Ljudska Prava i Korupcija

7/30/2019 Ljudska Prava i Korupcija

1/23

Ljudska prava i korupcija

1


2/23


SADRAJ

SADRAJ........................................................................................................................................2UVOD..............................................................................................................................................21.TA ZNAI POJAM LJUDSKA PRAVA?................................................................................32.KORUPCIJA Pojam, uzroci i oblici ispoljavanja......................................................................53.ZATO JE VANO POVEZATI LJUDSKA PRAVA SA KORUPCIJOM...............................74.RANJIVOST I UGROENOST...................................................................................................8

4.1 ene........................................................................................................................................94.2 Deca.....................................................................................................................................10

5.LJUDSKA PRAVA KAO PREVENTIVNE MERE..................................................................115.1 Politika prava.....................................................................................................................115.2 Pravo na informacije............................................................................................................11

6.KORUPCIJA KAO KRENJE LJUDSKIH PRAVA................................................................127.UTVRIVANJE KADA JE DOLO DO KRENJA LJUDSKIH PRAVA.............................13

7.1 Tri nivoa obaveza drave.....................................................................................................138.KADA KORUPCIJA MOE DA KRI PRINCIPE JEDNAKOSTI I NEDISKRIMINACIJE169.KADA KORUPCIJA MOE DA KRI EKONOMSKA, SOCIJALNA I KULTURNAPRAVA..........................................................................................................................................18

9.1 Postupno ostvarivanje prava................................................................................................1910. ZATITA PRAVA ONIH KOJI ISTRAUJU KORUPCIJU...............................................2011.PRETNJE LJUDSKIM PRAVIMA SA KOJIMA SE SUOAVAJU ZAGOVORNICIBORBE PROTIV KORUPCIJE....................................................................................................20ZAKLJUAK................................................................................................................................22LITERATURA..............................................................................................................................23

UVOD

U radu ovog seminarskog elim pojasniti to su to ljudska prava, otkuda dolazi ideja o

ljudskim pravima i kako su se ona razvijala kao i pojam korupcije. Jer injenica je da mnogo

ljudi niti ne razmilja o svojim pravima (koja su im zagarantovana samim njihovim

postojanjem), a nemalo njih nije niti upoznato s tim koja su to prava.

Videt emo odakle potie ideja o ljudskim pravima i saznat emo da je zapravo re o ideji

o kojoj se govori ve vie od 2000 godina te da mnogi vani dokumenti, poput Magna Charta

2


3/23


Libertatum, Virginia Bill of Rights, Petition of Rights..., obeleavaju put ljudskih prava. Upoznat

emo se s tri osnovna koraka u razvoju ljudskih prava (filozofski koreni, politiko ostvarenje u

sklopu nacionalnih drava te politiko ostvarenje s univerzalnim pravom u Ujedinjenim

narodima) kako bi bolje razumeli sva ljudska nastojanja da se ta prava ostvare i da se potivaju,

te emo pojasniti svaki od njih. Videt emo osnovne karakteristike ljudskih prava (da su ona

neotuiva, nedeljiva i univerzalna), njihovu razliku ili slinost s osnovnim pravima oveka.

Takoe emo precizno sagledati prava koja svako od nas ima.

Korupcija se pojavljuje u gotovo svim podrujima ivota i delovanja, od javnih

institucija, preko politike do privrede i poslovanja s inostranstvom. Korupcija je oduvek

postojala, i zaista se ne moe smatrati ekskluzivitetom nekog vremena ili prostora, ali joj se u

poslednje vreme, zbog izrazito razornih efekata koje ima na ekonomije, demokratiju i poverenje

graana u vlast, posveuje znatna panja.

Ima vie nego dovoljno razloga da govorimo o korupciji, njenim oblicima i

mogunostima njenog smanjenja. Jedno ipak treba naznaiti na samom poetku: kao to je sluaj

sa brojnim drugim, negativnim drutvenim pojavama, i stepen korupcije se moe samo

smanjiti, nikako eliminisati. Ipak, moe se, tanije, mora se uiniti sve da se problem korupcije

dovede na prihvatljiv stepen onaj koji nee smetati odvijanju normalnog i redovnog ivota i

koji e omoguiti da deo kolaa, tj. ivot dostojan civilizovanog oveka probaju i oni manje

privilegovani. Stoga, iako se tema moda ini ve poprilino iscrpljenom i istraenom, ona je

itekako aktuelna.

1.TA ZNAI POJAM LJUDSKA PRAVA?

Svi ljudi roeni su slobodni, s jednakim dostojanstvom i pravima- poetak je prvoglana Opte deklaracije o ljudskim pravima. To znai da svi mi, od trenutka roenja posedujemo

odreena prava koja nazivamo ljudskim pravima. Ona su zajamena svakom oveku na temelju

njegova postojanja kao oveka i ona su neotuiva (to znai da nikome ne mogu biti oduzeta).

3


4/23


Za ljudska prava se moe rei da su to oni standardi bez kojih ljudi ne mogu iveti u

dostojanstvu kao ljudska bia. Ljudska prava su temelj slobode, pravde i mira. Njihovo

potivanje omoguuje pojedincu i zajednici da se potpuno razviju.

Sledee dve definicije su tipine definicije ljudskih prava1:

Ljudskim pravima smatraju se zajamena prava pojedinca na zatitu od drave, prava

koja mu pripadaju na temelju njegova postojanja kao oveka, prava koja u svakom sluaju ostaju

odriva i drava ih ne moe ograniavati. Oznaka uroena i neotuiva prava potie iz

vremena borbe protiv apsolutizma,jezgri ljudskih, odnosno osnovnih, prava pripadaju

dostojanstvo oveka, pravo na razvoj linosti, jednakost pred zakonom i ravnopravnost, sloboda

religije i rasuivanja, sloboda miljenja i informacija, sloboda uenja, sloboda okupljanja,

sloboda ujedinjavanja, sloboda kretanja, sloboda izbora zanimanja i sloboda rada, nepovredivost

stana, jemstvo privatnog vlasnitva, jemstvo prava na nasledstvo, pravo na azil i peticiju, kao i

zakonska prava poput zatite od neopravdanog uhienja.

U politikom reniku pojam ljudska prava oznaava celokupnost prava na slobodu koja

pojedinac moe zahtevati na temelju svog postojanja kao oveka i koja mu zajednica mora

pravno jamiti iz etikih razloga. U tom smislu re je o 'prirodnim', 'nedravnim', 'uroenim' ili

'neotuivim' pravima, kroz ije se potivanje i osiguranje legitimira jedna politika zajednica.2

Ljudska prava ne mogu se kupiti, zaraditi ili naslediti, ona pripadaju ljudima jednostavno

zato to su ljudi- ljudska prava svojstvena su svakom pojedincu i neodvojiva su od njega.

