavi i uzdaha;

Nedelja, 30. oktobar: MGB – u 13 sati stru~novo|enje kroz izlo`bu;

^etvrtak, 3. novembar: KCB – u 18 sati stru~novo|enje kroz izlo`bu;

Subota, 5. novembar: MGB – u 13 sati dodelanagrada 56. Oktobarskog salona i KCB, nakon to-ga tematsko vo|enje kroz izlo`bu;

Nedelja, 6. novembar: MGB – u 13 sati stru~novo|enje kroz izlo`bu; u 19 sati ambijentalna in-stalacija promenljiva u vremenu Linije, redovi, ko-lone (Spavaonica) Ivane Ivkovi} i performans De-jana Markovi}a Nikada ne}u prestati da volim te.

Nastavak sa III strane

petak, 23. septembar 2016.

Ana H

usm

an: S

koro

Ni{ta

Jova

nka S

tanoje

vi}: P

rijatel

j

Andreas Blank: Van kadra

Sa{a Pirgova: Biblimlen

Biljana \ur|evi}: Grass will cover

Auror

a Rajn

hard

: Ven

era #3

56. OKTOBARSKI SALON