1.UVOD

Mala i srednja preduzeća (MSP) nisu novina u ekonomiji. Ona imaju veoma dugu istoriju, a

njihov razvoj označen je povremenim širenjem i stagnacijama. Možda najveću ekspanziju mala i

srednja preduzeća doživljavaju u novije vrijeme, početkom 70-ih godina 20. veka. Novost je u

tome što su od tada mala i srednja preduzeća postala sve više konkurentna velikim preduzećima,

a uspješno se uključuju i u savremenu globalizaciju poslovanja. Deo njih se i dalje temelji na

tradicionalnoj tehnici i tehnologiji, ali je i sve veći broj onih koja primenjuju novu i visoku

tehnologiju. Upravo MSP u obavljanju svoje delatnosti pokazuju visok stepen inovativnosti i

fleksibilnosti u svom okruženju. Iako su i dalje pretežno usmjerena na lokalno tržište, mala i

srednja preduzeća imaju sve značajniju ulogu i u međunarodnoj razmjeni (Pavlović,

2009).Upravljanje preduzećem, u uslovima nedostataka resursa, utiče i na definisanje

organizacione strukture malih i srednjih preduzeća – mali je broj zaposlenih (pogotovu u

mikrofirmama), zaposleni obavljaju po više funkcija u preduzeću (nije redak slučaj da sam

vlasnik obavlja po nekoliko funkcija), a neke aktivnosti su premeštene izvan preduzeća. Drugim

rečima, male firme zbog nedostatka finansijskih sredstava, ili neisplativosti formiranja snažnije

organizacione strukture, vođene logikom uvećanja profita, dobar deo aktivnosti koje se tiču

samog poslovanja firme lociraju izvan samog preduzeća. Mogućnost da mala i srednja preduzeća

mogu većinu funkcija da izmeste izvan samog preduzeća umnogome odražava i specifičnosti

njihovog menadžmenta. U radu će biti obrađena tema “Menadžment malih i srednjih preduzeća”.

Od izuzetnog značaja je za sve nacionalne ekonomije u svetu je sektor malih i srednjih preduzeća

Zbog brojnih prednosti ekonomske i socijalne prirode, poput ekonomske i tehnološke

fleksibilnosti, kreiranja novih radnih mesta, zapošljavanja posebno mladih radnika i žena, sektor

malih i srednjih preduzeća se, s pravom, označava kao generator razvoja nacionalne ekonomije.

Sve razvijene ekonomije u svetu, u značajnoj meri, efekte svoga rasta i razvoja duguju, upravo,

malim i srednjim preduzećima (MSP). Njihov razvoj je posebno bitan za ostvarivanje ciljeva

regionalnog razvoja, kako u okviru jedne nacionalne ekonomije, tako i na međunarodnom planu.

Povezivanje MSP stvara značajne mogućnosti za nastup na međunarodnom tržištu i formiranje

nacionalnih brendova. O značaju grupacija MSP govori i činjenica da je Evropska unija usvojila

Povelju o MSP. Njen cilj je unapređivanje razvoja MSP na tržištu EU, a posebno je važno što

ona postaje vodič za zemlje u tranziciji koje treba da pristupe ovom savezu.

1

Smanjivanje prosečne veličine preduzeća uslovljava neophodnost različitih oblika povezivanja i

saradnje preduzeća koja nastupaju na međunarodnom tržištu u funkciji ostvarivanja sinergetskog

efekta.

2

1. Definisanje malih i srednje velikih preduzeća u zemljama EU i u BiH.

Postoji veoma mnogo različitosti u definisanju malih i velikih preduzeća. Tako dolazi do

situacije da postoje različita poimanja šta su mala i srednja preduzeća zavisno od toga koja se

država posmatra. Tako postoje definicije MSP-a iz Sjedinjenih država, EU i Japana, a manje

razvijene države uglavnom preuzimaju te definicije. U EU postoje takođe različite definicije od

države do države ali se i na nivou EU radi na stvaranju jedinstvene definicije. U svakom slučaju

izvori definisanja su vladine institucije, komisije i razne poduzetničke asocijacije, a različitosti se

javljaju i zavisno od branše u kojoj preduzeća posluju.Dugo vremena se u EU malim preduzećem

smatralo ono koje zapošljava do 100 radnika. Uz to se malom privredom ili malim poslovima

mogu smatrati svi oni mali poslovi koji nisu dominirajući u svojoj branši i nemaju monopolsku

poziciju a ni takve tendencije. U novije vrijeme ovom problemu se pristupa kompleksnije i

nastoji se iznaći definicija za čitavu EU.

U Velikoj Britaniji formalni odnos prema malom biznisu ima dugu tradiciju koja je započeta od

strane vlade još 1969. godine. Zauzet je stav da se malom firmom smatra svaka ona koja

zapošljava manje od 200 radnika. Uz to takve firme trebalo bi da imaju malo učešće na svom

tržištu, da njima upravlja sam vlasnik, da su neovisne i nepodržavane od velikih firmi.

Postavljeni kvantitativni limiti bili su:

- proizvodne firme do 200 zaposlenih

- trgovina na malo do 50.000 funti

- građevinarstvo do 25 zaposlenih

Pozitivne posljedice ove klasifikacije bile su u iznalaženju puteva njihovog finansiranja i

oporezivanja i unapređivanja njihovog rada.