Ljudska prava ista su za sva ljudska bia bez obzira na rasu, pol, veru, politiko ili

drugo uverenje. Svi smo roeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima- ljudska prava su

univerzalna.

Ljudska prava ne mogu se oduzeti- niko nema pravo liiti drugu osobu prava iz bilo

kojeg razloga. Ljudi imaju ljudska prava ak i kada ih zakoni njihove zemlje ne priznaju ili kada

ih kre- ljudska prava su neotuiva.

1 Wichard Woyke (izdava), Mali rjenik meunarodne politike, Bonn 1994.

2 Bertelsmann Discovery Lexikon

4


5/23


Kako bi ivela u dostojanstvu, sva ljudska bia imaju istovremeno pravo na slobodu,

sigurnost i pristojan standard ivljenja- ljudska prava su nedeljiva.

2.KORUPCIJA Pojam, uzroci i oblici ispoljavanja

Da li je traenje veza da se ne eka u redu za plaanje rauna korupcija? Da li je to i

darivanje uiteljice za Osmi mart, ili davanje poklona u znak zahvalnosti profesorima nakon

odbranjenog diplomskog ili magistarskog rada? Donoenje zakona pod uticajem odreenih

lobija? Doniranje partija pred izbore?

Odgovor na ova pitanja nije lak kako se ini. Prouavati i analizirati korupciju zaista nije

nimalo lagan zadatak, pogotovo iz razloga njene polivalentnosti u pojavnom smislu. Naime, rekorumpirati potie od latinske rei corrumpere - kvariti, izopaiti, pokvariti, podmititi, podkupiti;

a re korumpiran na latinskom corruptus - znai potplaen, pokvaren, podmien.

Korupcija spada u pojmove kojima je teko odrediti sadraj budui da se njeno znaenje

menja u razliitom vremenskom, drutvenom i politikom kontekstu3. Uopte pod korupcijom se

podrazumeva zloupotreba javne slube radi line koristi. Meutim postoje odreene razlike u

odreenju pojma koje naglaavaju koliko je fenomena korupcije sloen.

Klasino shvatanje korupcije u politikoj istoriji polazi od ideje o tome da je korupcija

izraz kvarenja moralnih vrednosti drutva (Aristotel, Makiaveli, Monteskje). Korupcija je

patoloka pojava, drutvena aberacija u kojoj vladajua politika klasa lini interes stavlja iznad

interesa politike zajednice. U takvom pristupu korupcija se osuuje kao nemoralna i tetna po

politiku konstituciju drutva. Politika legitimizacija temelji se na injenici da nosioci politikih

funkcija zastupaju interese cele politike zajednice, da ne preferiraju lini ili grupni interes

(stranke, kompanije, specijalne interesne grupe).

Pojavom modernog i demokratskog drutva sve se vie istie drutvena disfunkcionalnost

korupcije. Ona se ne smatra samo moralno tetnom ve jednim od uzroka neefikasnosti drave.

Korupcija je dakle ponaanje koje je devijacija od normalnog obavljanja javne dunosti

radi line (ili druge: porodine, privatne, interesne grupe) koristi, ona je krenje normi radi

3 M. Bokovi: Aktuelni problemi suzbijanja korupcije,Policijska akademija, Beograd, 2000.,str:56

5


6/23


ostvarenja linog interesa. To ukljuuje radnje kao to su podmiivanje (primanje novca ili druge

beneficije ime se utie na odluku javne vlasti), nepotizam (patronaa i primjenjivanje

askriptivnih ili porodinih kriterija u odluivanju o javnoj stvari) te zloupotreba poloaja za linu

korist (ilegalno koritenje javnog dobra, usluge ili druge gratifikacije).

U pravnom smislu korupcija se definie na razliite naine i kao razliita krivina dela.

Standardno odreenje za sada je odredba prema kojoj je korupcija:

a) traenje ili primanje, posredno ili neposredno javnog slubenika ili osobe koja obavlja

javnu funkciju, bilo kakve novane vrednosti, ili druge povlastice, kao to je poklon, usluga,

obeanje ili pogodovanje za njega ili neku drugu osobu ili jedinicu, u razmenu za neki akt ili

propust u obavljanju javne dunosti;

b) ponuda ili jamenje, neposredno ili posredno, javnom slubeniku ili osobi kojaobavlja javnu funkciju, bilo kakve novane vrednosti ili druge povlastice, kao to je dar, usluga,

obeanje ili pogodovanje za njega ili neku drugu osobu ili jedinicu, u razmenu za neki akt ili

propust u vrenju javne dunosti,

c) akt ili propust u obavljanju svojih dunosti od strane javnog slubenika ili osobe koja

vri javnu funkciju u svrhu dobijanja nezakonite pogodnosti za njega ili treu stranu,

d) zloupotreba ili pridobijanje imovine koje se izvodi iz nekog akta, kojeg brani ovaj

lanak4.

3.ZATO JE VANO POVEZATI LJUDSKA PRAVA SAKORUPCIJOM

Pristup iz ugla ljudskih prava se, usredsreuje na lica koja su posebno podlona riziku,

daje rodnu perspektivu i nudi smernice za razradu i implementaciju politika za borbu protiv

korupcije. Kada se pokae da korupcija kri ljudska prava, to utie na stavove javnosti. anse da

4 lanak VI Interamerican Convention Against Corruption,1997

6


7/23


ljudi podre kampanje i programe za prevenciju korupcije poveavaju se kada oni postanu

svesniji tete koju korupcija nanosi javnim i individualnim interesima, kao i zla koje moe da

nanese ak i najmanja korupcija. Ovo je vano jer je, uprkos snanoj retorici, politiki uticaj

najveeg broja antikorupcijskih programa slab. Identifikovanje specifinih veza izmeu ljudskih

prava i korupcije moe ubediti kljune aktere javne funkcionere, lanove parlamenta, sudije,

tuioce, advokate, biznismene, bankare, knjigovoe, medije i celokupnu javnost da zauzmu

vri stav u odnosu na korupciju. Ovo moe da bude sluaj ak i u zemljama gde je pozivanje

na ljudska prava osetljiva tema. Standardi ljudskih prava, kako su utvreni u najznaajnijim

meunarodnim sporazumima i lokalnim zakonima, nameu dravama obaveze. Usredsreivanje

na odreena ljudska prava pomoi e da se ustanovi ko ima pravo na odtetu kada se izvri delo

korupcije i ija je dunost da preduzme korake protiv korupcije i da zatiti one koji su njome

pogoeni.

