Lunova Borba

7/28/2019 Lunova Borba

1/96

INIOVAs e r ija

X-1QO

sv eska563

1878.

Frederik ESton

LUINIOVA TAJIMA( t r e e i z d an j e )

VREMENSKI LOM


2/96

ROTO BIBLIOTEKA

Odgovomi urednik

SRBOUUB BUBANTJ

Recenzenti: Jovan ANDANOVI,Korektura tamparije -DnevnikTehniki urednik: Veljko MULI

Ovo izdanje osloboeno je^osrKgjio i posebnih poreza na promet aktom^Sekretarijata za obfazovanje.

Izdaje i tampa DNEVNIK Novi Sad Bulevar 23 oktobra 31.BROJ IRO RAUNA: 65700-603-6350

DNEVNIKNovinsko-izdavako preduzee OOUR NOVINSKOIZDAVAKO ODELDENDE


3/96

FREDERIK ETON

I Potrao je holom i kroz vrt ka- Jes i li t i? ... Doi... b rzo ... Ti si garai. Videi ga u toj udnoj urbi,

mi jed ina nad a... Hoe li doi, Sam juel Makferson, koji je okopa-Lune, prek linjem te? .. . Doi... Ne vao cvee, odbaci aovi i samo

mogu vie... - uo se glas starog otresavi ruke od zem lje jurnu zanaunik a d r M ark usa Beverida. njim. Sn ana m aina Lunovog vok- Dolazim! ta se dogodilo? Ha- sala ve je pokretala neuglednu

lo! Halo! - vikao je Donald Sike rt u ali brza i izdrljiva kola. M orn artelefonski mikrofon, ali niko mu stie da otvori v ra ta i da se iz trk anije odgo varao srui na zadnje sedite.

3


4/96

- ta se dogaa? - upita dok sugume kripale na zavoju iz alejep rem a Ulii Albani. >

- Telefonirao mi je sta ri Be-verd. Govorio je kao da umire, azatim je uutao - objasni Lun.

Samjuel Makferson ne ree nitavie. Bio je zabavljen brisanjemzemljom umrljanih ruku. Za tovreme Lun skrenu prema Portlendtrgu i nae mesto za parkiranje.Zatim njih dvojica trei preoeonih sto metara do ugla Vigmorulice, gde se na drugom spratu ve-like zgrad e nalazio naunikov stan.. Lun ujedno pozvoni i pritisnu

kvaku na vratima Bila su otklju-

an a O n dade znak Samjuelu da gasledi i osvrui se prooe osvet-ljeni hol. Lun se udio to se n a zvo-njenje ne odaziva ni stari nauni-kov sobar Njumen. Jo nikad Lunnije doao u posetu dr Beverdu, ada ga prvo nije susreo verni Nju-man.

- Telefon je u kabinetu. M ora daje otuda te lefonirao - zakljui Lun

i pode ka ve pozna tim vratima.Kad ih je otvorio, naglo zt|,stade. ulo se kako je shano udahnuovazduh. rte lica mu se izotrie ineto ledeno se ocrta u njima.

- Profesore! ta se to dogodilo?- viknu Lun i jurnu k a uglu.

Odmah od vrata desno leao jestari sob ar Njumen. Og romna ra n an a njegovoj glavi ve i i n a p rvi po-

gled od avala je zversko ubistvo. Nju-men je bio mrtav i krv se bila veusirila po njegovom licu i na pro-stirci svetle boje.

U uglu pored telefonskog stoialeao je stari naunik. Njegove oibile su uprte u vrata , a p rsa su muse burno nadimala otkrivajui

borbu organiz m a protivu smrti.Lice m u je bilo krvavo.

Lun kleknu pored d r Beverida.- Ko je to uinio? - up ita pos-

matrajui stareve rane.- OnL .. uzeli su .. . - poe ranje-

nik, ali glas mu pree u a p a t

Lun se jo vie sae i nastavi daslua ono to je dr Beverid uspe-vao da apue. Videlo se da Lunshvata ono to mu ranjehik priaNekoliko pu ta klimnuo je glavomdajui starcu znak da ga je razu-meo. Samo u jednom momentuogoreno uzviknu:

- To je uasno! Pokrenuemosvu englesku policiju, Intelidensservis, sve rodoljube!

- - Ne! - bolnim glasom ga nad-vika ranjenik. - To ne znai ni-ta... Niko nee nita uspeti... Je-dino ti, Lun... Brzo... na ivot is m r t.. U mojoj ka si... Eno tam o...Uzmi kljueve... Milioa funti... Sve

upotrebi...- Zovi lekara; hitno! - osvrnu seLun ka Makfersonu.

- Treba im najmanje dvadesetdana... Toliko to traje... Posle ebiti kasno ... Ve i sada imajum nogo ... Oruje je kod njih... - sveslabijim glasom priao je dr Bever-id.

- Ima li traga? - upita Lun.

- Negde u vrhovim a Intelidensservisa... I u policiii... moda...Malo ljudi je zna lo ... lanovi korrli-sije... Ramsi Mak Gregor...

- ta je s njim? - up ita Lun.Ranjenikova usta se otvorie, ali

rei vie nisu izlazile, a posle neko-liko sekundi naunikova glavarklonu.

- Lekar e stii za p a r minu ta -javi Makferson.

- Uzalud. Sta rac je m rtav reeLun i osvrnu se po kabinetu.

- ta se to dogada? - upita Mak-ferson zurei u dva iskrvavljenalea.

. - Nemam o vrem ena za razgo-vor. ta si sve dodirivao?

- Kvaku... Telefon, sto ... I ni tavie - odgovori Makferson.

- Brzo sve izbrii, a ja u ostalo.Moramo se izgubiti. Moglo bi sedogoditi da nam natovare ovustvar na vra t - objasni Lun brzobriui predm ete oko lea i sam le,jer se moglo dogoditi da m akar na


5/96

nekom dugmetu ostane otisakprsta.

- Na m a da na tov are ?! Tri sto-tine i trideset i tri mii mrtve ribe!Pa mi nismo bili ovde... - poe daguna Makfersba - Ne um ara j mozak! Beimo to

pre! Neko e platiti sm rt starogMarkusa Beverida Hajdemo! -zakljui Lun.

Stavivi rukavice na ruke Lunuze kljueve i brzo otkljua sef izanaunikovog stola. Zgrabi torbu zaspise i nabaca u nju novac, a zatim

potra k a izlazu. On i M akfersonizioe neprimeeni. Jo mloosm atrali su zgradu i kad videe da

se pred njom zaustavie kola sa le-karevom oznakom, njihov voksalzabruja i snana maina jurnukroz sumrak.

Na londonskim ulicam a su se pa-lila svetla.

- Kako to da razbojnici nisu od-neli novac? - up ita Makferson.

- Nisu to bili rabojnici koji ubi-jaju zbog pljake. Neto gore je upita nju - odgovori neja sno Lun.

Makfersonovo lice je odavalo daono n ita n e razume. Lun nije imaovolje da objanjava sve ono to isam nije mogao sasvim da shvati.To ne bi ni smeo, jer je na svojim

pleima poneo novu odgovornost,oteanu tajnom koju je morao u-vati od svakog, pa. i od svog najver-nijeg druga i pratioca.

II

Te veeri Lun i Makferson mo-rali su d a budu gosti porodice Mar-kin. Artur i Meri slavili su treugodinjicu braka, a bili bi ozlovo-ljeni ako Donald Sikert i SamjuelMakferson ne bi doli.

- Bie mi teko da budem veseoposle onog to sam video pre jed-

nog sata - gunao je M akfersonsebi u b radu. ali ga je Lun razumeo.- I meni e biti nesno sna pomi-

sao ta se dogodilo starom nau-niku. Meutim, moramo se truditi

da drutvo ne prim eti n ae og:ore-nje. Posle emo se oprostiti i otiin a jedno mesto - glasno je razmi-ljao Lun.

On je esto tako- razgovarao savern im mornarom . Svoje misli je iz-lagao as kao monolog i m o rn ar je

znao ka d treb a d a uti. Drugi pu t biM akferson podravap to razmilja-nje dodavajui i po neku svoju mi-sao, ili bar sonu i vrlo dugu

psovku.- O tome da smo bili u nauniko-

vom stanu ne sme nikada niko dasazn a - nastavi Lun.

Mornar nita ne ree. Muio seoko svog veernjeg odela jo un-

apred zabrinut kako e u njemuizdrati itavu no.

- Put nas vodi pored sklonita uAbej ulici. Ako ti neto od ovdanjihstvari treba i tamo, onda to ponesi.Preseliemo se za neko vremetamo - zakljui Sikert ogledajuise u velikom kristalno m ogledalu.

Makferson se osmehnu. Trnciuzbuenja prodoe mu koom. Uz-

rok tome bile su Lunove rei. Mor-nar je znao da e poeti nekakavozbiljan obraun. Samo u danima

progona i opasnosti Lun se skla-njao u neko od tajnih sklonita, aovo u Ulici Abej je voleo vie odsvih ostalih.

Jo u dane kad je bio progonjenkao Lun kra lj ponoi, Donald S ikert

je pod jednim dru gim im enom ku-pio staru zgradu baruta ne. Obave-zao se sam o d a joj ne m enja spoljniizgled kamenog zdanja ukraenogogromnim kovanim reetkarna. To

je Lunu i odgovaralo. Uredio jesvoju laba ratoriju, specijalne radio-nice, sobu za garderobu i prerua-vanje, pro stra n stan i zimsku b atusa bazenom za kupanje. Iskoristio

je podzemni kanal do Temze i

stvorio tajni prolaz, a ostatke ne-kakvog podzemnog hod nika preu re-dio i spojio sa jednom iznajmlje-nom garaom. Sada je mogao stiiovamo tako da ga niko ne primeti.

5


6/96

Prilazi su bili obezbeeni i mnogo-bro jnim tehnikim tr ikovim a i zam-kama, te bi svaki nepozvani gostpre trpeo stvarno smene nezgode ikonano se naao zatvoren i nemo-an.

- Znai, pokren uemo se iz ovetiine? Dosta sam i trunuo lenstvu-jui oko tvojih labaratorija - reeMakferson.

- Da moraem o rad iti brzo. Ni-kada nismo bili pred opasnijim ne-pri jateljom - odgovori zamiljenoLun.

Posle toga pooe.Ve pri ulasku u Markinev stan

Lunu je bilo jasno da je slavlje okr-

njeno. ivahni reporter je uzaludpokuavao d a licu da izraz veselo-sti. B.rinula ga je misao da e mo-ra ti d a razg ov ara sa Lunom o vestikoju su mu iz redakcije lista javilip re p a r m inuta . M arkin je znao dasu dr Beverid i Lun bili bliskinauni saradnici, ali i prijateljikakvi se nalaze sam o u svetu poklo-nika nauke.

- Kako ste lepi, Meri! - kliknuLun prihvatajui pruenu rukuljupke domaice. estitam vamgodinjicu za ista lepog braka.

Izgovarajui estitku, Lun pruidomaici buket cvea i paketi sapoklonima za nju i Artura. Zatimbaci pogled u salon. Tam o su vebili dva M arkineva druga sa e-nama i par nepoznatih gostiju. Ali

medu svima Lun odmah primetipogled Dejn Vitington. Sto lica po-red nje bila je prazna. Lun je poga-ao malu zaveru Meri Markin izato poe da zauzme to mesto.

Dok su pili i razgovarali, Lun ne-koliko puta primeti udni Markin-ov pogled. Zato ustade od stola idade znak rep orteru da iziu n a te-rasu.

- Neto te titi - poe Lun.- Nije... Ovaj, kak o pog aa? -prom uca Artur.

- itav si kao pokoen. To sevidi osmehnu se Lun.

- Eto ... Ova veera, slavlje... Aneto se desilo u gradu. To je netoza mene... Trebalo je da ja piem.Urednik vriti kao maka kad jojstanu na rep.. .

- Okolia! ta se dogodilo? -prekid e ga Lun.

- Ubistvo... Grozan zloin.- Ko je ubijen?- Na zajedniki prijatelj dr Mar-

kus Beverid... I njegov sobar, stariNjum en... Zbog toga sam uznemi-ren, nervoz an... - objasni M arkinzagledajui Lunovo lice i ocenjujuikoliko je oaloen.

Lun je utao nekoliko trenutaka,a o nda upita:

- Hoe li mi uiniti jednu us-lugu?- U svakom sluaju - spremno

odgovori M arkin.- O nda ti i Edi Kenford naite

naina da objavite ucenu Ponuditesto hiljada funti onom ko nam po-kae ivog ubicu. Ko nam ga ivogpreda, dobija jo sto hiljada - ob-jasni Lun.

- To je lako. Naroito Kenfordkao privatni detektiv moe da ur-adi sve to treb a oko takve ucene -dodade Markin.

- To, istina, nije teko, ali jeopasno. Jo nikada nije bilo netotako opasno - t ihim glasom na-stavi Lun. - Reci to Ediju a i ti za-

pamti. Opasno je, v rlo opasno!- Zato? Ti neto zna - upade

reporter.- Ne ispituj. Slutio sam da e seto dogoditi. Radi se o jednoj uasnoj

stvari, ali ne mogu ti rei nita otome. Samo treba da zna da jeopasno i da to utuvi Ediju Ken-fordu. Inae, ja g a angau jem sa ce-lom njegovom agencijom sve dokse stvar ne razjasni. Platiu stofundi dnevno - zakljui Lun i poenazad u salon.

