Lun i dva inspektora

8/14/2019 Lun i dva inspektora

http://slidepdf.com/reader/full/lun-i-dva-inspektora 1/1111

LUN I DVA INSPEKTORA

FREDERIK EŠTON

LUN I DV INSPEKTORI

Bilo je hladno i maglovito zimsko veče i Soho skver je bio

pust u času kad je Donald Sikert tražio mesto da parkira svojautomobil. Trebalo je da se na Čering Krosu nađe sa DžejnVitington, pa da zajedno prisustvuju jednom pozorišnomeksperimentu u dvorani »Feniks«. Pošto obiđe skver, Sikert uđeu Frit strit, i vozeći polako ugleda, slobodno mesto na kom jemogao da ostavi kola. Malo ga prođe i htede da vožnjom unazadpostavi kola na slobodno mesto. U tom trenutku za njim stigošejedna druga kola. Vozač jurnu na slobodno mesto, iako jeSikert dao znak da je počeo da se parkira. On morade naglo dazakoči. Iziđe da pogleda ko je taj lepo vaspitani momak. Bilasu dvojica i smejali su se svom uspehu. Lun priđe i otvori

vrata s vozačeve strane. - Mislim da ste pogrešili otimajući mesto na kom sam ja

počeo da se parkiram - reče Sikert mirno. Onaj drugi momak iziđe i nađe se Sikertu iza leđa.

— Potražite drugo mesto, uglađeni gospodine! - reče onsmejući se, ali pretećim glasom.

U tom trenutku i vozač iziđe i postavi se tako da iakonapadne. Smeškao se samouvereno i Sikert požele da ga udari,ali odmah pomisli na moguće neprilike. Moglo je da se dogodida zbog obračuna sa ova dva momka ošteti večernje odelo i nestigne na sastanak sa Džejn.

— Nisam zadovoljan s vama, momci, ali neka vam bude rečeSikert i htede da se povuče.



— On nije zadovoljan! — uskliknu jedan od momaka smejući seizazovno. — Tako mi svega na pločniku Sohoa, ponaša se kao daje neka sila, ili čak sam Lun, kralj ponoći. Kako se samousuđuje da nas opominje?! — Možda želi svađu. Ima takvih ljudi - reče drugi i stade

blizu Donalda Sikerta. — »Nisu dobri momci i trebalo bi im dati pouku iz lepog

ponašanja«, pomisli Donald Sikert, a zatim glasno reče: — Baš ste budale, vas dvojica! Oba zamahnuše da ga udare, ali

ne stigoše da shvate šta se događa. Sikert beše pogledaonaokolo i video da u blizini nema nikog, a sada njegovepesnice u rukavicama munjevito udariše. Oba napadača se samopovukošo prema svom automobilu i skliznuše niz njega napločnik.

»Kad smo već počeli, da nastavimo šalu, pomisli Lun i iz

džepa izvadi naročito sredstvo za pisanje kleče poredonesvešćenih. Jednom i drugom, brzo napisa na čelu: »Lun,kralj ponoći«. Odmah zatim prvom od njih pod rever sakoaprikači zrnce naročitog mikro-predajnika. Zabaviću seslušajući njihov razgovor, dok budem čekao Džejn». zaključi umislima i sede u svoja kola. Odveze se na Čering Kros i tamonađe mesto da ostavi kola. Bio je zadovoljan, jer sada jeparkirao mnogo bliže »Feniksu«. Pogleda na sat. Trebalo je dačeka još pedeset minuta i on ostade u kolima. Uključi svojprijemnik za slušanje ostavljenog mikro-odašiljača. Čuo jekako se ona dva momka stenjući dižu i zatvaraju vrata svojih

kola, a onda oba, skoro u jedan glas, viknuše: — Šta imaš na čelu?! Lun je već bio zapamtio glas onog mlađeg, čije široko lice i

gusti bandarinski brkovi nisu pristajali zajedno. Lun zažališto to nije proverio, jer bi šala bila potpunija da senepristojni momak osvestio ne samo s potpisom na N čelu nego Ibez lažnih brkova. — Kole, čoveče, pa ti na čelu imaš... — poče onaj drugi., — Ja?! Ne, ti imaš na ćelu Lunov potpis — prekide ga

promukli.

— Na tvom čelu piše to isto — uzbuđeno odvrati drugi.

— Da li je moguće?? — Šta? — Pa to da je ono bio Donald Sikert. — Glupost! Neki šaljivčina je iskoristio svoje brbljanje,

jer si rekao da se ponaša kao da je Lun. — Preterali smo... Nije trebalo da baš večeras pravimo

gužvu. A sada izbrišimo te uvrede... Boli me vilica kao da meje udario Džo Frejzer... Pa ti uzalud brišeš... — Ni tebi ne silazi potpis s ćela, a treba brzo da krenemo.

Zlatar Morton bi mogao da nam umakne, a te šipke treba dapokupimo. Hajde, požurimo!

— Slušaj, Sime, pa mi ćemo da zakasnimo, a ovo ne silazi — reče Kol.



— Imamo flaster u kaseti, pa moramo. .. — predložineodlučnim glasom onaj koga je promukli nazvao imenom Sim.

Lun je sada slušao bez osmeha na licu. — Da, ponovimo... Obojica imamo ključeve od prolaza do Din

strita. Za petnaest minuta zlatar počinje da zatvara svoje

dragocenosti. Kad uđeš, neće primetiti da tvoje pantalone nisuod uniforme. U prolazu navlačiš... — govorio je Kol. — Nisam glup - prekide ga Sim.

— Sto puta smo sve ponovili. I sam sam osmatrao svaki zlatarevpostupak.4

— Onda, krenimo - zaključi Kol. Lun je grozničavo razmišljao. Trebalo bi da sam brzo ode do

Din strita, ali već dva puta ga je nešto omelo da ne ode saDžejn u »Feniks«. Ona je htela da vidi taj neobični pokušaj dase Šekspir, Šo i savremena drama kao pozorišni »koktel«. Pisac

Mejfin je bio zvezda eksperimenta i mnogi listovi su gapominjali kao čoveka koji stvara nešto sasvim novo. — To je neka »hemija pozorišta. Naspeš malo Šekspirovih

mudrosti, dodaš Šoove teze i životne sile, zguliš kostime sglumaca i naspeš savremeni »katalizator« po Mejfinu — šalio seLun kad je razgovarao sa Džejn. — Ti pogađaš suštinu i kad se šališ - odgovorila je Džejn

Vitington. — Ali ja želim da vidim tu »hemiju pozorišta.

Lun neodlučno iziđe iz kola i pogleda na sat, a zatim požuriprema uglu Danmark strita, gde je trebalo svakog trenutka da

stigne Džejn. Blizu ugla stajala su policijska kola i Lun imodlučno priđe. U kolima su bila dva policajca, a jedan od njihje bio mlad, i nečemu se smejao. Lun im reče jedno od svojihlažnih imena i pokaza vozačku dozvolu, takođe lažnu. Mladipolicajac brzo zapisa rečeno ime, jer je pretpostavljao da jeto važno, čim ga belokosi i mladoliki gospodin kazuje. — Šta možemo da učinimo za vas? — upita stariji policajac,

koji je sedeo za upravljačem. — Nehotično sam čuo razgovor dva čoveka. Unapred se

izvinjavam, ako ga nisam dobro razumeo - poče Lun. — Šta ste čuli? - upita policajac.

— Ta dva momka, koji ne izgledaju baš prijatni i na mestu,spremaju se da za nekoliko minuta napadnu nekog zlatara

Mortona u Din stritu... - nastavi Lun.Policajci se zgledaše i stariji zaključi:

— Pogledaćemo šta se tamo događa. Inače smo ovde na dužnosti, pa i ako je uzbuna lažna, ne zameramo. Hvala vam mnogo,gospodine.

Lun im klimnu glavom i otpozdravi na mahanje mladog iveselog policajca. Njihova kola se izgubiše na uglu OldKompton strita. Tada Sikert pogleda na drugu stranu i vide

Džejn kako izlazi iz svojih malih kola. Požuri joj u susret i

zajedno skrenuše ka dvorani »Feniks«.



*

Zlatar Ros Morton na dlanu odmeri svežanj ključeva i pogledau tablu za uključivanje alarmnih uređaja. Spremao se da krene,jep je do uobičajenog zatvaranja njegove radnje nedostajalojoš četiri minute. Osvrnu se prema masovnom trezoru, koji beše

zatvorio. Izraz na licu mu je bio zabrinut, jer je imaoneuobičajeno veliku količinu zlata u sefovima.

U tom trenutku oglasi se signal otvaranja vrata i Mortonugleda jednog policajca, za kojim uđe i čovek u civilnomodelu, čije široko lice i opušteni brkovi ostaviše neprijatanutisak na zlatara. — Dobro veče, gospodine Mortone — javi se policajac.Bio je to Sim koji požuri da stane uz zlatarevu tezgu i tako

zakloni svoje pantalone i cipele. — Izvolite, gospodine - reče zlatar nehotično ne

odgovorivši na pozdrav.

— Proveravamo - reče Sim. — Da li je kod vas sve u redu? — Da, sve je kao obično. Spremam se da zatvorim — odgovori

zlatar. — Da li su vam ispravni alarmni uređaji i da li ste ih

uključili kako treba? — ispravni su i baš se spremam da ih uključim - odgovori

zlatar i pogled mu nehotično pođe ka trezoru. — Otvorite trezor, da vidimo je li sve kako treba — reče

Sim. — Ali to nije u redu... Ja vas ne razumem — usprotivi se

zlatar.

— Imamo, nalog - reče Sim. - Gospodin viši inspektor imaobaveštenje da poseduje veliku količinu zlata, za koju nematepokriće. — Da, gospodine Mortone, treba da nam pokažete — javi se Kol

prvi put.

— Ali ja.. Pa niste mi pokazali ni vaše policijskedokumente, ni rešenje o pregledu... - promuca zlatar i lice mupostade bledo i opušteno. — Imamo sve što treba — odvrati lažni inspektor i pokaza

policijsku kartu, a zatim i nekakav nalog na štampanomobrascu.

isto ućini Sim, i reče. — A sada, da ne gubimo vreme, otvorite trezor!Zlatareve ruke su drhtale dok je pretraživao svežanj

ključeva i okretao se da telom zakloni brojčanik sakombinacijom trezora, koji je imao dvostruke brave. Jedna se

otvarala šifrom, a druga ključem. U trenutku kad se teška vrata trezora otvoriše i kad zlatar

otključa pojedinačne sefove, oglasi se zvono na vratima. Sim iKol se naglo okrenuše i ugledaše dva uniformisana policajca. — Otkud vas dvojica ovde? Da i vas nije poslao neki

sedokosi momak lepog lica? - upita mladi i nasmejani

policajac. — Ovaj... Da... Prijava o zlatu spremljenom za krijumčarenje



— snađe se Kol. — Dakle, još jedna šala na račun policije. Nadam se da ćemo

još jednom videti tog čoveka — reče stariji policajac. - A mijoš povrh svega, podigli uzbunu i javili kuda idemo. Idem daobavestim da je bila lažna uzbuna.

On se u tom trenutku okrenu, dok je mladi policajacradoznalo gledao u zlatne poluge i kutije izrađenog nakita uodškrinutim sefovima trezora.

U tom trenutku Kol i Sim potegoše pištolje s prigušivačimai- otvoriše vatru. Kobni, šištavi zvuci odjeknuše. Stariji policajac se zapanjeno okrenu, pogleda uKola, a zatim se s prigušenim jecajem svali na pod prednjegove noge. Mlađi policajac se samo skupi i zatvori oči odbola, jer mu je Sim pucao u grudi, sa strane, i iz neposredne

blizine, a onda se spusti na kolena i prevali u stranu.Zlatar krenu prema pultu, za kojim je obično radio, ali Kol

ga je već držao na nišanu i priđe mu bliže. Opali poslednjatri metka iz šaržera u grudi i trbuh, ali ovaj pođe napred kaoda želi da napadaču otme bila izbačena iz malog šmrka.

- Brzo, džakove! Puni! - naredi, a zatim dotrča do vratazaključa ih iznutra i navuče zeleni zastor.

Sim iz policijske kožne torbe izvuče dva čvrsta džaka i počeda ih puni. Kol se osvrtao, a onda isprazni džepoveokrvavljenog odela, i svuče ga. Gurnu ga u ložište gasne pećiza zagrevanje, metala i odvrnu slavinu, pa je zapali. Bio je

video zlatarev sako, koga je on oblačio kad je polazio kući,pošto bi skinuo radno odelo. Brzo ga obuče i ustanovi da može

da posluži, iako mu je bio tesan. Odmah zatim priđe Simu ipreuze jedan džak, puneći ga bez reda zlatnim polugama,pločama zlatnog lima i kutijama nakita.

-Krečimo! — reče nakon dve minute. Odmah zatim njih dvojica iziđoše i skloniše se u jedna vrata

susedne zgrade. Osmotriše ulicu, i Kol gurnu Sima. - Možemo — reće tiho. Kad uđoše u otključanu kapiju velikog prolaza prema

dvorišnim skladištima, čuli su zavijanje sirene policijskihkola.

- Uh! - tiho reće Sim. - U poslednjem trenutku... Onaj

čudak umalo nas nije udesio. - Ako ga jednom budem video... Osećam flaster na čelu kao

da je težak pet funti - reče Kol zaključavajući kapiju. Prođoše između gomila praznih sanduka, kartonskih kutija i

malih kontejnera, a zatim se nađoše u Frit stritu. Zaključašei kapiju na toj strani, pa požuriše do svojih kola i brzopovezoše prema Temzi, a onda skrenuše uz reku ka Vestminsteru.

- Sednimo tamo u ugao - reče Lun kad predadoše kapute ugarderobu. — Želim nešto da čujem.

Džejn mu se osmehnu s izrazom blagog prekora.

- Pričaću ti šta se dogodilo pre nego što si došla - dodadeLun.



Posetioci su pristizali i punili hol dvorane, ali to nijesmetalo Lunu da izvuče minijaturnu slušalicu iz džepčića nacrnom sakou. U unutrašnjem džepu uključi prijemnik i oslušnu.Bili su to trenuci kad je policajac rekao da ide da obavesti

o lažnoj uzbuni. Odmah zatim začuše se zvuci koje je Lun dobro

poznavao kao dejstvo pištolja s prigušivačima. Pretpostavku otome šta se događa potvrdi prigušeni, samrtnički jecaj. - Moram napolje - brzo reče Lun. — Vratiću se čim budem mo-

gao.

- Zar moraš? - zabrinuto upita Džejn Vitington naviknuta namnoga iznenađenja sve ove godine otkada je s Lunom.

- Pogrešio sam... Trebalo je da ih držim na oku. Objasnićuti sve, kad se vratim - dodade Lun ne odgovorivši da li bašmora da ide, a zatim otrča preko hola.

Trčeći dođe do svojih kola, ali uz njih beše nastala gužvaod automobila posetilaca, koji su tražili mesta da parkiraju.

On pokuša da se izvuče, ali uzalud. Čekao je nestrpljivonekoliko trenutaka slušajući šta se događa kod zlatara u Dinstritu. Dočeka i trenutak kad plamen unušti mikro-primopredajnik u sakou nepoznatog zločinca.

Više nije mogao da čeka, i on potera preko trotoaraslušajući proteste pešaka. Uspeo je da iziđe na Šaftesberiaveniju, ali je morao da vozidalje dok dobije mogućnost da skrene u dozvoljenom smeru.Izgubi nekoliko minuta i odluči da ne ide u Din strit, nego dazločince pretekne na mestu gde su ostavili kola u Frit stritu.

Ali pljačkaši su i ovoga puta imali sreće. Lun je zakasnio.

Kad je stigao na željeno mesto, kola dvojice napadača su bilanestala. On poveze nasumice u pravcu kuda su kola bilaokrenuta i stiže do Temze. Osvrtao se, uzalud, na sve strane.Noć je bila maglovita i slabo je video. Zato skrenu prema SentDžejms parku i okrenu kola da se vrati u Soho.

Prođe kroz Din strit i ugleda dvoje policijskih kola predvratima zlatarnice. Skupljali su se prolaznici i susedi. Lun

zaustavi u blizini i upita jednog čoveka šta se to događa. — Još jedan napad pljačkaša. Ubijeni su

zlatar Morton i dva policajca — odgovori prolaznik. *

Lun se seti prijatnog osmeha mladog policajca i ljubaznosti

onog drugog. Pomisli da ih je poslao u smrt, iako to nijeslutio, a još manje želeo.

Odmah zatim Lun potraži telefonsku govornicu i pozvapoliciju. Dade opis sumnjivih kola i ljudi.

- Ko javlja? - upita dežurni narednik. r - Ovoga puta moram da kažem, jer sam, zbog malo šale,

obeležio oba momka - odgovori Lun.

Ispriča kako je došao do tuće. Za to vreme dežurni bešeuključio i inspektora Noultona, koji se umeša i upita:

- Kako ste ih obeležili? — Dok su me izazivali, rekli su da nastupam kao da sam sam

Lun, kralj ponoći. Flomasterom, koji se vrlo teško briše, jerje napravljen od naročite boje, dok su bili onesvešćeni,



napisao sam im na čelima »Lun, kralj ponoći« - objasni Si-kert. — Izvešteni smo od ubijenih policajaca da ste im rekli o

tome da će ta dva zločinca... — Rekao sam, jer sam jednom od njih prikačio mikro-

predajnik — prekide ga Lun. — Pa to čini samo on... Vi ste Lun! Donald Sikert ništa ne reče, nego polako spusti slušalicu, a

onda požuri da nade Džejn. U pozorištu joj šapnu da je sve uredu i ona je mirno pratila neobičnu predstavu, ali Lunu tonije polazilo za rukom.

Misli su mu lutale. Trudio se da zapamti likove dvojicezločinaca, ali su mu se mešali likovi mladog i nasmešenogpolicajca i njegovog dobroćudnog druga.

»Sve to mora da se razjasni«, zaključi u mislima, a to jeznačilo da će sam o tome da se postara. Ali ni posle toga nije

uspeo da prati predstavu,

IIPošto skide starinske naočari s tankim metalnim okvirima i

proveri da li mu je lula ugašena i dovoljno hladna, inspektorSkotland jarda Filip Noulton zatvori dosije s izveštajima oistrazi zločina u Din stritu, a onda se uputi ka višeminspektoru Pinteru, koji ga beše pozvao da izvesti orezultatima.

Noulton je bio pomalo čudan čovek. Nosio je košulje kakve suse pravile pre dvadesetak godina, tanku crnu kravatu od

svilenog pletiva kakve više niko nije nosio, i sako odprljavo-zelenog tvida, za koji bi se „moglo reći da je zaista ružan. Za čitanje je koristio stare naočare s tankim metalnimokvirima i crno prevučenim držačima. Jedino što bi na njemumoglo da se smatra savremenim, iako je imao tek četrdesetgodina, bila je poduža, prava kosa, koja mu je pokrivala ušido polovine i nad čelom se otimala da padne u pravom, kaopokislom pramenu. I pored svega, posebno se isticalo njegovomirno lice, na kome je bio povelik, grbav nos, od koga su kaivicama usta polazile dve duboke bore.

Viši inspektor Džordž Pinter, šef treće kriminalističke

komisije, za razliku od Noultona, bio je elegantno obučen ibio bi vrlo lep čovek da mu izgled nije kvarilo dosta sitnihbora i da mu kosa nije bila tanka i čelo visoko, bez kose nanjemu, sve do pola temena. Njegove zelene oči su pažljivogledale, a usne bile izrazite i uvek ljutito stisnute. — Da li ste nešto otkrili, Filipe?

- upita viši inspektor Džordž Pinter. — Ništa korisno. Postoji sličnost, sa nekoliko pljački u

prošloj i ovoj godini. Ako je to ista banda, onda je većbogata. Vrednost pljačke kod zlatara Mortona procenjuje se naosamdeset hiljada funti, ali njegova žena je izjavila da je

bio zabrinut što mora još nekoliko dana da u sefu drži tuđezlato u polugama u vrednosti od još sto hiljada. Ona ne zna



kakvo je to zlato bilo i šta je Morton smerao s njim - izložiinspektor Noulton. — Zar Morton nije bio pod sumnjom da se bavi krijumčarenjem

zlata? — upita Pinter. — Bio je osumnjičen da trguje zlatom u velikim količinama,

ali nije dokazano da ga krijumčari. Sumnja postoji i ostaje -odgovori Noulton. — Čuo sam od narednika Higinsa, koji je bio dežurni prošle

noći, nekakvu priču o Lunu, kralju ponoći. Šta znate o tome? — Neko se javio i dao opis zločinaca. Na čelima im je

napisao...

— Sve to znam, ali šta znate više, odnosno šta mislite osvemu? — Nepoznati odnosno Donald Sikert, ako je to bio on, rekao

je da se slučajno susreo da sa dva gruba momka, koji su muoteli parking- prostor. Prikačio im je svoju »stenicu«...

— To je Lunov postupak! Ali, ne stoji li on iza svih tihpljački? — Ne verujem... On nikada nije pljačkao — mirno reče

inspektor Noulton.

- Usmerite istragu prema njemu. Treba ga već jednom imati urukama. On mora da svedoči o ovom događaju, ili je umešan kaosaučesnik, a možda i vođa zločinaca - usprotivi se višiinspektor Pinter.

- Postoji prećutna saglasnost da se on ne progoni. Mislimda bi ga time omeli da se sam zabavi istraživanjem, a on jeuvek efikasan.

- Gluposti! Razgovarao sam sa super-intendantom. Trebajavno da pozovemo Lun da se prijavi i svedoči. U protivnom...

-Ali on to neće... Nije nikada hteo! - prekide ga Noulton.- Saslušajte me do kraja! povišenim glasom i oštro nastavi

viši inspektor. - Sada imamo novi razlog da ga privedemo.Otkrivena je specijalna frekvencija Lunovih radio-uređaja imoguće je da oktrijemo njegovo sklonište. Ekipa je spremna ivi treba da je vodite.

- A istraga o zločinu u Din stritu? -- To je isti posao. I to ostaje vama. Izveštavajte me

redovno.

- Potrebna mi je pomoć, jer treba da se već jednom otkriju krijumčari zlata i dragocenosti. Poznato vam je da su nekiopljačkani predmeti prodavani čak u Japanu, a Londonu jošništa.

-Sve to znam. Posebna ekipa istraživače, tajno, kanalekrijumčara. Vaša briga su pljačkaši i Lun

— odsečno zaključi viši inspektor Pinter i ustade, što je bioznak da je razgovor zaključen.

- A ko vodi tu posebnu ekipu? - upita Noulton.

- To ni ja ne znam. Tajne poduhvate vodi neko od šefovatajnih odeljenja. Sam znaš da to nije naš posao, a saradnja se

ostvaruje preko -intendanata. I ne mislite na sve to. Nađiteubice policajaca i uhvatite Luna - odgovori Pinter i sačeka da



Noulton izađe.

Avion iz Plimuta je kasnio zbog magle i pri polasku, i sada

pri spuštanju na londonski aerodrom. Terens Bomont, poznat kaočovek bez zanimanja i sumnjiva ličnost, pod nadimkom Tebom,

nalazio se na jednom od sedišta u sredini aviona. S vremena navreme mu se podizala leva obrva, čudno pokretna, kao dasudeluje u svemu što se mota u njegovim mislima.

Samo mali broj najvećih policijskih šefova znao je ko je ičime se bavi Terens Bomont. Mnogi inspektori u Plimutu, gde jenajčešće živeo, čudili su se kako ta propalica uspeva daostane na slobodi posle mnogih hapšenja. Nisu slutili da jeTebom tajni agent policije, kome su poveravani mnogi neobičniposlovi. Možda je samo on znao da li je i ko je naručio nekaubistva, krijumčarenje dijamanata i oružja, podvalestranicama, provale u biroe političara i mnoge druge tajne

poduhvate, čiji učesnik je bio i Terens Bomont. Sada je razmišljao o naređenju koje beše dobio. U mislima je

ponavljao svaku reč iz pisma, koje beše primio kao šifrovanuporuku. Poruka je glasila:

»Napustite sve poslove i dođite u London. Očekuje vas važanposao. Javite se sutra u jedanaest časova u Furnival stritbroj petnaest, stan na trećem spratu. Izvršićete naloge kojetamo dobijete. Super intendant Skotland jarda, Merk«.

Slušao je o starom liscu Merku i znao je da šifrovana porukamože da potiče samo od njega. Znao je i to da Merk nikada nezove zbog nekog sitnog poduhvata.

»Uzalud mislim o tome, zaključi u sebi, a onda pogledasusetku pored sebe, jer je osećao da ga ona često posmatraiskosa.

Imala je malo neobičnu, ogromnu kosu, sivo-platinaste boje.Njen izgled lica podsećao je na Rakel Velč, što znači da nijebila mnogo lepa, ali dovoljno izazovna. Bomont jojproceni godine na blizu četrdeset, iako bi mnogi drugipomislili da nema ni trideset. — Zašto već nismo stigli? - upita ona prisnim glasom kao da

već poznaje suseda u avionu — Magla — odgovori kratko Bomont.

Žena ga je i dalje gledala iskosa, s osmehom oko usana iizrazom kao da će još nešto da kaže, ali nije govorila. I onje ćutao. Prođe nekoliko minuta i tek tada žena reče: — Niste baš razgovorni. Bomontova leva obrva se podiže i on još jednom dobro osmotri

susetku. Zatim reče: — Nisam hteo da vam dosađujem, a nisam vam ni predstavljen. — Zar se još neko drži tog starog i vrlo glupog pravila? Pa

ljudi su i bez toga suviše otuđeni i usamljeni! — odvrati ona i popravi svilenu maramu oko vrata.

— Jeste li i vi usamljeni? — upita Bomont.

— Ja?! — začuđeno uskliknu žena. — Nikako, gospodine! Na svestrane imam prijatelja.





dozvola da sa njim može u avion. Zatim uđe i zaključa vrata,prođe kroz veliki hol i uputi se prema sledećim vratima, kojasu bila otvorena. Velika soba opremljena nameštajem prevučenimcrnom* kožom bila je vrlo slabo osvetljena.

- Ima li koga? - javi se Bomont.

- Zauzmite mesto u fotelji — odgovori glas iza stola, i teksada Bomont ugleda krupnog čoveka s tamnim naočarima, šeširomna glavi i gustom riđom bradom.

- Zdravo! - reče Bomont. — Ko ste vi?- Zamenio sam Merka, koji je u inostranstvu. Nas dvojica ne

treba da se upoznajemo. To je novi metod rada, jer poveravam

vam naročit posao. Za vas sam, jednostavno, Bil — odgovori nepoznati.

- Ne razumem taj novi postupak.

- Razumećete. Posao je prljav, pa policija ne želi s tim daima veze zbog kojih bi imala neprilike. Ako pogrešite, bićete

bez zaštite. -Zašto pretpostavljate da bih prihvatio takav rizik? - Jer znam da hoćete. - Objasnite mi malo bolje tu vašu sigurnost. - Propalica Bomont! - glasno i smejući se odgovori

nepoznati Bil.

- Ne mogu da zamislim saradnju posle čak i ove jedne uvrede.Ja sam tajni agent Skotland jarda i zaštićen...

- Da, kad se radi o poduhvatima za koje ste dobijalinaređenja. Ali vi ste ponešto činili i na svoju ruku. Imamdokaze o utaji tri hiljade funti.

- Odgovaraću, ali... - Nestao je i jedan gangster, koji

je hteo da umakne sa četrdeset hiljada funti svoje bande, ineko ga je ubio. Bili ste to vi, Bomonte! Još ponešto bihmogao da nabrojim... — Zašto me onda angažujete? — Jer ste nenadmašan agent. Imaćete i veliku ličnu korist,

jer vaše finansije su dobro uzdrmane — smejući se reče Bil. Terens Bomont je brzo procenjivao svaku situaciju u kojoj bi

se našao, pa sada nije ni pokušao da poriče. Zato samo upita: — O kakvoj koristi je reć?

— Vaša nagrada je sto hiljada funti, a možda i nešto više,ako se u gužvi sami snađete. — Izložite mi moj zadatak — suvo reče Bomont i bolje se

namesti u fotelju pripaljujući dugu cigaru. Nepoznati ispriča slučaj sa smrću dva policajca i zlatara

Mortona, a onda nastavi: — Slušajte dalje hronologiju i podatke: U februaru, u

juvelirskoj radnji Harija Bermizala je oteto dijamanata uvrednosti od preko četiri stotine hiljada funti. U martu jeopljačkan posrednik, u trgovini umetničkim slikama, jer je usvom stanu imao đve stotine hiljada funti u gotovom. U maju,

modnom kreatoru Digbiju oteto je dvadeset hiljada funti.Avgusta je iz dve zlatarske radnje odneto zlata u vrednosti



preko sto hiljada. Zatim je opljačkan nakit lorda Kaningsa uvrednosti od trideset hiljada funti. Prošlog meseca, utrostrukoj provali iste noći u Ridžent stritu odneto je zlata,nakita i dragog kamenja u vrednosti ništa manje nego devetstotina hiljada funti..,

— Nisam čuo da je uhvaćen makar i jedan od izvršilaca tihprovala i pljački - prekide ga Bomont. — Tačno. Neće biti uhvaćeni ni oni što su prošle noći ubili

zlatara i dva policajca, i odneli veliki plen — dodade Bil. — Pošto je tako, onda propalica Terens Bomont mora da ih

pokupi, izgrdi i privede na pokajanje!

— To je posao policije. Vaš zadatak je nešto drugo. Toopljačkano blago treba da se unovči, kad nije reč o gotovomnovcu. Nigde u Londonu nije se pojavio makar delić plena. Štazaključujete iz toga?

— Sve je tajnim kanalima stiglo nekud daleko, na drugekontinente

— odgovori Bomont. — Tačno! Nađite te tajne kanale. .. — Vrlo lak zadatak - podsmehnu se Bomont. — Samo mi recite

ko je šef, gde je sedište, kako prenose zlato i dragulje, itako, još ponešto. —Naravno! Neću vam reći baš sve, ali ponešto. Nemamo dokaza,

ali znamo da je organizator i glavni šef najveće krijumčarskebande izvesni Endrju Forber. Tajni gangsterski nadimak mu jeDigbi En. Upoznaćete ga, postaćete njegov pomoćnik i u

pogodnom trenutku ćete preuzeti celu mrežu. Kad to učinite,predaćete je nama. Ako vam ostane nešto u džepovima, nećemositničariti — mirno nastavi tobožnji Bil. — Kao da je to lako! Pa taj Digbi En udesiće da negde

potonem s tegovima, tako da mi se nikada ne nađu jadne kosti,samo ako pokušam da mu se nezvan približim. Ćak nije lako nida ga upoznam — primeti agent zabrinuto. — Već ste na dobrom putu. Ko poznaje Vešticu, upoznaće i

Digbija Ena... - Otkud vam to?! Kako znate da sam upoznao tučudnu ženu?! Pa to se dogodilo pre dva sata... — Udesili smo da putujete istim avionom i da ona dobije

sedište do vas. Zar vas neke nepredviđene sitnice nisu omeleda stignete na vreme i zadnji uđete u avion? — Tačno. — Ništa nije bilo slučajno. Ušli ste, i stjuardesa je ustala

s jednog mesta, pokazujući vam da je za vas. — Shvatam. Onda mi recite nešto o Lauri Rejner - zatraži

Bomont.

- Ona je bogata i neobična rentijerka, koja iz dosade tražinajčudnije avanture. Udesili smo da joj jedna prijateljicaispriča o vama i da vas pokaže.

- Šta je rekla ta žena o meni?

- Ispričala je da ste pijani spavali s njom i da je posleniste ni prepoznali. Već samo to je bilo dovoljno da Veštica



postane radoznala. Dalje joj je njena prijateljica rekla da seo vama priča da ste gangster, bonvivan i vrlo opasan tip. Onase oduševila, jer takvi je ljudi zanimaju. Zbog toga drugujesa starim Endrjuom Forberom, koji ima blizu šezdeset godina i kao sneg belu kosu. Udavala se tri puta. Pokušajte da vas ona

izabere za četvtog muža — izloži Bil. - Da li je neki od njenih muževa još uvek živ? — upita, s

osmehom, Bomonta.- Naravno, svi su živi. Čak je i posećuju. Ona im pokaže

svaku sliku na svom telu. To je takav svet... Uostalom, dobiliste posetnicu, pa je bolje upoznajte.

- Sta da joj kažem o sebi? - Da ste se bavili svačim, a sada hoćete da otvorite

slikarsku galeriju i da trgujete slikama. Napomenite da se

policija ne razume u umetnost i da se tu najlakše muti. - Zašto baš slike, kad ja o tome malo znam?

- Zato ona misli da mnogo zna. Ovde imam spremljeno nekolikoknjižica, koje pomažu da se sabesednik impresionira. Tu su ifotografije najnovijih slikarija na njenom telu. Priložen jeopis svakog detalja. Pogodićete šta je naslikao koji velikiumetnik i ona će da poludi za vama. Neće vam dati da jeostavite, ako joj ponekad vešto ne izmaknete. Vodiće vas i kodForbera.

-Dakle, shvatam sve do njega. Šta da učinim kad ga upoznam? -Nađite trenutak i istupite otvoreno. Kažite da ste Vi

opljačkali zlatara Mortona i ponudite mu da budete kompanjoni. Uložićete još dvesta hiljada funti svog

kapitala... — Neće poverovati! — Hoće. Zločince smo uhvatili, ali to se krije. Dobićete

ceo plen i to vam je dovoljna ulaznica kod Digbija Ena,

odnosno Forbera.Bomont je grozničavo razmišljao, a onda upita:

— Gde su dvesta hiljada funti? — I taj novac je ovde. Dobićete ga odmah. Zamolite Vešticu

da vam ga čuva, ali ne pre nego što vidite sve slike na njenomtelu - odgovori maskirani Bil.

— Koja su ostala uputstva?

— Tajno ime vam je Tarn. Pisaćete mi na ovu adresušifrovano, a tu je i telefon, ali samo u određene sate. Sve jenapisano i samo zapamtite, pa uništite sve sem novca. Ovamo nedolazite ni za živu glavu, jer moguće je da će Forberovi ljudiodmah početi da vas prate. Proveravaće i vašu priču u Plimutu.Obezbeđeno je da dobiju najbolje podatke - objasni Bil. — Mislite: najgore podatke? — ispravi ga Bomont. — Razumeli smo se. U Plimutu je već izdata poternica za

vama, a vlasniku stana u kome ste živeli podmetnuta je pričada ste, izgleda, sumnjiv tip, a možda čak i opasan gangster. — Da li je to sve?

— Nije. Imate i sopstvene momke, koji su spremni na sve. — Ko su oni?



