Ashton,Frederick - 32-Lun i Dva Inspektora

8/10/2019 Ashton,Frederick - 32-Lun i Dva Inspektora

1/100

B ro j 6 9 S

L U N I I N S P E K

F.ETOIM


2/100


3/100

N O V A( e r i j a

x - n a o

s v e s k a

( s a a )1 9 8 1 .

F . E S ^ o n

LUIM I D V A I N S P E K T O R A H e le n H ils e n

I M A R U B U Z L O I I M A


4/100

Direktor NIRO DNEVNIK- VITOMIR SUDARSKl

Glavni i odgovorni urednik OOUR IZDAVAKA DELATNOST DUAN STANOJ EV

Urednici izdanja PIROSKA MATI

J OVAN ANADANOVI

RecenzentBOGOLJ UB RAJ KOVI

K orektura tamparije DNeVNIK- Tfthniki urednikS-AVKA BONJ AKOVI

Tira: 80.000 primeraka, II izdanje

Izdaje i tampa: Novinska, izdavaka i tamparska radna organizacija DNEVNIK-, OOUR IZDAVA KA DELATNOST-, Bulevar 23 oktobra 31, Novi Sad. Broj iro-rauna: 65300-603-6350


5/100

FREDERIK ETON

l U N I D 1 I I I N S P

I

Bilo je hladno i maglovito zimskovee i Soho skver je bio pust u asukad je Donald Sikert traio mestoda parkira svoj automobil. Trebalo

je da se na Cerin g Krosu nae saDejn Vitington, pa da zajedno prisustvuju jednom pozorinom eksperimentu u dvorani Feniks. Potoob ie skver. Sik ert ue u Frit strit, ivozei polako ugleda, slobodno mesto na kom je mogao da ostavi kola.Malo ga proe i htede da vonjomunazad postavi kola na slobodnomesto. U tom trenutku za njim stigoe jedna druga kola. Voza jurnuna slobodno mesto. iako je Sikert

dao znak da je poeo da se parkira.On morade naglo a zakoi. Izieda pogleda ko je taj 16^)0 vaspi-tani momak. Bila su dvojica i sme-

ja li su se svom uspehu. Lun prie iotvori vrata s vozaeve strane.

- M islim da ste pogre ili otima jui mesto na kom sam ja poeo dase park iram - ree Sikert mirno.

Onaj drugi momak izie i naese Sikertu iza lea.

- Potraite drugo mesto, uglaeni gospodine! - ree on smejuise, ali pre te im glasom.

U tom trenutku i voza izide ipostavi se tako da iako napadne.Smekao se samouvereno i Sikertpoele da ga udari, ali odmah pomisli na mogue neprilike. Moglo je


6/100

da se dogodi da zbog obrauna saova dva momka oteti veernjeodelo i ne stigne na sastanak saDejn.

- Nisam zadovoljan s vama,momci, ali neka vam bude ree Si-kert i htede da se povue,

- On nije zadovoljan! - uskli-knu jedan od momaka smejui seizazovno. - Tako mi svega na ploniku Sohoa, ponaa se kao da jeneka sila, ili ak sam Lun, kralj ponoi. Kako se samo usuuje da nasopominje?!

- M oda eli svau. Ima takvihljudi - ree drugi i stade blizu Do-nalda Sikerta.

- Nisu dobri momci i trebalo biim dati pouku iz lepog ponaanja,pomisli Donald Sikert, a zatimglasno ree:

- Ba ste budale, vas dvojica!Oba zamahnue da ga udare, ali

ne stigoe da shvate ta se dogaa.Sikert bee pogledao naokolo i video da u blizini nema nikog, a sadanjegove pesnice u rukavicama munjevito udarie. Oba napadaa sesamo povukoe prema svom automobilu i skliznue niz njega na plonik.

Kad smo ve poeli, da nastavimo alu, pomisli Lun i iz depaizvadi naroito sredstvo za pisanjeklee pored onesveenih. Jednom idrugom, brzo napisa na elu: Lun,

kralj ponoi. Odmah zatim prvomod njih pod rever sakoa prikaizrnce naroitog mikro-predajnika.Zabaviu se sluajui njihov ra zg ovor, dok budem ekao Dejn. zakljui u mislima i sede u svoja kola.Odveze se na Cering Kros i tamonae mesto da ostavi kola. Bio jezadovoljan, jer sada je parkiraomnogo blie Feniksu. Pogleda nasat. Trebalo je da eka jo pedesetminuta i on ostade u kolima. Ukljui svoj prijemnik za sluanje ostavljenog mikro-odailjaa. uo jekako se ona dva momka stenjuidiu i zatvaraju vrata svojih kola, aonda oba, skoro u jedan glas, viknue:

- ta ima na elu?!Lun je ve bio zapamtio glas

onog mlaeg, ije iroko lice i gustibandarinski brkovi nisu pristajalizajedno. Lun zaali to to nije pro-verio, jer bi ala bila potpunija dase nepristojni momak osvestio ne

samo s potpisom na N elu nego Ibez lanih brkova.- Kole, ovee, pa ti na elu

ima... - poe onaj drugi.- Ja?! Ne, ti ima na elu Lunov

potpis - prekide ga promukli.- Na tvom elu pie to isto -

uzbueno odvrati drugi.- Da li je mogue??- ta?- Pa to da je ono bio Donald Si

kert.- Glupost! Nek i aljivina je isko

ristio svoje brbljanje, jer si rekaoda se ponaa kao da je Lun.

- Preterali smo... N ije trebaloda ba veeras pravimo guvu. Asada izbriimo te uvrede... Boli mevilica kao da me je uda rio Do Frej-zer... Pa ti uzalud brie...

- Ni tebi ne silazi potpis s ela, atreba brzo da krenemo. Zlatar Mor-ton bi mogao da nam umakne, a teipke treba da pokupimo. Hajde,pourimo!

- Sluaj, Sime, pa m i em o dazakasnimo, a ovo ne silazi - reeKol.

- Imamo flaster u kaseti, pa moramo. .. - predloi neodlunim glasom onaj koga je promukli nazvaoimenom Sim.

Lun je sada sluao bez osmeha nalicu.

- Da, ponovimo. .. ^ Obojicaimamo kljueve od prolaza do Dinstrita. Za petnaest minuta zlatarpoinje da zatva ra svoje dragoceno-

sti. Kad ue. nee primetiti datvoje pantalone nisu od uniforme.U prolazu navlai... - govo rio jeKol.

- Nisam glup - prekide ga Sim.- Sto puta smo sve ponovili. I samsam osmatrao svaki zlatarev postupak.


7/100

Onda, krenim o zakljui Kol.Lun je grozn iavo razmiljao. T re

balo bi da sam brzo ode do Dinstrita, ali ve dva puta ga je netoomelo da ne ode sa Dejn u Feniks. Ona je htela da vidi taj neobini pokuaj da se ekspir, o isavremena drama kao pozorinikoktel. Pisac Mejfin je bio zvezdaeksperimenta i mnogi listovi su gapominjali kao oveka koji stvaraneto sasvim novo.

To je neka hemija pozorita.Naspe malo Sekspirovih mudrosti,doda oove teze i ivotne sile,

guli kostime s glumaca i naspesavremeni katalizator po Mej-finu - alio se Lunkad je razgovarao sa Dejn.

- Ti pogaa sutinu i kad se ali - odgovorila je Dejn Vitington. Ali ja elim da vid im tu hemijupozorita.

Lun neodluno izie iz kola i pogleda na sat, a zatim pouri premauglu Da nm ark strita, gde je trebalo

svakog trenutka da stigne Dejn.Blizu ugla stajala su policijska kolai Lun im odluno prie. U kolima subila dva policajca, a jedan od njih jebio mlad, i neemu se smejao. Lunim ree jedno od svojih lanihimena i pokaza vozaku dozvolu,takoe lanu. Mladi policajac brzozapisa reeno ime, jer je pretpostavljao da je to vano, im ga belokos i i

mladoliki gospodin kazuje.- ta moemo da uinimo zavas? - upita stariji policajac, koji je sedeo za upravljaem.

Nehotino sam uo razgovordva oveka. U napred se izvinjavam,ako ga nisam dobro razumeo -poe Lun.

- Sta ste uli? - upita policajac.- Ta dva momka, koji ne izgle

daju ba prijatni i na mestu, spremaju se da za nekoliko minuta napadnu nekog zlatara Mortona uDin stritu ... - nastavi Lun.

Policajci se zgledae i stariji zakljui:

Pogledaemo ta se tamo dogaa. Inae smo ovde na dunosti.

pa i ako je uzbuna lana, ne zame-ramo. Hvala vam mnogo, gospodine.

Lun im klimnu glavom i otpoz-dravi na mahanje mladog i veselogpolicajca. Njihova kola se izgubiena uglu Old Kompton strita. Tada

Sikert pogleda na drugu stranu ivide Dejn kako izlazi iz svojih malih kola. Pouri joj u susret i za

jedno skrenue ka dvorani F eniks.

Zlatar Ros Morton na dlanu od-meri sveanj kljueva i pogleda utablu za ukljuivanje alarmnih ureaja. Spremao se da krene, jer jedo uobiajenog zatvaranja njegoveradnje nedostajalo jo etiri minute. Osvrnu se prema masovnomtrezoru, koji bee zatvorio. Izraz nalicu mu je bio zabrinut, jer je imaoneuobiajeno veliku koliinu zlatau sefovima.

U tom trenutku oglasi se signal

otvaranja vrata i Morton ugleda jednog policajca, za kojim ue i o-vek u civilnom odelu, ije irokolice i oputeni brkovi ostavie neprijatan utisak na zlatara.

- Dob ro vee, gospodine Mor-tone - javi se policajac.

Bio je to Sim koji pouri da staneuz zlatarevu tezgu i tako zaklonisvoje pantalone i cipele.

- Izvolite, gospod ine ree zlatar nehotino ne odgovorivi napozdrav.

- Proveravamo - ree Sim. -Da li je kod vas sve u redu?

- Da, sve je kao obino. Sp remam se da zatvorim - odgovorizlatar.

- Da li su vam ispravn i alarmni

ureaji i da li ste ih ukljuili kakotreba?- ispravn i su i ba se premam

da ih ukljuim - odgovori zlatar ipogled mu nehotino poe ka trezoru.

- O tvorite trezor, da vidimo je lisve kako treba ree Sim.


8/100

- A li to nije u redu... Ja vas nerazumem - usprotivi se zlatar.

- Imamo nalog - ree Sim. -Gospodin vii inspektor ima obave-tenje da poseduje veliku koliinuzlata, za koju nemate pokrie.

- Da. gospodine Mortone, treba

da nam pokaete - javi sfe Kol prviput.- Ali ja ... Pa niste mi poka zali ni

vae policijske dokumente, ni ree-nje o pregledu ... - promuca zlatari lice mu postade bledo i oputeno.

- Imamo sve to treba - odvratilani inspektor i pokaza policijskukartu, a zatim i nekakav nalog natampanom obrascu.

isto uini Sim. i ree:- A sada, da ne gubimo vreme,otvorite trezor!

Zlatareve ruke su drhtale dok jepre traiva o sveanj kljueva i ok retao se da telom zakloni brojaniksa kombinacijom trezora, koji jeimao dvostruke brave. Jedna se otva rala ifrom, a druga kljuem.

U trenutku kad se teka vra ta t rezora otvorie i kad zlatar otkljuapojedinane sefove, oglasi se zvonona vratima. Sim i Kol se naglo ok renue i ugledae dva uniformisanapolicajca.

- Otkud vas dvojica ovde? Da ivas nije poslao neki sedokosi momak lepog lica? - upita mladi inasmejani policajac.

- Ovaj... Da... Prijava o zlatuspremljenom za krijum arenje -snae se Kol.

- Dakle, jo jedna ala na raunpolicije. Nadam se da emo jo jednom videti tog oveka ree stariji policajac. - A mi jo povrhsvega, podigli uzbunu i javili kudaidemo. Idem da obavestim da je bilalana uzbuna.

On se u tom trenutku okrenu,dok je mladi policajac radoznalogledao u zlatne poluge i kutije izraenog nakita u odkrinutim sefovima trezora.

U tom trenutku Kol i Sim pote-goe pitolje s priguivaim a i- otvorie vatru. Kobni, itavi zvuci

odjeknue. Sta riji po licajac se zapanjeno okrenu, pogleda u Kola, a zatim se s priguenim jecajem svalina pod pred njegove noge. Mladipolicajac se samo skupi i zatvorioi od bola. jer mu je Sim pucao ugrudi, sa strane, i iz neposredn e bli

zine, a onda se spusti na kolena iprevali u stranu.Zlatar krenu prema pultu, za ko

jim je obino radio , a li Kol ga je vedrao na nianu i prie mu blie.Opali poslednja tri metka iz ar-era u grudi i trbuh, ali ovaj poenapred kao da eli da napadauotme bila izbaena iz malog m r k

- Brzo, dakove! Puni! - naredi,a zatim dotra do vrata zakljua ihiznutra i navue zeleni zastor.