Jasno razumevanje stvarnih veza izmeu dela korupcije i ljudskih prava moe omoguiti

onima koji imaju legitimne odtetne zahteve da trae svoja prava u sluajevima korupcije, i

pomoi dravama i drugim javnim vlastima da potuju, tite i ispunjavaju svoje obaveze u oblasti

ljudskih prava na svim nivoima.

Tokom poslednjih ezdeset godina, po usvajanju Univerzalne deklaracije o ljudskim

pravima (UDHR), stvoreni su mnogi mehanizmi za pozivanje drava i pojedinaca na

odgovornost za krenje ljudskih prava. Pored pravne odgovornosti, parlamentarno izvetavanje

igra vanu ulogu u mnogim zemljama, dok je nadgledanje od strane civilnog drutva postalo

mnogo opsenije5. Evolucija nacionalnih institucija za ljudska prava je od podjednakog znaaja.

Kada se dela korupcije poveu sa krenjima ljudskih prava, tada sve ove institucije mogu

da rade u pravcu nametanja odgovornosti a time i demotivisanja korupcije. Iako ove institucije

ne mogu zameniti tradicionalne antikorupcijske mehanizme prvenstveno krivino pravo one

mogu uiniti da sluajevi korupcije postanu vidljiviji, mogu naterati dravu da preduzme

preventivne mere, a mogu i odvratiti korumpirane funkcionere od zloupotrebe svojih ovlaenja.

Tako ove institucije mogu u isto vreme podii svest i postii efekat odvraanja.

5 Interameriki sud za ljudska prava (I/A Court H. R.).

7


8/23


Pristup sa pozicije ljudskih prava u najveoj meri je vezan za osnaivanje grupa koje su

izloene specifinim rizicima. Okvir ljudskih prava eksplicitno naglaava da grupe koje su

ranjive i ugroene moraju biti zatiene od zloupotreba.

To se postie primenom ukrtenih principa posebno principa koji su usredsreeni nanediskriminaciju, angaovanje i odgovornost koji imaju za posledicu osnaivanje ljudi koji su

u nepovoljnom poloaju6. Pravo ljudskih prava obavezuje drave da ozbiljno shvate ove

principe. Na primer, stanovnitvo ne treba da se pita na povran nain, ve mu treba dozvoliti i

ohrabrivati ga da aktivno uestvuje u borbi protiv korupcije. Iz perspektive ljudskih prava, od

kreatora politike se zahteva da postave pitanje kakav e uticaj projekat ili implementacija

antikorupcijskih programa imati na ljude koji su marginalizovani ili osiromaeni, podvrgnuti

drutvenoj diskriminaciji, ili na neki drugi nain ugroeni. Potovanje principa ljudskih prava

podrazumeva prepoznavanje i savladavanje prepreka (kao to su jezike razlike, kulturna

shvatanja, rasizam i rodna diskriminacija) koje ine da ovi ljudi budu ranjivi kada je u pitanju

korupcija. Iako se ini da postoji saglasnost da korupcija ima poseban uinak na grupe koje su

ranjive i ugroene, ugraivanje ranjivosti i roda u projekte antikorupcijskih programa i dalje je

ogranieno i retko. Ako bi se ljudska prava koristila u veoj meri, to bi pomoglo jaanju ovih

aspekata antikorupcijske politike. Princip nediskriminacije moe biti od posebne koristi kao

putokaz u dostizanju ovog cilja.

4.RANJIVOST I UGROENOST

I dok korupcija kri prava svih koji su njome pogoeni, njene posledice su nesrazmerno

velike kada su u pitanju lica koja pripadaju grupama izloenim specifinim rizicima (kao to su

manjine, autohtoni narodi, radnici migranti, osobe sa hendikepom, osobe zaraene HIV-

om/AIDS-om, izbeglice, zatvorenici i siromani). Korupcija takoe ima nesrazmerno velike

posledice po ene i decu. Oni koji izvravaju dela korupcije trudie se da sebe zatite od

otkrivanja kao i da zadre pozicije koje im pruaju mo.

6 Popovi: Ekonomsko znaenje korupcije; Zbornik radova-Korupcija, Centar za menadment i Institut zakriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd,2003.str:114

8


9/23


U nekim sluajevima, upravo je ranjivost nekih grupa ta koja ini da one lako postaju

rtve korupcije. Na primer, korumpirani slubenici mogu iznuivati novac od radnika migranata

koji nemaju dozvolu za boravak pretnjama deportacijom, znajui da ovi radnici ne mogu da se

ale. U poreenju sa drugim grupama, izgleda da se od Roma neproporcionalno esto trai da

plate mito kada pokuavaju da koriste zdravstvene i obrazovne usluge. U ovakvim sluajevima

korupcija moe da uvea i pogora ve postojee probleme ovih grupa vezane za ljudska prava.

4.1 ene

Korupcija razliito utie na mukarce i ene, i uvruje i osnauje postojeu rodnu

neravnopravnost. Nemogunost pristupa politikoj i ekonomskoj moi iskljuuje ene iz mrea

koje omoguavaju pristup telima koja donose odluke. Tamo gde mukarci kontroliu institucije,

ene nemaju dovoljno snage da se suprotstave korupciji ili klijentelizmu. Korupcija u

zakonodavnoj i izvrnoj vlasti moe omoguiti diskriminatorskim zakonima da opstanu, dok

korupcija u sudskoj vlasti moe diskriminisati ene koje nemaju sredstava da plate mito kako bi

dobile pristup pravosudnom sistemu. U nekim drutvima, ene se tradicionalno shvataju kao

neaktivni uesnici u sudskim procesima (gde ih mogu zastupati muki roaci). tavie, u

mnogim neformalnim ili paralelnim procesima odluivanja ne postoji bilo kakva kontrolakorupcije. Pristup ena pravdi ugroen je i na druge naine. Na primer, trgovina ljudima esto

ukljuuje i korumpiranost graninih slubenika, policije i pripadnika pravosua. Kao nelegalni

imigranti, esto bez identifikacionih dokumenata i podvrgnute (seksualnom) nasilju, ene koje su

rtve trgovine ljudima oigledno su spreene da trae zatitu suda. Takoe, mnoge ene imaju

manje mogunosti nego mukarci da se obrazuju ili da steknu posed, dobiju kredit i druga

korisna sredstva. Tamo gde imaju pristup zaposlenju, esto dobijaju manje plate. esto

preuzimaju kune obaveze uvanja dece i starijih lanova porodice, to znai da su finansijski

zavisne, ne mogu da se zaposle ili su siromanije. Iz svih ovih razloga ali u osnovi zato to su

ene natproseno zastupljene u najsiromanijim segmetima drutva nedovoljno zastupljene u

organima u kojima se donose odluke korupcija i klijentelizam utiu na njih na posebne naine,

najee neproporcionalno7. Na primer, korupcija koja preusmerava javne resurse od osnovnih

7 Nacionalni program odgoja i obrazovanja za ljudska prava, I deo; Vlada Republike Srbije, Beograd, 1998.,str:12

9


10/23


usluga ili programa protiv siromatva posebno teti dobrobiti ena i onih koji od njih zavise, a

koji se u velikoj meri oslanjaju na ovakve usluge.

