- Милунка Савић жена ратник

У нашем народу су солунци ,синоним за предане родољубе постојане страдалнике и храбре

. , ратнике Другим речима то су прослављени ветерани нашег

. , ,слободарства У томе наравно -нису заостајале ни жене

, солунци а међу њима се нарочито истицала тиха и

.неустрашиваМилунка Савић У добровољачку јединицу је

примљена захваљујући лукавству - одсекла , косу ставила шајкачу и

преобукла се у мушкарца ( ,пријавила се уместо свог брата

, јединца који је требао бити ).мобилисан

,У саставу Дринске дивизије је , између осталог учествовала у

1

борбама око опседнутог Скадра ( 22. 1913. ) заузет априла године и

(30. 8.у Брегалничкој бици јуна до 1913. ). јула године На Брегалници

је добила капларски чин и прву . , медаљу за храброст Но ту је

рањена и у болници је откривено .да је жена

У Првом светском рату се Милунка Савић нарочито

истакла као бомбаш у . Колубарској бици За вишеструко

херојство добила је Карађорђеву . звезду са мачевима Премда је

приликом повлачења српске 1915. ,војске године тешко рањена

, ,она је пренета кроз Албанију , доспела на Крф и после лечења и

, опоравка у Бизерти поново стаје у прве борбене редове српске

, војске а њено јунаштво и данас је 2

. пример У бици на Црној реци 23 ... заробила је бугарска војника

, ,Добила је многа и највиша , одликовања међу којима и два

Француска ордена Легије части и " ".медаљу МилошОбилић

5. Умрла је у Београду октобра 1973. , , године запостављена као и

. сви Солунци Али легенду не може ништа да затамни.

3

-МилеваМарић Ајнштајн (Тител, Аустроугарска, 19. децембар 1875 —Цирих, Швајцарска, 4. август 1948) је

, била српска математичарка прва жена Алберта Ајнштајна, једног

4

од најгенијалнијих људи 20. века. Постоје тврдње да је она

допринела раним Ајнштајновим , радовима али је степен њеног

учешћа у открићима непознат и .предмет је бројних полемика

Василија Вукотић, кћи , сердара Јанка Вукотића статус

српске хероине стекла је својом ,скромношћу храброшћу и

посвећености слободи и части

5

српског народа за време целог . свог живота

, Ипак у народу ће остати упамћена као достојна кћи Јанка Вукотића који је стекао бесмртну

славу у бројним биткама против , разних непријатеља и пре свега

као једина жена учесник . Мојковачке битке Њено лично

сведочанство о тој значајној и по српски народ судбински

пресудној битки остаће можда најаутентичнији документ о том

. историјском догађају Да није било тог крвавог , Божића на Мојковцу не би било

. ни Васкрса на Кајмакчалану Да , црногорски војници који у трену

, презреше смрт својим прсима не затворише мојковачка врата и

тако не дозволише непријатељу 6

да се јави српској војсци у бок и , позадину можда би судбина

српства била заувек запечаћена.

др ДрагаЉочић

7

 (Шабац, 28. фебруар 1855 — Београд, 5. новембар 1926) је била прва жена

.лекар у Србији  Медицину је студирала у Цириху, као једна од

ретких жена студената медицине .у то време

8

Кад је почео  -Први српско турски рат, Драга Љочић

напушта студије и долази у Србију да би радила

као  медицинска сестра. Учествовала је у свим

ратовима које је Србија водила од 1876. 1915. - до године у два

- , -Српско турска у Српско , бугарском рату Првом

, балканском рату Другом балканском рату и Првом

светском рату Одликована је .високим војним одликовањима

По завршетку  -Другог српско турског рата, она у Цириху

1879.завршава студије медицине . године Враћа се у Србију где се

.бави приватном праксом Била је један од оснивача Кола српских сестара  и велики српски

9

. добротвор Сахрањена је на  Новом гробљу  .у Београду

МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА 

Милица Стојадиновић Српкиња (Буковац, 6. јун 1828 — Београд, 25. јул1878) је

.била српска књижевница ,Образовала се углавном сама

10

учећи стране језике и суделујући . у књижевном животу Од њених

песама објављених у три књиге (1850, 1855, 1869), успелије су

према званичној историографији српске књижевости оне

. интимнијег карактера Значајан I је њен дневник У Фрушкој гори и

II и преписка са Вуком Караџићем и Мином Вукомановић.

  Вук Стефановић Караџић  ју је волео као своје дете и називао је

„ “.моја кћи из Фрушке  Његош  је говорио о тој лепој и

; „ , младој девојци Ја појета она , , појета да нијесам калуђер ето

кнегиње  Црној Гори!“  Кнез Михаило  био јој је више

: . но заштитник одан пријатељ

11

Када је долазила у Београд, београдски књижевници су је

дочекали како се ниједан српски .писац дотле није био дочекао  

. Љубомир П Ненадовић величао , је у својим стиховима славио

„ “ „њене лепе песме и чуства “.права  

Ђорђе Рајковић  јој је .посвећивао своје стихове  

Иван Мажуранић, прослављени песник Смрти

- , Смаил аге Ченгића долазио је да .је види

  Јован Суботић  силазио је са своје висине славом овенчанога

песника и говорио са њом као . једнак са једнаким

И ван скромних граница српске књижевности било се

:чуло име ове необичне девојке 12

Јохан Габриел Сајдл  jojпосветио ;једну пријатељску песму

са  Лудвигом Аугустом фон Франклом  , била је у преписци и у

својој старости песник је сачувао верну и нежну успомену на

;пријатељицу из младих дана чешка приповедачица Божана

Њемцова њена је пријатељица са .којом се дописује ..

