1

МАГНЕТИЦИ

Деловање магнетног поља на различита тела различито се испољава, зависно од

њихових особина. На гвожђе делује јака магнетна сила. Када се гвожђе постави у

калем, значајно се појачава магнетно поље. Сличне особине имају неке врсте челика,

никл, кобалт и неке легуре.

Према магнетним особинама материјале можемо поделити у три групе:

- дијамагнетици

- парамaгнетици

- феромагнетици

Дијамагнетици (олово, бакар, цинк, злато, водоник, племенити гасови...)

- У магнетном пољу тела од дијамагнетне супстанце слабо се намагнетишу и то

тако да је њихово унутрашње (сопствено) магнетно супротног смера у односу на

спољашње магнетно поље. Због тога је резултујуће магнетно поље унутар

дијамагнетика слабије него изван њега.

- Релативна пропустљивост (пермеабилност) је r1 (вредност је приближно 1).

Парамагнетици (натријум, алуминијум, платина, волфрам, кисеоник...)

- У магнетном пољу се слабо намагнетишу. Њихово сопствено магнетно поље је

истог смера као и спољашње магнетно поље. Резултујуће магнетно поље је

нешто јаче у оваквим телима него изван њих. Свако тело са парамагнетним

особинама постављено у магметно поље постаје слаб магнет.

- Релативна пропустљивост (пермеабилност) је r1 (вредност је приближно 1).

Феромагнетици (гвожђе, кобалт, никл и неке легуре)

- Тела од феромагнетних супстанци се под дејством магнетног поља намагнетишу

веома снажно. Магнетна индукција се повећава од неколико десетина до

неколико стотина хиљада пута. Смер унутрашњег магнетног поља је исти као

2

смер спољашњег магнетног поља. Свако тело са феромагнетним особинама

постављено у магнетно поље постаје јак магнет.

- Релативна пропустљивост (пермеабилност) је r1

Ампер је претпоставио да магнетне особине материјала потичу од малих струјних

контура у унутрашњој структури (''молекулске струје'').

Магнетне особине супстанце су објашњене тек после детаљнијег упознавања структуре

атома. Атом се састоји од позитивног језгра и електрона, који се крећу око језгра. Ово

кретање има за последицу постојање магнетно поља. Поред тога електрони имају још

једну карактеристику – спин који је узрок постојања додатног магнетног поља.

Парамагнетна и дијамагнетна својства материјала потичу од електрона који се крећу

унутар атома.

Феромагнетни материјали имају доменску структуру, односно састоје се од малих

области (домени) које имају сопствено магнетно поље. Домени могу да се формирају

само у материјалима чија је структура кристална. Кристалну решетку чине позитивни

јони који имају неспарене електроне. Захваљујући овим електронима постоје домени.

Када се такав материјал изложи магнетном пољу, магнетни домени се све више

оријентишу у правцу спољашњег магнетног поља. Колика ће бити намагнетисаност

3

феромагнетика зависи од индукције спољашњег магнетног поља. Када се сви домени

усмере у том правцу, даља магнетизација материјала више није могућа. Тада кажемо

да је дошло до засићења.

Када се уклони спољашње магнетно поље, домени се делом дезоријентишу и

магнетизација опада. Феромагнетни материјал показује особину перманентне

(заостале) магнетизације. Да би се материјал размагнетисао, потребно је применити

спољашње магнетно поље супротног смера.

Магнетно уређење може се пореметити загревањем. Температура на којој нестаје

магнетна уређеност материјала назива се Киријева температура (добила име по Пјеру

Кирију). Изнад Киријеве температуре губи се доменска структура и феромагнетни

материјал постаје парамагнетни – спољашњем магнетном пољу понаша се као

парамагнетик и изношењем из магнетног поља брзо се размагнетише.

Киријеве температуре:

- гвожђе – 7700Ц

- кобалт – 11310Ц

- никл – 3580Ц