Bilo je oito da je vest procurilado svih gostiju, i veselje nije uspelo.Lun je bio zamiljen.

- Dugo te nisam videla - reeDejn Vitington.


7/96

_ Ba sam zavrio poslove okotih bezmirisnih gasova. Ako se ost-vari moje predvianje... Ali da nepoinjemo naun u raspravu. eleosam da te vidim. Nadao sam se daeitio putovati u Evropu i provestijesen u sunanim kraje vim a na

jugu- Ali sada im a neto zbog ega... >Ie znam kad e se to okonati -obj&sni Lun i neprimetno joj pomi-lovt ruku.

Je li to neto u vezi sa ubist-vorn starog Beverida? - up itaDejn.

- I ti si ula tu vest? Da, dogaase oeto stran o - odgovori Lun.

On nije skrivao ozbiljnost stvari

od ove lepe plavokose naunice,koja se zbog njega preselila iz i-kaga u Englesku. Dr Dejn Viting-ton iznenaivala je ljude svojom le-potom i armom , ali ih je zapanji-vala svojim ogromnim naunikimznanjem steenim jo u takvoj mla-dosti. Ona je imala tek dvadeset idevet godina. Bila je jedna od inihretkih ena nauke koje. nisu sma-trale da naunici treba da zane-mare svoj izgled i lini ivot. Tanjena shvatanja i nastojanj$ nalasu punu potvrdu ka se srela saDonaldom S ikertom u ikagu. vrsta, duboka ljubav koja se tadazaela izmedu njih dvoje kao da jestalno jaala. to su vie bili odvo-

jeni, to su vie udeli jedno za dru -gim.

Oni nisu sma trali da stvari treba

komplikovati bez potrebe. Jedno-stavno su se voleli, i bili zajednokad su mogli, a eleli susre t i mislilijedno o drugom kad su bili odvo-jeni.

Sada je Dejn shvatila Lunoverei kao novu prepreku njihovomzajednikom putovanju, ali nije uz-disala, nije se alila i nije pokazi-vala da su je raalostile. Samo je

jednostavno upitala : Mogu li ti pomoi?- Moda... Jo ni sam ne znam

ta e se dogoditi. Bie zlo ako neuspem da reim tu stvar. Obeaosam to starcu - odgovori Lun.

Dejn nije htela da bude radoz-nala i nije pitala u emu se sastojiposao koji stoji pred Lunom.

- Moramo otii malo ranije. Slav-lje je i onako pod znakom ove trage-dije - nas tavi Lun.

- Hoe li me otpratiti? - upita

Dejn ne zato to je htela da obez-bedi koji a sak sa voljenim ove-kom, nego da bi znala d a li da i onakrene kad on bude morao.

- Ba prolazimo pored tvogstana. Markin i ostali e shvatitida treb a d a idemo: Jo samo neko-liko rei sa Kenfordom, pa emopoi - odgovori Lun i pode k a de-tektivu koji je stajao oslonjen uz

dov ratak izlaza na terasu.Lun mu prie i poee razgovor.Oni su se razumeli i Lun nije mo-rao da okolii.

- Od ovog m om enta oekujemda mi pomae - ree kratko.

- Rekao m i je Markin. Plaamnogo, i pored opasnosti.

- To je novac odreen za ovajposao. Ne govorimo vie o tome.Pronai ko je ubio starca. Pri tomeuvaj svoj ivot. krivci su najopas-niji ljudi Londoha.

- Znai, razbojnici.- Jo mnogo opasniji.- O nda su to politiari?! - tre

se Kenford doavi do ovog zak-ljuka.

- Dakle, ne oekuj pomo poli-cije - objasn i Lun.

- Ima li kakav t rag? - upi ta

Lun.- Samo jedan. Ali to je trag kogau ja slediti. Ti pokuaj neto samda nae zakljui Lun.

Nekoliko m inuta kasnije svi serazioe. Lun se vozio malom Dej-ninom anglijom, a Makferson ihje p ra tio snanim voksalom trudeise da obuzda brzinu njegovih estcilindera.

Bliila se pono Itad su Donald

Sikert i Samjuel Makferson stiglipred kui Ram si Mak G regora kodSpringfild parka Lun je razmiljao


8/96

ta da uini, ali nije nalazio pravoreenje. Kakvu vezu sa smru sta-rog naunika ima poznati milionari kralj uglja Mak Gregor. Da li ontreba da pomogne da se zloincipronadu, ili je i on um ean u zloiniza koga tek tre b a d a doe ono naj-

gore?Mak Gregorova kua zaklanjalaje p rostran i v rt sa dva raskonapaviljona. Kapije su bile otvorene iula se muzika za igru, a dopiralisu i giasovi mnotva osoba.

- Ovde je neko veselje - reeLun stojei pored p ark iranih k ola

- Ne kakva bratija lumpuje -dodade Makferson.

Dok su osmatrali zgradu koja ihje intere sovala, jedna kola se zau-stavie pred kapijom uz kripu ko-n ica

- Koga to vidim?! Vi m orate s amnom! - viknu crnk a ija glava sepromoli .iz skupog pakarda.

Iako joj nikada nije bio predstav-ljen, Lun ju je odmah prepoznao.Bila je to Iris Mak Gregor, kerka

londonskog magnata Njena foto-grafija je bila mnogo puta objav-ljena u novinama i asopisima, i toesto u vezi sa kakvim skandalom.Zato nije bilo udo to ju je Lun poz-nao, ali on nije mogao da pogodiotkuda ona zna njega Zato progo-vori, prilazei njenom automobilu:

- Poaen sam to ste me se se-tili, gospoice Iris.

- Zar ste i vi m ene prepoznali?!

Bilo je davno. Tada mi je bilo svegasedamnaest. Ah, ta D anigan! Bila jestvarno zanosna Jeste li je mnogovoleli? - brb ljala je devo jka

Lun se tek sada setio da je Irissreo u drutvu Dijane Danigan. Taudn a zloinka davala je ton krugubesposlene bogatake mladei, paje i Iris m orala stii u njenodrutvo. Tu sluajnost da je pozna-

vao milionarovu kerku Lun jesada mogao da iskoristi, i nije sedvoumio.

- Kod vas je neko veselje reeon kad dode do rei.

- Ah, jeste! To je jedan od etirivelika prijema koje moj stari odr-ava svake godine. Tu se nakupisv ata J a sam se bila iskrala sa gru-pom. Bili su ipak dosadni, pa se vra-am - objasni Iris.

- Mi smo prolazili i zastali -ree Lun.

- Ulazite! veselo uzviknu Iris ot-vorivi vrata automobila

Lun i Makferson posluae.- Neu vas gnjaviti predstavlja-

njem. Jednostavno emo proetativrtom, a onda emo pogledatigrup e u paviljonima - objasni Iris.

- To e biti najjednostavnije. Je-dino bih voleo da se upoznam i raz-

govaram sa vaim ocem - reeLun.- To nije teko. On inae u ovo

doba naputa drutvo i lovi nekuod mojih drugarica. Stari je blud-nik. Mislim da e ba veeras poku-ati da osvoji Angelu Bibins. Takopoudno ju je gledao ce lo vee -brb ljala je Ir is vozei kro z kapiju ip rem a dvorinim g araam a

Lun se zaudi s koliko cinizmagovori o svom ocu ova bogata ioito raemaena devojka

- Vi niste konzervativni - os-mehnu se Lun.

- Moda sam m alo i opaka. Alizbog vas u pozvati Angelu i rei jojda okrene starog, ali tako da gadovede u nae drutvo - odgovoriIris i zaustavi kola u senci visokogdrvea koje se nadnosilo nad ga-

rau.M akfersonove oi se rairie k adon a izide iz au tom ob ila Njene dugei skladne noge delovale su iza-zovno. Ona ih je bila razgolitila za-denuvi kraj razrezane veernjehaljine z a pojas.

Ona ni sada ne spusti taj deo ha-ljine oito ne samo zato da ga neuprlja.

- Smetala mi je tla vozim - ob-jasni ona i pri tome se njeno itavotelo poudno izvi.

Svetlo je bilo jako, i oni stigoepred vei paviljon idui iza Iris, iji


9/96

bokovi su se talasali na poploanojstazi. Pred vratima ona spusti skuthaljine i opipa duboki izrez na le-dima i prsima. Pri tome su joj segrudi kretale pod svilenom tkani-nom pokazujui da ova devojkaima u sebi suvie krvi i lepote za

sredinu u kojoj se kretala.- Udimo - ree ona i uze Lunapod ruku.

Nekoliko gostiju radoznalo pogle-dae oveka o iju ruku se obesilabogataeva ki, ali se videlo da suretk i trezni pogledi.

Ramsi Mak Gregor se klatio sto-jei iza stolice punak e devojke go-lih ramena Lun ga primeti i upita:

- Je li ono vaa drugarica?- Eno je! A ono iza njene stoliceje moj stari. Sad u objasniti Angelikako da izvede stvar. Smestite se uonaj ugao, a ja u da pourim -ree Iris i mahnu momku s piemda ponudi Luna i Makfersona.

Zatim se vrzmala oko Angele ioca i u jednom tren utku dade znaksvojoj prijateljici da joj pride. Ovase izvini starom milionaru i prienjegovoj kerci.

- Dosauje li ti stari? upita jesmeei se Iris.

- Oh, ne mnogo - odgovori An-gela

- Dovedi starog u onaj ugao daga upoznam sa mojim drutvom. Ibudi malo popustljivija p rem a sta-rom ... Zna, hteo bi da neto ugrabidok jo ima snage. Nee odbiti

moju molbu, zar ne? - apu tala jeIris.

Angela prihvati klimnuvi gla-vom i vrati se na svoje mesto. Petminuta kasnije ila je ka uglu ukom su sedeli Iris i dya nova gosta.Pored nje je koraao Ramsi MakGregor

- Izdaju ga malo trbu h i sedakosa, inae se dri kao mladi -

ree Lun gledajui kako Mak Gre-gor dolazi sa punakom devojkom.- Stari razvratnik! - smejui se

ree Iris namestivi se tako da svo-jim kolenom dodiru je Lunovo.

Uskoro su se svi poznavali Poslenekoliko konvencionalnih rei Irispoe d a zadirkuje o ca

- Oito ti jad na Angela nee odo-leti. Ona se najlake osvoji kad je

pijana. To ti je moj savet - govorilaje bez ustrua vanja

Zatim je nudila Angelu da pije ipri tom e m irkala ocu zavereniki.Angela neto apnu domainovojkerci.

- Oprostite nam to emo otiina desetak minuta - obrati se mu-karcima Iris, a onda samo ocu: -

Najbolje je da preete u salon izatvog kabineta. Angela ne voli da sep rem eta kad popije koju previe.

- Oh Iris, mnogo tne napada. Jasam inae mislio da gospodu odve-dem u kuu. Oni su kod nas prviput. Primiemo i vas dve, ako do-ete - pokua Ramsi Mak Gregorda stvari malo zagladi.

im devojke izidoe, on pozvaLuna i Mekfersona da preu ukuu. utali su idui prek o dvori-nog parka Tek kad uoe u salon,Mak Gregor upita:

- Poznajete li dugo Iris?- Ve dve godine odgovori

Lun.

- Odn ekuda znam vae ime, aline mogu da ga poveem .. . Mnogosam pio veeras - nastavi doma-in.

- Ja sam pre svega hemiar.

Radim u laboratoriji Instituta he-m iske industrije - odgovori Lun.- Bio sam .prijatelj sa jadnim drBeveridom. Culi ste d a je ubijen?

- Da, uo sam. Inae sam gaznao iz Komisije za specijalna ot-k ria - odgovori Mak G regor iispod oka pogleda Luna.

U tom pogledu bilo je neega tose nije moglo videti u Mak G regoro-vim oima do ovog trenutka.

- Ko je mogao da ga ubije? -upita Lun.

- Mogao je ko god hoete od-govori Mak Gregor.

- Kako to mislite?


10/96

- Stv ar je jednostavna. Mogli suga ubiti strani pijuni, jer je znaonaune tajne. Mogli su to uinitiljudi kojima je smetao... Ui razboj-nici. On je 'im ao no vaca

- ta biste vi predloili onomeko bi istraivao taj zloin? - post-

avi Lun opasno pitanje.Ram si M ak G regor .se zagleda uLunove oi, boje kaljenog elikaIspitivao je odnekud poznati lik o-veka projsede tamno smee kose.

- To p itanje m i je udno ... Ko stevi zapravo? - upita on umesto daodgovori na Lunovo pitanje.

- ao mi je to ne znam kako davam to bolje objasnim. Hemiari

me znaju po ispitivanju bezmiris-nih g a so v a .. - poe Lun svoj odgo-vor.

- Ah. da! Vi ste ... Donald Sikert!Pa da, uo sam o tom vaem planu.Govorilo se u komisiji. Hm! Zlo-glasni Luru kralj ponoi - govorioje Mak Gregor Drekinuvi Lunaoito uzbuen.

- Niste mi odgovorili ta bi tre-

balo da se ra d i - nastavi Lun i nje-gove oi i nehotino sevnue.- Ja ne znam... Otkud vam ta

ideja? To je ludost! Iris uvek n ad e ...Oprostite, previe sam pio - go-vorio je Mak Gregor, a krupnegrake znoja mu se pojavie nalicu.