Сестре Јанковић 

,Токови наше културе испрекидани многим сеобама и

, честим ратовима нису били наклоњени породичном и

. генерацијском устрајавању То се огледа у чињеници да су

малобројне породице у којима се 13

, више чланова а поготову у више , генерација бавило одређеном

.уметничком делатношћу ,Изузетак су дом Јове Илића

, кућа Настасијевића делатност . браће Ђорђевића У те изузетке

-се убрајају и сестре Јанковић , Љубица и Даница утемељивачи

наше етнокореологије и . етномузикологије

- Сестре Јанковић Љубица ( , 14. 1894 -Алексинац јун

, 3. 1974) Београд мај и Даница ( , 7. 1898 - ,Лешница мај Београд 18. 1960) - април деценијама су

прикупљале и проучавале , ,народне игре мелодије и песме

. као и обичаје везане уз њих На , подручју Србије Босне и

, ,Херцеговине Црне Горе

14

, Македоније Хрватске и дела 900Словеније скупиле су око

. народних игара са мелодијама Написале су много стручних

, чланака и прилога штампаних у , више часописа и листова како

. наших тако и страних Засновале су нашу науку о народним

, ,играма а њихово главно заједничко дело су Народне

, игре изашле у седам томова од 1934. 1952.до  

Посебна вредност њиховог стручног и научног доприноса у

областима којима су се бавиле , састоји се по оцени академика

, Драгослава Антонијевића у оригиналном систему

, записивања народних игара без кога би комплексно проучавање

15

овог вида нашег фолклорног наслеђа и уметничког богатства

.било врло отежано  

Света Петка 

16

, Света Петка која је у цркви позната као преподобна мати

, Параскева пореклом је . Српкиња Рођена је крајем десетог века

, у селу Епивату код града . Каликратије у Тракији По смрти

родитеља се замонашује и , одлази у Јорданску пустињу где

, ,је одолевши свим искушењима .живела испосничким животом

17

, Много година касније како у , њеном житију стоји по

промисли Божјој се враћа у отаџ , бину где у непрестаној

молитви и посту служи при . цркви Светих апостола После

, две године не казавши се ником , ко је умире у родном месту у

.првој половини једанаестог века На њеном гробу су се

, дешавала многа чудеса те је .стога уврштена међу светитеље Њене мошти је бугарски цар

1238. Асен пренео године у град , , Трнов одакле су по Бајазитовом

, заузећу Трнова склоњене у . Влашку На заузимање српске

, кнегиње Милице мошти ове светитељке су пред турском

1398. навалом пренете године из

18

. Видана у Београд По турском заузећу Београда

1521. , године султан Сулејман II је пренео њене мошти у

, Цариград одакле су пребачене 1641. године у румунски град

, .Јаши где се и сада налазе   , Света Петка прва Српкиња

,која је проглашена за светицу 27. . празнује се октобра Многе породице су је узеле за крсну

, славу а насеља за своју месну ( , ,светковину заветине литије

).преславе Њен култ нарочито поштују , жене које су јој

. одржавале и седмодневни пост , У капели Свете Петке крај

Цркве Ружице у Београдској , тврђави на Калемегдану налази

( ) , се вода звана агијазма која по

19

, веровању има чудотворну .исцелитељску моћ  

ЉУБИНКА БОБИЋ 

, У прошлом веку који је као време националног буђења и

, ,препорода био век позоришта појавило се на небу богиње

Талије много самосвојних , глумаца врсних трагичара и

. непоновљиво добрих комичара На самом концу тог века

рођена је Љубинка Бобић ( 1900 - 1977),Крушевац Београд

драмски уметник који је настављач славне плејаде

20

београдског глумишта преткумановске Србије и

осведочена величина после , Другог светског рата када Београд и његова позоришта

, имају нове модерније тежње и .уметничка настојања Чланица Народног позоришта

1920. ,у Београду од године , Љубинка Бобић се припадајући

целим бићем позоришној , уметности огледала и као писац

( , комедије Наши манири Отмено , ,друштво Риста спортиста

). Породица Бло

21

Прослављена са непревазиђеним ликом

, министарке Живке Љубинка Бобић је остварила упечатљиву

галерију ликова у свом пуном и

22

дугом глумачком веку: Пук у Шекспировом Сну

,летње ноћи Хедвига у Ибзеновим

, Дивљим паткама Марија у Шекспировој

,Богојављенској ноћи госпа Мица у Нушићевој

, Власти Стана у Јакшићевом

, Станоју Главашу Ката у Станковићевој

...Коштани   Ако је позориште упућено

, само на своје савременике онда су они у уметности Љубинке

. Бобић имали најбољег тумача

  

23

24