Embed Size (px)
DESCRIPTION
katalog izlozbe
Citation preview
LUKA TRIPKOVIĆ & STEFAN TASIĆ
Ljudski faktor
Biografija Izdanje 763’15
8 – 21. 09. 2015.Galerija Doma omladine Beograda
LUKA TRIPKOVIĆ (1989) je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku 2014. godine, u klasi red. prof. Milete Prodanovića. Trenutno student doktorskih studija na istom fakultetu.
Samostalne izložbe:2015. "Suviše ljudski" (sa Stefanom Tasićem), Kulturni centar "Ribnica", Kraljevo
Odabrane grupne izložbe izložbe:
2013. "Body flavour", Kulturni centar "Studenstski grad", Beograd2013. Grupna izložba "7x3", u okviru programa "Kustosiranje - about and around curating", Umetnički prostor U10, Beograd
2013. Mikser Festival, Kustosiranje: Doživljaj u pokretu (kustosi Andrej Bereta i Srđan Tunić)
2013. "Šta sve o tebi mogu da ne znam" (kustosi Anja Bogojević i Amila Puzić), Sarajevo 2013. Grupna izložba studenata FLU, Georgian College, School of Design and Visual Arts, Canada2013. Grupne izložbe finalista konkursa "Niš art foundation", Niš, Novi Sad, Beograd.2012. Festival "Mixer Education: In progress", rad "Pronađite umetnika", izveden od strane studenata koji su pohađali izborni predmet vajanje kod doc. Radoša Antonijevića
Radionice:2013. City Lab Mostar (Bauhaus Goes South-East Europe)2013. "Kustosiranje - about and around curating", Umetnički prostor U10, Beograd 2014. Nelt edukativni program u saradnji sa Galerijom 12HUB, Beograd
2014. Učesnik projekta Nova kolekcija Muzeja Savremene Umetnosti, u organizaciji nezavisne asocijacije "Treći Beograd", Beograd
Nagrade:2012. Stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije - 1000 najboljih studenata završnih godina2014. Stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije - 400 najboljih studenata master studija2014. Nagrada "Ljubica Sokić", nagrada Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. 2014. Nagrada "Stevan Knežević", za crtež od III do V godine studija, Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu.
Govori engleski i francuski jezik.
STEFAN TASIĆ | [email protected]
Diplomirao na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Slobodana Roksandića 2012. godine. Iste godine kada je
upisao FLU (2007.) završio osnovne akademske studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorske umetničke studije na FLU upisao
2012. godine, a na istom fakultetu je i zaposlen od 2013. godine u zvanju asistenta za užu umetničku oblast slikarstvo, predmet Slikarska tehnologija.
Izložbe- dve vajane makete, kao saradnik tima Projekat Beogradwww.projectbelgrade.com/serbian/info.htmVenecijansko bijenale arhitekture, Venecija, septembar – novembar 2006.- Mauzolej – instalacija, Mikser festival, Visual art zona, Žitomlin, Beograd, maj 2011.- crteži, XL izložba crteža i skulptura malog formata, grupna izložba, DOB galerija, Dom omladine, Beograd, jul 2011.- slike i crteži, grupna izložba, galerija ISA, Montecastello di Vibio, Umbrija, Italija, jul 2011.- crteži, grupna izložba crteža c3, galerija DKSG, Beograd, novembar 2011.- slike i video instalacija Membrana, grupna izložba u okviru projekta 1% ili Hermeneutika, Dom kulture, Valjevo, oktobar 2011.- Ona i oni – foto-dokument, grupna izložba, BUG 3/2, Magacin u ulici Kraljevića Marka, Beograd, maj 2012. - Made in Mostar – instalacija/događaj, u okviru radionice BAUHAUS GOES SOUTH-EAST EUROPE CITY LAB – MOSTAR, Mostar, maj – jun 2013.- Made in Mostar – fragmenti i foto-dokumenti instalacije/događaja, grupna izložba, galerija Java, Sarajevo, decembar 2013.- Fragmenti – crteži, samostalna izložba, galerija Maržik, Kraljevo, april 2014.- Suviše ljudski – crteži, samostalna izložba, Kulturni centar Ribnica, Kraljevo, april 2015.
