Lociranje centra za reciklažu stakla i rutiranje vozila za prikupljanje stakla na teritoriji Srbije.docx

8/11/2019 Lociranje centra za reciklau stakla i rutiranje vozila za prikupljanje stakla na teritoriji Srbije.docx

1/32

Univerzitet u Beogradu

Saobraajni fakultet

Seminarski rad

Tema: Lociranje centra za reciklau ambalanog staklairutiranje sredstava za sakupljanje ovog otpada na teritoriji

Republike Srbije

Predmet: Logistika otpadnih materijala i povratnih sredstava

Student: Dragana Ivani LO 090001 Profesor: dr Milorad Vidovi

Asistent: Branislava Ratkovi

Beograd, 13.2.2013. godine


2/32

Logistika otpadnih materijala i povratnih sredstava

Sadraj

1. Uvod ............................................................................................................................................ 1

2. Tretiranje stakla u Srbiji i svetu .................................................................................................. 2

3. Ambalani otpad, staklo kao vrsta ambalanog otpada .............................................................. 3

3.1. Pojavni oblik, fizike i hemijske osobine stakla ................................................................. 6

3.2. Prednosti prikupljanja i reciklae stakla.............................................................................. 8

4. Lociranje centra za reciklau ...................................................................................................... 9

5. Rutiranje vozila za prikupljanje staklenog ambalanog otpada................................................ 14

6. Optimalne rute kretanja kamiona dobijene u LogWare-u......................................................... 16

7. Zakljuak .................................................................................................................................... 27

8. Literatura ................................................................................................................................... 28


3/32


4/32


Spisak tabela

Tabela 1. Udeli reciklabilnog otpada u zemljama EU ................................................................................... 4

Tabela 2. Koliine ambalae po vrstama stavljene na trite Republike Srbije u 2011 godini ..................... 5Tabela 3. Ukupna koliina preuzetog otpada od strane operatera sistema upravljanja ambalanimotpadom ....................................................................................................................................................... 6

Tabela 4. Koliine staklene ambalae koja se generiu u Srbiji .................................................................. 10

Tabela 5. Matrica rastojanja ....................................................................................................................... 12

Tabela 6. Specifikacija kamiona za transport stakla ................................................................................... 14


5/32


1

1.Uvod

Nedekvtno uprvljnje otpdom predstvlj jedn od njveih problem sspekt ztite ivotne sredine Republike Srbije i iskljuivo je rezultt nedekvtnog stvdrutv prem otpdu. Pre svega u peridu kada je poeo nagli razvoj industrije, druvo je bilo okrenuto proizvodnji i kretanju tokova gotovih proizvoda koji su donosili profit, a jako

malo panje je bilo posveeno povratnim tokovima ambalae i otpada. Upravo u ovomperiodu je poeo progresivni rst ukupne koliine svih vrst vrstog otpd u naoj zemlji.T devnj nije prtil odgovrju politik ztite ivotne sredine, a upravljanjeotpadom zahteva donoenje zakona, mera i posebna pravila ponaanja u skladu sazahtevima standarda ISO 1400 [4].

Generatori otpada su brojni. Svaki material ili predmet, koji je iskljuen iz upotrebe,bilo da je bio korien u proizvodnji, uslunoj delatnosti ili domainstvu, a sa aspektakorienja nema vie neophodnu vrednost,biva odbaen. Upravo ovi materijali i predmetisu razne vrste otpada, koji jesu izvori zagaenja ivotne sredine, ali u isto vreme to su iizvori novih profita, ako se na pravi nain njima upravlja. Neki od njih su 100 %

reciklabilni, odnosno od 1 kg materijala odbaenog dobije se 1 kg novog materijala istogkvaliteta, koji je spreman za ponovnu upotrebu [2]. Takav otpad predstavlja staklo, kojemoe da se reciklira bezbroj puta, a da ne uzgubi na kvalitetu.