Za Francusku se ne može smatrati da je postavljena prava definicija malog biznisa jer ona

definicija koju su oni postavili uključuje otprilike oko 90% firmi koje zapošljavaju ispod 10

radnika. Međutim za potrebe oporezivanja i vladinih inicijativa za podršku utvrđivano je mjerilo

veličine biznisa prema broju zaposlenih.

3

- manje od 10 zaposlenih (mikropreduzeća)

- 10-40 zaposlenih (mala preduzeća)

- 50-500 zaposlenih (srednja preduzeća)

- Preko 500 zaposlenih (velika preduzeća)

U Francuskoj se prag od 50 zaposlenih smatra izuzetno važnim jer već na tom nivou se

uspostavljaju pune obligacione norme u vezi sa zaposlenima i zapošljavanjem.U Njemačkoj su

definisanja u velikoj mjeri slična ali i sa nekim razlikama. Koriste se kvantitativni i kvalitativni

faktori. Kvantitativni faktori: broj zaposlenih i obim godišnjeg prometa (mala preduzeća, do 50

zaposlenih, obim prometa do 2,5 miliona €; srednja od 50 do 100 zaposlenih, obim prometa 2,5-

5,5 miliona €; velika, više od 100 zaposlenih, obim prometa veći od 5,5 miliona €).

Prema većini autora ističu se sljedeće kvantitativne specifičnosti MSP-a:

- vlasnik firme je najčešće i menadžer firme

- vlasnik sam donosi poslovne odluke uz povremeno uključivanje drugih članova porodice,

(savjetnika)

- vlasnik najčešće direktno komunicira sa zaposlenima

- relativno je malo tržišno učešće preduzeća u tražnji njegovih kupaca

- preduzeće je fundamentalna baza njegovom vlasniku za preduzetničke i inovacijske

napore

- poslovni rezultati preduzeća su najčešće jedini izvor egzistencije porodice

- veliki broj malih i srednjih preduzeća ne radi za finalno tržište već za proizvodno uslužno

tržište ili u kooperacijske svrhe

- mala i srednja preduzeća rijetko samostalno izvoze svoje robe već to čine putem svojih

asocijacija ili uz posredstvo velikih preduzeća

4

Procesi menadžmenta i obavljanje aktivnosti unutar ili izvan firme takođe su važni faktori

segmentiranja preduzeća u kategoriji malih i srednjih preduzeća nasuprot velikima. U ovom

smislu MSP imaju sljedeće osobine: jednolinijski sistem vođenja, gotovo da nema sektorske

podjele, kratki i direktni informacioni putevi, neposredne upute i kontrola personala, delegiranje

samo u ograničenim područjima, gotovo da ne postoje problemi koordinacije, mali stepen

formalizacije, nizak stepen fleksibilnosti, izraženi lični kontakti između zaposlenih.

EU:

EU definicija za MSP-a definira broj uposlenika i financijski nivo koji određuju kategoriju

preduzeća:

- Kategoriju mikro, malih i srednje velikih preduzeća čine preduzeća koja zapošljavaju manje od

250 osoba, sa godišnjim prometom koji ne prelazi 50 miliona € (97.791.500 KM) i čiji ukupan

godišnji bilans stanja ne prelazi 43 miliona € (84.100.690 KM) .

- U okviru kategorije MSP-a, malo preduzeće se definira kao preduzeće koje zapošljava manje

od 50 osoba i čiji godišnji promet i/ili ukupan godišnji bilans stanja ne prelazi 10 miliona €

(19.558.300 KM) .

- U okviru kategorije MSP-a, mikro preduzeće se definira kao preduzeće koje zapošljava manje

od 10 osoba i čiji godišnji promet i/ili ukupan godišnji bilans stanja ne prelazi 2 miliona €

(3.911.660 KM) .

Ona također definira neophodne mjere za prikupljanje i prezentiranje statističkih podataka o

MSP-a da bi se identificirale sljedeće klase preduzeća po veličini:

0 – 1 osobe;

2 – 9 osoba;

10 – 49 osoba;

50 – 249 osoba.

5

BiH:

Kategoriju srednje velikih preduzeća čine preduzeća koja zapošljavaju manje od 250 osoba, sa

godišnjim prometom koji ne prelazi 20 miliona € (39.116.600 KM), i čiji ukupan godišnji bilans

stanja ne prelazi 15 miliona € (29.337.450 KM).

U okviru kategorije MSP-a, malo preduzeće se definira kao preduzeće koje zapošljava manje

od 50 osoba i čiji godišnji promet ne prelazi 2 miliona € (3.911.660 KM).

U okviru kategorije MSP-a, mikro preduzeće se definira kao preduzeće koje zapošljava manje

od 10 osoba i čiji godišnji promet ne prelazi 200.000 € (391.166 KM).

2. Načela «nove ekonomije» – prijetnja ili šansa razvoju MSP-a.

a) Nove tehnologije uzrokuju decentralizirani učinak koji je na kraju veći od centraliziranog,

smanjujući istovremeno minimalni nivo obima preduzeća;

b) Rastuća globalizacija učinila je tržišta nemirnima zbog sve veće konkurencije. U takvoj

situaciji mala preduzeća zbog sve veće fleksibilnosti dobivaju na značaju u ukupnoj privrednoj

strukturi;

c) Primijetan je gotovo “eksplozivni” porast broja žena kao pokretača i voditelja malih novih

preduzeća;

d) Promjene u potražnji, koje se očituju u stiliziranim i individualiziranim promjenama

proizvoda i usluga, bolje mogu zadovoljiti mala preduzeća. Ona u tom položaju prestaju biti

inferiorna pogotovo s obzirom na sve prisutniju maloserijsku proizvodnju;

6

e) Gotovo u svim razvijenim zemljama svijeta bilježi se proces deregulacije koji omogućuje ulaz

manjih preduzeća i niz novih oblasti, kao što su: telekomunikacije, bankarstvo, razne

intelektualne usluge – prenošenje znanja od savjetovanja do projektovanja.