— Četiri policajca, kakvih Skotland jard nije imao. — Tako dobri?! — Naprotiv! Četiri lupeža spremna da ubiju, opljačkaju i

učine sve što hoćete. Jedino su verni jedan drugome, a biće ivama. Pretvaramo ih u specijalne agente. Svi su samci i sasvim

slobodni. Ne žalite ih, ako neki treba da nestane, jer i nevrede za drugo - ispriča Bil veselo ali ubedljivo. — Iz svega ovoga vidim da krećemo odlučno. I sam sam uvek

verovao da protiv gangstera vrede samo gangsterski metodi. U

rukavicama se ne uništavaju zločinci - reče novi Tarn. - Ipak, gledajte da ne ubijate mnogo, ako ne treba. Jedino

je važno da likvidirate Forbera, jer ne želimo da mu sudimo.Treba nam njegova krijumčarska mreža, cela i aktivna, a ondadolazi velika akcija, koju ćete vi slaviti tamo gde budeteželeli i sa ovih dve stotine hiljada funti, ako ih sačuvate, iobećanih sto hiljada - zaključi Bil.

- Za slučaj da ne mogu vas da nađem, a budem u neprilici,kome da se obratim? - upita Tarn.

-Nikome, momče. Ne mešajte Skotland jard u sve ovo, sempreko mene. Bićete sklonjeni, ako o svemu dogovorenom, semmene, dozna makar i jedan čovek, pa bio to sam ministar! -zapreti Bil.

Bomont poćuta, a onda klimnu glavom i reče: - Prihvatam. Igra je krupna, i u slučaju neuspeha, ode moja

koža. Paziću! - Sasvim ste u pravu, Tarne. Želim vam uspeh — zaključi

lažni Bil.

Terens Bomont uze torbu s novcem, knjižicama i fotogrfijama.Pogleda sve, sagnuvši se kod jedne stone lampe. Bio jezadovoljan. Pored fotografija Laure Rajner, na kojima je bilagola i čudno islikanog tela, tu su bile još fotografijeEndrjua Forbera i njegove žene Anđele, poreklom Italijanke. Uzfotografije su bili prikačeni listovi papira sa svim podacima,koje je policija mogla da prikupi.

-Dobro urađen posao. Mislim da radite neobično, ali bolje odMerka - drsko reče na kraju. - Voleo bih da vas upoznam upravom izgledu i da vam čujem pravu boju glasa, jer ovaj jemoduliran ulošcima.

- Dakle, primetili ste - osmehnu se Bil. - Možda ćemo seupoznati jednog dana, ali ostavite da to započnem ja sam. — O, svakako! Nikada ne uhodim svog šefa - odvrati Terens

Bomont smejući se, i iziđe. Sam otključa vrata i zalupi ih za sobom.

III

U Ulici Lamark, u Parizu, inspektor Interpola Simon Farneodmarao se toga dana, jer je sledećeg trebalo da otputuje uIstanbul. Bila je to tajna misija u kojoj je, pod lažnimimenom, trebalo đa ispita polazne tačke trgovine opijumom,

čiji kanali su vodili dalje preko Balkana i Sredozemlja doFrancuske. Izbor je pao baš na njega, jer je bio završio



nekoliko poslova, a neoženjen, iako već blizu četrdesetgodina, mogao je da nestane i na više meseci.

Razmišljao je o svemu i prisećao se nije li šta zaboravio upripremama, koje su bile precizne i opterećene mnogimdetaljima. Trže ga zvonjenje na vratima, i on požuri da

pogleda ko ga to traži u stanu, čiju adresu su znali samonekoliko najboljih prijatelja i centrala Interpola. Kad tihopriđe okularu i pogleda, lice mu se razvuče u širok osmeh, ion brzo otvori.

— Kakvo iznenađenje!? Radujem se tvom dolasku, dragi ... -poče ushićeno, ali ne reče ime gosta.

Uvede ga u sobu za dnevni boravak podešenu da posluži i kaoradna soba. Izvini se zbog nerada i reče: — Spremam se na dugo putovanje, a to uvek stvori malo gužve.

Divno je što si svratio! Da li te ko goni? — Trenutno me niko ne goni. Jutros sam doputovao iz

Londona, jer mi je potrebna tvoja pomoć - odgovori gost. — Dobro, dragi Donalde! Milo mi je da jednom i tebi treba

moja pomoć. Trebalo je da sutra putujem, ali odložiću sve doktreba - odgovori Simon Farne, ne uspevajući da skine pogled saLuna i ne trudeći se da prikrije ushićenje i radoznalost.

-Hteo bih da nastupim kao ti u Skotland jardu - nastavi Lun

odmah, prešavši na suštinu svog dolaska ovamo.- O-ho! Vrlo zanimljivo! - uskliknu Farne. - Šta se to

događa? - Da li si čitao vesti o ubistvu izvesnog zlatara i dva

policajca u Londonu? - upita Donald Sikert.

- Jesam. Već je ušlo i u bilten Interpola. Tamo su idetalji, o kojima novine ne pišu. Kakve ti veze imaš sa tim?odvrati Farne.

Lun mu ispriča slučajni susret sa dva zločinca i svojukasniju odluku da nađe ubice. Na kraju reče-,

- Da bih radio efikasno, treba da su mi otvorena vrataSkotland jarda, a to bih postigao kao inspektor Interpola,

koji je došao u posetu. -Kakva ideja! Pa to je odlično. Mene u Londonu ne znaju,

istog smo rasta, približno istih godina, samo što ja nisamtako lep i skladan momak kao ti - smejući se odgovori Farne.

-Ti pristaješ vrlo lako brzo - primeti Lun.- Pa, malo falsifikata nije naodmet za dobru stvar - odvrati

Farne. - Dobićeš fotografije mojih dokumenata, pa sebi napravidobar falsifikat. Daću ti blanko papir sa pdr dokumenata, pasebi napravi dobar falsifikat. Daću ti blanko papir sapečatima Interpola, pa napiši sebi preporuku kakvu želiš.Treba li još nešto?

-Moguće je da Skotland jard u nekoj prilici proverava neštooko tebe, odnosno mene i oko zadatka u Londonu - reče Lun.

- Ni to nije teško. Srećna je okolnost da putujem uIstanbul na duže vreme. Imaću alibi, ako ti nešto zakuvaš.

Međutim, svom šefu mogu da kažem da bi, možda, trebalo dasvratim i u London. Pretpostavlja se da ću u svojoj misiji



imati potrebu da putujem ko zna kuda. To mi je unapredodobreno. Ako iz Skotland jarda nešto proveravaju, daj im vezusa gospodinom Bušeom. Njega si upoznao kao tobožnji engleskiturista u Marselju, kad si me spasao od sigurne smrti -

objasni Simon Farne.

- Onda je sve u redu — reče Lun i njih dvojica potražišebocu konjaka i aparat za kuvanje kafe.

Razgovarali su sećajući se susreta. Simon Farne je bioizuzetan čovek.- U svemu je bio odličan, a njegova shvatanjasveta i života bila su umnogome slična Sikertovim.Sprijateljili su se pre tri godine, kad je Lun progonio grupu

krijumčara, koja je u Marselju naletela na Farnea. Jednogtrenutka inspektor Interpola bio je neoprezan i krijumčari suga uhvatili. Ranili su ga, i živog, s tegovima, noću bacili uprljavu vodu marseljskog pristaništa. Lun je bio zakasnio daga otme, ali je video kad su ga bacili u vodu. Radilo se o

minutima. Imao je sreću i roneći ga je brzo našao, oslobodiotegova i jedva živog, izvukao ga u svoj čamac.

Tada začeto prijateljstvo i poverenje nije se prekidalo,iako je ono bilo tajna samo njih dvojice. Lun je ponekad mogao

da zatraži pomoć Simona Farnela, a ovaj usluge kralja ponoći.Istina, ni jedan ni drugi nisu preterali u korišćenju togprijateljstva, pa se Farne osećao kao dužnik. Sada se radovaošto može da pomogne slavnom avanturisti Lunu.

Posle kafe, zajedno sastaviše preporuku za Skotland yard:»... Molimo vas da pomognete gospodinu Simonu Farneu, jer

neke indicije govore da su ubice zlatara Mortona i dva

policajca povezani sa krijumčarima u Francuskoj. GospodinSimon Farne je ovlašćen kao naš inspektor prvog ranga. Nadamose da će doprineti zajedničkim naporima...«

Sledili su šifra, veza sa Bušeom i pozdravi. - Imaš li ovde pribor za maskiranje? - upita Lun na kraju.-Imam. Mogu da ti poklonim jedan odličan komplet, koji su

izradili najbolji stručnjaci, i koji je dovoljno mali, a ko gagod vidi nalazi da je to muški pribor za brijanje - odgovoriFarne i brzo donese mali kožni etui. — Sada mi poziraj nekoliko trenutaka — reče Lun i izvadi

ogledalce iz kompleta za maksiranje.

Brzo je radio, i već posle nekoliko minuta Simon Farnezadivljeno uskliknu:

— Pa to je umetnost, o kakvoj ja ne mogu ni da snajam! Većsi mi toliko sličan da bi i moji najbolji prijatelji mislilida sam to ja.

Lun izbrisa šminku i ukloni dodatke koji su ga bili učinilitoliko sličnim Farneu, a zatim reče- — Sa jednom tvojom fotografijom neće mi biti teško da se još

bolje maskiram. Nosiću je kao svoju. — Dakle, sve je u redu - reče Farne. - Ostaje nam celo

popodne i veće da lutamo Parizom. Čuo si za novi program u

»Xidu«? — Jesam, i uživao bih u tvom društvu, ali vraćam se pred



veće — odgovori Lun. — Zašto tako brzo?! — Imam i ličnih briga. Otkrio sam da policija traži moje

sklonište. Uspeli su da utvrde frekvencije mojih osnovnihradio uređaja u skloništu, pa sada koriste neke nove, meni

malo poznate uređaje za otrkivanje. Privremeno sam bezodličnih veza, na šta sam navikao. — Koliko se ja razumem u te stvari, brzo ćeš prepraviti sve

što treba — ohrabri ga Farne, ali nije uspeo da prikrijezabrinutost. — Postoji još nešto — nastavi Lun. — Džejn je genijalna

naučnica i divna žena. Međutim, vezujući se za mene gubislobodu. Mora da se skriva... — Čitao sam u »Dejli Miroru« onaj podli napad na tebe. Šta

misliš da uradiš? - prekide ga Farne. — Nije mi lako. Volim je toliko da bih žrtvovao sve, pa i

svoj život, u svakom trenutku. Jedino ne bih pristao da budemzločinac i nečasan — nastavi Lun. — Ona je u svojimistraživanjima molekula života daleko ispred slavnog profesoraSpigelmana. Otkrila je sposobnost množenja molekula rubonu-kleinske kiseline izvan ćelije. To je dodir sa tajnom života.Trebalo bi da bude slobodna da bi radila u naučniminstitutima. A ja sam je vezao... — Valjda je važna i vaša divna ljubav! - uskliknu vatreni

Francuz. —Da, ona je žena... Ali ona je i naučnik. Dve godine je

radila na jednom praktičnom pronalasku. To je membrana za

ubacivanje leka u obolelo mesto. Sada ceo svet priča o uspehu urugvajskog biohemičara Aleksandra Zafaronija, koji jedošao na istu ideju, a Džejn zna mnogo više. — O čemu se tu radi? — upita, radoznalo, Farne. — Pojednostavljeno to znači da se upotrebom polimerske mem-

brane lek ubacuje direktno u obolelo mesto. Membrana gaispušta u tačnim dozama i na najbolji način. U klasičnomlečenju lek se rasprostire po ćelom telu, kroz stomak, ili'preko krvotoka. Lekovi su često i otrovi. To je kao kad bipoplavili ceo oblakoder da bi ugasili požar u korpi zaotpatke. Membrana, koju je Džejn otkrila, koncentriše lek

lokalno. Već je osnovano društveo »Alzi« u Kaliforniji. »Uzeosam inicijale svog imena, jer sam celog života radio na tompronalasku«, rekao je Zafaroni. Džejn je to tužno čitala, jerje svoja otkrića mogla da objavi dve godine pre njega. — pričao je Lun. — Počinjem da shvatam. Dakle, dok je uz tebe, Džejn je

onemogućena da postigne sve ono što voli — reče Farne. — Da... Zlo je u tome što mene voli iznad svega - tužno reče

Lun.

— Vidim dokle si došao - reće Farne. — Ne razumem — trže se Lun.

— Ti ćeš da udesiš da se rastaneš od Džejn, samo da nebudeš prepreka njenom radu važnom za celo čovečanstvo.





na drugom uglu je »Mount« hotel — odgovori inspektor, sprikrivenom nervozom.

Lun već uoči naročite radio-uređaje na podu levog sedišta. - Kolima sam, pa ne mogu ovim smerom — reče zatim. - Onda... Pokazaću vam na planu grada - odgovori inspektor i

otvori sveščiću. — Pođite do Grejs In roda, skrenite Kaltorpstritom i već ste pred hotelom.

U tom trenutku Lun mu ubaci aktivirani mikro-odašiljač podsamu kragnu tamnog zimskog kaputa, a onda se zahvali i požuriprema svojim kolima. Umesto u hotel, odveze se iza Nacionalnebolnice kod Rasel skvera, i ujedno uključi prijem na rezervnoj frekvenciji, da čuje već prepravljeni mirko-odašiljač iz inspektorovih kola, a onda uključi snažnipredajnik svojih kola na uobičajenu frekvenciju. Spoji ga samagnetofonom, sa čije trake se čula neka nejasna poruka, deli-mično modulirana, opet na uobičajeni Lunov način.

Sada je čuo kako inspektor Filip Noulton, iako je bio sam ukolima, nekoga pita radio-vezom: .

- Da li se nešto čuje? - Još ništa - začu se odgovor iz zvučnika. Pretražićemo,

opet, obližnje pravce, iako smo već ustanovili da je centarnegde u Klerkenvilu. Već drugi dan se ništa ne čuje. — Pokušajte opet. Usmerite, s vremena na vreme, antene i

uokolo — dodade inspektor.- Da, gospodine inspektore - odgovori glas. — Javiću i

ostalim furgonima šta želite. Mislio sam da smo mi stiglinajbliže.

Lun se smeškao nastavljajući da emituje. Nakon tri minutačuo je kako inspektor kaže:

- Slušam! Da li ste uhvatili nešto? — Da, iz zapadnog pravca. Emituju snažni i reklo bi se

stabilni uređaji. To je negde između Blumsberija i nas -odgovori radio-tehnićar iz specijalnog furgona. — Naredite ostalima da odrede pravce i učine što treba, da bi

uhvatili tačno mesto - naredi inspektor. — Već jesmo. Moj šef već izdaje naređenja. Utvrdili smo da

emitovanje dolazi iz blizine Nacionaln bolnice kod Rasel

skvera. Preselićemo se bliže, a vi nas pratite — začu se

odgovor iz furgona.Lun je emitovao još dva minuta, a onda isključi traku. Odmah zatim on isključi ceo uređaj i poveze se prema

Klerkenvilu. Sada je bio siguran da je počela nova hajka zanjim. Znao je i to da postoji mogućnost da sklonište budeotkriveno posle proučavanja i merenja snimljenih emisija. Bioje zabrinut, iako je znao da je istraživanje te vrste mučan isložen posao.

Tog trenutka odluči da pripremi napuštanje skloništa bar zapola godine, a to je značilo odnošenje opreme dvelaboratorije, svoje i one u kojoj je radila Džejn, a zatim

mnogih predmeta i knjiga, mikroteke i oružja... Pošto nije mogao da radio-vezom najavi svoj dolazak, Lun



skloništu priđe kroz rezervni prolaz. Bila je to automobilskagaraža, čija vrata su se otvarala na nečujni pisak naročiteultrazvučne sirene Lunovih kola. On uveze automobil i vrata sesama zatvoriše. Izgledalo je kao da se našao u običnojautomobilskoj garaži srećnika, koji je imao kutak uvučenog

dvorišta da je izgradi. Ne izlazeći iz kola, Lun ugasi svetla, a onda tri putablesnuše farovi njegovih kola. Specijalna fotoćelija skrivenau zidu garaže pokrenu tajni mehanizam. Ceo pod garaže potonuzajedno s kolima, skrenu levo, a sa desne strane kliznu drugipod, na kome je bio isti takav automobil, ali bez radio-u-

ređaja, oružja i opreme kakvu je Lun često nosio. Da je neko zavirio u garažu i pregledao drugi automobil,

zaključio bi da je to naj što je tek stigao i da u njemu nemaništa naročito.

Tek u podzemlju Lun napusti kola i pođe niskim i uzanim

neos- vetljenim hodnikom. Stiže u prostoriju osvetljenuveštačkim suncem, u kojoj je bio bazen za kupanje dugačakdeset jardi.

Bila je dobro zajgrejana i Lun je čuo frktanje SamjuelaMakfersona, koji se kupao. Neprimetno, s ivice bazena, bešeuzeo svoj kolt, jer je signalna lampa otkrila da neko dolazi

kroz rezervni prolaz. — Hej, stari, uživaš li? — uzviknu Lun. — To si ti, sto mu starih momaka! Eto, mučim se u ovom

bazenćiću, umesto da sam na okeanu — odgovori Makferson,pokušavajući da izgleda veseo, ali Lun je video da njegov

verni mornar skriva neku brigu. — Šta te mući, Same? — upita neposredno.Mornar lako iznese svoje teško telo uz bronzane stube na

ivici bazena i leže na ogromnu prostirku od zelenog frotira.Lun se spusti pored njega. — Nešto je muči... Iznenadio sam je uplakanu. Ako si ti

krivac, Donalde, drži se dalje od mene, jer bih mogao,milijardu mu zakletvi, da te odalamim, zaboravljajući... — poče Makferson i odluta u traženju što progodnijih psovki. — Da li si je pitao nešto? — Jesam. Rekla je da je sve u najboljem redu, ali ženama

tako dođe da ponekad plaču i bez razloga. Nek sam proklet'štojoj ne verujem, ali znam da je nešto drugo... — Kako se to dogodilo? — Šta? — Pa to da si je zatekao kako plače. — Vratio sam se iz grada. Bila me zamolila da joj nabavim

poslednji broj nekog lekarskog, odnosno nekog sličnogčasopisa. — Sećaš li se naslova? — Mislim... Uh, sto mu izgubljenih reći... Nešto kao papir...

Ne, nije papir!... Arhiva... ■ Nije... Ah, da! »Akta medika«

broj jedanaest! — A šta je bilo dalje?



— "Ostavio sam to, kako rekoh... Da, taj časopis, ali samzaboravio da joj prenesem pozdrav od Brende... Znaš, svraćaosam malo do nje. Još je lepša i punija nego pre smejući sepričao je Makferson. — Da... Posle pola sata sam se setio ipotražio Džejn u njenoj biblioteci, gde sam je bio i ostavio.

Pokucao sam, ali mi niko nije odgovorio. A ja, grubijan,otvorih vrata... — Može li to malo kraće, Same?

— prekide ga Lun. — Kad sam ušao, ona je držala otvoren časopis, a niz lice su

joj tekle suze. Brzo ga je sklonila, okrenula se i pokušala dasakrije da plače. To je sve - završi Makferson.

Lun ga potapša po širokim i golim leđima, a onda brzo nazidu, uključi interfon i javi se: — Džejn, draga! Vratio sam se! Gde si sada? - Donalde, zdravo! Dođi, u svojoj sam spavaćoj sobi! -

odvrati glas iz zvučnika. Nađe je obučenu u jednoj od onih lepršavih i na dodir

prijatnih košulja za spavanje, povrh koje beše obukla toplisobni ogrtač vrlo širokih rukava, kroz koje je Lun ponekadmogao da je miluje, čemu bi se ona smejala.

Poljubi je i brzo joj ispriča o svom putovanju u Pariz, aliprećuta susret sa ekipom za radio-goniometrijska istraživanja.Odmah zatim ode u kupatilo, a zatim svrati u garderobu. Bio jei on u kućnoi odeći, baš u onoj za koju je Džejn rekla da jojse najviše sviđa.

Neko vreme zaboraviše sve brige i strahovanja.

- Želim da nešto potražim u tvojoj biblioteci. Hoćeš li dami praviš društvo? — upita Lun pošto se opet obuće.

Džejn mu se radosno pridruži i zagrljeni stigoše uprostoriju ne širu od pet i dugu šest jardi, ali u kojoj sutri zida bila do tavanice ispunjena knjigama poredanim usjajnim policama.

Lun se spusti u meku fotelju i odmah upita:

- Jesi li čitala poslednji broj časopisa »Akta medika«? Džejn se trže i malo poblede, a onda se tiho spusti u drugu

fotelju.

— Da... I ti si video? — reče glasom koji zadrhta.

— Daj mi da još jednom pročitam - reče Lun. — Šta nas se to tiče? Oni imaju svoje razloge, a mi svoje -

odvrati Džejn već osnažena i mirna. - Daj da pročitam, pa da razgovaramo — blago zatraži Lun. Ona s jedne police skide časopis, otvori ga i pruži ga Lunu.

On je čitao:»Nomina sunt odiosa '. Otvoreno pismo jednoj naučnici, Još uvek nismo izgubili nadu i zato Vam pišemo. Vaše naučno

delo je potrebno čovečanstvu. Institut za borbu protivu raka,

na sednici naučnika, zaključio je da ste nam neophodni.Nedostaje nam ekspert za molekul vitae. Znamo za uspeh sa



opitima upotrebe polimerske membrane. Svako kanceroznooboljenje može da se podvrgne i tom tretmanu. Zašto onda nistes nama? Zašto ne date ono što ste dužni čovečanstvu?

Poznata nam je vaša velika ljubav, prema jednom zaistadivnom čoveku. Ali traže se žrtve za nauku. Zar on nije

sebičan? Zar Vi niste sebični? Da li ste spremni da žrtvujetenauku zbog radosti u životu, koji je prolazan?Dobili su uveravanja svih vlasti da ćete biti uvek slobodni

i neprikosnoveni. Možete da živite i radite pod novimnaučničkim imenom. Vašu tajnu čuvaćemo u ime pobede nadstrašnom bolešću, kojoj vi možete neprocenjivo mnogo dadoprinesete.

Još jednom vas molimo, a ako hoćete i preklinjemo, pognutih,sedih glava, nađite način da dođete i stalno radite s nama.Svesni smo žrtve, ali je ipak tražimo...«

Sledila su imena slavnih lekara, biologa i naučnika.

Instituta za oboljenja raka Velike Britanije.Luna podiđe jeza od tog pisma. Trebale su mu sve unutrašnje,

skrivene snage da bi mirno upitao:- Dakle, ideš li, draga?

- To je nemilosrdan napad! - uzviknu Džejn i koža na licu ioko usana joj pobele, a onda zadrhta i zgrči se u grimasuplača.

‘. Latinska poslovica u bukvalnom značenju: Imena su mrska. Sada se upotrebljava u prenosnom značenju: Kad se ži gošu mane i greške, ne treba uvek navoditi imena ljudi.

— Ne smeš to, Džejn! - uzviknu Lun i priđe joj, pa sede na

naslon njene fotelje. - Već dugo smo znali, iako smo ćutali otome; da naša sreća ne može da ostane zauvek ovakva. Ti si jošmlada i imaš svoj dug pred naukom. — Zar misliš da ja to sve ne znam? - upita ona i suze joj

potekoše niz lepo lice. — Misliš li da ne znam kako si hteo dapostupiš? — Ne znam na sta misliš. — Voliš me, ja to dobro znam i osećam, kako me niko nije

voleo. Dao bi život za moju sreću... — Ali to...Razmišljao si da oklevetaš sebe, da igraš ulogu ljubavnika,

koji više ne voli, koji želi slobodu, a da tajno krvariš zbograstanka. Zar nije istina? — Ako se tako shvate stvari, onda si u pravu. Ipak ja sam

čvornovat momak — pokuša da se nasmeje Lun. - Ostao sam ranosiroče. Gangsteri su me spremali za »nepobedivog« zločinca.Pogrešili su što su me toliko vežbali i učili, a možda suizabrali pogrešnog ćoveka. Učio sam suviše lako i brzo. Mnogestvari sam shvatio. Bilo je logično da se okrenem protivunjih. Godinama upadam u sukobe sa gangsterskim bandama. Dakle,

u meni ima nečeg protivurečnog jer volim i nauku i avanturu. Ato dvoje ne bi trebalo da idu zajedno.

— Ja sam te upoznala baš takvog, i takvog te volim. Ti sipotpun ćovek — prekide ga Džejn.





- Sad si otkrio karte! - uskliknu Džejn. — Ako ti nemaš dete,hoćeš da ga imam ja. Imaću ih koliko hoćeš, ako obećaš da ćemose viđati.

-Ženski si lukava - ganuto reče Lun. - Već odavno nisi bio usamljen. Nećeš nikada ni biti. Neka

te viđam samo jednom u tri godine, ali bićeš jedini. Akotreba, sakriću i od tebe decu koju budemo imali — jedva izrečeDžejn, i opet mu se baci u zagrljaj.

Lun uzdanu s olakšanjem. Znao je da je Džejn spasena. Počećenov život, a to je prilika da i Makferson bude slobodan. Vođentom mišlju, on reče:

- I ja ću, kad god mi bude teško, ili kad budem u neprilicii zatreba mi pomoć, moći da se obratim nekom. Bićete to ti istari, dobri Makferson. Već sutra, počećete da selite sve štoti treba tamo u kući u Tauer stritu.

Džejn uzdahnu, čvršće se oslanjajući o njegovu ruku. Išli su

da nađu Makfesona i da mu izlože svoj plan.

IVTek pošto je završeno prenošen najvažnijih stvari iz starog

u nova skloništa, i pošto su se Džejn Makferson smestili ukuću blizu Tauera, Lun je dobio malo vremena da potraži piscaStonera. Maskirao se kao Simon Farne i stigao do Brou roda.Stoner je bio u svom velkom, ali pomalo neurednom momačkomstanu. Kad je ugledao Luna, velika usta mu se razvuko: u

radostan osmeh,- Simone, dragi prijatelju — uzvknu na francuskom.

Lun se pozdravi takođe na francuskom, oponašajući malorazvučen izgovor i topao glas Francuza čiji izgled je uzeo.

- Čudno je da si me odmah poznao — reče Lun mirno dok jeStoner užurbano nudio gosta da sedne i pitao ga šta želi dapopije za radosni susret.

- Kako da te ne poznam, Simone, čoveče?! - začuđeno reče pisac i ne trudeći se da malo osmotri gosta.

- Ali ja nisam Simon — reče Lun.- Nikad mi nije rekao da imi brata blizanca... A, ne! To je

šala stari moj! - reče Stoner. Lun mu pruži pismo od Farnea pisac ga brzo pročita, a onda

zbunjeno upita:- Simone... Ovaj, gospodin kako da sve shvatim? Ako nisi

Simon, onda...- Ja sam Donald Sikert.

-Šta?!... Šta ste rekli?! Sikert Lun, kralj ponoći? Da li sam dobro čuo? — reče Stoner mucajući i mešajući

engleske reći u svoj inače tečan francuski. -Dobro ste čuli — reče Lun. ■ Uzeo sam Simonov izgled,

naravn s njegovim dopuštenjem. Zato sam putovao u Pariz. Želimda se umešam u istragu oko ubistva zlatar Mortona i ona dvapolicajca.

- Kakva slučajnost?! Pa, i ja sam posebno zainteresovan.Skotlan



jard radi tako slabo kao da zločinci imaju jake veze upoliciji, ili čak kao da su sami policajci. I, bez šale,postoje sumnje da je policija umešana — reče Ron Stoner.

- Dakle, pored novog prijateljstva imamo i zajedničkuradoznalost za te događaje — reče Lun prihvatajući čašu

škotskog viskija.-Kao domaćin, mogu li da vas zamolim da me oslovljavate

imenom? - upita Stoner.- Naravno! - odvrati glasno Lun. — Onda, u tvoje zdravlje,

Rone!- Živeo, Donalde! - radosno nazdravi pisac.

Izmenjaše još nekoliko prigodnih rečenica, a onda Lun upita:- Ima li kakav trag. Rone?- Još nemam. Postoji nešto... Treba da se nađu oni koji

kupuju opljačkane dragulje i poluge zlata. Od jednog momka uSohou, za pedeset funti, kupio sam jedno obaveštenje, koje je

vrlo škrto. Rekao mi je da bi o krijumčarenjima mogao nešto dazna bogati uvoznik Endrju Forber — ispriča Stoner.

-Da li si već osmotrio tog Forbera? - upita Lun.-O, nisam! Pa doći do njega je pravi podvig. Ipak, našao sam

način. On rado prima izvesnu Lauru Rejner, poznatu podnadimkom Veštica. Sa njom čovek može da se probije do Forbera- odgovori pisac još uvek na francuskom, a onda dodade naengleskom: — Zašto i dalje govorimo francuski?

- Ti si nastavio, a ja nisam hteo prvi da

menjam - smejući se, reče Lun na engleskom. - Sad mi je lakše da nastavim — reče Stoner. - Ta upadljiva

rentijerka, željna naročitih radosti, gotovo me je ispila ujednom gutljaju. Raskokodakala se što poznaje »slavnog« piscai brzo me ispipala, tako da sam mislio kako da sačuvam odelona sebi. Večeras treba da idem k njoj na čaj. Pozvaću je dapitam šta ću sa prijateljem. Kako da kažem, ko si za nju?

Biće mi ugodno da budem Simon Farne — odgovori Lun.Ron Stoner pođe đo telefona i uskoro je kišom pozdrava zasuo

sagovornicu na drugoj strani. Saopšti Veštici da mu je stigaogost iz Pariza. — Pa to je divno! — odvrati Laura Rejner. - Pitajte ga da

li želi da upozna jednu pravu englesku vešticu. Ako želi,

dođite odmah. — To mi je drag prijatelj, a obožava engleske veštice -

odgovori pisac. - Krenućemo za pola sata. — Dolazite, vi najlepša rugobo Londona! Da li je i vaš

prijatelj tako divno ružan? — On?! Na žalost, nije. Naprotiv, lep je kao sam Apolon. — Ništa... Engleska veštica može da proguta i jednog

francuskog lepotana. — Serviraću vam ga, a vi gutajte

— smejući se, Ron Stoner završi telefonski razgovor.Zatim upita Luna kako da ga predstavi.

— Kaži da sam svetska skitnica, ili nešto slično — odgovoriLun.



— Pa ona će tek tada da poludi za tobom - zaključi pisac ipožuri da se spremi.

Navraćajući u sobu gde je sedeo Lun, Stoner nekoliko putazastade da ga posmatra, a onda reče: — Kakva slučajnost sa Farneom! To se ne postiže samo

maskiranjem. Vi mora da ste i inače slični, kao pravidvojnici. — Naućiću te ponešto iz veštine maskiranja — reče Lun. Koji vrag bi maskirao moja ogromna usta i veliki nos? — sme-

jući se upita Stoner. — Usta i nos ostaju, ali izgled može da im se promeni —

odgovori Lun.* — Divno je što ste došli! - uzviknu Laura Rejner kad Lun i

Stoner uđoše u njen veliki salon u stanu na osmom spratuogromne i nove

22kuće, koje je sa Bansajda gledala na samu obalu Temze. — Trebada dođe još jedan zanimljiv tip, izvesni Terens Bomont izPlimuta. Kaže da osniva galeriju slika ovde u Londonu, ali jamislim da krijumčari ukradene slike velikih majstora. Bar takoizgleda.

-Malo društvo uvek može da bude zanimljivo — reče pisac. - A, nije baš ni tako malo. Volim celu menažeriju. Srećom,

pozvala sam jednu neodoljivo lepu udovicu. Zove se NensiNikolson. Pašćete na leđa kad je vidite. Njen pokojni muž meje slikao... — brbljala je Veštica.

- Radio je portrete? - upita Stoner.- Kakve portrete?! Slikao je po mojoj koži! - nasmeja se

ona i zabaci glavu.Lun ne izdrža i nasmeja se usnama i zubima naslikanim na

njenom vratu, odmah pod vilicom.- To još uvek čuvam od njega. Imam i malog pauka na ivici

trbuha, ali to ne mogu da vam pokažem - nastavi Veštica. -

Dakle, rekla sam za Nensi i koliko je lepa?- Rekli ste - potvrdi Stoner.- Imamo i ovog divnog Francuza, iako bih ga radije sama

smotala. Pokušaću... No, gde sam stala?... Rekla sam i za tog

Bomonta. Dolazi i viši inspektor Skotland jarda Džordž Pintersa svojom vragolastom ženom. On mi, znate, načini ponekuuslugu da bih ga zvala kad primam Nensi Nikolson. Ludo jezaljubljen u tu udovicu. Ako hoćete da ga smrtno namučite,udvarajte joj se celo veče — obrati se ona Lunu, a ondadodade: — Da li vi govorite engleski? Ja brbljam svašta, a vićutite...

- Razumeo sam sve i mislim da dobre govorim engleski -smejući se reče Lun. — Društvo je zaista zanimljivo.

-Nisam sve rekla. Dolaze još Endrju Forber i njegova ženaAnđela. On je zaljubljen u mene, a obećala sam da ću Terensa

Bomonta da upoznam sa njim. Sad je prilika da se tom bogatomstarcu, koji želi da živi kao tridesetogodišnjak, nametne celo







su okultisti retki.Odmah zatim njih dvojica se nađoše u jednom malom salonu s

okruglim stolom prekrivenim tamnocrvenom čojom. Sedoše u dvefotelje, koje su bile u uglu, i Lun odmah reče.- — Milo mi je što sam vas ovde sreo, gospidine viši

inspektore, jer tek sutra je trebalo da vas vidim u Skotlandjardu. — Tako? - neodređeno reče Pinter. — Volim da iskoristim svaku priliku, pa i ovu. Ja sam

inspektor Interpola. Dozvolite da vam pokažem dokumente -nastavi Lun, pa odmah dade pasoš, specijalnu knjižicu Interpola, i pokaza značku dobijenu od Farnea.

Zatim mu dade preporuku.Pinter sve mirno pogleda, a onda reče:

— Milo mi je što znam ko ste, jer sam o tome već razmišljao.A kako ste stigli u ovo društvo?

— Ron Stoner mi je drag prijatelj još sa studija u Parizu.Znate li da je tamo studirao? — Znam... On je dobar momak, ali nije pravičan prema nama.

Čak bih rekao da mrzi policiju. A sada jedno važno pitanje: — Izvolite - prihvati Lun. — Zašto ste se na ovaj način obratili baš meni? — Pa vi vodite istragu oko ubistva zlatara Mortona i dva

policajca. Želim da proverim neke stvari, a srećna je okolnostda sam ovde susreo i vas i Endrjua Forbera

- odgovori Lun.-Zašto Forbera? - trže se viši inspektor Pinter.

- Sumnja se da on ima veze sa krijumčarskim kanalima čak doudaljenih zemalja Azije - odgovori Lun.