Ovaj rad se bavi lociranjem reciklanog centra za obradu stakla na teritoriji Srbije, azatim i rutiranjem vozila koja e prikupljati stakleni kr, pre svega iz tog razloga to je unaoj zemlji jako malo panje posveeno reciklai stakla, za razliku od prvih koraka kojisu uinjeni u uspostavljanju sistema za recikliranje papira ili plastike u Srbiji.Organizovano odlaganje i prikupljanje stakla ne postoji, a u itavoj zemlji postoji samonekoliko mesta na koja se staklo moe odloiti i jedna fabrika za reciklau stakla uAleksincu, koja ne radi punim kapacitetom i uvozi materijal za preradu.

Metodologija rada je sledea:

U prvom delu rada izloena je problematika upravljanja povratnim tokovima stakla,pre svega u naoj zemlji i svetu, dat je uporedni prikaz, ukazano je, takoe, na udeoreciklae stakla u naoj zemlji i svetu.

U narednom poglavlju blie je odreena pripadnost stakla, kao jednoj od vrstiambalanog otpada, ukazano je na osnovne fizike i hemijske karakteristike stakla, kao i naprednosti od reciklae.

Zatim se u narednim poglavljima prelo na odreivanje lokacije centra za reciklaustakla, kao i na rutiranje vozila, koja e prikupljati staklo.

Na kraju rada date su dobijene optimalne rute vozila i naravno ukratko izneen

kratak zakljuak izveden na osnovu celokupnog rada.


6/32


7/32


3

3.Ambalani otpad, staklo kao vrsta ambalanog otpadaAgencija za zatitu ivotne sredine je u julu 2012. godine objavila izvetaj o

upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom i iznela mnoga bitna razmatranja i rezultate,koji e biti korieni u ovom radu.

Prema agenciji za zatitu ivotne sredine upravljanje ambalaom i ambalanimotpadom ima vrlo izraen ekoloki, drutveni, socijalni i ekonomski znaaj.

Drutveni aspekt se odnosi pre svega na ouvanje prirodnih resursa drave.Ambalani otpad, u sutini, nije otpad ve grupa novih resursa, odnosno, sekundarnihsirovina. U zemljama Evropske unije se kroz razliite podsticajne mere i naknadesubvencionira prerada ambalanog otpada, ali i njegova primena u proizvodnji novihproizvoda. Ove subvencije, kao i sama primena reciklabilnih materijala, dovode do snienjacena novodobijenih proizvoda i poveanja konkurentnosti proizvoaa na tritu. U istovreme su dodatno oporezovana preduzea koja mogu, a ne koriste reciklabilne ambalanematerijale u proizvodnji [7].

Socijalni aspekt se ispoljava kroz formiranje zvanine mree sakupljaa ipreraivaa ambalanog otpada.

Ekonomski aspekt koji proizilazi iz ekolokog, socijalnog i drutvenog aspektaprimene ovog zakona je evidentan, ali teko merljiv. Naravno, dodatno se potencira i krozdirektno merljive ekonomske efekte reciklae ambalanog otpada u odnosu na preraduprirodnih sirovina i ruda.

U narednoj tabeli bie prikazane vrste ambalanog otpada sa njihovim udelom uzemljama EU.


8/32


4

Tabela 1. Udeli reciklabilnog otpada u zemljama EU [7]

Iz predstavljene tabele moe se primetiti da je veliki deo koliine ambalae ustaklenom obliku (58,9%), a kakva je situacija u naoj zemlji, bie prikazano narednomtabelom.

Prema podacima koji su dostavljeni Agenciji za zatitu ivotne sredine do 31. maja2011. godine, ukupna koliina ambalae stavljene na trite Republike Srbije iznosi 343656,6 t [7].

U narednoj tabeli bie prikazanekoliine ambalae po vrstama stavljene na triteRepublike Srbije u 2011 godini.


9/32


5

Tabela 2. Koliine ambalae po vrstama stavljene na trite Republike Srbije u 2011 godini [7]

Iz date tabele moe se primetiti da je u 2011. Godini ukupna koliina ambalanogotpada u naoj zemlji iznosila 85 928 tona, to uzime veliki udeo od ukupne koliine svihvrsta otpada.

