Ljudska evolucija je proces promjene i razvoja, odnosno evolucije, putem kojeg se ljudska bia pojavljuju kao posebna bioloka vrsta

MILICA ZIVKOVIC

VIII RAZRED

OS,,VLADISLAV PETKOVIC DIS.

Bioloska evolucija covekaLjudska evolucijaje proces promene i razvoja, odnosnoevolucije, putem kojeg seljudska biapojavljuju kao posebnabioloka vrsta. Prouavanje ljudske evolucije ukljuuje mnoge naune discipline, naroitofiziku antropologijuigenetiku. Izraz 'ljudski', tj. 'homo', odnosi se na bioloki rodhomo mada prouavanje ljudske evolucije obino ukljuuje i drugehominide, poputaustralopitekusa.Kae se da modernapaleoantropologijapoinje od otkrianeandertalcai dokaza o postojanju drugih "peinskih ljudi" tokom19. veka. Ideja da su ljudi slini nekim velikim majmunima bila je ve neko vreme u opticaju, ali ideja o biolokoj evoluciji vrsta nije bila zvanino razmatrana sve dokarls Darvinnije objavioPoreklo vrsta1859. godine. Jo od vremenaLineasmatralo se, na osnovu morfoloke slinosti, da suveliki majmunioveku najsrodnije ivotinje. U 19. veku smatralo se da su gorile i impanze nai najblii ivi roaci tako se, na osnovu injenica da su iveli u Africi.Meutim, do dvadesetih godina 20. veka nisu, osimneandertalca, pronaeni nikakvi drugi fosili oveka. Godine 1925.Rejmond Dartopisuje "afrikog australopiteka".Iako je mozak bio malen (410 kubnih cm), bio je, za razliku od mozga gorila i impanzi, okrugao poput mozga dananjeg oveka. Pronadjeni su onjaci i dokazi da je hodao na dve noge. to dovodi do zakljuka da je to bio ovekov predak, odnosno prelazni oblik od ,,majmuna'' ka oveku. U to vreme preovlaivalo je miljenje da se veliki mozak razvio pre sposobnosti kretanja na dve noge (bipedalizma). Smatralo se, analogno dananjem oveku, da je inteligencija preduslov za bipedalizam.

Danas se smatra da je australopitek direktni predak rodaHomo, kome pripada ovek. I australopitek i "homo" pripadaju porodicihominida, meutim, noviji podaci dovode u sumnju miljenje da jeA. africanusdirektan predak dananjeg oveka.

Grafikon ljudske evolucije:

*RodhomoPrema modernojtaksonomiji,homo sapiensje jedina preivelavrstarodahomo. Prema tome, trenutna prouavanja o porekluhomo sapiensaesto ukazuju na bive postojanje drugihhomovrsta, koje su izumrle. Dok su neke od ovih vrsta moda bile precihomo sapiensa, mnoge su verovatno bile srodnike vrste, tj. ljudski roaci, koji su se vremenom odvojili od ljudske razvojne linije. Jo uviek nije postignut dogovor o tome koje od ovih grupa bi trebalo raunati posebnim vrstama, a koje podvrstama drugih vrsta.

Inae,latinskarehomooznaava "osobu" koja se prevodi kao "ovjek". U rodhomospadaju sledee vrste:

homo habilisiveo je od pre 2,4 miliona godina pa do pre 1,5 miliona godina.H. habilis, prva vrsta rodaHomo, razvio se pre 2,5 - 2 miliona godina u junoj i istonojAfrici.H. habilisje imao manjekutnjakei veimozakod australopiteka i pravio jeorueod kamenaa moda i od ivotinjskihkostiju.