-Vrlo ste efikasni. Čuo sam da ga je Veštica navela da celodruštvo pozove u svoj dvorac. Dakle, i vi ste pozvani,gospodine Farne.

- Pa i vi, gospodine Pinter - dodade Lun.- Vama je lakše, jer niko ne zna da ste iz Interpola, a

mene će da drže na oku, jer Forber vrlo dobro zna ko sam — odvrati zamišljeno viši inspektor Skotland jarda.

- Šta znate o gostu iz Plimuta? - O kojem to?

- Predstavljen vam je Terens Bomont. On je nejasna ličnost.Izgleda kao da je naveo Lauru Rejner da ga upozna sa Forberom.

Da li radi za policiju, ili je i sam sumnjiva ličnost? — objasni Lun svoje pitanje.

-O njemu ništa ne znam — odgovori viši inspektor. - Mislim da ste mi za danas dosta pomogli, a sutra ću da

posetim. Skotland jard. Nadam se vašoj naklonosti i tamo -zaključi Lun svoj razgovor i ustade nameravajući da se vratedruštvu.

- Ostanite još malo — zadrža ga viši inspektor DžordžPinter. - Niste ništa pitali o ženama.

-O domaćici mi je dosta pričao moj prijatelj Stoner - rečeDonald Sikert. - Ostale, mislim, nisu važne za naš razgovor.



- Moja žena je oduševljena vama. Video sam kako vas proždirepogledom i gnječi svim svojim dražima. .

- Plašim se da preterujete. Ja gajim samo najveće... - Ne treba da se pravdate. Primetio sam sve vaše pokušaje

da se spasete. Ja joj, inače, ne smetam ni u čemu. Živimo

odvojeno. Neću vam zameriti ako zaboravite da je moja žena.Mi, kao ljudi istog poziva, treba da smo otvoreni. Mene zanimaona druga. Ako prigrabite Nensi Nikolson, stekli ste u meniogorčenog protivnika — govorio je Pinter, i na kraju senasmeja, kao da je ispričao uspelu šalu.

Međutim, Lunu je bilo sasvim jasno da on to kaže ozbiljno. — Imaću u vidu vašu iskrenost. Želim da mi budete prijatelj

- reče zatim. — Vašu naklonost hoću da uzvratim još većim poverenjem. Tu

ženu počeo sam da pratim dok je bila studentkinja, jer seznalo da je volela onu neobičnu ličnost koju nazivaju Lun,

kralj ponoći. Svi inspektori Skotland jarda već godinamasanjaju da baš oni uhvate Luna - nastavi inspektor Pinter. — To je vrlo zanimljivo - reče Lun. — Dugo sam joj bio za petama, ali nisam uspeo da nađem

Donalda Sikerta. Naprotiv, sam sam stradao Zaljubio sam se udevojku. Odbila je svaki moj pokušaj i udala se za jednogslikara. On je sumnjiva ličnost. Jedno vreme sam mislio da jeon Lun. Tek kad je bio mrtav, a ubijen je pod nejasnimokolnostima, sve je dobro provereno, i pokazalo se da nije. — Zar se ne zna ko ga je ubio? — Ne... Mislim da niko ne može to ni da otkrije, jer verujem

da je to Lunovo delo. Opasni avanturista je, valjda, želeo danjegova prijateljica opet bude slobodna žena, — Činite li kakav ozbiljniji napor da se taj momak jednom

nađe u vašim rukama? — upita Lun mirno. — Naravno! Gotovo neprekidno ja sam pokušavam... Već smo

bili otkrili izuzetne osobine Lunovih radio-uređaja i bili smopočeli da ih istražujemo. Malo je nedostajalo pa da otkrijemonjegovo sklonište, za koje verujemo da je negde u Klerkenvilu,ali je on iznenada prekinuo rad svih svojih uređaja. A poznatoje da je u gradu imao nekoliko releja za pojačavanje predajesvojih mikro-odašiljača i drugih prislušnih uređaja - izli

Pinter svoje poverenje. — Kad ste sveli lokaciju njegovog skloništa na tako mali

prostor, zar nije moguće da je otkrijete i drugimproveravanjima? - postavi Lun novo pitanje.

— Sve smo pokušali. London je stari grad. Ne postoje sviplanovi starih rušenja, pa čak ni svih električnih itelefonskih vodova, a još manje kanalizacije i vodovoda. U dvaslučaja vodio je svoje zarobljenike u sklonište, pa su ga onikasnije opisali kao čudo savremene tehnike i vrlo velikipodzemni prostor, ali nisu mogli da naslute gde se nalazi.'

Možda je iskoristio kakve tajne podrume neke nestale građe-

vine, nad kojima je nikla nova. Možda ste čuli koliko susavršena bila njegova prva dva skloništa, koja su otkrivena.





- Dok sam se ja trudila... on mi je neprekidno pričao osvojim uspesima kod francuskih drolja. Odvratan je, a usudiose da me pita da li vaša žena ima ljubavnika. Pitala sam gaželi li on da zauzme to mesto, rekao je da bi vredelo -izmisli Nensi i ustade.

Pinter je bio zadovoljan, a Nensi je trpela njegovoudvaranje sve dok gosti nisu počeli da se razilaze.

V

Pošto je sakupio svoje nove pomoćnike, Terens Bomont im jeizložio svoj plan prodiranja u krijumčarsku organizacijuEndrjua Forbera.

- Zahtevam potpunu disciplinu i stalnu spremnost da krenetena svaki moj poziv — reče na kraju, jer je primetio da gaslušaju s podrugljivim osmesima.

Zadirkivali su jedan drugog i izgledali su kao prilično

neozbiljna družina. Bomont ih je zamišljeno posmatrao injegovu pažnju privukoše flasteri na čelu Slouna Koltona iUrija Simpsona.

- Šta je vama dvojici? Sa tim flasterima ste suvišeupadljivi — reče zatim.

Ostala dvojica se zakikotaše. - Ugrizle ih devojke - reče Džejk Hartli. Bili su se sastali u malom stanu Urija Simpsona i Bomont

odluči da porazgovara prvo sa samim domaćinom; zato reče daostali idu. Oni poslušaše, zgledajući se, i nekako sporo, kaoda razmišljaju da li da poslušaju ovog novog momka. Konačno

ipak iziđoše. Bomont započe beznačajan razgovor i zatraži odSimpsona malo piva, ako ga ima pri ruci. Ovaj požuri i donesekonzerve piva i dve čaše.

Bomont iskoristi jedan trenutak i u Simpsonovu čašu spustijednu tabletu, koja se brzo istopi povećavajući penu u čaši.

- Pričajte mi o ostalim momcima — poče zatim Bomont. - Nemam šta da kažem. Policajci kao i svi drugi odgovori

Simpson.Češkao je ivicu flastera na čelu i nepoverljivo gledao. - Na primer, taj Džejk Hartli. Pričajte mi o njemu. Odakle

je, koga ima i kakav je čovek - reče Bomont.

- On je... Odrastao je u Londonu, ali mu se poreklo ne znakao drugima.

- Kako je to moguće? -On je vanbračno dete izvesne Meri Hartli, koja je odlutala

u Australiju i nikad se nije javila. Neko se o njemu brinuo,pa i sada s vremena na vreme dobije poneki ček od nepoznatogčoveka, koji se potpisuje samo sa »otac«. Džejk je, inače,sila. Malo je nastran, jer voli šarene uniforme i ima čudnuzbirku u svom stanu. Želja da nosi uniformu ga je i odvela upoliciju, inače bi, verovatno, postao dobar gangster - pričaoje Simpson počinjući da drema.

Oči su mu se sklapale i on se jedva branio od sna. -Pričajte mi sada o Arčibaldu Brendu - zahtevao je Bomont.



-Taj lepotan... Muči se što ga žene ne vole, jer im izgledasladunjav i mekušac, pa se trudi da uvek bude grub isiledžija... Ne mogu dalje. .. Oči mi se sklapaju - požali seSimpson.

- Pričajte, Simpsone, niste slabić nego policajac - ukori

ga Bomont.- Arči... Silovao je jednu devojku i trebalo je da bude

isteran iz policije i suđen, ali neko ga je zaštitio i sve jesređeno... Otada on sluša...

- Koga sluša? - Šefa... - Ko je šef? - Otkud... ja... to da znam?... - jedva promuca Simpson i

glava mu klonu na sto.

Bomont ga prevuče do širokog kauča i spusti ga tamo, a ondamu jednim potezom otrže flaster sa ćela. Koža je bila crvena i

kao sastrugana, ali su se nazirali tragovi slova. Bomont, uzemalu džepnu lupu i izvuče je iz kožne obloge, a zatim poče dapretražuje neobično crvenilo na policajčevom ćelu.

Kad je pročitao »Lun, kralj ponoći«, on začuđeno zastade naduspavanim Simpsonom, a onda mu pažljivo vrati flaster na čeloi proveri da li se drži kako treba. Onda se dade na posao dapretrese stan svog novog saradnika. Nađe bankovnu knjižicu izačudi se da skromno plaćeni policajac ulaže tako velike sumena štednju. Zabeleži datume uplata, da bi ih imao za svakislučaj, a onda nastavi da pretražuje. U džepu jednog starogcivilnog ogrtača nađe nekakav iskrzan listić papira i poče da

ga razgleda. Na njemu je bio crtež zgrade i ulice, a ondabrojke s recima: »Odlazi u 19. Otvara tačno... Prolaz 2<X)jardi... D. S do F. S.«

Dugo je zurio u taj papirić, a onda potraži plan grada inađe ga u policijskoj opremi Urija Simpsona. Nije mu trebalomnogo da odgonetne belešku. Bio je zapanjen otkrićem i zatobrzo dovuče uspavanog Simpsona na mesto kod stola i stavi gatamo znajući da će dejstvo uspavljujućeg sredstva da oslabiveć nakon pola sata. Kad je to vreme prošlo, on pokvasi jedan peškir iz malog kupatila i ovlaži Simposonovo lice, a onda mumokar peškir zavi oko vrata. Snažno ga je drmusao, a onda mu

pođe za rukom da ga probudi.-Šta?!... Zar sam spavao? — promuca Simpson.-Kakvo ste to pivo doneli, do đavola? - upita Bomont. - I

meni je muka od njega. Jedva držim otvorene oči. - Možda posle onih nekoliko čašica viskija - kao da se

pravda reče Simpson. — Ali ja nisam pio viski, a jedva gledam - primeti Bomont

držeći se kao da će svakog časa da sklopi oči. - A moram daidem. Mogu li da se osvežim malo u kupatilu? — Svakako — prozbori Simpson.Odlazeći iz Simpsonovog stana,

Terens Bomont je bio zamišljen. Pogleda svoj ručni časovnik iuputi se do javne govornice. Pozva tajni telefon tajanstvenog



šefa Bila i dobi vezu. — Ovde Tarn — javi se i oslušnu. — Šta želite? - začu se odgovor. — Da li je to Bil? — Jeste!

— Želim da razgovaramo. — Da li je važno i hitno? — Jeste. Večeras treba da krenem u jednu posetu, a ima

smetnji, za čije uklanjanje ste mi vi potrebni. — Onda dođite odmah. Čekam vas — odgovori Bil.

*

U toku dva dana od posete u stanu Laure Rejner Lun je imaopune ruke posla. Trebalo je da se obavesti o svim novimpoznanicima i da dobije pomoć Skotland jarda. Desilo se da jeprimio viši inspektor Džorđž Pinter, koji se pokazao krajnjeljubazan i spreman na saradnju. Upoznao ga je i sa inspektorom

Filipom Noultonom, ali tek posle podne su oba inspektora bilaspremna da otvoreno razmotre sve što se odnosilo na misijutobožnjeg Simona Farnea. Lun je znao da su u međuvremenuproveravali njegova ovlašćenja kod centrale Interpola. Poštosu bili zadovoljni, dali su mu sve podatke koje je tražio, akoje su mogli da daju. — Zašto nije objavljeno obaveštenje koje je dao taj famozni

kralj ponoći? — upita Lun kad mu inspektor Noulton ispriča osvom razgovoru.

To je u interesu istrage... A i viši inspektor smatra da netreba otvarati sve karte — odgovorio je Noulton.

Raspitao se i o Terensu Bomontu.Inspektor Noulton nije znao ništa o tom čoveku, a viši

inspektor Pinter reće da ima načina da se bolje obaveste, akoje to zaista potrebno.

— Nemam naročitih razloga da se raspitujem, ali ako budepotrebno zamoliću vas ponovo — odgovorio je Lun.

Pri tom je nameravao da sam proveri ko je odlučni momak,nova zvezda na nebu Laure Rejner.

Toga jutra video je kako Rejner izlazi iz zgrade u kojoj ježivela Veštica. Dobro maskiran, na svoj izuzetni način ga jepratio sve dok Bomont nije stigao u stan Urija Simpsona kod

Ficroj skvera. Nije mogao da zna kod koga je Bomont ušao, pase motao stepeništem, pošto vrataru beše pokazao policijskukartu Skotland jarda, koja je bila falsifikat načinjen veštokao i svi Lunovi lažni dokumenti.

U jednom trenutku, otvoriše se vrata na drugom spratu, a Lunse nalazio na trećem pa poče da silazi. Kad je video tričoveka, koji iziđoše, jedva je uspeo da ostane miran. Jedan odnjih imao je flaster na čelu i Lun ga beše dobro zapamtio. Bioje to jedan od momaka koji su ubili zlatara Mortona i

policajce. Lun pogleda na tablicu tamnih hrastovih vrata i

pročita samo ime: Uri Simpson. Odmah se seti da su zločinci

jedan drugog oslovljavali sa Sinvi Kol. Ovaj Simpson je mogaoda bude onaj što je ličio na automobilskog asa Lea Kinunena.





prateći Luna u sobu. Tog trenutka Lun je potcenio mladog policajca sumnjivog uz

to da je zločinac, i nije pazio na svoj izgovor i glas. A UriSimpson je imao dar da zapamti glas čoveka i da ga prepoznaposle više meseci, čak i ako ga je čuo samo jednom. Da nije

bio ošamućen pićem i sredstvom za uspavljivanje, on bi se većsetio zašto mu je poznat glas nepoznatog inspektora. Ovako sesamo borio s čudnim osećajem opasnosti.

-Sedite, gospodine inspektore, dok se ja spremim, pa ćemosve da razjasnimo - reče on i iskoristi trenutak da malipištolj gurne u prostor između naslona i sedišta fotelje kojije ostao slobodan pošto je Lun seo.- Nije potrebno da se spremate

- reče Lun. - Prvo da porazgovaramo.

Lun naglo izvuče pištolj i priđe policajcu. -Prvo da pogledamo gde ti je oružje - reče pretećim glasom.

- Nemam ništa. Službeni pištolj mi je tamo u ormanu, poreduniforme. Inače, ja sam na službi bez oružja, jer ne spadam uspecijalne grupe - odgovori Simpson naglo pobledevši.

Bio se setio gde je čuo taj glas.Lun ga pretrese i reče mu da opet sedne, a onda skloni i

svoj pištolj znajući da, dok Simpson pokuša da ustane izfotelje,, može da ga savlada. Cak je i priželjkivao neki jačipokušaj otpora, jer bi mogao više da zaplaši zločinca. — Dakle, pričaj šta su radili oni momci i Bomont kod tebe —

reče zatim. — Ko ste vi? - upita Simpson trudeći se da savlada strah i

uzbuđenje. — Ja postavljam pitanja. Znam dosta o tebi i daću ti šansu,

ako učiniš i kažeš sve kako treba. Svaka laž otežaće tipoložaj — pripreti mu Lun nehotično prstima pipkajući drškutanke, dvosekle kame, koju je često nosio skrivenu i privezanuuz podlakticu leve ruke. — Ja sam običan policajac i neću da žrtvujem život. Nemam

nikakvih tajni...Lunova ruka naglo polete ka Simpsonovom licu i on mu spretno

zguli već slabo zalepljen flaster. — A to na čelu? Nama je Lun javio kako je obeležio dva momka

sa kojima se tukao one noći kad ste ubili Mortona i dva svojadruga - reče zatim glasom od koga Simpson opet zadrhta. — Govoriću — reče Simspon i celo telo mu se opusti. - Znam

da možete da me naterate, jer vi niste nikakav inspektorSkotland Jarda. — A ko sam, po tvom mišljenju?

— upita Lun.

— Vi ste udesili ono veće mene i Koltona zbog otimanja mestaza parkiranje kola — tiho odgovori Simpson. — Vi ste kraljponoći i ja ne mogu protiv vas.

Dok je govorio, Simpson je nervozno premeštao ruke. Ćas ih

je držao na kolenima, čas jednu u drugoj, a čas ih jepritiskao na trbuh i spuštao niz bedra. Hteo je da protivnika







da si ono što je o tebi brbljala Veštica. Ako se proširi krugljudi koji znaju šta pokušavaš kod Forbera, brzo ćemo naćitvoj leš u neukom mračnom kutu Londona.

- Prisustvo inspektora Bomonta može samo da mi oteža stvar,

jer Porber može da bude mnogo oprezniji.- Šta predlažete? - Može li da se udesi da on ne švrlja oko Forbera i tog

društva? - Biće urađeno. On je tamo gde se nalazi izvesna udovica

Nensi Nikolson. Čuvajte se da mu se ne zamerite kakvim glupimpokušajima kod nje.

- I neću... Bila je izgubila pamet za Francuzom, aliizgleda da se na kraju ohladila. Motrio sam i Francuza i

Pintera.-Imam detaljan izveštaj višeg inspektora Pintera o svemu.

Čak je tražio istragu o vama. Sve to je sređeno na najboljinačin. Ako bude moguće, sprečićemo i Francuza da njuška okoForbera - zaključi Bil.

- Imam neki osećaj da me držite na oku. Da li je to tačno? - A, koješta?! Uživate puno poverenje - umiri ga Bil.- Nadam se da je tako - uzdahnu Terens Bomont. — Ja sam bez

rezerve prihvatio zahtev da krenem u vražju rupu, pa ne bihvoleo da pri tome ispadnem budala.

- Znam da nećete, Terne. Brzo se orjentišete i vrlo stehrabri. Divim vam se i siguran sam da će Forberova mreža brzobiti u vašim rukama — pohvali ga tajanstveni šef Bil.

- Želim slobodnije kretanje i, ako možete, držite dalje odmene višeg inspektora Pintera i kolegu iz Interpola. Taj momakmi izgleda đavolski vešt. Suviše brzo se našao kod Veštice, uzForbera i pored mene, a kažete da je istoga dana doputovao. Tunešto nije čisto — glasno je razmišljao specijalni agentBomont.

- A kako bi bilo da i njega iskoristimo da nam pomogne. Ako

ne možemo da ga otstranimo, onda ga upregnimo — reče Bil poštomalo razmisli.

- To bi moglo da znači veliko proširenje broja onih kojiznaju za moju misiju.

-Ne! To bi ti sam učinio. Razgovaraj sa njim i kaži mu dasi specijalni agent posebne tajne službe, a on to može daproveri samo preko direktora Interpola. Pobrinuću se dadirektor na vreme dobije uputstvo s najvišeg mesta i podšifrom. Ti Simonu Farneu kaži samo da ti je šifra Tarn. Podtim imenom potvrdiće te i Interpol, ili još bolje i sam superintendant Skotland Jarda, koga ću da obavestim o postojanjunajboljeg specijalnog i tajnog agenta Tarna, za koga ja.garantujem, Tvoje ime neće biti spomenuto - objasni Bil svojusmelu zamisao.

— U načelu prihvatam. Pripremite sve kako ste rekli, a ja ću

da se poverim Francuzu samo ako zaključim da treba i ako sebude suviše motao oko mene — zaključi Bomont.





sedenju otkrivao njena kolena i lepo uokvirivao možda najlepšeženske noge u Londonu. Oseti da se stidi od tog ponosnog,prosedog i stasitog muškarca. To se događalo njoj,već iskusnoj

ženi, koja je mogla uvek da vlada i sobom i muškarcima koji suje okruživali.

-Da li ćemo zajedno u posetu Forberovima? — upita ona neznajući odakle da započne razgovor. — Nećemo, Nensi - odmah odgovori Lun. — Molim vas da ne

idete u tu kuću, jer mogu da se dogode stvari u koje ne trebada budete umešani. — Verujem vam, Donalde. Ionako sam želela da izbegnem

susret sa ponekim od pozvanih. Samo dosada i nužda da idem uneko društvo navela me je da prihvatim poziv gospode Rejner,koju sam upoznala preko svog pokojnog muža - odgovori Nensi

radosno.Nadala se da Lun želi da ovo popodne i veće ostanu zajedno,

a to je želela još pre više godina. - Ni ja nisam dobro društvo za vas — dodade Lun.- Vi ste sasvim drugo. Ne mogu tako da zaključujem, jer

osećam želju makar da vas viđam.Ja znam da postoji divna Džejn Vitington i da nemam prava...

Ipak, biću iskrena, maštala sam o tome da vas i ja zaslužujem,ako ne sasvim, a ono makar kao prijatelja u onom najćednijemsmislu - govorila je Nensi Nikolson skupljajući svu svojusnagu i osećajući da joj se oći vlaže. — Nije samo Džejn... I ona je morala da se odazove svojim

dužnostima. Ja sam progonjen ćovek, uvek u okršajima i

opasnostima. Nemam pravo na pravu ljubav nijedne žene. Zar da,na primer, vi, draga i divna Nensi, upropastite životočekujući mene i strepeći svakog trenutka... Nemam pravo na,vašu ljubav — odgovarao je Lun trudeći se da izabere pravereći, ali je osećao da ih ne nalazi.

- Ne prihvatam ništa od toga! — odlučno reče Nensi i očijoj sevnuše ljubavlju. - Šta je život? Ćemu će mi ovakav?Jedan dan, ili možda sat sa vama draži mi je od godinausamljenosti ili trpljenja bliskosti bez ljubavi.

Lun je razmišljao nekoliko trenutaka, a onda reče:

- Dajte mi vremena, Nensi. Sada sam usred mučnih događaja.Nemam pravo da sve napustim. Možete da izazovete moju propasti smrt, ako bilo kome otkrijete moju tajnu... — reče Lun.

-Zaklinjem se onim što mi je najsvetije, svojom ljubavljuprema vama, Donalde! Umreću, ali ono što želite ostaće tajna.Tražim milost! Samo jednu žrtvu!

- Kažite, Nensi — tiho reče Lun. -Obećajte da ćete me posetiti ponekad. Kunem se da neću

učiniti ništa da vas otmem od Džejn. Potrebno mi je da vasponekad vidim i da znam da ste mi oprostili moju nametljivu

ljubav, zbog koje nisam kriva - izgovori Nensi u jednom dahu.

Lun ustade i kleče pored njene fotelje.-Mi već jesmo prijatelji, Nensi. Dolaziću... Ne mogu da



kažem šta osećam, ali uveravam vas da čovek može sve daoplemeni i pretvori u nešto lepo - govorio joj je tiho.

Ona saže glavu na njegovo rame i telo joj blago uzdrhta.

Lun oseti da ona bezglasno plače. Izvadi maramicu i ubrisajoj oči, a onda je poljubi u čelo i reče,

-Treba nam vreme da se sve uredi. Posetiću vas, sigurno,mnogo puta. I ja sam usamljen i tužan - zaključi Lun. Otišao je brzo i odlučno, jer osećao je da su se oboje našli

u opasnom trenutku i na opasnoj granici odnosa, kad se oni

naglo menjaju jer svi obziri, uvijanja i male laži postaju nepotrebni i nestaju, a iskrenost razoružava i tražidavanje.

VI

To veće se u dvorcu Endrju Forbera sakupilo preko pedesetgostiju. Lun je došao sa Ronom Stonerom. Bili su se spremili

da tu posetu iskoriste koliko je najviše moguće. Lun je biouspeo da prepravi nekoliko svojih mikro primopredajnika nanove radio karakteristike, koje policijski prisluškivači nisumogli da prepoznaju i uhvate. Bilo je šteta samo to što sumogli da se čuju samo na otstojanju do pola milje, ali i to jebila ogromna prednost.

- Ti pokušaj da pustiš »stenicu« kod Forbera, a ja ću nasebe da preuzmem mlađeg i opreznijeg Terensa Bomonta. Ostaladva uređaja pokušaj da ostaviš na neko važno mesto u levomkrilu dvorca, a ja ću u desnom, računajući od glavnog ulaza -izložio je Lun ponavljajući već dogovoreni deo plana.

-Sve mi je jasno. Nisam ni ja baš suviše nespretan - rečeStoner na najobičniji način, jer u drugim prilikama govorio jekitnjasto i dvosmisleno.

Laura Rejner stigla je u pratnji Terensa Bomonta.

Lun je pogledom tražio višeg inspektora Pintera, ali ugledasamo njegovu ženu i odmah joj priđe.

- Strašno je lepo što ste ovde - poče ona i njene isturenegrudi već dotakoše Lunovu mišicu. - Večeras sam sama, jer mojmuž nije mogao da dođe zbog policijskih poslova. Pričajte mijoš nešto iz vašeg divnog Pariza.

- Moram da vas prepustim svom prijatelju piscu, jer ne želim

da ga unesrećim - odgovori Lun, a pogledom već beše zatražioStonerovu pomoć.

- Ništa vas ne razumem - reče Marsela Pinter i izraz licajoj dobi vragolast izgled.

-On je lud za vama. A takav muškarac... Znate, u Parizu sužene znale... — poče Lun, ali ga prekide Stonerov dolazak i onnešto šapnu Marseli, čije oči radoznalo sevnuše.

Od tog trenutka lovila je Stonera koristeći svaku priliku daizazove njegovo interesovanje. Uz pomoć Laure Rejner idomaćice Anđele Forber uspela je da ga odvede u mali salon navrhu dvorca. Laura i Anđela rekoše da je to mesto za

najvažnije poslovne sastanke Endrija Forbera. — Kaže da tu niko ne može da ga prisluškuje, a najbolje



meditira u kuli, sa koje se danju daleko vidi. Možete dapogledate i sa grudobrana. Izlazi se kroz ona vrata — objasnila im je gospođa Forber.

Marsela izvuče pisca do kamenog grudobrana, a kad su sevratili, dve žene behu nestale.

— Želim da malo ostanem ovde, na ovom mestu koje meuzbuđuje... Ugasite veliko svetio.. Ili još bolje sva — predloži žena višeg inspektora.Muška sujeta pisca nije dozvolila Stoneru da potraži neki

izlaz. — Oh, Francuz je rekao istinu! - uzviknu Marsela u mraku.Stoner već beše odlučio da ovde ostavi jedno od onih »zrna«,

minijaturni predajnik. Tada pomisli da možda Lun sluša i smejese ovom razgovoru i nešto glasno opsova, zbog čega vatrenažena još više planu ljubavnim zanosom.

Lun priđe Terensu Bomontu i srdačno ga pozdravi, a onda mu

se primače vrlo blizu i tiho reče: —Eto, upoznali smo se, a nismo imali prilike ni kod gospođe

Rejner, ni ovde da porazgovaramo. Volim da sklapam novapoznanstva.

— Biće prilike, možda još večeras. Rado bih ostao s vama, alividim da mi Laura daje znak da dođem - reče Bomont. — Nikad ne činim takav greh da odvajam muškarce od žena -

reče Lun veselo mašući praznom čašicom, koju je držao u jednojruci dok je drugom okitio srebrnastu leptirmašnu Bomontovog večernjeg odela »zrkom« koga stari stavi us-red nabora čvora.

Bomont je zamišljeno gledao za njim, a onda se priključigrupici oko Veštice. Kad ulovi priliku, on je izdvoji i reče: — Pripremi mi razgovor sa Forberom. Možda je najbolje da to

bude posle večere, kad se društvo izdeli radi igre, ilikartanja. — Koješta?! Posle ćeš biti uz mene. Razgovarajte odmah —

odvrati Laura Rejner i povuče ga ka holu, gde beše ugledala

domaćina. — Da li su svi pozvani već stigli?

— upita ona Forbera uhvativši ga ispod ruke. — Jesu — odgovori Forber. — Trebalo bi da zovemo goste u

salu za večeru. — Odloži to još malo. Želim da porazgovaraš sa mojim

štićenikom Bomontom. Učini mi to, stari moj — reče ona tiho. — Znam da on to očekuje. Učiniću kako želiš - odvrati on i

dade znak jednom snažnom momku kod vrata da dođe. Nešto mu šapnu i momak otrča jednim hodnikom. Forber priđe

Bomontu i uze ga pod ruku, a onda reče: — Pođimo nas dvojica. — Morao bih da ispratim Lauru

— odvrati Bomont. — Ne treba. Eno već joj prilazi momak za koga mislim da je

slikar — ravnodušno reče Forber i krenu.



Bomont ga je sledio. U hodniku seosvrnu i ugleda dva gruba momka, koji su ga pratili. On požurii stiže Forbera, koji poče polako da se penje uz stepeništedrugog sprata. Dvorac je, ako se izuzmu još dva sprata kule,imao još samo taj drugi sprat, a prijem je bio na prvom.

Kad minuše sprat i počeše da se penju užim stepeništemglavne kule, sretoše Marselu Pinter i Rona Stonera, koje jepratio onaj momak koga dole u holu prvo beše pozvao Forber.Propustiše ih i Forber zaustavi momka. — Gde su bili to dvoje? — upita nezadovoljnim glasom. — Našao sam ih u vašem salonu

- odgovori momak. — Kako su ušli, do đavola? Zar nisam naredio da se kula drži

zaključana? - ljutito upita Forber.

— Pitao sam ih — odgovori ukrućeni momak. — Tamo ih je odvelagospođa Anđela i ostavila ih da... Znate, bili su se

zaključali. — Ah, Anđela! Porazgovaraću s njom o tome.Vrati se pred nama i pogledaj da li je sve u redu — huknu

Forber i zastade na odmorištu da predahne. Kad stigoše u šestougaonu prostoriju na vrhu kule, momak

reče da je sve kako treba i poče da silazi, a dva momka izlične Forberove pratnje ostadoše na stepeništu.

Forber se svali u široku fotelju i reče: — Slušam vas, mladiću. — Ja sam poslovan čovek i hteo bih da... — poče Bornom. — Ostavite sve nepotrebno. Ja nisam početnik u poslovima i

već sam se raspitao o vama sve do Plimuta - prekide ga Forber. — Nadam se da niste čuli ništa rđavo - osmehnu se lukavo

Terens Bomont.Nije slutio da je neko pre toga posmatrao svaki njegov korak

i da Lun skriven u jednom kupatilu sluša svaku reč razgovora. — Čuo sam sve najgore, ali to me se ne tiče. Sad mi recite

šta želite od mene? - odvrati Forber smrknuto. — Biću otvoren i neposredan... — Budite, do vraga, odmah. Šta će vam stalno neki glupi

uvodi?!

— U redu! - uzviknu Bomont istim tonom. — Želim da plasiram

izvesne dragocenosti i zlato. — Poreklo? — Pljačka. — Gde, do đavola? — Zlatar Morton... — Dosta! To je suviše vruća i prljava pljačka. Ne upuštam se

u to.

— Imam ljude i veliki plan. Treba mi mreža za plasman, alii ja želim kontrolu — brzo nastavi Bomont. — Stvorite je! - uzviknu Forber. — Vi je već imate. Uložiću dvesta hiljada funti i sav

poslednji plen, a imam još za oko jedan milion. — Ne zanima me, ćoveče.



— Zar ni da otkupite po starim uslovima? — Nikako. Ja više ne igram glupe igre. — Imam načina da utičem na vas -- reće mirno Bomont i ne

sluteći šta će da se dogodi. Za svoje godine neobično brzo Endrju Forber ga udari

pesnicom u lice, a ona otskoči i držeći pištolj u ruci reče: — Meni se u Londonu ne preti, gade! Budi zadovoljan ako sezbog one budalaste Laure smilujem da te ostavim da živiš uLondonu. Da sam ikad jednog gangstera potkazao policiji,

potkazao bih tebe?Ja, inače, sam kažnjavam. Drži se daleko od mene i mojih

poslova! - zaključi Endriju Forber i dade mu znak da krene. — Znači li to da odmah moram da napustim vašu kuću? - upita

mirno Bomont.

—Kako želiš... Zbog Laure možeš da ostaneš dokle hoćeš, alisamo noćas - odgovori Forber.

*Iznenađen otkrićem Lun je razmišljao šta da učini, jer

brzoplet postupak mogao bi da natera Bomonta da pobegne iz

Londona, ili da postane mnogo oprezniji. Odluči da ga drži naoku i da osluškuje njegove razgovore ove noći i sve dok tobude moguće. Zato odmah nakon večere zauze miran kutak u jednom uglu i uze izgled čoveka koji je suviše popio. Odatleje pratio šta se događa i oslonjen glavom na dlan leve ruke,slušao pomoću u uho skrivene sićušne slušalice svoj prijemnik,koji je prenosio zvuke s mesta na kojima su bile mikro

prislušni uređaji.Primopredajnik je imao naročiti selektor za podešavanje po

daljini, pa je mogao, po razlici odstojanja ostavljenih»stenica« da izdvaja najzanimljivije, i njih bolje čuje.

U jednom trenutku primeti da Laura Rejner iziđe prema holusa Endrjom Forberom. Lun je već bio čuo Bomontov razgovor sanjom, u kom joj je rekao da ga je Forber odbio vrlo grubo i

čak neprijateljski. Sada Lun pogodi da Forber odvodi Lauru daporazgovaraju negde bez prisustva ostalih. Nadao se da ćedomaćin opet želeti da se popne na kulu i to se dogodi. — Moj dragi Terens mi je pričao kako si ga udesio - smejući

se poče Laura Rejner. — Želim da bude što dalje od mene, a bio bih srećan da i ti

tako postupiš - odvrati Endrju Forber. — Taj momak je vrlo opasan, a uz to i preterano drzak da bidugo ostao izvan opasnosti. — Sasvim je tako, dragi Endrju — odvrati Laura Rejner.Ali treba i mene da razumeš. Bomont je kod mene sklonio

plen, a ima i znatne količine novaca. — Otresi se svega toga još ove noći — savetovao ju je Endrju

Forber.

— Sve to mogli bismo da raspravimo u prijatnijem razgovoru.

I ovde je dosta toplo, a nisam izbegavala tvoja dobra vina.Pomogni mi da se malo rashladim — skrenu Laura razgovor.