Znanstveno intenzivna industrija

Inovacije su sve učestalije i znatnim dijelom proizilaze iz primijenjene znanosti. Znanstveni

pristup u upravljanju, proizvodnim i uslužnim procesima tj. svim poslovnim djelatnostima

prisutan je od poljoprivrede do uslužnih djelatnosti.

Pametni proizvodi

Elektroničke se komponente ugrađuju u sve većoj mjeri u gotovo sve proizvode, od odijela do

alatnih strojeva. Proizvodi su multifunkcionalni. Tako npr. senzori u automobilu upozoravaju na

promjenu vanjske temperature, a muzika s radija automatski se pojačava u skladu s jačinom

zvuka motora.

Nedodirljiva vrijednost

Tržišna vrijednost kompanije često je nekoliko puta veća od knjigovodstvene vrijednosti,

odnosno vrijednosti materijalne imovine. Ključni trenutak dogodio se 1988. kad je Philip Morris

kupio Kraft za 12,6 milijardi američkih dolara, što je bilo šest puta više od knjigovodstvene

vrijednosti. Tokom 90-tih godina 20. stoljeća na taj fenomen je upućivala korporacija Microsoft.

Nedodirljiva trgovina

Podaci, informacije i znanje postaju česti predmet trgovine. Tako je 1980 godine vrijednost

trgovanja licencama, patentima i ostalim oblicima znanja porasla s tri milijarde američkih dolara

na više od 100 milijardi američkih dolara.

7

3 Životni ciklus MSP-a: Organizacione faze rasta i krize koje se pojavljuju u tim

fazama rasta. Deset «velikih» grešaka bosanskohercegovačkih poduzetnika zbog kojih

najčešće propadaju mala i srednja preduzeća.

Faza 1 Faza 2 Faza 3 Faza 4 Faza 5

Kriza

upravljanja

Kriza

autonomije

Kriza

kontrole

Kriza

formalizma

Rast kroz

Kriza

Rast

kroz

saradnju

8

Velika

Veličina organizacije

Rast kroz

kreativnost

Rast kroz

davanje uputa

Rast kroz

usmjeravanje

koordinaciju

Slika 1. Organizacione faze rasta

Faza 1. Rast kroz kreativnost

Potvrđena je istina i empirijsko iskustvo da dobar biznis može da nastane na dobroj ideji koja se

može transformisati u proizvod/uslugu/ ukoliko za to postoji adekvatna tražnja. To je osnova

preduzetništva i stvaranja firme. Zato ovu fazu Greiner, pa i drugi autori s područja

menadžmenta, s pravom nazivaju «rast kroz kreativnost». Personalna snaga vlasnika-

preduzetnika dolazi do izražaja ne samo idejom (zamisli) šta i kakav treba da bude proizvod,

koja i kakva će se osnovati firma već dolazi do izražaja i angažovanje faktora (sredstava, ljudi)

da bi poslovi stvarno što prije krenul1i.

Međutim, relativno veliki broj preduzetnika, naročito tipičnih pronalazača, upravo zanemaruju

faktor organizovanja i upravljanja. Ne iznalaze prava, organizaciona rješenja, ne sarađuju

efikasno sa drugima, žele sami rješavati sve pa i najsitnije operativne probleme i tako nesvjesno

uvode firmu u tzv. KRIZU UPRAVLJANJA. To može ići na štetu postizanja samoodrživosti

firme šansi za razvoj. Zbivanja u toj fazi mogu biti kontraproduktivna i izazvati propadanje firme

stvorene na istinski dobroj ideji.

1 Drucker Peter, Menadžment za budućnost, PS Grmeč- Privredni pregled, Beograd, 1996., str 13

9

Faza 2. Rast kroz davanje uputa

Preduzetnici sa jakim liderskim predispozicijama nastoje kontrolisano voditi firmu kroz ovu

fazu. Samostalno utvrđuju prioritetne zadatke i daju upute o načinu izvođenja zadataka. Oni

(preduzetnici) objelodanjuju svoje ideje i nastoje stvoriti ambijent i uslove da bi se one ostvarile

u praksi. Borba za ostvarenje ideje može da ide dotle da poslovni rezultati i profit postanu sasvim

zanemareni. Zato takvi preduzetnici-pronalazači nisu prave osobe za ovu fazu razvoja firme.

Uspjeh u ovoj fazi zavisit će od iznalaženja, angažovanja i motiviranja sposobnih kadrova, a to

ide na štetu autoriteta, odnosno dovodi do KRIZA AUTORITETA IZVORNOG

PREDUZETNIKA. On se mora obučiti o suštini razvojnih procesa i spoznati rješenja za ovaj tip

krize. Mora, takođe biti svjestan da je njegov lični stil rukovođenja nevažan u odnosu na

potrebnu poslovnu efikasnost. On o svom menadžerskom stilu može misliti šta hoće, ali ako se

ne rješavaju kriza i ostvarenje rasta on se mora mijenjati. U taj kontekst spada postepeno

iscrpljivanje u davanju uputa zaposlenima koje nakon poboljšanja u odnosu na prethodnu fazu

takođe (u generalnom smislu riječi) počinje pokazivati znake krize

Faza 3. Rast kroz delegiranje

Ova faza nastaje zbog poteškoća autoritarnog davanja uputa i evaluacije shvatanja menadžera da

tim može postići bolji rezultat nego što to može učiniti pojedinac, pa makar to bio sam

preduzetnik.