U narednoj tabeli bie prikazana ukupna koliina preuzetog otpada od straneoperatera sistema upravljanja ambalanim otpadom


10/32


6

Tabela 3. Ukupna koliina preuzetog otpada od strane operatera sistema upravljanjaambalanim otpadom [7]

Iz ove dve tabele moe se zakljuiti da se od proizvedene staklene ambalae u naojzemlji otprilike oko 20 % preuzima nakon odbaaja iste. Takoe su navedena imenapreduzea koja se bave sakupljanjem ambalanog otpada.

3.1. Pojavni oblik, fizike i hemijske osobine stakla

Staklo je napravljeno najveim delom od peska, krea i natrijum karbonata [8]. Daje staklu potrebno puno godina da se raspadne dokaz je nakit od stakla iz Antike Grke iliEgipta, koje je opstalo i nakon 5000 godina.

Staklo je u velikoj meri prisutno u domainstvui industriji. Koristi se za pakovanjemnogih prehrambenih proizvoda kao i za izradu sijalica, prozora, ogledala, posua itd.Reciklaza stakla je proces uzimanja starih porizvoda od stakla i pretvaranje u nove

proizvode za viekratnuupotrebu.

Reciklaom stakla se tedi energija i smanjuje se zagaenje. Proizvodnjom novogstakla se repromaterijali zagrevaju na 1400 stepeni celzijusa, a tokom reciklae se staklolomi na manje parie koji se tope pri manjim temperaturama [8]. Reciklaom se smanjujepotronja energije za 40%, zagaenje vazduha 20% i korienje vode za 50% [8]. Sasvakom tonom stakla koja se reciklira, tedi se vie od tone repromaterijala koji su potrebnida se proizvode novo staklo [8].


11/32


7

Novo staklo se pravi tako to se pesak sa dodatkom sode i krea, topi na vrlovisokim temperaturama. U tom procesu se troidosta energije, a u vazduh se isputavelikakoliinatetnihgasova. Ali zato reciklaomjedne tone stakla moemosauvatiskoro devetlitara mazuta koji bi inaebio spaljen za izradu proizvoda od novog stakla [9].

Recikliraju se sledee grupe stakla: providno, zeleno i braon staklo, ukljuujui i

staklene tegle. Nije mogue reciklirati ogledala, neprovidno staklo ili keramiku.

Slika 1. Grupe stakla koje se recikliraju [10]

Stakleni otpad je specifian po separativnom sakupljanju [11]. To ubrzava procesreciklae, a samim tim pojeftinjuje sekundarnu sirovinu. Sa druge strane, to zahtevapostavljanje specijalnih kontejnera i viu ekoloku svest stanovnitva. Sakupljanje staklakao sekundarne sirovine zahteva separaciju stakla po boji na: belo staklo (prozirno),

obojeno staklo (zeleno i braon). Zbog toga veina kontejnera za odlaganje stakla imaodvojene delove za providno, zeleno i braon (mrko) staklo. Razliite boje stakla imajurazliite hemijskesastave [11].

U gradovima se razlikuju tehnologije sakupljanja stakla sa vie aspekata. Na slici 2su dati neki tipovi kontejnera za staklo.

Slika 2. Tipovi kontejnera za staklo [11]


12/32


8

3.2. Prednosti prikupljanja i reciklae stakla

Glavne prednosti recikliranja stakla su [1]:

smanjenje energije potrebne za izradu novog stakla. Uteda energije zbog korienja

starog stakla je 25%, reciklaom 1 tone stakla utedi se 30 tona nafte,reciklaa starog stakla je bolja zbog

minimalnog zagaenja vazduha, smanjuje se kapacitet potreban za krajnje odlaganje. Voditi rauna o tome da je

recikliranje samo druga najbolja mogunost, a najbolje ekoloko reenje jekoritenje povratnihflaa,

ako se koriste stare flae, pri proizvodnji 1kgstakla bie nam potrebno manje: 20 lvode, 1.5 kg sirovina, 1.4 KWh energije i emisija gasovaza 25% bie manja [1].

