KULTURA

PETAK, 3. februar 2017, broj 7067/520, godina XX, cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Hamad Me|edovi}

Kao Del Potro i Raoni}Strana VII

Rafet Husovi}

Izvinjenje zbog izjava Adnana Muhi}a o Njego{u Strana II

M. \

erle

k

Lo{a godina za p~elare u pljevaljskom kraju

Brojna uginu}ap~elinjih zajednica

Strana VI

Novi Pazar, Beograd- To da Sand`a~ka de-mokratska partija iStranka demokratskeakcije ve} du`e vremevode ozbiljne razgovo-re o me|usobnoj sa-radnji nije nikakva taj-na. Mi elimo da uspo-stavimo partnerski od-nos koji za cilj ima sta-bilizaciju politi~ke si-tuacije u Sand`aku i jasno definisanjepravaca razvoja na{eg regiona. Kao re-zultat tog procesa imamo potpisanuDeklaraciju o strate{kom partnerstvuizme|u na{e dve stranke i sada je nalokalnim odborima da izna|u meha-nizme kroz koje }e do}i do realizacijedogovorenog. U kontekstu cele te pri-~e zna~ajno je napomenuti i da su gradNovi Pazar i Bo{nja~ko nacionalno vi-

je}e (BNV) ove jesenipotpisali sporazum ome|usobnoj saradnji,poru~uje u intervjuu zaSand`ak Danas MirsadJusufovi}, ~lan Pred-sedni{tva SDP i Grad-skog ve}a Novog Paza-ra. Prema njegovim re-~ima, klju~ni uslov zarazvoja Sand`aka je na-stavak izgradnje kori-

dora 11. „Trasa „istok 2“ je definisanakao najbr`a i najjeftinija i SDP }e na-staviti da insistira na njenoj realizacijijer je prolazak auto puta preko Golije iPe{teri od vitalnog zna~aja za razvoj iopstanak svih nas. Ako danas postoji ijedna stvar oko koje se svi sla`emo on-da je to upravo pitanje auto puta“, na-gla{ava Jusufovi}. S. B.

Strana II Bez promene na ~elu op{tine Priboj

Rvovi} povukao ostavku Priboj - Predsednik op{tine Priboj

Lazar Rvovi} u sredu je povukao ostav-ku koju je podneo 30. januara pro{legodine. Podno{enje ostavke je, sedamdana posle podno{enja, objasnio kaomoralni ~in, jer je u ime op{tine bio ga-rant za isplatu 100 evra podsticajnihsredstava za radnike FAP, koji nisu is-pla}eni. Povla~enje ostavke obrazlo`ioje opasno{}u koju bi izazvalo uvo|enjeprivremenih mera u Priboju.

Odluku o povla~enju ostavke Rvo-vi} je saop{tio predstavnicima parla-

mentarnih stranaka koje u~estvuju uradu lokalnog parlamenta, na konsul-tacijama koje je zakazao predsednikSkup{tine op{tine Priboj Boris Mrdo-vi}. Biv{i radnici FAP, okupljeni uUdru`enju „Radnik nije rob“ ranijesu tra`ili od Rvovi}a da povu~e ostav-ku. U pro{lonedeljnom saop{tenju,radnici su tra`ili da i njihovi predstav-nici prisustvuju sastancima sa nadle-`nim u Vladi Srbije na kojima se ras-pravlja o FAP i ispunjenju obe}anja iobaveza prema radnicima. ^ini se da

radnici FAP polako gube strpljenje.Predstavnici Udru`enja za za{tituradnika FAP „Radnik nije rob“ ka`uda na osnovu ugovora koje imaju saVladom, fabrikom i op{tinom, ve} {a-lju opomene koje }e posle zakonskogroka od 15 dana prerasti u tu`be, jer,kako ka`u ne veruju da }e se u tomroku re{iti problem punom isplatomili vansudskim poravnanjem koje biradnicima najvi{e odgovaralo.

S. B. Strana III

Problemi radnika FAP i dalje bez re{enja: Priboj

Mirsad Jusufovi}, ~lan Predsedni{tva Sand`a~ke demokratske partije i Gradskog ve}a Novog Pazara

Upravljanje gradom nije podela plena

Od 8. februara do 8. marta u organizacijiDoma kulture u Novoj Varo{i

Tradicionalni„Dani kulture“

Strana IV

Visoko ocenjen projekat prekograni~nesaradnje

„Kultura za EvropuEvropa za kulturu“

Strana IV

Skoro svaki tre}i u~enik probao drogu Strana VIII

petak, 3. februar 2017.II petak, 3. februar 2017. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Va`na podr{ka Misije OEBS

Usvojen plan zapo{ljavanja

Foto

: S. @

uplja

nin

Novi Pazar - Gradona~elnik No-vog Pazara Nihat Bi{evac sa sarad-nicima, primio je delegaciju OEBS-a u Srbiji, predvo|enu novoizabra-nim {efom Misije Andreom Orici-om. Bi{evac je u obra}anju novina-rima nakon sastanka istakao va-`nost podr{ke Misije OEBS NovomPazaru. „Razgovarali smo i o daljojsaradnji, u kojim pravcima }e seona kretati. Iskoristili smo priliku ida se zahvalimo OEBS-u nadosada{njoj pomo}i ko-ju su pru`ili na razli-~itim reformama,pre svih izradistrategije bez-bednosti, stra-tegije za mlade,komunikaciju,kao i strategijuza osetljive i soci-jalno ugro`ene gru-pe“, rekao je Bi{evac.

„Dosada{nja podr{kaodnosi se prvenstveno na izradurazli~itih strategija ~iji je zadatak dadoprinesu pobolj{anju uslova ivo-ta socijalno ugro`enih i uop{te,osetljivih dru{tvenih grupa. Dana-{njim razgovorom ohrabreni smojer nam je zajedni~ki interes eko-nomski napredak i dalji razvoj na-{eg grada, za {ta je preduslov poli-ti~ka stabilnost. Do sada smo na-

stojanje da tu stabilnost osiguramosa aspekta nosioca poverenja gra-|ana, uspe{no realizovali“, rekao jeBi{evac, pozdraviv{i odlaze}eg [e-fa Misije OEBS kancelarije u No-vom Pazaru, Marija Barfusa. Njega}e na toj poziciji zameniti Filip MekMehon. Tokom prve posete No-vom Pazaru, {ef Misije u Srbiji An-

drea Oricio istakao je nameruudru`ivanja snaga kako

bi dalja saradnja saNovim Pazarom

dala jo{ o~igled-nije rezultate.A m b a s a d o rOricio je ista-kao da je misija

njegove organi-zacije da pomog-

nu reforme i mo-dernizaciju zemlje u

kojoj se nalaze, te da im jeu tom smislu ovaj deo Srbije veo-ma bitan. „Nameravamo da nasta-vimo komunikaciju sa Novim Pa-zarom, ne samo kroz kancelarijukoju imamo ovde. Udru`i}emosnage i nastaviti saradnju, pravi}e-mo male napretke koji }e doprino-siti kona~nom boljitku zemlje“, re-kao je Oricio, kome je ovo prva po-seta Novom Pazaru. S. D.

Dogovoren nastavak saradnje: Susret u Novom Pazaru

Oricio: Na{a misija je da

pomognemo reforme i modernizaciju zemlje i u tom smislu ovaj deo

Srbije je veoma bitan

Novi Pazar - Odbornici Skup{ti-ne grada Novog Pazara usvojili suLokalni akcioni plan zapo{ljavanjaza teku}u godinu, kojim se obezbe-|uju 150 odsto ve}a finansijskasredstva u odnosu na pro{lu godi-nu, kao i zapo{ljavanje 200 nezapo-slenih te`e zapo{ljivih lica. Predla-ga~ Lokalnog akcionog plana je Lo-kalni savet za zapo{ljavanje, ~iji jepredsednik Damir Kurtovi} obja-snio da mera traje godinu dana. „Uslu~aju da anga`ovano lice ne zado-volji potrebe, vr{i se njegova zame-na“, rekao je Kurtovi}.

Iako je, pre usvajanja obimnogdnevnog reda mnogo vremenautro{eno za razmatranje dopun-skih ta~aka, prva usvojena odlukaprve sednice Skup{tine grada zaovu godinu doneta je jednoglasno.

I vlast i opozicija glasali su za Odlu-ku o uspostavljanju saradnje gradaNovog Pazara sa gradovima i op{ti-nama u slivu zapadne Morave. Ciljje da se gradovi i op{tine sa istim isli~nim problemima udru`e radiefikasnijeg re{avanja problema ipreventivnog delovanja u situacija-ma uzrokovanim elementarnimnepogodama. Skup{tina je dala sa-glasnost JKP Gradska ~isto}a na po-ve}anje cena komunalnog otpadaza sedam odsto, odnosno na pet di-nara bez PDV po metru kvadrat-nom stambenog prostora za gra|a-ne, a cena parkiranja u Novom Pa-zaru, ve}a je za 10 dinara. Odborni-ci Skup{tine grada verifikovali susporazum o saradnji izme|u gradaNovog Pazara i Bo{nja~kog nacio-nalnog vije}a. S. D.

Priboj - Predsednik op{tine PribojLazar Rvovi} u sredu je povukaoostavku koju je podneo 30. januarapro{le godine. Podno{enje ostavkeje, sedam dana posle podno{enja,objasnio kao moralni ~in, jer je uime Op{tine bio garant za isplatu100 evra podsticajnih sredstava zaradnike FAP, koji nisu ispla}eni. Po-vla~enje ostavke obrazlo`io je opa-sno{}u koju bi izazvalo uvo|enjeprivremenih mera u Priboju.

Odluku o povla~enju ostavkeRvovi} je saop{tio predstavnicimaparlamentarnih stranaka koje u~e-stvuju u radu lokalnog parlamenta,na konsultacijama koje je sa njimazakazao predsednik Skup{tine op-{tine Priboj Boris Mrdovi}. Zbogpovla~enja ostavke istovremeno jeotkazana VIII sednica SO Priboj, za-kazana za danas, na kojoj je, premapredlo`enom dnevnom redu, treba-lo da bude potvr|ena ostavka i bira-ju novi predsednik i zamenik Op{ti-ne, kao i ~lanovi Op{tinskog ve}a.