Delegiranje zahtijeva decentralizaciju organizacije, visok stepen sposobnosti onih kojima se

delegiraju (povjeravaju) zadaci i visok stepen motivisanosti tima za obavljanje odgovarajućih

zadataka. Ova strategija daje rezultate do momenta sazrijevanja i krize koja se ogleda u KRIZI

KONTROLE I PORASTA TROŠKOVA usljed prevelike fragmentnosti zadataka2.

Faza 4. Rast kroz koordinaciju

2 Drucker Peter, Menadžment za budućnost, PS Grmeč- Privredni pregled, Beograd, 1996.

10

U ovoj fazi treba otkloniti neke nedostatke iz prethodne faze i stvoriti ambijent za dalji i bolji

rast. Decentralizacija aktivnosti postoje uobličena u vidu SPJ – strategijskih poslovnih jedinica.

Razvija se sistem strateškog i formalnog planiranja na bazi istraživanja tržišta i drugih potrebnih

istraživanja, kontrole troškova i sl. Unapređuje se marketing mix koristeći se kreativnom

inicijativom i inovacijama na nivou SPJ. Rezultati ne izostaju.

Slabosti procesa počinju da se ogledaju u pojavama birokratizma i papiromanije na nivoima SPJ

i cjeline. Faza se završava crvenim signalima izazvanim zbrkom i pometnjom uloge pojedinaca i

regulacije, što determinira poslovne rezultate.(KRIZA FORMALIZMA) Pri kraju faze,

kontinuitet koordinacije popušta i može da nastane diskontinuitet nauštrb efikasnosti i na štetu

profita.

Faza 5. Rast kroz saradnju

Strategija saradnje i timskog rada su preporučljivi upravo zbog karaktera krize u prethodnoj fazi.

Saradnja i timski rad naročito su primjenjivi u firmama gdje se mogu formirati npr. Proizvodne

linije, prometne linije, uslužne linije i slično.

Umjesto individualne odgovornosti grupa (tim) ima zajedničku odgovornost za sve bitne zadatke

poslovanja. To se podstiče sistemom integrativnih informativnih procesa i stvaranja podloga za

donošenje dobrih poslovnih ciljeva, poslovnih odluka i mjera za implementaciju. Korištenje

inovativnih sposobnosti i vještina izvršilaca aktivnosti dolaze do punog izražaja.

Takav proces stvara osnovu budućim fazama rasta na bazi stalne dodatne edukacije

menadžmenta i zaposlenih radnika. Iz toga proističu nove inovacije, unapređenja, investiranje na

bazi udruživanja kapitala i unapređenje organizacije i upravljanja u kontinuitetu. Kako se vidi

svaka faza završava krizom organizacije, a oživljava inovativnim poduhvatom u promjeni

postojećeg organizacionog tipa i metoda upravljanja.

Tako se stvaraju okviri za stalne promjene i klima za nove poduzetničke kreativnosti. To je

jedini način stabilnog rasta firme i sticanja novih profita.

11

4. Važnost razvoja msp u zemljama u tranziciji

Zemlje u tranziciji kreću od planirane i centralizovane ka tržišno orjentisanoj ekonomiji. Tokom

perioda centralne i planirane ekonomije većina državnih firmi funkcioniše u veštački i

odbrambeno orjentisanom ekonomskom ambijentu koji im nije dao priliku da nauče da se

ponašaju tržišno; Transformacija državnih firmi u privatne automatski ne vodi nužno ka

stvaranju profitablinih kompanija jer preduzetništvo pre svega podrazumeva spremnost da se

preuzme rizik, a onda treba posedovati i iskustvo i izoštren osećaj za posao. Sa druge strane

veoma je važno stvaranje pozitivnog političkog i ekonomskog ambijenta pogodnog za stvaranje

jakog MSP sektora. To je jedan od glavnih zadataka vlada zemalja u tranziciji.

Razlozi za stratešku važnost MSP su:

MSP doprinose porastu zaposlenosti mnogo više nego velike firme i mogu na duži rok, da

obezbjede veoma značajan udeo svih zaposlenih; MSP mogu da pomognu u restruktuiranju tako

što apsorbuju suvišne radnike; povećavaju konkurenciju na tržištu.Tranzicione ekonomije su na

različitim nivoima razumevanja i razvoja MSP. Pogled na trenutnu situaciju u pogledu razvoja

sektora MSP u zemljama u tranziciji su data dalje u tekstu:

Grupa najrazvijenijih zemalja ima pravni sistem postavljen tako da podržava sektor MSP. U

posebnim slučajevima postoji potreba za ispravkama i dopunama nakon prelaska iz rane faze

tranzicionog procesa na viši nivo. Druga grupa zemalja ima već pripremljen pravni sistem i

predstoji još da se izvrši implementacija kroz prikladne programe podrške i promocije malih i

srednjih preduzeća, dok se treća grupa zemalja nalazi na samom početku, njihovi parlamenti tek

treba da donesu zakone, a vlade strategije kojima će promovisati razvoj MSP. Uporedne analize

MSP u zemljama u tranziciji rade ECE i EBRD. Postoji potreba za jasnim definisanjem,

statistikom i poreñenjem; Razlike u definicijama MSP u tranzicionim ekonomijama i u EU, što

govori da MSP u zemljama u tranziciji su još uvek na niskoj fazi razvoja; Velika većina MSP su

mikro preduzeća koja zapošljavaju članove porodice ili bliske srodnike. U najvećem broju

zemalja u tranziciji MSP su uglavnom orjentisana na trgovinu i samo mali deo njih proizvodi

dobra namenjena prodaji ili pružanjem usluga;

12

Karakteristika MSP je da zapošljavaju relativno visoko obučene radnike; U zemljama u

tranziciji, fokus treba da bude na stvaranju MSP i treba im pomoći da rade efikasno u uslovima

tržišne ekonomije.

