MALI BOG - rastko.rs · (Veselo ska~e sa foteqe i sa le|a naska~e na Matiju koji se odmakao obja{wavaju}i) 130 Irena [arovi} Ne kapiram nikakvu pa}enicu koja sedi u ku}i i kuka za

Irena [arovi}

MALI BOG

128 Irena [arovi}

IRENA [AROVI] ro|ena je 17. 3. 1973. god. u Beogradu. Zavr-{ila je sredwu baletsku {kolu “Lujo Davi~o” u Beogradu i “Va-ganova” baletsku akademiju u Sankt Petersburgu.

Ve} ~etrnaest sezona radi kao balerina u “Pozori{tu na Te-razijama”, a radila je i vi{e predstava van mati~ne ku}e kaoizvo|a~ ili koreograf, u reìjama Jago{a Markovi}a, Gor~inaStojanovi}a, Alise Stojanovi} i Ive Milo{evi}.

Sada je student tre}e godine dramaturgije Akademije “Bra}aKari}” u klasi profesora Sini{e Kova~evi}a.

LICA

MARIJA SUDAROV (40) – profesor kwièvnosti, gospodskogizgleda i dràwa, inteligentna, emotivna.

MATIJA POPOVI] (34) – rediteq, {armantan, lucidan, punenergije, poznat i priznat u svojoj profesiji, Marijin mu`.

MINA VUKOTI] (24) – glumica, bezobrazno lepa,re{ena da uspe, ne previ{e moralna, energi~na.

Mali Bog 129

Irena [AROVI]

MALI BOG

1.

Ispred nas je moderno ure|en dnevni boravak. Na sredini sobe nalazi seudobni be` trosed, ispred wega niski ~etvrtasti sto. Sa obe strane suvelike be` foteqe istog stila kao i trosed. Iza troseda na zidu visiveliko platno sa ènskim aktom u modernom stilu. Sa desne stranenalazi se mini bife koji je mogu}e pomerati, kao i veliko ogledalo, saleve strane nalazi se radni sto sa kompjuterom i stonom lampom. Imajo{ sitnih detaqa koji ~ine atmosferu prijatnom i ku}evnom. U sobise nalazi dvoje qudi – Matija i Mina.

MINA: (Urla histeri~no)Dosta mi je svega! Dosta! Ho}u ne{to da se promeni, ne moguvi{e ovako! Ho}u da se ose}am ìvom ponovo!

MATIJA: Nema potrebe to da radi{, {ta ti je?!(Poku{ava da zaustavi pomahnitalu devojku koja razbacujestvari po sobi – jastuke, ~asopise, delove garderobe koji su setu zatekli. Ona izmorena pada na fotequ – di{e ubrzano,Matija joj prilazi)Nema potrebe qubavi, bi}e sve u redu... Sve }e biti kao nekad...

MINA: Laè{, samo me laè{...(Pla~e)Prestani! ... Ni{ta ve} odavno nije kao nekad. Treba da sepomirimo sa tim da nikad vi{e ne}e ni biti. Zar nisamzasluìla da mi bar iskreno kaè{ da me vi{e ne èli{?!(Jeca i daqe)

MATIJA: (Zbuweno, nesigurno, oborene glave, tiho)Ali ti zna{ da to nije istina... Mislim, posle svega mo`danisi sigurna, ali... ose}a{, jel’ da?(Pauza)Jo{ uvek moè{ da oseti{...(Klekne pored foteqe na kojoj sedi Mina i po~ne ne`no da jequbi. Ona èqno prihvata wegove dodire i poqupce. Odjed-nom Matija sko~i kao ope~en. Ozbiqnim glasom)Dobro je, shvatila si... To je to stawe, treba da “pukne{” nakraju... Ona je o~ajna, na ivici ìvaca, istro{ena od wegovihludila, jadna... Razume{?! To je jako bitno, ovo je kqu~no.Kapira{ to?!

MINA: Ne!(Veselo ska~e sa foteqe i sa le|a naska~e na Matiju koji seodmakao obja{wavaju}i)

130 Irena [arovi}

Ne kapiram nikakvu pa}enicu koja sedi u ku}i i kuka za svojimraspalim muèm, od kojeg pri tom nema nikakve koristi.(Glasno se smeje i grli ga sve vreme, on se lagano izmigoqi)Razumem samo da mrzim kad ovo sve treba da radim sa onimtrapavim Sergejem. Za{to ne mogu da igram sa tobom?

MATIJA: Prosto ne moè, i ne glupiraj se – boqe slu{aj {ta ti govorim.Nisam do{ao da bih }askao sa tobom.

MINA: (Zavodqivo)A zbog ~ega si ta~no do{ao?

Prilazi mu vrlo blizu, nagiwe se preko kau~a i bezobrazno ga gleda. Onna trenutak stoji kao oma|ijan. Izme|u wih se ose}a neverovatanerotski naboj; on krene da je dodirne, ali odustane.

MATIJA: Molim te Mina uozbiqi se, zna{ koliko mi je ovo va`no. Zna{koliko sam ~ekao ovaj tekst. Ovo mora da uspe... ako ne uspegotov sam. Ne smem da uprskam, ne smem.

MINA: Ma uspe}e{ ti... sigurno. Ti uvek uspe{, zar ne?!(Umiqava se oko Matije)

MATIJA: (Se izmi~e nervozno i {eta po sobi)Ali to i jeste zajebano – kako ne kapira{? Facu poput mene svi~ekaju na no`. Pro{li komad mi je propao i pre premijere.Smestili su mi... sve su u~inili da ne iza|e. To sa ovim ne smeda se ponovi.

MINA: (Ponovo mazno)A sme li da se ponovi ono od sino}? Tako mi je bilo dobrosino}. Nisam nikad vodila qubav sa nekim tako...(Prilazi Matiji sa le|a i pripija svoje telo uz wegovospu{taju}i ruke kojim ga je obgrlila sve do prepona)ta~no!(Stisne ga)

MATIJA: (Skida wene ruke sa sebe i ponovo se izmi~e)[ta ti je?! Jesi li poludela, vide}e nas neko!

MINA: Neka vidi... Ba{ me briga... Voliiim teee!

Po~iwe da vi~e, beì preko name{taja, Matija juri za wom da bi jojpokrio rukama usta; napokon je stigne i obori na trosed.

MATIJA: (Leì preko we, osvr}e se oko sebe)Mina... Jesi li zaboravila da sam ja ovde rediteq, a ti glumica,da je ovo proba... a da sam ja oèwen.

Mali Bog 131

MINA: (Izvla~i se ispod wega i nastavqa otresito)Koga boli dupe {to si oèwen? K’o {to si se oènio moè{ ida se razvede{. Jel’ tako? Tako je!

MATIJA: Nije to ba{ tako jednostavno.(Odmi~e se od we i seda na fotequ pored, pali cigaretu)Ja sam pola ìvota sa wom, skoro od kad sam do{ao u Beograd.Uostalom nisam u stawu sada da pri~am o tome, nemam snage za to...(Pauza)Ne znam {ta ose}am prema woj, zaista. Sve mi se pobrkalo...Jo{ i ovaj komad. Ne znam... stvarno.

MINA: (Vrlo sigurno, gotovo surovo)Pa, tim pre treba da je otka~i{. Dosta je bilo. Gde si je uop{tena{ao?

MATIJA: Wen pokojni otac mi je bio profesor na akademiji. Kada jeumro nas dvoje smo po~eli da se druìmo, nekako smo sezbliìli. Ja ovde nisam imao nikoga.(Pravi pauzu kao da se prise}a toga o ~emu govori)Prakti~no sam zbrisao od ku}e na reìju.(Osmehne se)Ni sa mojima nisam kontaktirao neko vreme bili su quti namene. Profesor me prihvatio i zavoleo od samog starta, bio mije kao otac.

MINA: [ta, ti sada ose}a{ obavezu prema wemu i trpi{ wegovu }erkuda bi mu se oduìo?

MATIJA: Nee... Nije tako, ne trpim ja ni{ta... Ja wu...

MINA: (Sko~i sa troseda kao oparena)Voli{?! Voli{?! Hajde, izgovori slobodno... Volim! A {tasam ja ovde gospodinu – zabava?!([eta oko wega kao lav)

MATIJA: (Ustane za wom i uhvati je za ramena)Prvo ne vi~i. Drugo ne razume{ ti to, jo{ si mlada da birazumela. Ima raznih vrsta qubavi.(U}uti zami{qeno i uzdahne)Ja wu po{tujem, ona je deo mene, deo moga ìvota. Razume{? Ma,komplikovano je to...