Na konsultacijama predsednikaSO sa predstavnicima stranaka koje~ine lokalni parlament nije re~eno

da }e radnicima Fabrike automobilaPriboj (FAP), biti ispla}ena podsti-cajna sredstava od 100 evra po godi-ni sta`a. U izjavi koju je, posle kon-sultacija i povla~enja ostavke, dao za

lokalnu televiziju Rvovi} je rekao dasu obezbe|ena sredstva za isplatu2,8 plata, {to je tako|e ranije ugovo-reno sa radnicima.

- Problem isplate 100 je bio teh-ni~ke prirode, nije bio problem u

novcu. Ispravi}emo gre{ku jer smopri usvajanju Unapred pripremlje-nog plana reorganizacije za Fap iz-vr{ili inverziju celog na{eg potra`i-vanja a trebalo je da, kao Fond za

razvoj, ostavimo prostor da izvr{i-mo konverziju na kraju kako bismomogli da povu~emo i isplatimo tasredstva, rekao je Rvovi}

On je jo{ dodao da je ovo prvaVlada Srbije koja je posle 20 godinau~inila ne{to konkretno za Priboj.

- Ono {to je najbitnije Vojska do-lazi u FAP i to je najbolje trajno re-{enje za fabriku. Meni je bilo najlak-{e da odem sa ovog mesta. Da je ovolako mesto otimali bi se oko njega,ali mi svih ovih dana nismo uspelida na|emo kandidata, rekao je on.

S. Bjeli}

Bez promene na ~elu op{tine Priboj

Lazar Rvovi} povukao ostavku

[alju opomene Predstavnici Udru`enja za za{titu radnika FAP „Radnik nije rob“ ka`u da na

osnovu ugovora koje imaju sa Vladom, FAP-om i Op{tinom, ve} {alju opome-ne koje }e posle zakonskog roka od 15 dana prerasti u tu`be, jer , kako ka`une veruju da }e se u tom roku re{iti problem punom isplatom ili vansudskimporavnanjem koje bi radnicima najvi{e odgovaralo.

Dolazak Vojske Srbije najboljere{enje za FAP: Lazar Rvovi}

Novi Pazar, Beograd - To da Sand`a~-ka demokratska partija i Stranka demo-kratske akcije ve} du`e vreme vodeozbiljne razgovore o me|usobnoj sarad-nji nije nikakva tajna. Mi `elimo da us-postavimo partnerski odnos koji za ciljima stabilizaciju politi~ke situacije uSand`aku i jasno definisanje pravacarazvoja na{eg regiona. Kao rezultat togprocesa imamo potpisanu Deklaraciju ostrate{kom partnerstvu izme|u na{edve stranke i sada je na lokalnim odbo-rima da izna|u mehanizme kroz koje }edo}i do realizacije dogovorenog. U kon-tekstu cele te pri~e zna~ajno je napome-nuti i da su grad Novi Pazar i Bo{nja~konacionalno vije}e (BNV) ove jeseni pot-pisali sporazum o me|usobnoj saradnji.

Po pravilu, najva`nija je vlast uNovom Pazaru, koju je i najte`e for-mirati. Kako teku pregovori?

- Upravo tako, Novi Pazar je najve}ii najzna~ajniji od svih sand`a~kih gra-dova tako da je na svima nama i najve-}a odgovornost da kreiramo sistem zasaradnju koji }e pre svega biti funkcio-nalan. SDP i SDA su pre par godina po-ku{ale da u Novom Pazaru i Sjenici for-miraju koalicije ali je taj poku{aj dao vr-lo ograni~ene rezultate. Ne elimo da seta situacija ponovi i zbog toga insistira-mo na tome da se na upravljanje najve-}im gradom Sand`aka ne gleda kao napodelu plena nego kao na preuzimanjejedne veoma velike odgovornosti. Ne-kih promena }e svakako biti i saglasnismo da one ne bi trebalo da budu za-snovane na logici „ovaj je tvoj a ovajmoj“ nego pre svega na kvalitetu ljudi.Pregovori sa kolegama iz SDA su u to-ku i o~ekujem da }emo u narednih parnedelja mo}i da saop{timo i ne{to vi{einformacija o tome.

U Sjenici i Tutinu bi prekompozi-cija vlasti trebalo da bude lak{a?

- Ako realno pogledamo stvari, ni ujednom od tri sand`a~ka grada u kojima

se pregovara SDP i SDA nisu potrebnijedni drugima za uspostavljanje stabilnekoalicione ve}ine. Ali kao {to sam ve} re-kao, `elimo saradnju i ono {to treba danas pove`e i u Pazaru i u Sjenici i u Tuti-nu je ostvarivanje pune dru{tvene i poli-ti~ke stabilnosti u Sand`aku, smanjenjepodela unutar bo{nja~kog korpusa iekonomsko osna`ivanje celog regiona.

Mnogi navode da politi~ka nesta-bilnost odbija strane investitore. Da

li }e Deklaracija SDA i SDP NovomPazaru i Sand`aku doneti potrebnunormalizaciju i stabilizaciju politi~-kih prilika?

- Ta~no je da nestabilna politi~ka si-tuacija tera investitore. Osim toga na{inajve}i problemi su i to {to smo jakoudaljeni od svih glavnih putnih prava-ca, imamo prili~no lo{u infrastrukturu{to je posledica vi{edecenijskog zapo-stavljanja ovog dela Republike Srbije, aNovi Pazar ~ak nema ni zemlji{te kojebi poput drugih gradova mogao bes-platno da ponudi investitorima.

Zbog svega toga bitno je da se, krozsaradnju sa Vladom Republike Srbije iinostranim donatorima, do|e do reali-zacije klju~nih infrastrukturnih proje-kata koje smo definisali u Deklaraciji ostrate{kom partnerstvu. Klju~ni uslovrazvoja Sand`aka je nastavak izgradnjekoridora 11. Trasa „istok 2“ je definisa-na kao najbr`a i najjeftinija i SDP }e na-

staviti da insistira na njenoj realizacijijer je prolazak auto puta preko Golije iPe{teri od vitalnog zna~aja za razvoj iopstanak svih nas. Ako danas postoji ijedna stvar oko koje se svi sla`emo on-da je to upravo pitanje auto puta.

Deklaraciju neki tuma~e strahomod ja~anja Muamera Zukorli}a. Vi sesa tim ne sla`ete?

- To tuma~enje je do sada jedino daoZukorli}, a u njega mo`e poverovati sa-

mo neko ko nije ili ne eli da bude upo-znat sa situacijom u Sand`aku. Imate re-zultate izbora i oni vam sve govore - saZukorli}em ne}e niko. Zbog toga {to sa-mo eli vlast zarad li~ne promocije i bo-ga}enja on se nakon izbora nudio i na-ma i Ugljaninu i to dovoljno govori o li-cemerstvu svih njegovih kasnijih izjava.Na{ narod zaslu`uje vlast koja ose}a sveprobleme i izazove vremena u kojem i-vimo, a to sigurno nije mogu}e sa le|anekog konja na beogradskom Hipodro-mu. Njegova celokupna politi~ka plat-forma se svodi na pretnju „{tetom kojumo`e da izazove“ i ucenama koje na tajna~in {alje prema Beogradu. U Sand`a-ku svi dobro znaju da Zukorli} preti izprazne pu{ke i da on taj potencijal za-pravo nema. Sve {to se poslednjih mese-ci izde{avalo a posebno nakon sto jeobelodanjen ~itav niz ne~asnih radnji ukoje su ume{ani sam Zukorli} i njegovinajbli`i saradnici, spustilo je ionako ni-zak rejting tog politi~ara na jo{ ni i nivo.

Novi Pazar u delu javnosti Srbije idalje ima lo{ imid` i o va{em graduse izve{tava samo kada ima nekih in-cidenata. [ta vi, gradska vlast, ~initeda to promenite?

- Odgovorno tvrdim da se kod nasde{ava mnogo vi{e pozitivnih stvari ne-go {to su to gra|ani Srbije u prilici da sa-znaju. Na`alost, puno je medija koji pro-pu{taju da o tome informi{u {iru javnosti u vestima iz grada ~esto imamo samonegativne stvari. Tome kumuju i neod-govorne politi~ke izjave koje u kombi-naciji sa predrasudama koje evidentnopostoje kod dela gra|ana Srbije stvarajulo{ imid grada. Sand`ak Danas je jedanod retkih koji poku{ava da situaciju uovom regionu predstavi na objektivan iistinit na~in. Novi Pazar je jedan od naj-ve}ih gradova u dr`avi i sigurno zaslu-`uje mnogo {iru medijsku pa`nju. Ovoje grad dobrih i po{tenih ljudi otvorenogsrca u koji su dobrodo{li svi. Svako ko jemakar i jednom do{ao u Novi Pazar znada je to istina! S. Bi{evac

Mirsad Jusufovi}, ~lan Predsedni{tva Sand`a~ke demokratske partije i Gradskog ve}a Novog Pazara

Upravljanje gradom nije podela plena

INTERVJU

Petnjica, Podgorica, Beograd - PetarPetrovi} Njego{, najve}i vladar i pesnikCrne Gore i dalje je u `i`i politi~ke jav-nosti te zemlje. Vlada Du{ka Markovi-}a je, krajem decembra 2016. Skup{tinipodnela, pa povukla, predlog izmena idopuna Zakona o dr`avnim praznici-ma, kojima je bilo predvi|eno da danNjego{evog ro|enja, 13. novembar, bu-de dr`avni praznik. Predlog je povu~enzato {to se Bo{nja~ka stranka, deo vla-daju}e koalicije usprotivila tome. Opo-zicija je zbog toga kritikovala BS, koja,ipak, nije odustala od stava da Njego{,zbog „istrage poturica“ u „Gorskom vi-jencu“ ne treba da dobije takvu po~ast.

^inilo se da se strasti sti{avaju, aliovih dana je Njego{ opet u centru pa-`nje. Najve}e „zasluge“ za to pripadajupredsedniku Skup{tine Op{tine Petnji-ca i funkcioneru Bo{nja~ke stranke Ad-nanu Muhovi}u, koji je u nedavnomgostovanju u emisiji „Bez granica“ naTV „Vijesti“, ponovio tvrdnje da je Nje-go{ „genocidni pjesnik“ i „najve}i krv-nik“ Bo{njaka i islama. ‘’Gorski vijenacotvoreno i nedvosmisleno poziva nasukobe i mr`nju, na rat, vrije|a religi-ju. Zna~i nijesu problem toliko Bo{nja-ci, Turci, poturice, kako ve} se ka`e ta-mo, ali ne mo`e jedan Njego{ ili bilo koda vrije|a islam kao religiju, jer je vrlomali za to. Nijesu Bo{njaci nepismenida ne znaju ko je bio Njego{. I vojnicitakozvane vojske Republike Srpske su~esto hap{eni i u lijevom d`epu su ima-li po jedan mali primjerak Gorskog vi-jenca. I jedan dio gra|ana pravoslavnevjeroispovjesti tako|e podr`ava tu pri-~u, naro~ito Ku~i pa i jedan dio Vaso-jevi}a’’, kazao je Muhovi} i dodao je daje njegovo mi{ljenje o Njego{u domi-nantno u Bo{nja~koj stranci.