homo erectusiveo pre oko 1,8 miliona godina (raunajui iergastera)ili pre 1,25 miliona godina (ne raunajuiergastera) pa sve do pre 0,07 miliona godina. U ranom pleistocenu, pre 1,5 do 1 milion godina, u Africi,AzijiiEvropi, kod dotadanjih predstavnika vrsteHomo habilisdolo je do poveanja mozga te je poeo izraivati sloenije kameno orue; ove, kao i neke druge razlike bile su dovoljne antropolozima da ga klasifikuju kao novu vrstuH. erectus. Najpoznatiji primerakH. erectusjepekinki ovek; ostali primerci pronaeni su uIndoneziji(javanski ovek) i na nekim lokacijama u Africi i Evropi.Prosecna visina mu je bila 120cm.

homo heidelbergensisPoznat i kao (hajdelberki ovek). iveo od pre 500,000 godina pa do pre 300,000 godina. Drugi nazivi:Homo sapiens heidelbergensisiHomo sapiens palaeohungaricus. Zapremina lobanje 850cm3-1050cm3 Visina oko 160 cm Pronadjen u Evropi i Aziji!

homo sapiens idaltuiveo pre oko 160,000 godina i smatra se za podvrstu. Najstariji savremeni ovek poznate anatomije.

homo floresiensisiveo pre 12,000 godina (objavljeno2004). Zbog niskog rasta znan i kaohobit.

Njegovo porijeklo i priroda su izvor naunih kontroverzi. Neki ga smatraju rtvom genetske degenerativne bolesti kod ve postojeih ljudskih vrsta.

homo neanderthalensisiveo od pre 250,000 godina pa do pre 30,000 godina. Poznat i kaoHomo sapiens neanderthalensis. Jo uvek traju rasprave o tome da li "neandertalac" spada u posebnu vrstu,H. neanderthalensis, ili u podvrstuH. sapiens.

homo sapiensOva vrsta ivi na planeti Zemlji od pre oko 200,000 godina pa do danas. Sredinom perioda koji obuhvata vreme od pre 400,000 godina i drugo meuledeno doba srednjegpleistocena, (otprilike pre 250,000 godina), naglo se ubrzao razvoj mozga i vetina izrade kamenog orua, ime su bili stvoreni uslovi za prelaz odH. erectuska savremenomoveku.

AustralopithecusiParanthropus Australopitekusi obuhvataju vie vrsta, od kojih je jedna iA. afarensis, na najverovatniji davni predak. Pogledajmo za trenutak stablo razvoja Australopitekusa, i njihovih izumrlih potomaka, Parantropusa:

Australopithecus anamensis je najslabije poznat od svih Australopitekusa. Imamo samo devet nekompletnih fosila starih oko etiri miliona godina, uglavnom kostiju nogu dovoljno da znamo da to veoma primitivan Australopitekus, da je re o dvonocu, i da su zubi slini ljudskim. Lice afarensisa imalo je izbaenu vilicu, slinu vilici impanze. Zubi su bili veoma slini ljudskim, sa mnogo manjim onjacima nego kod ranijih primeraka. Karlica je prilagoena hodanju, a oblik femura (butne kosti) je takav da bi etvoronono hodanje bilo veoma neprijatno za afarensise. Svi vii primati imaju ruke kojima mogu da hvataju i dre predmete; meutim, upotreba ruku je veoma ograniena, poto vii primati ne mogu da efikasno koriste ruke u pokretu im treba da potri, impanza, recimo, mora da koristi svoje ruke za odupiranje i ravnoteu. Uspravni hod je dozvolio Australopitekusima da dre stvari u rukama dok hodaju, to im je omoguilo da razviju alatke koje su mogli da prenose sa mesta na mesto, da dre u rukama oruje za lov, i da mnogo svrsishodnije koriste tragove inteligencije koju su imali. Vrlo je verovatno da je upravo ovaj napredak bio kljuan u razvoju razuma kasnijih potomaka afarensisa.Veza izmeu vrsta se moda najlake moe videti ako uporedimo stopala i karlice impanze, afrikanusa, i modernog oveka (Homo sapiens):

Jo zanimljivije je poreenje lobanja afarensisa, afrikanusa i modernog oveka:

Kao to se moe primetiti, lobanja je jo uvek daleko od ljudske. Zapremina mozga je suvie mala, onjaci su jo uvek bili iljati. Ali, oblik lobanje je ve poeo da se menja i poveava, pratei rastuu inteligenciju Australopitekusa. Ovde je poela da se dogaa jo jedna promena.