- Verujem da biste vi mogli da

mi pomognete da reim tu zago-netku - nastavi Lun.- Vi se varate! To je neuveno!

Ja nem am sa tim nita bran io seMak G regor nervozno se okrenuviujui da ulaze Iris i Angela.

- Oh, kra lj ponoi i kralj uglja supoeli nekakav dvoboj - sm ejuise ree Iris.

- Gospodin sm atra da bih mo-gao da mu pom ognem u nekim ud-

nim poslovima - uvredeno odgo-vori Mak Gregor.Angela sede suvie blizu njega i

poe neto da mu apue oslanja -jui se svojim izazovnim grudim a

10

na njegovu miicu. Ali bilo je oitoda joj ne uspeva da ga uzbudi.Jedno uzbuenje sasvim drugevrste epalo je njegove oam uenemodane elije. Zbog alkohola muse inilo da mu je glava natekla i

poveala se, a zbog to ga je nekako

podm uklija i vea bila opasnostkoju je oseao kako dolazi od ovogoveka oiju modrih kao kaljenogvoe.

Ipak, nametljivost Angele Bibinsbila je suvie velika i on je m oraoda obrati panju na malopreanjiobjeka t svojih elja U glavi mu s inumisao da devojku iskoristi kao po-vod da napusti drutvo. Prividno

zaboravi ustri ton razgovora saLunom i poe: v- Veoma mi je ao, ali veera

niSam u stanju da vodim razgovoro tunim stvarima To bi bilo neo-prostivo i zbog gospoice Angele.Ona toliko lii na sliku Roja Eli-sona, da ja poinjem da verujem uuda Toliko volim tu sliku, i kadsam video A ngelu...

- Vi im ate Elisonovu sliku?! -uzviknu Angela oduevljeno. -Morate mi je pokazati... Upravo javas molim, oprostite...

- O! Svakako u vam je pokazati- smekao se Mak Gregor.

- Odm ah?- Ako elite. Hoete li da po-

emo? To je u sobi do mog kabi-neta.

Devojka ustade i poe k vratima.

Lun je gadljivo pogleda i osmotriIris. Ona se smekala, a zatim enagnu i apnu mu u trenutku kad

je M akferson bio zabavljen toe-njem vina

- Oslobodite se ovog medveda.Htela bih da sami razgovaramo.Cula sam ta ste pitali oca

Lun klimnu glavom i bez uvijanjase obrati Makfersonu:

- Ti se suvie um ara, Same. Ost-avili smo nezakljuana kola, i nekoe nam ih odvesti. Idi i pogledaj ih, imoe lei, da u njim a malo prod re-


11/96

- To je najbolje ideja koju nekomoe da smisli u ovo doba noi -nasmeja se Makferson i zgrabiviflau s vinom prui slobodnu rukuk Lunu: - Daj mi kljueve.

Dok je Makferson odlazio, Iris iLun su utali, razmiljajui svako o

svom problemu. Ona je podrhta-vala od pomisli da je taj udni o-vek tu pored nje, u njenom salonu.Jo onda, kad ga, je videla sa Dija-nom Danigan, Iris je elela da budenjegova I od tada joj je njegov lik

bio pred oima i onda kada se nala-zila u naruju drugog mukarca Asada je uz njeno bedro. Moe ga poz-vati da preu u njenu sobu. A

tada.. .- Ovde svakog asa moe nekoda naie i da nam se pridruL Pre-seliemo se u moju sobu - predloiIris.

Ona ne saeka odgovor, negoustade i poe ka vratima Lun ju jesledio osvrnuvi se ka v ratim a MakGregorovog kabineta Njena sobabila je neka u dna m eavina spa-

vae sobe, turskog salona i engles-kog bara . Sve se to nalazilo u jednojvelikoj prostoriji u koju se stizalokroz masivna tapacirana vrataUska vrata otkrivala su prolaz uluksuzno kupatilo, koje je ostalo ot-voreno posle malopreanjeg do-*laska Iris i Angele. Devojka otra igurnu vrata, a zatim irokim ge-stom koji je znaio da Lun moe daizabere koje god hoe mesto u ovoj

prosto riji . Dok je on osm atrao sobu,ona gurnu ogromnu pozlaenurezu i time zakljua velika ulaznavrata.

Taj gest je bio dovoljno reit.Videi njen neskriveni manevar,

Lun se spusti na niski turski divan,prekriven indijskom tkaninom pro-aranom zlatnim nitima

- O krenite se za trenutak tamo- ree Iris kao da se ustruava da

pred njim skine veern ju haljinu.Ba na toj strani se nalazilo u

zidu u^raeno ogledalo. koje semoglo prekriti velikom ukrasnom

zavesom, ali koje je sada bilo dopola otkriveno. Lun je u njemu slo-bodno mogao "da posm atra kakodevojka zbacuje svu odeu i 'uzimaprozran u k ra tku koulju za spava-nje. Taj vazduasti deo odee, ukra-en isto tako vazduastim ipkam a,

dosezao je samo do polovine be-dara. Iris povrh njega obue sobniog rta od teke kineske svile tkan etako da se prosto preliva po telu iocrtava svaki detalj.

- Tako mi je divno kad skinemtesnu odeu! - objasni on a svojpostupak i sklupa se na debeli te-pih.

Privue dva jastuka i osloni se

tako da joj glava dode u visinu Lu-novih grudi. Laktom se oslanjala oniski divan na kome je on sedeo.Bila je tako nadohvat njegovihruku, ustreptala i osveena malo-predain jim tu ir anjem kad ie uovu sobu dolazila sa Angelom, kojuje tako grubo podvela rodenom ocu.Iris se tako svetila svojoj maehi,koja je najee bila na putova-njima porodinom jahtom. Go-spoa Mak Gregor nalazila se uvenom traganju za samoom i ti-inom. A u toj samoi i tiini nala-zio se uvek i po kakav mladi bada-vadija, koga su privlaile rascve-tane, ali jo prilino zavodljivedrai Ramsijeve druge ene.

Umoran i ogoren, Lun je moraod a se trudi kako ne bi pokazao odv-ratnost prema svemu to je za ovo

kratko vreme video i osetio u ovojkui. Suvie velika je bila odgovor-nost koju je primio od starog sam rt-n ika

- Priajte mi o sebi - iznenadaree Iris i pokrenu se tako da joj seogrta otvori na gru dim a

- Umoran sam i nesrean - od-govori joj on zu rei u susedn i zid.

- Um or e proi, a n esrenog je

mague uteiti.- D anas mi je poginuo prijatelj.- Ko je to bio?- S tari d r M arkus Beverid. Zver-

ski je ubijen.- To je bio stara c...

11


12/96

- Time nije postao manje vre-dan.

- Istina je, opro stite ... Zato jeotac bio tako ljut kad smo se An-gelia i ja vratile?

- Pitao sam g a ta misli o Bever-Ldovoj smrti.

- On o tome treba dosta da zn aBio je poslanik, pa je biran u ne-kakvu specijalnu komisiju. Sastajese sa efovima policije i Intelidensservisa. On bi rtiogao da pomogne- ree Iris zamiljeno.

- Ne znam zato se tako naljutio- dodade Lun.

- Ja u se raspitati o tome, p a uvam rei su tra navee. A sad a zabo-

ravimo te nep rijatne stvari - na-stavi devojka bacivi nehotian po-gled na revere svog sobnog ogr-taa.

Dok je posmatrala Luna, u mis-lirna je pria la istoriju ovog udnogoveka. Munjevito su se u njenojglavi reaie slike i pojmovi o onomto je znala. Novine su trubile otome kako je Donald Sikert spre-

man da postane savreni zloinac.On je bio siroe i tri stara gang-stera su ga usvojila da ostvare pa-klenu nameru. Uili su ga svemuto su nauka i vetina stvorile krozvekove. Sikert je nauio strane je-zike, najraznovrsnije vetine borbe,hipnoze, opsenarstva... Uio jekole i umesto radosti detinjstvaupoznao je radost nauke i mnogo- .

brojnih vetina. Postao je potpunovek ogromne fizike snage i le-pote i velikog d u h a .. To je bila ve-lika greka gangstera. Nauka i ve-tine su oplemenile njihpvog tie-nika i on se jednog dana okrenuo

pro tivu z lo in a .. Lun, kralj ponoipostao je s trah i trepet za otm iare ,razbojnike, gangstere i zloincesvih v r s ta .. A uz sve to diplomiraoje n a nekoliko fakulteta i postaopoznato im e u nauci sv e ta .. Trigodine gonila ga je engleska poli-cija, ali kasnije su poternice povu-ene. Preutno je Donald Sikert bioosloboen svih optubi. Dravni tu-

12

ilac se nikada nije odluio da gaoptui zbog smrti okrutnih i najgo-rih zloinaca Druge krivice Lunnije imao...

- Ima li istine u tvrdnji da ste vi,ipak, razbojnik. ali ujedno i pravidentlmen? - up ita Iris.

- Znate li vi ta je razbojnik? -osmehnu se Lun.- Ja bih volala da ste vi voa

gangstera. Tada bi nas dvoje vla-da li podzemljem. Ja bih vas doeki-vala ispruena na crvenom le-aju... Ovako...

Iris se prui pored Luna. Njensobni ogrta se otvori, ali ona g a ne

zatvori.Lun je znao da treba podneti

jednu rtvu. Sae se i po ljubi de-vojku. Razm iljao je u nainu da sespase ove izazovne i razvratne bo-gataeve keri. Nije smeo da budegrub, jer mu je ona mogla pomoida pronae ubice starog naunika.

- Divna si, Iris ... Ne smem dozvo-liti sebi da se to dogodi ovako...

Posle tolikog pia i svega bilo bikao mutan san.. .- ini to hoe, d rag i...

- Javiu se su tra ... Otii emo ujedan divan k u tak ... Saznaj sve oonom to me m ui i to mi unitavaari ove. noi... Ja to m oramznati... Pazi da tvoj otac ne primetida mi pomae - aputao je u pre-kid ima poljubaca.

Kad je ustao on a ga pogleda rai-renih oiju.

- Ne odlazi! elim da ostane! -viknu kao d a preklinje.

- Moj dru g suvie dugo ek aSreemo se sutra. Zvau telefo-nom - odgovori Lun i skide veliku

pozlaenu rezu.

Dugim hodnikom stie do stepeni-ta i spusti se ka izlazu u park, a za-tim kroz nadsvoenu kapiju, koja jeprolazila ispod cele glavne zgrade,izide na ulicu praen pogledom iklanjanjem uniformisanog vratara


13/96

ill

Svi jutarnji listovi doneli su vesto zagonetnom zloinu nad starimnaunikom i njegovim sobarom.Policija nije mogla da navede nije-dan motiv koji bi neka injenica

potvrd ivala. Niko nije znao o novcukoji se nalazio u sefu, pa nije pret-postavljano ni da se rad i o razboj-nikom napadu radi pljake. Pro-tivu takve pretpo stavke govorile sudragocenosti u stanu i novanik unaunikovom depu, koje niko nijebio ni dodirnuo.

Mnagi listovi su na zapaenommestu. doneli i vest o nagradi koju

e isplatiti detektivska agencijaKenford onome ko ukae na ubicuili ga ivog-uhvati i preda Listovisu nagaali ko stoji iza raspisanenagrade, odnosno ucene zloinca

... Veruje se da iza obeane na-grade stoji jeda n vern i prijafelj sta-rog naunika, pisalo je izmedu ost-alog u jednom uticajnom licu.

Ve u deve t asova zazvonio je te-lefon na stolu detektiva Edija Ken-forda. Javljao se ef ode lenja z a u-vanje naunih tajni u Intelidensservisu pukovnik Frenk O livant

- Ko vas je ovlastio da vriteistragu? - pitao je grubim glasom

pukovnik Olivant.

Kenford se seao prosedog pu-kovnika o kome se govorilo da jegrubijan i pristalica diktature u

svakoj dravi. Njegovi ispadi bili supredm et nekoliko napada posla-nika na vladu.

- Zato vas to interesuje, gospo-dine pukovnie? - m irno ree Ken-ford odmiui slualicu zbog vikekoja nastade na drugoj strani ice.

- Ja sam taj koji treba da pita!Vi e$e se nai iza reetaka mladi-u! Znate li da ne smete njukatioko smrti oveka koji je radio i natajnim planovima? - vritao je

pukovnik O livant- J a i ne njukam, cenjeni gospo-

dine pukovnie. Ja sam angaovanda nadem ubicu, ako to n aa slavna

policija ne bude mogla bre dauini... - priao je detektiv ravno-dunim glasom.

- Ali to vam se zabranjuje! prekid e ga pukovnikov glas.

- Da li mi to vi lino zabran ju-jete?

- To nije vano! Prestan ite saglupim ucen am a i vaom a rlatans-kom istragom!

- Poaljite mi takav nalog, pu-kovnie - prek ide ga Kenford izo-stavljajui ono gospodine. -Inae, zbog line uvrede tra iu pri-liku da ja uvredim vas, to ete vi,utogljeni pukovnie, mnogo teepodneti.

Iz slualice se ulo sam o nekakvokrk ljanje kao d a neko lomi sve tele-fonske instalacije. Detektiv Edi Ken-ford spusti slualicu. U istom tre-nu tku telefon opet zazvoni.