Na isti nain, mito kojim se poveavaju cenejavnih usluga takoe e neproporcionalno

pogoditi ene, jer one, u proseku, imaju manje mogunosti da plate mito, vie zavise od javnihslubi, a ponekad (na primer, tokom trudnoe) imaju potrebe za uslugama koje mukarcima nisu

potrebne.

4.2 Deca

Korupcija moe imati neproporcionalno snane posledice po decu. Iako, u naelu, deca

imaju ista graanska, politika, ekonomska, socijalna i kulturna prava kao i odrasli, ona imaju i

odreena specifina prava. Najvei deo ovih prava odreen je Konvencijom UN o pravima deteta

(CRC) iz 1989, lanom 24. Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima

(ICCPR) i lanom 10 (3) Meunarodnog sporazuma o ekonomskim, drutvenim i kulturnim

pravima (ICESCR).

Korupcijom se moe kriti veliki deo prava koja deca dele sa odraslim osobama,

ukljuujui pravo na ivot i pravo na zdravlje. Pored ovih, neka prava, kao to je pravo na

obrazovanje, od posebne su vanosti za decu. Koruptivna praksa nanosi tetu i drugim pravima

koja su od posebne vanosti za decu: pravu deteta da bude zatieno tokom procedura usvajanja,

pravu na zatitu od trgovine ljudima i seksualnog iskoriavanja, kao i pravu na zatitu od dejeg

rada.

5.LJUDSKA PRAVA KAO PREVENTIVNE MERE

Dok slaba zatita ljudskih prava stvara prilike za korupciju, politike koje promoviu

ljudska prava mogu da je spree. Kada drave dozvoljavaju slobodan protok informacija, postaje

lake da se prepoznaju i prijave sluajevi korupcije. Meutim, imajui u vidu da novinari i

urednici takoe mogu biti potkupljeni, zatita ovog prava nije dovoljna. Vlasti takoe treba da

10


11/23


garantuju uslove za postojanje raznovrsnih slobodnih medija i da tite politiku nezavisnost

medija koji predstavljaju javne servise. Ako ne postoji tradicija potovanja slobode izraavanja,

slabi mediji nisu u mogunosti da obelodane korupciju a da sebe ne izloe tubama za klevetu ili

rizikuju linu bezbednost. Zatita prava na osnivanje i pristupanje formalnim i neformalnim

udruenjima, kao to su organizacije za ljudska prava, takoe je jedan od kljunih elemenata u

borbi protiv korupcije.

5.1 Politika prava

Tamo gde se politika prava ne tite na delotvoran nain, poveavaju se mogunosti za

korupciju. Nizak nivo politikog angaovanja stvara uslove za nekanjivost i korupciju.

Delotvorna primena politikih prava stvara protivteu moi drave i njenoj zloupotrebi,ukljuujui korupciju.

5.2 Pravo na informacije

Donedavno, ovo pravo je interpretirano kao obaveza drava da ne ometaju protok

informacija. Meutim, 2002. godine, Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda

eksplicitno je uvela pojam pozitivne obaveze mogunosti pristupa informacijama, a 2006. godine

Inter-ameriki sud za ljudska prava (I/A Court H. R.) presudio je nedvosmislenomu korist prava

na pristup javnim informacijama.

6.KORUPCIJA KAO KRENJE LJUDSKIH PRAVA

Analiza korupcije koja se oslanja na ljudska prava naglaava tetu koju korupcija nanosi

pojedincima. Iz ove perspektive, esto se uzima kao dato da korupcija kri ljudska prava. Kada

ovo tvrde, ljudi imaju na umu veliki broj pitanja. Oni podrazumevaju da, kada je korupcija iroko

rasprostranjena, stanovnitvo nema pristup pravdi, nema sigurnost i ne moe da zatiti svoja

11


12/23


sredstva za ivot. Sudski funkcioneri i policija su zainteresovaniji za mito nego za potovanje

zakona. Bolnice ne lee ljude zato to medicinsko osoblje prua bolji tretman pacijentima koji

plaaju mito ili zato to bolnice nisu dobro snabdevene zbog korumptivnih procedura nabavke.

Siromane porodice nemaju mogunosti da se prehrane jer su programi socijalne zatite

korumpirani ili izvitopereni tako da podravaju pokroviteljske mree. kole nisu u mogunosti

da uenicima ponude kvalitetno obrazovanje jer je obrazovni budet opljakan te profesori ne

mogu biti plaeni a knjige ne mogu biti kupljene. Poljoprivrednici i pijani prodavci ne mogu da

zarade za ivot jer policija uzima deo njihovih proizvoda i prihoda 8. Na mnoge sline naine

korupcija podupire diskriminaciju, uskrauje prihode ranjivim osobama i spreava ljude u

ispunjavanju njihovih politikih, graanskih, socijalnih, kulturnih i ekonomskih prava. Ugovorna

tela Ujedinjenih nacija i posebne procedure Ujedinjenih nacija zakljuile su da, tamo gde je

korupcija iroko rasprostranjena, drave nisu u mogunosti da ispune svoje obaveze iz oblasti

ljudskih prava. Neki meunarodni dokumenti korupciju smatraju ak zloinom protiv

ovenosti, koji oznaava kategoriju krivinih dela koja obuhvata genocid i muenje. Meutim,

ovakvi stavovi su najee izraeni u optim crtama. Retko se definie ili objanjava u kojoj meri

dela korupcije direktno kre ljudska prava, ili vode ka krenju ovih prava. Veina postojeih

radova istrauje uzroke korupcije, mehanizme i politike za njeno spreavanje, kao i oblike

tehnike saradnje za pomo dravama u razvoju i zemljama u ekonomskoj tranziciji. Malo je

raeno na opisivanju veza izmeu dela korucije i krenja ljudskih prava na precizan i jasan nain.