MINA: Ona je samo navika! Ti moè{ bez we, verovatno bi ti bilo iboqe. Sigurno te ona ubedila da ne moè{, ha? Znam ja takveène, ali to nije istina... Ja te ose}am. Ja znam kako di{e{,kao da te znam od uvek...

132 Irena [arovi}

Ona stoji u wegovom zagrqaju i gleda ga pravo u o~i. Ose}a da je Matijaneodlu~an i slab, poku{ava svojim re~ima {to vi{e da uti~e na wega.

MATIJA: (Nastavqa kao da je ne ~uje)Nije uvek bilo tako... komplikovano.

MINA: (Se izvla~i iz zagrqaja, blago zajedqivo)A kako je bilo?! Ispri~aj mi, ba{ me zanima... sve!

MATIJA: Do|i ovamo.(Povu~e je opet nazad da sednu, spusti je sebi u krilo inastavi)Ona je bila profesorova }erka, iz poznate, bogate, beogradskeporodice – Marija Sudarov. Pola akademije je uzdisalo za wom.

MINA: Tako je dobra riba bila da ste se svi “sekli”, a ona ba{ tebi dadâ?(Nasmeje se)

MATIJA: Slu{aj ako ho}e{, ne budi cini~na...(Diè Minu sa sebe)

MINA: Izvini, izvini... evo slu{a}u.(Diè desnu ruku kao da se kune, seda u fotequ sa leve strane)

MATIJA: Ja nisam ni sawao da }e da me pogleda, a ne da imam neke {anse.Pri tom je bila i starija od mene 6 godina.

MINA: [ta sad vi{e nije?!(Zasmeje se sama sebi, a onda naglo poklopi sebi usta, uozbiqise i ponovo digne desnu ruku)

MATIJA: Ja sam tada za wu ipak bio klinac – kapira{? Zna{ i sama {taje Podgorica za Beograd i sada, a ne pre 15 godina...(Pauza)Kada je profesor Sudarov umro sreli smo se jednog popodnevana wegovoj klupi na Kalemegdanu... Stari je voleo tu da sedikada je razmi{qao o komadima... kad je hteo da bude sam... Nekadje sa mnom na toj klupi razgovarao o reìji...

MINA: (Ga prekine)[ta, i matori je bio rediteq?!(Smeje se, ukapira {ta je rekla)Ne, bio je mesar, ba{ sam glupa! Reci mi jo{ da joj je keva bilaglumica pa da umrem od smeha!

Mali Bog 133

MATIJA: Umrla ili ne tako je. Gospo|a Katarina je tada bila glumica ito jedna od cewenijih. Ti si suvi{e mlada da bi je pamtila.

MINA: Jebo te! “Riba” ba{ ima pedigre, a ne k’o ja – }ale pijanac, akeva vi{i referent u op{tini. U stvari }ale je bio pijanac,sad je pokojnik.(Cini~no se nasmeje)Pa si se od svega toga usr’o, {ta li?

MATIJA: Nisam se ja bojao wenog pedigrea, nego tog stava... Te go-spodstvenosti i misti~nosti koju je uvek nosila sa sobom. Tome i pla{ilo i privla~ilo istovremeno. Hteo sam da otkrijem{ta se krije ispod te izblaziranosti, ni{ta vi{e.

MINA: Pa da, lova te sigurno nije privla~ila, jer ti nikad nije nifalila.(Matija je za~u|eno pogleda, Mina se zbuni)Mislim, nisi neki siroma{ak, svi znaju da su tvoji bogati.îtava Podgorica ti poznaje i |eda i oca i ...

MATIJA: (Je iznervirano prekine)... I majku. Reci slobodno. Ona ga je ostavila kad mi je bilosedam godina.(Pauza)Nije to ba{ prijatno kad te svi prepoznaju zbog toga, i sapodsmehom te gledaju jer ti je majka kurva.(Ponovo pravi pauzu, uzdahne)Nije ona naravno bila kurva, ali ostavila ga je... To je bionezamisliv skandal za ono vreme i onu sredinu. Smrtni greh,propast, krst...

MINA: (Nespretno, kao da poku{ava ne{to da popravi)Mo`da se zaqubila, ne treba da je krivi{ zbog toga...

MATIJA: Nije bilo ni{ta tako romanti~no... pio je. Otac je pio...vikao,... znao je i da je udari. Ona je htela mene da za{titi...ali, otac joj nije dao da me povede sa sobom. Nije joj dozvoqavaoni da me vi|a posle razvoda, odgajila me baba. On nije mogao dase pomiri sa tim da se druìm sa devoj~icama, da se igrampozori{ta, da smi{qam predstave svojim vr{wacima... i da posvoj prilici ne}u zavr{iti medicinu kao on. Peklo ga je to,izjedalo kao neka zver iznutra, pa je pio sve vi{e ne bi li jeubio, dok nije dogurao do pejsmejkera. Na mene je bio qut, aoterao je majku... îtav ìvot se ose}am krivim zbog toga, kaoda sam je ja oterao.

134 Irena [ari}

MINA: Nisi ti ni{ta kriv.(Prilazi i klekne na pod ispred Matije koji sedi oboreneglave, nasloni ruke na wegove butine)Ni{ta...(Nastane kratka pauza, koja je neprijatna, Mina prva pro-govori)Znam koliko to boli kad...

MATIJA: (Sko~i besno sa kau~a grubo sklawaju}i Minine ruke i zaurla)Zna{ kurac! Ni{ta ti ne zna{! Niko ne zna... niko! Ne moè{ti gospo|ice da zna{ kako je to kad ti se deca smeju i dobacujuza tobom na ulici, kad ne}e da igraju fudbal sa tobom jer ti jemajka...(Mina mu pritr~i i zalepi mu ruku preko usta)

MINA: Pssss... Ne govori to ponovo...(Zagrli ga)

MATIJA: (Se besno otrgne od we)Nema potrebe da me te{i{,... da me mazi{ tu kao neku jadnubudalu. Ja sam se wega uvek pla{io i zato sam po~eo da sedruìm sa devoj~icama... Zato! On je kriv za sve. On! Nema{pojma kako je to ìveti u ku}i sa alkoholi~arem prgave naravi.(Prilazi malom {anku sa strane i vadi iz wega fla{u saviskijem)Drìm ovo ovde danima, a svi misle da je rekvizita. Ho}e{ timalo?!(Cini~no)Da popijemo u to ime!

MINA: (Klimne glavom u znak odobravawa. Matija sipa viski, Minaprogovori jedva)Ja te razumem... Boqe nego {to misli{... Ti si bar imao svega uizobiqu...(Napravi pauzu, gleda u ~a{u sa pi}em kao da iz we sakupqahrabrost, a onda kao bujicu glasno u jednom dahu sru~i)Moj otac je radio u èlezari. Tamo se propio. Kad primi platupo dva dana nije dolazio ku}i. Kad je umro majka nije imala od~ega da ga sahrani. Morala je da zajmi novac od kom{ija. Eto!(Sa vidnim olak{awem podiè glavu i pogleda u Matiju,otpije veliki gutqaj pi}a gledaju}i ga i daqe u o~i, drmne~a{u na sto)[ta sad kaè{, mogu li da razumem?(Matija }uti, Mina glasnije, zapravo emotivnije)Ja sam bila mala, jedva ga se se}am, ali mi je majka pri~ala.Ostala je sama... – 35 godina i troje dece, u onoj pripizdini od

Mali Bog 135

Nik{i}a, pa sad ti vidi mogu li da razumem?!(Qutito)Nemoj molim te samo ti da mi izigrava{ najve}u `rtvu kaodete razvedenih roditeqa! Ne zna{ ti {ta je muka. Ti si imaosve {to si pomislio, nikad ni~ega nisi bio èqan. Zato...

MATIJA: Oprosti, nisam znao...(Neprijatno mu je, dosipa pi}e ponovo)Ali nije sve bilo ba{ tako bajkovito u mom “zlatnom kavezu”...Voleo bih da ~e{}e imamo vremena da ovako razgovaramo,(Vi{e za sebe)ali to je za sada nemogu}e... Ti to kapira{?(Mina klimne, on baci pogled na sat)Vidi koliko je sati mora}u uskoro da krenem. Izvini, pre-kinuo sam te...

MINA: (Nezainteresovano)Ni{ta, posle toga smo se preselili u Podgoricu. Tamo je majkadobila boqi posao, ujak joj sredio, ali, opet nikad nije bilodovoqno novca... Prokleti novac!(Ustaje besno)Ja stvarno ne kapiram qude poput tebe koji seru o nesre}nomdetiwstvu, a rasli su u izobiqu! Stvarno to ne razumem!