- Zato je va telefon tako opsed-nut? Zovem ve itavu vehost!Ovde vii inspektor Skotland jarda- ula se itava bujica rei.

- Detektiv Kenford - odazva se

Edi i zabaci noge na sto.- Recite mi ko isplauje obe-anu nag radu povodom istrage okoBeveridovog ubistva?

- Isplatie moja ag en cija Ho-ete li da zaradite tu sumicu. Poli-ciju ne iskljuujemo iz prava dadobije nag radu - odgovori detek-tiv.

- Vi ste drski, mladiu! Pitam

vas ko trai da vi vrite istragu?- A ko ste vi? Bio je red da seb ar predstavite - ree Kenfordumesto odgovora

- Zaboravio sam u b rzin i... Izvi-njavam se! Ovde je Edvin Monfor.Rekao sam da se javljam iz Skot-land jard a

- ao mi je, gospodine inspek-tore, ali ime mog poslodavca je pos-lovna tajn a

- To ne moe b iti Morate namreL.. Radi se o delikatnoj stvari..

r- Znam: sm rt naunika, tajni pla-novi, Intelidans se rvis i ko z na tajo - izdeklemova detektiv.

13


14/96

- Ko vam je to rekao?- Izvesni pukovnik Olivant. Gala-

mio je i psovao kao da je agencijaKenford ubila nau nika - nasmejase Kenford.

- Savetujem vam da ne preduzi-mate nita. U protivnom emo vas

uhap siti pod optubom 'da rad ite zastranu pijunau nastavi inspek-tor.

- Vi to neete uiniti, jer, moda,iza naeg posla stoji neka rodolju-

biva institu cija, neko koga ni vi ne-ete moi lano d a optuite - veljutito odbrusi Kenford.

- Vi ste drski!- To su mi.ve rekli.

- Ali ja vam zabranjujem da semeate.. .- Za koga se vi plaite? Moda

strepite nad ubicom? Pa mi emovam ga predati, ako ga uhvatimopre nae slavne policije. Pozdrav-ljam vas, gospodine inspektore -zakljui Kenford i spusti slualicu.

Zatim pozva sekreta ricu i ree jojda mu ne daje nikakvu vezu sa zva-ninim licima, novinarima i polici-

jom. Hteo je da p rostudira podatk e0 starom nauniku, kojih je bilo ulistovima, naunim i popularnimasopisima, enciklop edijam a i regi-strima.

Tek je bio proitao p a r lana ka izkojih je shvatio da naunik nemanikog od porodice, kad sekretarica

javi da izvesnistari gospodin eli doKenforda.

- Zamolite ga da kae ime za-trai Kenford.T renu tak kasnije sekre tarica javi

da je to poznanik sa slavlja kodM arkina. Na te re i Kenford skoi1 pouri d a su sre tne gosta. Otvor-ivi vrata on ugleda sasvim nepoz-natog i prilino pogrbljenog starca.

- Ko ste vi? - upita detektivmalo zbunjeno, jer je bio sigu ran d aovaj starac nije bio kod Markina.Gost se samo osm ehnu i ude. Tekkad se sm esti u naslonjau, njegovaram en a se ispravie i na licu se po-

javi irok osmeh.

14

- To si ti!? - uskliknu detektiv.- Tie! Ne pominji moje ime. Od

danas moram pripaziti da se nesazna za na dogovor. Za tebe bi

bilo jo opasnije ako se sazna zaiji raun ra di o'bjasni Lun,koga je detektiv prepoznao sa ne-

vericom i iznenaen.Kenford je verovao da bi svakogdobro poznatog oveka prepoznao,

p a kakvu god m asku imao. Malo-preanji susret je demantovao tonjegovo verovanje.

- Pravo je udo kako se izmenika d to eli... - poe Kenford

- Ne govorimo o tome os-mehn u se Lun. - Vanije je da

znam ta se dogaa.- Prikupljam podatke o ljudimakoji su dolazili u dodir sa nauni-kom. arli Pipin prov erav a u oko-lini iskaze lica koja su videla nekogkako ulazi u kuu u kritino dobaka da j zloin morao biti izvren -pria o je Kenford.

- T reba slediti svaki trag. Priku-pite mi, ali neprim etn o i najdiskret-nije, sve to moete o kralju ugljaMak Gregoru - ree Lun.

- To nee biti teko, jer moj drugiz detinjstva radi u Mak Gregoro-vom birou i zna mnogo o bogatau injegovoj kerci. Da je samo vidi!To je prosto otrov!

l .i in se sam o osm ehnu i up ita:- Im a li interesovan ja povodom

obeane riagrade?- To je ono najzanimljivije. Izne-

naen je - poe Kenford oduev-ljen to moe lepo da opie bes pu-kovnika i vieg inspektora.

Kad je zavrio ponovivi skorosvaku re izgovorenu sa visokimslubenicima Intelidens servisa iSkotland jarda, K enford zakljui:

- Prosto je neverovatno kolikoih nervira to to mo se i mi um-

eali-To .g zaiSta udno. Meutim,

moe da bude samo sluajna eljajedne i druge slube da se suzi brojonih koji e se interesovati ovommisterijom - primeti Lun zami-ljeno.


15/96

- Moe li mi dati kakvu suge-stiju? Kuda da usm erim istragu? -upita Kenford.

- Glavno je da uznem irava sveone koji na neki nain budu u vezisa zloinom. Sutra objavi da se na-grada udvostruava.

- Pa to je itavo blago!- Evo ti ekovi. koje treb a daunovi i prebaci na konto agen-cije, sa koga e moi da isplati

bez veih smetnji.- ta u ako poraste pritisak i

budu zahtevali da kaem ko me jeangaovao.

- Izdri to due, a on da kai.Predvideo sam m ogunost da te po-

licija pritesni i uredio sam ugovoro angamanu.

- A ja sam mislio da ne kaemm akar me rasp injali ...

- Nije potrebn o da trpi. Vanoje da priv ue panju n a voju agen-ciju i sebe samog, a zatim d a ih zbu-ni tvrdnjom da sam ja umean uigru.

~ - O nda je sve lako zakljuidetektiv.- Nije lako. M ora se uvati, jer

zloinci mogu preduzeti neto ne-predvieno. .Ne znam ko e se sveinteresovati da sazna ko stoji izaobearie nagrade. Opasnost nijem ala - upozori ga Lun.

- Ne brin i za mene. Dakle, danerviram sve i svakoga?

- Samo to i tvoj posao e bitiobavljen kako valja - zavri Lun iustade. - Ako ti se ne javim svakogdana, veruj li najgore.

Njegova ram en a se spustie ilea povie, a blistavi pogled seugasi i noge postadoe nesigurne idrhtave.

Dve min ute ka snije bio je u starojkafan ici n a Old- Kent bulevaru.Pride mu snani belokosi starac

srednjeg rasta, ali preterano iro-kih ra m en a i ogrom nih aka. Bio jeto njegov verni pratilac mornarSamjuel Makferson, koji je i sammorao da se maskira, jer bi inae

Lun uzalud pokuavao da se ukloniod onih koji ele da ga nadu.

Jo od susreta u jednoj neravno-pra vnoj tui, kada je Lun pomogaom ornaru, Samjuel- M akferson jesmogao snag e da napusti i redovne

plovidbe d a bi bio uz Donalda Si-

kerta. I onda kad je Lun smogao dasvom pratiocu kupi bfz i snaanbrod, m o rn ar je odoleo iskuenjuda zaplovi kao kapetan na svom

brodu i ostao uz Luna, koji je znaoda shvati rtvu. Moda u itavomsvetu nije bilo tako vrstog dru-garstva izmedu dva tako razliitaoveka. Lun, visok, okretan, sve-strano obrazovani naunik, nenad-

mani avanturista i uopte ovekvelikih m ogunosti sa jedne stra nei Samjuel Makferson, medvedasti ivornovati m orn ar ogromnih aka,ija najvea vetina je bilo barata-nje ogromnim pesnicama i dvana-est milimetarskim koltom, pravomdepnom artiljerijom sa druge,.inili su udan par. Jednaka im je

bila h ra b ro st i vrsta vernost jed-noga p re m a drugom. Moda Lun ne

bi postao ono to jeste da uz njeganisu pristajali ljudi kakvi su biliMakferson, Kenford i Markin.

Sada, dok su oekivali naruenidoruak, M akferson poe d a p ria:

- Brzo sam naao starog B ikijaGrifta. Ve je postao prosjak. Pitao

je da li sam zainte resovan da saz-nam ko je mogao da ubije nau-nika. Rekao sam istinu. Traio je

pedeset funti . Dao s am mu svih stoi on je priao:

Po onom kako je ubistvo ivr-eno, nije teko pogoditi ko ga jeizvrio.

Reci ga onda, milion mu mors-kih jeeva!, podviknuo sam nes trp -ljivo.

To je bio Do Kuloh, zvani DoOlovo. On nosi nekakvu olovnu ru-kavicu. Svaki njegov udarac po lo-banji znai sm rt - odgovorio jeRiki i hteo da strugne. Traio samda kae gde se taj Kuloh moe nai.

15


16/96

Ne odlazi tam o bez deset ljudi sapo dva re volvera svaki. To je negdeoko Crne Skune na Kenli ko-monu. U jazbini e lako nai Ku-loha i sihrt - nacerio se stara c iotiao da se napije.

- Noas osmotri taj kraj, i vidi

da li moe saznati Kulohovo skro-vite. Ja treba da se naem saonom Mak Gregorovom bludnicom- zakljui Lun. i njih dvojica se

prihvatie do ruka

IV

Tog jutra Eamsi Mak Gregor jeustao izuzetno rano. Nekoliko putaje okrenuo jedan bro j telefona, i teku devet sati mu odgovori njemu do-bro poznati glas.

- Traim vas ve vie od polasata. Ima nep rijatnih stvari - poeMak Grego r posle uobiajenog poz-dra va s a udaljenim sagovornikom.

- O emu se radi? - upita glasiz telefonske slualice.

- Neto vrlo, vrlo neprijatno.Oko moje kue se vrzma onaj u-

dak Sikert. Famozni Lun me je ispi-tivao ta mislim o smrti dr Bever-ida...

- Je li to neka vaa ala? - pre-kide ga sagovornik.

- Ne, kakva ala! Nekako se pri-bliio mojoj kerci i ona ga je do-vela. Nije jo ustala da je ispitam,ali znam ta sam ra zgov arao sa timdrznikom - odgovori Mak Gregor

uzbudeno.- To mi se nikako ne svia...Budete oprezni, jer je Lun opasan.Ponavljam, opasnijeg oveka nistesreli...

- Zar je opasniji i od vas? - os-mehnu se Mak Gregor.

- Ne alite se. upozoravam vas!Moe nam presesti itav poduhvat.Doi u odmah da se dogovorimo- uo se zavretak razgovora i pre-kid veze.Mak Gregor poe ka sobi svojekeri. Zatee je kako ve budnazuri u tavanicu. Otac joj prie i po-ljubi je u elo, a ztim stade uz pro-

16

zor gledajui u park. Tako okrenutkerci ledima poe razgovor.

- Je li tvoj novi poznan ik ostaodugo? - up ita dobujui prstom pookviru prozora

- Ne, nije spavao sa mnom! -grubo odgovori Iris.

- Nisam te to pitao. On je veomalep ovek i j a .. Nisam k onzervati-van iako moj ugled to zahteva.. ak bih se radovao da si tis r e n a . .

- Nisam sren a i ni ta me se netie sve to - nervozno odgovoriIris.

- Ali, mene se tie. Radi se o jed-noj vanoj stvari. Hoe li da me

saslu a bez uzrujavan ja?


17/96

vog ivota. Hoe li da saraduje u

tOTTlI t a b i trebalo da inim?_ Da ga dovede na pogodno

mesto. Tada e odreeni ljudi oteti i

tebe e kasnije shvatiti da

sam ga ja izdala!_ Moe se 1 to lzbeci.- Kako?- Zatvoriemo vas zajedno. Sklo-

nite e biti udobno i komforno.Imae prilike da uje njegove za-nimljive prie i da se odmori od burnog ivota u drutvu jedne u-vene linosti.

Iris poskoi u krevetu.

- Prihvatam. To e biti prvokla-san doivljaj!- Ali, m ora paziti da ne otkrije

pravo stanje stvari. On m ora ver-ovati da si i ti oteta. Proiriemovest da ste vas dvoje vieni u naojkui i kasnije u drutvu. Skanda-lozne hronike imae moju saglas-nost da govore o mogunosti tvojeudaje za tog junaka mnogih avan-

tu ra - objanjavao. je otac znajuislabe strane svoje keri.- On nee n ita naslutiti. Ljudi

koji nas zatvore neka budu grubi ip rem a meni. Inae ti zna da bih jauspela kao glumica da nisam bilaki kralja uglja. Odnekud vladauverenje da d eca m ilionara m orajubiti nesposobni za sve sem lakogivota - odgovori Iris.

- O detaljim a emo se dogovor-

iti. Ako te nazove, zakai sastanaku naem klubu kod Hajd parka zavri Mak Gregor i izide.

U hodniku s rete svog sobara, kojinajavi gosta. '

- Da, oekujem jednog gospo-dina. Uvedi ga u moj kabinet -ree milionar i pouri da u svojojgarderobi brzo navue prepod-nevno odelo.