7.UTVRIVANJE KADA JE DOLO DO KRENJA LJUDSKIHPRAVA

Ne moe se mehaniki zakljuiti da odreeno delo korupcije kri ljudska prava samo na

osnovu injenice da svi oblici korupcije mogu na dui rok uticati na ljudska prava. Ovo znai da

8 Mio Bokovi, Organizovani kriminalitet i korupcija sa posebnim osvrtom na Republiku Srbiju, Beograd, 2004.godine.,str:58

12


13/23


je neophodno napraviti razliku izmeu dela korupcije koja direktno kre ljudska prava i dela

korupcije koja vode ka krenju ljudskih prava (ali sama po sebi ne kre nijedno pravo), kao i dela

korupcije gde uzrono-posledina veza sa odreenim krenjem prava ne moe biti praktino

uspostavljena, kako bi se okvir ljudskih prava primenio na koristan nain (to znai, sa

potencijalnim rezultatima u zakonodavstvu).

Drava je odgovorna za krenje ljudskih prava kada se dokae da njeni postupci (ili

proputanje da postupi) nisu u skladu sa zahtevima koje postavljaju meunarodni ili nacionalni

standardi ljudskih prava. Stoga, da bi se odredilo da li konkretno delo korupcije kri neko od

ljudskih prava nuno je prvo ustanoviti opseg i sadraj obaveze potovanja ljudskog prava koje

je u pitanju, i da li ona proistie iz unutranjeg zakonodavstva, meunarodnog sporazuma,

obiaja ili optih pravnih principa.

Obaveze potovanja ljudskih prava primenjuju se na sve grane vlasti (izvrnu,

zakonodavnu i sudsku) na svim nivoima (nacionalnom, regionalnom i lokalnom). Prema pravu

ljudskih prava, delo (ili izostanak dela) moe se pripisati dravi ako je poinjeno, podstaknuto,

podstreknuto, ohrabreno ili preutno podrano od strane bilo kog dravnog organa ili nekog

drugog lica koje nastupa sa slubenog poloaja.

7.1 Tri nivoa obaveza drave

Danas je opteprihvaeno postojanje tri nivoa obaveza drave u odnosu na ljudska prava:

obaveze potovanja, zatite i ostvarivanja ljudskih prava.

Obaveza potovanja nalae dravi da se uzdri od preduzimanja bilo koje mere koja

moe uskratiti pojedincu da uiva svoja prava ili mu uskratiti mogunost da sopstvenim

naporima ostvari ta prava. Ova vrsta obaveze esto se povezuje sa graanskim i politikim

pravima (npr. uzdravanje od muenja) ali se takoe odnosi i na ekonomska, socijalna i kulturna

prava. Na primer, kada je u pitanju pravo na adekvatan smetaj, drave imaju obavezu da se

uzdre od nasilnog ili proizvoljnog iseljavanja.

Obaveza zatite nalae dravi da spreava krenje ljudskih prava od strane treih lica.

Obaveza zatite se obino smatra osnovnom funkcijom drave, koja treba da sprei da

13


14/23


pripadnicima drutva bude naneta nepopravljiva teta. To od drava zahteva da: (a) spree

krenje prava od strane pojedinaca ili drugih nedravnih aktera; (b) izbegavaju i eliminiu

povode za krenje ljudskih prava od strane treih lica i (c) obezbede pristup pravnim lekovima

kada doe do krenja prava, kako bi se spreili dalji gubici.Nepotovanje ovog nivoa obaveze

moe biti kljuna odrednica za odgovornost drave u sluajevima korupcije. Nedelovanjem,

drave mogu kriti ljudska prava9. Na primer, ako ne inkriminiu odreenu praksu ili ne

primenjuju odreene krivine odredbe, moe se dogoditi da drave ne spree, ne potisnu ili ne

kazne oblike korupcije koji uzrokuju krenje prava ili vode ka njemu.

Obaveza zatite moe obezbediti i vezu koja je potrebna da bi se pokazalo da koruptivno

ponaanje u privatnom sektoru prouzrokuje odgovornost drave. Mada moe biti teko da se to

ustanovi, drava se moe smatrati odgovornom za krenje prava ako, na primer, ne donese

odgovarajue zakone koji bi spreili ili kaznili korupciju od strane privatnih korporacija. Takoe,

drava moe biti ocenjena kao nemarna u sluaju da poslodavci kre zakone o radu (obavezu

potovanja minimalne zarade, propise o zdravlju i sigurnosti) i sistematino podmiuju dravne

inspektore rada kako bi ovi preli preko ovakvog ponaanja. U sluaju transnacionalnih

korporacija, obaveze moe imati i drava u kojoj se kompanija nalazi i ona iz koje potie.

Meutim, ei je sluaj da drava iz koje kompanija potie ima bolje mehanizme potrebne da se

osigura potovanje ljudskih prava od strane kompanije. Taj nivo obaveza je relevantan za

procese privatizacije. Privatizacija javnih slubi (na primer, zdravstvo, transport itelekomunikacije) moe umnogostruiti broj prilika za korupciju i nakoditi uivanju odreenih

prava (na primer, pristup istoj vodi). U nekim sluajevima privatizacije, drava jasno zadrava

neposrednu odgovornost za slubu koja je u pitanju (na primer, kada dravne firme zadre

odreene javne funkcije nakon privatizacije).

U drugim sluajevima, drava prenosi nadlenost na privatne kompanije, ali je i u ovim

sluajevima i dalje odgovorna za krenje prava od strane tih kompanija, i snosi odgovornost u

sluaju da ne uspe da sprei korupciju (ili izloenost korupciji) tokom privatizacije, ili ne titiprava ranjivih grupa koje zavise od slubi koje su u pitanju.

9 Popovi: Ekonomsko znaenje korupcije; Zbornik radova-Korupcija, Centar za menadment i Institut zakriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd,2003.,str:149

14


15/23


Obaveza ostvarivanja nalae dravi da preduzme mere kako bi osigurala da stanovnitvo

pod njenom nadlenou moe da zadovolji osnovne potrebe (kako ih priznaju instrumenti

ljudskih prava) koje ne moe da obezbedi sopstvenim naporima. Iako je ovo kljuna obaveza

drave u odnosu na ekonomska, socijalna i kulturna prava, postoji dunost da se ona ispuni i u

odnosu na graanska i politika prava. Na primer, jasno je da sprovoenje zabrane muenja (koje

nalae dravama da istrauju i kanjavaju poinioce, donose zakone o njihovom kanjavanju i

preduzimaju preventivne mere kao to je obuka policije), ili obezbeivanje prava na pravino

suenje (koje zahteva ulaganje u sudove i sudije), prava na slobodne i pravedne izbore, kao i

pravnu pomo, zahtevaju znatna sredstva i ulaganja.