čovek pravi gluposti. Neka dođe sutra naveče i neka doneseplen i svoj ulog od dvesta hiljada - zaključi Forber. — Pripremiću ga kako treba. Tražiću da zaboravi onaj udarac

— smejući se reče Veštica. — Može i da ga pamti. Valjda treba da zna ko je gazda —

smejući se odgovori Forber.

x — Mislim da nema razloga da ostanemo dalje u ovom društvu —

reče Lun kad mu priđe Ron Stoner. — Da li je uopšte vredelo što smo dolazili? - upita pisac

brišući oznojeno lice. — Vredelo je — reče Lun i ispriča mu šta je sve saznao. — Ispalo je vrlo jednostavno. Policija samo treba da zgrabi

Bomontai nađe plen skriven kod Veštice - zaključi Ron Stoner glasom

koji je mogao da znači i razočaranje. — Nije sve baš tako jednostavno. Bomont, izgleda, nije —

zausti Lun, ali onda naglo učuta i šapnu: — Laura Rejner pričaBomontu o ishodu svojeg razgovora sa Forberom... Njih dvoje

kreću kući... Krenimo i mi.Lun i Stoner pronađoše domaćicu Anđelu Forber i zahvališe se

na »nezaboravnu i divnom primanju«. — Nadam se da ćemo se videti još koji put — reče ona obojici,

a onda se okrenu samo Lunu i dodade: — Ja imam i samostalne poslove. Moja konfekcijska tvornica

je mala, ali ide dobro. Nalazi se u Krejdonu. Ako nađete malo

vremena, javite se i dođite da je vidite, jer sam radoznala dačujem mišljenje jednog Francuza o modelima koje spremam. — Učiniću to s vašim dopuštenjem i ogromnom radoznalošću -

odgovori Lun i galantno poljubi ruku Anđeli Forber. Kad iziđoše, Lun je malo duže zagrevao kola, pa krenu tek

kad ugleda Bomontov veliki automobil. — Da li mi to pratimo Bomonta?

— upita Staner.- Nije suvišno da čujemo njegov razgovor sa Vešticom

odgovori Lun

i uključi skriveni deo svog na izgled običnog prijemnika u

kolima.Međutim, čuli su samo ljubavničke pohvale i Laurine napore

da na lep način kaže Bomontu svoju spremnost da se uda zanjega.

— Mi smo stvoreni jedno za drugo. Vreme je da unekolikopromenim način života — odgovorio je Bomont.

Tako stigoše da stana Laure Rejner. Njih dvoje se popeše, aLun i Stoner ostadoše još neko vreme napolju. Odjednom Lungurnu Stoner a i reče. — Gledaj! Tri policajca su bila u blizini, a sada ulaze za

Bomontom i Vešticom.

— Dakle, nismo samo mi otkrili ko je Bomont - reče Ron Stonerzadovoljnim glasom.



— Još ne znamo šta hoće - reće Lun. - Ako znaju sve,trebalo bi da ih je mnogo više u blizini. Sačekaćemo malo -odvrati Donald Sikert zamišljeno.

Policajcima nije bilo teško da prodru do stana Laure Rejneri uskoro su čuli njen glas:

- Ne razumem, gospodo, kakav je to upad ovamo! Ja želimpismeni nalog!

Bio je to znak da pored nje stoji Terens Bomont i da je jošuvek u večernjem odelu, na koje je bio prikačen mikro uređaj.

*

- Laura, molim te idi i odmori se, a ja ću da se objasnimsa gospodom

— reče Terens Bomont mirno. -Ne može da ide sama. Neka Arči ide s njom — reće Sloun

Kolton.

Bila su to tri od četiri policajca određena đa rade zaBomonta.

- Ja ne idem nikud! Želim da pozovem Skotland Jard, jer ovoje neki neposrazum. Moj prijatelj, viši inspektor Pinter... -

poče ona da se opire, ali je Arči Brend grubo zgrabi za oberuke i gurnu je pred sobom tako da ona udari o zatvorena vrata

prema susednoj sobi.- Čemu grubosti? - protestovao je Bomont, ali ga Sloun

Kolton gurnu tako da se Bomont prevali u fotelju iza sebe.

-Budite oboje poslušni, ili ćemo drugačije - opomenu gadržeći opreman pištolji.

Džejk Harli mu priđe s leđa i dopola mu svuće crni sako,čime mu sputa ruke, a onda ga pretrese i nađe mu pištolj pod pazuhom.

-Sad možemo da nastavimo — reče Kolton. — Zašto si ubioSimpsona?

- Ubio?! Ne razumem to pitanje. .. Nikoga ja nisam ubio -odvrati zbunjeno Terens Bomont.

- Noćas je trebalo da obavimo jedna posao, pa smo pred ponoćstigli kod Simpsona. On leži mrtav, s ranom od nekog noža,koji je nestao. Ti si ostao sa njim posle našeg odlaska. Zaštosi ga ubio? - objasni Sloun Kolton i priđe bliže.

Pištolj osloni Bomontu na vrat ispod jabučice, a nogu mustavi na trbuh. Tako oslonjen čekao je odgovor.

- Možete da me odvedete u Skotland Jard, iako znate da imamsva ovlašćenja. Ja nisam ubio Simpsona - odvrati Bomont.

-Razgovaraćemo o svemu na drugom mestu — zaključi Kolton idade znak Hartliju da veže zarobljenika.

Ovaj mu stavi lisice i povrati mu sako na ramena, a onda

upita:- Šta ćemo sa ženom? -Neka je Arči veže i neka joj zapuši usta. Oslobodiće je

posluga ujutro — odogovori Kolton.

Uskoro siđoše vodeći Bomonta. Bilo je tri sata posle polanoći i u blizini nije bilo nikog. Samo su retka kola promicala



kroz maglu.Lun poveze za njima s ugašenim svetlima i upali ih tek kad

saobraćaj postade gušći na prilazu mostu na Temzi. Lun jeočekivao da policajci voze ka nekoj policijskoj stanici, ilika Skotland Jardu, ali oni skrenuše u Soho i dalje ka severu.

Vozili su sporo, jer im magla nije dozvoljavala da požure itek nakon tri četvrti sata stigoše u splet krivih ulicaTotenhema i stadoše blizu velikog sportskog kompleksa.

Sada Lun priđe bliže s ugašenim svetlima i tek malo kasnijeotkri da se nalazi na usponu Klondmal Roda. On i Stoner suviše slutili, nego što su videli šta se događa. Policajcidovedoše Bomonta do jedne visoke drvene ograde, Začu se otva-ranje vrata na njoj, a brzo zatim i zatvaranje.

- Gde ste me to doveli? — pitao je Bomont.- To je jedno staro skladište bez čuvara. Skupljaju samo

krupne komade starog gvozda, koje niko ne može da ukrade. Ima

i mesto na kome možemo da razgovaramo - čulo se kako kažeKolton.

- Ne postupate pametno, momci. Ovo što činite, koštaće vasslužbe u policiji - dodade Bomont.

- A ko zna da te baš mi držimo? - upita smejući se Arči Brend.

-Valjda ne misliš... – zausti nešto Bomont, ali sepredomisli i ućuta.

Lun i Stoner su sedeli u kolima i slušali. — Da li sam ja shvatio onaj razgovor u stanu Laure Rejner,

ako mislim da je Bomont u vezi s policijom? - upita pisac.

— Zašto tako misliš? — odvrati Lun pitanjem. — Pa tražio je da ga vode u policiju i pomenuo da ima sva

ovlašćenja. To znači da je specijalni agent Skotland Jarda -objasni Stoner.

— Moglo bi da znači. Ja ću da priđem bliže tom mestu nakoje odvode Bomonta, jer ne bi smelo da se desi da ga ubiju, ati ostani i slušaj. Ako zatreba, možeš da se odvezeš i pozovešpoliciju, ali to ne ćini bez velike nužde. U kaseti imaš mojrezervni pištolj, ako nisi poneo svoj — reče Lun i otvorivrata.

— Imam ga - odvrati Stoner. - Mislim da bi bilo mnogo bolje,

da krenemo zajedno. Izgleda da želiš da me poštediš. Da li bitako postupio sa Makfersonom?

— Možda ne bih. Ali nas dvojica još nismo uvežbani zazajedničko delovanje. Mogli bismo da smetamo jedan drugom — odgovori Lun. — Neću da protivurečim u ovakvoj žurbi, ali i ja umem da se

borim, a nisam naročito strašljiv - odvrati Stoner.

Lun klimnu glavom, ali iziđe sam i nestade u mraku.Policajac Sloun Kolton osvetli nekakav usek u zemlji, čija

okomita strana je bila stabilizovana metalnim talpama. U

sredini su bila vrata od zarđalih metalnih ploča, a nad njim

je visio korov sa gornjeg, zatravljenog ruba zemljaneuzvisine.



— Evo tvog groba, Bomonte, ako budeš budala i pokušaš dalažeš — reče otključavajući veliki katanac i skidajući metalnizasun. - Arči, uđi i upali svetlo.

Odmah zatim njih trojica i zarobljenik uđoše u neku vrstuvelikog betonskog bunkera, u kome je bilo vlažno i koji je bio

natrpan pozelenelim, starim bakarnim otpacima. Jedan deobunkera bio je rasčišćen i tamo se nalazila gola električna svetiljka postavljena nadvelikim, od dasaka sklepanim stolom, čija površina je bilaizrovašena alatkama pri sečenju bakra. Okolo su bile dve dugeklupe improvizovane od bakarnih delova i dve daske.

Bomonta posadiše na jednu od klupa. Lisice mu vezaše komadomdebele bakarne žice za samu klupu, a njih trojica serazmestiše okolo. Kolton skide policijsku kapu i stavi je na

sto, a zatim sede pored nje i stavi noge na klupu poredBomonta. Brend i Hartli sedoše na drugu klupu.

- A sada pričaj, momče! — uzviknu Kolton.Bomont je ćutao. - Nije bila loša ideja da kupim ovo skladište - upade Arči

Brend.

- Uvek može da se pretvori u dobro sklonište, a i staromgvoždu i bakru raste cena.

- Ne prekidaj ispitivanje - upozori ga Kolton i opet upitaBomonta zašto je ubio Simpsona.

- Jeste li vi, momci, stvarno policajci, ili

gangsteri? - odvrati Bomont pitanjem. ‘ - Jesmo! - uzviknu Hartli i pršte u smeh.

- Jeste gangsteri, ili jeste policajci? — nasmeja se iBomont.

- Jedno i drugo, budalo! - uzviknu Kolton i munu ga vrhomcipele u rebra, suviše snažno da bi Bomont mogao i dalje da sesmeje. — A sada reci zašto si ubio Simpsona!

- Već sam rekao: nisam ga ubio! - uzviknu Bomont.

- Tu priču prodaj svom šefu, a s nama moraš drugačije upadeDžejk Hartli uvrćući nekoliko strukova bakarne žice u nekuvrstu vitke batine.

-Da mu sve kažemo otvoreno momci? — upita Kolton.

- Bolje neka on nama kaže sve otvoreno - predloži ArčiBrend. - Ima vremena da mu pričamo o sebi.

- Dobro! - složi se Kolton. - Hajde, Bomonte, pričaj šta godhoćeš. Možda o svojoj misiji, zbog koje smo ti dodeljeni.

- To se ne priča. Ja sam specijalni agent Skotland Jarda ine mogu ništa drugo da kažem — odgovori Bomont.

- Vredi li to što praviš? — upita Kolton okrećući seHartliju.

- Da oprobam? - upita Hartli.

Kolton mu klimnu glavom i

Hartli poče da udara Bomonta upletenom žicom. Ovaj kriknu odbola, ali još neko vreme se opirao, a onda reče:



- Vi ste policajci i odgovorni... Doveden sam iz Plimuta,jer me u Londonu ne poznaju.

- Dalje! — upozori Kolton.- Treba da otkrijem jednu mrežu krijumčara. Vi ste mi dode-

ljeni za taj posao, a evo šta činite - nastavi on.

- Ostavi nas, a pričaj o sebi! - Nemam šta da kažem. - Ko ti je šef? - To je tajna, u koju ni sam nisam upućen. Primio me je

maskiran i pod tajnim imenom...- Koje ime?

- Bil.- Dalje!- Nema dalje... Istražujem krijumčare, a kad njih otkrijem,

znaćemo od koga primaju plen mnogih pljački u Londonu. - Šta si činio kod Simpsona?

- Malo smo porazgovarali. Znam da je bilo namešteno dabudem isproban. Otkrio sam da ispod Simpsonovog flastera,

kakav si i ti imao, Koltone, piše »Lun, kralj ponoći«. Otkriosam i lažnu belešku, koja je upućivala da je Simpsonučestvovao u ubistvu zlatara Mortona i dva policajca... — Sve to si otkrio?! — zapanjeno ga prekide Kolton. - I šta

si učinio? Jesi li obavestio svog šefa? — Naravno... On mi je rekao da sam dobro položio ispit.

Ispričao mi je da je Lun stvarno obeležio ubice u slučajnojtuči oko mesta za automobil. Moj šef je organizovao da viizgledate kao pravi ubice. I zlato, koje je zaplenjeno od

pravih ubica... — nastavljao je Bomont, a onda naglo prestadevideći čuđenje na licima prisutnih. — Nastavi, nastavi! — uzviknu Kolton uzbuđeno. — Koga si još

obavestio o nama?

— Nikoga. Bil mi je rekao da ste vi na svom mestu i danastavim posao bez brige. Istina, tražio sam da radim sam i onse složio, ali s napomenom da opet mogu da vas pozovem, ako mizatrebate. To je sve što znam — završi Bomont i ućutaprocenjujući utisak onog što je rekao.

Tri policajca su ćutala nekoliko minuta. Prvi progovoriDžejk Hartli:

— Mislim da je sve suviše zamršeno. — Ne osećam se prijatno posle svega ovog — reće Kolton. -

Bomontu je presuđeno, ako nema način da nas spase. — Ne razumem - reče Arči Brend. — Mi smo policajci, ali i gangsteri. Izvršili smo mnoge

krađe, provale i pljačke. Nametnuo nam se nepoznati šef, kojinas odlično plaća, ali za koga ne znamo ko je. Ovo što govoriBomont znači da nam je taj Bil pripremio odličnu stupicu. Većbismo svi bili iza brave da ne traže krijumčare i onog ko nasdrži pod okriljem već tako dugo - objasni Kolton. — Imaš mašte - reče Hartli.

— Ja sam policajac i znam ponešto da odgonetnem. Simpson jeubijen jer je shvatio da je otkriven, a možda je i brbljao.



Ostaje nam da utvrdimo ko ga je sredio. Jesi li ti to bio,Bomonte? — odvrati Kolton.

— Svršimo s njim i krenimo. Um- emo da se snađemo i brzoćemo doći do plena - reće Arči Brend i izvadi pištolj. -

Hoćete li da ga ja?... — Ne! — uzviknu Bomont. — Ja sam dobio plen i novac da gaponudim Forberu kao pristup organizaciji i poslu okokrijumčarenja. — Kao ovlašćeni i specijalni agent, valjda shvatate, ja sam

van sumnje u Simpsonovom ubistvu. Ali otkriva mi se neštodrugo - reće Bomont. — istresi to, proklet bio već jednom! — uzviknu Hartli. — Imali ste smolu, momci — odgovori Bomont. — Naleteli ste

na Luna one večeri, a sada vam je on na tragu. I ne samo on.Ja sam sada shvatio, ali ne znam nije li već ponešto otkrio i

inspektor iz Interpola Simon Farne. — Ko je taj? - upita jedan od gangstera policajaca. — Došao je pre nekoliko dana. Bio je već kod Laure Rajner i

Endrjua Forbera — odgovori Bomont. — Dakle, ne srljajte u novezločine, nego bežite glavom bez obzira, a mene ostavite dapronađem vašeg šefa. — Momak je šaljivčina - reče Hartli. — Ima nečeg u onom što kaže. Istina, nećemo ga pustiti

odavde, ako nema bolji predlog. Treba nam novaca, ali povećagomila, pa da strugnemo iz Londona. Ono što imamo, nije bašmnogo - glasno je razmišljao Kolton.

— Gde je novac i plen? - upita Kolton. — Kazaću, ali pod uslovom da ostanem živ — reče Bomont. — Onda govori! - uzviknu Hartli. — Kako znam da ćete me poštedeti? - upita Bomont. — Dajemo reč - odgovori Kolton. — Nije dovoljna, a bez mene ne možete ni da uzmete plen i

novac - nastavi Bomont pogođanje. - Onda svršimo s njim, momci. Već je kasno - zaključi Kolton.

— Ne činite to! Ja neću da umrem tako glupo! Imam i samčitavo bogatstvo! - vikao je Bomont videći da Brend podižesvoj pištolj.

Lun iskoristi galamu i puzeći kliznu između otvorenih vratai metalne talpe postavljene umesto dovratka. Brzo se nađeblizu četiri uzbuđena ćoveka.

Brend podiže ruku i pucanj odjeknu. Bomont nehotično kriknu,ali nije padao. Zurio je u Brenda, koji ispusti pištolj iuhvati se za ruku, iz koje je tekla krv.

-Šta se događa, do đavola? - upita Kolton i maši se za svojpištolj. — Podignite ruke, momci, jer vas držim na nišanu, a pogađam

slepog miša kad leti u mraku - reče Lun. - Inače ste opkoljeni i ne šalite se, ako vam nije dosta

lupeškog života! - Gospodine Farne! - uskliknu Bomont. - Stigli ste u zadnjem



trenutku! — Oui, monsieur! — reće Lun na francuskom, a zatim nastavi na

engleskom: — Ti što sediš na stolu, odveži gospodina Bomonta! Kolton se kolebao dok vide kako ga tobožnji Francuz uzima na

nišan, a onda brzo reće:

- Ključ lisica je kod Hartlija.- Onda će Hartli — dodade Lun.

- Ili da im smestim po jedan kuršum u kolena, Šta kažete vi,gospodine Bomonte? Kao stranac, više bih voleo da radim povašem naređenju. — Pucajte, ako ne poslušaju. Oni su ubice najgore vrste i ja

preuzimam svaku odgovornost. Ja sam specijalni agent SkotlandJarda - odgovori Bomont.

Hartli požuri, odveza žicu s Bomontovih lisica i klupe, aonda otključa lisice. Bomont je odmah znao šta mu je dužnosti, pazeći da ne smeta Farneu da puca u slučaju potrebe, podiže

ispušteni pištolj Arčija Brenda. — Sad ću ja da pucam, ako treba, ali i vi možete da mi se

pridružite — reče zatim i poče da pretresa zarobljenike.

Uze im pištolje i policijske lisice, a onda ih veza. Lun spusti pištolj i upita:

— A šta sad predlažete, gospodine Bomonte? —Ispitaćemo ih odmah, a onda ćemo ih držati vezane dok se ne

posavetujem sa svojim šefom - reče Bomont. Odmah zatim on priđe Koltonu i upita:

— Kakva je to priča o ubistvu policajca Simpsona?

— Našli smo ga mrtvog... Odneli smo telo da se ne dižeprašina i potražili tebe, proklet bio! - odgovori Kolton. -Mislili smo da si ga ti... — E, nisam! To je sad i za mene zagonetka.Zatim je ćutao neko vreme razmišljajući, pa se okrenu Lunu i

odvede ga malo dolje. Šapatom upita: — Kako ste stigli ovamo? — Baš smo bili stigli pred kuću gospođe Laure, kad smo videli

tri policajca. Pričekali smo da odu, pa da vidimo ima li pićakod Veštice. Bili smo već prilično naliveni. Kad smo videli davas odvode, hteo sam odmah da u Skotland Jardu saznam šta ima

novo i šta ste skrivali. Međutim, ovi momci su vozili i poredjedne policijske stanice i dalje od Skotland Jarda. Bilo mi je

sumnjivo, pa smo počeli oprezno da ih pratimo. Tako sam stigaoovamo. Malo sam prisluškivao ispitivanje, pa sam morao da seotkrijem, jer bi vas ubili — ispriča Lun pazeći da mu naglasakpotvrđuje da je Francuz. — I tako ste mi spasli život — reče Bomont. Stekli ste većnog

prijatelja. Ne cenite me po onom što ste ćuli. Tražio samizlaz i da dobijem u vremenu, jer uvek ima neke nade.

— Držali ste se vrlo hrabro. Milo mi je što sam vam senašao pri ruci

- zaključi Lun. — Mislim da ipak treba da vam pokažem svoja dokumenta. Uvek



ih imam dobro skrivene. Možda ste čuli da sam specijalni agentSkotland Jarda... — govorio je Bomont. — Ne treba, gospodine Bomonte

— prekide ga Lun. — Već sam se raspitao preko Interpola. Varkau Plimutu nije smetala da saznam vašu stvarnu ulogu i vaše

pravo zanimanje. — Osećao sam da me neko prati i ima na oku. Dakle, vi ste

bili izazivač tog osećanja, zasnovanog samo na nekom instiktu,a ne na činjenicama. Moj šef mi je rekao da vam se predstavimu pravom svetlu, tek ako zaključim da treba - ispriča Bomont. — Vratimo se onda ovim momcima — reče Lun. — Imam jedno pitanje — zadrža ga Bomont. - Znate li nešto o

izvesnom Simpsonu? — Ko je to? — upita Lun. — četvrti od ovih momaka. Neko ga je ubio u njegovom stanu. — Strašno!

— Nije pogrešio, jer i Simpson je bio ubica i zločinac,iako policajac, kao i oni. — A, tako? Vi niste? - reče Lun. — Naravno da nisam! - uzviknu Bomont. - Zašto bih krio?

Ipak, mislim da znam ko je to učinio. — Ako nije tajna... — Vaš sam dužnik i moram, a usto i želim, da vam ukažem

najveće poverenje — poče Bomont, Brzo mu ispriča sve što je saznao

o Lunovom sukobu sa ubicama i o svom razgovoru sa šefomspecijalnih agenata Bilom.

-- Sada se pokazalo da on nije govorio istinu pri našemzadnjem susretu. Rekao je da su prave ubice uhvaćene, a da jepodmetnuo Koltona i Simpsona s Lunovim lažnim oznakama naćelu, kako bi sav moj rad bio uverljiviji, jer računa da ikrijumčari sve proveravaju — zaključi Bomont. — Razmislite dobro o svemu. A sada biste mogli da malo

ispitate i te momke. Možda će vam biti sve jasnije - reče Lunmirno. - Ja, međutim, mogu da odem i pozovem pomoć iz SkotlandJarda.

Već beše odlučio da uputi Bomonta da sam razgovara sapolicajcima, a da to izdalje sluša.

— Ne treba da javljate ništa, sve treba da ostane među namadok otkrijemo nešto više. Ipak, iskusni ste u svemu, paostanite da čujete iskaze ove trojice - predloži Bomont.

Lun oceni da bi bilo neobično da sada ipak ode, pa samoklimnu glavom u znak pristanka.

Nakon pola sata ispitivanja tri uhvaćena policajca saznalisu jedva nešto malo više. Četiri policajca bila su zločincibez skrupula. Ispričali su kako su pripremali i izvodilipljačke, a zatim i to kako su morali da prihvate vodstvonepoznatog.

— Možda ste vi samo deo bande?

— primeti Lun. — Moguće je - potvrdi Kolton. - Nama ne gine doživotna



robija ni za pola onog što smo učinili, ali voleo bih još daznam ko nas je tako udesio. — Valjda shvatate da ste imali smolu i naleteli na Luna -

reče Bomont.

— Ja mislim na tajnog šefa. On nas je iskorišćavao,a sada mu

neće biti traga. Dobar deo plena je prigrabio. .. Lun jedrugo. On uvek umeša prste i mi smo imali nesreću da baš njemuotmemo mesto za parkiranje — reče Kolton.

Lun i Bomont im proveriše veze i iziđoše iz podzemnogskladišta. — Svi su izgledi da je vaš Bil uzeo primer od Japanca Okana

— reče Lun. —Ne shvatam na šta mislite — odvrati Bomont. — Uzmite policijske novine od pre godinu dana. Mislim da je

to bio broj od prve ili druge sedmice u oktobru. Tamo je sveopisano — odgovori Lun.

— Bolje je da mi odmah kažete najvažnije — reče Bomontmisleći na svoju obavezu da brzo deluje. — Dobro, pokušaću — pristade Lun i poče da priča: »Desilo se to pre pet meseci i moglo je da izgleda ovako-.Stariji inspektor tokijske policije, koji je radio na

otkrivanju mreže krijumčara zlata već je bio postigao velikiuspeh. Znao je skoro sve krijumčare, ali mu je umakao glavnivođa bande pod nadimkom Romeo. Stariji inspektor je stvoriosvoj, čudovišan plan. Odlučio je da sam postane vođakrijumčara. Zato je izabrao mladog i vrlo sposobnog policajcaiz Akitia. Poslao ga je u Hon Kong da ubije odbeglog Ro- mea i

preuzme krijumčarsku organizaciju. Ovaj je to učinio i vratiose kao krijumčar, s tovarom zlata i izveštajem o velikomzlatnom putu do Japana. Stariji inspektor ga je ubio tajno priprvom susretu, a zatim je napustio policijski poziv i preuzeo

krijumčarsku mrežu. Brzo je raspolagao ogromnim bogatstvom.Još ni danas nije uhvaćen, a mreža krijumčara u Japanu je jošbolje prikrivena, jer je on uništio sve podatke u policiji.

Nedavno je samo nađen leš onog mladog policajca iz Akitia«. —To bi značilo da moj šef Bil hoće da mu ja otkrijem mrežu

krijumčara, da on njom ovlada i da me likvidira — odmahzaključi Terens Bomont.

— Možda ima nečeg u tome - smejući se reče Lun. - Šta ćete dauradite?

— Zatvoriću policajce ovde, a onda ću da odem u SkotlandJard i podnesem zvaničan izveštaj o svemu. Neka oni nastaveistragu, a ja imam svoj važan posao. O tome ćemo drugi put,jer mislim da i vas interesuju krijumčari zlata — odgovoriBomont.

- Zbog toga sam u Londonu. Policijski gangsteri su mojslučajan susret, jer sam bio na istom terenu na kome i vi -reče Lun.

- Mislite li na nekog određenog?

- upita Bomont.- Interesuje me Endrju Forber



- reče Lun mirno. - Da, zaista smo na istom terenu. Zato zapamtite da je moje

sastajalište sa šefom Bilom u Furnival Stritu broj petnaest,stan na trećem spratu. Pokušaću da ga uhvatim tamo - poveri muBomont.

- Išao bih sa vama,, ali verujem da tajanstveni Bil osmatradobro i da se obezbeđuje. Dolazak dva čoveka bio bi mu sumnjivi on bi nestao - reče Lun.

VII

Vedar i ljubazan čovek, malo previše izduženog lica iogoljenih, dugih zuba, ali rumena i glatka lica Sid Meklin je

bio omiljen u Totenhemu. Bio je policajac, ali jedan od onihčiju uniformu građani uspevaju da nevide i koga smatraju su-sedom, prijateljem i čovekom s kojim vole da se nađu u kafani,da popričaju o klađenju i sportskim predviđanjima i da odnjega čuju dobru novu šalu.

Bio je mrak kad je krenuo od kuće na Hajgam Rodu, gde ježiveo samo sa već vrlo starom majkom. Skrenuo je niz KlondmalRod idući tiho na svojim gumenim đonovima.

U jednom trenutku pred sobom je čao zatvaranje dašćanevratnice na drugoj ogradi skladišta starog gvožđa. Poznavao jeto skladište i znao da na njemu noću nema nikog. Pitao se koje mogao tamo da navraća one maglovite noći i u ovo vreme.Pođe malo napred i nađe se uz red drveća. Kad dođe do zadnjeg,on stade iza njega i osmotri.

Video je kako muškarac priđe jednim crnim kolima i sede zaupravljač. Sid Meklin sačeka da kola krenu, jer tek tada se

upališe svetla iznad broja. On ga zapisa, a onda zločinacnapred. Međutim, kola naglo ubrzaše i nestadoše u mraku imagli.

Bio je to Terens Bomont, koji je ostavio vezane zarobljenike

i sada je žurio da oslobodi Lauru Rejner i da je umiri, pa tekonda da ide u Skotland Jard. Bunker je bio zaključao i znao jeda ovde niko ne navraća ni preko dana, pa nije bilo izgleda daga neko pretekne. Imao je svoje planove i zato nije žurio suplitanjem širokog kruga policije u sve što se događa.

Ali, eto, slučaj je hteo da baš sada naiđe dobroćudni irevnosni policajac Sid Meklin. On priđe ogradi i nađe

vratnice, a onda ih isproba. Lako se otvoriše. Meklin upalidžepnu lampu i osvetli raskvašeno tlo. Nađe više tragova ipoće da ih sledi u dubinu skladišta, između izukrštanih iiskrivljenih metalnih greda, automobilskih šasija, talpi idrugih glomaznih predmeta od metala. Tako stiže do pred vratabunkera. Zastade pred njima i oslušnu. Čuo je neke šumove, alinije mogao da im odredi prirodu i poreklo. Osvetli veliki

katanac i zaključi da ne može da ga otključa. Kolebao se neko vreme noseći se mišlju da siđe do policijske

stanice

i da se vrati sa patrolom. Tako bi učinio mnogi drugi

policajac. Ali Meklinu dođe misao da možda neko umirezatvorene ovde od zločinačke ruke. Vedro lice mu poprimi





prvi klizajući po raskvašenoj zemlji. Već nakon četvrt sata bežali su prema istoku ukradenim

kolima.

*

Kad stiže pred vrata Laure Rej- ner, koja se behu automatski

zaključala, Bomont potraži ključ u malom džepu pantalona. Tamoje imao ključ koji mu je dala Veštica kao znak velikogpoverenja. Brzo otključa razmišljajući o iznenađenom pogleduvratara, koji je bio video kako ga policajci odvode.

— Bila je greška i glupa zabluda dustabanlija — rekao mu jeBomont. — Morali su odmah da me puste i da me mole zaizvinjenje.

On sada požuri do vezane Laure i nade je kako spava ophrvanapićem i umorom. On je odveza i time probudi. — Šta se desilo? - pitala je unezvereno. — Glupaci!... Morali su da mi se izvinu — odgovori Bomont.

— Ali kakvi su to policajci? To su obični... — Da, obični gangsteri. Obukli su se kao policajci da me

odvedu. Ali izgleda da je to bilo samo prvo naređenje. Poslesu me oslobidili, izvinuli se i nestali. Zato zaboravimo

neprijatnost. Ne želim da se prava policija umeša — objasnijoj Bomont.

- Mogu li sada da spavam? - upita Laura.- Možeš. I ja treba da se odmorim koji sat — odvrati Bomont

i pođe u kupatilo. Tek u devet časova krenuo je u Skotland Jard. Pokušao je da ga primi super intendant, ali je morao da se

zadovolji razgovorom sa višim inspektorom Džordžom Pinterom. Pokazao mu je člansku kartu izmišljenog gastronomskog kluba

»Primrouz« i sačekao da viši inspektor proveri broj i šifruspecijalnog agenta. Kad se Pinter vratio, samo s osmehom reče:

- Slušam vas cenjeni kolega. - Nalazim se u specijalnoj misiji i o njoj ne želim mnogo

da kažem. Međutim, uzgred sam otkrio da postoji grupapolicajaca gangstera- poče Bomont.

- O-o! - uzviknu viši inspektor Pinter. - To je smelo

tvrđenje. Ispričajte mi više o tome.

Bomont izloži sve što je važno i zaključi opisom proteklenoći.

- I vi ste ostavili te momke tamo u podzemnom skladištu?! -zapanjeno upita Pinter.

-Nisam žurio, jer ne mogu da umaknu - odgovori Bomont..- Požurimo tamo! — uzviknu Pinter i pozva telefonom da se

spreme dvoja kola i tri naoružana policajca.Bilo je već blizu jedanaest sati kad su utvrdili da su tri

policajca nestala, a našli su četvrtog vezanog iza gomilestare bakarne žice.

Sid Meklin je sve objasnio i pretrpeo prekore višeg

inspektora Pintera.- Šta sam znao da učinim. To su, zaista bili policajci.



Jedan se zvao Arčibald Brend — pravdao se Meklin. — Do đavola, znam sada imena ostalih, ali oni su nestali! -

uzviknu viši inspektor Pinter i ljutito krenu ka kolima.

— Preuzimam svu odgovornost

- reče mu Bomont.

— Šta me se tiče vaša odgovornost. Dok ne uhvatimo te momke,javnost će da nas razapne -- odvrati viši inspektor. — Zar javnost mora sve da sazna? - upita Bomont. — Pa sami ste rekli da već znaju onaj Francuz i njegov

prijatelj piskaralo. Siguran sam da će popodnevna izdanjanovina da ispale iz svih topova - odvrati Pinter. - Natovarili

ste mi odvratne brige, ali sad se ništa ne može. Organizovaćupoteru, a vi radite svoj posao. — Javljaću se, ako vam zatrebam da svedočim — reče Bomont. Inspektor samo klimnu glavom i dade znak da se krene.

Dovezoše Bomonta do njegovih kola kod Skotland Jarda i sa njim

poslaše mladog policajca Kolbia da preuzme kola odbeglihpolicajaca. Bila su to jedna od onih službenih kola policijebez oznaka, koja su mogla da posluže za praćenja inadgledanje.

*Bilo je vreme ručku kad lični pratilac Endrju Forbera

izvesti svog gazdu da ga neko traži telefonom i kaže da imavažno obaveštenje. —Da ga čujem - uzdahnu Forber, uze slušalicu i javi se. — Ovde je jedan vaš prijatelj — javi se nepoznati glas. — Recite svoje ime, jer pamtim prijatelje - reče Forber s

prizvukom dosade u glasu: — Ostavimo ime za trenutak. Želim da vas upozorim na

Bomonta.To je momak koga štiti Veštica - nastavi nepoznati.

— I šta je-s njim? - upita Forber. — On je specijalni agent Skotland Jarda. — Što me se to tiče? Ja sam ispravan čovek.

— Mislim da treba da znate. U vašu kuću je prošle noći bio iizvesni gost iz Francuske. On je inspektor i naročiti agentInterpola.

— Izgleda pristao momak — smejući se reče Forber. - Mene sene tiče to šta on radi. Kakav je cilj vašeg poziva? — Želim da vam kažem da nisu samo ta trojica došli da vas

razotkriju. U sve to umešan je i Lun, kralj ponoći. Onistražuje oko pljačkaša, koji su ubili zlatara Mortina i dvapolicajca. — Ja s tim nemam nikakve veze. — Bomont, njegov šef, Interpol i sam Lun uvrteli su sebi u

glavu da treba da otkriju mrežu krijumčara zlata idragocenosti pa da onda lakše pohvataju bande obijača. Verujuda ste vi onaj od koga treba da počnu.

— Varaju se. Sve su to gluposti, prijatelju - zaključiEndrju Forber i spusti slušalicu.



Razmišljao je nekoliko trenutaka, a onda pozva jednog odsvojih sekretara i reče: — Ovih dana nikoga ne primam. Za sve, uključujući i moju

ženu, odsutan sam. Nalazim se negde na putu, ali nisam rekaogde. Radiću u tajnom kabinetu. Učinite sve kako je uobičajeno.

Odmah zatim pođe u levo krilo dvorca, uđe u jedan salon iotvori tajni prolaz iza velike, stare tapiserije.