Zaneta udninj oevim predlo-

gom, Iris je ju rnula u kupatilo. Tra-zila je nain da skrati sate do po-cetka udne avahture. O na sa m a sa

Lunom! Nee moi da izide! Biemu dosadno i sav e se okrenutinjoj! Priae joj o svojim podvizi-ma! Opie se i pustiti strastima navolju! N isam upozorila oca da tamotreba da bude i izabranih pia, po-misli.

Sve do ruka matala je o svimmogunostima i arima oeve za-vere. Uplitala je u sve to Lunov lik.Uivala je to e biti zatvo ren. To e

biti kazna zbog lukavog odbijanjaprole noi. Neka samo pokua daopet bude ravnoduan! Otac e jojpomoi d a ga izmui.. Kleae prednjenim nogama! Molie je za mi-lost...

Cim je zav rila ruak, Iris pode usvoju sobu. Nervozno je ukljuivalaas televizor, a as radio. Zatim jesluala omiljene ploe. Ali sve tonije pomagalo da se hod vremenaubrza. Ona grubo iskljui gramo-fon i pride sobnom baru. Otvoribocu skupog francuskog vina ipoe da pije. Bila je ve malo podna-p ita kad te lefon zazvoni. Javljao se

otac. *- Je li se javio Lun? - pitao jepri lino uurbanim govorom.

- Jo nije. Oekujem da mi telefo-nira.

- O nd a ga pozovi u klub. Sve jeureeno. Imaete divan apartmanu tajnom sklonitu protiv atomskogna pad a - objasni Mak Gregor.

- Irfia li tam o dobrog pia?

- Od lian izbor! Ponesi skupunarukvicu i podmiti njome uvarada ti otvori sobu sa muzikim in-strumentima i ureajima i da tipreda klju od sprem ita za pie.Narukvicu e on posle vra titi .

- A kako e se dogoditi otmica?- Proetajte vrtom klu ba Prii

e vam dva uvara, a zatim grupapolicajaca. Naglo e vas zgrabiti i

odvesti. Ti se slobcfdno opiri i poku-aj da vritit - uo se oev savetp rop rae n sm ehom.

Iris ne mogade d a se otme utiskuda njen otac po stupa kao srednjove-kovni feudalac, koji koristi ker za

17


18/96

postizanje svojih ciljeva, sprem an ida je proda Ona sada nije reago-vala u skladu sa tom milju, jer seoev plan poklapao sa njenom e-ljom da doivi uzbudenje i da se ra-zonodi.

- Treba da pozovem Iris MakGregor. Ti ne moe otii dok nesaznam gde u se sresti sa njom.M orae da me izvue ako zapad-nem u kripac - ree Lun i os-m ehnu se zbog kolutan ja Makferso-novih oiju.

- Mogu li ja da primim taj teretna sebe? - alio se m ornar. -Kako ene ne shvataju da bi mene

lake osvojile, a i to da sam ja joneniji od tebe. Kunem se najveimkitom svih m ora da je to cela istina!

Lun se smejao prilazei telefonu.Kad dobi vezu, zasu ga itava bu-

jica pitanja:- Kako ste mogli tako dugo da

se ne javite? Sta radite sada? Jesteli slobodni veeras?. - Zar nije dovoljno to sam celogda na m islio sam o na vas. Mislim dase neto udno dogaa.. Ja pro-sto ... Ne! Ne smem nita rei ovakoiz daljine. To moram da vam apu-em u uvo - razneenim glasomree Lun.

- A posle da ga ia izvuem akozapadne u kripec. Cudim se sarrioto Dejn jednom ne shvati... -gundao je Makferson iz ug la

Lun mu zapreti prstom i dadeznak d a uti.- Imam zanimljivih stvari da

vam ispriam - nastavi Iris.- Je li neto o stvarima za koje

sam pitao vaeg oca? - up ita Lun.- Da, ba o tome. Malo sam bila

zauena onim to je rekao - odgo-vori Iris.

- Onda, da se sretnemo veerasu dvadeset jedan - predloi Lun.- Ja bih vrlo rado, ali mo ram veu dvadeset dva biti u naem klubukod Hajd parka Moda bismo mo-gli-

18

- Nadimo se u blizini kluba -predloi Lun.

- Moemo u samom klubu. Sae-kau vas u enskom salonu. Vratare znati da vas oekujem i poka-zae vam gde sam. To je u Sloenulici, odmah iza ugla sa Kingsbri-

dom - objanjavala je Iris radu-jui se unapred to e moi da po-kae luksuzni klub u koji su odlazilinjen otac, maeha i ona

- Onda je sve uredeno. Nesreansam to morate otii posle jednogsata, ali i taj s at je dragocen. Doaobih m akar sam o da vas vidim u pro-lazu - udvarao se Lun.

Iris izrazi verovanje da on prete-

ruje. ali je njen nain govora oda-vao d a uiva zbog Lunovog udvara-n ja

Kad se razgovor zavri, Lun ob-jasni svoj plan M akfersonu. Zatimmu izloi da je vano shv'atiti kakv a

je uToga Mak G regora- Jo ne znam da li on treba da

nam pomogne, ili je jedan od kri-1vaca. Cinjenica da je lan speci-jalne komisije govori o tome da bitrebalo da nam pomogne. Medutim,negodovanje koje je pokazao sinonavod i n a pom isao... Uostalom, svetreba videti. Ti pokuaj da veeras

saz na neto o Kulohu. Taj ub icam orae da govori - rezonovao jeLun.

- Da ga pritegnem, ako se pruiprilika? - up ita Makferson.

- Samo u sluaju da je prilika

izuzetno povoljna Inae to treb a daobavimo zajedno - odgovori Lun.- - Shvatam stvari. U sluaju dase neto dogodi, zgrabiu M ak Gre-gora, ili pukovnika pa i tog uobra-enog inspektora. . Ja njima neverujem. A Kuloh e m ora ti da pro-pev a tako mi najlepe sirene, kojaume da skine riblji rep i da pokaedve prave noge - razmiljao je s

napo rom Makferson.Luna je esto iznenaivala jed-nostavna logika Samjuela Makfer-sona On je bio neobrazovan, gru-bog izgleda i suvie se uzdao u pes-


19/96

nice i kolt. ali, istini za volju, umeoje da shvati i komplikovanije stvarina svoj jednostavni nain.

- Starac je na sam rti pomenuoRamsija Mek Gregora To ne trebazabo raviti - dodade Lun.

Posle tog razgov ira Lun poe da

priprem i one m nogobro jne sitn ice.kojima se sluio kad je predviaogrublje obraune. A ove noi, poslesastanka sa Iris, trebalo je da senae sa Makfersonom, pa da njihdvojica pokuaju da ispitajii DoaKuloha

Bio je ve m rak kad Lun i Makfer-son izioe kroz garau izvozei seu neupabljivim ali snanim autom o-

bilim a Za ovu priliku Lun je uzeosvog rezervnog voksala, koji jeimao lani broj i naraite ureajeza brzo menjanje boje, uz to je unjemu bilo doboljno oruja poevod automatske puke do naroitiheksplozivrtih cigareta.

Makfersonov automobil je biojednostavniji, ali takode opskrb ljenorujem.

- Zamolio sam K enforda i Mar-kina da ti pomognu, ako ti za-treba Javi im se u sluaju neegnepredvidenog - upozori Lun mor-nara.

Makferson ga brino pogledaNije mogao da shvati zato je Luntako zabrinut Koliko puta je Do-nald Sike rt gledao s m rti u oi, a p ritome se smeio kao da se dobro za-bavlja.

- Milion mu krezubih morskihbogova! Lun i od mene skriva ne-kakvu tajnu. To se nik ad a nije doga-dalo - gundao je glasno vozei se

prerrja Kenli kom onuBio je u jednostavnom i neured-

nom odelu. Pre izlaska iz automo-bila prosu pola flaice rum a. posvom odelu, a ostatak isp i Zatim setekim korakom uputi prema

Crnoj unki.V

- Njega treba uk lo n iti.. mislim,sasvim govorio je ovek kratko

podiane kose, gledajui u MakGregora, koji se smekao.

- Zar se ustruavate da upotre-bite pravu re?! Meni je jasno daLuna treba ubiti. Medutim, moja kimi to nikada ne bi oprostila Onanam pomae zato da bi se poigrala

njime nekoliko dana Brzo e jojdosaditi i o n d a .. - odgovori MakGregor.

- Ali, to je opasan ovekJ Znate lita sve on moe?

- Ne verujem d a e moi netoiza metar debelih elinih zidova.To je kaljeni elik, koji ne moe darazori ni atom ka

- On e brzo saznati sve od Iris.

- Ne vefujem. O na je glumica ion e misliti da fe oteta zato to senalazila pored njeg a

- Va rate se, dragi prijatelju. Lunje hipnotiz er i ubrzo e znati ta sestvarno dogodilo. Iris e mu rei igde se nalazi i ko ga je oteo.

- Kad bi on a to znaia! J a tsam jojrekao da e biti oteta i ostavljenasa Lunom, ali joj nisam rekao gdee se nalaziti

- udno mi je kako Iris nikadanije sh vatila ... - Bila je devojicaDugo se tudila, ali moja slinost saRamsijem bila je veoma velika.Zadrhtim kad pomislim ta bi sedogodilo da nismo mogli da sakri-

jemo njegovu smrt. Bio je suvie ve-liki razvratnik. Znao sam da e gato kotati ivotA,

- Kao da si ti prav i apstinent!- Znam da cenim slasti ivota,

ali ne preteru jem ...- Zar Iris nikad a nije razmi-

ljala o tome da je udno kako jojotac pom ae da bude to vea vetro-

p irka?- To je ilo polako. To je bio sa-

stavni deo plana da je pretvorim uneozbiljno i porono stvorenje,kako se ne bi brzo udavala i ugro-zila nae planove.

- Dakle, poronost je postignu ta- nasm eja se ovek kratko podi-ane kose i pogleda asovnik. -

19


20/96

Jo deset minuta do prepada Bri-nem se. jer ono to znam o Si-kertu...

- Nemegue je da se dogodi bilot& Zgrabie ga nai najvernijiljudi i bie sve u redu.

- Noas treba da nestane i Ku-loh. Jedva sam privoleo vou treegvojvodstva da upotrebi svoje ljude.Oni e nastupiti po sili zakona

- Trebalo je Kuloha makn utiodm ah - razmiljao je Mek Gre-gor.

- tedeli smo ga da izvri nekislian posao. Nije se moglo dogoditida nam izmakne njegovo hapenjei prava intervencija *- odgovori

kra tko po tiani ovek.- O nda je sve u redu. Malo samnestrpljiv - prozbori Mek Gregor,i obojica uutae kao da neto oslu-kuju.

Nalazili su se u ekskluzivnomklubu kod Hajd parka Nisu moglida saekaju negde dalje, jer ovajppduhvat je bio veoma vaan i mo-gao je da omete izvodenje jednog

ogromnog plana ba u sudbonos-,nom trenutku.*

Ulazei u luksuzni klub Lun seneprimetrto obazre. Sve je bilomirno. Odnekud je dopirala prigu-ena dez m uzika

- Izvolite? - upitno ree livreji-sani portir.

- Oekuje me* gospo ica MakGregor. Je li vam javljeno? - ree

Lun.- O, kako da ne! Momak veeka da vas odvede do gospodiceMak Gregor.

Vitki mladi u zategnutim plavimpanta lonam a i kratkom belom a-ketu pokloni se pred Lunom i bezrei pode uz pet m ram ornih stepe-n ica a zatim skrenu irokim hodni-

s je ve izlazila iz enskog sa-lona i pode p rem a Lunu. Rukova sesa njim i dade znak klubskommomku da vie nije potreban.

- Da idemo do ba ra, ili da proe-tamo? upita ona

20

- Tamo gde emo biti neom etani odgovori Lun.

- U ba ru imam mnogo pozna-nika.. Najbolje da proetamovrtom. U njemu im a nekoliko klupaza ljuljanje - ree on a i povedeLuna vrsto se drei oko njegovoglak ta '

Uskoro se naoe pod cvetnomnastreicom aatienom nepri-metno postavljenim staklenim kro-'vom. Udobna i utom ohom oblo-ena k lupa postavljena n a skrivenemetalne nosae beumno se njihalaim su je dodirnuli.

- Sednimo ovde - ree Iris.- Ovo je mesto kao stvoreno za

ljubav - osmehnu se Lun.- Ovakve stvari se sigurno neprave zbog uenja m atem atike -smejala se Iris.

- Zivot bi mogao da bude lep -nastavi Lun.

- esto mi je odvratan, a neznam zato - dodade Iris.

- Treb a potraiti razloge. Ja vo-lim iyot, ali sam esto zbog neeg

nesrean.- Zbog ega si sad a nesrean?- Ubijen je moj sta ri prijatelj, a

ja ne mogu d a pronadem njegovogubicu - poe Lun da skree razgO-vor n a p redm et koji ga je intereso-vao.

- Oh, p a da! Obeala sam davam kaem ta zna moj otac. Onje u komisiji i sigurna sam da znako je mogao da ubije starog d r Be-

verida- Kako bi on mogao da zna? Je livam neto rekao?