Reakcije na Muhovi}eve re~i bile suvrlo o{tre, a deo opozicije je nakonovoga pokrenuo pitanje da li }e DPSizbaciti BS iz vlade. Po{to DPS u parla-mentu ima tesnu ve}inu, eventualnoizbacivanje BS iz vladaju}e koalicije bizna~ilo i pad vlade. Od vladaju}e koa-

licije reagovala je Liberalna partija. Utoj stranci smatraju da je nedopustivoda pojedinci zarad sitnih politikant-skih poena, uzimaju za pravo da knji-`evnike progla{avaju genocidnima. Li-berali smatraju da je neophodna hitnareakcija ombudsmana i tu`ila{tva, ali ida se BS ogradi od stavova svog funk-

cionera Muhovi}a. Ograda je i stigla uvidu reakcije predsednika BS i pot-predsednika Vlade Crne Gore RafetaHusovi}a, koji se izvinio gra|animaCrne Gore zbog izjava funkcionera testranke Adnana Muhovi}a.

- Vjerovatno je da su odre|eni ~la-novi Bo{nja~ke stranke svojim izjava-ma i djelovanjem povrijedili osje}anjagra|ana ili doprinijeli podizanju tenzi-ja, te se zbog toga, kao predsjednik BS,izvinjavam gra|anima Crne Gore. Ta-ko|e, upu}ujem apel svim ~lanovimaBS da se suzdr`e od komentara kojimogu doprinijeti naru{avanju gra|an-skog karaktera Crne Gore i devalvira-nju multinacionalnog i multivjerskogsklada. Iako je u poslednje vrijeme bi-lo dosta neopravdanih napada na BS ina njeno rukovodstvo, mi na te uvre-de i poni`avanja ne}emo odgovarati,naveo je Husovi}. S. B.

Izjave predsednika SO Petnjica Adnana Muhovi}a o Njego{u opet ustalasale Crnu Goru

Rafet Husovi} se izvinio

Nije izvinjenje- Predsjednik se nije izvinio zbog

mojih izjava, jer one predstavljajuzvani~nu politiku stranke. Htio je daka`e da svi trebaju dati svoj dopri-nos ka ja~anju multietni~kog skla-da, te da se izvinjava onima koji seosje}aju povrije|enim iz neznanja.Jer dobar dio gra|ana Crne Gorepravoslavne vjeroispovijesti iz ne-znanja i nepoznavanja istorije Bo-{njaka ne prihvata ~injenicu da mine prihvatamo Njego{a za svoga, jerna{ i nije. Kako graditi multietni~kuCrnu Goru ako neko ho}e Njego{ev-ske ideje, danas i ovdje, kazao jeMuhovi}, a prenosi Radio Petnjica.

Novi Pazar - Predsednici LDP i SDASand`aka ^edomir Jovanovi} i Sulej-man Ugljanin dogovorili su u NovomPazaru 10 principa koje }e, kako su na-javili, podneti Skup{tini Srbije. Ove dvestranke ve} blisko sara|uju i u Skup{ti-

ni imaju zajedni~ki poslani~ki klub. Za-laganje za dalju demokratizaciju, ja~a-nje institucija, promociju tolerancije,slobode govora, novu regionalna poli-tika, kao i priznavanje svih presuda ko-je se ti~u sukoba na prostoru biv{e Ju-goslavije, neki su od principa o kojimasu dve stranke postigle saglasnost. Tedve stranke zalaga}e se i za ubrzanjepristupanja Srbije EU i NATO, kao ikona~no re{avanje statusa Kosova. Ak-cenat je stavljen i na „anga`ovanje u re-{avanju kriza koje se stvaraju na tlu Sr-bije, zbog manjka dijaloga izme|u vla-sti i ugro`enih manjinskih i svih osta-lih grupa, udru`enja i pojedinaca“ i po-sebno je nagla{en Sand`ak. „Definisa-nje statusa Sand`aka i uslova za politi~-ku egzistenciju Bo{njaka u Srbiji“, ta-ko|e je jedan od principa. Potencira sei odnos prema BiH. „Mir na ovim pro-storima nema nikakvu alternativu, na-cionalisti~ki ispadi karakteristi~ni zapro{la vremena moraju prestati. BiHima budu}nost samo u procesu evrop-skih integracija, unutra{njih reformi iunapre|enju odredaba Dejtonskog

sporazuma. Svaki drugi put BiH i ceoregion vodi u neizbe`an me|usobni su-kob, koji u vreme turbulentnih odnosa

izme|u velikih sila nas sve zajedno sta-vlja u epicentar nestabilnosti“, pi{e udokumentu SDA i LDP.

Lider SDA Sand`aka istakao je da satim principima i programom izlazepred gra|ane. „Ove principe nudimo ipredsedni~kim kandidatima, pa ako jeneko od njih spreman da ih uvrsti usvoj program, mi }emo ga podr`ati“,rekao je Ugljanin. Predsednik LDP na-glasio je da je atmosfera u Srbiji veomalo{a i da je zahtevala od njih da jasnoka`u {ta je ono {to je potrebno kako biSrbija iza{la iz problema. „Neko je mo-rao da ka`e Evropa, a ne Rusija, iakonemam ni{ta protiv te dr`ave, da ka`eNATO, a ne ludilo devedesetih, da ka-`e istinu o Kosovu i da je potrebna pro-mena politike prema toj zemlji, da jepotreban po{ten odnos prema Bosni inarodima koji u njoj ive i promena je-zika kojim se govori sa Hrvatskom“,kazao je Jovanovi}. On je dodao da zatakvu politiku mora imati mesta i upredsedni~koj kampanji i da }e, ume-sto „obaranja ruku sa Vu~i}em, Niko-li}em ili [e{eljom“, pobedom na izbo-rima smatrati da takva poruka stignedo gra|ana.

S. D.

^edomir Jovanovi} i Sulejman Ugljanin dogovorili 10 principa

„Neko je morao da ka`e Evropa, a ne Rusija“

O kandidatimaLDP i SDA do sada se nisu izjasni-

le o predsedni~kim izborima. Uglja-nin je nedavno, u Kragujevcu, na-kon razgovora sa liderom „Zajednoza [umadiju“ Veroljubom Stevano-vi}em, koji podr`ava kandidaturuVuka Jeremi}a, izjavio da je Jeremi}„solidan kandidat“. To je otvorilospekulacije da bi SDA mogla da po-dr`i Jeremi}a, mada on sigurno nespada u politi~are popularne me|usand`a~kim Bo{njacima. LDP odpredsedni~kih kandidata tra`i danajpre izlo`e svoj program, a ondazatra`e njihovu podr{ku. Ova stran-ka nije direktno odbila mogu}nostda se njen lider ponovo kandiduje.

[teta je ve} u~injena[ta se de{ava sa zgradom Fakulteta za islamske studije?- Bez obzira {ta se desilo sa tim objektom {teta je ve} u~injena. O`ivele su sta-

re podele me|u Bo{njacima, uzavrele su strasti, ose}aj nepravde i nejednakostipred zakonom ponovo je postao izra`en me|u gra|anima i treba}e puno vreme-na da se povrati poverenje u institucije. Evidentno da je Zukorli}eva nacionalisti~-ka retorika isparila od kako je oti{ao u Beograd a to je osnova na kojoj je gradiosvoju popularnost kod svog bira~kog tela. Upravo zbog toga {to se sada jasno vidida je ta retorika bila samo sredstvo kako se dokopati fotelje u Beogradu, on i da-lje nastavlja sa provokacijama na lokalnom planu kako bi koliko-toliko sebe odr-`ao na povr{ini i zadobio pa`nju beogradskih medija.

Nastavak saradnje dve stranke:Jovanovi} i Ugljanin

Podno{enje ostavke je, sedam dana posle podno{enja, objasnio kao moralni~in, jer je u ime Op{tine bio garant za isplatu 100 evra podsticajnih sredstava

za radnike FAP, koji nisu ispla}eni. Povla~enje ostavke obrazlo`io je opasno{}ukoju bi izazvalo uvo|enje privremenih mera u PribojuAko danas postoji i jedna stvar oko koje se svi sla`emo onda je to upravo auto-put

Novi Pazar zaslu`uje bolju medijsku pa`nju:Mirsad Jusufovi}

Foto

: FoN

et

Pljevlja - U toku januara kada su tem-perature bile jako niske, Rudnik ugljaPljevlja zabilje`io je rekordnu proizvod-

nju. Od planiranih 7 500 tona kocke ugl-ja, koliko je planirano u januaru i prijekraja mjeseca proizvedeno je 11. 500 to-

na. Ono {to je bitno za Rudnik jeste dasve vi{e porud`bina za ugalj sti`e iz ze-malja regiona, kazao je Zoran Baj~eta ru-

kovodilac separacije „Doganje“. Baj~etaje kazao da je za pove}anu proizvodnjubilo je potrebno i dodatno anga`ovanjeradnika.