LJUDSKI FAKTOR
U poodmakloj tehnološkoj eri svako posezanje manuelnim može se videti kao neka vrsta ako ne protesta, onda barem
rezervisanosti u odnosu na sveopštu lakoću digitalnog, user friendly sveta. Radovi Stefana Tasića i Luke Tripkovića uz
takvo opredeljenje nose i naglašeno odustajanje od raznobojnog univerzuma, gotovo asketsko svođenje na grizaj (u
slikama), to jest grafit (u crtežima). Na onaj način na koji danas snimljene crno-bele fotografije ili igrani filmovi svesno
evociraju neka davna vremena, vremena sa patinom, i radovi ove dvojice umetnika – barem na prvi pogled – računaju
sa igrom nazvanom „retro“. Ali to je varka, u podtekstu izloženih crteža i slika stoje (između ostalog) i znanja stečena u
informatičkoj sferi, predlošci posredovani digitalizovanom fotografijom i računarom... To su, dakle, konceptualni kolaži
podešeni da stvore utisak starovremenskog, analognog pristupa. U tom i takvom svetu, prividno sređenom i lišenom
trauma, nalaze se, međutim, koreni svih nedoumica koje razdiru naše vreme. Svi oni činioci koji uslovljavaju našu
današnju nesigurnost, našu bojazan od skorašnjeg rasprskavanja globalnog poretka koji – čini nam se – opstaje i
pretrajava po nekoj vrsti inercije, začeti su kao malena čvorišta, embrioni, iskliznuća... baš u tim sada davnim
vremenima sveopšteg epohalnog spokoja.
Slika na kojoj je Stefan Tasić „uvezao“ više svojih interesovanja prikazuje Maksimilijana Faktoroviča, patrijarha
sveprisutne veštine kozmetičke, poznatijeg pod nom de plume Max Factor. U potrazi za idealom lepote koji će potom biti
multiplikovan na filmskoj traci ovaj poljski emigrant, osnivač imperije ulepšavanja i korekcija, neka vrsta praoca
današnje post-humane epohe u kojoj sveštenike zamenjuju plastični hirurzi, koristio je „kalibrator lepote“, spravu koja
(kao i mnogo toga što se koristi u industriji lepote) neodoljivo podseća na alate za mučenje. Pred Tasićevom slikom koja
je u osnovi nedvosmisleni citat, posmatrač je zbunjen – nije sasvim jasno da li se to merenje obavlja u nekakvom
Lombrozovskom cilju. Tu sumnju podupiru i čudno izobličene lobanje koje kao pattern lebde „ispred“ prizora i daju
ritam celom prizoru. Lobanje ovde nisu samo memento mori već služe kao ulaznica u lavirint pitanja o lepoti, rasi,
zastranjenjima istorije...
Crteže velikih formata Luke Tripkovića takođe obeležava izvesna lebdeća dvosmislenost. U napuštene prostore
njegovih ranijih prostora sada su se uselili ljudi. Oni su zauzeli središnje, dominantne pozicije u okviru kadra. Na većini
radova „pozadinu“ čini minuciozno iscrtani tapet sa repetitivnim uzorkom. Osobe prikazane na crtežima sasvim su
blizu graničniku polova, njihova androginost jeste od one vrste koja se objavljuje na stranicama modnih magazina.
Odatle potiče i izvesna neodređenost njihovih pogleda: čas se učini da emituju neki blagi (hinjeni) prkos, čas
zbunjenost... Na nekim od crteža prikazane su i biljke. Neme, kakve već jesu po svojoj prirodi – i biljke ovde na neki
način govore svojom, ponovo ambivalentnom simbolikom. Konačno, na jednom od crteža osoba prekrštenih podlaktica
stoji ispred zida sa nizom okačenih trofejnih rogova srndaća. Centralni trofej je tačno nad njenom glavom. A mi dobro
znamo ko je taj čije ljudsko obličje dopunjuju rogovi...
Crteži i slike dvojice umetnika su, dakle, slojevite zagonetke: operativni na više nivoa oni traže aktivnog i obrazovanog
posmatrača. Naravno, svojim pojavnim horizontom, egzekucijom, ovi radovi mogu zadovoljiti i gledaoca koji od
umetnosti ne traži ništa više od perfekcije izvođenja... Onaj, pak, ko crtež vidi kao (moguću) mapu (zakopanog blaga)
moći će da se, prateći lucidno raspoređene detalje, otisne na istraživačko putovanje.
Mileta Prodanović
Nenad Dragovi�, vd direktora
O izložbi