IV RaniHomo Pre oko 2.3 miliona godina, jedna grupa australopitekusa je napravila veliki skok u tehnologiji: umesto korienja kostiju ili kamenja koje bi uspeli da nau, pripadnici ove grupe su poeli da sami proizvode svoje alatke. Proizvodnja alata podrazumeva sposobnost planiranja: neke grupe dananjih impanzi umeju da, kada nau mravinjak, na brzinu od grane naprave prostu alatku za izvlaenje mrava iz njihovih podzemnih tunela. Meutim, nikada nije vien nijedan impanza kako pravi takve alatke unapred, spremajui se za lov. Prva grupa praljudi koja je postigla ovaj napredak smatra se pravim poetkom genusaHomo, istinskim ljudima. Pre nego to ponemo priu o njima, pogledajmo stablo razvoja na osnovu svih podataka koje imamo do danas:

Prva vrsta otkrivena zajedno sa ostacima orua i tragovima upotrebe tog orua jesteHomo habilis.

Na slici se vidi da je lobanja habilisa u nekoliko detalja razliita od lobanje afrikanusa. Zanimljiv je prvi znak smanjenja veliine vilice, i njene manje isturenosti; zapremina mozga je samo malo vea nego kod Australopitekusa. Karlica i lea habilisa su bolje prilagoena uspravnom hodanju. Homo habilisje bio prvi predak modernog oveka koji je imao sposobnost govora! Ova sposobnost je verovatno bila prilino rudimentarna i ograniena, poto ostaci vrata i veze kime sa lobanjom pokazuju da je habilis verovatno imao vrlo primitivne glasne ice. Meutim, ova sposobnost, kada se jednom pojavila, relativno je brzo evoluirala.Prvi pripadnici rodaHomoiveli su (koliko znamo) u jugoistonom delu Afrike. Njihove alatke su bile veoma primitivne, uglavnom sainjene od kamenja koje su lomili na takav nain da lomljenje ostavi otru ivicu.VHomo ergaster Poslednji deo ljudskog stabla predstavlja savrenu tranziciju. Mozak polako raste, vilica postaje sve manje izbaena, glasni aparat se sve vie razvija, zubi postaju sve manji...Kranijalni fleksus, deo vrata koji oslikava razvoj govornog aparata, takoe pokazuje stalni razvoj.

VIHomo erectus

Homo erectus je istorijski najuspenija grana ljudske vrste. Naa vrsta,Homo sapiens, postoji tek nekih dve stotine hiljada godina. Od svih ljudskih predaka,Homo erectusje najbolje poznat nauci preko dve stotine fosila je naeno do danas na podruju od panije do Kine, zajedno sa njihovim oruem, tragovima lova, ishrane, naina ivota... Iz razvijenog mozga i tragova razvijenog govornog aparata znamo da je imao i relativno dobru sposobnost komunikacije. Ubojitost i efikasnost erektusa u lovu se dodatno poveala pre oko 1.200.000 godina, kada je dolo do sledeeg velikog skoka u razvoju tehnologije: prelaska na korienje vulkanskog kamena za orue, i izrade dvoseklih sekira. Ova tehnologija se naziva aulejska, i neki primeri su prikazani na slici, zajedno sa principom proizvodnje ovakvih orua: erektusi su prvo grubo klesali kamen uz pomo drugog, tekog i tupog kamena, pa zatim fino oblikovali otricu mekim ekiem od kosti.