MATIJA: Moè{ li onda da ukapira{ kako je to kada svakog dana jedva~eka{ da ti se zavr{e ~asovi, jer }e majka mo`da da te sa~eka udvori{tu.(Hoda okolo zami{qen)Kad do|e ~vrsto me zagrli i po~ne da pla~e, a deca u prolazusva{ta dobacuju, pa onda i ja po~nem da pla~em. I tako...pla~emo zajedno... To su u mojoj du{i moje istinske uspomene nadetiwstvo i na Podgoricu draga moja... Ne moè sve da se kupinovcem.(Uzdahne duboko da bi oterao se}awa)

MINA: (Besno)Molim te ne budi tako pateti~an! Moja majka je morala da radipo ku}ama posle posla da bi nas izdràvala. [ta misli{ o tojuspomeni?! Ne znam kako si uop{te uspeo da me isprovocira{da ti sve ovo pri~am? Uàsno me sramota svega toga, poku-{avam da zaboravim...(Odlazi do foteqe pogleda zamagqenog kao da se prise}a, negleda vi{e u Matiju, mirnije)Nekad sam i ja morala da idem da joj pomaèm. Zamisli sebegospo~e kako riba{ tu|e podove da bi imao {ta da jede{,moè{ li to?!([eta okolo besno, ponovo otpija viski, osmehne se ironi~no)

136 Irena [arovi}

MATIJA: Izvini, nisam mislio da te...

MINA: (Glasno)Zamisli da ide{ po ku}ama kao ~ista~ica... Ne moè{ ni dazamisli{ naravno! A onda u takvoj situaciji sretnem de~ka ukog sam bila zaqubqena ~itavu godinu pre toga. Nisam znalani ko je, ni kako se zove... Vi|ala sam ga nekad u gradu,osmehivao mi se u prolazu. Bio je stariji od mene nekolikogodina, bogata{ki klinac kao i ti. Ja to nisam znala, a otkrilasam na najgori mogu}i na~in: – Pepequga na podu kupatila,vrata se otvaraju, a na vratima moj nesu|eni princ! Uàs!Htela sam u zemqu da propadnem od blama! Posle tog susreta,posle tog dana...(Odjednom neo~ekivano veselo, ustaje sa foteqe)Posle toga mi se kreten vi{e nikad nije osmehnuo na ulici!âk mi se jednom i podsmevao sa nekim svojim ortacima.Mislila sam da me se stideo zato {to sam ru`na; tada samimala nekoliko bubuqica, a zapravo...(Prilazi Matiji kao da wemu prebacuje)Wemu je bilo neprijatno... [ta serem?! – Prezreo me je zato{to sam sirotiwa! Stideo se {to je imao simpatije za mene pretoga – to je istina! Zbog usrane love me povredio. E, zato sam seja zarekla da }u love imati dovoqno – da }u uspeti! Kad – tad,ali {to pre to boqe!(Nasmeje se, digne ~a{u i nazdravi)Za uspeh!

MATIJA: Za uspeh! Za na{u predstavu!(Kucnu se, pa se poqube u usta)

MINA: (Kroz zadovoqni sme{ak)Ej, zna{ {ta se na kraju desilo sa tim istim kretenom?! Kretenje naravno na sve to zaboravio, ja sam porasla, ru`no pa~e sepretvorilo u prelepog labuda i... Bez blama je do{ao da me“startuje” posle jedne premijere! Zamisli?! Nisam naravnomogla da mu kaèm da sam ja ona ista devoj~ica koju je postideo,ali mojoj sujeti je strahovito prijalo da ga gledam kako semu~i, kako se nespretno dodvorava i proba da me {armira nasve mogu}e na~ine, ne znaju}i jadan da je i pre nego {to je po~eobio osu|en na propast!(Nasmeje se)Ne}u vi{e da davim o wemu, ovo ti pri~am da pazi{ {ta radi{,da se i ti ne predomisli{ prekasno kao i on. Pri~aj ti menijo{ ne{to.

Mali Bog 137

MATIJA: Ne znam gde sam stao...(Pali cigaretu)Da, to, prvo smo se slu~ajno sreli par puta na Kali{u – na tojklupi, a posle smo se dogovarali da se na|emo... i tako...Pri~ali bi smo satima, nismo mogli da prestanemo, sve je bilonekako spontano... Ubrzo smo po~eli da se zabavqamo.

MINA: (Ironi~no)Kakva romantika.

MATIJA: Da zna{ i da je bila. Morali smo da se krijemo od svih ìvih.Od zajedni~kih prijateqa sa akademije... Ona se druìla sanekim asistentima na akademiji koji su bili studenti wenogoca, a najvi{e smo se krili od gospo|a Katarine koja takvuvezu nikako nije mogla da razume i da prihvati.

MINA: Pa kako je saznala, srela vas je negde?(Matija odmahuje prstom ispijaju}i viski)Neko vas je otkucao?!

MATIJA: Ja sam joj rekao!

MINA: (Iznena|eno, dodaje mu svoju ~a{u)Ti, laè{?! Kako?! Za{to?! Nije ti bila frka?

MATIJA: Gde nije, usr’o sam se ko nikad u ìvotu!(Odlazi i doliva novu dozu viskija)

MINA: Pa za{to si joj onda govorio?

MATIJA: Tad sam re{io da postanem mu{karac pa sam lepo do{ao irekao: “Gospo|o Katarina,(Vra}a se i imitira karikiraju}i sam sebe)ja sam do{ao da prosim Va{u }erku”...(Po~ne da se smeje)

MINA: (Nestrpqivo kroz smeh)I... I {ta je bilo, jel’ se matora {logirala?!

MATIJA: (I daqe kroz smeh)Skoro! Samo je razroga~ila one svoje plave o~i i rekla: “Kakomoli}u lepo?”(Oboje se kiko}u)Ja sam onda prili~no samouvereno ponovio svoju èqu, a ona jeposle toga traìla da joj donesu ~a{u vode sa {e}erom.

MINA: Ba{ je te{ko podnela, a?! Jel’ te uop{te poznavala pre toga?

138 Irena [arovi}

MATIJA: Kaèm ti... dolazio sam nekoliko puta pre toga kod wih,uglavnom sa profesorom, ili kao Marijin drug. Matoru je{okirala na{a odluka, ali ve} je bilo kasno da bilo {tau~ini. Mislim da me od tada ne podnosi.

MINA: Pa i ona se udala za rediteqa, za{to je tebe omrzla?

MATIJA: Zato {to nisam bio iz dovoqno dobre porodice. Kapira{?Nisam bio po wenom ukusu. Kaèm ti znala je sve o mojojrasturenoj porodici preko profesora. On me nekoliko putadovodio kod wih na ru~ak, ali Marija je tada bila na Sorboni,pa se nismo ni upoznali do wegove smrti. Ko zna, da profesornije tada umro mo`da se nikad ne bi ni sreli.

MINA: (Ponovo ironi~no)Kakva bi to {teta bila.(Cok}e)

MATIJA: Ne budi zlobna... Pri~am ti zato {to je Marija tamo i bilazbog nekog mladog doktora sa kojim se zabavqala dve tri godinepre toga. Doca je tamo bio na specijalizaciji, a wene studije susamo bile pokri}e. Kapira{?(Mina klima glavom odri~no)Sve su smislili matorci koji nisu hteli da se wih dvojerazdvajaju, po{to su oboje bili dobre prilike, a po wihovommi{qewu stvoreni jedno za drugo, to je ve} bilo svr{eno, ali...nije kome je nameweno, nego kome je su|eno.(Osmehne se {eretski)

MINA: Pa ti si tu do{ao k’o neki vitez na belom kowu?

MATIJA: Vitez ili ne... tako je bilo.

MINA: Ja moju majku nisam videla skoro godinu dana. êkala sam dadobijem pravu ulogu u Beogradu, pa da je pozovem da do|e.ûjemo se telefonom – po nekad... Ne}u da je optere}ujem –dosta joj je i bez mene. Zna{, kad sam zavr{ila akademiju zvalisu me da se vratim u Podgoricu, obe}avali kule i gradove, a kadsam se vratila davali su mi samo neke “pismo – tacna” uloge;nikad mi nisu dali pravu {ansu. Kuka}e oni za mnom! Aliovde... Ovde }u da uspem!(Ska~e sa mesta gde je sedela i po~iwe da peva i ple{e okoMatije. Uzima fla{u i doliva im jo{ viskija)Uspe}u, zahvaquju}i tebi! TI si zapravo MOJ princ na belomkowu, MOJ vitez! Ti si jedini odmah uo~io koliki je mojtalenat i zato te ne dam nikom.(Baca se na Matiju, padaju na pod dok se ponovo qube veomastrasno. Matiji zazvoni mobilni telefon)

Mali Bog 139

MATIJA: (Dosta hladno)Da,... ~ujem... Evo na probi... jo{ uvek... da! Ej, sada ne mogu darazgovaram... Pri~a}emo kad do|em ku}i... uskoro.(Pauza)Ne budi dosadna, stvarno sada ne mogu... Marija, molim te nemojda drami{, evo, obe}avam da ho}u. Kad do|em... naravno... si-gurno, da. ]ao.(Prekida vezu i zabrinutog izraza lica seda na fotequ. Palicigaretu)

MINA: [ta to ho}e{? Da je kresne{?!