Imajui u vidu ovako veliki smisao sakupljanja i ponovne upotrebe stakla u radu je

pokazana upotreba jedne metode za lociranje centra za reciklau, kao i za rutiranje vozilakoja e prikupljati otpad. Posmatrana je cela naa zemlja, koja je podeljena na 25 okruga iza svaki od nih naveden je grad koji predstavlja njegov centar.

U narednom poglavlju bie prikazani okruzi u naoj zemlji, data matrica rastojanjaizmeu svih gradova, kao i koliina otpada, koja se generie po okruzima, te e se prei nalociranje centra za reciklau upotrebom programa LP Solver-a, uz pripremu podataka uExcelu, a zatim i na rutiranje vozila.


13/32


9

4.Lociranje centra za reciklau

U ovom delu rada e biti prikazan izbor optimalne lokacije centra za reciklaustaklene ambalae koja se generiena teritoriji Srbije.

Srbije je podeljena na 25 okruga (Slika 3). Ovde su data imena okruga, a dati sutakoecentralni gradovi svakog od njih.

Slika 3. Teritorijalna podela Srbije prema okruzima [12]

Prema statistikim podacima koji su preuzeti sa zvaninog sajta agencije za zatituivotne sredine [7] , udeo stakla, u obliku potroake i komercijalne ambalae, u ukupnomkomunalnom otpadu iznosi 5.3 %. Prema podacima iz 2010. godine srednja dnevnakoliina komunalnog otpada po stanovniku iznosi 0.99 kg, to na godinjem nivou iznosi0.36 t [7].


14/32


10

Imajui u vidu ove podatke, moe se zakljuitida prosean stanovnik Srbije dnevnogenerie 0.05247 kg (52.47 g)ambalanog stakla , to na godinjem nivou iznosi 0.19 t.

U narednoj tabeli 4. Bie prikazane koliine staklene ambalae kojase generiu uSrbiji

Tabela 4. Koliine staklene ambalae koja se generiu u Srbiji [13]

Naziv okrugaSediteokruga

Broj stanovnika

okruga (Popis 2011.)

Dnevne

koliine(t/dan)

1 Mavanski okrug abac 297778 15.62

2 Kolubarski okrug Valjevo 174228 9.14

3 Zlatiborski okrug Uice 284929 14.95

4 Moraviki okrug aak 212149 11.13

5 Raki okrug Kraljevo 300102 15.75

6 umadijski okrug Kragujevac 290900 15.26

7 Podunavski okrug Smederevo 198184 10.40

8 Grad Beograd Beograd 1639121 86.00

9 Branievski okrug Poarevac 180480 9.47

10 Borski okrug Bor 123848 6.50

11 Zajearski okrug Zajear 118295 6.21

12 Pomoravski okrug Jagodina 212839 11.17

13 Niavski okrug Ni 373404 19.5914 Pirotski okrug Pirot 92277 4.84

15 Jablaniki okrug Leskovac 215463 11.31

16 Pinjski okrug Vranje 158717 8.33

17 Topliki okrug Prokuplje 90600 4.75

18 Rasinski okrug Kruevac 240463 12.62

19 Sremski okrugSremska

Mitrovica311053

16.32

20 Junobaki okrug Novi Sad 607835 31.8921 Zapadnobaki okrug Sombor 187581 9.84

22 Severnobaki okrug Subotica 185552 9.74

23Severnobanatskiokrug

Kikinda 1466907.70

24 Srednjobanatski Zrenjanin 186851 9.80


15/32


11

okrug

25 Junobanatski okrug Panevo 291327 15.29

UKUPNO 7120666 373.62

U nastavku rada dat je prikaz matrice rastojanja (Tabela 2.) koja je neophodna zareavanje ovog lokacijskog problemadobijena korienjem Google Maps podataka.

U narednoj tabeli 5 bie prikazana matrica rastojanja centralnih gradova okruga uSrbiji.


16/32


12

Tabela 5. Matrica rastojanja


17/32


18/32


14

5.Rutiranje vozila za prikupljanje staklenog ambalanog otpada

Pre nego se krene na rutiranje vozila, neophodno je odrediti vozilo sa kojim e seprikupljati stakleni lom i predstaviti njegove tehno-eksploatacione karakteristike, pre svega

nosivost, koja je od znaaja pri prikupljanju otpada, jer se ne sme prekoraiti, prilikomformiranje ruta.