- pitala sam ga sasvim otvoreno.Rekao je da on sluti ko je ubica itp. se dogodilo, ali da ne sme da

'gov ori To je dravna ta jn a- Sta je jo rekao? - upita Lun.Iris htede da odgovori. ali na

stazi se zaue koraci trojice ljudL- Tu negde ima klup a za ljulja-

nje. Mogli bismo da se odmorimo -ree jedan promukao glas.- Jedva ekam da se sala za igru

otvori. Noas moram pokuati kodDoroti - govorio je drugi.


21/96

U tom razgovoru naoe se predLunom i Iris.

- Ali, ovde je zauzeto - ree je-dan od one trojice.

- Ja s labo vidim u m raku - reedrug i i nae se pred Lunom.

A onda se sva tro]ica bacie na

ovo dvoje. Iris vrisnu, ali je jedan odone trojice zgrabi preko lica. Onase baakala nogama i otrom pe-tom svoje cipele rasee ruku dru-gom.

Lun bee uspeo da oslobodidesnu ruk u i uda ri jednog od napa-daa pravo po nosu. Ovaj bolno je-knu i srui se, ali Lun nije uspevaoda usta ne iz udubljenja klupe za lju-

ljanje. Nije mogao da nae oslonacnogama U tom trenutku mu se slea obavie neije snane rukeoko vrata, a zatim oseti kako mupreko glave navlae nekakav vati-rani dak.

Nekoliko trenu taka kasnije poeda gubi svest Sest ljudi brzo odvu-koe njega i Iris svega dese tak me-tara dalje. Tu je na irokoj betons-koj aleji, koja je nekim udom bilau mraku, bio veliki crni automobilslian onima koje imaju pogrebnapreduzea.

Neko otv ori kap ijuprem a spremitim a i garaama.

- Ti idi i izvesti. Prov eri da nijeostalo kakvih tragova Posle si slo-bodan - ulo se nareenje promu-klog.

Malo kasnije u klubskom vrtu iparku bilo je tiho. U malom mu-kom salonu zadovoljno se smekaoRam si Mak Gregor.

VI

Crna kuna je bila obinakrma, koja je im ala veze sa nekak-vim prostorom punim magacina.beto nskih otvora za podru me. sta-rih sanduka i buradi... Bila je tojedna od onih londonskih krm ikoja je postojala samo zato to se unju moglo stii i kad su poznatiulazi zatvoreni, to je bilo po trebno

da bi se alkohol toio svakome i usvako doba d an a i noL

Vlasnik krme bio j neki skit-nica koji je priao prie o svojimmornarskim podvizima Verovatnoje pljakom ili nekim dru gim nepo-tenim putem doao do neto novca

i kupio ovu jazbinu davi joj novozvuno ime.Kad Makferson ue, klatei se i

povlaei kapcim a kao d a e za-spati, vlasnik g a podozrivo p og ledaAli tada momar spusti aku naank i grlenim glasom othuknu:

- Dupli rum!Vlasnikii krme je odmah bilo

jasno da on nije ni policajac niti

kakav agent U Engleskoj vie nijebilo policajaca ili poiicijskogagepta koji bi imao takvu mpr-narsku vornovatu pesnicu Takveake imali su sam o ljudi koji su na-tezali konopce, ok retali vitla i ribalipalube najm anje dvadesetak go-d ina

Kad krmar stavi pred Makfer-son a dupli rum, ovaj ljutitim pokre-tom zbrisa aicu, koja se razbinegde iza an k a

- Kad kaem dupli rum, onda totreba da je dupli rum, milion muednih grla mrtvih mornara! -grmnu on i oi mu ljutito sevnue.

Krmar ga trenutak osmotri, alise ipak odlui da poslua i stavi na

pult iro ku vinsku au. N apuni jerum om i prieka d a vidi hoe li pri-

doli neznanac poeti kakav razgo-vor. Ali Makferson je znao da kaonovajlija nita ne treba da pitaMnogo vie e saznati ako saekada d rugi njega pita ju

- Nisam vas nikada pre videoovde poe krm ar oprezno.

- Nee me vie ni videti u ovojprljavoj rupi - odgovori Makfer-son.

- Jeste li vi m ornar?- Ne !... J a sam, ovaj... Znate li vi

ko sam ja?- Ne znam.- J a sam, hiljadu mu ugavih lu-

pea, lord ...

21


22/96

- Kakav lord?- Kakav god hoe... Ili ak0 ti je

milije, ja sam m inistar za na v^ nja -vanje o jceana...

- Vi se izmotava te - poiii Sekrmar.

- Ja ? Nije itina! Izmotav^e sevi... Pitate jesam li mornar, siotinum u bezubih b ab a koje vrite u je-da n glas!

Krmar se nasmeja Makf?rSonse i sam osmehnu.

- A vi? Je ste li vi morna^?upita zatim.

- Bio sam, ali sad a... Drinj Dvujadnu k rm u ...

- E, onda d a popijemo! Jo j>o je-

dan dupli! - naru i Makfer$0n imai se za au, ali je uze grabo ivie od pola p ia mu se proli.

Dok je krmar razmiljao da lida natoi pijanom gostu, k,ji jegrub, a za ko ga se ne zna ima i no-vaca, sipao je sebi vodu ob,jenu

prenim eerom. Njegovo koieba-nje prekide Makferson, koji ii.

- Sluajno nikad a ne ideri odobale dalje od deset metiira...

Ovoga p u t a .. Sto se to vas ti%? Vimene ispitujetc! Moda ste vi nekipotk aziva? upilji Makfersonsvoj pogled u kr m a ra

- Nikako! S ta vam pad a nt pa-met. Pitam sarno da bih znao rnoguli da vam b ud em na usluzi - i>rav-dao se krmar.

_ Ne. ne t r e b a mi u s lu g a .. Uosta-lom biu sig u ra n d a nisi dounik _nastavi m o rn a r i spretno zam*hnu

rukom i ulovi k rm arov v ra tStegnu g a i iprivue prek o tm ka_ Zna li D oa Kuloha?_ Znam g a ,. Pusti m e... - iedva

izusti krmar.

22

M akfersonov stisak odm ah popu-sti.

- Ko zna Kuloha i moj je prija-telj. Jo po jedan dupli! - zakljuiMakferson i ponovo baci na ankdve funte.

- Jeste li doli da nade te Doa?- S ta se to vas ... Olovo je poru-

io da dolazi ovde.- Dolazi, ali ne u krm'u -

upade krmar Crne kune- Vi mnogo zna te...- Hoete li da vas poveem s

Doom?Makferson ga je podozrivo gle-

dao nekoliko tren u ta k a Pri tome seklatio i trudio se da dohvati au s

rumom i da je pri tbme ne prolije.Svaki put kad bi primakao ruku,inilo mu se da e prosu ti pie i spu-tao ju je da mu se malo umiri nametalnoj ploi anka. Konano jeuhva ti i otpi d ob ar gutljaj.

- elite li d a vidite Doa? - po-novi k rm ar pitanje.

- Ti si bu da la kako se ono zo-ve... Kakva su to glupa pitanja?Eekao sam da je Do rekao.. . Kadon kae, on da je to kazano. On do-lazi o v d el.. Razume li ti to? - lju-tio se Makferson opet lovei svojuau rum a

Krmar se sae i pritisnu jednodugme. Dva minuta kasnije pojavise jedan mladi u crnoj vunenojkoulji. Krmar m u dad e znak i po-kaza Makfersona. Ovaj se nije okre-tao, kao d a n ita ne primeuje. Mla-

di sede n a visoku stolicu i poe raz-govor.- Hoete li sa m nom u jedno

drutvo? - up i ta m ornara- Ne!... J a ek am ... Do je re-

kao. . .- Zove vas Do Olovo - apnu

mladi M akfersonu- Ne lae? - pijano upita Mak-

ferson.

- Hajdemo, videete - odgovorimladi i povue MakfersonaMornar se saplete i skoro srui

mladia, koji ga s mukom izvedekroz uzana vrata u hodnik prema


23/96

dvoritu. Ili su izmeu hrpa odba-enih sanduka i buradi, a zatimuoe u jedna vra ta zaklonjena naj-veom gomilom sanduka. Prooekroz vlani hodnik i naoe se u jed-noj prostoriji bez prozora Poredzida bili su leaji, a oko dva stola

nekoliko tipova igrali su karte._ Ko si ti, medvede? - upitaMakfersona ovek niskog ela ivrlo snanog. alj ve gojaznog tela.

Mornar je ve znao ko se nalazipred njim. Primetio je i da mladikoji ga je' doptatio dri revolveruperen u njegova leda

- Ve hoe da vrea. Do. Tre-balo bi da te zViznem preko te tvoje

pro klete njuke - odvrati m ornarglasom u kome su se meali ala is rdba

Pogodio je da je to najbolji nainda se stekne poverenje Doa Ku-loha

- Ima li oruje? - up ita Kulohne osvrui se na malopreanjemornareve rei.

- Dvadeset god ina se ni asa ni-sam odvojio od svog depnog topa- odgovori Makferson.

- Sta hoe?- Imam jedan posao.- Koliko donosi?- Odm ah svakom rriomku po sto

funti, a posle jo po pet stotina.- To znai napad n a londonsku

banku - nasm eja se Kuloh.- Glavno je da sam te naao.

Morao sam da glumim pijanstvo

zbog onog glupog krm a ra Taj pa-cov je obina hobotnica Ljigavigad! Ako jednog dana pukne tvojaolovna tintara, dobar deo zaslugeimae taj krm ar - raspriao seMakferson odvlaei Kuloha uugao.

- Kakav posao predlae? Nije lito nekakv a igra? - pitao je razboj- r 1, lo uvelc sumnjiavo gledajuiMakfersona

- Popeemo se na jednu jahtu. Tioji momci samo ete pripaziti

Palubu- Ja u otvoritiQsku kasu. Tamo ima novaca i

nakita za dobrih dvesta hiljadafunti - objanjavao je M akferson.

- M oram li i ja prisustvovati, ilisamo da poaljem ljude? - up itaKuloh.

To pitanje je bilo s tvarno prover-avanje nije li ovaj mprnar stvarno

lovac onib dve hiljade funti kojimaje ucenjena Kulohova g lava- To je tvoja stvar. J a elim pet

ili est ljudi koji se n e ustru ava ju id a .. - odgovori M akferson i po-kaza rukom kako se skida neijaglava

- Momci su sigurni - nastaviKuloh. - Kad emo dobiti predu-

jam ?

- Moe i odmah - odgovori mor-n a r i izvadi pak et novanicaU tom momentu ude jedan ovek

povezanog ela i p ritra Kulohu.- M askirani je ovc}e sa svojim

ljudima. Trai jo jednu uslugu -ree osmotrivi Makfersona-

- Neka udu. Taj plaa kakotreb a - ob radova se Kuloh. -

Minut kasnije uoe tri ovekaOnaj prvi imao je natuen eir, apored to ga lice izlepljeno flaste-rima na nekoliko mesta Izgledalo

je da je previjen zbog neke povrede,ali stvarno je bio maskiraa

- Treba da porazgovaramo -poe m askira ni.

- Proi emo ovamo - pokazaKuloh ka jednoj prljavoj zavesi,koja je nekad morala biti tamno-

plavaU tom momentu u se prodoranzvuk zvona, i na zidu iznad vrataupali se crvena sijalica

- K rm ar javlja op asno st Je livas neko pra,tio? - up ita Kulohmaskiranog.

Jo ne dobi odgovor, a ovek kojije najavio posetu ude sav bled.

- Policija! Opkoljeni smo sa

svake strane - ree dosta polako itiho.- Sam o mir! Svi sedite i budite

m irni - na redi Kuloh.U tom momentu dva policajca s

mainkama udoe na vrata Bez

23


24/96

rei stadoe u stranu i ostavivi i-rom otvorena vrata omoguie joetvorici, takoe naoruanih ma-inskim pukama, da stanu i uzmu

p risutne na nian.- Pali! - viknu policijski poru-

nik koji je stajao u sredini vrata

Policajci otvorie vatru bez po-ziva na predaju. Maskirani i onadvojica stajali su uza zid. I oni potr-goe pitolje i umesto da pucaju upoliciju, cevi svog oruja okrenueprem a Kulohu i njegovim ljudima.Razbojnici su padali iznenaeni ibez odbrane.

- Ne pucajte! Predajemo se!Mene zna inspektor Mon... - po-

kua da se spase Do Kuloh.Policijski porunik bee nania-nio ba njega i presee mu re.

Videi pokolj, Makferson zakljuida ono n isu policajci, nego nekak vaprotivnik a banda, i zato se munje-vito baci p rem a zavesi. Potee svojudepnu artiljeriju, i njegov kolt

pokosi one u sredin i vrata . Gaaoje da odbrani ivot, jer policajc inisu prihvatali predaju.

Videi da se policajci povlae izavrata, on baci pogled na onu trojicuu civilnim odelima Maskirani jenianio prema zavesi. Makfersonnemade vremena da se obrau-n av a Jurn u u drugu, manju prosto-riju, otvori jedna vrata i srui jsemedu tri policajca, koji ne mogaeda pucaju jedan od drugog.