MATIJA: Ne budi vulgarna. Da razgovaram, obe}ao sam joj da }u darazgovaram sa wom kad do|em. Kaè da mora ne{to va`no da misaop{ti.

MINA: To te brine?

MATIJA: Ne! Ne znam. Nisam uop{te spreman da se suo~im sa wom sada.

MINA: (Vrlo odlu~no, kao da ga hipnoti{e)A mo`da bi krajwe vreme bilo da se spremi{? [ta misli{?(Matija samo zbuweno }uti i pu{i)Da joj kaè{ ve} jednom da je me|u vama gotovo, da ste seistro{ili, da nema vi{e ni jednog razloga da ostanete za-jedno...(Hoda okolo trudi se da se wene re~i ureù u wega)Pa to je tako o~igledno! Reci joj da èli{ da nastavi{ daqe,ali bez we. U ostalom, {to joj ne bi rekao i da ve} zna{ sa kimmoè{ da nastavi{ daqe, hm? Da ve} ima{...

MATIJA: Ne mogu, ne mogu to...(Ustaje, hoda ubrzano trqa se po glavi kao da }e tako mislida mu se razbistre, ili da }e poput duha iz boce iza}i nekore{ewe ~itave zavrzlame. Dosipa ponovo viski u obe ~a{e, azatim sam ispija pi}e gotovo do kraja)Ja ne znam zapravo {ta ho}u. Zbuwen sam...(Mala pauza)Za{to ne moèmo da budemo deca ~itav ìvot – da grlimo kadnam se voli i da pla~emo kad smo tu`ni... Za{to? Kada uop{teprerastemo tu fazu?(Pauza)Kada, i zbog ~ega po~iwemo da se predstavqamo onakvim kakvinismo, da bi smo ispali boqi nego {to jesmo?(Pauza)I ovaj komad,... on je kriv za sve, on mi je uneo nemir... [ta jezapravo qubav, koga volimo, na koji na~in, {ta je tu pravo...Ni{ta mi vi{e nije jasno, sumwam u sve {to mislim i ose}am...

140 Irena [arovi}

MINA: Nije komad u pitawu, uop{te... Ti si uznemiren zbog mene.(Matija je za~u|eno pogleda, ali ona samo nastavi – sigurno,ravno, kao psihijatar sa bolesnikom)Da, da. Nemoj tako da me gleda{. Tebi je, kao i meni potpunojasno da se iznenada pred tobom pojavila prilika da svoj ìvotpromeni{, popravi{, da bude{ sa nekim ko moè da te prati ida te razume, ko }e se brinuti o tebi i tvojoj karijeri i kadzapadne{ u }orsokak.(Pauza, Matija je gleda zbuweno)Evo, uzmimo ovo za primer: – koliko dugo nisi reìrao?

MATIJA: Skoro dve godine.

MINA: Za{to?!

MATIJA: Zato {to nije bilo dovoqno dobrog i dovoqno uzbudqivogteksta koji bi me zaista dirnuo, inspirisao i naterao da ne{toreìram!(Poneseno)Da mojoj publici, mojoj pravoj i iskrenoj publici ponovopodarim ne{to zbog ~ega }e da pla~e i da se smeje dva sata.

MINA: (Ga prekine)Dobro! Reci mi sada {ta je ONA u~inila za to vreme dok si seti gu{io u mukama?! – Ni{ta! Ona nije u~inila ni{ta! Samo jemirno posmatrala kako vene{, i verovatno uìvala u tomema{taju}i kako joj pravi{ dru{tvo u wenim penzionerskimpopodnevima.

MATIJA: Nisi u pravu, ona je i{~itavala tekstove zajedno sa mnom ipoku{avala da mi pomogne da ne{to odaberem. Razgovarala bisa mnom do jutra ako treba o nekom tekstu koji sam na momentepomi{qao da mogu da reìram...

MINA: Ne budi naivan mili! Ona vrlo dobro zna da si ti mrtav bezsvoje umetnosti! Namerno je nalazila zamerke tekstovima da nebi ni{ta radio! Kako ne razume{ – ona samo èli svogposlu{nog muà u ku}i, a ti ostaje{ samo to ako ne reìra{!Polumrtvi poslu{ni mu`!

MATIJA: (Ska~e iznervirano)Ne! Ne}u to da dozvolim, moram da reìram – da se ose}amìvim ponovo... Slu{aj {ta govorim, ponavqam replike izteksta koji radim, ne..., definitivno nisam sposoban da sesuo~im sa Marijom! Sve mi se pome{alo.

Mali Bog 141

MINA: Moè{, i mora{! Jasno ti je da ja ne}u ~ekati doveka da sesmisli{! Kad smo kod teksta, kako kaè: “@ivot brzo prolazi,propu{tene prilike se retko kad ponovo ukaù da bi mogli daispravimo gre{ke” – tako ne{to, a i tada je obi~no previ{ekasno za sve. Ja ne}u da za mene bude kasno – kapira{?! Ja se uonu selendru ne vra}am! Ti dobro zna{ {ta ho}e{, samo sepriberi sada i idi, reci joj. Se}a{ se {ta si mi obe}ao jo{ premesec dana?(Ponovo po~iwe da spopada Matiju, mazi se wegovom rukompo~ev od lica, preko grudi, stomaka do me|unoìja, sve vrememu govori {ta da radi, ali sve sporije, uzdi{u}i)Kad se vrati{ na probu... sve }e biti gotovo . Bi}e{ samo moj...i sve }e kona~no biti na svom mestu. Ja i ti zajedno... Moèmoda napravimo sve... sve... {to poèlimo...

MATIJA: (Kada stigne rukom do wenog me|unoìja prihvata wenu igrui po~iwe da je mazi vrlo strasno, gotovo pomamqeno)Sve... ah, da... re}i }u joj. Sve...

Wih dvoje padaju na pod poneseni erotskim zanosom. Poja~ava se muzika,ista ona koja bi povremeno trebala da se pojavquje u toku wihovograzgovora u scenama koje nose neku patwu i konfuziju.

Mrak.

142 Irena [arovi}

2.

Dok se ~uje muzika u toku mraka name{taj se preme{ta. To je istiname{taj kao u prvom delu, samo druga~ije raspore|en, a umesto malogstola na sredini stoji veliki sto koji Marija sve~ano postavqa.Postoji i polica na kojoj stoje Matijine pozori{ne nagrde za reìju,koje zauzimaju vidno mesto. Matija ulazi umoran i pobrkan. Za razlikuod skoro histerije iz koje je do{ao, u prisustvu Marije pona{a setotalno druga~ije, smireno i uzdràno. Proverava da na sebi nema nekitrag od prethodnog doga|aja.

MARIJA: (Prijatnim glasom)Kasni{, poùri, peri ruke...([trafta izme|u kuhiwe koju ne vidimo i sobe u kojoj je sto)Sve }e da se ohladi.

MATIJA: Nisam gladan.(Skida ode}u sa sebe i baca je preko foteqe. Pu{ta nekusmiruju}u instrumentalnu muziku. Baca se na trosed i leìopruèn, zatvorenih o~iju)

MARIJA: (Mu se obra}a kao da pri~a sa detetom)Kako nisi? Nisi ni{ta jeo ~itav dan, zna{ koliko te iscrp-quju te probe... Do|i da vidi{, spremila sam ti tvoje omiqenepapice... Hajde, prvo da rucamo, a onda imam jo{ jedno izne-na|ewe za tebe.(Prilazi Matiji koji i daqe nepomi~no leì. Stavqa muruku na ~elo i mazi ga po glavi. Sagne se da ga poqubi)Piiih, {ta si to pio, viski? Pa ti si se napio?

MATIJA: Nisam se napio. Pusti me, ho}u da odspavam malo, nisamraspoloèn ni za kakva iznena|ewa... Imam probu za nepunadva sata, a i dolazi mi pisac ve~eras. Moram biti kolikotoliko pri sebi.