6. Ekonomski značaj MSP: Mit ili Realnost

Zbog čega je potrebno promovisati MSP? Donose veću ekonomska korist od velikih firmi — u

smislu stvaranja novih radnih mesta, povećanje efikasnosti i ekonomskog rasta, jesu neki od

razloga3.

Struktura firmi i zaposlenost.

U većini zemalja u razvoju, mikro i mala preduzeća čine većinu ukupnog broja firmi i čine veći

deo ukupne zaposlenosti. U Ekvadoru, na primer, firme sa manje od 50 zaposlenih broje 99

procenata svih firmi i 55 procenata ukupne zaposlenosti u 1980. godini; u Bangladešu, firme sa

manje od 100 zaposlenih broje 99 procenata svih firmi i 58 procenata zaposlenosti u 1986.

godini. U zemljama sa malim dohodkom po glavi stanovnika, ogromna većina firmi su mikro ili

mala preduzeća, pored kojih postoji i nekoliko velikih preduzeća. U zemljama sa srednjim

dohodkom, srednja preduzeća počinju da uzimaju relativno veće učešće u ukupnoj proizvodnji i

zaposlenosti. U većini zemalja, trend je da veće firme donose uvećanje nacionalnog dohodka po

glavi stanovnika. Izuzetak od ovog pravila su azijske zemlje Tajvan ili Kina na primer, gde je

odnos većih i manjih firmi relatvno stalan u poslednjih trideset godina, bez obzira na to što se

struktura proizvodnje promenila od primitivnih radionica do visokih tehnologija i kompjuterske

industrije. U proseku, mala preduzeća ne igraju veliku ulogu u razvoju jedne zemlje.

Stvaranje radnih mesta. Rasprava ima i o tome da li su MSP važna za rast zaposlenosti tj.

stvaranje novih radnih mesta. Ovoga puta empirijski dokazi nisu na strani tradicionalnog

mišljenja kada je o ovoj temi reč. Male firme u velikoj meri utiču na stvaranje novih radnih

mesta, ali takoñe i u gašenju postojećih. To je zbog toga što male firme nastaju velikom brzinom

ali se brzo i gase.

3 Milošević D., Osnove malih i srednjih preduzeća, Grafopak-Aranđelovac, Beograd, 2010., str 68

13

Mnoge male firme ne uspeju da porastu. U razvijenim zemljama uprkos rasprostranjenom

mišljenju, male firme ne stvaraju više radnih mesta, ako se imaju u vidu radna mesta koja se

zatvaraju i firme koje nestaju mnogo češće nego velike firme. Isti zaključak bi mogao da se

izvede i kada se radi o zemljama u razvoju. Male firme, kako stvaraju mnogo novih radnih mesta

tako ih jako mnogo i ukidaju MSP nude manju sigurnost radnog mesta nego velike firme. U

U.S., trajnost radnog mesta se povećava sa veličinom firme. Treba reći da je ukudanje ranih

mesta u slučaju recesije manje u MSP nego u velikim firmama—zahvaljujući njihovoj velikoj

fleksibilnosti.

Mjera efikasnosti preduzeća varira kako unutar jedne industrijske grane tako i ukupno u

industriji. Veličina firme može da bude povezana sa nekim drugim faktorima koji su povezani sa

efikasanošću, kao što su veština upravljanja i tehnologija, kao i efekti koje proizvodi pravni

ambijent. U U.S. prouzvoñački sektor, industrije u kojima veće firme imaju veći udeo na tržištu i

imaju veći rast produktivnosti. Većina studija u zemljama u razvoju pokazuje da su najmanje

firme i najmanje efikasne, postoje činjenice koje govere da su i male i velike firme relativno

neefikasne u poreñenju sa srednjim firmama. Sporno je i to da su inovativnija od velikih firmi.

Mnoge male firme donose inovacije na tržište, ali doprinos u inovacijama na temu produktivnosti

zahteva odreñeno vreme, a velike firme imaju više resursa da usvoje i implementiraju inovacije.