Sačeka da se pojave njegov sekretar i dva pratioca, pa sviprođoše kroz vrata. Tapiserija se nečujno spusti i niko ne bipomislio da su iza nje nestala četiri čoveka,

* — To je prevršilo svaku meru! — vikao je inspektor Filip

Noulton. — Francuz je prekoračio sve obzire. Ispričao je celupriču onom piskaralu Stoneru. Utvrdili smo da je on napisaoovaj članak.

— Dajte da ga još jednom pročitam - reće viši inspektorPinter. -Očekivao sam da, se to dogodi. Sada je važno da što preuhvatimo Koltona, Brenda, Simpsona i Hartlija.

— Ali, rekli ste da je Simpson mrtav i da su ostala trojicasakrili njegov leš. Mučili su Bomonta da prizna zašto je ubioSimpsona. Sve to piše i u članku, iako bez Bomontovog imena — reče inspektor Noulton. — Mnogo se kaže. Mi još nemamo dokaze da je Simpson mrtav

— odgovori viši inspektor Pinter i poče da čita. »RAZOBLIČENI OTPADNICI IZ POLICIJE - SPECIJALNI AGENT

SKOTLAND JARDA, ČIJE IME SE ZBOG ISTRAGE DRŽI U TAJNOSTI,OTKRIO UBICE ZLATARA MORTONA I DVA POLICAJCA...« glasili supodnaslovi.

Kad završi čitanje članka, viši inspektor Pinter ljutitoodbaci novine i reče: — Sve su izbrbljali! Odvratne su te vesto izrečene sumnje

da postoji gangsterska banda sastavljena od policajaca, koje

vodi nepoznati, možda i sam policajac - reče Pinter. — Razbio bih sve zube tom Stoneru! — uzviknu ljutito

inspektor Noulton.

— Niste valjda vi šef gangsterske bande policajaca?! -

šalio se viši inspektor Pinter. — Nisam... Ali ljuti me to što i sam počinjem da verujem u te

priče. Kako je inače moguće da je specijalni agent dobio pozivbaš od Skotland Jarda. To je mogao da izvede neko kome suotvorene arhive i mnogi ulazi, i tokovi rada policije. Tajzagonetni Bil je nestao. Uzalud smo brzo dejstvovali. Prvi stepoveli sve nas, ali bilo je kasno - glasno je razmišljaoinspektor Noulton. — Sada je najvažnije da se domognemo podlaca, koji se u

bekstvu.

— Svim poterama dostavili smo fotografije Koltona, Brenda i

Hartlija i kad su u uniformama i u civilnim odelima - odgovoriinspektor Noutlon.



-Trebalo je da pošaljete i Simpsonove - primeti višiinspektor.

-Učinićemo i to - zaključi Noulton i uzdahnu.U tom trenutku telefon zazvoni. Javiše da gospodin Simon

Farne želi da poseti inspektora Noultona i višeg inspektora

Pintera.- Uputite ga k meni. Ovde je i Noulton — odgovori Pinter i

spusti slušalicu. Tobožnji Simon Farne uđe nasmejan i pozdravi ih prvo na

francuskom, a onda nastavi da govori na engleskom:-Došao sam da čujem vaše mišljenje o događajima. Mislim da

neki zaključci mogu da se izvedu. - Da li ste otkri,li nešto novo? - upita Piner.-Jesam. Istraživao sam malo u starom naselju Nju Maldena,

i, zamislite, našao sam nekoliko starih ljudi i žena, koji supoznavali Meri Hartli - poče Lun.

- Ko je sad ta Meri?! - začuđeno upita inspektor Noulton. - To je majka policajaca Džejka Hartlija. Ona se nije

udavala.Džejk je,njeno vanbačno dete. Nju nisam našao, jer mi- je

rečeno da je otišla iz Londona još kad ie Džejku bilo devetgodina. Decu je izdržavao neko nepoznat - objasni Lun.

-- Ali zašto je to važno? - upita Pinter,- Jedna Marica, koja je bila bliska Meri Hartli. zna ko je

otac. Tajila je to, jer je dobijala poneki poklon od njega, auz to se i plašila da govori. Nije rekla čak ni Džejku...

- Izvinite, gospodine Farne, ali zar nam takve stvari ne

oduzimaju dragoceno vreme? - upita viši inspektor Pinter.-Možda.,. Mislio sam da bi moglo da bude važno, jer

Hartlijev otac je Endrju Forber - odgovori tobožnji Farne.– I začudo taj bogataš se tajno brinuo o Džejku. Ćini to

i sada. Pokušavao je da ga njegovi ljudi nagovore da radi unekom od unosnih i legalnih poslova. — Kakvu korist vidite iz svih tih istraživanja? — upita

inspektor Noulton slabo prikrivajući nestrpljenje zbograzgovora o nevažnim stvarima. — Mislio sam da treba to da vam ispričam. Zamislite, ona

starica uopšte ne zna da je Endrju Forber postao bogat

trgovac. »Sigurno je negde u zatvoru, jer uvek je bio usumnjivom društvu«, rekla mi je starica kad sam je pitao znali gde je sada Forber. To je vrlo zanimljivo - izloži Lun ijoš više izazva prikrivenu ljutnju dvojice inspektora. — Vama je važan Forber. zbog sumnji da je krijumčar

međunarodnog kalibra. Međutim, nas tište druge brige, jer prvotreba da uhvatimo ta četiri momka, koji su naneli užasnusramotu Skotlan Jardu - reče Pinter. — Verovao sam da se radi o tri momka. Tamo ih je bilo samo

tri... Mislim, kad sam ih pratio zbog Bomonta - reče Luntobože iznenađen.

— Zar nisu govorili o četvrtom? - upita Noulton. -- Mi smo utvrdili da je Uri Simpson zaista



nestao. — Ja verujem njihovoj prići da su ga našli mrtvog i da su

sakrili leš - reče Lun. — Imate li još nešto važno da nam saopštite, gospodine

Farne? - upita viši inspektor Pinter slabo prikrivajući željuda okonča razgovor. — Vidim da vam dosađujem. Mislim da bi bilo dobro ako bi

preko svojih potkazivača u londonskom podzemlju pustili pričuda bi Endrju Forber dao veliki otkup za svog vanbračnog sinaDžejka Hartlija - rece Lun na kraju i ustade.

Bio je već ostavio svoje mikro uređaje za prisluškivanje, is donje strane fotelje i na zimskom kaputu višeg inspektoraPintera i u rubu nogavice inspektora Noultona.

Čim siđe do svojih kola ostavljenih blizu nove zgrade

Skotland Jarda, on poče da sluša razgovor koji su nastaviladva inspektora.

- Malo je nedostajalo pa da mu kažem šta mislim o njegovomfrancuskom sitnjićarenju - govorio je Pinter.

- Ne shvatam kako on to radi - nastavi Noulton. - On jeovde stranac, inspektor Interpola, a njuška oko nestale majkejednog od tih lupeža. Pa to je posao za agenta početnika.

- Ali on je i oko Bomonta, a plete mrežu oko Forbera.Mislim da bi mogao da nam priredi neprijatna iznenađenja.Zamislite da on uhvati naše momke i otrkije krijumčare EndrjuaForbera. Smejao bi nam se ceo svet, a ne samo London — reče

zamišljeno Pinter. - Trebalo bi da ga držimo pod prismotrom — predloži

Noulton.- On bi brzo primetio, pa bi mogao da nam nanese štetu.

Prijatelj je sa Stonerom i preko njega sa ljudima iz štampe.Ne treba da ga direktno pratimo, ali ja ću lično da malopripazim na njega. - zaključi Pinter.

- Ništa ne ide kako treba — opet šumno uzdahnu ispektorNoulton.- Nestao je taj tajanstveni Bil. Uzalud smo pretražili stan uFurnival Stritu. Iznajmio ga je neki bradonja pod imenom Mark

Braun, a takvog nema ni u kom registru. Proveravali smo skorotrideset ljudi sa tim imenom.

- Očito je lažno i malo je izgleda da nešto otkrijemo. Zatotreba to da napustimo - zaključi Pinter.

Odmah zatim oni se rastadoše. Bližilo se veće i oni suodlazili kućama. Lun je slušao svakog pojedinačno dok suizdavali rutinska uputstva agentima i pomoćnicima, ali nijesaznao ništa korisno i novo. Jedino zaključi da je način radaova dva čoveka sasvim rutinski, bez mašte i poduhvata krupnihrazmera.

Pazeći da li ga ko prati, Lun se uputi u sklonište, jer

trebalo je da se opremi za nekoliko poduhvata, a zatim daposeti Nensi Nikolson, kojoj je to bio obećao.





stisnute zube.Odmah zatim on uze ukradeni kljuć slikarskog ateljea, požuri

do baštenskog ulaza i provuče ruku, jer znao je i tajni zasunkoga je izradio ubijeni slikar da uvek ne brine

o ključu vratnica. Nađe se pred vratima pustog ateljea. Sećao

se jednog svog sličnog dolaska ovamo. Otključa vrata i džepnomlampom osvetli sebi put nehotično se osvrnuvši da vidi kakavtrag ostavlja, jer na podu je bilo prašine. Nensi jeizbegavala da dolazi u atelje.

Iz dana kad je vodio istragu poznavao je svaki kutak ateljeai stana, a u stanu je bio više puta i kasnije, jer je tražio mnoge izgovore da se približi lepoj udovici. Onopipa vrata prema stanu i nađe da su zaključana. Znao je da jes druge strane namaknuta reza i da nema načina da ih otvori.Ali znao je da postoje i druga, prikrivena vrata, koja su stavana ateljea vodila na tavan iznad stana. On se pope, ukloni

nekoliko starih štafelaja, sanduka za pakovanje slika i tablikartona, a zatim se probi na drugu stranu.

Pažljivo hodajući po tavanu, on oceni da su Nensi i Francuzu velikoj sobi, koja je služila i za primanja i za dnevniboravak. Pođe do uskog stepeništa i razočarano ustanovi da jereza s druge strane spuštena i da ne može da je ukloni. Bilaje to reza od livene bronze s ukrasima i starinskim, ali vrlovešto izrađenim zarezima i utvrđivačima. Zato se on brzo vratiu onaj deo iznad sobe i pažljivo osmotri vratanca na dimnjakuvelikog, ukrasnog kamina, koji se nije ložio, jer je radilomnogo praktičnije gasno grejanje u svim prostorijama.

Pazeći da ne izazove šum, on skide azbestnu ploču i oslušnu.Sada je čuo skoro svaku reć.

***

Dolazeći ovamo Lun je razmišljao kako da izbegne stvaranjeintimne atmosfere, u kojoj bi Nensi mogla da ga dovede u takav

položaj da je ili uvredi, ili se nađe u njenom zagrljaju.Suviše bolan je za njega bio rastanak sa Džejn da bi tako brzotražio utehu. Znao je i to da lepota, šarm i ljubav NensiNikolson nisu nešto obično, što može da se odbaci i zaboravi.Zato beše nazvao Rona Stonera i dogovorio se s njim da zajednoiziđu sa Nensi na večeru u Stonerov klub.

- Bila sam tako nespretna kad sam videla višeg inspektoraPintera - reče ona i ispriča mu o malopređašnjem susretu. — Da li vam on često dosađuje?

— upita Lun. — Oh, Donalde! — uzdahnu ona.

- On me muči. Ponekad imam strašne misli... — Treba da zaboravite sve to - reče Lun. — On je zao. Možda grešim, ali ne mogu da se otmem

sumnjama... Čini mi se da je on ubio Kliva. Nije krio svoje prljave želje i napadao me je još pre tog

užasnog dogadaja - pričala je Nensi.

— Pokvario vam je raspoloženje - prekide je Lun. — Nisammogao da izbegnem obavezu da se večeras nađem sa Ronom, pa sam



mu rekao da ću i vas da zamolim da zajedno večeramo uStonerovom klubu. — Možda je tako najbolje. Stvarno sam uznemirena. Pomišljam

i na to da je on negde u blizini.

— Već mi je rekao da se držim dalje od vas. Ne bih voleo da

zna za moju posetu, jer bi to smetalo istrazi za ubicarna. — I ja se užasavam pomisli da se okomi na vas. Već je rekao

da bi bio u stanju da ubije svakog ko bi se našao na njegovomputu. A još kad bi saznao ko ste. Verujem da bi bezrazmišljanja pucao u Donalda Sikerta. — Trudite se da ne mislite o meni po imenu. Ja sam sada za

sve njih Simon Farne. A znam da bi jurnuli na mene kao gladnivukovi, ako bi otkrili ko sam. — I ja bih umrla, ako bih bila makar i malo kriva za to. A i

inače... Volim vas. Donalde, kako nisam nikog volela. Nadalasam se da će godine... Ali ljubav je postajala sve jača -

govorila je Nensi Nikolson već vodeći ka onom što je Lun hteoda izbegne. — Divni ste, Nensi. Zaista sam ponosan što imam i takvih

prijatelja. A sada moram da vas potsetim da nas Stoner čeka. I on je divan drug i prijatelj — reče Lun.

— A zna li on da ste vi Lun? — upita Nensi. — Da, on to zna — odgovori Lun. — Više bih volela... da smo ostali ovde — jedva izusti

Nensi i požuri da se obuče za izlazak.*

Viši inspektor Džordž Pinter prosto se grćio od uzbuđenja.

Želeo je da jurne i odmah puca u Luna. Groznica je jačala idrhtanje tela počinjalo da biva nesnosno. Mržnja, zavist,ljubomora i želja za osvetom su ga gušili. - Ali i opreznost je ostajala. On brzo namesti ploču na dimnjakkamina, vrati se u atelje i požuri do svojih kola. Zastadenekoliko trenutaka da razmisli. Zamišljao je sebe kako čekapred vratima i odmah ubija Luna. Ali hladna svest je

nadjačavala. Znao je da bi trebalo mnogo objašnjenja- zašto jeodmah ubio tog slavnog čoveka, iako je imao pravo da gauhapsi. Koliko bi mu to stvorilo neprijatelja! Postao bi

najomraženiji čovek Londona.

Sad više nije teško. Znam ko se krije pod imenom SimonaFarnea To i može da čini samo Lun, mislio je paleći motor.Odmah zatim velikom brzinom poveze se ka svom stanu. Promeniodelo, čime se oslobodi i Lunovog prislušnog uređajapostavljenog na njegov zimski kaput. — Zar opet izlaziš? — ravnodušno je pitala njegova žena. - Da, imam važan posao — odgovori on smrknuto.- Viđaš li Francuza'? - upita ona.- Da li se i tebi toliko svideo? - odvrati Pinter.

— A kome se to još svideo? — nastavljala je Marseiapitanjima.

Pinter je ćutao. Bez reći isproba pištolj i iziđe. Njegovažena uzdahnu i požuri da se i sama spremi za noćni izlazak..





Dugo nas je pratila sreća, ali sada imamo teške dane. Viste oktriveni, a ja sam ostao bez najboljih ljudi. Međutim,neću da vas napustim. Nikad! Mi smo ljudi iste vrste. Znam gdeste i ubacio sam ovu poruku tako da vam sigurno stigne u ruke.

Privremeno ste dobro skriveni. Ne napuštajte to mesto, jer

policija je poslala vaše fotografije u uniformama i bez njih uhiljadama primeraka. Dobili su ih i svi šankisti u barovima ipivnicama. Imaju ih na vozovima i aerodromima. Imaju ihsuviše. Zato se ne krećite dok vam ne kažem. Dok ste tamo,promenite izgled Mnogo može da se postigne skraćivanjem, ilipuštanjem kose, brijanjem, ili puštanjem brkova, spaljivanjemdela obrva i drugim sredstvima. Vi ste o tome dosta učili. Kadbude vreme, dobićete nova imena i dokumenta. Tražim za vasnajbolji izlaz. Verujem da ćete uskoro biti u bezbednosti, jernašom velikom krijumačrskom mrežom treba da odete daleko odLondona.

Čim nađem, odnosno obezbedim, bolje i ugodnije sklonište,poslaću jednog ćoveka da vas odvede. Biće maskiran i nepokušavajte da ga ispitujete, ili pratite, jer bih to shvatiokao nepoverenje prema sebi, pa bih, uprkos žaljenju, morao davas prepustim vašoj sudbini. Dakle, što su prilike teže,poslušnost i disciplina su važniji. Tri stotine funti, kojeprilažem uz poruku, samo su za sitne potrebe, ako ste sezatekli bez novaca. Imaćete hiljadama puta više!

Hrabro, momci! O vama brine vaš čovek«. - Dakle, sve je jasno - reče Kolton.-A ako nam, umesto svog čoveka pošalje ubicu? — upita

Hartli.- Ti si u panici! — uzviknu Brend i glas mu ispade tanak i

piskav. — Zašto sumnjičiš ćoveka koji je sto puta, bez ikakveopasnosti za sebe, mogao da pošalje brigadu policajaca? Onjasno kaže da smo mu potrebni. Pokazali smo da umemo daradimo. Takvih ljudi je malo. Naše policajsko iskustvo imamalo običaja u svetu, a u Londonu, ih možda, uopšte nema,izuzev nas trojice.

-Dobro, momci... Nije mi lako i možda od dosade pričam sveto — reče Hartli.

Brzo se smračivalo i oni se povukoše u usku, a vrlo dugu

sobu, koja je nekad bila otkrivena veranda, pa je zazidana.Tamo su mali, visoko postavljeni prozori bili zaštićenikapcima, a iznutra su bili postavljeni stari džakovi. Takosvetlo nije moglo da prodre napolje. Uzeše da igraju karte.

Već im je i to bilo dosudilo kad se na vratima, začulupanje. Njih trojica zgrabiše pištolje, polako iziđoše kavratima i oslušnuše.

- Znam zašto lupam. Otvorite Koltone. Ovde sam samo ja Doneosam hrane i pića i poruke od šefa - reče nepoznati glas.

-Držite se u zaklonu i sa spremnim oružjem, a ja ću da

otvorim - šapnu Kolton i priđe vratima. Kad ih otvori, unutra uđe visok i snažan čovek duge kose,



koja mu je padala na ramena. Imao je i sivkasto smeđu bradu.Nosio je dva velika kofera. — Mogu li da uđem? — upita ne spuštajući kofere. — Uđite - reče Kolton. Odvedoše ga u sobu sa svetlom i rekoše neka se raskomoti i

smesti.On skide tamno-sivi šešir, dok su ga oni radoznalo i oprezno

posmatrali. — Samo se ne uzbuđujte, momci. Bićete malo iznenađeni, ali

verujem da imate živce - reče nepoznati i jednim pokretomskide svoju kosu.

Bila je to perika, koja otkri njegovo visoko čelo i teme bezkose. Sledećim pokretom skide lažnu bradu.

Oni su zurili u njega.

— Vi?... Gospodine viši... Ovaj... Šta smerate?! - mucao jezbunjeno Sloun Kolton, ali se prvi maši pištolja.

— Viši inspektor Pinter?! — kriknu Brend. - Mi se nepredajemo. Umrećete s nama.

Pinter im polako okrenu leđa. pomeri jednu staru i prašnjavustolicu, pa se spusti u nju.

— Niko ne treba da umre! Niko nije u opasnosti. Možete dasklonite pištolje, pa da se objasnimo — reće zatim. — Govorite! Pištolji ne smetaju. Naprotiv! - reče Sloun

Kolton. — Jeste li razumeli moju poruku?

— upita Pinter. — Vašu poruku?! Ne znamo ništa ni o kakvoj poruci - upade

Džejk Hartli. — Poznajem papir i vidim je tamo na stolu - pokaza Pinter,

Pisao sam da čekate dok dođe moj čovek, ali došao sam jalično. — To je nemoguće... Vi ste?... Zar viši inspektor Pinter,

mučitelj običnih policajaca? — uzbuđivao se- Arći Braun. — Čekajmo, momci: — prvi se sredi Sloun Kolton. - Treba da

ga čujemo. Pogađali smo da je neko iz naših redova... Zar ne može da

bude: gospodin Pinter? Može! Baš on može - Upravo samo sam ja mogao, jer sam prvi otkrio čime se

bavite. Radili smo zajedno, iako niste znali o meni. Sadasam s vama, jer vam je teško. Nisam izdržao da i dalje ostanemi ugodnoj sigurnosti dok vama preti smrtna opasnost — ročeviši inspektor Džordž Pinter.

Pričao im je detalje, koji su potvrđivali da je zaista onbio njihov šef. Ispriča im i o svom poduhvatu da osvojikrijumčarsku vezu preko Terensa Bomonta, koga je mogao dapozove kao šef tajnih agenata s lažnim imenom Bil.

-I sve bi išlo kako treba, da se nije umešao prokleti DonaldSikert. Ti si, Koltone, prvi imao nesreću da se s njim tučešzbog mesta za automobil — zaključi Pinter.

- Dakle, on je otkrio Simpsona i možda ga je baš on i ubio,ako to nije onaj prokleti Francuz - reče Kolton.



-Ne postoji nikakav Francuz. Otkrio sam da je tobožnjiSimon Farne baš Lun, kralj ponoći - saopšti Pinter.

Polako im izloži sve što se događalo i što je on bio saznao,ili shvatio izvlačeći zaključke iz mnogih činjenica. — Zaštoga niste uhapsili? — upita Kolton.

-To bi bilo vrlo loše - odvrati Pinter. - Moglo bi da sedogodi da bude oslobođen. Ko uhapsi Luna, imaće mnogoneprijatelja, a svakog časa može da se dogodi da on pobegne.’Zato želim da on nestane zauvek..

-On mora da umre! Zaslužio je to već i samim napadom na menei Urija pred posetu zlataru Mortonu! On nam je poslao na vrat

ona dva policajca! On nas traži! - grmeo je Kolton. ~- Slažete li se i vas dvojica? — upita Pinter.- Zar možete da pitate ćak i nešto slično?! — odvrati

Hartli - Samo smrt!- Da umre najtežom smrću koju znamo! — dodade Brend.

- Onda otvorite kofere da popijemo. Lun je u nekom klubu saizvesnom ženom. Dopratiće je kući, a mi ćemo biti tamo da ihdočekamo. Njega odmah ubijte, ali pazite da se njoj ne desineka neprilika, jer je neobično važno da je uhvatimo živu izdravu — reče Pinter.

- Je li ona Džejn Vitington? - upita Brend.

- Nije. Ovo je jedna druga, ali važno je da ostanenepovređena. Dovešćemo je ovde — odgovori viši inspektor, vođapolicajaca gangstera.

Postaviše kofer na sto i povadiše boce pića, pakete hrane ikonzerve. Slavili su susret i konačno zbliženje. Hvalili su

svog »plemenitog i viteškog« šefa, koji ih nije ostavio nacedilu ni kad je opasnost ogromna. On je i sebe stavio u istipoložaj, iako zna da mogu biti uhvaćeni i da bi mogli da gaotkriju.

- Pustio bih da me zarobe u komadiće, ali ne bih vasotkrio, gospodine inspektore - reče Kolton.

-Za vas nema više gospodina inspektora. Zovite mejednostavno Džordž, ili samo Džo, kako su me zvali moji momciu detinjstvu. U vaše zdravlje! — odvrati Pinter.

- Živio naš Džo! Živio šef! - pridruži se Hartli. - Džo, imaš verne momke. Zaklinjem se u to prvi! — reče

Arči Brend. Nazdraviše opet i zakleše se svi na vernost svom šefu, a on

njima.

IXPrijatno veće u društvu sa Stonerom i Nensi bilo je odmor i

predah za Luna. Na trenutke je zaboravljao svoju usamljenost i

manje teško mu je izgledalo odsustvo Džejn i veselog mornaraMakfersona. Ipak nije mogao da sasvim odbaci razmišljanja očinjenici da u Londonu postoji grupa policijskih gangstera,čijem hvatanju nije uspeo mnogo da doprinese.

- Na trenutke ste odsutni - primeti Nensi Nikolson.- Istina je - odgovori Lun. - Ne mogu a da ne mislim na to



da su ubice zlatara Mortona i dva policajca, koji spremaju jošmnoge nove zločine, još uvek slobodni. A ja sam ih video kadsam pomogao jednom momku da se oslobodi.

- Zaboravite ih makar večeras - reče lepa Nensi Nikolson i lako porumene zbog mogućnosti da

Lun razume pravi smisao tih reći. -Baš zbog ove noći i ne mogu da ih zaboravim. Očekujem jedan

poziv i obaveštenje, koje treba da doprinese njihovom hvatanju — odgovori Lun i nehotično pogleda Rona Stonera.

Njih dvojica su se bili dogovorilio tome kako je najbolje da se završi ovo veće. Stoner jenapisao jednu poruku, koju je ostavio klubskom momku da je uodređeno vreme preda Lunu u prisustvu Nensi Nikolson. Bilo jevreme da se to dogodi, jer se bližila ponoć, a Lun je želeo daobavi još jedan važan posao.

Nakon nekoliko minuta klubski momak se pojavi i upita:

- Da li je ovde gospodin Farne?Lun se javi i primi list papira. Pročita ga i reče: -Zaista nemam sreće, Nensi. Moram brzo u Skotland Jard. Vas

dvoje možete da ostanete još, ili neka vas Ron otprati kući — reče zatim.

-Da li ću vas skoro videti? - upita Nensi ne skrivajući dajoj je žao što Lun mora da je napusti.

- Čim budem mogao, javiću se, a nadam se da ćete me primitiopet kao gosta - osmehnuvši se reče Lun.

Odmah zatim oni iziđoše. Lun ode da potraži Terensa Bomonta,a Ron Stoner poveze Nensi Nikolson svojim kolima.

xTri zločinca u bekstvu behu obukli uniforme što ih je viši

inspektor Skotland Jarda i šef čudne bande obijača i ubicaDžordž Pinter beše doneo.

- Zna se da ste pobegli u civilnim odelima i potere vas neočekuju u uniformi, iako je i ta mogućnost predviđena.Međutim, u slučaju susreta s policijskom patrolom pustite meneda se legitimišem. Izmene vašeg izgleda su tako uspele da vasne bi prepoznali ni momci iz vaše brigade - govorio je Pinter

kad su napuštali usamljenu kuću i grnčarsku radionicu.

Bez smetnji stigoše pred kuću Nensi Nikolson. Pinter ihpovedi kroz slikarski atelje. Preko tavana stigoše do vrata sastarinskom rezom od livene bronze i, ne plašeći se ako izazovumalo buke, provališe ih snažnim povlačenjem »kozje noge«-, onečudne, a sasvim obične alatke izmišljene samo za nasilnemajstorije.

- Vas trojica proveriti prigušivače na pištoljima. Pucaćetebez razmišljanja u Luna, ali samo u trenutku kad žena ne budeu opasnosti. Ona je moja briga - zaključi Pinter i stade kodprozora, odakle je mogao da vidi glavni ulaz u kuću.

-Voleo bih da uhvatimo i Luna — reče Kolton. — Želim da

cvili pred mojim nogama.- Razmislio sam o svemu. I ja bih želeo da ga uhvatimo i



odvedemo. Čak sam doneo specijalna oružja za hvatanje, ali onje suviše opasan. Možda je dovoljno da mu damo nekolikosekundi, pa da odnekud ispusti uspavljujući gas. Bolje je daništa ne rizikujemo - tiho odgovori Pinter.

-Vi... Ti, Džo, najbolje znaš. Slušaćemo svaku reč — odvrati

Kolton. - Uživaću i u tome da pucam u njega. Čekali su još čitav sat, a onda Pinter najavi:-Dolaze! Molim da budeti tihi i oprezni.Ron Stoner izide iz kola i otrča na levu stranu da otvori

vrata i pomogne Nensi da izađe. Brzo zaključa kola i povedeženu ka ulaznim vratima. Tada ih obasja svetio postavljenoiznad pet stepenika.

- To nije Lun. Dolazi ono piskaralo Stoner. Ipak, treba daih uhvatimo, ali ne pucajte — dade Pinter zadnje uputstvo.

Vrata se otvoriše i Ron Stoner zausti da se pozdravi saNensi Nikolson.

-Molim vas da uđete na nekoliko minuta — reče Nensi. - Želimnešto da vam kažem. Upravo, želim da o nečemu razgovarate saDonaldom.

-Ostaću koliko želite, gospođo Nikolson. Za vas i Lunaspreman sam da učinim sve što mogu — odgovori Ron Stoner.

On zatim uđe, skiđe kaput i baci ga preko lepe starinskestolice u holu. Nensi obesi svoju bundu, a zatim gosta povedepreko hola ka vratima salona.

Tada Pinter i tri njegova zločinca napadoše. Začu se muklišum i policijske lepljive trake sunuše oko njih dvoje. Stonerpokuša da se brani, ali svaki pokušaj otimanja značio je još

čvršće stezanje mnogobrojnih spirala čvrstih i lepljivihpantljika. Isto se događalo i sa Nensi Nikolson.

- Smirite se! - naredi Pinter izlazeći iz zaklona i držećiu ruci ispražnjenu široku cev čudnog pištolja sličnog onom zaispaljivanje raketa. - Uhapšeni ste!

- Zašto? Kakav je to besmisleni postupak?’ — upita RonStoner prepoznavši inspektora Pintera.

- Znamo da služite Lunu i zato vas hapsimo - dodade Pinter.Tri njegova gangstera ostadoše po strani držeći pištolje u

rukama.

— Ništa ne razumem — reče Stoner.

— Ovo je povreda svih obzira i sramotan napad — reče NensiNikolson.

— Sve to nije važno — odvrati Pinter. - Gde je Lun? To jepitanje na koje tražimo odgovor. — Ništa ne znamo o nekom Lunu

- pokuša da poriče Ron Stoner. — Čuli smo vaš razgovor na vratima. »Spreman sam za vas i

Luna... Znamo mi vaše podlosti. Gde je Lun? — ljutito rečePinter.

— Možete da me uhapsite, ali o Lunu ništa ne znam, a i da

znam, neću da kažem — odvrati Stoner pokušavajući da oslobodi

ruke od lepljivih pantljika i da posegne u unutrašnji džep. Mali primopredajnik nije bio uključen, pa je želeo da to



učini, jer tada bi možda Lun čuo šta se ovde govori. Ovako,ostaće tajna ovo hapšenje, a to znači da i Luna čeka sličnazamka.

— Stavite mu lisice i pretresite ga, momci, a tek ondaiskidajte i uklonite pantljike — reče Pinter i priđe Nensi,

koja beše sela na pod, gde je plakala od nemoći i straha da jeizazvala opasnost koja preti Lunu. — Draga Nensi, stigao sam na vreme da te spasem od tog

zlićinca - šapnu joj Pinter. — Ja ne razumem - reče Nensi. — Tobožnji Simon Farne je glavom Lun. Želi da se domogne

tvoje lepote i bogatstva. Ali ja te štitim - nastavi Pinter. — Oslobodite me ovih odvratnih pantljika - reče Nensi. — Učiniću to, ali moram da te uhapsim i odvedem. Učiniću to

tako da dokažem tvoju nevinost. Sada si još pod optužbom, jer

se zna za tvoje staro poznanstvo s Lunom, još dok si biladevojčica. Postoje dokazi i da sada znaš ko je Farne. Ipak imanačina... Možeš da izjaviš da ti je pretio i da od straha nisismela da govoriš. Reci da si večeras htela da moliš Stonera daudalji Luna, jer ne želiš u svojoj blizini takvu sumnjivuličnost — posavetova je tiho Pinter.

Sve to nije istina — odgovori Nensi Nikolson i pokušaprkosno da se ispravi.

Pinter joj stavi lisice na ruke, a onda iseće lepljivepantljike i poče da ih skida, pri čemu na nekoliko mestapocepa tkaninu njene haljine.

— Ovde je neki minijaturni uređaj - javi Arči Brend, kojibeše pronašao mikro primopredajnik u Stonerovom unutrašnjemdžepu.

Pinter ga pregleda i reče: — Nešto slično još niko ne proizvodi. Ovo je delo Lunovih

ruku. Možda Stoner ima još neki mikro odašiljač. Svucite gagolog i potražite neko odelo pokojnika Nikolsona. Mora da ihima u kući ovde. ili u ateljeu. Požurite!

Odmah zatim on ode u kuhinju i čekićem za meso uništiStonerov primopredajnik, jer nije bio siguran kad je uređajuključen, a kad isključen.

Odmah zatim Pinter napusti kuću sam i kroz atelje, a njegovatri zličinca izvedoše Nensi i Stonera kroz glavni izlaz. Višiinspektor još uvek nije hteo da bude primećen kako odvodiotetu ženu i pisca.

Pinter poveze Džejka Hartlija i Nensi Nikolson svojimkolima, a Kolton i Brend uzeše Stonerova kola i povedošepisca. Odmah krenuše prema severnom delu grada, a onda

skrenuše ka severoistoku. Već u dva sata i četrdeset minutabili su u usamljenoj kući. — Ja se odmah vraćem u grad - reče Pinter. — Čuvajte ovo

dvoje kao da vam od njih zavise životi. Znajte da je žena pod

mojom ličnom zaštitom. Ne sme da joj se dogodi bilo štaneprijatno. On, međutim, moraće da umre u svakom slučaju.



Vratiću se čim budem mogao. — Reci nam nešto više o planovima - zatraži Kolton. — Treba da nađem sigurno sklonište za vas i to dvoje otetih

- poče da izlaže inspektor. - Postoji snažna organizacija,kojoj treba đa se priključimo. Dalje, treba da uhvatim Luna,

jer dok je on slobodan, tražiće i biće opasan. — Voleo bih da budem s tobom, Džo, kad nađeš Luna - rečeKolton. — Rado bih te poveo, ali sada ne treba da te izlažem

opasnostima. Poslužiću se momcima koji i ne slute na kogatreba da pucaju - zaključi Pinter.

Odmah zatim poveze se nazad u grad, a njegovi gangsteriostadoše da u deo grnćarske radnionice sakriju Stanerova kola.*

Terensu Bomontu je od svega bilo muka. Bio je navikao naviše uspeha pošto bi otkrio neki trag. Ali, sada je postalo

sve zamršeno, neobično i sumnjivo. Endriju Forber je obećaoLauri Rejner da je spreman da ponovo razgovara s njim.

Sastanak je bio ugovoren za to veče, ali u Forberovom dvorcusu rekli da gazda nije tu i da ne znaju gde se nalazi.

Bomont se vratio do Veštice i ona je uzalud pokušala dastupi u vezu sa Forberom. Odbili su je svuda, a Anđela Forberju je uveravala da ni sama ne zna gde se nalazi njen muž.

Posle svega toga Bomont je odlučio da uzme opljačkani plen inovac dobijen od tajanstvenog Bila, pa da sve preda Skotland

Jardu, a zatim da se vrati u svoj Plimut. Jedva je uspeo daode od Laure, koja je tražila da on konačno kaže dan venčanja.

Bilo je četiri sata ujutro kad je stigao u hotel noseći torbus dragocenostima i novcem.