Rukovodilac separacije „Doganje“ po-hvalio je izuzetne napore rudara tokomovog mjeseca, a posebna pohvala upu}e-na je Mihajlu Rov~aninu, upravniku RJ„Transport“, koji je sa svojom mehani-zacijom vozio ugalj direktno iz kopa naseparaciju kada su uslovi za rad bili naj-te`i, kako bi se obezbijedio nesmetan radgradske kotlarnice, bolnice, {kola i osta-lih javnih ustanova. „Bilo je situacija ka-da smo radili gotovo u nemogu}im uslo-vima, kada je temperatura bila oko mi-nus 26 stepeni, ovde u kopu je bila sigur-no oko minus 30. Ledila je nafta, ledila supostrojenja, ali uz po`rtvovanost svih za-poslenih, od radnika, menad`menta,slu`be odr`avanja, do direktora raznihsektora, koji su 24 ~asa bili u kopu, sveraspolo`ive resurse smo pokrenuli iuspjeli smo da obezbijedimo sve na{ekorisnike. Mnogi rudnici u {irem okru-`enju su zaustavljeni zbog ekstremno lo-{ih meteorolo{kih uslova, a u ovoj van-rednoj situaciji mi uspijevamo obezbije-diti cijelu Crnu Goru. Sada kod nas dola-ze ljudi iz Srbije, BiH, Albanije i svi dru-gi kojima je potreban na{ ugalj. Urednosnabdijevamo i Termoelektranu, tako danema zime za Rudnik kao i za Pljevlja-ke“, kazao je Baj~eta. J. Durgut

Nova Varo{ - Stru~nim predavanjima ipreventivnim pregledima Dom zdravljau Novoj Varo{i priklju~io se ovogodi-{njem obele`avanju 11. Evropske nede-lje prevencije raka grli}a materice, zlo-}udne bolesti od koje u Srbiji svake godi-ne oboli 1.250, a umre 470 ena. U ovda-{njoj zdravstvenoj ustanovi odnosnoCentru za prevenciju i ginekolo{komdispanzeru ovogodi{nju kampanju isko-ristili su da na{e sugra|anke podsete nazna~aj preventivnih i redovnih ginekolo-{kih pregleda jer se rak grli}a matericeotkriven na vreme uspe{no le~i.

- Zna~aj preventivnih pregleda, kojisu bezbolni i besplatni, jeste u tome {tose njima uo~avaju sve promene. Ukolikose blagovremeno otkriju, le~enje je uspe-{nije, psiholo{ka trauma kod ene se mi-nimizira, a samim tim je i ishod bolestipovoljniji. Oboljenje je podmuklo jer unekoj po~etnoj fazi simptomi gotovo daizostaju. Zato su ginekolo{kipregledi bar jednom go-di{nje najbolje oru`jeu borbi protiv rakagrli}a materice, ka-zao je, izme|uostalog, dr GoranMihailovi}, na-~elnik Slu`be zazdravstvenu za-{titu ena na tribi-ni odr`anoj pre ne-koliko dana u hotelu„Panorama“. On je do-dao i da su naj~e{}i ~iniocikoji uti~u na pove}an rizik odobolevanja genitalne infekcije, pre svihvrlo rasprostranjeni humani papilomavirus, a prate ga kofaktori poput pu{enja,nekontrolisane upotrebe kontracepcije,stres, alkohol, bolesti sa smanjenomimunolo{kom odgovorno{}u...

U~esnice sku-pa imale su prili-

ku da se upoznajui sa dijagnosti~kim

postupcima koji semogu obaviti u ovda-

{njoj ginekolo{koj slu`bi, akoji su vrlo jednostavni i bezbol-

ni. Ovu vrstu tribina obi~no prati i su-morna statistika o obolelima odnosnosmrtnosti. Najnoviji podaci svedo~e o to-me da je u na{oj zemlji stopa obolevanjame|u najvi{ima u Evropi. U Srbiji karci-nom raka grli}a materice po u~estalosti

obolevanja je drugi, a po smrtnosti ~etvr-ti maligni tumor me|u `enama. Na ni-vou Republike na 100.000 ena godi{njeoboli njih 27.

- Na podru~ju Zlatiborskog okruga si-tuacija je povoljnija. Na 100.000 ena bo-lest se godi{nje dijagnostikuje kod njihpetnaestak. U Slu`bi za zdravstvenu za-{titu ena pri novovaro{kom Domu zdra-vlja obavimo u proseku izme|u 1.300 do1.500 pregleda nakon kojih se rak grli}amaterice u odmakloj fazi otkrije u jedando dva slu~aja. Vi{egodi{nja kontinuira-na kampanja koju DZ sprovodi na polju

podizanja svesti kod `ena o zna~aju pre-ventivnih pregleda dala je pozitivne re-zultate, a efekat }e biti jo{ bolji kada se ikod nas krene sa organizovanim skrinin-gom, isti~e dr Mihailovi}, uz podse}anjeda su riziku od obolevanja raka grli}amaterice naro~ito `ene starosti izme|u35 i 50 godina. Na tribini se ~ulo da bi ve}tokom ove godine u Srbiji mogao zapo-~eti proces dobrovoljne HPV imunizaci-je devoj~ica i de~aka uzrasta od 12 godi-na, ali je klju~ni problem cena vakcinekoja se na tr`i{tu mo`e kupiti po ceni odoko 200 dolara. R. Popovi}

petak, 3. februar 2017.IV V

KULTURA

Nova Varo{ - U novovaro{kom Domukulture, od 8. februara do 8. marta, odr-`a}e se tradicionalna manifestacija „Da-ni kulture“, koja se u gradu na padinamaZlatara, sa manjim prekidima, odr`avagotovo pet decenija.

Tokom trajanja ove smotre, ustano-vljene sa misijom da promovi{e kultur-no stvarala{tvo i afirmi{e amaterizam uzlatarskom kraju, doma}oj publici pred-stavi}e se brojni glumci, peva~i, instru-mentalisti, likovni, knji`evni i drugi stva-raoci. U okviru umetni~kog programabi}e izvedeno, odnosno prikazano pet-naestak raznovrsnih kulturnih doga|a-ja, od kojih je najvi{e pozori{nih i muzi~-kih. Prema planu organizatora, manife-stacija }e po~eti u sredu 8. februara, u ga-lerijskom prostoru Doma kulture, u 19sati, izlo`bom umetni~kih radova doma-}ih likovnih stvaralaca - ~lanova Likov-nog kluba „Zlatarska paleta“. Sat vreme-na kasnije, na ovda{njoj pozori{noj scenipublika }e imati priliku da u`iva u kaba-re predstavi „Ja pevam svojbluz“ u izvo|enju poznatihdramskih umetnika Gora-na Sultanovi}a, Du{anaBezuha i Branislava Zari-na. Jo{ jedan pozori{nidoga|aj obele`i}e prvupolovinu februara. Re~ jeo reprizi komada novova-ro{kog Pozori{ta „@ivot u te-snim cipelama“, koji je po tekstuDu{ana Kova~evi}a, re`irao VladimirDulanovi} Toki. Predstava je na progra-mu u ponedeljak 13. februara (20 sati).Prili~no bogat i kvalitetan pozori{ni re-pertoar organizatori su obogatili i hitpredstavom „Beton mahala“, koju su ukoprodukciji beogradskog „Zvezdara

Teatra“ i novopazarske pozori{ne trupe„Joj, evo ih ovi“, re`irali Branislav Trifu-novi} i Rifat Rifatovi}.

Pozori{ni program u okviru „Danakulture“ koncipiran je tako da se ne za-nemare ni interesovanja najmla|ih po-klonika ove vrste umetnosti. Tako }egrupa u`i~kih glumaca u ~etvrtak 23. fe-

bruara, u prepodnevnim satima, izvestikomad „Dru`enje sa kapetanom D`o-nom Piplfoksom“, dok }e se glumciOmladinske scene Doma kulture iz Baji-

ne Ba{te, u ponedeljak 6. marta,predstaviti komadom za

pred{kolce. Novovaro{ani}e se i ove godine ponovodru`iti sa prvacima Cen-tra za kulturu „Masuka“iz Velike Plane. Oni }e se

izvesti predstavu „Sabirnicentar“, koju je po tekstu

~uvenog srpskog pisca i dra-maturga Du{ana Kova~evi}a, re-

`irao Dejan Cicmilovi}. Doga|aj koji }e po svom kvalitetu i

aktuelnosti obele`iti ovogodi{nju tradi-cionalnu kulturnu manifestaciju nesum-njivo je koncert svetski poznatog a kape-la hora „Viva vox“ iz Beograda, u ~ijim }evokalnim bravurama Novovaro{ani

imati prilike da u`ivaju u subotu 18. fe-bruara. Od muzi~kih doga|aja, na pro-grama je i tradicionalni osmomartovskikoncert Tambura{kog orkestra novova-ro{kog Doma kulture. Organizatori pod-se}aju da }e nakon {to se spusti zavesa naovogodi{nju manifestaciju, najverovat-nije u drugoj polovini marta, biti uprili-

~ena i dva koncerta ovda{njeg Kulturno-umetni~kog dru{tva koje tako|e uspe-{no radi i deluje pri DK.

„\e je zrno klicu zametnulo“ naziv jeprograma koji je posve}en tradiciji i iz-vornoj narodnoj ba{tini. Na sceni Domakulture bi}e izveden u subotu 25. februa-ra (20 sati), a u okviru njega publika }eimati priliku da u`iva u virtuoznosti prvefrule Srbije Darka Preli}a, dvojni~ara izNove Varo{i, nastupu doma}eg Folklor-nog ansambla i @enske peva~ke grupeDK. Muzi~kom programu prethodi}e iz-lo`ba fotografija i dokumenata „Armijski|eneral Krsta Smiljani}“ koju je priredilaistori~arka Sne`ana \eni}. Postavkom jepredstavljen deo istorijske ba{tine zlati-borske regije kroz kulturu se}anja na zna-menitog generala proslavljenog tokomVelikog rata. Kada su izlo`be u pitanju,posetioci novovaro{kih hrama kulturemo}i }e i da u sredu 8. marta, u 18 i 30 sa-ti, prisustvuju izlo`bi fotografija i make-ta koju je priredio profesor AleksandarSa{a Radojevi}, na{ poznati arhitekta po~ijem je projektu gra|eno zanimljivo zda-nje ovda{njeg Doma kulture.

- Potrudili smo se da u skladu sa finan-sijskim mogu}nostima koncipiramoumetni~ki program tako da se zadovoljipre svega kvalitet, ali i kvantitet i raznovr-snost kulturnih sadr`aja. Blagu prednostdali smo teatru i muzi~kim doga|ajima jersu oni tradicionalno i najpose}eniji. Po{to-vali smo umetni~ki senzibilitet i ukus no-vovaro{ke publike, trude}i se da i cene ula-znica prilagodimo njihovom „d`epu“, is-ti~e Mihrija Had i}, direktorka Doma kul-ture, koja je za realizaciju manifestacijeuspela da, pored sredstava planiranih izbud`eta lokalne samouprave, obezbedi izna~ajna finansijska sredstva od donato-ra. Pokrovitelj „Dana kulture“ je Op{tinaNova Varo{. R. Popovi}

Prijepolje - Na konferenciji za medijeu organizaciji Biblioteke „Vuk Karad`i}“javnosti je predstavljen projekat „Kultu-ra za Evropu - Evropa za kulturu“, vre-dan 150.000 evra, kao jedan od pet naju-spe{nijih prekograni~nih projekata odukupno 139 koliko ih je iz Srbije i CrneGore stiglo na raspisani konkurs Evrop-ske unije. Autori projekta su Biblioteka„Vuk Karad`i}“ iz Prijepolja u partner-stvu sa UG „Limski darovi“ i Javna usta-nova „Ratkovi}eve ve~eri poezije“ iz Bi-jelog Polja sa NVO „Stihom govorim“.