MARIJA: To je stra{no bitno – zaista, to ne bi smeo da propusti{.(Sme{ka se)Ko zna, takav mozak koji je tebe pokrenuo sa mrtve ta~ke,mo`da postanete i qubavnici.([tipne ga)

MATIJA: Daj, ne lupetaj molim te pisac se zove Marko Mijanyi}, daklete{ko da moèmo biti qubavnici.

MARIJA: (Kroz smeh)[alim se ludo, ali zaista ne mogu da verujem da se do sada nijepojavio, da ga nisu zanimale probe. Zar to nije ~udno?

Mali Bog 143

MATIJA: (Polako se pridiè)Nije... Upravnik mi je rekao da je doti~ni gospodin, saznao samtoliko o wemu, bio izuzetno zadovoqan kada je saznao da sampristao da reìram wegov tekst. Rekao mu je da mi slobodnoprenese da on apsolutno ima poverewa u mene i da je potpunouveren da wegovo prisustvo na probama nije neophodno, da }e sepojaviti kad bude vreme. O~igledno je veoma inteligentan,(Nasmeje se)a mo`da je i neki avanturista koji stalno putuje, pa nemavremena da sedi na mojim dosadnim probama.

MARIJA: Ivan je ba{ ~ovek od re~i, kada tako seriozno po{tuje wegovuèqu da ti ni{ta o wemu ne otkriva dok se ne sretnete o~i uo~i. Jesu li te probe stvarno toliko dosadne? Mislila sam dauìva{, da ti je stalo...

MATIJA: (Zbuweno)Da... to svakako. Uìvam. Mislio sam u smislu da nekome ko neu~estvuje u direktnom procesu kreirawa, sva ta silna po-navqawa, mewawa... mogu biti dosadna – na to sam mislio.

MARIJA: (Zadovoqno)A jesi li svestan da je ovo tvoja prva predstava koju radi{potpuno samostalno?

MATIJA: (Sedne)Kako to misli{ samostalno? Sve sam ih i do sada radiosamostalno!

MARIJA: Naravno da jesi ludo, ali nisi primetio da je ovo prvi put damene nisi zvao ni na jednu probu, a premijera je za nekolikodana.

MATIJA: A jel’ tako? Nisam primetio...(Poneseno, uìvqeno, ustaje i hoda po sobi)Verovatno zato {to mi je sve jasno... o ~emu se radi, wihovodnos... Toliko mi je jasno da zaista zvu~i neverovatno ~ak imeni. Taj par, tih dvoje qudi... oni se toliko vole, a opet imajuproblem to da pokaù, da se otvore, da priznaju jedno drugom.

MARIJA: (Se nadovezuje na wega)Dani im prolaze, a ìvot retko pruì jo{ jednu {ansu da segre{ka ispravi, uglavnom nas ostavi da se kajemo zbog svogkukavi~luka kada ve} postane kasno...

MATIJA: Da! Upravo to! Tako pi{e u tekstu, se}a{ se tog dela?

144 Irena [arovi}

MARIJA: (Malo zbuweno)Da, ~itala sam tekst... se}am se nekih delova. Ima dosta istineu svemu tome.

MATIJA: (Totalno uìvqen)Dosta?! Pa ~itav taj tekst je istina. To ti je kao da dok ga~ita{ ima{ priliku da zaviri{ u one najtamnije i najskri-venije uglove qudske du{e. Da malo zagrebe{ ispod te ravno-du{nosti i ustajalosti. Da zagrebe{ i po sopstvenoj du{i iemocijama koje plutaju kao lokvawi na nekoj bari. Zaista imadobar naslov, “Lokvawi” – ta~an.

MARIJA: Da. Ispod je mutna voda i muq, a na povr{ini... – spoqa, ...prelep cvet. Lepo izgleda, ali nema miris.(Zami{qeno)Ta mutna voda to su na{e traume iz detiwstva, na{a prethodnaiskustva, na{e tajne, na{e zbrkane misli... Sve ono {to “gu-ramo pod tepih” jer se toga stidimo...(Mala pauza)ili nas previ{e boli,... ili jednostavno nemamo dovoqnohrabrosti da se suo~imo sa stvarima onakvim kakve zaista jesu.Ta mutna voda je na{ kukavi~luk pred sobom i drugima. Sastvarima se obi~no suo~avamo samo onda kada ne moèmo da ihizbegnemo. Mo`da bi sve bilo lak{e i bezbolnije kada bi sequdi vodili prvenstveno svojim srcem – onda bi bili iskre-niji i mawe bi predstavqali opasnost po onog drugog – samokad ne bi smo lagali...

MATIJA: Ali oni ne laù – ja sam wih “pro~itao” kao dvoje koji se vole,ali su negde pogubili konce te svoje qubavi, prepustili sti-hiji da ih nosi, doga|ajima da se odvijaju bez wihovog me{awa...Oni se zapravo razilaze bez i~ije krivice ...

MARIJA: (Vatrenije)Kako to misli{ bez i~ije krivice?! Pa ko je kriv ako nisuoni? Wih dvoje nisu smeli da dozvole da niz doga|aja kojima seprepu{taju i na koje ne uti~u promeni ~itav wihov ìvot iodnos. Da se prepuste da sticaj okolnosti koji niko ne prekidazatvori sva vrata me|u wima. Da zaista plutaju po sopstvenomìvotu kao neki lokvawi. Nisu smeli da dozvole da se tolikoudaqe zbog ravnodu{nosti koja je postala najboqa preporukaza ìvot; – ako ne èli{ da bude{ povre|en budi ravnodu{an!Ako ne}e ona ima koja ho}e, ako ne mogu da dobijem taj posao –nema veze mogu neki drugi – malo lo{iji... i sve tako! Na-stavqaju da se povre|uju, a umesto da oni upravqaju doga|ajimadoga|aji upravqaju wima. Stra{no! Kako ne shvata{ da qudi

Mali Bog 145

tako gube svoje ìvote, postaju neke ravnodu{ne marionete urukama svojih biznisa, dru{tvenih doga|awa, raznoraznih na-metnutih obaveza koje oduzimaju vreme i energiju, a ne donoseni{ta.

MATIJA: Shvatam, ali kad jednom stvari krenu nizbrdo ne daju se vra-titi. [ta misli{ za{to je do{lo do toga? Mislim, da se quditoliko udaqe jedni od drugih, da ne mare vi{e {ta se onomdrugom doga|a? Ko je kriv za to?

MARIJA: Svi smo krivi, nema drugog odgovora. Svi smo po malo do-prineli. Evo pogledaj nas dvoje...(Matija je zbuweno pogleda)Da, da... pogledaj dokle smo mi stigli.

MATIJA: (Nervozno)[ta nama fali?! Jel’ imamo novca – imamo. Jel’ imamo kari-jere – imamo. Ja sam rediteq, ti si profesor kwièvnosti, dvavrhunska intelektualca. Jesmo li uspe{ni u tome {to radimo –jesmo! Mogu samo da nam zavide. [ta nam molim te fali? îmeto gospo|a nije zadovoqna?!(Klekne na koleno kao pa` ispred kraqice)Da li postoji ne{to {to moèmo u~initi da se weno vi-so~anstvo ose}a boqe?

MARIJA: (Qutito, odlazi od wega)Prekini da se izmotava{! Zbog ~ega si tako cini~an i grubprema meni?! Dobro zna{ da nije sve tako bajkovito kakomo`da izgleda nekom sa strane. Ti si jedan od onih kojima vi{enije stalo... TI! Tebe uop{te ne zanima {ta se u na{em ìvotude{ava. Pitawe nije da li smo uspe{ni nego jesmo li sre}ni?Kako je meni, {ta ja èlim, {ta ja sawam, {ta mene boli iuznemirava?! îtav ìvot se bavimo tobom! Tvojom karijerom,tvojim traumama, tvojim problemima... Ne mogu vi{e tako!(Pada na fotequ okrenutu le|ima)Ne moguuu Matija...(Po~iwe tiho da pla~e, pauza)Ja te volim, i stalo mi je, ali ti si se promenio. Pretvorio sise u jednu ogromnu pijavicu koja me samo isisava, samo uzima, ani{ta ne daje. Gde je duhoviti, talentovani, rasko{ni studentu koga sam se zaqubila? Gde je ~ovek u kojeg sam imala tolikopoverewa da sam mu poverila svoj ìvot iako je tada bio gotovodete? Gde je mladi} kojeg sam napravila ~ovekom, kojem samuvek bila na dohvat ruke {ta god da mu treba? Gde Matija?!Se}a{ li se wega uop{te?!(Bolno jeca, nastaje neprijatna ti{ina)