Sim iz policijske kone torbe izvue dva vrsta daka i poe da ihpuni. Kol se osvrtao, a ondaisprazni depove okrvavljenogodela. i svue ga. Gurnu ga u loitegasne pei za zagrevanje. metala iodvrnu slavinu, pa je zapali. Bio jevideo zlatarev sako, koga je on oblaio kad je po lazio kui. poto b i skinuo radno odelo. Brzo ga obue iustanovi da moe da poslui, iakomu je bio tesan. Odmah zatim prieSimu i preuze jedan dak, puneiga bez reda zlatnim polugama, ploama zlatnog lima i kutijama nakita.

- Kreimo! - ree nakon dveminute.

Odmah zatim njih dvojica izioei sklonie se u jedna vrata susednezgrade. Osmotrie ulicu, i Kolgurnu Sima.

- Moemo - ree tiho.Kad lidoe u otkljuanu kapiju

velikog prolaza prema dvorinimskladitima, uli su zavijanje sirenepolicijskih kola.

- Uh! - tiho ree Sim. - U pos-lenjem trenutku... Onaj udakumalo nas nije udesio.

- Ako ga jednom budem vide o...Oseam flaster na elu kao da jeteak pet funti - ree Kol zakljuavajui kapiju.


9/100

Prooe izmeu gomila praznihsanduka, kartonskih kutija i malihkontejnera, a zatim se naoe uFrit stritu. Zakljuae i kapiju natoj strani, pa pourie do svojihkola i brzo povezoe prema Temzi,a onda skrenue uz reku ka Vest-

minsteru.- Sednimo tamo u ugao - reeLun kad predadoe kapute u garderobu. - elim neto da ujem.

Dejn mu se osmehnu s izrazomblagog prekora.

- Priau ti ta se dogod ilo prenego to si dola - dodade Lun.

Posetioci su pristizali i punili holdvorane, ali to nije smetalo Lunu daizvue minijaturnu slualicu izdepia na crnom sakou. U unutranjem depu ukljui prijemniki oslunu. Bili su to trenuci kad jepolicajac rekao da ide da obavestio lanoj uzbuni. Odmah zatim za-ue se zvuci koje je Lun dobro poznavao kao dejstvo pitolja s prigu ivaima. Pretpostavku o tome ta sedogaa potvrdi prigueni, samrtniki jecaj.

- Moram napolje - brzo reeLun. - Vra tiu se im budem mogao.

- Zar mora? - zabrinuto upitaDejn Vitington naviknuta namnoga iznenaenja sve ove godineotkada je s Lunom.

- Pogreio sam... Trebalo je da

ih drim na oku. Objasniu ti sve.kad se vratim - dodade Lun neodgovoriv i da li ba mora da ide, azatim otra preko hola.

Trei doe do svojih kola, ali uznjih bese nastala guva od automobila posetilaca, koji su traili mestada parkiraju. On pokua da se izvue, ali uzalud. ekao je nestrpljivo nekoliko trenutaka sluajui

ta se dogaa kod zlatara u Dinstritu. Doeka i trenutak kad plamen unuti mikro-primopredajniku sakou nepoznatog zloinca.

Vie nije mogao da eka, i on po-tera preko trotoara luajui proteste peaka. Uspeo je da izide na af-tesberi aveniju, ali je m orao da voz i

dalje dok dobije mogunost daskrene u dozvoljenom smeru. Izgubi nekoliko minuta i odlui da neide u Din strit, nego da zloince pre-tekne na mestu gde su ostavili kolau Frit stritu.

Ali pljakai su i ovoga puta

imali sree. Lun je zakasnio. Kad jestigao na eljeno mesto, kola ddvo- jice napadaa su bila nestala. Onpoveze nasumice u pravcu kuda sukola b ila okrenuta i stie do Temze.Osvrtao se, uzalud, na sve strane:No je bila maglovita i slabo je video. Zato skrenu prema SentDejms parku i okrenu kola a sevrati u Soho.

Proe kroz Din strit i ugledadvoje policijskih kola pred vratimazlatarnice. Skupljali su se prolaznici i susedi. Lun zaustavi u blizini iupita jednog oveka ta se to dogaa.

- Jo jedan napad pljakaa. Ubi jeni su zla tar M orton i dva policajca - odgovori prolaznik.

Lun se seti prijatnog osmeha m ladog po licajca i ljubaznosti onog drugog. Pomisli da ih je poslao u smrt,iako to n ije slutio, a jo m anje eleo.

Odmah zatim Lun potrai telefonsku govornicu i pozva policiju.Dade opis sumnjivih kola i ljudi.

- Ko javlja? - upita deurni narednik. '

- O voga puta moram da kaem,

jer sam, zbog malo ale, obeleiooba mom ka - odgovori Lun.Ispria kako je doao do tue. Za

to vreme deurni bee ukljuio i inspektora Noultona, koji se umea iupita:

- Kako ste ih obeleili?- Dok su me izazivali, rek li su da

nastupam kao da sam sam Lun,kralj ponoi. Flomasterom, koji sevrlo teko brie, jer je napravljenod naroite boje, dok su bili ones-veeni, napisao sam im na elimaLun, kra lj pon oi - objasni Si-kert.

- Izveteni smo od ubijenih policajaca a ste im rekli o tome da eta dva zloinca...


10/100

- Rek ao sam. jer sam jednom odnjih prika io mikro-predajnik -prekide ga Lun.

- Pa to ini samo on... Vi steLun!

E>onald Sikert nita ne ree, negopolako spusti slualicu, a onda po

uri da nade Dejn. U pozoritu jojapnu da je sve u redu i ona jemirno pratila neobinu predstavu,ali Lunu to nije polazilo za rukom.

Misli su mu lutale. Trudio se dazapamti likove dvojice zloinaca,ali su mu se meali likovi mladog inasmeenog policajca i njegovogdobroudnog druga.

Sve to m ora da se razjasni, zakljui u mislima, a to je znailo da esam o tome da se potara. Ali niposle tog a nije uspeo da prati predstavu.

II

Poto skide starinske naoari stankim metalnim okvirima i pro-veri da li mu je lula ugaena i dovoljno hladna, inspektor Skotland ja rda Filip Noulton zatvori dosije sizvetajima o istrazi zloina u Dinstritu, a onda se uputi ka viem inspektoru Pinteru, koji ga bee pozvao da izvesti o rezultatima.

Noulton je bio pomalo udan o-vek. Nosio je koulje kakve su sepravile pre dvadesetak godina,tanku crnu kravatu od svilenog pletiva kakve vie niko nije nosio, isako od prljavo-zelenog tvida, zakoji bi se_moglo rei da je zaistaruan. Za itanje je koristio starenaoare s tankim metalnim okvirima i crno prevuenim draima.

Jedino to bi na njemu moglo da sesmatra savremenim, iako je imaotek etrdeset godina, bila je podua,

priava kosa, koja mu je pokrivalaui do polovine i nad elom se otimala da padne u pravom, kao pokislom pramenu. I pored svega, posebno se isticalo njegovo mirnolice. na kome je bio povelik, grbavnos, od koga su ka ivica m a usta polazile dve duboke bore.8

Vii inspektor Dord Pinter, eftree kriminalistike komisije, zarazliku od Noultona, bio je elegantno obuen i bio bi vrlo lep o-vek da mu izgled nije kvarilo dostasitnih bora i da mu kosa nije bilatanka i elo visoko, bez kose na

njemu, sve do pola temena. N jego vezelene oi su paljivo gledale, ausne bile izrazite i uvek Ijutito stisnute.

- Da li ste neto otkrili, Filipe? upita vi i in spektor Dord Pinter.

- Nita korisno. Postoji slinostsa nekoliko pljaki u proloj i ovojgodini. Ako je to ista banda, onda jeve bogata. Vrednost pljake kodzlatara Mortona procenjuje se naosamdeset hiljada funti, ali njegovaena je izjavila da je bio zabrinutto mora jo nekoliko dana da usferu dri tude zlato u polugama uvrednosti od jo sto hiljada. One nezna kakvo je to zlato bilo i ta jeMorton sm erao s njim izloi inspektor Noulton.

- Zar M orton nije bio pod sumnjom da se bavi krijumarenjemzlata? - upita Pinter.

- Bio je osumnjien da trguje zlatom u velikim koliinama, ali nijedokazano da ga krijumari. Sumnja postoji i ostaje - od govori Noulton.

- uo sam od naredn ika Hi-

ginsa, koji je bio deurni prolenoi. nekakvu priu o Lunu. kraljuponoi. Sta znate o tome?

- Neko se javio i dao opis zloinaca. Na elima im je napisao...

- Sve to znam, ali ta zna te vie,odnosno ta mislite o svemu?

- Nepoznati odnosno" DonaldSikert, ako je to bio on, rekao je dase sluajno susreo da sa dva grubamomka, koji su mu oteli parking-prostor. Prikaio im je svoju ste-nicu...

- To je Lunov postupak! Ali. nestoji li on iza svih tih p ljaki?

- Ne verujem ... On nikada nijepljakao - mirno ree inspektorNoulton.


11/100

- Usmerite istragu prem anjemu. Treba ga ve jednom imati urukama. On mora da svedoi oovom dogadaju, ili je umean kaosauesnik, a moda i voa zloinaca - usprotivi se vii inspek torPinter.

- Postoji preutna saglasnost dase on ne progoni. Mislim da bi gatime omeli da se sam zabav i istra ivanjem, a on je uvek efikasan.

- Gluposti! Ra zgovarao sam sasuper-intendantom. Treba javno dapozovemo Lundada se prijavi i sve-doi. U protivnom...

- Ali on to nee... Nije nika"dahteo! - prekide ga Noulton.

- Sasluajte me do kraja! - po vienim glasom i otro nastavi viiinspektor. - Sada imamo novi razlog da ga privedemo. Otkrivena jespecijalna frekvencija Lunovih ra-dio-uredaja i mogue je da oktri-

jemo njegovo sklonite. Ekipa jespremna i vi treba da je vodite.

- A istraga o zloinu u Dinstritu?

To je isti posao. I to osta jevama. Izvetavajte me redovno.

- Potrebna mi je pomo, jertreba da se ve jednom otkriju kri

jumari zlata i dragocenosti. Poznato vam je da ^u neki opljakanipredmeti prodavani ak u Japanu,a Londonu jo nita.

- Sve to znam. Posebna ekipaistraivae, tajno, kanale krijumara. Vaa briga su pljakai i Lun- odseno zakljui vii inspektorPin ter i ustade, to je bio znak da jerazgovor zakljuen.

- A ko vodi tu posebnu ekipu? -upita Noulton.

- To ni ja ne znam. Takve poduhvate vodi neko od efova tajnih ode-Ijenja Sam zna da to nije na posao, a saradnja se ostvaruje prekosuper-intendanata. I ne mislite nasve to. Na ite ubice polica jaca i uhvatite Luna - o d ^ v o ri Pinter i saeka da Noulton izae.

Avion iz Plimuta je kasnio zbogmagle i pri polasku, i sada pri sputanju na londonski aerodrom. Te-rens Bomont, poznat kao ovek bezzanimanja i sumnjiva linost, podnadimkom Tebom, nalazio se na

jednom od sedita u sredin i aviona.

S vremena na vreme mu se podizala leva obrva, udno pokretna,kao da sudeluje u svemu to semota u njegovim mislima.

Samo mali broj najveih policijskih efova znao je ko je i ime sebavi Terens Bomont. Mnogi inspektori u Plimutu, gde je najee i-veo, udili su se kako ta propalicauspeva da ostane na slobodi poslemnogih hapenja. Nisu slutili da je Tebom tajn i agent policije, kome supovera van i mnogi neobini poslovi.Moda je samo on znao da li je i ko

je naruio neka ubistva, krijumarenje dijamanata i oruja, podvalestranicama, provale u biroe politiara i mnoge druge tajne poduhvate. iji uesnik je bio i TerensBomont.

Sada je razmiljao o nareenjukoje bee dobio. U mislima je ponavljao svaku re iz pisma, koje beeprimio kao ifrovanu poruku. Poruka je glasila:

Napustite sve poslove i doite uLondon. Oekuje vas vaan posao.

Javite se sutra u jedanaest asovau Furnival strit broj petnaest, stan

na treem spratu. Izvriete nalogekoje tamo dobijete. Super intendantSkotland jarda, Merk.

Sluao je o starom liscu Merku iznao je da ifrovana poruka moeda potie samo od njega. Znao je ito da Merk nikada ne zove zbognekog sitnog poduhvata.

Uzalud mislim o tome, zakljuiu sebi, a onda pogleda susetku pored sebe, jer je oseao da ga onaesto posm atra iskosa.

Imala je m alo neobinu, ogromn ukosu, sivo-platinaste boje. Njen izgled lica poseao je na Rak el Vel,to znai da nije bila mnogo lepa,ali dovoljno izazovna. Bomont joj


12/100

proceni godine na blizu etrdeset,iako bi mnogi drugi pomislili danema ni trideset.

- Zato ve nismo stigli? -upita ona prisnim glasom kao dave poznaje suseda u avionu.