- ^injenica da je ovaj projekat jedini izoblasti kulture kome su dodeljena sredstvaEvropske unije u okviru ovog poziva uka-zuje koliko je visoko vrednovan jer su dosada sredstva uglavnom dobijali projektivezani za socijalnu za{titu i {kolstvo. Vred-novana je ~injenica da }e ovakav projekatdoprineti saradnji i o~uvanju kulturne ba-{tine ovog podru~ja i u~initi ga bli`im, ka-zao je @ivko Kola{inac, predstavnik teh-

ni~kog sekretarijata Kan-celarije za prekograni~nusaradnju Evropske unije,~estitaju}i autorima navisprenosti.

Direktorica prijepolj-ske Biblioteke Sadija Ho-d`i} je kao ciljeve projekta is-takla regionalno povezivanjestvaralaca i festivala kroz razmenu kul-turnih dobara {to doprinosi toleranciji imultikulturalnom razumevanju. Realizo-va}e se kroz afirmaciju pisane re~i i mla-dih autora, podr{ku de~jem stvarala{tvu,informaciono opismenjavanje seoskogstanovni{tva i digitalizaciju zavi~ajne gra-|e Biblioteke. Kada je re~ o prijepoljskomdelu projekta, u toku su pripreme za rea-

lizaciju umetni~kog festivala „Lim vode-ni ig polimskih gradova“, u okviru koga}e biti predstavljene izdava~ke ku}e, or-ganizovana limska pesni~ka regata kao ive~e posve}eno mladima pod nazivom„Jo{ nas ima pored Lima“. Sve centralnemanifestacije }e se de{avati u Prijepolju.

Abaz Dizdarevi}, direktor Centra zakulturu u Bijelom Polju, govore}i o u~e-{}u Javne ustanove „Ratkovi}eve ve~eripoezije“ u ovom projektu, naglasio je daje to {to EU finansira ovakve projekte ve-lika i najneposrednija podr{ka poveziva-nju nekad jedinstvenog prostora upravokroz kulturnu saradnju, jer je to i najbr-`i na~in da se revitalizuju me|usobni od-nosi. Zahvaljuju}i ovim sredstvima revi-talizovan je i sam festival „Ratkovi}eveve~eri poezije“, dat mu je internacional-ni karakter, unapre|ena je koncepcija,organizovano je niz koncerata, gostovaoje vrhunski umetnik Rade [erbed`ija, or-ganizovano je ve~e austrijske poezije,

predstavljena je dobitnicaGonkurove nagrade Jaku-ta Alikavazovi}, a u tokusu i pripreme za ^etvrtifestival poezije za djecu

„Kraljevstvo bijelih rada“. Predstavljanju projekta

„Kultura za Evropu-Evropa zakulturu“ prisustvovao je i predsed-

nik op{tine Prijepolje Dragoljub Zindovi}sa saradnicima, koji je ~estitao Biblioteciulazak u krug retkih koji su se svojim ra-dom izborili za sredstva Evropske unije.Zindovi} je rekao da se prekograni~no po-vezivanje mo`e smatrati misijom koja senajbolje realizuje preko kulture koju sviprepoznaju i razumeju.

I. Had`agi}-Durakovi}

RAMIZ CRNI[ANIN (1925–2017)

Intelektualac iztijesne ~ar{ijePoznati dru{tveno-politi~ki rad-

nik, advokat i anga`ovani intelektu-alac, Ramiz Crni{anin preminuo je29. januara 2017. godine u NovomPazaru u 92. godini ivota. Duga je li-sta funkcija koje je obavljao kao dru-{tveno politi~ki radnik. Kada se 1987.godine penzionisao i vratio iz Beo-grada u Novi Pazar, sa po~etkom bur-nih devedesetih godina osnovalismo Sand`a~ki intelektualni krug(SIK) i aktivno sara|ivali sa Beograd-skim krugom intelektualaca. Ogrom-no politi~ko iskustvo koje je posedo-vao, `ivo pam}enje koje se proteza-lo iz predratnog i posleratnog perio-da, kontakti i poznanstva sa brojnimzna~ajnim ljudima dru{tvenog `ivo-ta, energija koju je uneo u rad ovogudru`enja gra|ana, u~inili su da San-d`a~ki intelektualni krug u jednomte{kom periodu bude dominantnisto`er kriti~ke svesti koja se emitova-la sa sand`a~kog prostora.

Ovo je period naro~ite intelektual-ne aktivnosti i energije koju je ispoljioRamiz Crni{anin. Malo je re}i da je na-pisao desetine i desetine tekstova ko-jim je reagovao na brojna pitanja ujavnosti, pogotovu na permanentnigovor mr`nje upu}en prema Sand`a-ku i muslimanima. U veoma te{kimdanima po Sand`ak i Novi Pazar, u je-ku naj e{}ih sukoba u Bosni i etni~kog~i{}enja pograni~nih delova, San-d`a~ki intelektualni krug je dovodiobeogradske intelektualce i zajedno sanjima otvarao zna~ajna pitanja kojasu doticala onda{nju dru{tvenu, poli-ti~ku i ratnu stvarnost. Njegova ulogau svemu tome bila je ogromna. U ma-lo kasnijem, mirnijem periodu nakonsmene re`ima Slobodana Milo{evi}a,svoja se}anja Ramiz je preto~io u vi{eknjiga koje na iv, sugestivan i memo-arski na~in govore o sand`a~koj stvar-nosti u periodima pre Drugog svet-skog rata i nakon njega, iz perioda ob-nove i izgradnje zemlje. Danas je to nesamo zanimljiva memoarska literatu-re ve} i nezaobilazan istorijski materialza prou~avanje dru{tvenih kretanja uSand`aku. Kao posebno zanimljive iz-dvajaju se knjige: „Tijesna ~ar{ija“, „Pri-~e iz tijesne ~ar{ije“, „Li~nosti i doga-|aji“, „Sand`ak izme|u Srbije i CrneGore“ i druge. Aktivan kao anga`ovanintelektualac do poslednjeg daha, bioje oli~enje energije, dru`eljubivosti, in-telektualne o{troumnosti i borac pro-tiv nacionalizma, ksenofobije. Branioje i afirmisao najlep{e vrednosti mul-tikulturalizma, zajedni{tva, nacional-ne ravnopravnosti i jednakosti, te in-telektualne ~estitosti. Me|u starijompopulacijom u Sand`aku ostao jeupam}en kao istrajni protivnik iselja-vanja u Tursku 60- ih godina. Njego-vim odlaskom ostaje jedna velika in-telektualna i ljudska praznina.

Mehmed Slezovi}

Novi Pazar - Akademskom slikaruMehmedu Slezovi}u uru~ena je nagra-da „Ahmed Vali“, koju dodeljuje NoviPazar kao najzna~ajnije priznanje gra-da za izvanredna ostvarenja u kulturi iumetnosti. @iri je konstatovao da je Sle-zovi} vi{e od tri decenije prisutan na li-kovnoj sceni i da je re~ o umetniku ko-ji se iskazao u slikarstvu, crte`u i grafi-ci, ali i kao teoreti~ar umetnosti i peda-

gog. „On se kre}e u uskom dodiru iz-me|u poetskog realizma i nosilaca ho-landskog baroka, kao i autohtonih sli-karskih motiva izvu~enih iz li~nog is-kustva. Njegova misao ponajbolje se is-kazuje kada ne`ive pojmove uzima zasimbole“, navodi se u saop{tenju @irija.

Slezovi}u je nagrada dodeljuje za2016. godinu, za rezultate u dugogodi-{njem stvaranju, ali i za pro{logodi{nji ci-

klus „Meditacije na Seni“. „Dodeljivanjeove nagrade izraz je narasle svesti o sebi izna~aju kulture ne samo kao nadgradnjeili osnovice prosperiteta, ve} i stava, da seprolaznosti odupiremo, onim vrednim,{to ostavljamo iza sebe. Novi Pazar moraizra`avati tu svest o sebi jer ga na to oba-vezuju vekovi koji su na ovom prostoruostavili krupna svedo~anstva kulturnihdosegnu}a“, rekao je Slezovi}. S. D.

Mre`e NVO sjevera Crne Gore nastavljaju dugogodi{njuraspravu o ste}cima koji su iz Pljevalja preba~eni na Cetinje

Najavljuju i tu`be

Aktivnosti novovaro{kog Doma zdravlja u okviru kampanje protiv raka grli}a materice

Pregledima protiv opake bolesti

Bolest otkrivena na vreme izle~iva: Sa skupa u hotelu „Panorama“

Jedan od pet najuspe{nijihprekograni~nih projekata:Sa konferencije za novinare u Prijepolju

Kvalitetni i raznovrsni sadr`aji: Dom kulture „Jovan Tomi}“

„Nema zime za Rudnik i Pljevljake“: Kop Rudnika uglja Pljevlja

Rekordna proizvodnja uglja u pljevaljskom rudniku

U januaru prema{ena proizvodnja

U ginekolo{koj slu`bi Doma zdravlja u

Novoj Varo{i godi{nje se obavi oko 1.300 pregleda

tokom kojih se u jednom ili dva slu~aja dijagnostikuje

kancer grli}a materice u odmakloj fazi

IN MEMORIAMVisoko ocenjen projekat prekograni~ne saradnje

„Kultura za EvropuEvropa za kulturu“

Na konkurs EU stiglo

139 projekata iz Srbije i

Crne Gore

Na programu petnaestak

doga|aja, me|u kojima i koncert

„Viva vox“

Pljevlja - Mre`a NVO sjevera pozvalaje Ministarstvo kulture da nalo`i upraviNarodnog muzeja Crne Gore da vratiste}ke koje su 2012. godine odnijeli izPljevalja i izlo`ili ih u dvori{tu cetinjskeBiljarde. Najavljuju i podno{enje tu`beprotiv „svih u~esnika u ovom kriminal-nom ~inu“ ukoliko u skorije vrijeme nevrate neo{te}ene ste}ke na njihovu stvar-nu lokaciju“, a sa svim }e upoznati straneambasade i druge me|unarodne institu-cije. Na njihovo prethodno saop{tenjekojim su optu`ili dr`avu Crnu Goru zadiskriminaciju sjevera dr`ave, {to su pot-krepili i slu~ajem pljevaljskih ste}aka, re-agovao je direktor Narodnog muzeja Cr-

ne Gore Pavle Pejovi}. Odbacuju}i njiho-ve tvrdnje kao neta~ne, Pejovi} tvrdi daje sve ra|eno po zakonu i u dogovoru sapljevaljskom op{tinom. Mre`a NVO za-to poziva op{tinu Pljevlja da se izjasni oovom doga|aju, da javnosti i gra|animaCrne Gore jasno saop{ti, da li je i na kojije na~in u~estvovala u „kra|i ste}aka“.NVO su pitale Pejovi}a za{to makar ni-jesu na ste}cima istakli da su uzeti i dapoti~u sa lokaliteta pljevaljske op{tine,nego se pre}utno predstavljaju kao da suvjekovima bili na Cetinju. „Ovo je do sa-da najbrutalnija plja~ka kulturnog blagai istorijskih spomenika“, navodi se u re-agovanju. C. D.