6. Planovi i strategije razvoja MSP

Koliko je razvoj malih i srednjih preduzeća važan zemljama u tranziciji pokazuju izmeñu ostalog

i strategije razvoja. Kojima vlade promovišu ciljeve i daju odrednice kako bi stvari trebalo da se

odvijaju u nekom dužem ili kraćem periodu. Jedan primer za to je i dokument Veliki broj

pokazatelja dobijenih na osnovu uporednih iskustava govore u prilog mogućnosti ostvarivanja

definisanih strateških ciljeva. Ostvarivanjem ovih ciljeva odnos broja malih i srednjih preduzeća

i privatnih preduzetnika prema ukupnom broju stanovnika i prosečan broj zaposlenih po

preduzeću u BIH značajno će se približiti proseku Evropske Unije

14

7. Sektor malih i srednjih preduzeća – u okruženju i nekim članicama EU

ITALIJA

Italijanskom ekonomijom domainiraju mala preduzeća. U Italiji nema precizne definicije šta su

mala i srednja preduzeća. Pokretačka snaga za stvaranje novih preduzeća je zakon iz 1986.

godine, koji ima nov prilaz i metodologiju za iskorišćenje lokalnih preduzetničkih resursa za

stvaranje novih radnih mesta. Cijela stvar je postavljena tako da vlada svojim mjerama stvori

ambijent koji će podstaknuti stvaranje nove generacije preduzetnika. Za sprovoñenje ove ideje,

ponuñeni su razni servisi, kao što je pomoć u planiranju, škole menadžmenta i tehnička pomoć

za započinjanje posla, uz finansijske podsticaje, subvencije i zajmove sve u skladu sa propisima

EU. Od 1986 do danas oko 7,500 novih preduzetnika je krenulo u nove poslovne projekte 73

procenta od njih su mladi ljudi4.

AUSTRIJA

Preduzetništvo u Austriji je razvijano veoma pažljivo. Rezultati govore sami za sebe, 99 posto

svih firmi su mala i srednja preduzeća. Trend u zakonodavstvu je sve veća liberalizacija. Stalno

uveñenje novih tehnologija doprinosi povećanju konkurentnosti austrijskih MSP na svetskom

tržištu.

Strateški pravci razvoja MSP Austriji:

1) Proizvodnja novih visoko kvalitetnih proizvoda;

2) Podizanje kavaliteta turističke ponude;

3) Stvaranje novih i podizanje kvaliteta - dodatnih usluga;

4 Porter Michael, Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Business Review, november-december

1998., str 5

15

4) Štednja energije, maksimalno iskorišćenje sirovina, prikupljanje otpada i ponovno korišćenje

(recikliranje);

5) Primena novih tehnologija;

6) Industrijska kooperacija;

7) Unapreñenje transportne opreme i logistike.

ČEŠKA

28. aprila 1992. Češka vlada je usvojila Akt, kojim se država opredelila da podrži mala i srednja

preduzeća. Osnovni cilj ovog akta je da olakša osnivanje MSP i ojača ekonomske pozicije koje

ona zauzimaju. Za dalju implementaciju ovog akta, vlada je osnovala fondove koji su finansirani

iz državnog budžeta i ustanovila institucije kojima je poveren zadatak pružanja podrške

preduzetnicima.

Ostali vidovi podrške uključuju sledeće:

1) podrška stručnom osposobljavanju;

2) podrška radu konsultanskih firmi;

3) podrška kooperaciji izmeñu MSP;

4) podrška prikupljanju, obradi i distribuciji informacija;

5) podrška istraživanjima i tehničkom razvoju;

6) podrška stvaranju novih radnih mesta;

7) podsticanje regionalnog ekonomskog razvoja;

8) podrška prekograničnoj kooperaciji i učestvovanje na sajmovima; i

Ministarstvo Ekonomije je razaradilo detaljne programe za podršku MPS. Program uključuje

osam podprograma sa jasno definisanim ciljevima i transparentno određenim kriterijumima.

16

POLJSKA

U Poljskoj radi 2 miliona MSP, zapošljava oko 60 posto radne snage i generiše gotovo polovinu

ukupnog bruto nacionalnog proizvoda. Bazirana na sporazumu asocijacije sa EU, šestog juna

1995. godine Savet Ministara je usvojio i predstavio nacionalnu strategiju malih i srednjih

preduzeća. Uprkos činjenici da su MSP najvažniji element ekonomske politike, do sada nema

jedinstvene definicije šta su mala preduzeća. Nezvanično, mala preduzeća su do 50 zaposlenih,

dok srednja preduzeća zapošljavaju od 51 do 250 radnika5.

RUMUNIJA

Zakonodavna aktivnost, u pogledu podsticaja i pružanja podrške za uspostavljanje i razvoj MSP,

se ogleda u aktu koji je doneo Parlament 1994. Ovim aktom vlada je neambiciozno definisala šta

su mala (25 zaposlenih) a šta srednja (25-200) preduzeća i glavni pravac promovisanja MSP

sektora.

Glavne forme podrške MSP su:

1) pružanje informacija, podrška i usluge konsultantskih firmi;

2) podrška regionalnim razvojnim programima;

3) obuka preduzetnika, menadžera i zaposlenih u MSP;

4) istraživanja i tehnološke inovacije;

5) pristup resursima, javne nabavke i predugovori;

6) podsticanje izvoza;

5 Drucker Peter, Menadžment za budućnost, PS Grmeč- Privredni pregled, Beograd, 1 996., str. 231.

17

7) ekonomske i finansijske veštine; i

8) neophodni fondovi, Zakon iz 1994. stvara uslove za formiranje fondova za podršku MSP.

Sredstva koja pune te fondove su sve od godišnjih dodela sredstava odobrenih državnim bužetom

do privatnih doprinosa i strane ekonomske pomoć6i.

Vladinom rezolucijom iz 1995, formirana je Rumunska agencija za razvoj, razlog njenog

osnivanja je obavljanje sledećih poslova:

1) analiza, koordinisanje i primena razvojnih programa za MSP takoñe i evidentiranje dodeljenih

subvencija i monitorisanje šta se dobija kao efekat;

2) jednom u tri godine priprema predloga vladi u pogledu politike i strategije prema MSP;

3) saradnja sa drugim vladinim i nevladinim institucijama sa ciljem stvaranja ambijenta za

podršku i razvoj MSP;

4) priprema godišnjeg izveštaja vladi u pogledu MSP sektora.