Korienje orua i razvoj alata bili su plodovi erektusove inteligencije, ali su takoe vodili ka daljem pritisku za razvoj ove inteligencije: rani primerci erektusa imaju zapreminu lobanje od oko 850 cm3, dok poslednji primerci koje imamo dostiu i do 1200 cm3, to se preklapa sa niim rangom zapremina mozga kod modernog oveka!Kako je erektus izgledao? Njegova vilica je i dalje bila izbaenija nego vilica modernog oveka, a takoe je jo uvek bio prisutan takozvani supraorbitalni torus, tipino izbaeno elo. Zubi su bili veoma slini ovekovim, ali i dalje vei, sa veim onjacima. Rekonstrukcija verovatnog izgleda erektusa je prikazana na slici. Pre otprilike 400.000 godina, erektus je napravio poslednji veliki skok, savladavi upotrebu vatre.

VII Homo sapiens

Danas postoji samo jedna vrsta genusaHomo, i mi tu vrstu zovemo ovek.Arhaini sapiensi su poznati na osnovu nekih ezdesetak fosila, starih izmeu 800 i 400 hiljada godina. Posedovali su mnoge osobine sline erektusu, ali znatno slinije modernim ljudima. Lobanja je postala zaobljenija nego kod erektusa, zubi manje izraeni, i vilica uvuenija. Arhaini sapiensi su se podelili na dve grupe koje su donekle postale razliite. Sa jedne strane su stajali nai preci i naa dananja rasa. Sa druge strane bili su neandertalci.Neandertalci su iveli izmeu 400.000 do 30.000 godina p.n.e; veoma su dobro proueni, poto do danas imamo preko etiri stotine njihovih fosila i ostataka. Bili su neto nii, ali zato znatno iri i fiziki snaniji nego moderni ljudi. Lobanje su im bile izduenije nego kod modernih ljudi, sa izbaenom vilicom i sredinom lica, ali i dalje sa nagnutim elom. Donja vilica je obino bila uvuena u poreenju sa sredinom lica. Veina razlika izmeu neandertalaca i modernih ljudi bila je upravo u grai lobanje; ostale kosti su uglavnom iste, sa izuzetkom ramena i neobinog oblika nekih od kostiju karlice. Na slici moete videti rekonstrukciju izgleda neandertalca (kao i kod prethodnih rekonstrukcija, boja koe, kao i duina i raspored dlaka su nagaanje). Obratite panju na dug, pljosnat nos, nagnuto elo, i uvuenu vilicu. Skeleti neandertalaca esto pokazuju tragove lomljenja i ponovnog zarastanja kostiju, znak da je njihov ivot bio veoma teak i surov. Ipak, injenica da su ljudi sa polomljenim kostima uspevali da preive dovoljno dugo da te kosti zarastu, ukazuje da su neandertalci iveli u grupama u kojima su lanovi podravali jedni druge. Suprotno nekim ranim idejama koje se i dalje ponekad mogu nai u knjigama, neandertalci su bili visoko inteligentni vrlo verovatno isto onoliko koliko i nai preci. Od njih poinje trea era razvoja kamenog orua, takozvana Musterijanska tradicija, a zna se da su bili veoma dobri i organizovani lovci koji su bili u stanju da uhvate mnoge velike i opasne zveri. iveli su esto u blizini ivica gleera tadanjeg ledenog doba, i bili su veoma uspeni u preivljavanju u takvim hladnim i oskudnim uslovima.

Za razliku od naih predaka, nije jasno da li su neandertalci uopte imali tradiciju umetnosti, poto do danas nisu otkriveni nikakvi tragovi njihovih slika ili dekoracija. Meutim, postoje tragovi da su verovali u ivot posle smrti, poto su farbali svoje mrtve crvenim prahom, posipali ih odreenim vrstama cvea, i ponekad sahranjivali zajedno sa ritualnim predmetima.

Veliina mozga nije merilo inteligencije, generalni rast zapremine mozga jeste pratio razvoj orua i upotrebe tog orua kroz istoriju, tako da neki nivo korelacije postoji. Pogledajmo tabelu:

vrstaraspon veliine mozga (cm3)prosek veliine mozga (cm3)

impanza300-500-

australopitekusi400-530-

Homo habilis500-750631

Homo erectus800-12501000

neandertalci1300-17501400

moderni ovek900-23001345