- M agla - odgovori kratko Bo-mont.

ena ga je i dalje gledala iskosa, sosmehom oko usana i izrazom kaoda e jo neto da kae, ali nije govorila. I on je utao. Proe nekolikominuta i tek tada ena ree:

- Niste ba razgovorni.Bomontova leva obrva se podie i

on jo jednom dobro osmotri su-setku. Zatim ree:

- Nisam hteo da vam dosau jem, a nisam vam ni predstavljen.

- Zar se jo neko dri tog starogi vrlo glupog pravila? Pa ljudi su ibez toga suvie otueni i usamljeni!- odvra ti ona i popravi svilenumaramu oko vrata.

- Jeste U i vi usamljeni? - upitaBomont.

- Ja?! - zaueno uskliknuena. - Nikako, gospoine! Na svestrane imam prijatelja.

- A, tako... Dozvoljavate li davam se predstavim?

- Moete, ali skoro da nije potrebno. Videla sam vas u Plimutu ipitala sam jednu prijateljicu ko ste.Ona mi je rekla da se neobina linost. O vama se svata misli. Ona jeznala da je sigurno da vam je ime

Terens Bomont.- N e poznajem tu damu.- a lila se na vas zbog toga.

Upoznali ste je u nekom drutvu.Posle ste je pratili u njen stan...

- Da li sam bio malo napit? -smejui se upita Bomont.

- Bili ste - odgovori ena.- Znai da imam ubedljivo

opravdanje - dodade on.- Dakle, gospodine Bomonte, sad

je red na mene. Zovem se Laura Re-ner, a dodaju mi i zlobni nadimak VVe tica - ree ena i isturi glavuda se nasmeje.

Terens Bomont je zapanjeno pogleda. Sa njenog vrata smejala suse jo jedna usta, koja sada behu izvirila ispod marame. Nekoliko trenutaka nije shvatio ta se dogaa,ali onda bolje pogleda i sam se

jglasno nasmeja. Laura Rajn er je

imala na vratu veto naslikanausta, ije crvene usne, diskretno pla-viasto ocrtane, otkrivahu dva redabelih zuba i, takoe naslikan, rumeni jezik. Kad je opet sagla glavu,na vratu nas likana usta se sklopiei marama ih sakri. ^

- Va trik je odlian - smejaose Bomont. - Da li sam sluajnovideo to na vaem vratu?

- M oram da imam usta i zubena vratu, da vukodlaci ne bi moglida mi ga pregrizu odgo vori ena.

U tom trenutku glas iz zvunikanajavi sputanje aviona i upozorida se putnici veu i ugase cigarete.Dok je avion ponirao, Laura Rejne rotvori torbicu i izvadi posetnicu.

- Moemo li da zamehimoadrese? - upita dre i je izmeukaiprsta i velikog prsta.

- S oduevljenjem! - odvratiBomont. Ba sam mislio kako davam to predloim. Vrlo ste interesantni. Samo, ja imam adresu u Plimutu, a ostajem u Londonu. Dajtemi vau kartu, da vam se javim imse smestim.

Ona klimnu glavom i dade mu

svoju posetnicu, a zatim dodade:- Moete da me posetite i danas,ako budete slobodni.

- Biu, gospoice, ili. ..- Udavala sam se tri puta - pre

kide ga Laura Rejner i potapa gapo licu. - Doite kad god elite.

Avion se zaustavi i brujanje motora prestade. Njih dvoje se rasta-doe.

Tano u jedanaest sa ti TerensBomont stie do Patentnog ureda ipronae kuu s brojem petnaest.Pope se na trei sprat stepenitemkoje je kripalo. Pozvoni na jedinavrata na tom spratu i tre se kad iz

10


13/100

skrivenog mikrofona zau nepoznat glas, koji ree:

- Otkljuano je! Uite i zak ljuajte!

On nehotino opipa automatskipitolj pod pazuhom, oko koga je uPlimutu izgubio pola sata dok jeproveravana policijska dozvola dasa njim moe u avion. Zatim ue izakljua vrata, proe kroz velikihol i uputi se prema sledeim vratima, koja su bila otvorena. Velikasoba opremljena nametajem prevuenim crnom koom bila je vrloslabo osvetljena,

- Ima li koga? - javi se Bomont.- Zauzmite mesto u fo te lji od

govori glas iza stola, i tek sada Bomont ugleda krupnog ovek a s tamnim naoarima, eirom na glavi igustom riom bradom.

- Zdravo! - ree Bomont. - Koste vi?

- Zamenio sam Merka, koji je uinostranstvu. Nas dvojica ne trebada se upoznajemo. To je nov i metod

rada, jer poveravam vam naroitposao. Za vas sam, jednostavno, Bil- odgovori nepoznati.

- Ne razumem taj novi postupak.

- Pazumeete. Posao je prljav,pa .ija ne eli s tim da ima vezezbog kojih bi imala neprilike. Akopogreite, biete bez zatite.

- Zato pretpostavljate da bihprihvatio takav rizik?- Jer znam da hoete.

- Objasnite mi malo bolje tuvau sigurnost.

- Propalica Bomont! - glasno ismejui se od govori nepoznati Bil.

- Ne mogu da zamislim sarad-nju posle ak i ove jedne uvrede. Jasam tajni agent Skotland jarda i

zatien...- Da, kad se radi o poduhvatimaza koje ste dobijali nareenja. A li viste poneto inili i na svoju ruku.Imam dokaze o utaji tri hiljadefunti.

- Odgovarau, a li...- Nes tao je i jedan gangster, koji

je hteo da umakne sa etrdeset hiljada funti svoje bande, i neko ga jeubio. Bili ste to vi, Bomonte! Jo poneto bih mogao da nabrojim...

- Zato me onda angaujete?- Je r ste nenadmaan agent.

Imaete i veliku linu korist, jer

vae finansije su dobbro uzdrmane- smejui se ree Bil. Terens Bomont je brzo procen ji-

vao svaku situaciju u kojoj bi senaao, pa sada nije ni pokuao daporie. Zato samo upita:

- O kakvoj koristi je re?- Vaa nagrada je sto hiljada

funti, a moda i neto vie. ako se uguvi sami snaete.

- Izloite mi moj zadatak - suvoree Bomont i bolje se namesti u fotelju pripaljujui dugu cigaru.

Nepoznati ispria sluaj sasmru dva policajca i zlatara Mor-tona, a onda nastavi:

- Sluajtfe dalje hronologiju ipodatke: U februaru, u juvelirskojradn ji H arija B ermizala je oteto di

jamanata u vrednosti od preko etiri stotine hiljada funti. U martu jeopljakan posrednik u trgoviniumetnikim slikama, jer je u svomstanu imao dve stotine hiljada funtiu gotovom. U maju. modnom kreatoru Digbiju oteto je dvadeset hiljada funti. Avgusta je iz dve zlatarske radnje odneto zlata u vrednosti preko sto hiljada. Zatim je op

ljakan nakit lorda Kaningsa uvrednosti od trideset hiljadafunti.Prolog meseca. u trostrukoj provali iste noi u Rident stritu odneto je zlata, nakita i dragog kamenja u vrednosti nita manje negodevet stotina hiljada funti...

- Nisam uo da je uhvaen makar i jedan od izvrilaca tih pro

vala i pljaki - prekide ga Bomont.- Tano. Nee biti uhvaeni nioni to su prole noi ubili zlatara idva pohcajca, i odneli veliki plen -dodade Bil.

- Poto je tako. onda propalica Terens Bomont m ora da ih pokupi,izgrdi i privede na pokajanje!

11


14/100

- To je posao policije. Va zadatak je neto drugo. To opljakanoblago treba da se unovi, kad nijere o gotovom novcu. Nigde u Londonu nije se pojavio makar deliplena. ta zakljuujete iz toga?

- Sve je tajnim kanalima stiglo

nekud daleko, na druge kontinente- od gov ori Bomont.- Tano! Naite te tajne ka

nale. ..- Vrlo lak zadatak - pods-

mehnu se Bomont. - Samo mi recite ko je ef, gde je sedite, kakoprenose zlato i dragulje, i tako, joponeto.

- Nara vno! Neu vam rei basve, ali poneto. Nemamo dokaza,ali znamo da je organ izato r i glavn ief najvee krijumarske bande iz-vesni Endrju Forber. Tajn i gangs terski nadimak mu je Digbi En.Upoznaete ga, postaete njegovpomonik i u pogodnom trenutkuete preuzeti celu mreu. Kad to uinite, predaete je nama. Ako vamostane neto u depovima, neemositniariti - mirno nastavi tobonji Bil.

- Kao da je to lako! Pa taj DigbiEn udesie da negde potonem s tegovima, tako da mi se nikada nenadu jadne kosti, samo ako pokuam da mu se nezvan pribliim.Cak nije lako ni da ga upoznam -primeti agent zabrinuto.

- Ve ste na dobrom putu. Kopoznaje Veticu, upoznae i DigbijaEna... - Otkud vam to?! Kakoznate da sam upoznao tu udnuenu?! Pa to se dogodilo pre dvasata...

- Udesili smo da putujete istimavionom i da ona dobije sedite dovas. Zar vas neke nepredviene sit

nice nisu omele da stignete navreme i zadnji uete u avion?- Tano.- Nita nije bilo sluajno. Uli

ste, i stjuardesa je ustala s jednogmesta, pokazujui vam da je za vas.

- Shvatam. Onda mi recite netoo Lauri Rejne r - zatrai Bomont.

12

- Ona je bogata i neobina renti- jerka, koja iz dosade trai najudnije avanture. Udesili smo da joj

jedna prijatelj ica ispria o vam a ida vas pokae.

- Sta je rekla ta ena o meni?- Ispriala je da ste pijani spa

vali s njom i da je posle niste ni pr epoznali. Ve samo to je bilo dovoljno da Vetica postane radoznala. Dalje joj je njena prijateljicarekla da se o vama pria da stegangster, bonvivan i vrlo opasntip. Ona se oduevila, jer takvi- jeljudi zanimaju. Zbog toga drugujesa starim Endrjuom Forberom, kojiima blizu ezdeset godina i kaosneg belu kosu. Udavala se tri puta.Pokuajte da vas ona izabere zaetvtog mua - izloi Bil.

- Da li je neki od njenih mueva jo uvek iv? upita, s osmehom,Bomonta.

- Naravno , svi su ivi. ak je iposeuju. Ona im pokae svaku slikar iju na svom telu. To je takavsvet... Uostalom, dobili ste poset-nicu, pa je bolje upoznajte.

- Sta da joj kaem o sebi?- Da ste se bavili svaim," a sada

hoete da otvorite slikarsku galeriju i da trgujete slikama. Napomenite da se po licija ne razu r i nm-etnost i da se tu najlake mu^?i

- Zato ba slike, kad ja o tomemalo znam?

- Zato ona misli da mnogo zna.Ovde imam spremljeno nekolikoknjiica, koje pomau da se sabe-sednik impresionira. Tu su i fotografije najnovijih slikarija na njenom telu. Priloen je opis svakogdetalja. Pogodiete ta je naslikaokoji veliki umetnik i ona e da poludi za vama. Nee vam dati da jeostavite, ako joj ponekad veto neizmaknete. Vodie vas i kod For-bera.

- Dakle, shvatam sve do njegaSta da uinim kad ga upoznam?

- Naite trenutak i istupite otvoreno. Kaite da ste Vi opljakalizlatara Mortona i ponudite mu da


15/100

budete kompanjoni. Uloiete jodvesta hiljada funti svog kapitala...

- Nee poverovati!- Hoe. Zloince smo uhvatili, ali

to se krije. Dobiete ceo plen i tovam je dovoljna ulaznica kod Dig-bija Ena, odnosno Forbera.

Bomont je groznia vo razmiljao,a onda upita:- Gde su dvesta hiljada funti?- I taj novac je ovde. Dobiete ga

odmah. Zamolite Veticu da vam gauva. ali ne pre nego to vidite sveslike na njenom telu - odgovo rimaskirani Bil.

- Ko ja su ostala uputstva?- Tajno ime vam je Tarn. Pisa-

ete mi na ovu adresu ifrovano, atu je i telefon, ali samo u odreenesate. Sve je napisano i samo zapamtite, pa unitite sve sem novca.Ovamo ne dolazite ni za ivu glavu, jer mogue je da e Forberovi ljudiodmah poeti da vas prate. Prover-avae i vau priu u Plimutu. Obez-bedeno je da dobiju najbolje podatke - objasni Bil.

- Mislite: najgore podatke? -ispravi ga Bomont.

- Razum eli smo se. U Plimutu jeve izdata poternica za vama, avlasniku stana u kome ste ivelipodmetButa je pria da ste. izgleda,sumnjiv tip. a moda ak i opasangangster.

- Da li je to sve?- Nije. Imate i sopstvene momke,

koji su spremni na sve.- Ko su oni?- etiri policajca, kakvih Skot-

land jard nije imao.- Tako dobri?!- Na protiv! etiri lupea

spremna da ubiju, opljakaju iuine sve to hoete. Jedino suve rn i jedan drugome, a bie i vama.