SLOVENIJA

Slovenačka mala preduzeća su sektor ekonomije koji se najbrže razvija. Na bazi zakona za

promovisanje malog biznisa, formiran je fond za razvoj malih preduzeća koji je finansiran iz

republičkog budžeta kao i iz drugih izvora.

6 Đorđević, D., Bogetić, S.: Unapredenje konkurentnosti domaćih malih i srednjih preduzeća, Poslovna politika,

septembar, 200, str 17.

18

8. Glavni strateški pravci razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u BIH

Glavni strateški pravci razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u BIH u narednom

petogodišnjem periodu su:

8.1. Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u prioritetnim

privrednim sektorima

Svaki preduzetnik, malo ili srednje preduzeće ima određenu vrijednost za BIH. Pojedini

privredni sektori imaju poseban strateški značaj zahvaljujući svojoj sposobnosti dodavanja nove

vrednosti prirodnim resursima, doprinosu povećanja deviznog priliva, uticaju na povećanje

zaposlenosti, podsticanju regionalnog razvoja i stvaranju uslova da BIH iskoristi mogućnosti

koje se otvaraju napretkom informacionih i komunikacionih tehnologija. Imajući u vidu izneto,

identifikovana su četiri privredna sektora koja imaju najveći ekonomski potencijal: prerada

poljoprivrednih proizvoda, industrijska proizvodnja, turizam i elektronsko poslovanje (e-

business)7.

8.2 Prerada poljoprivrednih proizvoda

Poljoprivreda ima poseban značaj za BIH jer stvara oko 20% bruto društvenog proizvoda.

Postoje realne mogućnosti za povećanje obima prerade poljoprivrednih proizvoda, uz

pretpostavku da se izvrše neophodna ulaganja u kvalitet i marketing.

8.3 Industrijska proizvodnja

7 Đorđević, Dejan: Mala i srednja preduzeća, KAS, Beograd, 2001, str.4.

19

Iako će vremenom udeo industrije u bruto društvenom proizvodu opasti, ova privredna grana će

uvek imati važnu ulogu u privredi BIH. U naslijeđenoj privrednoj strukturi velika koncentracija

industrije je u mašinogradnji i metalurgiji. Ovim industrijskim granama predstoji neophodno

restrukturiranje, ali ne treba zanemariti akumulirana znanja koja predstavljaju potencijal koji se

može iskoristiti za razvoj sektora MSP u oblasti inženjeringa i kooperacije. Osim toga, MSP u

BIH imaju značajne potencijale i u drugim industrijskim granama, uključujući i nove

industrijske grane poput audio-vizuelne produkcije kulturnih sadržaja. Jak proizvodni sektor, u

kome važno mesto ima sektor MSP, od presudne je važnosti za razvoj privrede8 .

Turizam

Zbog teških okolnosti usled raspada SFRJ, BIH nema značajnije razvijen sektor turizma.

Turizam doprinosi povećanju zaposlenosti i životnog standarda i koristan je za sve regione i

sektore, pa stoga njegovo oživljavanje i razvoj predstavljaju prioritet za BIH. Turistički

‘proizvod’ zemlje podrazumeva kako prirodna bogatstva, tako i izgrañene kapacitete i širok

spektar komercijalnih usluga koje obuhvataju hotele i druge vrste smeštaja, restorane i ostale

ugostiteljske objekte, prodavnice, saobraćaj i sportske aktivnosti, a usluge u pomenutim

oblastima uglavnom pruža sektor MSPP.

Elektronsko poslovanje (e-business)

Najjednostavnija definicija elektronskog poslovanja glasi: “to su sve poslovne transakcije koje se

obavljaju elektronskim putem, najčešće preko Interneta”. Elektronsko poslovanje je jedan od

sektora koji se najbrže razvija u svetu i pruža velike mogućnosti za ekonomski razvoj.

Tehnologije koje podržavaju elektronsko poslovanje imaju sve jači uticaj na sve privredne

aktivnosti. Ne treba da dozvoli da ostane po strani i mora da učini znatan napor da bi dostigla

određene standarde i razvila svoje kapacitete u elektronskom poslovanju. U tom smislu, posebnu

pažnju treba posvetiti razvoju industrije softvera u MSP sektoru, jer BIH raspolaže mladim

kadrovima sa znanjem i iskustvom u ovoj oblasti koja poseduje i značajan izvozni potencijal9.

Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, u saradnji sa

8 Stanković F.: Preduzetnička ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1989, str. 489 Marić, Zorica : Klasteri — udruživanje kao ključ ekonomskog razvoja, build magazine br.6. jun 2008

20

Ministarstvom za privredu i privatizaciju, Ministarstvom trgovine, turizma i usluga,

Ministarstvom za nauku, tehnologiju i razvoj i Ministarstvom poljoprivrede i vodoprivrede

pripremiće tokom 2003.g. operativne programe razvoja sektora MSP u oblastima prerade

poljoprivrednih proizvoda, industrijske proizvodnje, turizma i elektronskog poslovanja, u skladu

sa strategijskim opredeljenjima ovih ministarstava10.