Ulazeći u svoju hotelsku sobu on naglo zastade, jer osetimiris cigareta, koje on nije pušio, a dim je bio svež. Htededa se povuče, ali začu glas sa kreveta: — Uđite, Bomonte. To sam ja, više inspektor Pinter. Bornont upali svetio spreman na skok, iako beše prepoznao

Pinterov glas. Viši inspektor'je obučen ležao na Bomontovomkrevetu i pušio. — Kako ste ušli? — upita Bomont. — Portir je naš čovek i dao mi je rezervni ključ. Važno mi

je da odmah razgovaramo, pa sam zato čekao — objasni Pinter iustade.

— Jedva držim otvorene oči — reče Bomont. — Može li to svenekoliko sati kasnije?

Samo nekoliko pitanja — reče Pinter. — Odgovoriću, ako znam — umorno reče Bomont skidajući

odelo.

— Kakav je rezultat razgovora sa Forberom? — upita Pinter. — Nije me primio. Kažu da je otputovao. — Zar nije Veštica?... Jeste, bila se dogovorila s Forberom. Izgledalo je da sam

ipak uspeo, ali nešto se promenilo. Mislim da je moja misijapropala. Doneo sam pljačkaški plen dobijen od tobožnjeg Bila.





— Nije — odgovori detektiv. — Niko vas nije tražio aliproveriću kod portira. Ostanite na vezi.

Nekoliko minuta kasnije detektiv se javi i reče: — Vas niko nije tražio. A sad žurim, jer sam saznao da tri

policajca drže zasedu u hotelu, a mene o tome niko nije

obavestio — zaključi hotelski detektiv i prekide vezu. Lun razmisli i zaključi da bi trebalo da neko vreme neizlazi kao Simon Farne. Činjenice da su policajci u njegovomhotelu, a da su Stoner i gospođa Nikolson nestali već su biledovoljne za opreznost. Ubistvo Terensa Bomonta moglo je daznači samo to da je otkrio trag ili krijumčara, ilipolicijskih gangstera, pa je zato morao da umre.

Zbog svega toga Lun odluči da iziđe maskiran na način kojije najređe koristio, kao perač prozora sa naročitim kolimaopremljenim svim što je potrebno za spoljno i unutrašnjepranje.

Baš kad je izlazio, signali upozoriše da neko dolazi. Čekaoje još nekoliko trenutaka, jer samo Džejn ili Makferson moglisu da dođu, ali trebalo je da usledi još jedan naročitisignal. Lun odahnu kad ga ugleda na tabli i začu njegov zvučnideo, ali bio je uzbuđen u očekivanju da vidi ko dolazi. Želeoje da to ipak bude Džejn, iako je znao da to stvara novuopasnost da ona odustane od svog rada u naučnom institutu. — Da li si tu, Donalde, sto mu grešnih mornara? Morao sam da

dođem... A trebalo bi da me progutaju najgadnije morske ribe -

gunđao je Makferson u interfon. Lun mu se javi i požuri mu u susret. Nađoše se u salon, za

odmor blizu podzemnog bazena za kupanje. — Neka sam proklet po milijardu puta! Neka me đavo peče u

svom najvrelijem ulju s dosta soli i sirćeta! Neka crknem! -kukao je Makferson proklinjući samoga sebe.

Šta se dogodilo, Same? — upita Lun sa strepnjom. — Džejn je nestala. Čekao sam je dok je bila kod frizera.

Zadremao sam, crknuta strvina! Dugo je nije bilo, pa sam je

tražio, ja ubogi slepac i prokletnik! Rekli su mi da su jepred izlazom sačekala dva policajca i jedan inspektor. Odvelisu je u svoja službena kola. Oni su je kidnapovali! — jedvastiže jasno da izloži mornar.

Lun primeti kako stari i verni Samjuel Makferson krije lice,jer su mu se oči punile suzama. — Samo bez panike, čoveče! — uzviknu Lun. — Ko god je oteo

Džejn, on ima neki razlog za to. Možda su to učinili stranišpijuni, da otkriju njene pronalaske, ili naše sklonište. Akoje to, pak, delo policije, ne preti joj nikakva veća opasnost. — Kad bih znao... Oh, prokleti Seme! Nisam ja više pravi

čovek... Oteli su mi Džejn dok sam dremao kao crknuta riba — prekorevao je Makferson samoga sebe.

Lun ga je dugo tešio, a onda mu reče kako da se spremi, panjih dvojica napustiše sklonište kroz garažu i u naročito

uređenom kamionetu s ugrađenim lestvicama i opremom za pranje.Na kamionetu se isticala upadljiva-firma »Diksi Ben i sin«.



Bližilo se podne kad zastadoše blizu Skotland Jarda i počešeda peru stakla javne telefonske govornice. Lun je slušao. Nekovreme mikro odašiljač iz Pinterove sobe nije ništa javljao.Inspektor Noulton je, izgleda, bio promenio pantalone, pa i

otuda nije bilo koristi.

Ali uskoro se začu lupanje vrata i dizanje telefona.-Neka inspektor Noulton dođe k meni - čuo se glas Džorđža

Pintera.Posle toga čulo se veselo zviždanje, a onda stiže inspektor

Noulton.- Postoji li makar ikakav trag? - upita Pinter.

- Sve je vrlo stručno učinjeno. Mora da je spavao u trenutkukada je udaren teškim metalnim predmetom, verovatno pištoljem.Saslušali smo i Lauru Rejner. Bio je kod nje i odneo paket,koji mu je čuvala u sefu. Taj paket i torba, koju je opisala,nisu nađeni. Ispitivali smo u zamku Endrja Forbera. On je

tamo, ali posluga tvrdi da nije ni primio Bomonta. Bio jenaredio da se svakome kaže da je na putu. Tražio sam gospodinaFarnea, ali i on je nestao - ispriča Noulton.

-Mislite li da Farne zna nešto više od nas? - upita Pinter

pipajući otekli nos i modre podočnjake. - On je spasao Bomonta. Razgovarali su o svemu, pa sam hteo..

Ali tu ima jedna čudna stvar — reče Noulton. - Izložite je - reče Pinter.' - Tamo sam zatekao tri naša policajca. Postavili su zasedu

Farneu s nalogom da ga ubiju pri pokušaju bilo kakvog otpora,jer je to opasan zločinac i lažni inspektor Interpola. Dobili

su pismeno naređenje s ovlašćenjem da pucaju i ubiju. A znateli ko ga je potpisao?

- To je mogao da učini samo luđak, ili zločinac! - Tamo je moj potpis — izjavi inspektor Nolton. - Sada struč-

njaci utvrđuju njegovu tačnost. - Jeste li ispitali ko je primio i ko im je predao takvo

luđačko naređenje? - upita viši inspektor Pinter.-Stiglo je u mom dosijeu, s mojim potpisom dežurnom

poručniku i on je odabrao tri policajca - objasni inspektorNoulton.

-Jeste li ga vi potpisali, možda zbog opravdane sumnje?

-Nisam! Nikakva sumnja ne bi me navela da naredim ubistvo kolege iz Francuske - smrknuto odgovori Noulton.

- Ide nam sve gore — zaključi Pinter. - Ako ništa neotkrijemo, trebalo bi da nas pošalju da hvatamo džeparoše iprostitutke na pločniku.

Dalji razgovor Luna nije zanimao. On uđe u telefonskugovornicu i opet potraži Stonera i Nensi Nikolson. Niko nijeznao kako su nestali.

Lun pozva Makfersona da krenu. Dok su palili motor

kamiončića, Lun je i dalje slušao. Baš kad Makferson htede dakrene, Lun mu reče da sačeka, jer čuo je nešto veoma važno.

Na stolu višeg inspektora Pintera zvonio je telefon. On sejavi i neko vreme je slušao, a onda reče:



- Da, inspektor Noulton se bavio Lunom. Staviću vam ga naraspolaganje. Nadam se da to ipak nije otmica, ali učinićemosve.

Pošto spusti slušalicu, Pinter se obrati Noultonu. - Zvao je lično glavni šef Iz instituta za rak javljaju da

je nestala Lunova devojka Džejn Vitington. Ona je tamo radilauz obećanje Skotland Jarda i lično ministra da niko i ni u komvidu neće pokušati- da se uznemiri. Imala je pratioca, onogLunovog mornara, pa je i on nestao — ispriča mu u jednom dahu.

- Možda su u poseti Lunu, ili su kod kuće - reče inspektorNolton.

- Pokušaću da je potražim, jer znam gde je ta kuća. Saopštenami je zabrana da je bilo ko prati, ili da joj dosađuje sa našestrane. Zato nisam ništa preduzimao.

- Sve to je bilo i u poverljivom naređenju - reče višiinspektor Pinter. - Ja ću da preuzmem istragu oko smrti

Terensa Bomonta i ostalo na čemu ste radili, sve dok dobijemneku pomoć. Vi se javite super intendantu, Lunova devojka jetrebalo da prisustvuje ogledu koji ona ne bi napustila. — Dobro, idem da pripremim sve što moram da vam predam -

reče Noulton i izide.

XPrvi dani u labratorijama i dvoranama Instituta bili su za

Džejn Vitington pravi život. Odmah je izložila svoja otkrića ipredložila oglede, koji su dosta koštali. Naučnici su ihprihvatili diveći se njenom načinu rada, zrelosti njenih teza

i šarmu kojim ih je izlagala. Dani su joj prolazili brzo ipuni naučničkog poleta. Ali noći su postajale sve teže.Čeznula je za Lunom, a bolno ju je dirnula Makfersonova tuga,koju je on prikrivao svojim najlepšim šalama i psovkama, kojemora da je satima smišljao dok bi bdeo nad njenom sigurnošću ublizini.

Ponekad su se sećali prvih susreta s Lunom u nadi da će toda ih osveži, a odlazili su i jedno i drugo s njegovim likom umislima. Taj divni čovek bio ih je zarobio jednom zauvek.Činilo im se da je život bez njega prazan.

Toga dana Džejn je trebalo da spoji odgajene veštačke

molekule rubonukleinske kiseline i da dokaže njihov život.Spremao se skup od devet najvećih naučnika Engleske. Ali onanije svratila da uredi kosu i nije mislila o svom izgledu zbogtog skupa. Bila je rešena da posle uspeha u naučnom skupu tenoći iznenadi Luna i podeli s njim radost uspeha.

Zaneta sanjarenjem o tom susretu izišla je iz frizerskogsalona na Oldgejtu i bacila pogled prema kolima, u kojima ju

je čekao Makferson. Nije ni primetila da su je okružila dvapolicajca, sve dok je nisu uhvatili za ruke.

— Pođite s nama, gospođice Vitington. Treba da vas zaštitimo,jer preti vam opasnost od agenata strane špijunaže — reče

čovek iza nje i ona se osvrnu. On joj pokaza kartu inspektora policije, ali ona se opirala:



-Moram ka svom vozaču! On me čeka tamo u kolima! Na žalost, to više ničemu ne bi koristilo — reče inspektor u

civilnom odelu izravnavajući se s levim policajcem. - On spava. Javite mu makar samo da vidi kako odlazim s

vama. Molim vas, učinite to - reče Džejn Vitington.

Već je videle Makfersona, kako sedi u kolima zaturene glavei spava. — Ubice su nas preduhitrile — reče inspektor sa žaljenjem u

glasu.

- Šta ste to rekli?! Ubice?!... - skoro vrisnu Džejn. — Vašeg jadnog pratioca su... On je umro bez mučenja.

Moramo brzo da nestanemo, jer ne znamo šta protivnici smeraju — reče visoki inspektor i od policajca preuze mesto uz Džejn.

— Želim da ga vidim, pa neka ubiju i mene - reče odlučnoDžejn neprestano gledajući ka svojim kolima.

Ali već su bili blizu policijskih kola i inspektor je uvuče

za sobom na zadnje sedište. Drugi policajac mu pomože gurajućije onako uzdrhtalu i uplakanu. Ona pokri lice rukama i zajeca.

- Kriva sam... Nije trebalo da dozvolim... Moje prokletenaučnićke ambicije - šaputala je sebi užasne prekore.

Tek kad su kola stigla izvan grada, ona oseti da je u tomenešto čudno. Značaj činjenice da je odvode daleko od SkotlandJarda i Instituta u kome je očekuju tek tada bese prodro unjenu svest.

- Ko ste vi i kud me vodite? — upita ona iznenada. — Pokazao sam vam ko sam, a i sami vidite — reče visoki

policijski agent pored nje, a zelene oči mu čudno sevnuše.

— Da, razumem — tiho odvrati Džejn i pokuša da otvori svoju ručnu torbicu, u kojoj je imala nekolko sitnih predmeta kojimaje morla da se odbrani.

-Ali inspektorova ruka joj ote torbicu.

- Samo bez trikova! — uzviknu on konačno. - Htela sam svoju maramicu reče Džejn. - Već je držite u levoj ruci. - Oh, tako sam zbunjena... Da li je Makferson stvarno

mrtav?- Jeste.

- Ko ga je ubio?

- To sada nije važno. - Jeste li to vi učinili?-Smirite se, gospođice Vitington! Potrebni ste nam i treba

da slušate. - Jadni Sam! - uzviknu Džejn i telo joj se savi u nekom

grču. Bio je to trik đa se oslabi pažnja otmičara. U jednom

trenutku Džejn se trže i laktom snažno pogodi u lice višeginspektora Pintera, jer to je on bio pored nje.

On jauknu i uhvati se za lice, a krv mu poteče izmeđuprstiju. Sledeći udarci s obe strane vrata pogodiše policajca

na prednjem levom sedištu pored vozača i onesposobiše ga.Džejn se saže da nađe svoju torbicu, u kojoj je imala mali



pištolj i gasne bombice, a uz to sprej za oslepljavanje inekoliko drugih Lunovih trik oružja. Međutim, vozač nagloukoči i ona se instiktivno uhvati za naslon prednjeg sedišta.Odmah zatim pogodio je snažan udarac pesnice po potiljku. Onapokuša da ostane svesna, ali snažne ruke je povukoše.

Osetila je nove udarce, a onda izgubi svest.Kad se osvetila, nalazila se u mračnoj prostoriji, u koju je

samo kroz uske razmake na kapcima prodiralo malo svetla.Videla je još jednu vezanu vženu, a malo dalje telo muškarca.Ona pokuša da ustane, ali bila je čvrsto vezana. Htede dazove, ali nešto ju je stezalo preko kože lica i usana. Ona zaključi da je to široka trkaflastera.

Tek nakon dva sata otvoriše se vrata i svetolost iz druge

prostorije osvetli ovu mračnu. Džejn podiže glavu i ugledaprestravljeno lice Nensi Nikolson, koja ju je upitno gledala.

Muškarac, koga nije poznavala, bio je takođe vezan i imao je-flaster na ustima. On joj samo klimnu glavom.

Na vratima je stajao jedan od policajaca koji su je oteli.Bio je to Sloun Kolton. On je vozio i on je omeo njeno

spasavanje.- Vraška devojko, jesi li se osvestila? — reče on smejući

se. — Kakav li je tek Lun, kad njegova devojka tako udara.Šefu je jedva prestala krv iz nosa.

On priđe i otrže flastere s lica svakog od otetih, a zatimkroz vrata doviknu:

- Hajde, Džejk, donesi im ručak. Ipak su oni u neku ruku

naši gosti. - Gde se nalazim? Ko ste vi? - upita Džejn ženu blizu sebe. - Ja sam Nensi Nikolson, a ovo je gospodin Ron Stoner,

slavni pisac. Oteli su nas policijski gangsteri - reče žena. Kolton se glasno nasmeja i reče: - Vrlo tačno obaveštenje, gospođice Vitington. Nedostaje

još samo Lun, pa ste kompletni. - Vi ste Džejn Vitington?! - uzviknu Nensi Nikolson.- Jesam, gospođice... - Gospođa Nikolson. Ja sam udovica ubijenog slikara Kliva

Nikoisona — predstavi se potpunije Nensi zureći u divnu Džejn

i shvatajući njene prednosti. - Gde se nalazimo? - upita Džejn gledajući čudne grnčarske

alatke, ostatke ilovače, komade ćupova i predmeta, veliku pećsa zarđalim metalnim vratima, koja su bila odškrinuta ipaučinu u prašnjavim uglovima.

-Ovo je bila neka grnčarska radionica. Oteli su nas ovimomci.

**Oni su policajci u bekstvu — umeša se Ron Stoner. — Shvatam - reče Džejn. — Pričaćete o svemu kad ostanete sami, jer mene se to ne

tiče. U blizini nema nikoga, ali ne želim da se čuje galama. Ako



budete suviše glasni, dolaze opet flasteri, a možda i batine — upozori ih Kolton.

Odvezao je po jednu ruku svakom od njih i čekao da pojedukomade hleba, narezane šunke i sira. Ponudi ih pićem i vodom. — Uživate privilegije, jer naš šef obožava gospođu Nensi —

smejući se reče Kolton. — A gde je sada taj podlac? - upita Nensi. — Radi u Skotland Jardu. Ovo mu je ovde samo sportski deo

života — šalio se zlobni Kolton. — Ovde je suviše hladno - požali se Nensi. — Spalo vam je ćebe. Doneću još ćebadi, ako želite, Imam ih

u drugoj sobi - odgovori Kolton. — I meni je hladno, a mislim da pokrivač treba i gospođici

Vitington — reče Stoner. — Dobićete ih - reče Kolton i zaista ode da ih donese.Malo kasnije opet se nađoše u mraku, ali bilo im je lakše,

jer mogli su da razgovaraju. Stoneks ispriča sve ono što Džejnnije znala. — Prosto je srećna okolnost što je Lun morao da nas ostavi

i nije bio s nama, kad sam dopratio gospođu Nensi do kuće -

završi on. Džejn im s tugom ispriča kako je oteta i da su zločinci

ubili starog i hrabrog mornara da bi mogli da ostvare svojzločinački poduhvat. Nije znala da je laž o njegovoj smrtibila smišljena da je obeshrabri. — Zašto su sve to učinili? - upita ona na kraju. — Da ucene Luna - odgovori Nensi Nikolson. - Valjda znaju šta

pretstavljate za njega. Nas dvoje nismo bili dovoljni zaucenu.

Džejn nije mogla da je vidi u mraku, ali je osećala šta sumogle da znače njene poslednje reči.

*Iz svega što je saznao Lun je morao da izvede zaključke vrlo

brzo. Otmica Džejn Vitington bolno ga je dirnula. Bilo je tonovo razočaranje i pomisao da su time pokopane mnoge nadevoljene žene. Da li ona može ponovo da pokuša da radi unaučnom institutu, kad joj prete tolike opasnosti, kojima suse sada pridružili i policajci u uniformama, koji su stvarno

bili gangsteri opasniji od ubica iz londonskog podzemlja.U mislima on je sabirao činjenice:Skotland Jard upućuje specijalnog agenta protiv bande

krijumčara, da tako počne otkrivanje bandi obijača i ubica. Astvarno taj pokušaj čini jedan od gangstera skrivenih u samojpoliciji... Policajci postavljaju zasedu tobožnjem SimonuFarneu. Nije li to nešto sasvim novo, jer Skotland Jard jetobožnjeg Farnea mogao da zgrabi mnogo puta? Nije li po srediEndrju Forber? Taj stari i prepredeni lisac odmah je mlatnuo

po zubima specijalnog agenta Bomonta. Ko je ubio Terensa

Bomonta?... Mnogo toga vuklo je na sumnju da je to Forberovo

delo.Zašto da njegovi prsti ne budu umešani i u otmicu Nensi



Nikolson i Rona Stonera? Mogao je to da učini da bi seosigurao od akcije Simona Farnea, sa kojim je Stonerneprekidno bio u društvu, pa i te protekle i kobne noći. Alizašto Džejn? Nju bi oteo samo onaj koji želi da se domogneLuna, ili njenih naučnih otkrića. Pošto su je oteli policajci

u uniformama, a postoji policijska banda zločinaca, nije reč o nauci. A o čemu onda?... On glasno saopšti svoj zaključak:

- Izgleda da su gangsteri, skriveni u policiji otkrili ko se

krije iza imena Simona Farnea.- Ko je sad taj?! — začuđeno upita Makferson, jer već bese

zaboravio da se Lun skriva pod maskom inspektora Interpola.Lun se nasmeja i objasni mu, a onda glasno ponovi ono o čemu

je razmišljao pre nekoliko minuta. -Uvek si znao da naslutiš otkuda će vetar da dođe i čija

jedra da iscepa — reče mornar. — Ali požuri s tim tvojim

mozgom. Džejn je u rukama zločinaca. Grozim se i od pomislišta mogu da učine. Obesio bih se na vrh katarke, ako je nespasemo, ili ako je ne osvetim bar sa pedeset razbijenih glavaotmičara i svih krivaca. Ovako se osećam kao nasukan. Ne znamkuda da krenem, pa krenimo bilo kuda, ali punom parom, sto muhiljada milja plovidbe bez cilja!

- Neki cilj imamo - reče Lun i pokaza mu kuda da vozi, kakobi stigli u Krejdon.

Bilo je teško stići do Anđele Forber, ali Lunova upornost jeipak pobedila. Anđela Forber nije mogla da ga prepozna, alisugestivna snaga tog čoveka zračila je i kad je govorio o

nečem što sagovornika ne bi trebalo da zanima. On joj jeispričao o teškim jesenjim danima za perače prozora, kad nikone želi da ih zaposli jer kiše, magle i smog brzo zamute svakookno.

-Ja bih nekako trpeo, ali moj kompanjon ima sina i kćer,koji već gladuju i oskudevaju - reče on na kraju.

Znao je da Anđela ima takođe sina i kćer i da je ova ženadrugačija od svog muža. Mora da je slutila čime se bavi EndrjuForber, pa je vodila svoje poslove tako da jednoga dana možeda spase svoju decu.

- A kako bih mogla da vam pomognem? — upita ona.

-Postoji samo jedan način - reče Lun. — Dajte nam nekiposao.

— Ovde imam svog radnika i žalio bi se sindikatu da njegovposao makar i delom poverim vama. Jedino. .. Mogla bih da vam

pozajmim nešto novca, pa kad budete mogli... - htede ona da predloži. — Ako bismo počeli da primamo milostinju, brzo bismo propali

i bilo bi nam teže nego da trpimo oskudicu. Pozajmica bi namjoš više pogoršala prilike, jer sve do proleća slabi suizgledi da nešto uradimo - prekide je Lun. — Pokazali steveliko razumevanje i mi smo vam vrlo zahvalni, ali kad nema

posla... — Ipak, neću da vas pustim samo tako - reče ona i poćuta



nekoliko trenutaka, a onda zaključi: - Imamo veliku kuću kodEping šume. Napisaću šefu posluge da vas šaljem na posao...Još bolje je da vas sama primim.

Sad idem tamo. Dođite za mnom sa opremom. — Svako staklo vaše kuće blistaće kao kristal. Imamo i nove

silokonske tečnosti za spoljnu zaštitu od kiše. Stakla dugoostaju čista, iako ih voda kvasi — veselo reče Lun i saMakfersonom požuri napolje. — To je neka dobra žena - reče Makferson. — I nesrećna, jer je u vlasti opasnog gangstera. Čekaju je

mnoga razočarenja, koja ona možda sluti. Imaćemo to na umu,ako joj u nečem bude potrebna pomoć — odgovori Lun. — Postajem slab... Prosto sam se zastideo što koristimo njenu

lakovernost, a znam da ona skriva zločine svoga muža, ako ihzna. A mora makar da sluti nešto od svega što si mi pričao otom starom liscu - uzdahnu mornar.

Jedan sat kasnije videli su da im se otvaraju vrataForberovog zamka, jer ih Anđela dočeka i uvede. Beše pozvalašefa posluge i baš mu je predstavljala vredne perače prozora,kad naiđe Endrju Forber. Za njim su i u kući uvek bila dvanjegova pratioca.

-Sta se to događa, Anđela? - upita on smrknuto i češkajućinekakav tamni izraštaj u kosi iznad slepoočnice.

-Primila sam perače prozora, jer su bez posla, a našiprozori... - poče ona.

- Ne možemo to ovih dana. Smetaće nam, i zahvali im. Platiim nešto zbog dolaska i neka odmah idu - reče Forber.

- Zar ne mogu sama da odlučim o tome? - upita Anđela i pocrvene zbog neprilike.

-Možeš, draga, ali kad se dogovorimo. Nisi znala da ja imamsvoje razloge da tražim potpun mir. Hajdemo na ručak, a to ćeda urede oni - zaključi Forber i pokaza na šefa posluge isvoje pratioce, a onda je s prikrivenom grubošću povede.

Lun i Makferson su morali da napuste zamak, ali Lun

iskoristi odlazak da osmotri veliki vrt, ograde i okolinudvorca.

- Tog lisca treba da izvučemo iz njegove jame - reče Lunkad iziđoše.

-Mogli smo odmah to da učinimo, sto mu glađenja u rukavica-ma! Ta dva momka i šef posluge... - reče Makferson.

- Nisu tu samo oni. Mislim da Forber ima čitavu vojskuposluge, stražara, sekretara i pratilaca - prekide ga Lun.

Oni se spustiše do Bakherst Hila da sačekaju veće i razmisle kako da dođu do Endrjua Forbera.

U prvi mrak pili su čaj u uglu starog pabsa i tihorazgovarali, kad uđe visok čovek u ogrtaču od kamilje dlake isportskom šeširu oborenog oboda. Lun ga pogleda i tiho reče:

- Gusarska zastava na jarbolu.

- Kaži više, sto mu mrtvačkih kovčega - šapnu Makfersonznajući da Lunova šala skovana na mornarev način znači da



nastupa neka opasnost.-Ušao je viši policijski inspektor Pinter. Čudo je da

nailazi baš kad smo mi ovde — odgovori Lun.- Ako je došao zbog nas, onda napolju mora da vrvi odpolicajaca.

Pogledaću — odvrati Makferson i iziđe. Kad se vratio, sopšti da napolju stoje samo jedna crna kola,koja mora da su inspektorova, ali u blizini nema ništasumnjivo.

- Može li da te prepozna, pošto ste se ovih dana čestoviđali? - upita mornar zatim.

- Ne verujem. Osmotrio nas je, ali gledao je samo natpise nanašim bluzama. Naše kape sa šiltovima dobro skrivaju deo lica,a maskiran sam dovoljno da se i sam ne prepoznajem — osmehnuse Lun.

-Znaćemo ubrzo da li smo na plitkom — reče Mornar. — Hajde

da podighemo sidro.Lun klimnu glavom i mahnu pablikenu da naplati. Inspektor je

pio neki topao grog, koji je mirisao. Nije ni pogledao zagostioničarem, niti za peračima prozora, koji iziđoše.

Čekali su ga u svom kamionetu. Bilo je osamnaest časova kadinspektor iziđe i krenu.

Sledili su ga na pravom putu ka Eping Forestu, pa nisumorali da se nađu suviše blizu.

- On skreće ka Forberovom zamku! - uzviknu Lun pomaloiznenađen. - Imamo sreće, ako budu razgovarali u sobi na kuli,ili u jednoj od onih u kojima ima »bubica«.

Zatim, dok su zaobilazili kapiju kroz koju je ušao inspektorPinter, Lun ispriča o postavljanu mikro uređaja zaprisluškivanje u toku večere i primanja u zamku.

- Neki delovi zgrade bili su nam nepristupačni, a danassam ostavio samo u holu, jer Forber nas je brzo oterao -završi Lun.

Prijemnik je bio uključen i oni čuše reći višeg inspektoraPintera:

- Želim da govorim sa gospidinom Forberom. Stvar je vrlovažna i hitna.

- Ali on nije ovde... Raspitaću se da li je javio. Izvolite

i sačekajte, gospodine' inspektore - odgovori majordomu i nekovreme je bila tišina

Konačno se začu glas: -Gospodin Forber biće ovde u devetnaest časova. Da li želite

da čekate tih pola sata? Čekaću — zaključi Pinter.

Lun i Makferson zaključiše da ne mogu dalje da raskvašenomzemljištu izvan puta, a nisu mogli ni da sklone kamionet daljeod tvrde podloge. Jedino su mogli da ga ostave na proširenomdelu puta i bez upaljenog svetla, čime su rizikovali da sebinatovare na vrat kakvog revnosnog policajca, koji bi naišao

ovim pravcem.Ponesoše spremljeno meso za pse, koje je bilo dobro



napunjeno sredstvima za brzo uspavljivanje životinja.Jedna ogromna doga dotrča krupnim skokovima do ograde na

mestu gde su je čekali. Za njom se dovalja ugojeni buldog ipoče da traži šta to doga guta. Nađe dobar zalogaj i za sebe irežeći otkide komad mekog i sočnog mesa znalački pripremljenog

da skrši opreznost svakog psa. Makferson baci pletene lestve preko visoke ograde i njih

dvojica se brzo nađoše pored usnulih pasa. Potrčaše u zaklonedrvoreda i mraka. Ubrzo se nađoše kod zadnjeg dela zamka.Dobar zaklon pružio im je veliki kombi za snabdevanje i oniklekoše iza njega. Nekoliko minuta su osluškivali, a onda se slevog ugla zamka začu glas: — Hej, Oskare! Ne čujem pse. Jesu li kod tebe? — Pre nekoliko trenutaka lajali su tamo iza mesta na kome

stojiš — začu se odgovor. Jedan snažan čovek u dugom ogrtaču od krzna planinskih ovaca

siđe sa niskog stepeništa kod zadnjeg ulaza, gde ga nisu biliprimetili.

Ususret mu stiže drugi stražar i oni se sastadoše blizuautomobila.

- Gađaj Oskara — šapnu Lun i podiže nekakav dugi pištolj. Isti takav pištolj nosio je i Makferson. Bila su to oružja

na vazduh sabijen u bombice pod velikim pritiskom, aispoljivali su strelice za trenutno paralisanje žrtve, ali bezopasnosti po život. Oba nepogrešiva strelca morali su danišane u lica stražara, jer njihovi teški ogrtači mogli bi daometu prodor strelica.

Začu se zvuk i oni videše kako se oba stražara zgrabiše zalice, a onda popadoše ukrućeni kao cepanice drveta. Nakonnekoliko trenutaka dve senke ih odvukoše iz kola, a zatim ihuguraše u njih. Lun obojici ubrizga sredstvo za uspavljivanje,jer strelice su izazvale paralizu koja je trajala svega pet došest minuta. Uzeše im ogrtače, a njih pokriše ciradom kojunađoše u kolima. Uzeše im i pištolje, koje su imali u kuburamapod pazuhom.

Nekoliko minuta kasnije uđoše u dvorac, čiji hodnici nisubili osvet- ljeni, osim onog glavnog od hola u sredini, pa do

polovine levog i desnog krila. Na tom delu bila je i kamena

veranda produžena u kolonade. Sa nje su mogli da osmotre ceoprvi sprat, do koga su stigli pomoćnim stepeništem za poslugu.Utvrdiše da postoje i stražari na kuli, jer otuda je Lunovprijemnik donosio razgovor.

Nakon desetak minuta znali su da, pored dva onesposobljenačuvara, ima u zamku još sedam Forberovih revolveraša i četirimuškarca među poslugom. Kad se tome dodaju Forber, višiinspektor Pinter, i majordom grupa mogućih protivnika bila jevelika. Ocenili su da u dvorcu ima još najmanje pet žena. Bile su to po dve sobarice, i kuvarice i jedna garderoberka.

Bilo je već prošlo devetnaest sati kad Lun začu glasove iz

hola u prizemlju.Slušao je kako majordomus reče:



— Gospodin Forber je stigao i čekuje vas.Čulo se kako se penju širokim stepeništem na sprat, a onda

skreću osvetljenim hodnikom ka levom krilu zamka. Lun je krozvelike prozore gledao sa kolonade, da utvrdi gde su stigli.

Pred jednim vratima majordom pokuca. Iziđoše dva Forberova

pratioca , i ostaviše otvorena vrata, a oni stadoše isprednjih. Lun kroz prozor ugleda police knjiga, duboke crnefotelje i Forbera, koji je stajao kod jednog ormara. Vrata sezatvoriše, a majordom se vrati u prizemlje.

Makferson priđe Lunu i šapnu: — Vrata na kraju hodnika su otključana. — Čekaj tu zaklonjen. Pokušaću da priđem onim momcima - odgovori Lun.On je još uvek bio u ogrtaču jednog od stražara savladanih

pred zamkom. Bio je zapamtio izgled onog što ga je drugi zvaoimenom Oskar. Produžene zulufe imao je i Lun kao deo maske

perača prozora, a sada dodade i obešene brkove, produžene sobe strane vilice. Kad se nađe na svetlu, Lun se pogleda uogledalu još uvek zaklonjen dovratkom. S nekoliko crvenih iplavičasto sivih poteza bojom na licu Lun postade vrlo sličanOskaru. On slobodno zalupi vrata i uđe u hodnik. Stražari predForberovim vratima se trgoše, ali kad videše poznati lik ineobični ogrtač za noćno stražarenje oni se opustiše. — Šta tražiš ovde, Oskare? - upita jedan.Lun požuri ćuteći i dajući nekakav znak, kao da je nešto iza

njega. Forberovi čuvari pogledaše tamo i izgubiše nekolikodragocenih trenutaka.

A onda Lun napade onim udarcima od kojih zavisi život inapadnutog i napadača. Ako nisu sasvim precizni, jer su izcrnog registra otimija, mogu da ubiju, ali mogu i da neparališu žrtvu. To bi bilo dovoljno da čuvari kriknu, ili seoglase na bilo koji način. Ali Lun je retko grešio, ako se većodlučio a ovaj opasni napad. Oba snažna i gruba čoveka samotrgoše glavama jedan na levu, a drugi na desnu stranu, jerudarci po vratu bili su kao da ih je sasekla sablja. Bezglasnose srušiše, kao ispražnjene vreće.

Makferson beše odbacio ogrtač i sada dotrča za Lunom. On podmišice podiže oba onesvešćena čoveka, a Lun opipa susedna

vrata. Bila su zaključana i on morade da upotrebi svojuniverzalni kalauz. Radio je to brzo i smirenim pokretima, ali

trenuci iščekivanja da neko naiđe i podigne uzbunu potrajašeskoro dve minute. Konačno, vrata popustiše i Makferson sačekada Lun osmotri prostoriju. Bio je to jedan salon odmah dobiblioteke Endrjua Forbera. Ubaciše opuštena tela stražara, aonda ih sakriše iza duge sofe. Lun nije znao da li su živi,ali nije bilo vremena da se i to proverava. I njima ubrizgasnažno omamljujuće sredstvo, a onda gurnu neku vrstu igle sasjajnom crnom glavom kroz ključaonicu.

On i Makferson zakloniše se iza velikih zastora pred

prozorom. Lun je slušao razgovor višeg inspektora Pintera ijednog od najvećih gangstera Londona.



XI — Da li je vaša poseta vezana za istragu smrti izvesnog

Terensa Bomonta? - upita Endrju Forber s izrazom

nezadovoljstva na licu.