Od 8. februara do 8. marta u organizaciji Doma kulture u Novoj Varo{i

Tradicionalni „Dani kulture“

Kulturni doga|aji u Biblioteci I novovaro{ka Biblioteka „Jovan Tomi}“ organizova}e nekoliko kulturnih doga|a-

ja, kako bi ponuda tokom „Dana kulture“ bila {to kvalitetnija i bogatija. Poklonike pi-sane re~i obradova}e ve~e sa zavi~ajnim piscima i pesnicima, koje je okvirno planiranoza drugu polovinu februara. Ovda{nja knji`evna riznica otvori}e {irom vrata i za lokal-ne glumce, recitatore i muzi~are, koji }e se uskoro okupiti radom na umetni~kom pro-gramu inspirisanom starogradskim duhom varo{ice na padinama Zlatara. U Biblioteci}e biti uprili~ena i promocija knjige „Pevanje iz vika“ u izdanju novovaro{kog Dru{tvaza negovanje tradicionalnog pevanja, na kojoj }e govoriti predsednik Dru{tva dr Rado-jica Peri{i} i profesor Dimitrije Golemovi}.

Mehmedu Slezovi}u uru~ena nagrada „Ahmed Vali“ Novog Pazara

Najzna~ajnije priznanje za ostvarenja u kulturi

Novi Pazar - Uspon Hamada Me|e-dovi}a (18.07.2003. godine) na evrop-skoj teniskoj lestvici korakom od se-dam milja vi{e niko ne mo`e da zau-stavi. Konstantno prisustvo u samomvrhu kontinentalne rang liste igra~a do14 godina je ono {to jednog od najbo-ljih izdanaka Teniske akademije done-davnog selektora Dejvis Kup tima Sr-bije Bogdana Obradovi}a izdvaja izmno{tvo vr{njaka koji poku{avaju daprona|u mesto pod suncem u ovomelitnom sportu. Mladi Novopazarac jei zvani~no najbolji teniser Srbije u kon-kurenciji igra~a do 16 godina, do pre-sti`ne titule do{ao je pro{le godine po-bediv{i u Beogradu sve rivale, pa i onestarije od njega. Na evropskoj rang li-sti igra~a do 14 godina ispred njega susamo dva Danca, Holger Vitus Nod-skov Rune i Elmer Meler.

Na nezvani~nom Svetskom prven-stvu za tenisere do 14 godina u francu-skom gradu Tarbu (23. januar - 29. ja-

nuar) Hamad Me|edovi} posle pet po-beda posustao je u finalu protiv LukeNardija iz Italije. U prvom kolu pobe-dio je [panca Aleksandera Alvareza udva seta (6:4, 6:2), drugom, tako|e udva seta ( 7:5, 6:3) Tajlan|anina KreditHajraina. Usledile su pobede protivMaksa Ka{njikovski iz Poljske, ( 6:3,6:7, 7:6) i Derika ^ena iz Velike Brita-nije ( 3:6, 6:3, 6:4) U polufinalu je Ha-

mad Me|edovi} pobedio AleksanderaBernar iz SAD, ( 4:6, 6:2, 6:4). U finaluje izgubio od Luke Nardija (6:2, 7:5).

Kombinacija volje, elje i iznad sve-ga vanserijskog talenta, Me|edovi}asvrstava u retku grupu na{ih teniseraza koje i Novak \okovi} tvrdi da im sesme{i lepa teniska perspektiva. „Po-znajem Noleta, on zna za mene, za po-~etak to je vi{e nego dovoljno. Ko ne bivoleo da dostigne njegovu, Nadalovu islavu ostalih velikih svetskih igra~a. Kozna, mo`da se jednog dana to i dogo-di“, odse~no re~e plavokosi Hamad.

Onima koji nisu odgledali nijedannjegov nastup, a spremaju se da upozna-ju najbolje karakteristike Hamadoveigre trebalo bi da znaju slede}e: „Mo`damoj tenis po stilu igre najvi{e sli~nosti

ima sa onim {to prikazuju Raoni} i DelPotro. Ta~nije, igram ne{to izme|u tadva na~ina. Jo{ uvek rastem, pa se na-dam da }u, kako neke prognoze ka`u,dosti}i 1,95 cm, a to bi trebala da uti~e ina snagu mojih udaraca. Za sada, kako~ujem od teniskih znalaca, nemam sla-bosti u igri. Najja~i aduti su mi servis iforhend, a ni bekend ne zaostaje mnogoza njima, mada prostora za napredaktog elementa ima dovoljno“, pribli`avaslikovito svoju igru, Me|edovi}. Poputsvih de~aka - tenisera i talentovani Ha-mad ~esto sanja velike pozornice, sebe unjima, ovacije publike, pobede.

- Obo`avam da uz TV ostanem doranih jutarnjih sati i gledam Australianopen. Sve me zanima i mu{ki i `enskime~evi. Ove godine nisam bio u mo-gu}nosti, zbog u~e{}a na turniru u

Tarbu (Francuska), da pratim onolikokoliko bih voleo, ali ono najva`nijesam video. Beton mi je omiljena pod-loga, tako da ponekad „odlutam“ u bu-du}nost i u finalni me~ Melburna iNjujorka u kojem sam ja jedan od ak-tera, sa sme{kom ka`e Me|edovi}. .

Trenutno Hamad Me|edovi} radi uBeogradu sa trenerom Damirom Bejtu-lahijem i najmanje razmi{lja o pozicijina ETA (Evropska teniska federacija)rang listi. „Ne jurim bodove za listu posvaku cenu. Nisu nebitni, jer donose po-voljniji reb na turnirima, ali nisu ni naj-va`niji. Cilj broj jedan je usavr{avanje, aza to imam sve uslove u Beogradu. Trigodine na Teniskoj akademiji ,,BogdanObradovi}“ su brzo pro{le, a napredakje o~igledan. Postoji odli~na grupa teni-sera, sa Igorom Bani}evi}em ~esto spa-ringujem, dubl, koji je najbolja pripremaza singl na turnirima ~esto upra`njavamsa Matejom Jani}ijevi}em.

petak, 3. februar 2017. VIIpetak, 3. februar 2017.VI

„PALA“ I ZVEZDANovi Pazar - Derbi 13. kola odboj-

ka{ke Superlige, Novi Pazar je pred1.100 gledalaca u dvorani Pendik pro-sto ,,zbrisali“ sa parketa aktuelnog{ampiona Srbije beogradsku Crvenuzvezdu 3:0 (25:20, 25:19, 25:23). U sjaj-nom timu doma}ina odsko~ili su IrfanHamzagi} (20 poena) i Marko Radosa-vljevi} (18). Ovom pobedom Novi Pazarje pretekao Crvenu zvezdu na drugommestu liga{ke tabele. Do novog dueladva tima do}i }e ponovo na istom me-stu, po{to }e se u Pendiku 25. i 26. fe-bruara odigrati zavr{nica Kupa Srbije, aparovi su Novi Pazar - Crvena zvezda iVojvodina - Kosovska Mitrovica.

POBEDA KO[ARKA[A Novi Pazar - Ko{arka{i Novog Pa-

zara pobedili su kao doma}ini u 16. ko-lu Polet iz Ratine 115:66 ( 25:19, 31:16,30:17, 29:14) i na taj na~in sa pobedomvi{e od Zlatara, Klika i Radni~kog preu-zeli lidersko mesto u Prvoj regionalnojligi - Zapad.

NURKOVI] DRUGA Novi Pazar - Atleti~arka AK Pazar

Azra Nurkovi} zauzela je drugo mestona Svetosavskoj uli~noj trci u Valjevu,iza pobednice Jasmine Prugini}.

FUDBALERI OTPUTOVALI NA PRIPREME U ULCINJ

Novi Pazar - Neboj{a Vu~i}evi},trener Novog Pazara, poveo je u utorakna dvanaestodnevne pripreme u Ulcinj26 fudbalera: Mladena @ivkovi}a, PavlaNi}iforovi}a, Slavko Mari}, Jovica Vasi-li}, Sr|a Kne`evi}, Aleksandar Tasi}, Ir-fan Vusljanin, Milo{ Plav{i}, Petar Ili},Nenad Perovi}, Luka Sin|i}, Ivan Mar-kovi}, Kenan Muslimovi}, Aleksandar\okovi}, Mirsad Brun~evi}, Lazar Pajo-vi}, Denis Bi{evac, Stefan Milojevi},Mehmed Avdi}, Admir Kecap, MirzaDelime|ac, Ermin Ibrahimovi}, ErvinKa~ar, Faruk Bihorac, Mladen Popovi} iMilo{ Krsti}. Planirano je da Novopa-zarci na crnogorskom primorju odigra-ju ~etiri do pet utakmica sa za sada ne-imenovanim rivalima. Me|u igra~imakoji nisu otputovali sa timom nema Mi-lo{a Tintora, koji je raskinuo saradnju saklubom i Miljana Mutavd`i}a, fudbale-ra koji jo{ uvek nije postigao saglasnostsa rukovodstvom Novog Pazara okopreina~enja letos potpisanog ugovora.Sa Pazarom se u Ulcinju nalaze i jeda-naestorica novajlija: Kecap, Plav{i}, Ili},Perovi}, Kne`evi}, Sin|i}, Markovi}, Mi-lojevi}, Popovi}, Tasi} i Krsti}, a o~eku-je se da se tokom priprema ekipi pri-klju~i jo{ ~etiri do pet novih fudbalera.