Prema tome, do krenja ljudskih prava dolazi kada postupci ili izostanak postupaka

drave nisu u skladu sa obavezom drave da potuje, titi ili ostvaruje priznata ljudska prava lica

koja su u njenoj nadlenosti. Meutim, da bi se ocenilo ponaanje odreene drave u praksi,

potrebno je jo utvrditi i kakvo se konkretno ponaanje zahteva od drave u odnosu na svako

pravo ponaosob. To e zavisiti od uslova u okviru obaveza drave da potuje ljudska prava, kao i

njihovog tumaenja i primene, pri emu treba imati u vidu predmet i svrhu svake od obaveza,

kao i injenice u svakom od sluajeva.

Pojam krenje treba da se korisiti samo formalno kada postoji zakonska obaveza.

Korienje ove trojne tipologije predstavlja praktian analitiki instrument za bolje razumevanje

sloenosti realnih situacija. To su smernice koje nam pomau u pristupu sloenim meusobnim

vezama i zavisnostima obaveza koje se moraju potovati da bi se zatitila ljudska prava. U tom

pogledu, od kljune vanosti je imati u vidu da druge obaveze takoe treba uzeti u obzir, na sva

tri nivoa, kao to je obaveza da se uspostave norme, procedure i institucionalni aparat neophodan

za ostvarivanje prava, kao i obaveza potovanja principa ljudskih prava poput nediskriminacije,

transparentnosti, angaovanja i odgovornosti.

8.KADA KORUPCIJA MOE DA KRI PRINCIPEJEDNAKOSTI I NEDISKRIMINACIJE

Principi jednakosti i nediskriminacije su osnovni principi ljudskih prava. Princip da je

svaki pojedinac jednak pred zakonom i da ima pravo da bude zatien zakonom na jednakoj

15


16/23


osnovi potvren je u svim najvanijim sporazumima o ljudskim pravima. Meutim, ovi principi

ne podrazumevaju da svaka razlika u tretmanu podrazumeva diskriminaciju. Na primer, nije

diskriminacija praviti razliku ako su kriterijumi koji se koriste razumni i objektivni, a svrha

legitimna. Na primer, afirmativna akcija, kao i drugi oblici inicijativa kojima se prua neka

prednost, ne moraju nuno kriti princip nediskriminacije i u nekim sluajevima mogu biti

potrebni da bi se otklonila diskriminacija.

Odbor za ljudska prava Ujedinjenih nacija definie diskriminaciju kao svako

razlikovanje, iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prednosti na osnovu rase, boje koe, pola,

jezika, vere, politikog ili drugog stava, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovinskog stanja,

roenja ili drugog statusa, a koje za svrhu ili ishod ima ponitavanje ili krenje priznavanja,

uivanja ili ostvarivanja svih prava i sloboda svakom licu na jednakoj osnovi.

etiri elementa ove definicije tiu se korupcije. Prvo, dela diskriminacije su iroko

definisana (svako razlikovanje, iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prednosti) a dela

korupcije sama po sebi prave razliku, iskljuuju ili daju prednost. Drugo, definicija nabraja

nekoliko osnova za diskriminaciju (rasa, vera, boja koe, pol itd.), ali te osnove ne iskljuuju i

druge, to pokazuje ukljuivanje izraza ili drugog statusa. Zbog toga je diskriminacija na bilo

kojoj osnovi zabranjena. Tree, definicija diskriminacije zabranjuje dela koja imaju

diskriminatornu svrhu ili ishod. Po definiciji, korupcija ima i diskriminatornu svrhu i

diskriminatorni ishod. etvrto, diskriminacija mora kao konkretan ishod imati ponitavanje ili

krenje priznavanja, uivanja ili ostvarivanja nekog ljudskog prava, kao to su pravo na ivot,

pravo na obrazovanje ili pravo na zdravlje. Mnogi sluajevi korupcije imaju ovakve posledice.

Oni prave razlike, ili iskljuuju, ograniavaju ili daju prednost, na naine koji spreavaju

pojedince u ostvarivanju jednog ili vie prava. U isto vreme, do diskriminacije moe doi i kada

nijedno posebno pravo (osim prava na jednakost) nije povreeno.

Kada neko lice dobije privilegovan tretman na osnovu mita (na primer, pri podnoenju

zahteva za dobijanje slubenog dokumenta kao to je paso ili viza, ili prolazak robe kroz

carinsku kontrolu bez plaanje poreza i carina), ne mora nuno biti neposredno povreeno

nijedno pravo osim prava na jednakost, tj. prava na jednak tretman pri dobijanju vize ili prolasku

robe kroz carinu. Ovo pravo nezavisno je od drugih ljudskih prava. Na primer, ako veliki broj

ljudi ne plaa carinu, ona moe da se povea, to e uticati na siromane porodice koje dobijaju

16


17/23


robu od roaka iz inostranstva; ako neki ljudi ubrzano prolaze kroz proceduru dobijanja vize,

drugi e biti suoeni sa kanjenjem itd.

Ukratko, svaki pojedinac ima pravo na jednak tretman od strane javnih funkcionera i ako

neko lice potkupi javnog funkcionera, to lice stie privilegovan status u odnosu na drugepojedince u slinom poloaju koji se nisu koristili podmiivanjem.

Slino, kada se od nekog lica trai da plati mito u zamenu za dobijanje usluge na koju to

lice ima pravo besplatno, to lice postaje rtva diskriminacije u odnosu na druge pojedince u istoj

situaciji. U oba primera postoji krenje prava, jer se slini sluajevi tretiraju na razliit nain, a

razlika u tretmanu je posledica korupcije, to nije objektivno ili razumno opravdanje 10. Dela

korupcije obino dovode do nejednakog i diskriminatornog ishoda kada su u pitanju ljudska

prava. Na primer, ako korupcija nekom licu ograniava pristup adekvatnom smetaju, to sesmatra diskriminacijom. Svako bi trebalo da ima pristup smetaju, dok ugroenim grupama

posebno treba obezbediti odreeni prioritet. Posle iseljenja, ljudima se esto obeava alternativni

smetaj, ali moe se desiti da im se kasnije uskrati uspean pristup ovom smetaju jer javni

funkcioneri koji su za to zadueni zahtevaju mito.