— Potrebno je da se odmah razumemo - smeškajući se odgovoriviši inspektor Pinter čekajući da ga domaćin ponudi da sedne. — Poseta je sasvim lične prirode. Ja tražim vašu pomoć isaradnju.

— Slab sam radnik policije, jer se u njoj stvaraju sumnje omojoj ispravnosti. Ništa nemam da izjavim - reče Forber i dadeznak gostu da sedne.

- Nismo se razumeli — nastavi viši inspektor Pinter. - Ovonije susret policajca i sumnjivog čoveka. Ovo je razgovor dvaokorela gangstera.

-Vi vređate! Ja ne prihvatam takav razgovor! - trže se

Forber i kao sneg bele vlasi proređene kose mu se pokrenuše. - Moj dosije o vama je vrlo obiman, težak i dokazan.

Ubistvo Silkija Grejma u zatvoru, puškaranje s krijumčarimakod Aldeburga, veze u Bombaju, Singapuru, Tokiju i mnogim

gradovima sveta od Kanade do Japana, ubistvo vašeg kompanjonaKartera i hrpa drugih stvari vaše su delo - pričao je Pinter.

- To nije tačno! Nemam ništa... — zausti Forber.

- Imate, ali ja vas ne optužujem. Ja vam se divim. Svedokaze sam prikupio, ali ne da vas uništim. Sakrio sam ih daih iskoristim u pogodnom trenutku.

- Ne shvatam igru... Je li to učena? - Naprotiv! Nudim saradnju. Ja sam nešto naročito i mogu da

vam koristim.- Još uvek ne shvatam. - Čuli ste za ubistvo zlatara Mortona i dva policajca?- To su izvršili policajci. - Tačno. Učinili su to moji ljudi, koje sada skrivam. Oni

su izvršili i mnoge druge pljačke i provale. Najuspešnijagrupa obijača u Londonu, to je moja.

- Kakvu ste mi to glupu podvalu smislili? - upita Forber i

neprimetno pritisnu jedno dugme pod naslonom svoje fotelje.

Tamo je bio ugrađen mangetofon za eventualno neprimetnosnimanje nekog razgovora.

- Da li je grupa u kojoj su ubice policajci Arči Brend,Sloun Kolton, Džejk Hartli i Uri Simpson zaista vaši ljudi? -

upita zatim.-Jesu. Imam još veću grupu u Bristolu, koja radi oko celog

Bristolskog kanala od Gločestera do Kardifa. Tamo sam radioranije, ali držim konce i plen u svojim rukama. Ovde je mojagrupa manja, ali ljudi su prave paklene mašine. Jedan od njihje vama vrlo dobro poznat. Zabrinuti ste i zato dobro znate

imena mojih ljudi.

- Šta vam to znači? - Džejk Hartli je vaš vanbračni sin, ali niste se usudili



da mu to otkrijete. Tajno ga pomažete, ali ja sam to utvrdio. Čudne stvari... Dobro, govorite dalje. - Jedno vreme nosio sam se mišlju da vam preotmem

krijumčarsku mrežu. Ja sam poslao specijalnog agenta Bomontada to učini u ime policije, ali držeći vezu samo sa mnom.

Uvideo sam da to ne valja, jer vas ne može lako da zameni nekonov u tom poslu. Odustao sam i javio vam ko je Terens Bomont.

- To ste vi bili?!- Da. Javio sam i o Simonu Farneu kao inspektoru Interpola.

- Zabrinula me njegova misija.- Ali on nije iz Interpola. Pod tom maskom krije se Donald

Sikert.- Kralj ponoći?! — panično poskoči Forber. - Da, on je prilično izmešao moje karte - uzdahnu Pinter i

poćuta nekoliko trenutaka. — Otkrio sam to slučajno i promašiosam priliku da ga uništim. Oteo sam njegovu poznanicu Nensi

Nikolson i njegovog prijatelja Rona Stonera, takođe za sve nasopasno njuškalo.

-Opasan promašaj - primeti Forber.- Brzo sam popravio stvari. Sada je u mojim rukama Lunova

devojka Džejn Vitington. - Vi ste je kindapovali?!

- Jesam i to je najveći adut u mojim kartama, koga je Lunprevideo mešajući.

- Ko je ubio Terensa Bomonta?

- Učinio sam to lično, da povratim plen, koji je bio kodnjega i koga sam mu predao kao propusnicu u vaš krug.

—Vi ste zaista opasan čovek — zaključi Forber. — Zar misliteda mogu da prihvatim tako opasnu vezu? — Morate, jer ja ne želim da prodajem ogromni plen za

četvrtinu ili čak deseti deo vrednosti. Hoću pun iznos. Razumese da vama pripada vaš deo — odgovori Pinter.

U tom trenutku vrata se naglo otvoriše i jedan od stražara skule utrča i dade znak Forberu da želi nešto da saopšti samonjemu. Izmakoše se u ugao biblioteke i stražar brzo iisprekidano ispriča:

- Primetio sam da se psi ne čuju, a ne kreću se ni stražarikod ulaza. Sve sam obišao. Leže mrtvi u jednim kolima.

- Gde su moji pratioci? Kako si ušao bez njih ovamo? — Pred vratima nema nikoga — odgovori stražar. Forber razmisli i priđe inspektoru Pinteru, a pri tome mu se

u rukama nađe pištolj. - Podignite ruke, inspektore! Ovde se dešava nešto čudno i

dok razjasnimo... — Šta se dogodilo? - zubnjeno upita Pinter.

- Ubijena su dva stražara dole, a moji lični čuvari sunestali. Kakva je to igra? - odvrati Forber.

— Slutim... Ja nemam s tim nikakve veze... Plašim se da jeLun u blizini. To liči na njega — odgovori Pinter jedva

udišući vazduh da udahne. Nešto ga je stezalo u grlu, kao da ga već drži čvrsta šaka



mornara Makfersona.U svim prostorijama posluge i stražara pištao je signal za

uzbunu. Pinter pokaza prema vratima susedne sobe i reče: - Idite ispred mene, Pinteru. I ne pokušavajte ništa, jer

moraću da pucam bez razmišljanja.

- Kud me vodite?- U moje sklonište.

— I sam se osecam nesigurno Spreman sam da se pokoravam svedok se ne otrkije šta se događa. O mom dolasku ovamo ne za nijedan živ čovek na svetu - pričao je Pinter poslušno idućiispred Forbera.

Tako stigoše u sobu u kojoj su se krili Lun i Makferson. Lunje razmišljao da li da odmah napadne. Želeo je da čuje gde suPinterovi zločinci odveli i gde kriju svoje žrtve, a to jošnije bilo izrečeno. Bilo je opasnosti da Pinter počne da ćutii tako ugrozi živote nedužnih Džejn, Nensi i Rona.

U jednom trenutku Pinter se nađe blizu zavese i Lun bacimikro odašiljač tako da se on svojim oštrim, savinutim ilepljivim dlačicama uhvati za desni rukav njegovog sakoa odgrubog tvida.

Lun je čekao i ne sluteći šta se događa. Nakon nekolikotrrenutaka, u toku kojih je mislio da su Forber i Pinter došliovde da sačekaju ishod uzbune, nastade potpuna tišina. Kad Lunprovire iza zavese, u sobi nije bilo nikog.

Lun i Makferson iziđoše iz zaklona i počeše da traže putkojim su nestala dva zlikovca. Opet izgubiše nekolikodragocenih sekundi.

— Postoji neki tajni prolaz Sklonimo se da oslušnem — rečeLun.* — Dakle, ovo je vaša tvrđava u tvrđavi - zaključi Pinter

pošto prođoše kroz tajna vrata, siđoše uskim stepeništem inađoše se u prostorijama obezbeđenim čeličnim, trezorskimvratima.

— Stanite uza zid, oslonite se na njega ćelom i staviteruke na leđa, jer moram da vas vežem, dok ne vidimo šta sedogađa

— naredi Forber.

Pinter posluša i oseti kako mu se oko ruku omotava hladanmetalni lanac. Odmah zatim Forber ga dovede do fotelje i

posadi ga u nju, a onda mu veza noge i proveri veze na rukama.-Umrećete ovde, Pinteru, ako je gužva u mojoj kući vaše

delo. Istina, moraću da nestanem iz Londona, ali' uvek mogu dase zaštitim na najbolji način - reče nakon toga.

Lun je čuo svaku reč, ali to nije bilo dovoljno da otkrijegde se nalazi »tvrđava u tvrđavi«. U tom trenutku u sobuupadoše tri Forberova revolveraša i počeše da istražuju.Makferson iznenada jurnu na njih i jednog obori pesnicom, a

drugog morade da ustreli iz svog kolta, koji grmnu kao topčić

i označi mesto u zamku ka kome treba da jurnu svi napadači. Lun beše onesposobio trećeg revolveraša i dade znak



Makfersonu da krenu. Probiše se do blizu vrata ka verandi, alitada se ukazaše gonioci. Zapraštaše dve mašinske puške ipištolji. Lun i Makferson odgovoriše smrtonosnim pogocima izzaklona kod prozora, a onda probiše veliko staklo i nađoše sena verandi.

Odozgo sa kule odjeknuše dva hica, ali Makfersonov kolt opetgrmnu i jedan pištolj kliznu niz kulu, pade na tlo i jošjednom opali. Njih dvojica provukoše se između granitnihstubića ograde i obesiše se niz verandu. Skočiše u istomtrenutku i potrčaše ka malom paviljonu stotinak jardiudaljenom u parku oko zamka.

Za njima se oglasiše pucnji, ali opasnost je bivala svemanja. Brzo stigoše da pređu visoku ogradu, a zatim nađošesvoj kamionet i povezoše se dalje od zamka, da mu se opetpribliže sa severne strane.

Celo vreme Lun je slušao razgovor u Foreberovom skloništu.

Gangster je interfonskom vezom primao obaveštenja odogađajima. Četiri revolveraša bila su mrtva, jedan teško ijedan lako ranjen.

-Sklonite ih u podrum. Ako se pojavi policija, recite da se

ovde ništa nije dogodilo. Izjavite da se pucalo negde ublizini — naredi Forber.

Još neko vreme primao je izveštaje i davao naređenja, a ondase obrati višem inspektoru Pinteru-,

- Šta kažete na sve ovo? - Taj prokleti Lun... Bio je i on ovde na onom primanju, pa

mu je bilo lakše da se uvuče — odgovori Pinter.

- On je vama na tragu. Vi ste dirnuli njegovu Džejn, a neja! Vi ste doneli kugu u moj dom! — vikao je Forber dok su mubledo plave oči zurile ukočeno.

Nisam to želeo... Prosto je neverovatno kako je Lun uspeo dastigne baš kad sam ja ovde... Kunem se da niko živ ne zna dasam krenuo k vama!

- Dovoljno je što je to Lun znao. - Ali kako? Otkuda?- Saznaćemo to kad vas odnese đavo. Ili možda nikada nećete

ni moći da shvatite. A sada ispričajte šta ste hteli od mene! - Došao sam da vam kažem sve i da vam se priključim.

- A šta to praktično znači? Jer, što bih ja gazio u mutnuvodu, koju ste vi zamutili?

- Imam ogroman plan... Imam u rukama one koji su tragali ioko vas. Ubio sam Bomonta... Otkrio sam Luna... Imam u rukama

Džejn Vitington. - Gde se ona nalazi? - upita Forber.Lun se pretvori u uho i dade znak Makfersonu da se ne

pokrene, a sam zaustavi disanje.- Imate li plan grada sa okolinom? - upita Pinter.

- Zar ga ne vidite tamo na zidu?

- grubo odvrati Forber. - U ovakvom gradu zatreba svakog časa.

Skinuću ga da mi pokažete to mesto.Former skide veliki plan i baci ga preko stočića pred





— reče viši inspektor Pinter. - Dakle, još se malo lažemo, Pinteru primeti Forber.- Želeo sam da svoje ljude i zarobljenike sklonim uz vašu

pomoć, pa da porazgovaramo kako da se dočepamo Luna. DžejnVitington je mamac, koga Lun ne može da obiđe.

Posle, verovatno, sveli bismo sve račune — priznade Pinter.-Sve to će da preuzmu moji ljudi. Napišite samo poruku

svojim momcima da prihvate pomoć. - Šta treba da napišem. -Kažite da šaljete pomoć, koju treba da prihvate kao da ste

vi tamo. Preseliće se u bolje skolnište, a vi preuzimate svuodgovornost. To je dosta.

-Zar nije bolje da ja pođem s vašim ljidima. - Vi ne možete napolje dok ne uredimo mnoge stvari. - Ne razumem - reče Pinter promenjenim glasom. -Razumećete.

Mora da postoji način da dobijem dosije o onim dokazima iproverim niste li ostavili neku minu — objasni mu Forber. — Dalje, sav plen treba da mi predate. ..

- Onda ja ostajem bez zaštite. Možete i mene da likvidirate- prekide ga Pinter.

- Dovoljna je moja reč. Zar nije? reče gangster. - To nije baš... Ne mogu to da prihvatim. Sami znate da ne

mogu...

- Ne brbljajte gluposti! - prekide ga Forber i dade znakpratiocima da priđu.

Naredi im da ga odvedu i zaključi: - Pretresite ga još jednom i oduzmite mu odelo i sve

predmete. Tamo ima veš i sve što mu treba. Odelo donesiteovamo.

Lun je čuo proteste uplašenog Pintera, ali više nije čuo štase govori oko starog gangstera. Na kraju, kad Forberovi momcidonesoše isnpektorovo odelo, Lun je čuo zadnje reči:

- Spalite sve to u kotlu za grejanje. Naredite da se u ponoćokupi deset ljudi iz grupe »Ojmen«. Dobiće važan zadatak.Posle toga daćete Pinteru da prepiše jedno pismo za svoje ljude. Kad se odmorim, nastaviću razgovor sa

njima, ali tamo gde ste ga smestili. Izvršite!Makferson je ćutao, da Lun razmisli. Znao je da se grozna

opasnost nadvila nad Džejn i ostale otete. Ali, pogađao je išta bi Lun mogao da učini. Toliko dugo su se zajedno borili dasu već pogađali misli jedan drugom.

- Zar nije tako? - upita Lun posle dve minute ćutanja. - A šta bi drugo?! - uzvrati Makfereson, kao da mu je Lun

pre pitanja otkrio sve svoje misli.- Dobro je što ovde imamo dosta gasa i oružja — dodade Lun.- Kad napadamo? - upita mornar.

- Čim se domognemo jednog služebenog policijskog automobila

- odgovori Lun. - Potrebne su nam uniforme i način da bezborbe stignemo do Forbera. On sada zna gde je Džejn, a on



priprema svoje ljude da ubiju i sve otmičare i sve otete.

XII

Inspektor Skotland Jarda Filip Noulton nije mogao da istera

jedan lik iz svojih misli, iako je pokušao da na to prisilisamog sebe. Nema osnova nikakvoj sumnji na njega, govorio je usebi. Možda sam surevnjiv i zavidljiv... Naravno da može dabude i on, ali i ja i svaki inspektor, oficir ili viši šef upoliciji. Ipak, ne zatvaraj oči ni pred slutnjom. Proveri,stari, uštogljeni policijski moljče i tek onda...

Uspevalo mu je da na ćasak zaboravi svog višeg inspektoraDžordža Pintera, ali on se javio u trenutku kada su dvaočevica otmice Džejn Vitington opisali policajce i inspektora.On u mislima ugleda široko lice Slouna Koltona, potkresane ikicoške brčiće na lepom licu Arčija Brenda i visoku figuru

Džordža Pintera.Da bi razuverio samoga sebe, oseti potrebu da o svemu

porazgovara baš sa Pinterom. Tražio ga je na više mesta uSkotland Jardu, a onda pozva stan. Javi se Marsela Pinter i

izruči bujicu reći preko telefonske veze pravo u uhomrzovoljnog Noultona:

- Skoro ga i ne viđam. Stalno je na poslu. Nisam ga nidanas videla od jutra. Ponekad se makar javljao, a ovih danane čini ni to. Prosto mi je sumnjiv...

»Prosto mi je sumnjiv... Prosto mi je sumnjiv«, ponavljalesu se te reći u Noultonovoj glavi još dugo posle razgovora sa

Pinterovom ženom. To je prava napast u ćoveku. Već eskalirajumoje ideje o Džordžu. Zar sam spreman i na provalu?1... Čovekpostane čudan u stalnoj borbi sa zločinom, razmišljao jedalje.

Ali nije odoleo napasti, koja ga je- nagrizala. Što se višebranio od neosnovanih zaključaka sve više su se rojila pitanjao tome je li Džordž Pinter sumnjiv.

Da li je on mogao da bude tajanstveni Bil? Mogao je, jersećam se da je bio odsutan baš u satima i danima koje jepoginuli Bomont naveo kao vreme posete svom tajnom šefu u kućikod Patentnog ureda.

Da li je on vodio bandu provalnika? On je uzalud ispitivaogreške nekih policajaca. Među njima bili su baš Kolton,Simpson, Brend i Hartli. Bili su optuženi za najtežeprekršaje, ali su sasvim opravdani, a drugi su kažnjeni zamale prekršaje normi policijskog ponašanja.

Jedno za drugim redala su se pitanja, od kojih je svakomoglo da se uklopi u optužbe bez činjenica, ali od kojihnijedno nije dobijalo jasan odgovor o Pinterovoj nevinosti.

Inspektor Noulton siđe u tehničku službu i potraži starogmajstora za sefove. Izjada mu se da je u neprilici, jer super

intendant traži jedan dokumenat, zbog koga mogu da nastupe

ozbiljne posledice, a on je zaturio ključeve. -Sam znaš, stari moj, još kad sam bio početnik da sam imao



poneku grešku te vrste. Možeš li da mi pomogneš, ali da o tomene kažeš nikome? - reče on na kraju.

- Veoma te cenim, Filipe. Za tebe bih učinio i nešto teže.Gde da dođem? Ja i ne znam gde je čija soba - odgovori stari tehničar.

-Ja i Pinter imamo zajednički sef, jer imaju ga samo višiinspektori. Sobe su nam jedna do druge, ali idemo zajedno -reče Noulton i sačeka da tehničar spremi komplikovane alatkeza otvaranje sefa.

Kad krenuše, on zastade i upita: - Rekao si da je sef kod Pintera?

Noulton potvrdi:- Onda ne treba da idem. Ne volim tog čoveka, a ne znam

zašto. Pre dva meseca išao sam da zamenim detalje brave i ključeva natom sefu. On se žalio da je taj sef služio mnogima i da želi

izmene. Prepravio sam bravu i ubacio nove uloške tako da stariključevi i brojke ne funkcionišu, ali imam skicu. Čuvam takvestvari, jer desi še da se sefovi neko vreme teško otvaraju.Pogledaću i mogu brzo da načinim novi ključ - objasni majstor.

Vratiše se i nakon jednog sata Noulton je imao šifrubrojčanika i ključ za bravu, jer sef je imao oba sistema. — Doneću ključ da ga zajedno uništimo, ako je to pravilo -

reče Noulton. — Dovoljno je da kaže tom Pinteru, ili da mu ga daš. Učini

kako ti je volja. Ti sefovi inače više služe za skrivanje pićai cigara, nego za nešto korisno — odgovori majstor.

Noulton požuri i kroz unutrašnji prolaz iz svoje uđe uPinterovu sobu. Brzo otključa sef i poče da ga pretražuje.Skoro je pao na pod kad ugleda torbu punu novčanica i zlata.Po opisu zaključi da je to deo pljačke kod zlatara Mortona. Toje bilo dovoljno, ali Noulton detaljno pretraži dokumentaskrivena u sefu. Nađe dosije Endrjua Forbera i poce da gaprelistava.

— Uh!... O-hoj!... Neverovatno!.. — uzvikivao je poluglasno s vremena na vreme, a onda počeuzbunu.

Pozva super intendanta i zatraži hitan sastanak. Tamo izloži

sve činjenice i zatraži odluku o istrazi nad višim inspektoromPinterom. Super intendant je morao da sazove najbliže članoveuprave i tek u dvadeset i jedan sat doneta je odluka: uhapsitiEndrjua Forbera i višeg inspektora Pintera. Izvršiti pretreskod oba krivca, ali sve u okviru hitnih ovlašćenja. Superintendant za to vreme će da isposluje rešenje državnogtužioca.

Tako je inspektor Noulton upao s grupom policajaca u stanvišeg inspektora Pintera, ali rezultati su bili mršavi. Našaoje samo staru Pinterovu beležnicu i u njoj samo jednu moždazanimljivu belešku: »S. Kolt. 2.000. On kupio staru kuću kod

pruge, 114. E, 1-2.« To je tek trebalo da se odgonetne. Inspektor Noulton je



morao da izmisli priču o opasnosti koja preti Pinteru, njegovoj kući i Anđeli. — Zato ostavljamo zasedu kod vas, a molimo da ostanete u

svojoj sobi. Na telefonske pozive ne odgovarajte, a sami ne

treba da pozivate. Strpite se koji sat, a onda, čim stigne

Džordž, biće sve u redu — reče joj odlazeći. — Mislim da ste mu se zamerili, gospodine Noultone. Ovo jemalo ličilo na traženje nekog hitno potrebnog dokumenta, amnogo više na običan policijski pretres u stanu nekog zločinca

— smeškajući se reče Anđela Pinter. — Džordž može to da razume kako treba, siguran sam -

zaključi inspektor i iziđe. Odmah poče da priprema celu policijsku brigadu za odlazak ka

zamku Endrjua Forbera. Pošto je trebalo da svakoj patroliizloži plan dejstva, jer nije smelo da se dogodi da Forberumakne na neki način, inspektor odmah posla prvu patrolu da

izviđa u blizini zamka. Izabrani policajci, stari idobroćudni, malo pregojeni, ali još uvek dovoljno pokretni BakHigins i mladi, visoki delija Den Kolbi odmah krenuše. *

Tek ovde, kad se našao zatvoren u niskoj i zasvođenoj ćelijiod armiranog betona, viši inspektor Skotland Jarda DžordžPinter oseti pravi smisao vučjeg čopora, koga je svet nazivaopodzemlje. Nema milosti, obzira, morala, popuštanja ipoverenja. Sve je svedeno na grubu silu, tajnost i

bezobzirnost. Jedini zakon je činiti sve da se ostaneneotkriven. A on je prekršio taj zakon.

Otkrio se pred svojim ljudima i pred Forberom. To što je biona tako važnom mestu u policiji i imao prilike da dugo ostaneizvan svake sumnje i provere, navelo ga je da poveruje u svojuzločinačku genijalnost. Smatrao je da uvek može da prevarisvakog čoveka.

Do ove večeri zamišljao je sebe kao moćnog gospodara bandikoje vladaju Londonom i imaju veze na svim kontinentima. Zato

mu je bila potrebna krijumčarska mreža Endrjua Forbera.Iskrenošću je hteo da zadobije poverenje starog gangstera,kome je u mašti spremao propast i smrt, kad mu više ne budepotreban.

Svojim obijaćima Koltonu, Brendu i Hartliju takođe jespremao uništenje. Hteo je da mu posluže dok se ujedini saForberom, a onda, pošto su mnogo znali, trebalo je da nestanu.Trenutno je bio osetio nekakvu čudnu želju da se bar nekomepokaže kao moćni šef bande. Imao je grupe u Bristolu, ali nijedoživeo da ga pogledaju ljudi sa strahopoštovanjem, da ga slu-šaju kao generala zločina. Pored toga što su mu Kolton, Brendi Hartli bili potrebni, žudnja da se pokaže pred njima bila jejači razlog što se otkrio.

Sve to je sada shvatio jasnije i potpunije nego ikad. Samom

sebi je priznao greške, ali i to da je sve kasno. Sada je

tražio izlaz, ali ga nije video. Jedina nada bio je dosije uSkotland Jardu. To je shvatio i resio se da ne popusti.



Jedan od Forberovih pratilaca dođe pred rešetke i upita želili nešto da večera. On odbi i zatraži samo malo viskija inekoliko cigara. Gangster mu donese i pruži kroz rešetke.Pinter pokuša da razgovara u nadi da će možda otkriti nekunovu mogućnost izmene svog položaja, ali mu revolverás grubo

reće: - Zaveži, policijska njuško! Nakon pola sata pojavi se Endrju Forber u pratnji dva svoja

telohranitelja. Jedan od njih nosio je u ruci kofer. Drugi

pratilac otključa rešetke od dva cola debelih šipki i oneškripnuše u ležištima. Svi uđoše i opet zatvoriše. Forber sedena sto, a pratilac spusti kofer i otvori ga na betonskom podu.

Pinter pogleda i zadrhta od onog što je video. U koferu sekao zmija skružena u snu video bič od pletene grube kože.Pored njega bila je stezaljka za drvene ploče, koju su većvekovima mučitelji upotrebljavali za stezanje glave žrtvi.

Lampa za lemljenje, veliki špric s iglama i drugi predmetidopunjavali su zločinački pribor.

Žele da me zaplaše, pokuša da ohrabri samoga sebe DžordžPinter, ali pogled mu se vraćao na te alatke užasa.

- Gde je taj moj dosije, Pinteru?- upita Forber.

- Dobro je skriven. Pretpostavljao sam da bi moglo da mi se unekoj prilici dogodi ovo što sada trpim... Zato sam dosijesakrio u Skotland Jardu. Sem mene, niko ne može da ga uzme — odgovori Pinter.

-Ipak, mora da postoji način. Napolje s tim, Pinteru! -

uzviknu stari gangster.- Ne postoji... Moj sef otvoriće samo onaj ko dođe na moje

mesto, ako nestanem. A onda... Tamo ima suviše dokaza — odgovori Pinter.

- Želim da znam nešto više o tim dokazima - reče gangster. Pinter to prihvati s olakšanjem, jer zaista su dokazi bili

neoborivi, a bilo ih je nekoliko. Skoro tri godine prikupljao

je i skrivao optužujući materijal protivu Forbera. U početkuje taj materijal Pinter skupljao da trijumfuje velikimpolicijskim uspehom. Ali kasnije je otkrio da tako savršenakrijumčarska mreža i bogatstvo Endrjua Frobera mogu da se

osvoje. Tada se i začela misao o primeni plana kakav jeostvario Japanac.

— Posle svega što sam ispričao, nema razloga da ne dobijemvaše puno poverenje. Doneću dosije još noćas. Ne treba da memučite, jer time se ništa ne postiže — zaključi Pinter. — Opiši mi tačno mesto gde si ostavio dosije — reče Forber

smrknuto.

Pinter odgovori ne skrivajući ništa. Jedino nije pomenuo daje ključ od sefa u svežnju ključeva koji mu je oduzet ovde,ali na to je mislio iskusni gangster.

— Gde je ključ od sefa i koja je šifra? — upita on.

— To ne mogu da kažem. .. Ne mogu sada, jer ipak mi pripadaneka zaštita... - zbunjeno odgovori Pinter. — A to vam ne bi



ni koristilo.Forber dade znak svojim ljudima

i oni počeše. Viši inspektor Skotland Jarda, tajni vođa gangsterskih bandi

i samouvereni kombinator zločina Džordž Pinter je urlikao od

bola. Konačno klonu i prošaputa: — Prestanite... Ključ je u svežnju onih što ste mi ihoduzeli... Šifra je slovna i čini reć brink'. Međutim, -nikone može da uzme ključ ni moje ni Noultonove sobe, sem nas

dvojice. — Zašto Noultonove? - upita Forber.

— One su povezane vratima — odgovori Pinter. — Zašto me nepustite da donesem dosije i još jednom dokažem spremnost daučinim sve što je u zajedničkom interesu. — Tai glupi rizik bio bi nepotreban. Velika organizacija

koju vodim bila bi slepa bez svog čoveka u Skotland Jardu. Mi

njega nikada ne dovodimo u opasnost, ali kad nam zatrebaobaveštenje, on je tamo. Sada može da uzme taj dosije — objasni Forber.brink - obala, ivica (engleski)

baš u tom trenutku poče da se pali crvena lampica kao znakpoziva interfona. Forber svojim ljudima reče da sačekaju, a onode da se javi.

Vratio se bled i uznemiren.- Prokleti gade! — uzviknu teško dišući. — Moj čovek u

Skotland Jardu javio je o katastrofi...- Šta se dogodilo? - jedva smože snage da upita Džordža

Pinter.-Otkriven si, bedniče! Tvoj inspektor Noulton već je u

tvojoj kući, gde vrši pretres! - odgovori gangster. - Naložiosam svom čoveku da čeka spreman. Poslaću mu ključ, a šifru sammu već rekao.

Pinter nije mogao da kaže ni reč više. Znao je da se zanjega svet srušio. Ostala mu je jedino osveta. Ostali su mutaoci, ali i njih je otkrio ovom belokosom i nemilosrdnom vođizločina.

Dakle, nije mu ostalo ništa. Jedino kad bi mogao nešto daizmisli... Mozak mu je grozničavo radio, a onda se on nasmeja

na neki ćudan način. -Moraćemo ipak da se nagodimo, Forberu. Nisam ni ja bio

suviše glup. Imam i ja svog čoveka u tvojim redovima. Dosije umom sefu nije jedini. Kopije su bolje smeštene i niko ne možeda ih nađe sve dok sam živ i ne izostanem duže od deset dana — ispriča zatim.

-Za moju propast dovoljno je što postoji taj jedan dosije.Zato moraš da umreš, Pinteru! - odvrati gangster i opet mu sepokrenuše kao sneg bele vlasi kose na temenu.

- Bilo bi glupo! - odvrati glasno Pinter. - U dosijeu je

sve o krijumčarskoj mreži, ali nedostaje ono što se odnosi na

tebe. Sam znaš da u krijumčarskoj mreži koju imaš niko ne znada si baš ti šef. Sve dokaze uperene baš protivu tebe izvukao



sam iz dosijea u sefu, ali sam ostavio na bezbeđnije mesto. - Još tada si se bio opredelio da me ucenjuješ i držiš u

rukama, zar ne?

- Još se nije bilo dogodilo sve što je sada došlo. Lun minije bio na tragu. Moji momci ovde nisu bili otkriveni...

-Mislim da razumem. Ostaćeš ovde sve dok ne budem siguran dasu sve zamke uklonjene - zaključi Endrju Forber i iziđe.

Trebalo je da o svemu dobro razmisli, a pored toga da odmahpreduzme mere opreznosti.

Već nakon nekoliko minuta slao je na izgled beznačajneporuke na mnoge adrese. Dešifrovane one su značile uzbunu iprimenu plana skrivanja svih tragova i dokaza.

Prekide ga poziv iz kule, odakle je stražar javljao dadolaze jedna policijska kola.

- Ima li znakova da u blizini ima još policajaca? - upitaForber.

-Ništa nismo primetili. Iz kola izlaze samo dva policajca itraže da uđu - odgovori stražar.

- Dočekajte ih mirno, ali u holu postavite skrivenu zasedu,da ih savladamo, ako žele nešto neprihvatljivo - narediForber.

***

Lun i Makferson su tražili. Naiđoše na kola saobraćajnepolicije i Makferson je vozio za njima tražeći priliku da impriđe. — Daj im znak svetlima da stanu

- reče Lun kad se oboja kola nađoše na putu bez kuća prema

Dabden Grinu. - Pustićeš da ja obavim posao. Makferson posluša i policijska kola stadoše na jednom

proširenju. Makferson zaustavi iza njih, a Lun iziđe i priđepolicajcu za upravljačem, koji spusti staklo. — Šta želite? — upita on osmotrivši Lunovo radno odelo i

natpis firme na kačketu i bluzi. — Treba da stignemo u Onger. To je naselje u blizini, ali

zaboravili smo da ponesemo plan puteva. Smetamo vam u poslu,ali noć je i teško se snalazimo — odgovori Lun.

U ruci je držao spremljenu gasnu fiolu, ali povuče ruku savrata ne koristeći gas.

— Vratite se kojih pet do šest stotina jardi nazad, a ondaskrenite kroz naselje pod padinom. Zove se Lajton. Put vodi

dalje između kuća koje se zovu Tejdon Bojs - objašnjavao jepolicajac.

Lun se zahvali i brzo se vrati ka Makfersonu.

— Šta se dogodilo? Zašto nismo uzeli ta kola i njihoveuniforme? — upita Makferson.

Lun se nasmeja i odgovori:

- Oba su jedva srednjeg rasta, a ujedno vitki i mladimomci. Ne verujem da bi u njihove uniforme stalo ni pola tebe.

Mornar opsova i okrenu kola na proširenju. Vratiše se kadvorcu. Nisu razgovarali, ali oba su znali da oko ne nađuodgovarajuće policajce moraće da uđu u dvorac na drugi način,



pa makar i probijanjem na silu.Sreća ih ipak nije izneverila.Ćim su minuli prilaz

Forberovom zamku, u magli ugledaše trepćuće svetlo policijskihkola koja žure. Lun reče Makfersnu da svetlima da signal i dase postavi odmah tako da policajci stanu.

Bila je to patrola koju beše poslao inspektor Noulton. Vozioje stari policajac Bak Higins, dobroćudni neženja, snažan iutegnut u širokoj, ali njemu ipak tesnoj uniformi. Pored njegaje sedeo mladi i visoki Den Kolbi.

- Dolazite kao naručeni - reče Lun kad ih osmotri. — Šta vam se dogodilo? — upita Bak Higins očito s

nestrpljenjem.-Otkazao nam je upravljač i umalo nismo stradali — reče Lun.

— Niko nije naišao da nam pomogne da poguramo kamionet makarnekoliko jardi. Zakrčili smo put — odgovori Lun.

- Žurimo, ali moramo da pomognemo - obrati se Higins svom

mladom drugu.Ali u tom trenutku obojica izgubiše svest. Iz Lunove ruke

oslonjene na spušteno staklo patrolnih kola beše isteklodovoljno uspavljujućeg gasa trenutnog i snažnog dejstva.

Makferson i Lun ih brzo iznesoše do prvog drveća. Dok ih jemornar svlačio. Lun ukloni jedna i druga kola, a onda donesenepromočivu ciradu i ogrtače iz policijskih kola.

- Ne treba da ozebu nedužni ljudi - reče dok ih je smeštaouz mornarevu pomoć.

Uniforme su im odgovarale toliko da niko ne primeti da nisunjihove, makar pri prvom razgovoru. Lun obavi posao oko

trajnijeg uspavljivanja oba policajca, a zatim on i Makfersonpožuriše u kamionet. Presvukoše se i uzeše potrebnu opremu, aonda krenuše.

XIII

Forberovi ljudi su se opirali. Prvo nisu hteli da otvorekapiju na ogradi, izgovarajući se da je ključ kod vratara, aovaj je negde odsutan.

- Zašto ne dođete ujutro, gospodo? - pitao je visoki momak.-Jer nam je naređeno da odmah vidimo tvog gazdu - odgovori

Makferson uhvativši momka za grudi i malo ga podižući odzemlje.