VEST

I IZ S

PORT

A

Prvoslav Le{evi}

Hamad Me|edovi}, najve}a teniska nada na{e zemlje

Kao Del Potro i Raoni}

Korak od sedam milja:Me|edovi}eva pobedau polufinalu u Tarbu

Sa Borisom Bekerom iBogdanom Obradovi}em

Volja, `elja, talenat: Hamad Me|edovi}

Multitalenat Tenis mu oduzima mnogo vreme-

na, pa i pored toga on nije ono {to jejedini centar njegove pa`nje. „Imavremena i za dru`enje, ali i bavljenjei gledanje drugim sportovima. Volimsve sportove. Ja sam vam multitale-nat, da nisam teniser bio bih fudba-ler ili ko{arka{“, ka`e Hamadovi}.

Beogradskipobednik

Hamad Me|edovi}, iako ima sa-mo 13 godina naosvajao se turnirana doma}oj i me|unarodnoj sceni,jedan u njegovim se}anjima zauzi-ma posebno mesto. „Bio je to prviinternacionalni turnir na kojem samnastupio i odmah pobeda. U Beo-gradu sam pobedio na turniru do 12godina, vi{e se i ne se}am da li jeprotivnik bio iz Crne Gore ili Poljske,ali znam da me je od tada tenis oku-pirao“, iskren je Hamad.

Prija mi popularnostu Pazaru

U Novom Pazaru, iako je u uglav-nom odsutan iz njega, vrlo dobroznaju ko je Hamad Me|edovi} i koli-ke su razmere njegovog uspeha. Nekrije 13- godi{nji reket-majstor damu takav status prija:

- Lepo je {to mnogi ele da popijupi}e i da se fotografi{u sa mnom. La-gao bih kada bih rekao da mi popu-larnost ne godi. Novi Pazar je mojgrad i gde god da se na|em u belomsvetu uvek se trudim da ga prika`emu najboljem svetlu. Drago mi je da ses velikom pa`njom prate moji rezul-tati zbog kojih sam na nedavnomprogla{enju najboljih sportista No-vog Pazara i nagra|en priznanjem -sportska nada Novog Pazara, sa za-dovoljstvom nagla{ava Me|edovi}.

Pljevlja - P~elarska pro{la go-dina zavr{ila se lo{e po p~elinjezajednice na prostoru op{tinePljevlja a i {ire. Prema informa-cijama koje je prikupilo p~elar-sko udru`enje „Matica“ iz Plje-valja, pro{la godina je najte`a uistoriji p~elarstva, ne samo poosnovu katastrofalnih pri-nosa kojih skoro da i nijebilo, ve} i po tome {to}e broj uginulih p~eli-njih zajednica biti vr-lo veliki. PredsjednikUdru`enja p~elara„Matica“ @arko Dra-ga{evi} isti~e da sutakvu situaciju shvati-li na vrijeme i upozora-vali p~elare, mada su i sa-mi p~elari bili svjesni da jep~elarska sezona 2016. godinebila katastrofalno lo{a.

- Ono {to sada saznajemo saterena je to da ima veliki brojuginu}a. Najgora situacija se bi-

lje`i kod na{ih kom{ija Mojkov-~ana gdje su uginu}a p~elinjihdru{tava gotovo 90 odsto. Akod nas, kakva }e biti situacija ikoliko }e p~elinjih zajednicapre`ivjeti to }emo tek znati na

prolje}e kad nestane snijega ikad dani postanu topliji. Ono{to trenutno optere}uje p~elinje

zajednice jeste nedostatak kva-litetne hrane i mala brojnostdru{tva, {to na niskim tempera-turama koje traju jako dugo te-{ko mogu da se dru{tva odr`e u`ivotu. Mala brojnost dru{tva ilo{i uslovi p~elinje pa{e tokomljeta i jeseni, kada se stvarajuzimske p~ele koje treba da odr-`e u `ivotu p~elinju zajednicu

do nove sezone, a to je do po-jave novog p~elinjeg legla,obja{njava Draga{evi}.

Ovo Udru`enje ima sa-znanja da su kod pojedinihp~elara sve zajednice ugi-nule, a kod nekih su prepo-

lovljene. Nije jasno da li seuginu}a mogu geografski po-

dijeliti i povezati, jer na primjeru Tari su zabilje`ena brojnauginu}a kompletnih p~elinjaka,tako|e i u [ulima, Mijakovi}i-ma i drugim selima. Velikihuginu}a ima i u blizini grada.Ve} sada je vidljivo da su gubi-

ci znatno veliki i postoji oprav-dana bojazan da }e do po~etkaprolje}a biti jo{ ve}i. „Ovo }e bi-ti najte`a zima sa najvi{e uginu-lih p~elinjih zajednica u dostadugoj istoriji p~elarenja na pro-storima sjeverne Crne Gore“,isti~e Draga{evi} i apeluje nap~elare da prijave svoje gubitkekako bi se preko p~elarskih or-ganizacija obratili dr`avnim or-ganima, posebno ministarstvupoljoprivrede da pomognu p~e-larima u obnovi svojih p~elinjihzajednica kako bi nastavili da sebave p~elarstvom. „O~ekujemrazumijevanje dr`avnih orga-na, za one p~elare koji su u pot-punosti ostali bez p~elinjih za-jednica da im pomognu, jerznamo {ta zna~i uloga p~ela zabiodiverzitet jednog prostora ikoliko p~ele opra{ivanjem uti-~u na mnoge poljoprivrednekulture“, ka`e Draga{evi}.

J. Durgut

Metode organskeproizvodnje maline Najve}e povr{ine pod zasadima maline nalaze se u kon-vencionalnom sistemu obrade, ali u poslednje vreme sveve}im promovisanje organske poljoprivrede i njenog zna-~aja za za{titu `ivotne sredine i zdravlje ljudi, proizvo|a~ise odlu~uju da zasade maline kroz period konverzije serti-fikuju i dobiju status organskog proizvo|a~a. Organska po-ljoprivreda je sistem ekolo{kog upravljanja poljoprivre-dom, koji promovi{e i unapre|uje biodiverzitet (raznovr-snost, bogatstvo vrsta ivih bi}a), kru`enje materije i biolo-{ku aktivnost zemlji{ta.

Pravila organske poljoprivrede su definisana u Zakonuo organskoj proizvodnji Republike Srbije i standardima ipropisima EU i drugih zemalja. Neke od osnovnih karakte-ristika organskih zasada su: zabranjena upotreba mineral-nih |ubriva;zabranjena upotreba hemijskih preparata zaza{titu bilja;sadni materijal mora biti sertifikovan;veliki zna-~aj se pridaje preventive kao vidu za{tite od bolesti i {teto-~ina; biraju se autohtone sorte koje su prilago|ene na po-stoje}e klimatske uslove... U gajenju maline metodama or-ganske proizvodnje mogu se koristiti pomo}na sredstvabiljnog porekla. Ova sredstva pored biolo{kog delovanjana prouzrokova~e bolesti i {teto~ine doprinose efikasnostiprocesa ishrane biljaka i uti~u na njihovu op{tu otpornostprema biogenim i abiogenim faktorima. Biljke od koji sepripremaju rastvori moraju biti proizvedene u skladu sametodama organske proizvodnje.

Rastvor ljute paprike, priprema se tako {to se pet kilo-grama ljutih feferona prelije sa 10 litara vode i kuva do vre-nja. Nakon toga rastvor treba da preno}i, a potom se pro-cedi i doda 90 litara vode. Dobijeni rastvor koristi se protivinsekata (biljne va{i, lisne buve, stenice, tripsi). Rastvor pe-lena (Artemisia absinthium) dobija se tako {to se tri kilogra-ma li{}a i stabla pelena, isecka na kratke komade i potopiu 10 litara vode, a zatim ostavi dva do tri dana, pri ~emu tre-ba voditi ra~una da ne do|e do fermentacije. U proce|enirastvor doda se 90 litara vode i njime se tretiraju biljke pro-tiv lisnih sovica, smotavaca, biljnih va{i i crvenog pauka.Rastvor od crnog i belog luka dobija se tako {to se jedan ki-logram belog i tri kilograma crnog luka usitni, potopi u 10litara vode i kratko prokuva. Nakon toga rastvor treba dapreno}i i potom mu se doda 90 litara vode. Ovako dobije-nim rastvorom tretiraju se biljke u ranim jutarnjim ~asovi-ma, protiv biljnih va{i i grinja. Pored navedenog ovaj ras-tvor deluje i protiv monilioza, plamenja~e i plesnivosti plo-dova. Rastvor od koprive dobija se tako {to se pet kg kopri-ve (gornja tre}ina biljke, u periodu pred cvetanje) potopi u10 litara vode i ostavi da odstoji 24 ~asa.

Dobijeni ekstrakt se rastvori u 90 litara vode i time se tre-tiraju biljke. Na isti na~in dobija se i rastvor od paprati kojitako|e primenjujemo u suzbijanju biljnih va{i. Kopriva sepored ovakve namene mo`e koristiti i za prihranu biljakapreko lista. Proces je sli~an, 10 kg koprive se rastvori u 10 li-tara vode i ostavi da fermentira sedam dana, nakon togase procedi, rastvori u 90 litara vode i njime se tretiraju bilj-ke. Hajdu~ka trava (Achillea millefolium) je biljka koja imafungicidna svojstva. Rastvor se priprema tako {to se tri kgsve`ih biljaka kuva desetak minuta u 20 litara vode. Dobije-na smesa se procedi, a rastvoru se doda 80 litara vode i ti-me se tretira jagodasto vo}e, protiv plesnivosti plodova.Rastavi} (Equisetum arvense) tako|e ima fungicidna svoj-stva. aj od rastavi}a je veoma va`an u organskoj proizvod-nji jer deluje na vi{e gljivi~nih bolesti (pepelnica, plamenja-~a, lisna r|a, plesnivost). Priprema se od jedan kg suvih ilitri kg sve`ih biljaka. Berbu rastavi}a treba izvesti u prepo-dnevnim satima i su{iti ga u hladovini da bi sa~uvao boju imiris. Biljke se stave u hladnu vodu i kuvaju do 20 minuta u20 litara vode. Dobijena masa se procedi i rastvoru doda 80litara vode, a potom vr{i tretiranje biljaka. Rastavi} se, kao ikopriva, mo`e koristiti i za prihranu biljaka. Tada se tri kgsve`ih biljaka potopi u 100 litara vode i ostavi dvadesetakdana da fermentira. Kada prestane fermentacija (ne nasta-je nova pena) masa se procedi, a u dobijeni rastvor se doda300 litara vode i time zalivaju biljke. Dobijena te~nost mo-`e se koristiti i za rastvaranje kalijumovog sapuna u postup-ku suzbijanja biljnih va{i i pregljeva.