Pretvaramo ih u specijalne agente.Svi su samci i sasvim slobodni. Nealite ih, ako neki treba da nestane, je r i ne vrede za drugo - ispriaBil veselo, ali ubedljivo.

- Iz svega ovoga vidim da kreemo odluno. I sam sam uvek ver-ovao da protiv gangstera vrede

samo gangsterski metodi. U rukavicama se ne unitavaju zloinci ree novi Tarn.

- Ipak, gledajte da ne ubijatemnogo, ako ne treba. Jedino jevano da likvidira te Forbera, jer neelimo da mu sudimo. Treba nam

njegova krijumarska mrea, cela iaktivna, a onda dolazi ve lika akcija,koju ete vi slaviti tamo gde budeteeleli i sa ovih dve stotine hiljadafunti, ako ih sauvate, i obeanihsto hiljada - zakljui Bil.

- Za sluaj da ne mogu vas danaem, a budem u neprilici, komeda se obratim? - upita Tarn.

- Nikome, mome. N e meajteSkotland jard u sve ovo. sem prekomene. Biete sklonjeni, ako o svemudogovorenom, sem mene. doznam&,kar i jedan ovek. pa bio to samministar! - zapre ti Bil.

Bomont pouta. a onda klimnuglavom i ree:

- Prihvatam. Igra je krupna, i usluaju neuspeha. ode moja koa.

Paziu!- Sasvim ste u pravu. Tarne. e

lim vam uspeh - zakljui lan i Bil. Terens Bomont uze torbu s nov

cem, knjiicama i fotogrfijama. Pogleda sve. sagnuvi se kod jedneStone lampe. Bio je zadovoljan. Pored fotografija Laure Plajner. nakojima je bila gola i udno islika-

nog tela, tu su bile jo fotografijeEndrjua Forbera i njegove eneAnele, poreklom Italijanke. Uz fotografije SU bili prikaeni listovipapira sa svim podacima, koje jepolicija mogla da prikupi.

- Dobro uraen posao. Mislimda radite neobino, ali bolje odM erka - drsko ree na kraju. -

Voleo bih da vas upoznam u pravom izgledu i da vam ujem pravuboju glasa, jer ovaj je moduliranulocima.

- Dakle, primetili ste - os-mehnu se Bil. - M oda emo seupoznati jednog dana, ali ostaviteda to zaponem ja sam.

13


16/100

- O, svakako! Nika da ne uhodimsvog efa - odvrati Terens Bomontsmejui se, i izie.

Sam otkljua vrata i zalupi ih zasobom.

IIIU Ulici Lamark, u Parizu, inspek

tor Interpola Simon Farne odmarao se toga dana. jer je sledeeg trebalo da otputuje u Istanbul. Bila jeto tajna misija u kojoj je, pod lanim imenom, trebalo da ispita polazne take trgovin e opijumom, ijikanali su vodili dalje preko Balkana i Sredozemlja do Francuske.Izbor je pao ba na njega, jer je bio

zavrio nekoliko poslova, a neoenjen. iako ve blizu etrdeset godina. mogao je da nestane i na viemeseci.

Razmiljao je o svemu i priseaose nije li ta zaboravio u pripremama, koje su bile precizne i optereene mnogim detaljima. Tre gazvonjenje na vratima, i on pourida pogleda ko ga to trai u stanu,iju adresu su znali samo nekolikonajboljih prijatelja i centrala Interpola. Kad tiho prie okularu i pogleda, lice mu se razvue u irokosmeh, i on brzo otvori.

- Kakvo iznenaenje!? Radujemse tvom dolasku, dra^i ... - poeushieno, ali ne ree ime gosta

Uvede ga u sobu za dnevni boravak podeenu da poslui i kaoradna soba. Izvini se zbog nerada iree:

- Sprem am se na dugo putovanje. a to uvek stvori malo guve.Divno je to si svratio! Da li te kogoni?

- Trenutno me niko ne goni. Jutros sam doputovao iz Londona, jermi je potrebna tvoja pomo - odgo

vori gost.- Dobro, dra gi Donalde! M ilo mi je da jednom i tebi treba moja pomo. Trebalo je da sutra putujem,ali odloiu sve dok treba - odgovo ri Somon Farne, ne uspevajui daskine pogled sa Luna i ne trudei seda prikrije ushienje i radoznalost.

- Hteo bih da nastupim kao ti uSkotland jardu - nastavi Lun odmah, preavi na sutinu svog dolaska ovamo.

- O-ho! Vrlo zanimljivo! - uskli-knu Farne. - Sta se to dogaa?

- Da li si itao vesti o ubistvu iz-

vesnog zlatara i dva policajca uLondonu? - upita Donald Sik ert- Jesam. Ve je ulo i u bilten In

terpola Tamo su i detalji, o kojimanovine ne piu. Kakve ti veze imasa tim? odvrati Farne.

Lun mu ispria sluajni susret sadva zloinca i svoju kasniju odlukuda nae ubice. Na kraju ree;

- Da bih radio efikasno, trebada su mi otvorena vrata Skotland ja rd a a to bih postigao kao inspektor Interpola, koji je doao u posetu.

- Kak va ideja! Pa to je odlino.Mene u Londonu ne znaju, istogsmo rasta, priblino istih godina,samo to ja nisam tako lep i skladan momak kao ti - smejui seodgovori Farne.

- Ti pristaje vrlo lako brzo -primeti Lun.

- Pa, malo falsifikata nije naodmet za dobru stvar - odvratiFarne. - Dobie fotog rafije mojihdoku me nata pa sebi napravi dobarfalsifikat. Dau ti blanko pp,pir sapdr dokumenata pa sebi napravidobar falsifikat. Dau ti blanko papir sa peatima Interpola. pa na

pii sebi preporuku kakvu eli. Treba li jo neto?- M ogue je da Skotland jard u

nekoj prilici proverava neto okotebe. odnosno mene i oko zadatka uLondonu - ree Lun.

- N i to nije teko. Srena je okolnost da putujem u Istanbul na duevreme. Imau alibi, ako ti neto za-kuva. Meutim, svom efu moguda kaem da bi, moda, trebalo dasvratim i u London. Pretpostavljase da u u svojoj misiji imati potrebu da putujem ko zna kuda. Tomi je unapred odobreno. Ako izSkotland jarda neto proveravaju,daj im vezu sa gospodinom Bu-

14


17/100

eom. Njega si upoznao kao tobonji engleski turista u Marselju, kadsi me spasao od sigurne smrti -objasni Simon Farne.

Onda je sve u redu ree Luni njih dvojica potraie bocu konjaka i aparat za kuvanje kafe.

Razgovarali su seajui se susreta. Simon Farne je bio izuzetanovek. U svemu je bio odlian, a njegova shvatanja sveta i ivota bilasu umnogome slina Sikertovim.Sprijateljili su se pre tri godine,kad je Lun progonio grupu krijumara, koja je u Marselju naletela-naFarnea. Jednog trenutka inspektorInterpola bio je neoprezan i krijum

ari su ga uhvatili. Ranili su ga. iivog, s tegovima, nou bacili uprljavu vodu marseljskog pristanita. Lun je bio zakasnio da ga otme,ali je video kad su ga bacili u vodu.Radilo se o minutima. Imao jesreu i ronei ga je brzo naao, oslobodio tegova i jedva ivog, izvukaoga u svoj amac.

Tada zaeto prijateljstvo i povei e-nje nije se prekidalo, iako je onobilo tajna samo njih dvojice. Lun jeponekad mogao da zatrai pomoSimona Farnela. a ovaj usluge kralja ponoi. Istina, ni jedan ni druginisu preterali u Rorienju tog pri

jateljstva, pa se Farne oseao kaodunik. Sada se radovao to moeda pomogne slavnom avanturistiLunu.

Posle kafe, zajedno sastavie p reporuku za Skotland jard:

... Molimo vas da pomognetegospodinu Simonu Farneu, jer nekeindicije govore da su ubice zlataraMortona i dva policajca povezanisa krijumarima u Francuskoj. Gospodin Simon Farne je ovlaenkao na inspektor prvog ranga.

Nadamo se da e doprineti zajednikim naporima...Sledili su ifra, veza sa Bueom i

pozdravi. Ima li ovde prib or za maskira-

nje? - upita Lun na kraju. Imam. Mogu da ti poklonim

jedan odlian komplet, koji su izra

dili najbolji strunjaci, i koji je dovoljno mali, a ko ga god vidi nalazida je to muki pribor za brijanje odgovori Farne i brzo donese malikoni etui.

- Sada mi poziraj nekoliko trenutaka ree Lun i izvadi ogle

dalce iz kompleta za maksiranje.Brzo je radio, i ve posle nekolikominuta Simon Farne zadivljeno us-kliknu:

- Pa to je umetnost, o kakvoj jane mogu ni da snajam! Ve si mi toliko slian da bi i moji najbolji prijatelji mislili da sam to ja.

Lun izbrisa minku i ukloni dodatke koji su ga bili uinili tolikoslinim Farneu, a zatim ree:- Sa jednom tvojom foto gra fi

jom nee mi biti teko da se jo bolje maskiram . Nosiu je kao svoju.

- Dakle, sve je u redu - reeFarne. - Ostaje nam celo popodnei vee da lutamo Parizom. Cuo si zanovi program u >Lidu?

- Jesam, i uivao bih u tvomdrutvu, ali vraam se pred vee -odgovori Lun.

- Zato tako brzo?!- Imam i linih briga. Otkrio

sam da policija trai moje sklonite. Uspeli su da utvrde frekvencijemojih osnovnih radio ureaja usklonitu, pa sada koriste nekenove. meni malo poznate ureajeza otrkivanje. Privremeno sam bez

odlinih veza, na ta sam navikao.- Ko liko se ja razumem u te

stvari, brzo e prepraviti sve totreba - ohrab ri ga Farne, ali nijeuspeo da prikrije zabrinutost.

- Postoji jo neto nastaviLun. - Dejn je gen ijalna naunicai divna ena. Meutim, vezujui seza mene gubi slobodu. Mora da se

skriva...- itao sam u Dejli M iroruonaj podli napad na tebe. ta mislida uradi? - prekide ga Farne.

- N ije mi lako. Volim je toliko dabih rtvovao sve, pa i svoj ivot, usvakom trenutku. Jedino ne bih pristao da budem zloinac i neasan

15


18/100

nastavi Lun. Ona je u svojimistraivanjima molekula ivota daleko ispred slavnog profesora Spi-gelmana. Otkrila je sposobnostmnoenja molekula rubonu-kleinske kiseline izvan elije. To jedodir sa tajnom ivota. Trebalo bi

da bude slobodna da bi radila unaunim institutima. A ja sam jevezao...

- Valjda je vana i vaa divna ljubav! - uskliknu vat reni Francuz.

- Da. ona je en a... Ali ona je inaunik. Dve godine je radila na

jednom praktinom pronalasku. To je membrana za ubacivanje leka uobolelo mesto. Sada ceo svet priao uspehu urugvajskog biohemiaraAleksandra Zafaronija, koji je doao na istu ideju, a Dejn znam nogo vie. '

- O emu se tu radi? - upita,radoznalo, Farne.

- Pojednostavljeno to znai dase upotrebom polimerske membrane lek ubacuje direktno u obolelo mesto. Membrana ga isputa utanim dozama i na najbolji nain.U klasinom leenju lek se raspro -1stire po elom telu, kroz stomak, ilipreko krvotoka. Lekovi su esto iotrovi. To je kao kad bi poplaviliceo oblak oder da bi ugasili poar ukorpi za otpatke. Membrana, koju

je Dejn otk rila , koncentrie lek lokalno. Ve je osnovano drutveo

A lzi u Ka liforn iji. Uzeo sam inici ja le svog imena, jer sam celog ivota radio na tom pronalasku, rekao je Zafaroni. Dejn je to tunoitala, jer je svoja otkria mogla daobjavi dve godine pre njega. priao je Lun.

- Poinjem da shvatam. Dakle,dok je uz tebe. Dejn je onemoguena da postigne sve ono to voli -

ree Farne.- D a ... Zlo je u tome to menevoli iznad svega - tuno ree Lun.

- Vidim dokle si doao - reeFarne.

- N e razumem - tre se Lun.- Ti e da udesi da se rastane

od Dejn, samo da ne bude pre16

preka njenom radu vanom za celooveanstvo.

- Zar mogu neto drugo?- M islim da bih bio neodgo

voran i glup ako bih ti ita saveto-vao. Ti si ovek koji zna svojuljudsku dunost. Jedino ti dobro

zna Dejn i to ta bi odvajanje znailo za nju - od govori iskusni Si-mon Farne.

Nije slutio da time uvruje Lu-novu reenost da se rtvuje, daunesrei sebe radi sree mnogihljudi.

Poutae nekoliko trenutaka, aonda Lun ustade.