9. ZAKLJUČAK

Jedan od ciljeva BIH jeste da sektor MSP postigne meñunarodnu konkurentnost. U tom smislu,

neophodno je postići predhodnu konkurentnost sektora MSP na domaćem tržištu i to u ambijentu 10 llić, Milan: Poslovni inkubatori i klasteri kao model razvoja malih i srednjih preduzeća u industriji,2006, str 44

21

otvorene tržišne privrede. Sektor MSP u svim zemljama značajno je prisutan na domaćem tržištu

i koristi lokalne tržišne mogućnosti. Postoje tri glavne oblasti delovanja koje treba da omoguće

bolji pristup MSP domaćem tržištu. Međunarodni trend već nekoliko decenija je da se velika

industrijska preduzeća koncentrišu na ključne aktivnosti, a da za mnogobrojne druge aktivnosti,

kao koperante, angažuju specijalizovana MSP. Uspostavljanje ovakvih odnosa smatra se da ima

presudan značaj za konkurentnost u sektoru industrije. Osim toga, razgranata mreža MSP kao

kooperanata predstavlja pozitivan faktor za podsticaj direktnih stranih investicija. Procesi

privatizacije i restrukturiranja velikih društvenih preduzeća treba da uključe i razvoj ovakvih

poslovnih odnosa sa sektorom MSP.

Uključivanje sektora MSP u javne nabavke proizvoda kao što su uniforme, školski nameštaj,

oprema za bolnice, grañevinski materijal i sl. Velika preduzeća obično imaju konkurentsku

prednost u pogledu zadovoljavanja zahteva i propisa sistema tenderske nabavke, ali su vlade

mnogih zemalja preduzele mere da obezbede ravnopravniji položaj sektora MSP kroz bolje

informisanje i jednostavnije tenderske procedure. Na domaćem tržištu, u maloprodaji, nalazi se

veliki broj artikala poreklom iz različitih država. Iako je domaće tržište ograničeno po veličini,

značajan spoljnotrgovinski deficit ukazuje na potrebu za većim učešćem domaćeg sektora MSP

na domaćem tržištu. Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva

pripremiće predloge za podsticanje boljeg poslovanja sektora MSP na domaćem tržištu.

U Europskoj Uniji danas postoji oko 23 miliona malih i srednjih preduzeća što predstavlja 99%

od ukupnog broja preduzeća u EU. Ta preduzeća zapošljavaju oko 75 miliona radnika od čega

čak 2/3 radi u privatnom sektoru. Da bi se preduzeće moglo svrstati u srednje preduzeće ono

mora da ima do 250 radnika i da mu godišnji promet ne prelazi 50 miliona eura. Prije nastanka

svetske ekonomske krize, mala i srednja preduzeća su pokazivala značajan napredak u pogledu

inovativnosti. Iako su mala i srednja preduzeća u Europskoj Uniji jos u velikom zaostatku za

SAD-om i Japanom u pogledu ivesticija, neposredno pre ekonomske krize počeli su pokazivati

znakove napredovanja. Po pitanju inovacija mala i srednja preduzeća se klasifikuju na lidere u

inovacijama, sledbenike u inovacijama, umerene inovatore i zemlje u sustizanju.

Mala i srednja preduzeća u Europskoj Uniji se lakše bore sa problemima koje je sa sobom donela

svetska ekonomska krize nego velika preduzeća. Mnogi od njih i u vreme svetske ekonomske

krize očekuju da će uspešno nastaviti poslovanje, bez značajnijih poremećaja. Jedan od razloga

22

tog verovanja leži u činjenici da mala i srednja preduzeća imaju svoje stalne kupce koji su

spremni platiti i više za proizvod koji će zadovoljiti njihove potrebe.

10. LITERATURA

23

1. Drucker Peter, Menadžment za budućnost, PS Grmeč- Privredni pregled, Beograd, 1996.

2. Draker Peter: Upravljanje u novom društvu, Adižes, Novi Sad, 2004.

3. Đorđević, D., Bogetić, S.: Unapredenje konkurentnosti domaćih malih i srednjih

preduzeća, Poslovna politika, septembar, 2004.

4. Đorđević, Dejan: Mala i srednja preduzeća, KAS, Beograd, 2001.

5. Hopkinson, Lana :"Inovacioni klasteri, Noninancial Assistance to SMEs in Serbia", 2003.

6. llić, Milan: Poslovni inkubatori i klasteri kao model razvoja malih i srednjih preduzeća u

industriji,2006.

7. Kiaster menadžment A, priručnik, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije,

Beograd 2008.

8. Marić, Zorica : Klasteri — udruživanje kao ključ ekonomskog razvoja, build magazine

br.6. jun 2008.

9. Milošević D., Osnove malih i srednjih preduzeća, Grafopak-Aranđelovac, Beograd, 2010.

10. Porter Michael, Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Business

Review, november-december 1998.

11. Republička agencija za razvoj MSP ipreduzetništva, Godišnji izveštaj o radu u 2006.

godini, Beograd, februar 2007.

12. Službeni glasnik RS, br. 55/05, 71 /05 - ispravka, 101 /07 i 65/08, Strategija razvoja

konkurentnosti i inovativnosti MSP 2008-201 3, Beograd, 2008.

13. Stanković F.: Preduzetnička ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1989.

INTERNET:

24

- http://www.ni.rs/uploads/file/studija_razvoja_lokalne_ekonomije2.pdf, Deo // inicijative

za stimulisanje lokalnog ekonomskog razvoja / ostvaren pristup 22.03.2014.

- Unido solution, UNIDO, 2002, www.unido.org / ostvaren pristup 22.03.2014.

25