146 Irena [arovi}

MATIJA: (Posramqeno)Da, mislim da da... Zapravo, nisam vi{e siguran... Nisam si-guran da znam ni ko sam sada, a ne kakav sam nekad bio. Ne znamMarija,... pojeli su me. Samleli su me u svojoj ma{ini zapravqewe uspeha, morao sam da platim! Sve sam dobio, moraosam negde da platim...(Seda smrvqeno u drugu fotequ)

MARIJA: (Mu prilazi i nadnosi se nad wega)Oboje smo platili Matija, oboje! Nisi samo TI, uvek TI; i jasam platila... Tvoje nagrade, tvoje koktele sa polusvetom, tvojelo{e kritike, ~ak mo`da jo{ skupqe one dobre, tvoje ve~itedileme koga u podelu, da li da taj lik igra èna ili mu-{karac... sve sam ja to platila! Sve! Kriva sam {to sam teispustila, {to sam videla kako se mewa{, kako ubija{ onolepo u sebi! A zbog ~ega sve to... Da bi te svi voleli, da bi im sedopao, da bi te nagradili?! Da bi ti se divili, ulagivali, {tagod – zato?!(Odlazi i seda za sto preko puta wega)Ja sam kriva...(Jeca)Ja... Videla sam, a nisam u~inila ni{ta. Mislila sam da je tosamo privremeno, da }e pro}i, da si dovoqno inteligentan dazna{ {ta radi{, ali ne! Ti si po~eo da uìva{ izigravaju}imalog Boga u tom pozori{nom mikro – kosmosu i prodao si imsvoju du{u Matija!

MATIJA: (Snishodqivo)Morao sam... Morao sam da im se svidim... da ih nateram da mezavole. Kako to ne razume{, nema sredine – ili te nose narukama, ili te odbace! Ti misli{ da je meni prijalo da sedimpo zadimqenim pozori{nim bifeima sa pijanim ocvalim glu-micama, sa nadrkanim matorim prvacima koji me zovu mali, ipijani baqezgaju o mom talentu, u koji sumwaju zato {to oninikad nisu u mojoj podeli? Da gledam upravnike pozori{takoji se sa toliko poniznosti nadaju da je moja slede}a reìjaupravo u wihovoj ku}i, a kada shvate da nije laprdaju po celomBeogradu kako sam ja hteo – ali Boè moj ON nije pristao dareìram, jer navodno ima ve}e planove!

MARIJA: (Prekida ga, vi~e)Prekini! Prekini molim te sa tim!(Smirenije)To je tvoja slika iz iskrivqenog ogledala Matija. Tvoja subjek-tivna iskrivqena stvarnost. TI si sedeo sa pijanim, kakokaè{, ocvalim glumicama po bifeima i obe}avao im “mini-

Mali Bog 147

starke” i ko zna {ta sve, a one su tebi za uzvrat kuvale pa-prika{e u svojim ku}ama i pokazivale ti svoj istinski ta-lenat. Tebi je bilo potrebno da ti neko izigrava majku i da tecupka na kolenu – tebi, a ne wima! Ti “nadrkani” matoriprvaci su ti oduvek i{li na nerve zato {to su prvaci! Zato{to ne moraju da se ulaguju... Ne tebi – nikome! Oni suinstitucija sami po sebi i moè im se da nadobudne picopevcepoput tebe {aqu u kurac kad im se prohte. Mrzeo si ih jer suoni to {to jesu i bez tebe, a ti si za wih uvek ostao klinac –nikad mali Bog.

MATIJA: (Izbezumqeno)Nije istina, Marija... nije. Prestani!(Vrti glavu levo – desno kao da }e je time naterati daprestane)

MARIJA: Ne}u da prestanem, slu{aj me Matija, dobro me slu{aj! Ovo samdavno trebala da ti kaèm, pa mo`da ne bi ni do{li dovde.(Prilazi mu i hvata ga za bradu, unosi mu se u lice)Ti laprdavi upravnici su isti oni koje si sam vrteo u krugisku{avaju}i koliko su spremni da se ponize i koliko suspremni da u~ine ne bi li se dokopali tvog neponovqivog dara.Na koliko ru~kova po ambasadama, zami{qenih gostovawa poinostranstvu, i naravno koliko hiqada evra su spremni daiske{iraju da bi mali Bog na kraju rekao DA?! Ti si sam doveodo toga da ne radi{ ni{ta dve godine! Provalili su te!Provalili da si postao jedna velika prevara, da samo ide{okolo laè{, zavodi{, obe}ava{, pregovara{, a da ni jedankomad nisi – ne pro~itao, nego uzeo u ruke godinu dana. Moraosi da plati{, morao mili.

MATIJA: Prestani, to nije istina... Nije tako! Dosta!

MARIJA: Da Matija, upravo je tako! Ti si svojim pona{awem zakopao sve{to ti je nekad bilo bitno u ìvotu: i mene, i svoj talenat, isvoje prave prijateqe... sve! Tvoje predstave su postale dosadnei la`ne kao {to si i ti! Pogledaj u {ta si se pretvorio! Ucrnu rupu.

MATIJA: (Ska~e sa stolice i kruì oko stola teatralno)U {ta sam se ja pretvorio?! A moè{ li ti da pogleda{ takonepristrasno i stru~no i u sebe draga moja? Jesi li to u stawu?!Da zaviri{ malo i ispod svog lokvawa. Ne}e biti da je tvojajedina krivica {to si samo posmatrala kako se tvoj dragipretvara u monstruma, a da ti nisi sau~estvovala u svemu tome.Hajde malo da analiziramo tvoje postupke!

148 Irena [arovi}

MARIJA: (Vrlo sigurno)Izvoli Matija, slu{am te.

MATIJA: Nemoj samo da po~ne{ da mi slini{ posle tri re~enice.(Marija samo mirno sedi i gleda ga)Da utvrdimo prvo ko je koga po~eo da ignori{e? Ko je sa kimprestao da ide na premijere, da u~estvuje u zajedni~kom ìvotui obavezama – ja, ili ti?!

MARIJA: Nemoj molim te poku{avati da sada celu pri~u svedemo nautvr|ivawe {ta je starije koko{ka ili jaje? Ti vrlo dobrozna{ kada sam i zbog ~ega prestala da idem sa tobom popremijerama, koktelima, glupavim festivalima... i ne}u uop-{te da raspravqamo o...

MATIJA: (Je prekida)Ne! Zaista ne znam zbog ~ega. Evo ti prilike da objasni{.Htela si danas da razgovaramo, izvoli sada, razgovaraj,... ilitreba samo mene da cedimo, i po meni da ~a~kamo, a gospo|a }ekao i obi~no ostati retka za{ti}ena ìvotiwa. E, ne}e mo}iMarija!(Oboje }ute)Dakle, da ~ujemo – sve!

MARIJA: Nemoj barem da vre|a{ moju inteligenciju ako ve} ima{potrebu da mi nabija{ na nos to {to sam htela tebe daza{titim i sa~ekam te da se “izduva{”. Zar zaista misli{ dane znam za skoro sve tvoje Donùanske pohode u posledwihnekoliko godina...

MATIJA: Ma daaaj, kakve pohode... o ~emu pri~a{?! To mora da ti je tvojamamica napunila glavu glupostima. Gospo|a Katarina je jedvapreìvela na{u odluku da se ven~amo, jo{ pre toga je, ~im jeprofesor umro zahladnela odnose sa tobom. Zar ne vidi{ da je~itavog ìvota za svoje gre{ke traìla krivce u nekom dru-gom.Tvrdila je da je profesoru srce popustilo od tuge {to si ti uFrancuskoj, da je mislio da nikad ne}e{ ni da se vrati{, a onaje direktni krivac za tvoj odlazak na Sorbonu. Po{to je grizlasavest, punila mu je u{i glupostima da se ne}e{ vratiti jer titamo ima{ ìvot kakav si sawala, boqe re~eno kakav je onasawala!

MARIJA: Nije istina, ona je dama, ona se nikad ne bi bavila spletkama, anije ni imala potrebe kada joj je sve u ìvotu lako i{lo!

Mali Bog 149

MATIJA: Lako?! To je mogu}e, ali ona tvom ocu ~itavog ìvota nijeoprostila svoju zanemarenu gluma~ku karijeru. Vra}ala mu jepo malo, na ka{i~icu {to bi se reklo.

MARIJA: Nije istina, ti wu nikad nisi razumeo...

