MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI - ecinst.org.rs · • Šta nije sporno u različitim predlozima ekonomskoj politici? • Razvojni model baziran na rastu proizvodnje za izvoz (pre

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I

TRENDOVI

Broj 196, februar 2011.

Beograd, 8. mart 2011.

Makroekonomski pregled i očekivanja

privrednika • Januar je (statistički) nepouzdan mesec, uz to i promena

klasifikacije

• Pozitivne tendencije:

Industrijska proizvodnja raste • 3,2% desezonirano i 3,8% u odnosu na januar 2010

• tri najveća dopinosa: prehrambena industrija, farmaceutska industrija,

osnovni metali)

Izvoz i uvoz zadržavaju dinamiku iz 2010. • 30% i 20% godišnjeg rasta

Nagoveštaj porasta investicija • porast proizvodnje i uvoza sirovina i opreme

Ekonomski institut – Makroekonomske analize i trendovi I broj 196 I februar 2011.

Ekonomski institut – Makroekonomske analize i trendovi I broj 196 I j februar 2011.

PreraĎivačka industrija 2001-2011.(indeksi,2010=100)

70

80

90

100

110

120

130

140

jan.

01

maj

.01

sep.

01

jan.

02

maj

.02

sep.

02

jan.

03

maj

.03

sep.

03

jan.

04

maj

.04

sep.

04

jan.

05

maj

.05

sep.

05

jan.

06

maj

.06

sep.

06

jan.

07

maj

.07

sep.

07

jan.

08

maj

.08

sep.

08

jan.

09

maj

.09

sep.

09

jan.

10

maj

.10

sep.

10

jan.

11

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, originalna serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, desezonirana

serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, trend-ciklus


Spoljnotrgovinska razmena Srbije 2006–2011.(mil.evra)

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1100

1200

1300

1400

1500

1600

1700

jan.06

mar.

06

maj.

06

jul.0

6

sep.0

6

nov.0

6

jan.07

mar.

07

maj.

07

jul.0

7

sep.0

7

nov.0

7

jan.08

mar.

08

maj.

08

jul.0

8

sep.0

8

nov.0

8

jan.09

mar.

09

maj.

09

jul.0

9

sep.0

9

nov.0

9

jan.10

mar.

10

maj.

10

jul.1

0

sep.1

0

nov.1

0

jan.11

Izvoz, originalna serija

Izvoz, desezonirana

serijaIzvoz, trend-ciklus

Uvoz, originalna serija

Uvoz, desezonirana

serijaUvoz, trend-ciklus

Deficit, originalna

serijaDeficit, desezonirana

serijaDeficit, trend-ciklus


Negativne tendencije:

o Potrošnja i dalje realno opada

o Inflacija visoka i u januaru • 1,4% u odnosu na decembar i 11,2% u odnosu na januar 2010.

o Inflaciona očekivanja i dalje visoka • 81% firmi očekuje rast cena inputa u naredna tri meseca (u januaru

72%), uz 43% firmi koje očekuju rast cena svojih gotovih proizvoda (u januaru 46%)

o Rekordni očekivani rizik poslovanja

o Dalji pad zaposlenosti (za 4.600 lica)

o Rekordno zaduživanje Trezora u februaru • rekordna emisija trezorskih zapisa u iznosu od 70 milijardi dinara, gotovo polovina denominirana u evrima


Promet robe u trgovini na malo 2001-2011.(stalne cene,2010=100)

20

40

60

80

100

120

140

jan.01

apr.0

1ju

l.01

okt.0

1jan

.02ap

r.02

jul.0

2ok

t.02

jan.03

apr.0

3ju

l.03

okt.0

3jan

.04ap

r.04

jul.0

4ok

t.04

jan.05

apr.0

5ju

l.05

okt.0

5jan

.06ap

r.06

jul.0

6ok

t.06

jan.07

apr.0

7ju

l.07

okt.0

7jan

.08ap

r.08

jul.0

8ok

t.08

jan.09

apr.0

9ju

l.09

okt.0

9jan

.10ap

r.10

jul.1

0ok

t.10

jan.11

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus


Indikator opšteg nivoa rizika u poslovanju u naredna tri meseca

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

Jan-

06M

ar-0

6M

ay-0

6Ju

l-06

Sep-

06No

v-06

Jan-

07M

ar-0

7M

ay-0

7Ju

l-07

Sep-

07No

v-07

Jan-

08M

ar-0

8M

ay-0

8Ju

l-08

Sep-

08No

v-08

Jan-

09M

ar-0

9M

ay-0

9Ju

l-09

Sep-

09No

v-09

Jan-

10M

ar-1

0M

ay-1

0Ju

l-10

Sep-

10No

v-10

Jan-

11

Tema broja:

O Nacrtu zakona o izmenama i dopunama

Zakona o planiranju i izgradnji

• Već su propuštene dve šanse da se oblast planiranja i izgradnje uredi, 2003. i 2009. godine

• Nedostaci i ovog Nacrta: • Zakon je u dobrom delu arbitraran i njegova primena zavisi od donošenja oko 60 podzakonskih akata

• Dovodi do spuštanja arbitraže na niži upravni nivo (gradovi i opštine)

• Pokušava delimično rešiti i pitanje restitucije

• Pretvaranjem prava korišćenja graĎevinskog zemljišta u pravo svojine definitivno će se onemogućiti sprovoĎenje restitucije naturalnim povraćajem ili korporativizacijom u zemljišne fondove


Aktuelnosti u ekonomskoj politici

• Nema konsenzusa!

• Prodaja “Maksija”

• Alternativa modelu koji traži proširenje zadataka monetarne politike

• Šta nije sporno u različitim predlozima ekonomskoj politici?

• Razvojni model baziran na rastu proizvodnje za izvoz (pre svega u industriji, energetici i poljoprivredi)

• Stvaranje povoljnog ambijenta za podizanje aktivnosti kroz investicije

• O svemu tome i mnogo više u studiji „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2010“ i na decembarskom savetovanju NDE i 2009. i 2010. godine(za Vladu nezanimljivom)


• Šta jeste sporno i oko čega, ipak, ne postoji konsenzus?

• Zaokružen makroekonomski okvir mora da postoji, kako bi se javni interes našao ispred privatnog interesa. Nacionalna privreda ne funkcioniše kao jedno veliko preduzeće

• Svaka razvojna strategija mora imati tri osnovna elementa: makroekonomski okvir, reformske i ekonomske politike i tzv sektorske politike

• Primer poljoprivrede – sektor bez strategije i koncepta: • Odluke se donose sa zakašnjenjem, bez analitike i sagledavanja posledica na ostale delove proizvodnog lanca. Interni ad hoc sporazumi preraĎivača, izvoznika, trgovaca i Vlade nisu način kojim se može voditi razvojna politika sektora i štititi interes potrošača.

• Šta znače zahtevi za monetarnom politikom u službi privrede? • Suština tog predloga je da NBS, povećanom ponudom novca, učestvuje u rešavanju problema nelikvidnosti, tako što će pomoći velike investitore – dok traju devizne rezerve u uslovima stabilnog kursa po svaku cenu


• Šta jeste problem monetarne politike?

• Globalna i domaća inflacija (u svetu januarska inflacija čak 3%)

• Zaoštravanje monetarnih politika u razvijenim zemljama – porast kamatnih stopa i kod nas

• Argument za zahteve o proširenju ciljeva zastareo

• Priča o niskoj referentnoj kamatnoj stopi u razvijenim zemljama neutemeljena – kod nas monetarna relaksacija do tzv. nultog ograničenja nije imala podlogu u dužoj deflaciji


• Šta treba da bude cilj monetarne politike?

• Opredeljenje NBS ispravno – Stabilnost cena jeste cilj o kome centralna banka može i treba da vodi računa

• Finansijska stabilnost i podrška privrednom rastu – dopunski ciljevi (u Zakonu o NBS); tako i treba da bude

• O čemu treba raspravljati (što se u MAT-u i čini): o intenzitetu raspoloživih instrumenata - referentne kamatne stope, obavezne rezerve i intervencija na deviznom tržištu

• O čemu ne treba iznova raspravljati: o ciljevima i strategiji NBS, pošto bi udaljavanje od orijentacije ka stabilnim cenama otvorilo prostor za različite interpretacije uloge NBS i, vrlo verovatno, za neodgovornu monetarnu politiku, makroekonomsku nestabilnost i ugrožavanje privrednog rasta i razvoja.


Documents

MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI - ecinst.org.rs · • Šta nije sporno u različitim predlozima ekonomskoj politici? • Razvojni model baziran na rastu proizvodnje za izvoz (pre