- Hou da krenem - ree pokuavajui da se osmehne.- Treba da ima vie prijatelja- zaustavi ga Farne. - U Londonuivi pisac Ron Stoner. Poznajem ga

jo dok je studirao ovde u Parizu.Divan je ovek. Kako da ti ga opi-em?.. Zamisli Fernandela ulepa-nog do izgleda Iva Montana. Stoner

je, dakle, prili no ruan, ali veomaprijata n i mio ovek. Ima duha i odlian je pisac. Jedino, plaim se zanjega, jer ga u Skotland jardu m rzezbog knjige Optueni Skotland

jard- itao sam je - ree Lun. - To

je odlina i is tin ita knjiga .T policijski romani Rona Stonera su odlini. Cuo sam to od svog prijateljanovinara Artura Mrkina, a i sam

sam itao dva Stone rova romana.- Sreo sam ga pre est meseci.

Priao mi je da eli da te upozna.Prihvati ga kao prijatelja, jer je potpuna potenjaina. Ponekad izgleda neozbiljno zbog svojih ala inaina govora, ali je hrabar, vrst iveran prijatelj. Nije se plaio nipretnji mnogih monih zloinaca,

koje je razobliavao, ni neprijateljstva policije, koju je opravdanoesto napadao. On veruje da u Londonu, kao i u mnogim drugim zemljama. postoje i policajci-zloinci.Napisau ti pisamce za njega -zakljui Simon Farne i potrai listpapira.


19/100

Donosicoa ovog pisma prihvatikao mene. a veruj mu vie negomeni, jer je bolji i znaajniji. Znamda ti ispunjavam jednu elju aljuiga da se upoznate. Ostalo neka tikae sam. Tvoj iskreni prijateljFarne, napisa i otvoreno prui

Lunu. Posetiu ga im stignem u London obea Lun i pozdravi se saSimonom Farneom.

-A -

U svoje londonsko sklonite"Lun je morao da se vrati ne javljajui seDejn i Makfersonu, jer su ureaji

bili iskljueni. Obilazei blokovekua oko sklonita u etvrti Kler-kenvil, Lun primeti parkirana kolainspektora Filipa Noultona. Zaustavi se i sam, a onda pro'eta kaoda sluajno dolazi sa Rozberi avenije. Kad stie do kola parkiranihiza jednog teretnog furgona, onprie i upita na francuskom;

- Gde je tu? ..Onda zastade i osmehnu se, panastavi na engleskom:- Pogreno sam poeo na svom

jeziku. Molim vas, znate li kako dastignem do Mount hotela? Ovamagla...

- On je ba na ovom putu. Produite Farington rodom i levo na drugom uglu je MoUnt hotel - od govori inspektor, s prikrivenom nervozom.

Lun ve uoi naroite radio-ure-daje na pou levog sedita.

- Kolima sam, pa ne mogu ovimsmerom - ree zatim.

- On da... Pokazau vam naplanu grada - odgovo ri inspektori otvori sveiu. - Poite do GrejsIn roda, skrenite Kaltorp stritom i

ve ste pred hotelom.U tom trenutku Lun mu ubaci aktivirani mikro-odailja pod samukragnu tamnog zimskog kaputa, aonda se zahvali i pouri prem a svo jim kolima. Umesto u hotel, odvezese iza Nacionalne bolnice kod Ra-sel skvera, i ujedno ukljui prijem

na rezervnoj frekvenciji, da ujeve prepravljeni mirko-odailja izinspektorovih kola, a.onda ukljuisnani predajnik svojih kola nauobiajenu frekvenciju. Spoji ga samagnetofonom, sa ije trake seula neka nejasna poruka, deli-

mino modulirana, opet na uobia jeni Lunov nain.Sada je uo kako inspektor Filip

Noulton, iako je bio sam u kolima,nekoga pita radio-vezom:

- Da li se neto uje?- Jo nita - zau se odgovor iz

zvunika. Pretraiemo, opet, oblinje pravce, iako smo ve ustanovilida je centar negde u Klerkenvilu.

Ve drugi dan se nita ne uje.- Pokuajte opet. Usmerite, s vr emena na vreme, antene i uokolo -dodade inspektor.

- Da, gospodine inspektore od govor i glas. - Javiu i ostalimfurgonima ta elite. Mislio sam dasmo mi stigli najblie.

Lun se smekao nastavljajui daemituje. Nakon tri minuta uo jekako inspektor kae:

- Sluam! Da li ste uhvatili neto?

- Da, iz zapadnog pravca. Emi-tuju snani i reklo bi se stabilni ureaji. To je negde izmeu Blumsbe-rija i nas - odgovo ri radio-tehni-ar iz specijalnog furgona.

- Na redite ostalima da odredepra vce i uine to treba, da bi uhvatili tano mesto - naredi inspektor.

- Ve jesmo. Moj ef ve izdajenareenja. Utvrdili smo da emitova-nje dolazi iz blizine Nacionaln bolnice kod Rasel skvera. Preseliemose blie, a vi nas pra tite - zau seodgovor iz furgona.

Lun je emitovao jo dva minuta, a

onda iskljui traku.Odmah zatim on iskljui ceo ureaj i poveze se prema Klerkenvilu.Sada je bio siguran da je poelanova hajka za njim. Znao je i to dapostoji mogunost da sklonitebude otkriveno posle prouavanja imerenja snimljenih emisija. Bio je

17


20/100

zabrinut, iako je znao da je istraivanje te vrste muan i sloen posao.

Tog trenutka od lui da prip reminaputanje sklonita bar za polagodine, a to je znailo odnoenjeopreme dve laboratorije, svoje i oneu kojoj je radila Dejn. a zatim mno

gih predmeta i knjiga, mikroteke ioruja...Poto nije mogao da radio-vezom

najavi svoj dolazak, Lun sklonituprie kroz rezervni prolaz. Bila jeto automobilska garaa, ija vratasu se otvarala na neujni pisak naroite ultrazvune sirene Lunovihkola. On uveze automobil i vra ta sesama zatvorie. Izgledalo je kao dase naao u obinoj automobilskojgarai srenika, koji je imao kutakuvuenog dvorita da je izgradi.

Ne izlazei iz kola, Lun ugasisvetla. a onda tri puta blesnue farovi njegovih kola. Specijalna foto-elija skrivena u zidu garae pokrenu tajni mehanizam. Ceo podgarae potonu zajedno s kolima,skrenu levo, a sa desne stranekliznu drugi pod, na kom e je bio istitakav automobil, ali bez radio-u-redaja, oruja i opreme kakvu jeLun esto nosio.

Da je neko zav irio u garau i pr egledao drugi automobil, zakljuiobi da je to naj to je tek stigao i da unjemu nema nita naroito.

Tek u podzemlju Lun napusti

kola i poe niskim i uzanim neos-vetljenim hodnikom. Stie u prostoriju osvetljenu vetakim suncem, ukojoj je bio bazen za kupanje dugaak deset jardi.

Bila je dobro zagrejana i Lun jeuo frktanje Samjuela Makfersona,koji se kupao. Neprimetno, s ivicebazena, bee uzeo svoj kolt, jer jesignalna lampa otkrila da neko dolazi kroz rezervni prolaz.

- Hej, stari, uiva li? - uzviknuLun.

- To si ti, sto mu starih momaka!Eto, muim se u ovom bazeniu,umesto da sam na okeanu - odgovori Makferson, pokuavajui da

18

izgleda veseo, ali Lun je video danjegov verni mornar skriva nekubrigu.

- Sta te mui. Sam e? - upitaneposredno.

Mornar lako iznese svoje tekotelo uz bronzane stube na ivici ba

zena i lee na ogromnu prostirkuod zelenog frotira. Lun se spustipored njega.

- Neto je mui... Iznenadio sam je uplakanu. Ako si ti krivac, Do-nalde, dri se dalje od mene, jer bihmogao, milijardu mu zakletvi, da teodalamim, zaborav ljajui... - poeMakferson i odluta u traenju toprogodnijih psovki.

- Da li si je pitao neto?- Jesam. Rekla je da je sve u najboljem redu, ali enama tako doeda ponekad plau i bez razloga.Nek sam proklet to joj ne verujem,ali znam da je neto drugo...

- Kako se to dogodilo?- Sta?- Pa to da si je zatek ao kako

-plae.- Vratio sam se iz grada. Bila me

zamolila da joj nabavim poslednjibroj nekog lekarskog, odnosno nekog slinog asopisa.

- Sea li se naslova?- M islim ... Uh, sto mu izgublje

nih rei... Neto kao papir... Ne,nije papir!... Arhiva... Nije... Ah,da! Akta med ika broj jedanaest!

- A ta je bilo dalje?- Ostav io sam to, kako rek oh ...

Da, taj asopis, ali sam zaboravioda joj prenesem pozdrav odBrende... Zna, svraao sam malodo nje. Jo je lepa i punija, negopre - smejui se priao je M ak ferson. - D a... Posle pola sata sam sesetio i potraio Dejn u njenoj biblioteci, gde sam je bio i ostavio.

Pokucao sam, ali mi n iko nije odgovorio. A ja, grubijan, otvorihvrata...

- Moe li to malo krae. Same?- prek ide ga Lun.

- Kad sam uao. ona je dralaotvoren asopis, a niz lice su joj tekle suze. Brzo ga je sklonila, okre


21/100

nula se i pokuala da sakrije daplae. To je sve zavr i M akfer-son.

Lun ga potapa po irokim i golim leima, a onda brzo na zidu, ukljui interfon i javi se:

- Dejn, draga! Vratio sam se!

Gde si sada?- Donalde, zdrav o! Dodi, u svojojsam spavaoj sobi! - odvrati glasiz zvunika.

Nae je obuenu u jednoj od onihlepravih i na dodir prijatnih koulja za spavanje, povrh koje bee obukla topli sobni ogrta vrlo irokihrukava, kroz koje je Lun ponekadmogao da je miluje, emu bi se ona

smejala.Poljubi je i brzo joj ispr ia o svomputovanju u Pariz, ali preu ta susret sa ekipom za radio-goniome-trijska istraivanja. Odmah zatimode u kupatilo, a zatim sv rati u ga rderobu. Bio je i on u kunoj odei,ba u onoj za, koju je Dejn rekla da

joj se najvie svia.Ne ko vrem e zaboravie sve brige

i strahovanja.- elim da neto potraim u tvo

joj bib lioteci. Hoe li da mi pravidrutvo? - upita Lun poto se opetobue.

Dejn mu se-radosno pridrui izagrljeni stigoe u prostoriju neiru od pet i dugu est jardi, ali ukojoj su tri zida bila do tavaniceispunjena knjigama poredanim usjajnim policama.

Lun se spusti u meku fotelju iodmah upita:

- Jesi li itala poslednji broj asopisa Ak ta m edika? *

Dejn se tre i malo poblede. aonda se tiho spusti u drugu fotelju.

- Da ... 1 ti si video? - ree glasom koji zadrhta.

- Daj mi da jo jednom proitam- ree Lun.

- Sta nas se to tie? Oni imajusvoje razloge, a mi svoje - odvratiDejn ve osnaena i mirna.

- Daj da proitam, pa da razgovaram o - blago zatrai Lun.

Ona s jedne police skide asopis,otvori ga i prui ga Lunu. On je itao:

Nomina sunt odiosaOtvoreno pismo jednoj naunici,Jo uvek nismo izgubili nadu i

zato Vam piemo. Vae nauno

delo je potrebno oveanstvu. Insti-tut za borbu protivu ralia, na sed nici naunika, zakljuio je da ste nam neophodni. Nedostaje nam ekspert za molekul vitae. Znamo za uspeh sa opitima upotrebe poli merske membrane. Svako kance rozno oboljenje moe da se podvrgne i tom tretmanu. Zato onda niste s nama? Zato ne date ono to ste duni oveanstvu?

Poznata nam je vaa velika lju-bav, prema jednom zaista divnom oveku. Ali trae se rtve za nauku. Zar on nije sebian? Zar Vi niste sebini? Da li ste spremni da rtvujete nauku zbog radosti u i-votu, koji je prolazan?

Dobili su uveravanja svih vlasti

da ete biti uvek slobodni i nepri-kosnoveni. Moete da ivite i ra-dite pod novim naunikim ime-nom. Vau tajnu uvaemo u ime pobede nad stranom boleu, ko-

joj vi moete neprocenjivo mnogo da doprinesete.

Jo jednom vas molimo, a ako hoete i preklinjemo, pognutih, sedih glava, naite nain da do-ete i stalno radite s nama. Svesni smo rtve, ali je ipak traimo...

Sledila su imena slavnih lekara,biologa i naunika Instituta za oboljenja raka Velike Britanije.

Luna podie jeza od tog pisma. Trebale su mu sve unutranje, skrivene snage da bi mirno upitao:

- Dakle, ide li. drag a?- To je nemilosrdan napad! -

uzviknu Dejn i koa na licu i oko

. Latinska poslovica u bukvalnom znaenju: Imena su mrska. Sada se upotrebljava u prenosnom znaenju: Kad se i-gou mane i greke, ne treba uvek navoditi imena ljudi.

19


22/100

us ana joj pobele, a onda zadrhta izg ri se u grimasu plaa.

- N e sme to, Dejn! - .uzviknuLun i prie joj, pa sede na naslonnjene fotelje. - Ve dugo smo znali,iako smo utali o tome; da naasrea ne moe da ostane zauvek

ovakva. Ti si jo mlada i ima svojdug pred naukom.- Zar misli da ja to sve ne

znam? upita ona i suze joj pote-koe niz lepo lice. - M isli li da neznam kako si hteo da postupi?