Programi jeftinih stanova, osmiljeni sa dobrom namerom da pomognu ugroenim

grupama, mogu na isti nain biti zloupotrebljeni od strane javnih funkcionera u cilju sticanja

materijalne koristi. Korupcija u zdravstvu esto kri pravo na jednakost i nediskriminaciju.

U ovakvim sluajevima, drave imaju dunost da bez odlaganja deluju kako bi

obezbedile da se pravu na zdravlje moe pristupiti bez diskriminacije. Ovde se moe istai

interesantna veza izmeu mita koje se daje zdravstvenim radnicima i pristupanosti i propisanog

nivoa kvaliteta zdravstvenih usluga. Ponekad, kada se zdravstvenom radniku d novac ili poklon,

teko je rei da li je svrha ovog postupka bila da se obezbedi leenje, da se utedi vreme, da se

putem korupcije osigura da leenje bude odgovarajue, ili da se iskae zahvalnost. Ovde postoji

delikatno razgranienje koje je potrebno paljivo analizirati. Prvo i pre svega, ako je zdravstveni

10 Mio Bokovi, Organizovani kriminalitet i korupcija sa posebnim osvrtom na Republiku Srbiju, Beograd, 2004.godine.,str:66

17


18/23


radnik iznudio mito, ili ga postavio kao uslov za dobijanje zadovoljavajue zdravstvene pomoi,

pravo na zdravlje je prekreno. Drugo, nasuprot tome, ako je novac dat iz zahvalnosti ili radi

obezbeivanja kvalitetnijeg leenja, ono to je bitno jeste da li bi pacijent dobio zdravstvenu

uslugu zadovoljavajueg standarda nezavisno od toga da li je zdravstvenom radniku dao novac

ili poklon. Tree, ostaje problem to se, ak i u ovoj situaciji, pravo na jednakost (zabranu

diskriminacije) primenjuje u svim sluajevima. Rezultat toga je da, ak i u sluajevima kada mito

ili neformalno davanje novca ne utie na samo leenje ili na pristup leenju, dela korupcije mogu

i dalje tehniki kriti pravo na zdravlje.

9.KADA KORUPCIJA MOE DA KRI EKONOMSKA,SOCIJALNA I KULTURNA PRAVA

Naroito je vano posvetiti panju posledicama koje korupcija ima po ekonomska,

socijalna i kulturna prava. Postoje velike anse da se korupcijom prekri uivanje ovih prava

budui da su drave, kao to emo videti, kroz pravo ljudskih prava prihvatile irok spektar

obaveza obezbeivanja ili ureivanja javnih slubi kada je u pitanju zdravlje, smetaj, voda i

obrazovanje. Iz ovih slubi generiu se veliki javni ugovori koji ne samo to stvaraju prilike za

korupciju ve imaju i neproporcionalan uticaj na ranjive i ugroene grupe, posebno ene. iroko

rasprostranjena korupcija u zdravstvenim ili obrazovnim slubama odvraa siromane graane

od traenja zdravstvenih i obrazovnih usluga, i sniava ivotni standard i mogunosti naroito

siromanih ljudi. Tamo gde drave privatizuju slube u oblastima kao to su zdravstvo,

obrazovanje i vodosnabdevanje, razlika izmeu privatnog i javnog sektora moe postati nejasna.

Uprkos tome, ak i kada su javne slube privatizovane, drava je i dalje odgovorna za krenja

nekih prava koja poine privatne kompanije i bie odgovorna ako ne uspe da sprei korupciju (ili

izloenost korupciji) tokom procesa privatizacije, ili ako ne titi prava ranjivih grupa koje zavise

od ovih slubi.Korupcija ima posledice po uivanje svih ekonomskih, socijalnih i kulturnihprava. Kada procenjujemo da li delo korupcije kri ekonomska, socijalna i kulturna prava,

moraju se imati u vidu dve kljune obaveze: obaveza drave da preduzme korake ka postupnom

ostvarivanju ovih prava i njena obaveza davanja prioriteta ljudskim pravima tokom raspodele

resursa. Primena dva analitika instrumenta takoe moe biti od pomoi, a to su: tri nivoa

obaveza drave (da potuje, titi i ostvaruje prava) kao i principi raspoloivosti i dostupnosti.

18


19/23


9.1 Postupno ostvarivanje prava

Drave moraju preduzeti promiljene, konkretne i ciljane korake ka potpunom

ostvarivanju ovih prava. Preuzeta obaveza stupa na snagu bez odlaganja i od drava se zahteva

da usvoje irok raspon razliitih mera (kao to su donoenje relevantnih zakona, obezbeivanje

pravnih lekova i preduzimanje administrativnih, finansijskih, obrazovnih ili socijalnih mera).

Drave moraju to bre i efikasnije ii prema potpunoj realizaciji, a svaka ciljana retrogradna

mera mora imati svoje opravdanje u kontekstu upotrebe maksimuma raspoloivih resursa.

Korupcija ukazuje da drava ne preduzima korake u pravom smeru. Kada korumpirani

zvaninici kradu sredstva ili kada pristup zdravstvu, obrazovanju i stanovanju zavisi od mita,

jasno je da se dravni resursi ne koriste maksimalno u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i

kulturnih prava. Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za prava svih ljudi na uivanje najvieg

ostvarivog standarda fizikog i psihikog zdravlja, bavei se upravo ovim, objanjava da u

sluaju kada drava ne napreduje ka ispunjavanju prava na zdravlje zbog korupcije u ovom

sektoru, ona ne potuje svoje obaveze u pogledu prava na zdravlje. Komitet Ujedinjenih nacija za

prava deteta primeuje da korupcija umanjuje raspoloive resurse za implementaciju Konvencije

o ovom pravu. Komitet smatra da drave u kojima je korupcija iroko rasprostranjena ne mogupotovati svoju obavezu ostvarivanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava dece propisanu

lanom 4. ove Konvencije.

Pronevera dravnih sredstava na visokom nivou takoe umanjuje resurse za sprovoenje

zakona koji su neophodni za zatitu dece od trgovine ljudima i od seksualne ekspolatacije, kao i

prinudnog rada.

10. ZATITA PRAVA ONIH KOJI ISTRAUJU KORUPCIJU

Neke vlade koriste antikorupcijske kampanje kako bi potisnule kritiare ili politike

protivnike, ili ograniile prava onih koji se bore protiv korupcije. Kada se ovo desi, umesto da

19


20/23


daju doprinos poveavanju transparentnosti i odgovornosti, antikorupcijske kampanje mogu da

oslabe demokratiju i poverenje javnosti11. U ovakim sluajevima, ljudska prava onih koji su

politike mete mogu biti prekrena. Sem toga, razmatraju se i problemi koji se pojavljuju kada

antikorupcijske kampanje postanu politizovane, na primer, kada se iskoriavaju u cilju sticanja

izborne prednosti.