MATIJA: Nije istina? Tebi draga nikad nije oprostila {to si se udalaza mene kada je ona imala tako dobru priliku ve} spremnu!Podbacila je i kao èna, i kao majka i kao provodayija! Bila jeudovica jedva dve godine, a onda se udala za onog jadnog arhi-tektu – gospodina Kalajyi}a, tvrde}i da mora da misli nastarost.(Imitira je)Po{to ve} nema }erku na koju moè da se osloni i da ra~una,ona mora da ima nekog pored sebe. Jel’ tako bilo ili opetne{to nisam razumeo?!

MARIJA: Ne znam za{to ti ona toliko smeta, vi|amo je na tvojimpremijerama i za wen ro|endan... po neki praznik kad ba{ nemoèmo da izbegnemo. Problem je {to je ti nikad nisi ra-zumeo...

MATIJA: I to je mogu}e, ali ona mi nije ni dala priliku da je, ako nevolim – ono bar razumem! Pored svih mojih uspeha i nagrada uprisustvu te ène sam se uvek ose}ao kao isti onaj malinesigurni provincijalac kakav sam bio onog dana kada samzakora~io u Beograd.(Pauza, oboje }ute i gledaju se, Matija se sru~i u foteqiistro{eno. Ti{ina)Odnosi sa roditeqima su nam katastrofa, mo`da smo se zatonas dvoje toliko zbliìli, a to ona ne moè da podnese, pa tetruje tim izmi{qotinama. Nema pojma o ~emu pri~a! Eto!

MARIJA: (Ustaje i hoda levo desno, sa kraja na kraj prostorije, kao dapostrojava nekog, nabraja na prste sve koje pomene)Divan govor, prava oda mojoj zloj majci – koja pri tom ne zna ni{ta pri~a, ali ostavimo wu. Mogu ja ne{to iz svoje glave da tiispri~am! Na primer: pri~u o onoj maloj balerini zbog koje si– bar su tako ~ar{ijski abrovi javqali nameravao da meostavi{. Onoj jadnici koja na probama nije ni{ta kapirala,se}a{ se? – Ti si mi ~ak sam pri~ao o woj; pa je u celom svom nekapirawu ukapirala izgleda samo kako da te potuca! To je svesa wom naravno bilo toliko ozbiqno da mi nisi nikad niprijavio. Onda o onoj prvakiwi provincijskog pozori{ta kojami se tako servilno javqala i tako smerno treptala, misle}ivaqda da ne mogu ni da pomislim da je takva slika i prilika

150 Irena [arovi}

“device Marije” uop{te u stawu da pojebe ne~ijeg muà. Daqe,operska peva~ica koja je uvek van scene govorila kroz uzdahe iu pola glasa kao da }e svakog ~asa da izdahne, a sa tobomnavodno sve vreme tokom proba nije mogla da na|e zajedni~kijezik – koliko je meni poznato, jezik mo`da nije, ali ne{todrugo je uspela da prona|e! Ne smem da zaboravim ni festi-valsku avanturu, – letwu tezgu koja se pretvorila u pravomoma~ko letovawe. Dok sam ja pripremala magistraturu, ti sipokarao sve mlade glumice koje su se prosto bacale pred tebe,ili boqe re~eno pod tebe. Mogu da zamislim kakve su tu Julije,Ma{e i ostale ponude padale. Jel’ treba jo{?(Pauza Matija }uti)Da nastavim, ili...

MATIJA: Ne, ... nema potrebe. Jasno mi je... Sve mi je jasno.

MARIJA: Ni{ta tebi nije jasno moj Matija. Tek ti sad ni{ta nije jasno...Ne brini, nisi jedini; – ni mnogima koji su nam nekad zavidelii koji nas poznaju godinama uop{te nije jasno za{to ostajem satobom sve ovo vreme? Za{to trpim sva ta ponièwa i sve tetra~eve, sve te podsmehe i zajedqive komentare qudi koji nemogu da pri|u ni meni ni tebi. Trpela sam zbog tebe! TI si kao{to vidi{ bio “retka za{ti}ena ìvotiwa” – kako si menemalo~as nazvao. TI!(Mala pauza)@ene su mnogo pametnije u svemu tome nego {to vi – “{me-keri”, koji uglavnom mislite dowom glavom, uop{te moète dapretpostavite. Pa, svi ti va{i “izleti” vam prolaze samo kadvas mi pu{tamo, kad se pravimo da ne vidimo!? Meni je odpo~etka jasno da si ti mla|i od mene i da je bilo samo pitawevremena kada }e{ poèleti da se dokaè{ i na tom planu. Nemisli{ vaqda da sam toliki debil da sam o~ekivala da ~itavìvot, u seksualnom smislu, provede{ samo pored mene?!(Ne dobija nikakav odgovor, pa nastavqa)Ne, nisam to o~ekivala,... ali nadala sam se da }e{ ipak u svemutome biti malo diskretniji, da ne}e morati ceo grad da ispirausta svakom tvojom avanturom, jer... Ne zaboravimo, Beograd jeipak samo jedno veliko selo u kome svi vole sve da znaju... Ono{to smo mi imali oni ne mogu ni da zamisle, ali... Ti sijednostavno odlu~io da sve to baci{ pod noge zbog najobi~nijejeba~ine!

MATIJA: (Poku{ava da uzvrati udarac)Nije stvar u jebawu uop{te... One meni nisu zna~ile ni{ta! Tisi me tamo oterala. Ti si po~ela prema meni i mom poslu da se

Mali Bog 151

odnosi{ hladno i pre svih mojih avanturica. Ti si me odbilaod sebe svojom nezainteresovano{}u. Mrzi{ moj posao, mojeodlaske na probe... na rad van Beograda si gledala kao da tamostvarno idem zbog pi~ke! Odjednom si omrzla pozori{te i sveostalo vezano za to... Ili mo`da nije sve?!(Udara se po ~elu)Sad sam shvatio! Ti si omrzla pozori{te zato {to nisi moglanikad direktno da u~estvuje{ u procesu stvarawa... daaaa! Sadje jasno – ti si zapravo sve vreme qubomorna na mene i sveostale qude koji tamo ne{to rade, dok ti...(Po~iwe cini~no da se smeje)

MARIJA: (Odjednom uzrujano i nesigurno, kao na tankom ledu)Dok ja {ta? [ta ho}e{ da kaè{?!

MATIJA: Da, to je to! Kako sam bio slep! Ponovo pla}amo grehe tvojemajke! Tatina mala devoj~ica je, ako se dobro se}am èlela dabude glumica, ali joj gospo|a mama nije to dozvolila. Onda jeoti{la na kwièvnost, ne{to najbliè pozori{tu {to je togtrenutka mogla da upi{e. Jel’ tako bilo, ili?!

MARIJA: (Ska~e usplahireno)Ne, nije tako bilo... ustvari bilo je tako, ali... To nemanikakve veze sa ovim o ~emu govorimo, ja to mogu i da tidokaèm!Po tebi ispada da smo se mi udaqili zato {to sam ja postalaqubomorna na tvoju pozori{nu karijeru – totalna glupost!Bi}e da se pre radi o tvojim “repovima” iz detiwstva koji tekao aveti stalno teraju da se svima dopada{. Da nema to nekeveze sa tvojim taticom mo`da, kad smo ve} kod roditeqa!

MATIJA: Nema on nikakve veze, ja sam sam izabrao {ta }u da radim,radim ono {to volim i ho}u tome da se posvetim do kraja!

MARIJA: Problem i jeste {to ti previ{e pa`we posve}uje{ svom poslu,a podrazumeva se da ja treba da ~inim isto! To je moglo dojednog trenutka, ali kada si po~eo da {vrqa{ i da me dovodi{u neprijatne situacije na svakom koraku...(Uzdahne)Da bih sebe po{tedela daqih ponièwa jednostavno sam re-{ila da se izolujem iz tog sveta, {to si ti u svom ego tripuprotuma~io kao ostavqawe. Vidi{ da sve to nema nikakve vezesa mojom èqom da glumim.

MATIJA: (“Prebacuju}i loptu” gotovo zlobno)Sigurno ima, ali ne}e{ da prizna{! Ti kao ~itavog ìvotaizigrava{ neku savr{enu, po`rtvovanu suprugu, a zapravo si

152 Irena [arovi}

sve vreme hranila svoju è| za teatrom! Prona{la si na~in dabude{ blizu, indirektno, ali da ipak u~estvuje{ u svemu. Kaoneka imela, zaka~ila si se na mene i hranila se, crpe}i mojpozori{ni ìvot. Napokon, ipak si ti, pozori{no dete... Kojednom oseti miris teatra, te{ko da ikad vi{e moè bez wega.