M akfersonova pesn ica zguli kous lica prve dvojice a treega pre-see u darcem ko lena u stomak. Jojedan skok i on se nae meu ne-kakvim buradima, Baci se prekonjih i izazva ruenje. Ugleda jo jed-nom uniformu i brzo zgrabi neka-kav sanduk. Baci ga u tom pravcu ijurnu desno. Preskoi nekakvunisku ogradu, zade iza nekakveniske zgrade i nade se u susednomdvoritu. Osmotri brisani prostor,ali ne primeti bilo nikakvu opas-nost. Zato potra i mugnu krozhodnik. Go jazna vratarjka u um a-enoj crnoj pregai viknu neto za

24

njim, ali on poe dalje i um ea se upro laznike.

etvrt sata kasnije ve je bio pro-menio izgled i prilazio svom auto-mobilu. Video je nekoliko policijs-kih kola kako se prazne. Policajcisu opkoljavali itav kvart oko

Grne kune. Sreom Makferso-nova kola su bila van tog kruga ion ih p otera to dalje od tog m esta

Neto m u nije ilo u glavu. Kakvisu to policajci koji ubijaju? Ipak jenjihov postupak bio jaka uteha zapro stodunog m ornara, koji je raz-miljao o svom pucanju u samood-bra ni.

Dugo je te noi ekao Luna na

zakazanom mestu. Zatim, izgubivinad u d a e ga doekati, nesrean izbunjen pode u skrovite.

Da skrati vreme, odvrnu radio izastade sluajui uzbueni spike-rov glas:

... Pri toj akciji policija je nailan a otpor Kulohovih razbojnika. Onisu pucali. Porunik Helm, koji jehrabro vodio svoju grupu, pao jepogoen hitcim a zloinaca Ra-njena su i tri policajca. Jednom odnjih ivot je u opasnosti. Oni su svipogodeni iz istog oruja naroitogkalibra kakav se vrlo retko sree.Jedan razbojnik, tekih aka, sede,skoro sasvim bele kose i snanogtela uspeo je da pobegne. Svi ostalizloinci su se branili na ivot ismrt. Ni jedan se nije predao.

Ova akcija policije bila je rezul-

tat saznanja da je izvesni Do Ku-loh, zvani Olovo, ubica koji je usm r-tio slavnog naunika dr MarkusaBeverida.

itav kv ar t je opkoljen. Policijase nad a d a e uhvatiti odbeglog zlo-inca, to e pomoi da se istraganastavi. Mole se svi graani dapomognu u hvatanju opisanogubice...

Glupaci! Sad je M akferson zlo-inac! Tri mu tajfuna i devet ludihbura! - vik ao je m ornar n adjaava-jui glas sp ikera .

O kretao se kao zver ,u kavezu.


25/96

Riia ie prola pono kad se seti Lu-novih rei: Zamolio sam Kenfordai Markina da ti pomognu ako za-treba. . ,

Kao da ga neko goni. on ju rnu kaearderobi. Uskoro je imao na sebinrista lo tam no odelo. briljivo oe-

Ijanu kosu bez sede dlake. Takoopremljen uze dva revolvera ma-njeg kalibra , a svoju depnu artilje-riju skloni ispod vea.

Uskoro je iz jednog bara telefoni-rao Kenfordu. Ovaj je tek bio stigao kui. Pristade da mornar doe knjemu, a da on pozove Markina.

Jedan sat kasnije zavaljen u nas-lonjai Mekferson je priao ta se

sve dogodilo.- Sve to mogu da shvatim, ali nenalazim povod zbog kojeg je ubijenstari naunik - ree rep orter Mar-kin.

- Tu im a mnogo nejasnog. OitoLun neto skriva. Stalno je ponav-ljao da se tre b a uvati opasnosti, alinije mogao da je objasni. I eto, sam

je upao u neko zlo. Treba ga pro -nai - dodade Edi Kenford.

- Ne smemo dozvoliti da zloincidobiju u vreme nu - pourivao ih jeM akferson. - Kunem se da je MakQregor ovek od kog a treb a poeti.

- Moramo napraviti plan. Danassam primetio da je policija prostostalno opkoljavala moju agenciju.Meutim, vrlo je udno to m e nisupratili ovamo. Upotrebio sam od-line trikove i uverio se da me ne

pra te . Odjednom su izgubili in teresza mene i moju agenciju - priaoje Kenford.

- Iz toga bi se moglo izvesti sto-tinu razliitih zakljuaka - dodadeMarkin.

- Ostavio sam arlija Pipinada osmatra oko nae zgrade. Kadse uveri da se niko ne interesuje zanas, on e doi. im stigne, kre-

emo. Posetiemo Mak Gregora.Sada treba da utvrdimo kako dapostupim o - nastavi detektiv.

. -7 Vi ete mi pomoi i biete u bli-zini. Ja u g a pozvati da proetam o.

On mi m ora rei gde je Lun - pred-loi Makferson.

- To e biti teak posao. Ako jeumean u celu stvar, onda je u ne-prilici. Smaknue Doa Kuloha po-kazuje da policija eli da uutkasve one koji neto znaju - ree no-

vinar.- To je smeo zakljuak, ali ne-kako... vrlo verovatan. Pa to bi bilouasno. Ono to je M akferson videou Crnoj kuni znai da je policijaplatiia Beveridovo ubistvo, asad a... - glasno je razmiljao de-tektiv.

- Da! A sada je uk lonila ubicu.Po trudie se da ukloni i ostale smet-

nje - dovri no vin ar logikim rasu-ivanjem.- To je gusarstvo, strvoderstvo,

razbojnitvo, podlost i milion gao-sti nae kraljevske policije! Zar dato ovek poveruje? A moram ver-ovati svojim oima, hiljadu mum orskih krava! uzbuivao semornar.

Njihov razgovor prekid e zvonje-nje na vratima.

- Dolazi Pipin - ree Kenford ipouri da otvori b ravu koja se auto -matski zakljuavala.

Nije ni pogledao kroz optikooko i zato se nae p red cevim a dvarevolvera. Jedan kapetan policije idva oveka u civilnim odelima sta-

jali su pred detektivom.V rata iza K enforda bila su otvor-

ena, i kapetan ugleda detektivove

goste.- Probrano drutvo - ree onmekajui se i dade im znak d a sene pokreu.

Makferson htede neto da pre-duzme, ali iza, tri policajca ugleda

jo jednog. Taj je bio u uniform i iimao je mainsku puku u rukama.

- Uha peni ste sva trojica -ree kapetan.

Kenford je utao stojei poredMarkina. Posetioci osmotrie de-tektivov stan.

- Sluaj. - poe M arkin apa-tom ovo nije policijski kape tan.

25


26/96

Poznao sam ga po jednoj staro j foto-grafiji...

On prekide, jer jedan od ljudi ucivilu prode po red njih.

- Govori ko je to - apnu detek-tiv.

- Nikolson... Dems Nikolson...

N adim ak mu je Laov - nastaviMarkin.- uo sam ... O nda ovo nisu iz

policije... - apnu detektiv.- Valjda - dodade Markin.- Pokuaj da objasni Samu.Markin klimnu glavom i nepri-

metno se pokrenu da dode blieMakfersonu.

- Ne pokrei se tamo! P retresite

ih! - viknu Nikolson.Njegovi pratioci pobacae nakau M akfersonove revolvere. Ken-fordovo oruje nadoe'okaeno okai u ormanu. Markin je bio bezrevolvera. Imao je samo povelikidepni no. Napadai mu uzee injega.

Sada novinar iskoristi pretresa-nje i pomae se, tako d a je stajao uzmornara. Poe da mu apue onoto je ve saoptio detektivu.

Makfersonovo lice dobi izgled danita ne razume. M arkin je razm i-ljao kakva je to nesrea kad ovekteko shvata jednostavne stvari. Is-kosa je gledao mornara i razmi-ljao je li mogue da Makferson nerazume kad mu se jednostavnokae da ovo nije policija. Tek tadaSam progunda:

- Pa ko su, prokletu m u no?- Lani kap etan je razbojnik -objasni Markin kratko.

Mornar poe da se smeje kao daga golicaju.

- Sta urla tamo? - viknu Nikol-son.

- Ovo je da pukne. Ne zna e koje pam eta n, a ko lud. - ree mor-nar.

- Videe uskoro - prekide gaNikolson i neto grubo opsova -

Njegovi pratioci gurnue tri uhva-ena oveka.

26

Brzina kojom su do jurila dvaautomobila i zaustavila se predzgradom u kojoj je stanovao EdiKenford zbunila je za trenu tak ar-lija Pipina Bilo je kasno da opo-mene svog efa i on se pritajio.

N ekadanji popularni as dudoasada je bio prilino trbuat i trom,ali jo uvek vet i izvanredno opa-san protivnik. Pored mnogobrojnihtrikov a za borbu izbliza arli Pip-in je bio i odlian strelac. Njega senije ticalo ko je i kaka v je protivnik,samo ako Edi Kenford zahteva da

se neto uini. Odnekud je on poi-stoveivao autoritet poznatog de-tektiva i svoje ivahne ene. Go-vorio je: ta e rei Ketrin?... tabi Ketr in uinila da to zna?... Kakou sa tim izii pred Ketrin?, aujedno je m islio ta e rei Edi Ken-ford. Njih dvojicu vezala je zajednoprva akcija mladog detektiva, kojije angaovao dem obilisanog nared-nik a engleskih kom andosa u Sredo-zemlju. Tada su otkrili ko je proval-nik i ubica u trgovini starim uniet-nikim predmetima Od tog danastotine p u ta su njih dvojica delovalikao jedan ovek. Sada je arli raz-miljao: ta e rei moja Ketrinto nisam na vrem e uspeo da obave-stim Kenforda da dolazi policija?,a stvarn o je mislio ta li e re i EdL

Kad je ugledao kako agenti i poli-cajci izvode detektiva i njegova dvaposetioca arlijb je bilo udno za-to dre upereno oruje i grubovuku tri uhapenika Pa, oni nisuzloinci! Zar policija moe tako dapostupa sa uglednim novinarom ipoznatim detektivom. M altretirajui slavnog Lunovog pratioca togsrdanog mornara.

- Kakav ie to prepad ? Sramota!

- uzviknu arli pritravi kolimau koja su navodni policajci hteli dastrpaju Kenforfa, M akferson a

- Odlazi! - viknu jedan polica-jac i uperi revolver prem a arliju.

VII


27/96

_ Ne teraj ga! Neka se i on prik-ljui! - na red i tobonji kapetan.

- Bei, arli! Obavesti policiju ootmici! Ovde je Dems Laov! - vi-knu Kenford dm upozori svog po-monika.

Ali arli ne pokua da bei. Bio je

suvie blizu da ne pokua da na-padne. On se sru i medu otm iare iprv im naleto m jednog obori, a dru-gog onesposobi oslepivi ga zahva-tom prstiju u oi.

Njegov napad odmah podr aMakferson. Jurnuvi u borbu onugleda kako otmiari, svesni opas-

jiosti trenutka, lupie drkam aoruja K enforda i M arkina po po-

tiljcima. Ova dvojica se sruie i hji-hovi pratioci poee da ih vukup rem a kolima.

- Dri se arli! - vikao je Mak-ferson otresajui trojicu napadaakoji su se obesili o njega

- Napred! Ah, da me vidi Ketrin!- veselio se gojazni Pipin dahuii ruei napadaa koji mu se baciona lea.

Ali tada Dems Laov pride sastrane. Drao je revolver i nanianiu detektivovog pom onika

- uvaj se, arli! - viknu Mak-ferson i zbog toga izgubi trenutakkoji napadai iskoristie i baciemu se jedan na leda, a drugi gaobuhvati oko pojasa.

Pipin stie samo da pogledaprem a revolveru. Tri priguena

zvuka odjeknue brzo jedan za d ru-gim. arli Popin se uhvati za levustranu grudi, a zatim bezglasnolupi o zemlju, kao da je baenogromnom snagom. Njegovo telo

prui onaj oajn i otpor u sm rtnomtrenu tku . Poskoilo je na zemlji kaoda ga je nevidljiva sila odbacila splonika nekoliko p u ta Ali posled-nji trzaj znaio je i poslednji pokretCarlija Pipina.

Makferson urliknu. Njegova akazgrabi vrat napadaa Prsti snanorazderae kou i iskidae dunik i

jednjak oveka koji klonu kao k rp a

- Pucaj! - vikao je neko videimornarovu jaros t

On tada uvide da je kasno za po-bedu. Treba ostati slobodan, jernegde ga oekuje Lun, a i ovi ovdeimae ansu ako on ostane na slo-bodi. To je bio magloviti zakljuak

jednog jedinog trenu tk a Zato Mak-ferson jurnu nazad u zgradu. Naledima mu je jo bio onaj napada.On ga samo pridra da mu se neotkai i tako ga otkrije za gaanjeiz mainskih puaka i revolvera.

Napadai su se trenu tak kolebalita da uine. Makferson to iskoristii upade kroz vrata. Naglo ih zalupi ipoe da opip ava rezu. Tog trenutka

zbunjeni, napada skfi sa njego-vih leda.- Ne sme pobei! - vikao je

lani kapetan grabei mainskupuku od jednog razbojn ika.

Rafal odjeknu, i ku rum i prooekroz vrata, ali Makferson ih je oe-kivao i ve je hvatao zaklon. Medu-tim, gangster nije oekivao da enjegov voda biti toliko bezobziran.On se trudio da opet otvori vrata izato ga kurumi pogodie i onskliznu na mermerne ploe kojima

je ulaz bio obloen.Makferson se baci na zemlju i

brzo pretrese sam rtnika. Nae murevolver i futrolu sa rezervnim ar-erima On mirno oslobodi kopu itre itavu opremu. U trk u se opasi-vao. Nae dvorini izlaz i skide pa-tentnu rezu.