- Možda to treba da ti uteramo u glavu na neki jasniji način. Forberov revolveraš ga pogleda sa mržnjom. - Neka onda kola ostanu ovde - reče Lun i dade znak

Makfersonu da ne odugovlači.Revolveraš morade da ih povede stazom ka dvorcu, a onda ih

uvede u veliki hol.-Žele da vide gospodina Forbera - reče on majordomu i ovaj

ode.Lun osmotri zastore, uglove i nameštaj u ogromnom holu.

Zavesa od teškog baršuna kod jednog prozora pokrenu se jedvaprimetno. Na drugoj strani ista takva zavesa imala je jedan

nabor postavljen drugačije nego kad platno prirodno pada. Tajznak, dostupan samo izvanrednom posmatraču, otkrivao je da i



tamo stoji neko od Forberovih ljudi. Red vitrina sa zbirkomstarog oružja takođe je bilo pogodno mesto za zaklon.

- Upali smo u zasedu. Svud oko nas ima ljudi - šapnu LunMakfersonu.

- Kako stojimo, leva polovina meni, a desna tebi — odgovori

Makferson takođe šapatom, ali smeškajući se kao da se nedogađa ništa važno, nito opasno.Lun klimnu glavom. U tom trenutku stigoše dva Forberova

pratioca i stadoše desno i levo, a zatim se pojavi sam Forber. — Zar ima nešto tako važno da uznemiravate čitavu kuću u

ovo doba? - upita on ne skrivajući nezadovoljstvo. - Već sambio krenuo da spavam. — Mi smo patrola prema ovom delu Epinga. Primetili smo dva

sumnjiva momka, koji su nestali u vašem vrtu - reče Lun. Forber se trže. Bolje ih osmotri, a onda nehotično poblede.

Toliko puta slušao je opis Luna i Makfersona. »Visoki, snažni

i okretni Sikert, ćovek prijatnog glasa... Kao medved snažnimornar, čija kovrdžava kosa pepeljaste boje, zbog sedih vlasiu njoj... . prođe mu kroz misli.

On glasno uzviknu:

-Dobro je što ste došli! Imate svečan doček! U tom trenutku iza zavesa i vitrina sa starinskim oružjem

proviriše cevi mašinskih pušaka i pištolja. Makfersonova rukase pokrenu, ali on oseti da ga Lun zadržava. — Želimo da razgovaramo s vama, ali bez prisustva ostalih -

reče Lun mirno. Bili su to trenuci kada je Oštar sluh mogao da čuje sištanje

gasa iz nekoliko spremišta u Lunovom i Makfersonovom odelu.Njih dvojica zaustaviše dah.

- Dignite ruke! - naredi jedan od revolveraša. Pokazaše se još četiri gangstera, koji su bili skriveni do

tog trenutka. Onaj šesti ostade uz Forbera. Lun prvi dižeruke, a isto odmah učini i mornar, koji je želeo da neštoopsuje, ali nije mogao dok gas ne obavi svoje brzo dejstvo i

dok se ostaci brzo ne razgrade zbog svoje nepostojanosti.Forber je grozničavo razmišljao i htede da naredi paljbu.

Znao je da u susretu s Lunom odlučuju sekunde. Zato poče, alistiže da kaže samo dve reći:

- Bez razmišljanja... Izostade reć pucajte. Skoro u istom trenutku svi prisutni

kao da se ukočiše. Lun i Makferson padoše k zemlji, jer jemoglo da se desi da neko opali sasvim nesvesno, ali tela

prisutnih se prevališe u tišini. Lun i Makferson požuriše da ih razoružaju. Upotrebiše dva

para lisica uzetih od policajaca, a onda kalem naročite tankežice. Nije prošlo ni punih trideset sekundi, a gas je postaobezopasan. Njih dvojica su disali bez straha. Jedino su

žurili, jer uspavaljujuće dejstvo ovog Lunovog pronalaskatrajalo je jedva tri minuta. Ali to je bilo dovoljno.

Savladani zločinci su prestravljeno gledali prema svomtakođe vezanom vođi, koji muklo kriknu.-



- Lun, proklet bio!- Budi razuman, Forberu! - opomenu ga Lun. - Želim da vidim

Pintera i da od tebe čujem samo jedan podatak. Sve ostaloznam.

Forber progunđa nešto sam za sebe i nehotično se osvrnu

prema hodniku, kao da traži pomoć ostalih svojih ljudi.U tom trenutku kroz odškrinuta vrata glavnog ulaza dopreše

zvuci policijskih sirena. Niz stepenište je neko trčao.Ugledaše mu samo noge i čuše glas:

- Policija opkoljava zamak sa svih strana!Pridošlica se sa stepeništa sjuri pravo u Makfersonov

zagrljaj. Pokuša da se otme, ali samo bolno zastenja i klečepod pritiskom čeličnih šaka starog mornara.

- Ponovi šta si video! — uzviknu Forber.- Više policijskih kola oko zamka... Već prilaze! - odgovori

stražar s kule. - Ovo im je bila prethodnica.

- Ovi ni sami ne žele da se nađu s policijom - zlobnoodgovori Forber.

- Mlatni tog momka, neka bude miran neko vreme, pa krenimo! — naredi Lun i povuče vezanog Forbera hodnikom.

Makferson izvrši Lunov zahtev i otrese ruke, kao da jezgrtao prašinu, a onda požuri za Luonom.

- Nema mesta da se sakrijete, niti puta da umaknete — rečeForber.

- Idemo u tvoje sklonište - reče Lun vukući ga uzstepenište i dalje ka ulazu u sobu za koju je znao da skrivatajni prolaz.

- Ne postoji nikakvo sklonište! — uzviknu Forber.

-Moj drug je vrlo neprijatan, Ponekad nehotično smrska tucekostiju čoveku koga želi da iscedi — reče Lun. — Zato jebolje da sve prođe bez svađe.

Dolje su se već ćuli koraci policajaca koji su upali u zamakkroz sve ulaze. Lun otvori vrata sobe pored biblioteke i poštouđoše zaključa ih za sobom.

- Stegni ga malo u lakši zagrljaj, da se seti prolaza dosvog skrovišta

— tiho reče Lun.

Makferson uze Forbera, koji je i sam bio vrlo snažan čovek.Stezao ga je polako sve dok je Forber imao snage da pružaotpor plućima snažno ispunjenim udahnutim vazduhom. Konačno zastenja, htededa vikne, ali samo zakrklja. Makfersonov stisak popusti.

- Sledi prebrojavanje prstiju. Možda ih nemaš sve na broju -šapnu mu Makferson. - Čućeš samo kvrc! kvrc!... Deset puta kvrc! Sklopiću ti šake obratno, ka nadlanicama. Šta kažeš nato, stari morže?

- Tamo... Ona tapiserija krije prolaz... Prvi, treći i zadnjikvadratić se pritisnu — dahćući reče Forber.

- Koji kvadratići? - upita Lun.- Na donjem delu okvira — odgovori gangster i skoro se



skljoka na pod, ali ga Makferson podiže i povuče za sobom. Ram tapiserije kliznu ka plafonu

iotkri prolaz.

Na vratima se čulo lupanje i uzvici:- Policija! Otvarajte!

Kad su provalili, u sobi nije bilo nikog, a tapiserija jestajala spuštena, kao da nikada nije bila pomerena.

Preko svog primopredajnika Lun je slušao glasove u holu iujedno s interesovanjem razgledao sklonište Endrjua Forbera.Odmah je video da je sklonište postojalo još pre osamdesetgodina, kada je zamak izgrađen. Forber ga je samo preuredio iopremio najluksuznijim nameštajem, novom ventilacijom, sjednog mesta dirigovanim liftom za ulaz pratilaca i onih kojinije trebalo da sasvim otkriju tajnu skloništa i sistemominterfonske veze, koja je služila i za prisluškivanje. Lunu jetrebalo samo nekoliko minuta da otkrije način rukovanja svim

tim uređajima, a da ne traži pomoć starog gangstera. — Da li će tvoji ljudi da brbljaju o skloništu? — upita on

preplašenog Forbera. — Ne verujem... Znaju da ni u bilo kakvoj prilici ne smeju

da progovore. A malo ih je koji znaju — odgovori Forber. — Gde je tajni izlaz? - upita Lun, iako nije znao da li

postoji.Mislio je da niko ne bi izgrađivao ovakvo sklonište, a da ne

može i da ga napusti nekim tajnim prolazom, pored onog uzamku. — Ne postoji nikakav izlaz! — brzo odgovori Forber, ali u

glasu je bilo iznenađenja zbog Lunovog pitanja.Lunu nije izmakla ta jedva primetna nijansa i on se nasmeja,

a zatim reće: — Zašto lažeš, Forberu? To ne vredi ni mrvicu truda, a

pogoršava tvoje šanse. Otkriću prolaz, ako postoji, a moj drugće da ti se zahvali na svoj način za pomoć. — Da ga odmah malo zagnjurim pod vodu? — upita mornar i priđe

Forberu. — Urađićemo to na drugi način. Sada da psolušamo šta se

događa gore — odvrati Lun.Uključi ceo sistem interfona i oni oslušnuše.

— Ponovo pretresite svaki delić zamka — naređivao jepolicajcima inspektor Noulton, čiji glas Lun odmah poznade. — Nestali su kao da su propali u zemlju - odgovori neko od

njegovih ljudi.

— Ispitajte sve ljude i žene u zamku — naredi Noulton. — Verujem da postoji neko tajno skrovište.

Malo kasnije neko je javljao da su pronađeni uspavanipolicajci Bek Higins i Den Kolbi. Inspektor naredi da ihprenesu ovamo i zaključi: — To je Lunovo delo. On je negde u kući. Nije mogao da

iziđe.

Sve ono što su izjavljivali Forberovi ljudi i posluga,svodilo se na to da ne znaju ništa o tome gde bi njihov gazda



mogao da nestane. Ponavljali su samo da su ga odvela ona dvapolicajca. — Neće potrajati dugo, a policija će da otkrije postojanje

skloništa — reče Lun Forberu. — Zato da odmah porazgovaramo.Pokaži mi na onom planu grada gde su Pinterovi ljudi i gde

skrivaju otete žene i Stonera. — Ja o tome ništa ne znam - odogovoi Forber.Lun mu ispriča šta sve zna o njegovom razgovoru sa Džordžom

Pinterom i zaključi: — Imam način da sve saznam. Hteo sam da te prepustim

policiji, pa, kako prođeš. Ovako... Mislim da nećeš preživetijedinu šansu koju ti budem dao. — Ja ništa ne znam.... Možda bih mogao... Tražim obećanje

da me pustite da nestanem iz Londona. To je šansa koja bi miodgovarala. Nagodimo se — predomisli se Forber.

Lun odrečno odmahnu glavom i potraži Pintera. Nađe ga

unezverenog i skrhanog. U njemu je ipak bilo toliko snage daiskaže bolesnu mržnju prema Lunu. — Nikad... Ni reč neću da kažem!

— odgoviri on i okrenu leđa. Lun pozva Makfersona i reče da dovede Forbera. Kad se obazločinca nađoše, Lun im ispriča da će odmah da upotrebisredstvo od koga nestaje volja. — To je zločin! Tricijanoaminopropen... Upotreba je kao da

ubijate. .. Ne smete to nad jednim... — mucao je Pinter, kojije znao o dejstvu tog pronalaska, koji briše volju čoveka ipretvara ga uskrušeno i apsolutno poslušno biće.

— Sada ne mogu ništa da rizikujem — odgovori Lun smrknuto,jer i sam nije voleo da gleda ljude pretvorene u bezvoljne,opuštene i nemoćne žive stvorove.

Forber i Pinter su se otimali, ali čvrsti stisakMakfersonovih ruku činio ih je nepokretnima, kao da sustavljeni u metalne kalupe.

Za dejstvo sredstva za menjanje svesti i brisanje volje i

topora trebalo je najmanje pola sata. Zato Lun pođe kaprostoriji uređenoj za Forberov boravak, u kojoj su se na-lazili interfonski uređaj i tajni telefoni. Lun ih pažljivoispita, a onda uze telefon i okrenu broj Forberovog zamka.

Javi se glas nepoznatog policajca. Lun zatraži inspektoraNoultona, koji se javi nakon jedne minute.

- Ovde Donald Sirekt! - reče Lun. - Gde se nalazite? - odmah upita inspektor.

- Stigao sam u grad i javljam da sam odveo Forberaji višeginspektora Pintera - reče Lun.

-Ali ja treba da ih uhapsim! Vi ometate izvršenje... — počeinspektor Noulton.

-Ništa ja ne ometam. Predaću vam ih za jedan sat. Do tadaobavite posao u zamku. Tražiću vas baš na taj telefon -

prekide ga Lun i spusti slušalicu.

Preko interfona čuo je kako inspektor viče: - Halo, Sikrete! Ne prekidajte vezu! Važno je... Prekinuo



je, do đavola i s njim!Verujući da policija ne može brzo da otkrije prolaz do

skloništa, koje je bilo zaista vesto skriveno, a uz toobezbeđeno od napada i u slučaju da neko zna gde se nalazi ikako je izgrađeno. Mehanizam iza tapiserije se iznutra

isključivao, a čelične ploče su ga zatvarale poput najčvršćegtrezora. Lift sa komandama u skloništu bio je isto takougrađen, a pomeranjem jednog zida u podrumu pretvarao se u prolaz.

Bližila se ponoć, a Lun je nalazio snage da se koncentrišena skrivena dokumenta Endrja Forbera. Pred njim je izrastala

slika mreže krijumčara protegnuta na tri kontinenta. On jebeležio podatke sebi u malu policijsku beležnicu Baka Higinsa,a zatim ih prenese na list papira, koji ostavi na Forberovom

stolu uz hrpu tajnih gangsterskih dokumenata.Pronađe i Forberov magnetofon, pa ga pripremi da na traci

zabeleži ceo razgovor. Makferson dovede Forbera i Pintera.- Da li ti sad nešto vrede? - upita Makferson. - Izgledaju

blesavi kao morski krastavci.- Poslužiće koliko nama treba — odgovori Lun.Odmah zatim on uključi magnetofon i poče ispitivanje. Pinter

je pričao sve o svojim zločinima, pa čak i o grupama u Bostonu. Bezvoljno ispriča o skloništu svoja tripolicajca u bekstvu i sve o otmici Džejn Vitington, a zatimNensi Nikoison i Stonera. Forber ispriča isto i dodade danjegovi ljudi već čekaju naređenja da odu tamo i odveduPinterove zličince i njihove žrtve.

- Šta je trebalo da učine s njima? - upita Lun.-Svi su morali da umru, a tako isto i Pinter - odgovori

smireni gangster kao da se sve to njega ne tiče. Lun upita gde je tajni izlaz.

-Počinje odmah ovde - pokaza Forber zid od grubo tesanogkamena. - Dalje vodi betonska cev promera jedan i po jard sveispod zemlje, do ivice vrta. Izalaz je u samom zidu.

-Pa to znači da čovek mora da ide skoro puzajući skorohiljadu jardi - primeti Lun.

-Tačno je osam stotina jardi... Ne treba da se puza, jerpostoje dvoja električna kolica. Po dnu cevi su šine u koje je

uključena struja za napajanje kolica. Stiže se za nešto višeod minuta - ispriča Forber.

On pokaza skrivenu polugu, koja je stavljala u pogonhidraulični uređaj za pomeranje teškog dela zida. Otvori seuski prolaz i Lun ugleda dvoja, niskih kolica. U svaka sumogla da sednu i po dva čoveka.

Lun napisa poruku inspektoru Noultonu o tome da obrati

pažnju na dokumenta, a zatim uze trake sa izjavama dva svojazarobljenika. Premota ih do mesta na kome su se čuli podaci oskrovištu Pinterovih ljudi. Pobrisa taj deo, a onda ih stavina poruku za Noultoha.

»Spavaće još dva sata. Kad se probude, odmah treba da ihispitate, jer još svega pet časova ostaće nesposobni da lažu«,



napisa na kraju. Odmah zatim zatraži da dva zločinca da sespreme za primanje injekcija. Oni poslušno pružiše ruke. Odmahzatim oči počeše da im se sklapaju. Makferson ih prenese naširoke fotelje, a Lun se pope uskim stepeništem da omogućiulaz.

Odmah zatim oni napustiše sklonište kroz čudne betonskecevi.

Uzeše oboja električnih kolica, koja zazvrjaše po šinama. *

Jedna policijska kola bila su u blizini mesta na kome je uzidu ograde bio skriveni izlaz. Lun beše oprezno pokrenuoručicu zupčanika. Jedan kameni blok se malo povuče i ostavinepravilnu pukotinu kroz koju je moglo da se osmotri.

Videše policijska kola i sačekaše da otkriju gde supolicajci. Oni se sami otkriše, jer su obilazili deo ograde.Kad prvi stiže blizu izlaza, Lun nanišani neobičnim oružjem

sličnim pištolju. Policajac zastade i uhvati se za butinu, aonda se bez reći svali pred sam izlaz. Lun jače otvori prolazi brzo stade na mesto uspavanog policajca. Dodade gaMakfersonu i ovaj ga ostavi u jedna od električnih kolica.

Uskoro se pojavi i drugi policajac, koji u mraku nije videoda to više nije njegov drug. Lun ga naglo zgrabi i sačeka daovaj izgubi svest od uboda iglom vezanom za meku lopticunapunjenu snažnim sredstvom za uspavljivanje.

Nekoliko minuta kasnije Lun i Makferson su se vozili premapruzi, prvo s ugašenim svetlima, a onda slobodno i bezsmetnji.

Nisu hteli da upotrebe policijsku radio vezu, jer time bisuviše rano otkrili da opet voze oteta policijska kola. Lunzaustavi u Barkingu i iz jedne javne govornice pozva brojForberovog zamka.

Javi se inspektor Noulton i Lun mu dade najvažnijaobaveštenja i objasni kako da stigne u tajno sklonište EndrjuaForbera.

- Kažite mi još samo nešto... - pokuša Noulton da održivezu s Lunom, ali ovaj spusti slušalicu.

XIV

- Zlo mi je od viskija... Ovde je dosadno, a njih dvetamo... Kako su samo lepe! — reče Arći Brend pijanim glasom.

- Idi napolje i malo pazi na prilaze. To će da ti razbistriglavu — odgovori Sloun Kolton.

Brend klimnu glavom i iziđe u hodnik, ali nije skrenuo kaizlazu, nego se uvuče u grnčarsku radionicu. Polako priđe doDžejn i leže uz nju.

- Zašto da se dosađujemo, lepotice?! - reče šapatom. - Tisi tako lepa...

Nju prođe jeza užasa, ali snagom volje se savlada tako da sepijanom gangsteru činilo da ne pruža otpor. Naprotiv, njeno

telo vezano tako da se jedva pokreće, priljubi se uz njega. - Odvezaću te, ali ne pokušavaj da se braniš, jer umem i da



udavim — nastavi gangster.Džejn je pokušavala da nešto kaže zatvorenih usta, jer

široki flaster joj je onemogućavao da izgovori jasnu reć, ilida viče.

- Šta kažeš?... A, flaster - seti se Brend i strže joj ga s

lica. - Biće zlo ako izustiš glasno makar i reč. - Znam - šapnu Džejn. - Šta bi mi koristilo da vičem? - Pametna si, ipak... Ono u kolima bilo ti je glupo — reče

gangster i poče da je odvezuje. - Bole me ruke... I smeta mi ovako... Vezana nisam kako

treba, ispada kao da je sve na silu... — šaputala mu je nauho.

Pijani gangster je gubio pamet i popusti joj veze na rukama,a onda završi odvezivanje nogu. Džejn se uvijala nekolikotrenutaka isprobavajući pokretljivost i snagu udova, a ondanaglo napade.

Njena kolena pogodiše njegove slepoočnice takvom snagom daon samo jeknu i pade gubeći svest. Obema rukama, vezanim u

olabavljene veze, ona ga još dva puta udari po glavi, a ondaustade. Žurila je da oslobodi ruke i potraži gangsterovooružje.

Ali baš tada začuše se dozivi. To je Džejk Hartli bio izišaoda vidi šta se događa sa Brendom, pa je dizao uzbunu. On prviupade u radionicu, koju osvetli svetlo iz hodnika. On ugledaDžejn i oborenog Brenda, a onda viknu i jurnu na Džejn.

Pogodi ga udarac noge pravo pod grlo i Džejn se ustremi da injega onesposobi. Ali tada upade Sloun Kolton s pištoljem u

ruci. S dovoljnog odstojanja on vuknu:- Pucaču, ako načiniš još samo jedan pokret! - Pucaj, ubico! - odvrati Džejn videći da nema izgleda da

savlada i ovog zločinca. Već po drugi put on je bio kriv za neuspeh njenih pokušaja

da se oslobodi.Tada se oporavi i Džejk Hartli, pa joj priđe s leđa i udari

je pištoljem po glavi. Ona izgubi svest i pade.

*

Pošto otkriše usamljenu staru kuću, tačno onakvu kako ju je

opisao Džordž Pinter, Lun i Makferson skloniše kola i počešeda se privlače.

Bili su pored spoljnog ulaza u grnčarsku radionicu kad jeKolton zapretio i kad mu je Džejn odgovorila neka puca.Makferson se spremao da jurne i razbije spoljna vrata, ali gaLun zaustavi i šapnu: — Možda su suviše čvrsta. Mogli bismo naše da dovedemo u

smrtnu opasnost. Gangsteri bi se njima štitili.Zatim on oslušnu. Do njega jasno dopreše reći Slouna

Koltona.-

— Ta budala, Arči, umalo nas nije doveo u priliku da nas ta

Lunova tigrica poubija. Opasna je koliko i lepa. Čvrsto jeveži!



— Već je sve u redu. Pogledaj je li Arči mrtav. Zbogsilovanja je postao gangster, a sada je zbog pokušaja moždapoginuo - reče Džejk Hartli. — Ako ga je ubila, unakaziću je da se od nje plaši svaki živi

čovek

— zapreti Kolton.Makfersonovi zubi nehotično škripnuše. Lun mu stavi ruku narame da ga umiri.

*Čekajući u Forberovoj biblioteci inspektor Noulton je

postajao nestrpljiv. Nervozno uze nekoliko knjiga, zaviri usve police i nehotično uze narandžastu svesku i pročitanaslov: «London Street by Street.«1 1. London ulica po ulica - atlas ulica sa kompletnim indeksom (eng.)

Otvorio je na početku i ugleda plan svih sekcija sa brojeva

strana. One ga podsetiše na nešto i on zastade - Može da budebaš to! - uzviknu sam sebi.Potraži nerazumljivu belešku iz Pinterove sveščiće i opet je

pročita: »S. Kolt 2.000. Kupio staru kuću kod pruge, 114. E. 1 —2.«

Pokuša da odgonetne smisao beleške. Otvori knjigu planaulica na 114. strani. Jedinica i dvojka su značile koordinatesekcije u preseku sa linijom E. »S. Kolt 2.000...« moglo je daznači da je Pinter isplatio Slounu Koltonu dve hiljade funti,jer mu je toliko nedostajalo da kupi onu staru kuću kod pruge.

U tom trenutku pozva ga Lun i on odloži razmišljanja o

belešci i planu ulica, a sveščiću stavi u džep. Uskoro jeNoulton bio u tajnom skloništu Endrjua Forbera i pred dvauspavana zločinca. Naredi da im se odmah stave lisice.

Pošto postavi straže, pozva pojačanja i ekipu tehničkeslužbe za istraživanja, Noulton pozva šest odabranihpolicajaca i žurno ih povede u noć.

★

- Dakle, unutra su tri gangstera — šapatom objasni Lun Makfersonu. - Ja ću da pokucam na vrata i da se javim podražavajući glas Džordža Pintera. Ti budispreman ovde da odvališ kapak sa prozora i da upadneš u

radionicu.- Probiću se makar i kroz zid - odgovori Makferson i opipa

svoje teške koltove, od kojih se nikad nije odvajao.Lun priđe vratima i pokuca, a onda odmah pozva glasom koji

je neverovatno ličio Pinterovom: -Sloune! Džejk! Otvorite, momci!Čuše se laki koraci iza vrata, ali neko vreme niko nije

otvarao.- Požurite tamo! - doviknu Lun.Vrata se otškrinuše i prvo se ukaza cev pištolja. Lun se

ukloni desno da ga ne vide dok jače otvore. Vrata se pomakoše

još dva inča i tada Lun ubaci gasnu bombicu. Ona muklo prasnu,a uplašeni Sloun Kolton otvori vatru iz pištolja nasumice u



mrak.Nekoliko trenutaka kasnije pade povukavši za sobom vrata i

otvarajući pogled ka hodniku. U isto vreme čulo se praskanje drveta i stakla na radionici.

Lun vide Hartlija kako s pištoljem jurnu kroz vrata radionice,

ali onda zagrmeše koltovi i neka sila baci zločinca nazad uhodnik.

Lun preskoči onesvešćenog Koltona i doviknu Makfersonu da nepuca.

- Ovde ja gospodarim! - odvrati mornar. — Ovog si razneo — javi mu Lun. — Znam... Nisam mogao da mu dam priliku da puca. Ovde je

naša devojčica, a i ostali - pravdao se mornar.Lun protrča do sobe u kojoj su se bili smestili gangsteri i

gde behu preneli onesvešćenog Arčija Brenda. On je pokušavaoda podigne glavu kad mu Lun priđe s pištoljem u ruci.

Baš kad ga je vezivao, začu se Makfersonov glas: - Dolazi policija! Ima ih svuda okolo!

— Zaustavi ih pucanjem u vazduh i viči da ćeš ubiti svezarobljenike. Dolazim! - odgovori Lun i brzo veza nemoćnogzločinca Arčija Brenda.

Začuše se Makfersonovi uzvici kojima je tražio da sepolicija zaustavi.- Ubićemo svakoga, milion mu morskih pauka! - petio je grom-

kim glasom.

- Predajte se! Opkoljeni ste i nema izlaza - vikao jeinspektor Noulton.

Lun priđe vratima pored zida i iz zaklona viknu izmenjenimglasom:

- Uhvatili smo Luna i njegovog mornara. Zar ne čujete kakoprenosi našu poruku, taj medved šuplje glave?

- Govoriš li ti to Koltone? — pitao je inspektor služeći semegafonom.

- Naravno, inspektore! Znam šta me očekuje i ubiću togkralja, ponoći, njegovu Džejn i ovo dvoje pored njih!

- Ne čini to, Koltone! Predaj se i ne povećavaj svojukrivicu! - odvrati inspektor uplašen pretnjom.

On je znao šta bi značilo da umesto oslobađanja slavne

naučnice pokaže njen leš i bude kriv za njenu smrt. Znao je ikako bi javnost žalila Luna, Stonera i Nensi Nikolson.Odgovornost je bila suviše velika.

- Javi im ti, medveđa njuško, kako izgleda ovde! — narediLun Makfersonu da se daleko čuje.

- Ja, medveđa njuška! Može li to malo blaže, do đavola sasvim gangsterima, zbog kojih sve ovo trpim?

— tiho je gunđao Makferson.- Viči da nas tri gangstera drže na nišanu spremni da nas

sve poubijaju. Ja ću za to vreme da oslobodim Džejn, Rona iNensi - takođe tiho odgovori Lun.

Makferson upita policajce da li ga čuju. - Imate li vi megafon, ili šta? - upita inspektor.



- Nemamo. Govorim malo glasnije - nastavi Makferson. - Ovatri momka su nas prešla. Grom ih spržio obešene na katarkugusarske lađe! Držali su Džejn i ostale otete na nišanu.Morali smo da se predamo!

- Šta oni žele?

-Traže da pustite jednog da iziđe i predaće jednogzarobljenika. Kad on bude u sigurnosti, predaće drugog. Trećivodi Nensi kao štit. Izabrao je baš nju. Morate spasti makaržene : izmišljao je Makferson.

- Prvi može da iziđe, ali da predaju Džejn Vitington živu izdravu odvrati inspektor Noulton.

-Kolton kaže da pristaje! Uklonite se od izlaza iz garaže.On će da izveze kola, koja su tamo. Džejn dolazi k vama prenjega - obavesti ga Makferson.

Džejn beše shvatila šta se događa. Videla je kako Lun oblačiodelo sa uspavanog Koltona i kako postavlja jastučiće u usta

da dobije izgled sličan tom zločincu. Lun joj reče neka polakoiziđe i neka ispriča policajcima da su ostali u smrtnojopasnosti.

-Hoću, dragi - reče ona grleći ga srećna zbog susreta i nadeda će i ovog puta umaći iz ruku policije.

— Čim budem mogla, dolazim k tebi.- Znam, Džejn. Ipak, pokušaćeš da nastaviš rad koji si

započela. A sada idi ka inspektoru Noultonu - odgovori Lun.Džejn se uskoro nađe u potpunoj bezbednosti i zaklonjena

automobilima i telima policajaca. Noulton je uvede u kola isede pored nje.

-Kažite mi šta se događa - pitao je užurbano. - Spasite Luna! — uzviknu ona kao da je uplašena. - Pustite

Koltona neka ide mirno. On treba da se javi ovima preko svogtoki vokija. Ne pokušavajte da ga pratite,

ili zaskočite tamo dalje. Naredio je ostalima da ubijaju jednopo jedno i bacaju leševe kroz vrata.

-Pa to je užasno! Ti zlikovci će da nam umaknu! - rečeinspektor zbunjeno.

- O tome ne brinite, jer neće dugo reče Džejn. - Kako to mislite? — upita inspektor Noulton.-Uspela sam da upotrebim bakterije Klatijeve groznice.

-Ne znam ništa o toj groznici zbunjeno reče inspektor. - To je izdvojen otrov iz umrtvljenih Kaltijevih bakterija.

Dok su me vezivali ovde u prašnjavoj radionici, iako vezanihruku, uspela sam da im u lice pošaljem neprimetan mlaz iz ušaci skrivene ampule pod pritiskom. Sva tri gangstera oslepećeveć za nekoliko sati. Dobiće temperaturu i izgubiće svest.Može da ih spase samo protivotrov - izmišljala je Džejn.

- Je li to smrtonosno?- Nije, ali je dovoljno da budu uhvaćeni. Biće nesposobni

najmanje nedelju dana - odgovori Džejn. - Slobodno ih pustite da odu.

- Ne ostaje nam ništa drugo - složi se inspektor Noulton izapovedi da se oslobodi prolaz za kola Slouna Koltona.



Vrata garaže se otvoriše, farovi kola blesnuše i ona iziđošepolako na put. Lun je mirno vozio pored policijskog kordona,ali s velikim svetlima i zaslepljujući sve na svom putu.

Njegova kola uskoro nestadoše u mraku i magla ih brzo sakri.Kad je bio siguran da je u bezbednosti, on to javi Makfersonu,

sa kojim je bio u vezi preko svojih radio uređaja. Tada Makferson uzviknu:-Hej inspektore, što mu šišmiša, meni se razbistrilo u

glavi!

- Šta to znači, čoveče?! - začuđeno doviknu inspektorNoulton.

-Pa to što sam rekao!- Objasnite, Makfersone!- Opet sve vidim i razumem, kao na, otvorenom moru pod

izlazećim suncem i vedrim nebom - zanovetao je mornar.-Je li on lud, ili malo ošinut? — upita inspektor

obraćajući se devojci pored sebe.- Ja ga razumem. I meni se razbistrilo u glavi — odgovori

Džejn. - Zar i vama?! - zgranu se inspektor.

- Kao da sam se probudila... Sve nas je hipnotisao.- Ko?

- Pa Donald, gospodine Noultone!Lun?! On vas je bio hipnotisao?!- Jeste. Onda činimo sve što kaže On je najbolji hipnotizer

sveta. Oh, samo kad je opet slobodan - odgovori Džejn i osmehsreće joj se razli lepim licem, zbog čega ono postade još

lepše. - Kako da vas razumem? Lun slobodan?! — uzviknu inspektor.- Mora da je već daleko - odgovori Džejn. — Najbolje je da

uđemo u kuću. Kolton i Brend su vezani, a Hartli je mrtav. -Hipnotisani, kažete?... Svi ste bili hipnotisani? A onaj

momak što se odvezao s punim svetlima nije niko nego tajnajveći hipnotizer sveta! - govorio je inspektor odbacujući megafon i izlazeći iz zaklona.

Bio je shvatio Lunovu varku.- Zaveslajte ovamo, momci! Ovde ima još nekoliko boca

viskija!

— dozivao je Samjuel Makferson.- Hajdemo, momci! - pozva inspektor Noulton. - Mislim da je

hipnoza prošla. Policajci su ga začuđeno gledali. On prvi pođe ka kući, a

Makferson mu veselo krenu u susret.- Čestitam, inspektore! — govorio je kao da nekog nadvikuje.

- Pravi ste admiral. Tako ste ih udesili, da pamte zauvek.

- Ne mučite me, gospodine Makfersone. Bolje pripazite DžejnVitington, Koliko znam, to vam je i pre bila dužnost.

- Priznajem, milijardu mu gluposti što sam ih usnio dok suje otimali. Da nije bilo vas... - šalio se mornar.

- Možda ste još pod hipnozom — prekide ga inspektor i uđe ukuću.





- Treba da se ide na spavanje - reče Makferson. - Naravno da treba. Počnimo odmah - odgovori Džejn. Makferson zaustavi disanje. Džejn je već držala ruku u

otvorenoj torbici. Zbog rada motora i vožnje niko nije čuošištanje spreja. Ona samo pruži ruku na upravljač

iskrenu kola u jednu pustu uličicu Bakhersta. Odgurnu većuspavanog policajca i stavi nogu na papučicu kočnica, a ondaisključi motor i ugasi svetla. Inspektor Noulton, vozač ipolicajac na zadnjem sedištu već su spavali. Džejn pronađeključ lisica i oslobodi Makfersonove ruke.

Oni iziđoše i uputiše se ka kraju naselja. Na jednom mestublesnuše farovi nekih kola, pa se odmah ugasiše. Njih dvojepožuriše ka tom mestu. Tamo ih je čekao Lun.

- Odlično sam vas čuo celo vreme — reče on zagrlivši Džejn. — Sedajte pa da krenemo.

- Čekaće nas na svim mestima

- reče Makferson. - Sigurno se već diže uzbuna u svimstanicama i zovu sva kola londonske policije.

- Pa ovo nisu policijska kola — primeti Džejn. — Gde subila ova naša, kad si ih tako brzo uzeo.

- Još pre posete zamku Endrjue Forbera bio sam ih ostavio uLajtonu. Sada možemo mirnije da se odvezemo do obale — odgovori Lun.

- O, Donalde! Pa to je prava ideja! Sad je tamo mirno ičuje se samo hučanje mora — oduševljeno reče Džejn. — Opet hipnoza! — uzviknu mornar. — Ja ništa ne čujem,

ništa ne vidim i sasvim sam uspavan.

Odmah zatim on se bolje namesti na zadnjem sedištu i spustišilt policijske kape na oči.

Lunova kola probijala su se prema morskoj obali, a u gradusu se množile policijske potere.

KRAJ

Documents

Lun i dva inspektora