- N e znam na ta misli.- Voli me, ja to dobro znam i

oseam, kako me niko nije voleo.Dao bi ivot za moju sreu...

- Ali to . ..- Razm iljao si da okleveta

sebe, da igra ulogu ljubavnika, kojivie ne voli, koji eli slobodu, a datajno krvari zbog rastanka. Zarnije istina?

- Ako se tako shvate stvari,onda si u pravu. Ipak ja sam vorno-vat mom ak - pokua da se nas-meje Lun. - Ostao sam ran o siroe.Ga ngsteri su me sprem ali za nepo-bedivog zloinca. Pogreili su tasu me toliko veba li i uili, a m odasu izabrali pogrenog oveka. Uiosam suvie lako i brzo. Mnogestvari sam shvatio. Bilo je loginoda se okrenem protivu njih. Godinama upadam u sukobe sa gangsterskim bandama. Dakle, u meni

ima neeg protivurenog jer volimi nauku i avanturu. A to dvoje ne bitrebalo da idu zajedno.

- Ja sam te upoznala ba takvog,i tak vog te volim. Ti si potpun ovek- prekide ga Dejn.

- Ta potpunost ima i drugustranu nastavi Lun. - Deavalose da greim. I prema tebi... Svakiovek...

- Znam! - upade Dejn. - Pa jasam biolog. Ali u tebi onog ivotinjskog ima manje nego^ drugim ljudima. Ti si dobro skovan. I ne priajmi o grehovima sa drugim enama. Znam da ti se svata dogaalo ali nijednu nisi voleo kao

20

mene. To mi je dovoljno. Mi se nevolimo sebinom ljubavlju posedo-vanja i vladanja. Naa ljubav je slobodna i ba zato ogromna i divna.

Jednom si pokuao da me usreiudajom, za drugog pa sam ivela sgorkim kajanjem i vratila ti se jo

jae zaljubljena.- Ostavim o sve to, jer suvie

smo bliski da bismo otkrili netonovo. I ja sam zauzet mnogim istraivanjima. Sve bi bilo dobro da moemo poeti normalan ivot. Ti moe, i ja to elim, a meni je odreenoda ivim i radim tajno. Imam suvieneprijatelja. M nogo je onih koji ele

moja otkria, ba zato to su iz oblasti tehnike. Zar nije bilo mnogo planova da budem zarobljen i nateranda sluim?

- A kako zamilja da ja prihvatim ovaj prokleti poziv, zbog kogasam prolila dosta suza, iako znada retko plaem?

- N ije ti lako. N i meni! Ali nijestrano. Viaemo se ponekad. Kadgod ti bude teko, znaj da postojiovek koji je spreman da uini sveto eli...

- Ne govo ri mi to! Suvie lii napresudu... Ti kao da si ve odluioda ja odem od tebe.

- Jesam - odgovo ri on mirno.- Objasniu ti i zato. Ja sam naneki nain ovek van zakona. Uzalud su skinute sve optube protivumene, policija se uvek vrati naideju da me uhapsi. I sadanje istraivanje isnpektora Noultona topotvruje. Vezao sam tebe i Makfe-sona za svoju sudbinu. To daljeneu. Budi slobodna, a spasi i togdivnog mornara.

- Kako to misli?- Javi se Institutu i zatrai mero-

avnu presudu o Samovom oslobaanju od svih starih i novih optubi.Nek ti on bude neka vrsta uvara,ali slobodan da otplovi u sva morakoja eli.

- Jo e ispasti da treba da seradujem rastanku - tuno reeDejn Vitington.


23/100

Lun nastavi kao da niie bilonjene upadice,

- I ja odavno elim da budemmalo sam i da se lake kreem. Nastroje smo suvie poznati da bismozajedno mogli da se kri)emo elimda posetim mnoge prijatelje. Jedan

je na Dalekom severu Kanade, adrugi u Aziji... Mnogo toga jo elim da vidim.

- Sve to eli sam?! - skoro jeknu Dejn.

- elim! Ja sam takav! - to jemogao hladnije odvrati Lun,

- Mene nee uspeti da preva ri- nasmeja se Dejn. I, ako prih va

tim taj poziv, nikada neu prestatida te volim.- Ne preteruj. Udaj se i rodi

male biologe, jer usamljeni kraljponoi nije zauvek drutvo za tebe ree Lun, pa se i sam nasmeja.

- Sad si otkrio karte! - uskli-knu Dejn. - Ako ti nema dete,hoe da ga imam ja. Imau ih koliko hoe, ako obea da emo seviati.

- enski si lukava - ganutoree Lun,

- Ve'oda vno nisi bio usamljen.Nee n ikada n-i biti. Neka te viamsamo jednom u tri godine, ali bie

jedini. Ako treba, sakriu i od tebedecu koju budemo imali - jedvaizree Dejn, i opet mu se baci uzagrljaj.

Lun uzdanu s olakanjem. Znao je da je Dejn spasena, Poee novivot, a to je prilika da i M akfersonbude slobodan. Voen tom milju,on ree:

- I ja u, kad god mi bude teko,ili kad budem u neprilici i zatrebami pomo, moi da se obratim nekom. Biete to ti i stari, dobri Makferson. Ve sutra, poeete da selitesve to ti treba tamo u kui u Ta uerstritu.

Dejn uzdahnu, vre se oslanja jui o njegovu ruku. Ili su da naduMakfesona i da mu izloe svoj plan.

Tek poto je zavreno prenoenjenajvanijih stvari iz starog u trinova sklonita, i poto su se Dejn iMakferson smestili u kuu blizu

Tauera , Lun je dobio malo vremenada potrai pisca Stonera. Maskiraose kao Simon Farne i stigao do Bo-rou roda. Stoner je bio u svom velikom, ali pomalo neurednom momakom stanu. Kad je ugledaoLuna, velika usta mu se razvukoeu radostan osmeh,

- Simone, dra gi prijatelju uzvi-knu na francuskom,

Lun se pozdravi takoe na fran

cuskom, oponaajui malo razvuen izgovor i topao glas Francuzaiji i:^led je uzeo,

- udno je da si me odmah poznao ree Lun mirno dok je Stoner uurbano nudio gosta da sednei pitao ga ta eli da popije za radosni susret.

- Ka ko da te ne poznam, Simone, ovee?! - zaueno ree

pisac i ne trudei se da malo osmotri gosta.- Ali ja nisam Simon - ree

Lun.- N ikad mi nije rekao da ima

brata blizanca... A, ne! To je ala.stari moj! - ree Stoner.

Lun mu prui pismo od Farnea ipisac ga brzo proita, a onda zbunjeno upita:

- Simone... Ovaj, gospodine,kako da sve shvatim? Ako nisteSimon, onda...

- Ja sam Donp.ld Sikert.- Zar?'. .. Sta ste rekli?! Sikret.

Lun, kralj ponoi?Da li sam dobro uo? - ree Sto

ner mucajui i meajui engleskerei u svoj inae tean francuski.

- Dob ro ste uli - ree Lun. Uzeo sam Simonov izgled, naravnos njegovim doputenjem. Zato sam iputovao u Pariz. elim da se ume-am u istragu oko ubistva zlataraMortona i ona dva policajca.

- Kak va sluajnost?! Pa, i ja samposebno zainteresovan, Skotland

IV

21


24/100

ja rd radi tako slabo kao da zloinciimaju jake veze u policiji, ili akkao da su sami policajci. I, bez ale,postoje sumnje da je policija um-eana - ree Ron Stoner.

- Dakle, pored novog prijateljstva imamo i zajedniku radoz

nalost za te dogaa je - ree Lunprih va tajui au kotskog viskija.- Kao domain, mogu li da vas

zamolim da me oslovljavate imenom? - upita Stoner.

- Naravno! - odvrati glasnoLun. - Onda. u tvoje zdravlje. Rone!

- Ziveo. Donalde! radosno nazdravi pisac.

Izmenjae jo nekoliko prigodnihreenica, a onda Lun upita:- Ima li kakav trag. Rone?

- Jo nemam. Postoji neto... Treba da se nau oni koji kupujuopljakane dragulje i poluge zlata.Od jednog momka u Sohou, za pedeset funti, kupio sam jedno obave-tenje. koje je vrlo krto. R^ekao mi

je da bi o krijumarenjima mogaoneto da zna bogati uvoznik EndrjuForber - ispria Stoner.

- Da li si ve osmotrio tog For-bera? - upita Lun.

- O, nisam! Pa doi do njega jepravi podvig. Ipak, naao sam nain. On rado prima izvesnu LauruRejner, poznatu pod nadimkom Ve-tica. Sa njom ovek moe da se probije do Forbera - odgo vori pisac

jo uvek na francuskom, a ondadodade na engleskom; - Zato idalje govorimo francuski?

- T i si nastavio, a ja nisam hteoprvi da menjam - smejui se. reeLun na engleskom.

- Sad mi je lake da nastavim -ree Stoner. - Ta upadljiva renti-

jerka. eljna naroit ih radosti, gotovo me je ispila u jednom gutljaju.Rask okoda kala se to poznaje s lavnog pisca i brzo me ispipala, takoda sam mislio kako da sauvamodelo na sebi. Veeras treba daidem k njoj na aj. Pozvau je da pitam ta u sa prijateljem. Kako dakaem, ko si za nju?

22

Bie mi ugodno da budem Si-mon Farne - odgovori Lun.

Ron Stoner poe do telefona iuskoro je kiom pozdrava zasuosagovornicu na drugoj strani. Saop-ti Vetici da mu je stigao gost izPariza.

- Pa to je divno! odvrati LauraRejner. - Pitajte ga da li eli daupozna jednu pravu englesku ve-ticu. Ako eli, doite odmah,

- To mi je dra g prijatelj, a oboava engleske vetice - odgo voripisac. - Krenuemo za po la sata.

- Dolazite, vi najlepe rugoboLondona! Da li je i va p rijate lj takodivno ruan?

- On?! Na alost, nije. Na protiv,lep je kao sam Apolon.- N ita... Engleska vetica moe

da proguta i jednog francuskog le-potana.

- Servirau vam ga, a vi gutajte- smejui se, Ron Stone r zavri telefonski razgovor.

Zatim upita Luna kako da gapredstavi.

- Kai da sam svetska skitnica,ili neto slino - od govori Lun.

- Pa ona e tek tada da poludi zatobom - zakljui pisac i pou ri dase spremi.

Navraajui u sobu gde je sedeoLun, Stoner nekoliko puta zastadeda ga posmatra, a onda ree:

- Kakva sluajnost sa Farneom!

To se ne postie samo maskira-njem. Vi mora da ste i inae slini,kao pravi dvojnici.

- Nauiu te poneto iz vetinemaskiranja - ree Lun.

Koji vrag bi maskirao mojaog rom na usta i veliki nos? sme

jui se upita Stoner.-U s ta i nos ostaju, ali izgled

moe da im se promen i - odgovoriLun.

- Divno je to ste doli! - uzvi-knu Laura Rejner kad Lun i Stoneruoe u njen veliki salon u stanu naosmom spratu ogromne i nove


25/100

kue, koje je sa Bansajda gledalana samu obalu Temze. - Tre ba dadoe jo jedan zanim ljiv tip, izvesni

Terens Bomont iz Plimuta. Kae daosniva galeriju slika ovde u Londonu, ali ja mislim da krijumariukradene slike velikih majstora.

Bar tako izgleda.- Malo drutvo uvek moe dabude zanim ljivo ree pisac.

- A, nije ba ni tako malo. Volimcelu menaeriju. Sreom, pozvalasam jednu neodoljivo lepu udovicu.Zove se Nensi Nikolson. Paete naleda kad je vidite. Njen pokojni mumu je slikao ... - brbljala je Vetica.

- Radio je portrete? - upita Sto-ner.- Kakve portrete?! Slikao je pomojoj koi! - nasmeja se ona i zabaci glavu.

Lun ne izdra i nasmeja se usnama i zubima naslikanim na njenom vratu, odmah pod vilicom.

- To jo uvek uvam od njega.Imam i malog pauka na ivicitrbuha, ali to ne mogu da vam pokaem - nastavi Vetica. - Dakle,rekla sam za Nensi i koliko je lepa?

- Rekli ste - potvrdi Stoner.- Imam o' i ovog divnog Fran

cuza, iako bih ga radije sama smotala. Pokuacu... No, gde samstala?... Rekla sam i za tog Bo-monta. Dolazi i vii inspektor Skot-land jarda Dord Pinter sa svojomvragolastom enom. On mi, znate,naini poneku uslugu da bih gazvala kad primam Nensi Nikolson.Ludo je zaljubljen u tu udovicu. Akohoete da ga smrtno namuite, udvara jte joj se celo vee - obra ti seona Lunu, a onda dodade: - Da li vigovorite engleski? Ja brbljam svata, a vi utite...

- Razumeo sam sve i mislim dadobro govo rim engleski - smejuise ree Lun. - Drutvo je zaistazanimljivo.