, urio se da preko dvorinog zidapre de u susedno dvorite, a odatleda se nekako izvue. Plaio se d a nenaide policija, koja bi ga u najma-nju ruku zadrala radi istr&ge. Me-dutim, efikasna londonska policijaovoga puta je kasnila, iako suborbu na ulici videli mnogi vikomprobudeni i jaucim a uplaeni gra-ani.

Sigurno niko nije pozvao policiju,jer su svi videli da borb u vodi sarriapolicija, objasni sebi M akferson ipokuca na v ratarev prozori. Bu-novni vratar zgrade kroz koju je

27


28/96

pro lazio s udenjem osmotri nepoz-natog oveka. Mai se rukomprem a poliici. M akferson sreomto shvati i podnese mu revolver podnos.

- Samo jedan sumnjiv pokret, ibie m rtviji od mrtvog mora!

zapreti mu drei ga na nianu. -Otvori izlaz i ne pravi gluposti.Vratar odustade od potezanja

oruja i otvori izlazna vrata.- Izvinjavam se. ali ne mogu da

te pustim da die uzbunu zamnom. Biu nean - pravdao seMakferson.

Zatim zgrabi vratara za rame,malo ga iskrenu i reklo bi se samo

malo vrknu pesnicom po potiljku.Vratarove nge omekae. Makfer-son ga paljivo spusti na tlo i ne-hajno izide na ulicu. Oprezno dodedo ugla i zade u ulicu gde je neda-leko od Konfordovog stana ostaviosvoja ko la ,Na ulici nije vie bilonikog. Nije se video ni Pipinov le.Samo velika mrlja krvi blistala jeodbijajui zrake ulinog svetla.

Zato su ga odneli?, pitao se m or-mar paljivo osmatrajui i prila-zei svom automobilu.

Kad ga upali, on naglo povezeprem a Temzi, a odatle preko mostai dalje ka kraju u kom je bila kuaRamsija Mak Gregora. Jedino to

je znao sada d a preduzme bilo je daposeti m ilionara .

Leei n a irokom krevetu koji jeblistao do jark ih boja svile i skupo-cenog dam asta, Ramsi M ak Gregorvodio je telefonski razgovor.

- Je li predmet odnet n$ brod?- pitao je pruajui ruku d a oda-

bere kra tku cigaru.- Da, svakako. Vrhovni savet e

se sastati nakon dva dana Nepri-lika sa-onim Beguncom je jedinoto smeta Sve ostalo je u redu -

izvetavao je sagovornik.- Je li mogue d a je taj m orna rbio ve stigao kod Kuloha? - upi-tao Mak Gregor.

Ba te rei.uo je Samjuel Mak-

ferson. koji je u bogataev stanuao na vrlo jednostavan nain.Dovezao je kola pred ulaz za pos-lugu i pozvonio. Javio se vratar. Onmu je rekao neka preuzme kolakoja treba da osttivi. Vratar je re-kao da novodoli p ark ira kola pred

garau i moe da ide. To je mor-naru bilo dovoljno. Mlatnuo je vra-tara, vezao ga i dobro mu zaepio-usta zakljuao zadnji izlaz i vrata-rovu sobicu, a zatim mirno otiaohodnikom ka glavnom holu.

Sada je neujno odkrinuo vrataizihedu mranog Mak Gregorovog-kabineta i poluosvetljene spavaesobe. Svetlo je bilo tako podeeno

da je soba delovala nestvarno. Kaoda u mraku lebdi iroki svilom i-vih bo ja okieni krevet, okovan zlat-nim okovima izvanredno dinami-nih i novih oblika a na njemu o-vek takoe u svili izvezenoj zlatnimni t ima

Gledajui tu.udnu sliku, Makfer-son je mogao da uje samo MakGregorove rei:

- Kako znate d a je on bio i kodK enforda? - pitao je Mak Gregor.

- Opis ne v a ra I njegov nainborbe je poznat ve i londonskojdeci. On je jedini od onih koji needa prekinu da se interesuju za tajdogaaj. a jo je n a slobodi - obja-njavao je sagovornik. .

- Hoe li vrhovni savet zasedatigde i proli put? - up ita Mak Gre-gor.

- D a tamo i u is to vreme - uose odgovor.- Je li preduzeto ta da se taj

ludi m orm ar uhva,ti? - malo ner-vozno upita Mak Gregor.

- Trae ga svi na i ljudi. a uz to ipolicija - odgovori sabesednik .

- Treba ga odmah umiriti zau-vek. On nam je nepotreban, a opa-san je. Do videnja komandante! -

zakljui Mak Gregor i spusti slua-licu.Uze veliki stoni upalja, ukraen

zlatnim reljefom, koji je predstav-ljao kolo goliavih am oria.


29/96

Istina. opasan jeste. ali akovama nije potreban, nekome jeste- nadoveza Makferson na ono StoiA uo iz usta opruenog domaina

_ Ko ste?L. S ta vi?L.. Ovaj...mucao je Mak Gregor sedajui nakrevet

_ Doao sam na mali razgovor.Vi ste spremili mnogo elino-olov-nih pilula za jednog mornara Onza vas samo jednu, ali, kunem sesvim morima i brodovima takogorku da kad od nje napravit ko-rak izraz na toj njuci, on e vamostati i u grobu, i u paklu, i na sud-'njem danu! - iskaljivao je M akfer-son svoj bes nakupljen u skrovitu

Doa Kuloha i u bici sa razbojni-cima Demsa Laova- Vi ste Lunov prijatelj! emu

ovaj napad? - pitao je Mak G regorpokuavajui da se sredi.

Makferson je bio prostoduan ipoeo bi da mu objanjava i doka-zuje da je kriv i da sada treba dagu ta ono to je zakuvao. Ali sada jebilo malo vrem ena Zato m ornarsamo okresa udarcem Mak Grego-rovo lice i koa prepue, a jedankom ad usne nad e se meu miliona-revim zubim a

- uti i ne govori! Budi nem kaoriba ali ne kao delfin koji je sisar ikoji zna da doziva M iruj kao p rav am rtva riba! - naredi mu Makfer-son i ponovo ga udari.

- Ne. ne udara jte vie! Sluau- proita Mak Gregor.

- O nda je sve u redu. Podimosada. Odveu vas do mojih kola, aodatle idemo pravo u policiju.Tamo ete sve da ispriate - reemormar mrtei se da bi prikrioosmeh svog luk avstva

Bogataeve oi ne sakrie iskrulukavstva nego blesnue zluradimsjajem.

- Ne! Ne vodite me u policiju! To

e biti afera i sramota! Dau vamnovac, bogatstvo! - molio je uzbu-denim glasom.

- M oraete objasniti neke stvariPhcijskom inspektoru, a on da ete

objasniti s kim sprem ate sm aknuejednog M akfersona - nastavljao jem ornar - Najmanji pokuaaj daumaknete imae kao odgovor sla-nje gorke pilule u potiljak. Verujteda vam otvor na elu nee ulepatiizgled. Toga bi se gad ila i poslednja

londonska d evojura- Vi im ate sm isla za alu, aliimajte smisla i za sporazum. Ja nemogu dozvoliti da se policija um ea,odgovorio je ustro Mak Gregortrudei se da njegov otpor izgledaiskren.

- Bez rei! Idemo i ni slova! Je lija sno? - podviknu m ornar.

Mak Grgor pode utei. U holu i

hodnicima ne sretoe nikog. Ta-koe bez smetnje prooe 'vrt i deop a rk a M akfersonova kola su bilapred garaom.

- Ulazi! - nared i Makferson.Mak Gregor se sae. a tada se

mornareva pesnica spusti na nje-govu glavu. Makferson brzo vezasvog zarobljenika zalepi mu velikikomad flastera preko ra ne i usta, azatim pomeri sedite, ime otkrip razan prostor automobilskog sp re -mita spojenog sa prostorom podseditem. Kad je vratio sedite, ni-ta se vie nije videlo.

Istera kola vrati se da zatvorikapiju i mirno krenu do alejep a r k a Tu zastLde i prom eni bluzu,pro trlja lice i ruke nekakvom te-nou i stavi na glavu kap u unifor-

misanog vozaa Sada je bio crnac,i po boji i po izgovoru koji je vebaotiho izgovarajui:

- Masa, m ister... Do biti do barvoza... Do dobiti velike usne...Tako... malo guma i Do imaafr ika le p o ta..

Poto je u usta stavio specijalniuloak. usne mu postadoe pune iniko u ovom crncu ne bi prepoznao

malopreanjeg Samjuela Makfer-sona U mislima je jo jednom biozahvalan Lunu to ga je nauio ve-tini maskiranja i to je njegovakola opremio raznim sitnicama


30/96

tako potrebnim u ovakvim opas-nim poduhvatima.

Pokazalo se da je maskiranje biloizvreno u pravom trenutku. Tekto je povezao prema jugu, Makfer-sona zaustavi policijska patrola.

Pogledae u kola i osmotrie vo-zaa.- M asa... m ister... je vratiti se

kui. Voziti ja gospoa Dijana -poe da govori M akferson osmehu-jui se ponizno.

- Nosi se do sto avola! - podvi-knu mu policajac.

Jo etiri pu$a Makfersona suzaustavljali policajci, u grupama ilipojedinano. Ali svaki put p raznakola i voza crnac odvraali su ih iod pomisli da zatrae kakav doku-menat i malo bolje pogledaju no-nog putnika.

Kad se Ramsi Mak Gregor osve-

stio, oi su mu se rairile, odajuiuenje.

- Ko ste vi? - pirao je videip red sobom crna.

- J a vas uvati. Vi utati - odgo-vori mu M akferson jedva se uzdra-vajui da ne prsne u smeh.

- 'M o lim vas, sluajte! Ja samRamsi Mak Gregor. Moji milionimogu mnogo. Dobiete koliko e-lite, samo me odveite i pustite -priao je vezani zarobljenik .

- Ja pi tat i m asa M akferson...On rei ta uiniti jadni Do - od-

govori mornar i poe napolje.- Ne, budalo! Ne trab a pitati.Novac nudim tebi! Bie bogat! Mo-e biti kralj u Africi!

- Ja hoe biti kralj. Moliti m asaMakferson da on doi, uzeti vanovac i mene initi kralja!

- ekaj! Ne odlazi! - zvao jeMak Gregor.

Ali, bilo je uzalud. Mak Gregor jeproklinjao osm atraju i udnu pro -storiju u kojoj je bio smeten. Svi suzidovi imali nekakve vertikalne li-nije. Nije bilo ni vrata ni prozora.Kad se crnac pribliio jednom zidu,itav blok od tavanice do poda se

30

uklonio i propustio ga. To se dogo-dilo i posle deset miriuta kad ueMak Gregoru ve dobro poznatimornar Makferson.

Gde smo mi? Gde je policija? Viste me prevarili! - pirao je-i nervi-rao se Mak Gregor.

- Ovo je tvoj zatvor, zlikove!Mislio si da e te glupi mormarstvarno odvesti u policiju. Kako sise radovao! - sm ekao se M akfer-son.

- Vi ete odgovarati za ovo! -odhuknu pretei Mak Gregor, iakoje shvatao da je pre tnja besm islenai ak glupa.

Njega je najv ie nerviralo to to

je evo jedna obian m ornar postaop re tn ja svim njegovim planovim a,u koje je uloio mnoge milione i jovie enji, matanja i nestrpljenja.

- Ne budite glupi! - podviknuM akferson. - Ovde ste da kaetegde sir Lun, Kenford i Markin.

- On i su ve mrtvi - odgovorizlobno Mak Gregor.

- Je li to istina? - upita m ornar

pobledevi.- Istina je, i vie se nita nemoe uiniti. Jedino moete postiida vam isplatim pristojno bo-gatstvo i okrnjim svoje - objasniMak Gregor poinjui jo jednu lu-kavu igru.

- Bogatstvo mi ne treba. Ako jeLun m rtav, on da ete i vi biti mrtviu toku sledee dve minute!

- To bi bilo uzaludno ubistvo.- Ne, to bi bila osveta. Odmahete mi rei ko su vam saradnici,jer u vas muiti i tui. Zatim uvas ubiti. To nee biti usamljenasmrt. Kazniu i ostale krivce. Ko suoni?

Izgovorivi te rei, Makferson iz-vue no i stavi ga na Mak Grego-rove grudi. Polako je pritiskao . MakG regor je pod pritiskom noa uvla-io grudni ko i isputao vazduh,ali konano koa propusti vraknoa.

- Ne! Govoriu... prom uca on,suvie brzo.


31/96

Makferson je oekivao vei ot-por.

- Ko je ubio Luna? - upita tihone povlaei no.

_ On nije ubijen. Uhvaen je i za-tovren sa Iris. I moja ki je tamo...To nisam ja ... - kao u bunilu je iz-

govarao Mak Gregor ne skidajuipogled sa m ornarskog noa.- Sad a ete mi sve lepo ispriati.

Ova soba je potpuno prazn a, i nikonas ne moe uti. Niko nee uti nikada budete umirali, ako budetelagali. M ora te m i omoguiti da oslo-

bodim Luna, inae ete ovde um re tiod gladi. Da bi muke due trajale,ostaviu vam vode. Umiraete dva-

deset dana.- Ne inite to! Ja u vam omogu-

iti da budete bogat

Documents

Lunova Borba