Prikupljanje se vri sa odabranih lokacija (vorova) u svakom okrugu, apodrazumeva se da je na nivou okruga izvreno prethodno prikupljanje stakla sa povrinetog okruga.

Za definisanje ruta bie korien program za rutiranje LogWare Router. Drumskotransportno sredstvo koje e se koristiti u ovom radu za sakupljanje jeste kamion (slika 4), aspecifikacija je prikazana u tabeli 6.

Slika 4. Vozilo za prevoz stakla SCANIA-P-380 [14]

Tabela 6. Specifikacija kamiona za transport stakla

Ime Vozilo za prevoz stakla SCANIA-P-380Pogon dizel

Zapremina 37 m3

Nosivost 26 tona

Snaga 279 kW


19/32


15

Prilikom lociranja odreena je lokacija za centar za reciklau u Beogradu, odaklepoinje i zavrava se svaka ruta. LogWare je program koji daje optimalne rute, na osnovuunetih podataka o rastojanju izmeu gradova, koliinama materijala koja se generie usvakom od njih, kao i na osnovu nosivosti kamiona, koji prikuplja otpad. Program samrespektuje radno vreme vozaa, kao i pauze koje se moraju praviti u vonji. Takoe uzima

za prosenu brzinu kretanja kamiona 50 km/h.Rute na kojima je ukupno vreme vee od 9h, zahtevaju dva radnika, koja e biti

poslata na put. Takoe za rutu Beograd-Novi Sad-Beograd na kojoj se generie veakoliina dnevnog otpada od nosivosti kamiona (26 tona), neophodno je poslati jo jednomanje vozilo, koje e prikupiti ostatak otpada. Povoljnije je to malo vozilo poslati i doKikinde, jer se u tom okrugu generie 7700 kg otpada, pa bi bio kapacitet vozila jako maloiskorien.

To vozilo je sa sledeim karakteristikama:

-tip: Peugeot Boxer, nosivost 10 tona

-snaga: 79 KW, dizel

Slika 5. Mali kamion za transport stakla [15]


20/32


16

6.Optimalne rute kretanja kamiona dobijene u LogWare-u

Ruta 1: Beograd-abac-Valjevo-Beograd

Duina rute: 246 km

Vreme na ruti: 8,4 h

Koliina prikupljenog otpada: 24 760 kg

Slika 6. Ruta 1: Beograd-abac-Valjevo-Beograd

U sledeem delu teksta prikazan je detaljni izvetaj koji je dobijen u programu zasvaku rutu, a ovde e biti prikazan za prvu rutu. I za ostele rute izvetaji su slini, pa neebiti posebno prikazivani.


21/32


17

*** DETAIL REPORT ON ROUTE NUMBER 1 ***

A Kamion sa prikolicom leaves at 6:30AM on day 1 from the depot atBeograd

Stop Drive Distance Time

Stop Arrive Depart time to stop to stop wind

No description time Day time Day Min Min km met?

1 Sabac 08:59AM 1 09:24AM 1 25 149.1 87 YES

2 Valjevo 11:18AM 1 11:43AM 1 25 114.9 67 YES

-->Break 30 minutes

Depot 02:51PM 1 ------- -- --- 157.7 92

Stop Stop volume Inc cost to serve stop Capacity in use

No description Weight Cube In $ In $/unit Weight Cube

.0% .0%

1 Sabac 15620 1 .00 .0 60.1 1.0

2 Valjevo 9140 1 .00 .0 95.2 2.0

Totals Weight: Del = 0 Pickups = 24760 Cube: Del = 0 Pickups = 2

Route time: Distance:

Driving 7.0 hr To 1st stop 87 km

Load/unload .8 From last stop 92

Break .5 On route 67

Total 8.4 hr Total 246 km

Max allowed 9.0 hr Max allowed 9999 mi


22/32


23/32


19

Ruta 3: Beograd-aak-Beograd

Duina rute: 276 km



Slika 8. Ruta 3: Beograd-aak-Beograd

Ruta 4: Beograd-Kraljevo-Beograd

Duina rute: 384 km

Vreme na ruti: 11 h


Slika 9. Ruta 4: Beograd-Kraljevo-Beograd


24/32


25/32


21

Ruta 7: Beograd-Bor- Zajear-Beograd

Duina rute: 498 km

Vreme na ruti: 15 h


Slika 12. Ruta 7: Beograd-Bor-Zajear-Beograd

Ruta 8: Beograd-Jagodina-Beograd

Duina rute: 272 km

Vreme na ruti: 7, 8 h


Slika 13. Ruta 8: Beograd-Jagodina-

Beograd


26/32


22

Ruta 9: Beograd-Ni-Beograd

Duina rute: 474 km



Slika 14. Ruta 9: Beograd-Ni-Beograd

Ruta 10: Beograd-Pirot-Beograd

Duina rute: 612 km


Koliina prikupljenog otpada: 4840 kg

Slika 15. Ruta 10: Beograd-Pirot-Beograd


27/32


23

Ruta 11: Beograd-Leskovac-Beograd

Duina rute: 546 km



Slika 16. Ruta 11: Beograd-Leskovac-Beograd

Ruta 12: Beograd-Prokuplje- Vranje-Beograd

Duina rute: 688 km



Slika 17. Ruta 12:Beograd-Prokuplje-Vranje-Beograd


28/32


24

Ruta 13: Beograd-Kruevac-Beograd

Duina rute: 390 km



Slika 18. Ruta 13:Beograd-Kruevac-Beograd

Ruta 14: Beograd-Sremska Mitrovica-Beograd

Duina rute: 154 km



Slika 19. Ruta 14: Beograd-Sremska Mitrovica-Beograd


29/32


30/32


26

Ruta 17: Beograd-Kikinda-Beograd

Duinarute: 322 km

Vreme na ruti: 10 h


Slika 22. Ruta 17: Beograd-Kikinda-Beograd

Ruta 18: Beograd-Panevo-Zrenjanin-Beograd

Duina rute: 166 km

Vreme na ruti: 5,9 hKoliina prikupljenog otpada: 25 090 kg

Slika 23. Ruta 18: Beograd-Panevo-Zrenjanin-Beograd


31/32


32/32


8. Literatura

[1]Bari M. ,, Recikliranje stakla ekonomska i ekoloka isplativost, Hrvatska, Zagreb, 2004

[2]Vidovi M. Materijal sa predavanja iz predmeta ,,Logistika otpadnih materijala i povratnihsredstava, Republika Srbija, Beograd 2013 godina

[3]Dimitrijevi B. Materijal sa predavanja iz predmeta ,,Posebne metode operacionih istrivanja ulogistici, Republika Srbija, Beograd 2013 godina

[4]http://ttl.masfak.ni.ac.rs/RADOVI%20MA14068/Markovic%20D.%20i%20Jovanovic%20M.%20-%20TIL%2008%20Nis.pdf

[5] http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

[6] www.mreza.rs/evronet/previous-episodes/.../reciklaza-stakla.html

[7] http://www.sepa.gov.rs/download/Ambalaza_2011.pdf

[8]http://ecoist.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=68:reciklaa-stakla&catid=23:..

[9] http://treehouse-serbia.org/joomla/index.php/reciklaza/reciklaza-stakla[10]http://www.google.rs/search?hl=sr&tbo=d&biw=1440&bih=756&tbm=isch&sa=1&q=staklene

+flase&oq=staklene+flase&gs_l=img.3...