- Nisa m sve rekla. Dolaze joEndrju Forber i njegova ena Anela. On je zaljubljen u mene, a obeala sam da u Terensa Bomonta

da upoznam sa njim. Sad je prilikada se tom bogatom starcu, koji elida ivi kao tridesetogodinjak, nametne celo drutvo, za p rijem u njegovom dvorcu na ivici Eping ume.Hoete li i vas dvojica? - brbljala

je Vetica .

- Idete li i vi? - upita Lun.- Svakako! - uzviknu ona.- Ond a povedite i nas - ree

Lun.Imali su jo itav sat do dolaska

ostalih gostiju, i Laura Rejner ihpozva da im pokae stan. Dok su gaobilazili, ona je govorila:

- To je trepezarija. a lako se pretvara i u prostoriju za manje skupove vetica... Ovde moji gostimogu da se usame, ako zaveduneku enu iz drutva... Ova vrataprolazimo, jer to je moja specijalnasoba, u koju vodim rtve...

Stan je imao sedam luksuznonametenih soba, ali bez sobe zaposlugu. Stoner je upita kako sesnalazi bez posluge u nekim satima.

- Imam poslugu, ali stanuje u staroj dvorinoj zgradi, s kojom sampovezana interfonom i mogu sveda zatraim. Posluga je dosadna,ako stanuje u istom stanu, jer u svezabada nos, a ja to ne trpim. Zar nisam Vetica? - odvra ti ona.

- Prava - potvrdi Lun.Ona ga bolje pogleda i odm eri ga,

a onda ree.- Vi ste opasan momak. Neto

mi apue da emo nas dvoje... Alio tome emo kad budemo sami.

Dok su gosti dolazili, Lun je mislio o tome kako je mogu takavsplet sluajnosti da se ovakvodrutvo nae zajedno. Jedan policijski inspektor, voa krijumarskebanke, lani inspektor Interpola,odnosno toliko gonjeni avanturista,neobina ena koja uiva zato to

je nazivaju veticom, pisac, trgovac,ene bez zan ima nja...

Zaudilo ga je to to je ocenio da je Vetica svakog od prisutnih

23


26/100

skoro sasvim verno opisala, a istakla je i najvanije osobine, jo prenego su stigli.

Poslednja je stigla Nensi Nikol-son, ve rovatn o svesna da je najboljeako je celo drutvo na okupu kadona stigne. Tada je jae osea la div

ljenje, jer ga j e broj oboavalacasnaio. Pojavila se nasmejana, ogrnuta u krzno i obuena u usku popodnevnu haljinu, koja je isticalasvaki deo te la i svaki njen pokret.

Lun se tre videi je i pomislivida se nalazi u neprilici, jer bi moglada ga prepozna. Seti se da je maskiran kao Simon Farne, ali eneimaju poseban njuh za mukarcakoga d obro znaju. A on je poznavaoNensi Nikolson, istina kao NensiHezelton, studentkinju prve godineistorije umetnosti. Bilo je to preosam godina, kada se skrivao podimenom i zvanjem profesora DikaKalena. Studentima umetnosti tada

je odrao samo jedno predavanje.Bilo je to neto o utvrivanju s tarosti pred m eta pomou atomskih izotopa i drugim metodama.

Tadanja Nensi bila je jo gotovodevojica i manje lepa od sadanjeudovice u najlepim gddinama.

Tada, kao studentkinja, Nensi jebila uvrtela sebi u glavu da voli profesora Dika Kalena. A onda nijevie odustajala od pokuaja da gaosvoji. Nije uspela, jer uskoro se saz

nalo da je Kalan u stvari DonaldSikert, odnosno Lun. Jo vie se zapalila njena mata i jo vie je e-lela da ga nae, ali nije joj uspelo.

Tada je doao Kliv Nikolson. ve slavan slikar. Uinio je sve da je utei,ukljuujui i venanje.

Sada se Nensi sa svima pozdravljala brzo. Iako i kao da je se mukarci mnogo ne tiu, samo se saenama due pozdravljala. Meutim. kad joj je Vetica predstavilasimpatinog Francuza SimonaFarnea. ona ga je povrno pogledala. a onda se primetno trgla i jo

jednom ga osmotrila. 2Latvorila jeoi na nekoliko trenutaka, pa ga je

i po trei put pogledala, ali sadapravo u oi.

- Znala, sam, ali ta mogu ree Vetica videi da se neto dogaa izmeu to dvoje. - Povlaimse pred tvojom lepotom. Nensi. imoe da osvaja Francuza.

- Dovodi me u nepriliku. Laura- ree Nensi osmehnuvi se s nekom meavinom tuge. Samo samse setila nekog. U neemu je sliangospodinu.

- Vie bih voleo da sam ja tajgospodin - galantno upade Lun, neproputajui da engleski govori smalim francuskim naglaskom.

Poseta u vreme sluenja ajabrzo se pretvori u prijem s veerom, a zatim u nonu sedeljku.Laura Re jner bee pozvala poslugu;sto u trpezariji brzo se napuni jelom i bocam a pia, a dve devojke susluile pie i u ostalim sobama.

Lun izbee dva veta pokuajaNensi Nikolson da ostane uz njegai oba puta je predade viem inspektoru Dordu Pinteru. Pirhva-tao je dvosmisleni razgo vor sa M aralom Pinter, koja se trudila da seto dublje vidi u njen dekolte, gde jezaista bilo p rijatno da se zaviri. Koristila je svaku priliku da ga dodirne as svojim grudima, asvrstim i izazovnim bedrom, a asrukom, u sve prisnijem razgovoru.

- Moj m atori Dor je prostolud za tom udovicom. Ja mu ne za-meram. Nisam ni ja u prilici da memukarci ne ele - ree ona u jednom trenutku i znaajno stavisvoju ruku na Lunovu.

A li Nensi N ikolson nae neki povod i sa Pinterom im se prikljuiobasipajui Luna pitanjima o Pa

rizu. Lun ugleda pisca kako je naasak ostao sam i dade mu znak daprie. U trenutku kad je nuenopie, on iskoristi priliku i apnumu:

- Pokuaj da malo zabavi ovedve dame. Ja u da odvojim inspektora.

24


27/100

Stoner znaajno klimnu glavom inekoliko trenutaka kasnije obeene su mora le da sluaju jednu njegovu anegdotu. Lun se nae uz Pin-tera i ree:

- M ogli bismo da se izdvojimona nekoliko minuta. elim da vam

kaem neto.Ovaj odmah prihvati, jer je bionestrpljiv da sazna ko je u stvari tajFrancuz, pa glasno ree:

- Vraam o se odmah. Hou dagospodinu Farnueu pokaem sobuza spiritistike seanse. Kae da gato zanima, jer u Francuskoj su okul-tisti retki.

Odmah zatim njih dvojica se naoe u jednom malom salonu sokruglim stolom prekrivenim tamnocrvenom ojom. Sedoe u dva fotelje. koje su bile u uglu. i Lun odmah ree:

- M ilo mi je to sam vas ovdesreo, gospidine vii inspektore, jertek sutra je trebalo da vas vidim uSkotland jardu.

- Tako? - neodreeno ree Pin-ter.- Volim da iskoristim svaku p ri

liku, pa i ovu. Ja sam inspektor In-terpola. Dozvolite da vam pokaemdokumente - nastavi Lun. pa odmah dade paso, specijalnu knjiicu Interpola. i pokaza znaku do-bijenu od Farnea.

Zatim mu dade preporuku.Pinter sve mirno pogleda, a onda

ree:- M ilo mi je to znam ko ste. jer

sam o tome ve razmiljao. A kakoste stigli u ovo drutvo?

- Ron Stoner mi je drag p rijatelj' jo sa studija u Parizu. Znate li da jetamo studirao?

- Znam... On je dobar momak,

ali nije pravian prema nama. Cakbih rekao da mrzi policiju. A sada jedno vano pitanje:

- Izvolite - prihvati Lun.- Zato ste se-na ovaj nain ob ra

tili ba meni?- Pa vi vodite istragu oko

ubistva zlatara M ortona i dva poli

cajca. elim da proverim nekestvari, a srena je okolnost da samovde susreo i vas i Endrjua Fo rbe ra- odgovori Lun. *

- Zato Forbera? - tre se viiinspektor Pinter.

- Sumnja se da on ima veze sa

krijumarskim kanalima ak doudaljenih zemalja Azije - odgovo riLun.

- Vrlo ste efikasni. Cuo sam daga je Vetica navela da celo drutvopozove u svoj dvorac. Dakle, i vi stepozvani, gospodine Farne.

- Pa i vi. gospodine Pinter - do-dade Lun.

- Vam a je lake, jer niko ne znada ste iz Interpola. a mene e d idre na oku, jer Forber vrlo dobr >zna ko sam - odvrati zamilje.i >vii inspektor Skotland jarda.

- Sta znate o gostu iz Plimuta ?- O kojem to?- Predstavljen vam je Tcroas

Bomont. On je nejasna linost. Izgleda kao da je naveo Lauru Rojnorga upozna sa Forberom. Da li radiza policiju, ili je i sam sumnjiva linost? - objasni Lun svoje pitanje.

- O njemu nita ne znam - odgovori vii inspektor.

- M islim da ste mi za danas dosta pomogli, a sutra u da posetimSkotland jard. Nadam se vaoj naklonosti i tamo - zakljui Lun svojrazgovor i ustade nameravajui da

se vrate drutvu.- Ostanite jo malo - zadra ga

vii inspektor Dord Pinter. - N iste nita pitali o enama.

- O dom aici mi je dosta priaomoj prijatelj Stoner - ree DonaldSikert. Ostale, mislim, nisu vaneza na razgovor.

- M oja ena je oduevljena

vama. Vide o sam kako vas p rodirepogledom i gnjei svim svojim draima.

- Plaim se da preterujete. Jagajim samo najvee...

- N e treba da se pravdate. Primo-tio sam sve vae pokuaje da se spasete. Ja joj. inae, ne smetam ni ii

25


28/100

emu. ivimo odvojeno. Neu vamzameriti ako zaboravite da je mojaena. Mi, kao ljudi istog poziva,treba da smo otvoreni. Mene zanima ona druga Ako prigrabiteNensi Nikolson, stekli ste u meniogorenog protivnika - govorio je

Pinter, i na kraju se nasmeja, kaoda je ispriao uspelu alu.Meutim, Lunu je bilo sasvim

jasno da on to kae ozbiljno.- Imau u vidu vau iskrenost.

elim da mi budete prijatelj - reezatim.

- Vau naklonost hou da uzvratim jo veim poverenjem. Tu enupoeo sam da pra tim dok je bila stu-dentkinja, jer se znalo da je volelaonu neobinu linost koju nazivajuLun, kralj ponoi. Svi inspektoriSkotland jarda ve godinama sanjaju da ba oni uhvate Luna - nastavi inspektor Pinter.

- To je vrlo zanim ljivo reeLun.

- Dugo sam joj bio za petama,ali n ian; uspeo da naem DonaldaSikerta. Naprotiv, sam sam stradaoZaljubio sam se u devojku. Odbila

je svaki moj pokuaj i udala se za jednog slikara . On je sumnjiva linost. Jedno vreme sam mislio da ieon Lun. Tek kad je bio mrtav, a ubi

jen je pod nejasnim okolnostima,sve je dobro provereno, i pokazalose da nije.

- Za r se ne zna ko ga je ubio?- N e ... Mislim da niko ne moe

to n i da o tkrije, jer verujem da je toLunovo delo. Opasni avan turista je,valjda, eleo da njegova prijateljicaopet bude slobodna ena.

- in ite li kakav ozbiljniji naporda se taj momak jednom nae u vaim rukam a? - upita Lun mirno.

- Naravn o! Gotovo neprekidno ja sam pokuavam... Ve smo biliotkrili izuzetne osobine Lunovihradio-uredaja i bili smo poeli daih istraujemo. Malo je nedostajalopa da otkrijemo njegovo sklonite,za koje verujem o da je negde u Kler-kenvilu, ali je on iznenada preki

nuo rad svih svojih ureaja. A poznato je da je u gradu imao nekolikoreleja za pojaavanje predaje svo-ih mikro-odailjaa i drugih pris-lunih ureaja - izli Pinter svojepoverenje.

- Kad ste sveli lokaciju njegovog

sklonita na tako mali prostor, zarnije mogue da je otkrijete i drugim proveravanjima? - postaviLun novo pitanje.

- Sve smo pokuali. London jestari grad. Ne postoje svi planovistarih ruenja, pa ak ni svih elektrinih i telefonskih vodova, a jomanje kanalizacije i vodovoda. Udva sluaja vodio je svoje zarobljenike u sklonite, pa su ga oni kasnije opisali kao udo savremenetehnike i vrlo veliki podzemni prostor, ali nisu mogli da naslute gdese nalazi. Moda je iskoristio kakvetajne podrume neke nestale gra evine, nad kojima je nikla nova.Moda ste uli koliko su savrenabila njegova prva dva sklonita,

koja su otkrivena. Ima ogromno iskustvo i mora da je napravio josavrenije - sa jetkim zanosomispria Pinter.