Iznosi se i zakljuak da je neophodno tititi prava zagovornika borbe protiv korupcije,

kao i smanjiti broj prilika za politiku eksploataciju antikorupcijskih kampanja: ovi ciljevi nude

kljune polazne take za saradnju izmeu organizacija za ljudska prava i antikorupcijskih

organizacija.

11.PRETNJE LJUDSKIM PRAVIMA SA KOJIMA SESUOAVAJU ZAGOVORNICI BORBE PROTIV KORUPCIJE

Oni koji se bore protiv korupcije i zahtevaju transparentnost vlasti esto sami postaju

rtve krenja ljudskih prava. Rizici i pretnje mogu se pojaviti u mnogim oblicima. Novinari i

zagovornici borbe protiv korupcije mogu biti maltretirani, moe im se pretiti, pa ak mogu biti i

ubijeni kako bi bili spreeni da sluajeve korupcije uine javnim. Uzbunjivai mogu biti uutkani

hapenjem ili pretnjom silom. Ponekada oni koji istrauju ili prijavljuju sluajeve korupcije

postaju mete krivinih tubi koje su fabrikovane ili neprimerene. Ugledni novinari ili

zagovornici ljudskih prava mogu biti (lano) optueni za primanje mita ili lano prikazivanje

svog finansijskog stanja. Opozicioni kandidati mogu biti spreeni da uestvuju na izborima dok

ne dokau da nisu krivi po (lanim) optunicama za korupciju. Ovakvom praksom kri se ne

samo pravo na ivot, slobodu i sigurnost ve i pravo na slobodu miljenja i izraavanja i pravo na

traenje i dobijanje informacije bez ometanja.Ovakva praksa takoe obeshrabruje druge

pojedince da u budunosti prijave korupciju. Medijske kampanje i pritisak na javno mnjenje

takoe mogu dovesti do situacije u kojoj se vlasti oseaju obavezne da kazne ljude koji su

navodno odgovorni za dela korupcije ak i kada nema dovoljno dokaza za njihovu osudu. Sudije,

kao i tuioci i drugi organi vlasti odgovorni za krivino gonjenje sluajeva korupcije, esto se

11 Z. oki i A. eki: Korupcija kao teki oblik kriminala, (Materijali sa savetovanja: Teki oblici kriminala),Budva, 2004. god.,str:112-117

20


21/23


optuuju za mek stav prema korupciji, ili ak za umeanost u korupciju, ako ne kanjavanju

navodne zloupotrebe brzo i na upadljiv nain.

Zbog ovoga oni mogu biti skloni krenju garancija pravednog sudskog postupka.Iako

vlasti imaju zakonsko pravo da pojedince liavaju slobode, one to ne smeju raditi na nezakonit iliproizvoljan nain, a korienje ovog prava mora biti u skladu sa zakonskim standardima

pravednog postupka, koji su osmiljeni da spree zloupotrebu ovog prava. Krivine procedure

moraju biti pravedne i u skladu sa ustanovljenim pravnim standardima. Ako ovi standardi nisu

ispunjeni, ljudska prava optuenih se kre.

ZAKLJUAK

Ne trai se od organizacija za ljudska prava da postanu antikorupcijske organizacije, niti

od antikorupcijskih organizacija da se transformiu u organizacije za ljudska prava. Zastupljen je

stav da e se organizacije za ljudska prava u svom radu suoiti sa korupcijom i da e morati da se

pozabave tim pitanjem, budui da problemi korupcije imaju posledice po ljudska prava.

21


22/23


injenica da Ujedinjene nacije i mnoge druge institucije integriu ljudska prava u glavne tokove

znai da e antikorupcijske institucije morati (i eleti) da znaju kako da primene ljudska prava.

Cilj je da ponudimo neka sredstva koja e i jednima i drugima omoguiti da ponu da razmenjuju

struno znanje, i koja mogu da im pomognu da se delotvornije suoe sa ljudskom patnjom

prouzrokovanom korupcijom.

Nezavisno od toga, treba naglasiti da su oni koji se bave suzbijanjem korupcije stvorili

svoje institucije, praksu i zakone svoju sopstvenu tradiciju na isti nain na koji su to uradile

organizacije za ljudska prava. Napori usmereni ka primeni ljudskih prava nee biti delotvorni u

narednom izvetaju razmotriemo ovaj iri problem.

Koristei dva izvora informacija (knjige i internet) a takoe mojim interesovanjem i

angaovanou da to bolje predstavim pojam ljudskih prava i korupcije mislim da sam doprineokvalitetu seminarskog rada.

LITERATURA

1. PRVI KORACI: Prirunik o odgoju i obrazovanju za ljudska prava; AmnestyInternational Srbije, Beograd, 2000.

2. Nacionalni program odgoja i obrazovanja za ljudska prava, I deo; Vlada RepublikeSrbije, Beograd, 1998.

3. Mio Bokovi, Organizovani kriminalitet i korupcija sa posebnim osvrtom na RepublikuSrbiju, Beograd, 2004. godine.

22


23/23


4. Kristin Henrard, Devising an Adequate System of Minority protection: Individual HumanRights, Minoritz Rigths and Rights to Self Determination: Martinus Niihoff Publishen,2000.

5. Philip Alston, People'sRights: Oxford University Press, 2001.

6. Ignatieff, Michael. Human Rights as Politics and Idolatry. Princeton & Oxford: PrincetonUniversity Press.

7. Landman, Todd (2006) Studying Human Rights, Oxford and London: Routledge ISBN 0-415-32605-2

8. Shute, Stephen & Hurley, Susan (eds.). (1993). On Human Rights: The Oxford AmnestyLectures. New York: BasicBooks.

9. Z. oki i A. eki: Korupcija kao teki oblik kriminala, (Materijali sa savetovanja:Teki oblici kriminala), Budva, 2004. god.

10. Popovi: Ekonomsko znaenje korupcije; Zbornik radova-Korupcija, Centar za

menadment i Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd,2003.

11. M. Bokovi: Aktuelni problemi suzbijanja korupcije,Policijska akademija, Beograd,2000.

12. http://www.dadalos.org

13. http://bs.wikipedia.org/wiki/Ustavno_pravo

23
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:BookSources/0415326052http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:BookSources/0415326052http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:BookSources/0415326052http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:BookSources/0415326052

Documents

Ljudska Prava i Korupcija