[11] http://ttl.masfak.ni.ac.rs

[12] sr.wikipedia.org/sr-el/administrativna_podela_srbije

[13]http://media.gorannecin.rs/2011/11/Popis-stanovni%C5%A1tva-2011_Novembar-prvi-rezultati.pdf

[14] http://autoline-eu.rs/sf/kamion-vozilo-za-prevoz-stakla-SCANIA-P380-Glas-Recycling-Kran-3-Kammern-Kipper-37m-12122901081610259000.html

[15] http://www.mojauto.rs/rezultat/status/kombi/poredjaj-po/oglas_najnoviji/stranica/2
http://ttl.masfak.ni.ac.rs/RADOVI%20MA14068/Markovic%20D.%20i%20Jovanovic%20M.%20-%20TIL%2008%20Nis.pdfhttp://ttl.masfak.ni.ac.rs/RADOVI%20MA14068/Markovic%20D.%20i%20Jovanovic%20M.%20-%20TIL%2008%20Nis.pdfhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/http://www.sepa.gov.rs/download/Ambalaza_2011.pdfhttp://ecoist.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=68:reciklaa-stakla&catid=23:..http://treehouse-serbia.org/joomla/index.php/reciklaza/reciklaza-staklahttp://www.google.rs/search?hl=sr&tbo=d&biw=1440&bih=756&tbm=isch&sa=1&q=staklene+flase&oq=staklene+flase&gs_l=img.3...http://www.google.rs/search?hl=sr&tbo=d&biw=1440&bih=756&tbm=isch&sa=1&q=staklene+flase&oq=staklene+flase&gs_l=img.3...http://ttl.masfak.ni.ac.rs/http://sr.wikipedia.org/sr-el/administrativna_podela_srbijehttp://media.gorannecin.rs/2011/11/Popis-stanovni%C5%A1tva-2011_Novembar-prvi-rezultati.pdfhttp://media.gorannecin.rs/2011/11/Popis-stanovni%C5%A1tva-2011_Novembar-prvi-rezultati.pdfhttp://autoline-eu.rs/sf/kamion-vozilo-za-prevoz-stakla-SCANIA-P380-Glas-Recycling-Kran-3-Kammern-Kipper-37m-12122901081610259000.htmlhttp://autoline-eu.rs/sf/kamion-vozilo-za-prevoz-stakla-SCANIA-P380-Glas-Recycling-Kran-3-Kammern-Kipper-37m-12122901081610259000.htmlhttp://www.mojauto.rs/rezultat/status/kombi/poredjaj-po/oglas_najnoviji/stranica/2http://www.mojauto.rs/rezultat/status/kombi/poredjaj-po/oglas_najnoviji/stranica/2http://autoline-eu.rs/sf/kamion-vozilo-za-prevoz-stakla-SCANIA-P380-Glas-Recycling-Kran-3-Kammern-Kipper-37m-12122901081610259000.htmlhttp://autoline-eu.rs/sf/kamion-vozilo-za-prevoz-stakla-SCANIA-P380-Glas-Recycling-Kran-3-Kammern-Kipper-37m-12122901081610259000.htmlhttp://media.gorannecin.rs/2011/11/Popis-stanovni%C5%A1tva-2011_Novembar-prvi-rezultati.pdfhttp://media.gorannecin.rs/2011/11/Popis-stanovni%C5%A1tva-2011_Novembar-prvi-rezultati.pdfhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/administrativna_podela_srbijehttp://ttl.masfak.ni.ac.rs/http://www.google.rs/search?hl=sr&tbo=d&biw=1440&bih=756&tbm=isch&sa=1&q=staklene+flase&oq=staklene+flase&gs_l=img.3...http://www.google.rs/search?hl=sr&tbo=d&biw=1440&bih=756&tbm=isch&sa=1&q=staklene+flase&oq=staklene+flase&gs_l=img.3...http://treehouse-serbia.org/joomla/index.php/reciklaza/reciklaza-staklahttp://ecoist.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=68:reciklaa-stakla&catid=23:..http://www.sepa.gov.rs/download/Ambalaza_2011.pdfhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/http://ttl.masfak.ni.ac.rs/RADOVI%20MA14068/Markovic%20D.%20i%20Jovanovic%20M.%20-%20TIL%2008%20Nis.pdfhttp://ttl.masfak.ni.ac.rs/RADOVI%20MA14068/Markovic%20D.%20i%20Jovanovic%20M.%20-%20TIL%2008%20Nis.pdf

Documents

Lociranje centra za reciklažu stakla i rutiranje vozila za prikupljanje stakla na teritoriji Srbije.docx