- Zato taj ovek nije prihvationapore Skotland jarda i britanskogpravosua da se oslobodi svih optubi i nastavi da mirno radi kaonaunik, to izgled a i jeste? - upitaLun dalje.

- Lukav je Sikert - odvrati viiinspektor Skotland jarda. - Onzna da ima mnogo onih koji bi muse osvetili za neki svoj poraz. Ainae ne bi mogao da bude slobodan, jer za njegove pronalaske inte-resuju se svetski trustovi, vojne pi

junae, na G eneralitet i ' mnogidrugi. Morao bi da ivi okruen

straama, a on to ne podnosi.- Taj ovek zaista ne moe daivi kao obian ovek - sloi seLun i opet ustade.

Vratie se opet u drutvo. Lun jeuspevao da se dri dalje od Nensi Nikolson, ali ona je koristila svJtupriliku da mu se nae sasvim blizu.

26


29/100

ili da ga posmatra iz prikrajka. Dabi sebi olakao poloaj, Lun je malovie pio, a umor je delovao da mu u

jednom trenutku popusti panja.Nensi bee iskoristila trenutak

odsutnosti gospoe Pinter, kojubee pozvao Ron Stoner da igraju.

- Sad vi mene pozovite - reeNensi Lunu pravei se da je zbogpia postala suvie slobodna.

On ustade i naoe se u salonu zaigru.

- Uznem irena sam zbog vas, gospodine Farne - ree ona, vrstopripijena uz njega i diui tako dasu joj se lepe, tanke nozdrve irilekao da osea neki uzbudljiv trag.

- Zbog ega, gospoice Hezel-ton? - ote se Lunu.Ona naglo zastade i poblede.- Rekli ste... Hezelton ... To je ..

Oh! Oseate li da sva drhtim? -mucala je zbunjeno i zaista drhteiu njegovom' naruju.

- Ako vam je zlo, otpratiu vasda sednete - ree Lun, odmah ot

krivi kakvu grubu greku je nainio time to je pomenuo njeno devo- ja ko prezime.

- N e ... Ostau uz vas, gospodineSikerte... Godinama eznem... Javas volim i nisam vie devojica dato krijem - q.putala je glave oslonjene na njegovo rame i udiuimiris njegovog tela.

- Razgovaraemo, Nensi. Sad

me potedi mrnje inspektora Pin-tera. Ne prilazi mi vie veeras.N ap rav i se kao da si se naglo ohladila od mene.

Pri tome je neno stee i osetikako se njena ruka ustreptalokree u njegovoj, kao uhvaenaptica. Igra se zavri i oni se vratiePinteru i njegovoj eni, koji su ihradoznalo posmatrali, a Pinter i sprikriven om zebnjom.

Kad inspektor poe razgovor saNensi, ona mu apnu;

- Idimo nekud. Ovaj uobraenifrancuski glupan izgleda da prece-njuje sam og sebe. Dosta mi je n jegovog drutva.

- Sta se dogodilo? - upita tihoPinter.

- Dok sam se ja trudila... on mi je neprekidno priao o svojim uspe-sima kod francuskih drolja. Odvratan je, a usudio se da me pita da livaa ena ima ljubavnika. Pitala

sam ga eli li on da zauzme to me-sto, rekao je da bi vredelo - izmisliNensi i ustade.

Pinter je bio zadovoljan, a Nensi je trpela njegovo udvaranje sve dokgosti nisu poeli da se razilaze.

Poto je sakupio svoje nove po

monike, Terens Bomont im je izloio svoj plan prodiranja u krijumarsku organizaciju Endrjua For-bera.

- Zahtevam potpunu disciplinu istalnu spremnost da krenete nasvaki moj poziv - ree na kraju,

jer je prim etio da ga sluaju s podrugljivim osmesima.

Zadirkivali su jedan drugog i izgledali su kao prilino neozbiljnadruina. Bomont ih je zamiljenoposmatrao i njegovu panju privu-koe flasteri na elu Slouna Kol-tona i Urija Simpsona.

- Sta je vama dvojici? Sa tim flasterim a ste suvie upadljivi - reezatim.

Ostala dvojica se zakikotae.- Ugrizle ih devojke - ree

Dejk Hartli.Bili su se sastali u malom stanu

Urija Simpsona i Bomont odlui daporazgovara prvo sa samim domainom; zato ree da ostali idu. Oniposluae, zgledajui se, i nekakosporo, kao da razmiljaju da li daposluaju ovog novog momka. Konano ipak izioe. Bomont zapoebeznaajan razgovor i zatrai odSimpsona malo piva, ako ga imapri ruci. Ovaj pouri i donese konzerve piva i dve ae.

Bomont iskoristi jedan trenutak iu Simpsonovu au spusti jednu

27


30/100

tabletu, koja se brzo istopi poveavajui panu u ai.

- Priajte mi o ostalim momcima - poe zatim B 6 mont.

- Nemam ta da kaem. Policajci kao i svi drugi odgovori Simp-son.

ekao je ivicu flastera na elu inepov erljivo gledao.- Na primer, taj Dejk Hartli. P ri

ajte mi o njemu. Odakle je, kogaima i kakav je ovek - ree Bo-mont.

- On je... Odrastao je u Londonu, ali mu se poreklo ne zna kaodrugima.

- Kako je to mogue?- On je vanbrano dete izvesneMeri Hartli. koja je odlutala u

Australiju i nikad se nije javila.Nek o se o njemu brinuo, pa i sada svremena na vreme dobije ponekiek od nepoznatog oveka. koji sepotpisuje samo sa otac. Dejk je,inae. sila. Malo je nastran, jer voliarene uniforme i ima udnuzbirku u svom stanu. elja da nosiuniformu ga je i odvela u policiju,inae bi, verovatno, postao dobargang ster pr iao je Simpson poinjui da drema.

Oi su mu se sklapale i on se jedva branio od sna.

- Priajte mi sada o AribalduBrendu zahtevao je Bomont.

- Taj lep otan... Mui se to ga

ene ne vole. jer im izgleda sladunjav i mekuac. pa se trudi da uvekbude grub i siled ija... Ne mogu dalje. .. Oi m i se sklapaju - poa li seSimpson.

- Priajte, Simpsone. niste slabinego policajac - ukori ga Bomont.

- A r i... Silovao je jednu de-vojku i treba lo je da bude isteran izpolicije i suen, ali neko ga je zatitio i sve je sreeno... Otada onslu a,. , , .

- Koga slusa?- e fa ...- Ko je ef?- O tkud ... ja ... to da znam?... -

jedva promuca Simpson i glava muklonu na sto.

Bomont ga prevue do irokogkaua i spusti ga tamo, a onda mu

jednim potezom otre flaster saela. Koa je bila crvena i kao sa-strugana, ali su se nazirali tragovislova. Bomont. uze malu depnulupu i izvue je iz kone obloge, a

zatim poe da pretrauje neobinocrvenilo na policajevom elu.Kad je proitao Lun, kralj po

noi. on zaueno zastade naduspavanim Simpsonom. a onda mupaljivo vrati flaster na elo i pro-veri da li se dri kako treba. Ondase dade na posao da pretrese stansvog novog saradnika. Nae bankovnu knjiicu i zaudi se daskromno plaeni policajac ulaetako velike sume na tednju. Zabe-lei datume uplata, da bi ih imao zasvaki sluaj, a onda nastavi da pretrauje. U depu jednog sta rog civ ilnog ogrtaa nae nekakav iskrzanlisti papira i poe da ga razgleda.N a njemu je bio crte zgrade i ulice,a onda brojke s reima: Odlazi n19. Otvara tano... Prolaz 2(X)

ja rd i... D. S do F. S.Dugo je zurio u taj papiri, a

onda potrai pfan grada i nae gau policijskoj opremi Urija Simp-sona. Nije mu trebalo mnogo daodgonetne beleku. Bio je zapanjenotkriem i zato brzo dovue uspavanog Simpsona na mesto kod stola istavi ga tamo znajui da e ejstvouspavljujueg sredstva da oslabive nakon pola sata. Kad je tovrem e prolo, on pokvasi jedan pe-kir iz malog kupatila i ovlai Simpo-sonovo lice, a onda mu mokar pe-kir zavi oko vrata. Snano ga jedrmusao, a onda mu poe- za rukom da ga probudi.

- Sta?!. .. Zar sam spavao? -

promuca Simpson.- Kakvo ste to pivo doneli, doavola? - upita Bomont. I meni

je muka od njega. Jedva drim otvorene oi.

- M oda posle onih nekoliko aica viskija - kao da se pravdaree Simpson.

28


31/100

- A li ja nisam pio viski, a jedvagledam - primeti Bomont dreise kao da e svakog asa da sklopioi. - A moram da idem. Mogu lida se osveim malo u kupatilu?

- Svakako prozb ori Simpson.Odlazei iz Simpsonovog stana,

Terens Bomont je bio zamiljen.Pogleda svoj runi asovnik i uputise do javne govornice. Pozva tajnitelefon tajanstvenog efa Bila idobi vezu.

- Ovd e Tarn - javi se i oslunu.- ta elite? - zau se odgovor.- Da li je to Bil?- Jeste!- elim da razgovaramo.- Da li je vano i hitno?- Jeste. Veeras treba da kre

nem u jednu posetu, a ima smetnji,za ije uklanjanje ste mi vi potrebni.

- Onda doite odmah. ekamvas - od gov ori Bil.

U toku dva dana od posete ustanu Laure Rejner Lun je imaopune ruke posla. Trebalo je da seobavesti o svim novim poznanicima i da dobije pomo Skotland

jarda. Desilo se da je prim io vi i inspektor Dord Pinter, koji se pokazao krajnje ljubazan i spreman nasaradnju. Upozn ao ga je i sa inspektorom Filipom Noultonom, ali tekposle podne su oba inspektora bilaspremna da otvoreno razm otre sveto se odnosilo na misiju tobonjegSimona Farnea. Lun je znao da su umeuvremenu proveravali njegovaovlaenja kod centrale Interpola.Poto su bili zadovoljni, dali su musve podatke koje je traio, a koje sumogli da daju.

- Zato nije objavljeno obavete-

nje koje je dao taj famozni kraljponoi? upita Lun kad mu inspektor Noulton ispria o svom ra zgovoru.

- U interesu istrage... A i viiinspektor smatra da ne treba otvarati sve karte - odgovorio je Noulton.

Raspitao se i o Terensu Bomontu.Inspektor Noulton nije znao nita otom oveku, a vii inspektor Pinterree da ima naina da se bolje oba-veste, ako je to zaista potrebno.

- Nem am naroitih razloga dase raspitujem, ali ako bude po

trebno zamoliu vas ponovo - odgovorio je Lun.Pri tom je nam eravao da sam pro-

veri ko je odluni momak, novazvezda na nebu Laure Rejner.

Toga ju tra video je kako Rejnerizlazi iz zgrade u kojoj je ivela Ve-tica. Dobro maskiran, na svoj izuzetni nain ga je pratio sve dokBomont nije stigao u stan UrijaSimpsona kod Ficroj skvera. Nijemogao da zna kod koga je Bomontuao, pa se motao stepenitem, poto vrataru bee pokazao policijskukartu Skotland jarda, koja je bilafalsifikat nainjen veto kao i sviLunovi lani dokumenti.

U jednom trenutku, otvorie sevrata na drugom spratu, a Lun sena lazio na treem pa poe da silazi.Kad je video tri oveka, koji izioe,

jedva je uspeo da ostane miran. Jedan od njih imao je flaster na elu iLun ga bee dobro zapamtio. Bio jeto jedan od momaka koji su ubilizlatara Mortona i policajce. Lunpogleda na tablicu tamnih hrastovih vrata i proita samo ime; UriSimpson. Odmah se seti da su zloinci jedan drugog oslovljavali saSim i Kol. Ovaj Simpson je mogaoda bude onaj to je liio na automobilskog asa Lea Kinunena.

Lun se kolebao nekoliko trenutaka da li da prati onu trojicu, ili dapogleda ko je Simpson. Ona trojicamogli su da mu umaknu, a ovde jeimao npki vrst trag. Pored toga, e-

leo je da zna gde je zagonetni Terens Bomont.Spusti se do vrata ra i poe r az go

vor. Starac je bio utljiv. ali se odobrovolji kad Lun upita ima li kakvopie, i dodade da mu se vrataridragi ljudi i zato im uvek uinineku uslugu.

29


32/100

- Na alost, imam samo konzervu piva - ree malo odobrovo-Ijeni vratar.

- Ne pijem pivo zbog nekog sto-manog poremeaja. Ali da i drugiput ne ostanem bez a ice pia, p rimite od mene ovih pet funti, pa da

me poastite - ree Lun.- To je mnogo - primeti starac,ali Lunov osmeh je bio tako u verljivda ih uze.

- Kod koga je otiao gospodin,,koji je uao pre mene? - upita Lun.

- I to je, izgleda, neki policajac.Otiao je kod Simpsona - odgovori vratar.

- A ko je Simpson?- I on je policajac, ali obianbobi koji radi na ploniku.- A ova tri momka, koji

Documents

Ashton,Frederick - 32-Lun i Dva Inspektora