Dipl.ing.polj. Svetlana [u}evi}

Lo{a godina u pljevaljskom kraju za p~elare

Brojna uginu}a p~elinjih zajednica

SAVETI POLJOPRIVREDNIHSTRU^NJAKA

Najte`a zima: P~elinje zajednice desetkovane

Agencija za promociju stranih investicija se predstavila bjelopoljskim poljoprivrednicima

Saradnja korisna za sveBijelo Polje - Op{tina Bijelo

Polje nedavno je organizovalasastanak predstavnika Agen-cije za promociju stranih inve-sticija i bjelopoljskih poljopri-vrednika. Direktor Agencije zapromociju stranih investicijaMilo{ Jovanovi} predstavio jeosnovne poljoprivredne po-tencijale Crne Gore, nadle`no-sti Agencije i usluge koja onapru`a.

Jovanovi} je istakao da sa-radnja sa poljoprivrednicima iplasiranje njihovih proizvoda

predstavljaju veliki zna~aj zapro{irenje proizvodnje i samlokalni ekonomski rast. Agen-cija se trudi da pomogne po-ljoprivrednicima, kojima nudii partnerski odnos, naglasio jeJovanovi}, koji je, govore}i okonkretnim temama, kazaoda je najbolje ulagati u plaste-ni~ku proizvodnju.

Potpredsjednica op{tineNem{a Omerhod`i} je rekla daje saradnja sa Agencijom zapromociju stranih investicijava`na bjelopoljskim poljopri-

vrednicima. „Na{a namjera jeda, makar nekoliko desetinanjih, koji su zainteresovani na-prave realizaciju prezentova-nog programa na sastanku.Imamo i podr{ku Ministarstvapoljoprivrede, posebno za edu-kaciju poljoprivrednika kako bipove}ali svoju proizvodnju“, is-takla je Omerhod`i}. „Posebnupa`nju smo posvetili identifiko-vanju raspolo`ivih sektorskihresursa koji mogu poslu`iti kaodobar osnov za strana ulaganja.Prije svega, prepoznali smo po-

ljoprivredu uklju~uju}i proiz-vodnju hrane, turizam sa po-sebnim osvrtom na hajking ibajking, kao i sa zna~ajnim po-tencijalom za razvoj prera|i-va~ke industrije. Koncept raz-voja biznis zona na kojem tre-nutno ubrzano radimo, ide uprilog boljoj promociji BijelogPolja kao investicione destina-cije i omogu}ava {irok dijapa-zon podsticajnih mjera u sarad-nji sa vladinim institucijama“,zaklju~ila je potpredsjednicabjelopoljske op{tine. C. D.

Ono {to trenutno optere}uje p~elinje

zajednice jeste nedostatak kvalitetne hrane i mala brojnost dru{tva, {to na

niskim temperaturama kojetraju jako dugo te{ko mogu da se dru{tva

odr`e u ivotu

petak, 3. februar 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Projekat NVO Bonum „Mladi i droga“

Skoro svaki tre}i u~enikprobao drogu

Slab odziv {kola: Sa panel rasprave

Pljevlja - Nevladino udru`enje „Bonum“ okvi-ru projekta „Upotreba droge put u propast“ reali-zovalo je u sali Skup{tine op{tine Pljevlja panel di-skusiju na temu: „Mladi i droga - Za{titimo mladeod upotrebe droge“.

U~esnici-panelisti su bili Mersudin Halilovi},sekretar Sekretarijata za dru{tvene djelatnosti, dr.Ilhan Tursumovi~, direktor Medicinskog Centa,dr. Belma Had`iosmanovi}, specijalista op{te me-dicine i Ru`dija Struji}, predsjednik NVO „Bo-num“. U~estvovali su i predstavnici Centra za So-cijalni rad op{tine Pljevlja, Uprave policije, NVOkoji se bave ovom tematikom i mediji.

U~esnici panel diskusije su slo`ni u jednom, ato je da se narkomanija {iri u svim zemljama svi-jeta te i na{a zemlja nije po{te|ena od ove pojave.Na koji na~in raditi na suzbijanju ove pojave pa-nelisti su slo`ni da prevencija ima veliku ulogu uedukaciji i stvaranju kompleksne mre`e koja obu-hvata institucije i nevladin sektor u cilju bolje, sve-

obuhvatnije i sna`nije akcije u borbi protiv bole-sti ovisnosti, posebno narkomanije. Uo~ava se sveve}a zainteresovanost mladih ljudi za opojnasredstva, kao i upotreba droge kod u~enika u Plje-vljima. U anketi koju je realizovalo NVO „Bo-num“, dobijen je podatak da je skoro svaki tre}iu~enik probao opojno sredstvo.

- Da bi se realizovala uspje{na prevencija upo-trebe psihoaktivnih supstanci kod mladih, ukaza-la se potreba za formiranje multidisciplinarnog ti-ma koji }e ~initi predstavnici relevantnih institu-cija, {kola i NVO sektora, {to bi omogu}ilo pre-venciju upotrebe droga, posebno kod mladih, iliako su ve} po~eli, kako bi se izbjeglo da se razvijuporeme}aji vezanih za bolesti zavisnosti, istakaoje Ru`dija Struji}, predsjednik NVO Bonum.

Struji} ja kazao da bi u multidisciplinarni timbili uklju~eni predstavnici Sekretarijata za dru-{tvene djelatnosti, Centra bezbjednosti, Centa zasocijalni rad, Medicinskog centa, Suda za prekr-

{aje, Osnovnog dr`avnog tu`ila{tva, gradskih i ru-ralnih {kola i nevladinih organizacija.

Tim bi donio plan aktivnosti kojima bi kontinu-irano pratio stanje u lokalnoj zajednici i analiziraorad institucija. Rad multidisciplinarnog tima bi biotransparentan, sastanci bi se odr`avali najmanje je-danput tromjese~no i o svom radu bi informisaomedije, lokalnu upravu i zainteresovane gra|ane.

- Iznena|en sam slabim odzivom predstavnika{kola. Poslali smo pozive za u~e{}e svim srednjim{kolama sa podru~ja grada i {koli iz „Srdanovagroba“ koja je najbli`a gradu i niko se nije udosto-jio da po{alje predstavnika. Jedino je prisutan di-rektor {kole iz Od`aka. Ovakvu situaciju smatramtragi~nom, jer je neprihvatljiva nezainteresovanost{kolskih uprava, makar da ~uju o ~emu }e se da-nas razgovarati, kazao je Ru`dija Struji}. Projekat„Mladi i droga“ podr`ala je Komisija Vlade CrneGore iz dijela prihoda od igara na sre}u.

J. Durgut

Izlo`ba radova u~enika Umetni~ke {kole iz U`ica

Rasadnik talenataDr`ava poma`e Domu zdravlja u Novoj Varo{i

Novi sanitetsko voziloNova Varo{ - Vlada Republike Srbi-

je nastavlja da poma`e novovaro{kozdravstvo. Poslednja u nizu donacija jenovo sanitetsko vozilo, koje je nedav-no za potrebe ovda{njeg Doma zdra-vlja obezbedilo Ministarstvo pravde.

- Za kupovinu saniteta iz dr`avnekase izdvojeno je oko sedam milionadinara. Savremeno vozilo, peto u po-slednje ~etiri godine, predstavlja tako-re}i pokretnu bolnicu, a zahvaljuju}injemu kvalitet zdravstvene za{tite lo-kalnog stanovni{tva bi}e podignut najo{ vi{i nivo, isti~e dr Branko Popovi},direktor novovaro{kog Doma zdravlja.U okviru ove tran{e pomo}i, ina~e, vo-zni park obnovilo je dvadesetak domo-

va zdravlja {irom Srbije, a ukupna vred-nost donacije je oko 102 miliona dina-ra. U novovaro{koj zdravstvenoj usta-novi nedavno je modernizovana i apa-ratura pri Slu`bi za laboratoriju. Re~ jebiohemijskom analizatoru najsavreme-nije tehnologije, vrednom oko dva mili-ona dinara, koji na sat obradi 200 anali-za krvi i to na znatno kvalitetniji na~in isa minimalnim mogu}nostima pogre-{ke. „Primarni cilj za ovu godinu bi}enabavka novih EKG aparata, defibrila-tora i sistema pacijent monitora. Poredkupovine medicinske opreme, u planusu i zna~ajni gra|evinski radovi na sa-naciji samih objekata u krugu DZ“, na-javljuje Popovi}. R. P.

Nova Varo{ - Dom kulture „JovanTomi}“ u Novoj Varo{i bio je u pro-teklih desetak dana doma}in izlo-`be radova u~enika srednje Umet-ni~ke {kole iz U`ica. Postavku ~initridesetak dela iz oblasti slikarstva,grn~arstva, vajarstva i dizajniranogtekstila, a me|u njima je i par njih~iji su autori srednjo{kolci iz na{eggrada i okoline - biv{ih i sada{njihu~enika ove obrazovne ustanove.

- Novovaro{ka op{tina je za nasveoma zna~ajna jer iz svake genera-cije osmaka iznjedri po nekoliko da-rovitih |aka koji {kolovanje nastave

obrazuju}i se na ukupno sedamsmerova pri na{oj umetni~koj {koli,isti~e profesor tehni~kih predmetapri Umetni~koj {koli Slavko Luko-vi}, koji je zajedno za direktorkomovda{njeg Doma kulture MihrijomHad`i} otvorio izlo`bu. Ovo je, ina-~e, tre}a izlo`bena ove ustanove ko-ju je u prethodne tri godine imalapriliku da pogleda novovaro{ka pu-blika. Prvo predstavljanje Umetni~-ka {kola imala je u Biblioteci „JovanTomi}“, a potom i u Osnovnoj {koli„Gojko Drulovi}“ u Radoinji.

R. P.