MARIJA: Zna{ Matija, svi mi ~itavog ìvota hranimo svoje male de-mone. Pronalazimo zanimawa, ili hobije, ili partnere, kojimamoèmo da zadovoqimo sve ono {to nam fali. Ja tu ne vidimni{ta lo{e, ali... Da li je mogu}e da me do te mere malopoznaje{ i da me zaista posle svega {to smo pro{li, takodoìvqava{ da moè{ na takav na~in da mi prebacuje{?(Napravi malu pauzu)Poraàvaju}e zaista! Ja sam sve podredila tebi. Od kad smozajedno, ti si uvek bio centar sveta... Ne da bih izigravala`rtvu, ili zaradila raj kad umrem, nego zato {to te volim, {tomi je stalo. Pristala sam ~ak i da sa~ekam da imamo dete jer binas ono, odnosno, jer bi TE ono ometalo u karijeri. Bilo jesa~ekaj ovo, sa~ekaj ono i pro|e vreme. Nemam ja vi{e {ta da~ekam! O tome sam i htela da razgovaramo.

MATIJA: (Vi{e za sebe)[ta je ovo danas? Svima prolazi vreme, kao da samo moje stoji.Niko ne}e vi{e da ~eka...

MARIJA: A ko je to jo{ zainteresovan za ~ekawe, i {ta to o~ekuje odtebe?!

MATIJA: (Rastreseno)Ma niko! Ne mislim na mene, nego svi ne{to jure, ucewuju,pritiskaju, ne bi li postigli ciq, ne bi li izvukli kakvukorist za sebe.

MARIJA: Poku{ava{ ne{to da sakrije{ Matija... Ose}am to. Jasno ti jeda nikada nisi bio naro~ito dobar u poku{ajima da me slaè{,zato...(Nastaje tajac)Ko je sada?(Posle kra}e pauze, besno)Ponovo mlada glumi~ica, neka talentovana, poslu{na ustrep-tala la`qivca koja je spremna da bude sve {to poèli{, a zauzvrat }e od velikog maga dobiti karijeru, gomilu uvreda i pokoji {amar. Samo da zna{ da su sve one deo istog pozori{ta ida obi~no nisu onakve kakvim se predstavqaju dok grabe kaciqu...

Mali Bog 153

MATIJA: Ova jeste!(Prosto mu izleti, a onda se na|e u jezivo neugodnoj si-tuaciji, oboje }ute)

MARIJA: (Mirnije nego {to bi se o~ekivalo)Zna~i bila sam u pravu? Ne{to krije{. Da li treba ja dapostavqam pitawa, ili si dovoqno odrastao da mi sam kaè{{ta je ovog puta u pitawu?

MATIJA: Ne znam ni sam. îni mi se da me ona razume, da kapira ko sam jazaista... Da moèmo da funkcioni{emo bez mnogo re~i i da sawom...

MARIJA: (Ga prekida, polu – {okirana, polu – besna, ustaje sa mesta nakome je sedela i po~iwe da baca stvari)Dostaaa! Znala sam! Prekini – skote nezahvalni! Prekini dami obja{wava{ kako te neko boqe razume od mene! Ti misli{da neka balavica moè da iznese to da ìvi sa tobom 24 satadnevno?! Misli{ da je to neka premija?! Dosta je bilo, gubi seodavde!!(Uzima sa police wegove nagrade i razbija ih jednu po jednu)Dosta mi je svega... i tvojih prevara... i laì... i pozori{ta... ipolu – sveta, i folirawa i ovih jebenih nagrada od kojih si ipoludeo!(Ona histeri~no pla~e stoje}i u sr~i i ostacima polom-qenih trofeja, Matija samo nepomi~no stoji i gleda je. Onasporo kao da je pretu~ena odlazi i surva se u fotequ. Gledatupo ispred sebe, ti{ina koja reè, traje. Naposletku onaprogovori, tiho)Gotovo je Matija, gotovo je sa nama... Definitivno,... idi,...Samo idi sada... molim te... samo...

MATIJA: (Prilazi nesigurno, gotovo pokajni~ki)Nije gotovo, ja te volim i daqe, samo...

MARIJA: Molim te, nemoj! Samo ~ini{ stvari jo{ gorim nego {to jesu.Idi sada i dozvoli mi da sa~uvam bar ovo malo dostojanstvakoje mi je ostalo.(Ironi~no, na svoj ra~un)Voli{?! Sada je bojim se malo prekasno za izjavqivawe qu-bavi, zar ne?

MATIJA: Mo`da nisi sigurna posle svega, ali jo{ uvek moè{ daoseti{, jel’ da?!(Klekne ispred we na koleno, gleda je u o~i)

154 Irena [arovi}

MARIJA: (Se osmehne od muke)A jel’ sada ve} proba{ komad, ili i daqe poku{ava{ dakomunicira{ sa mnom?

MATIJA: (Sko~i sa poda, kao da je ispao belosvetska budala)Izvini,... sa tobom, naravno, ali taj prokleti tekst... Uvukaomi se u mozak, potpuno me usisao, zaposeo me kao nekakav duh...On je kriv za sve... â~nuo me, naterao me da se zapitam, dane{to promenim i pokrenem, ali... sad nisam siguran da je ovoto {to sam èleo... Jako se lo{e ose}am...(Ponovo nastaje tajac, Marija nemo klima glavom, oboje gle-daju u vrhove svojih stopala; Matija prekine neprijatnuti{inu naglim pogledom na sat)Proba! Kasnim na probu – pisac, jaoo...(Uùrbano po~iwe da se obla~i i sre|uje, Marija i daqenepomi~no sedi, mo`da ~ak i pla~e, nije sigurno)Izvini, izvini, kasnim, pri~a}emo kad se vratim sa probe...Ve~eras... ]ao!(Istr~i iz sobe)

Ponovo po~iwe muzika, lagana, te{ka, Marija obri{e lice, podigneglavu, duboko uzdahne i energi~no ustane sa foteqe, ode do ormana,otvori ga i izvadi dve – tri ve{alice sa garderobom. Razgleda ih,prislawa uz sebe – bira {ta da obu~e; svetlo se polako gasi, muzikaostaje da svira, mrak.

Mali Bog 155

3.

Matija je na sceni, sve je isto kao i na samom po~etku. On sedi u foteqiglave naslowene na ruku i pu{i. Gleda negde daleko ispred sebe, to trajepar minuta. Ti{inu prekida glas iz ofa – inspicijent koji kaè: “Prviznak, za trideset minuta po~iwe generalna, molim vas da se pripremite,za trideset minuta po~iwe proba”. Sa leve strane iza wegovih le|apojavquje se Mina koju on uop{te ne prime}uje dok mu ne nasko~i na le|ai ne po~ne da ga cma~e. On se trgne nervozno.

MATIJA: [ta ti je Mina, pona{aj se pristojno.(Ustaje naglo sa foteqe)Imamo probu, idi pripremi se, koncentri{i se... Boqe mislimalo na ono {to sam ti danas govorio nego {to me preseca{ovde.

MINA: (Ironi~no)Ne{to smo nervozni? [ta se to dogodilo za ovo kratko vreme?Gospo|a te ponovo izbacila iz takta, ili?

MATIJA: Mina molim te... ostavi me, nisam raspoloèn za raspravu, a io~ekujem pisca. Nije zgodno da nas slu{a ~itavo pozori{tekako se prepucavamo ovde...

MINA: Nije zgodno?! A nisi danas razmi{qao da li je zgodno dok si mekres’o posle probe na sred scenografije?! Tad ti je sve bilopotaman!

MATIJA: Prekini da urla{ sada, rekao sam ti razgovara}emo kasnije,idi spremaj se...

MINA: Nemoj samo ti da mi izigrava{ du{ebri`nika. Svi ste vi isti.Svi obe}avate koje{ta dok ne dobijete ono {to vas jedino izanima...

MATIJA: [ta ti je odjednom, {ta se ovo danas de{ava?(Prilazi Mini da bi je smirio)Sve je u redu, ne razumem {ta te je spopalo. Idi lepo sadamisli na probu, a posle }emo da razgovaramo, hajde...(Pomazi je rukom po obrazu, ona ga gleda qutito)

MINA: (Odgurne wegovu ruku dosta grubo)Nemoj da me mazi{ kao neku jadnu ìvotiwicu.(Odmi~e se od wega)Sve mi je jasno. Nisi joj rekao! Sada samo poku{ava{ dadobije{ na vremenu, ne bi li smislio novu la` kojom }e{ idaqe da me drì{ pored sebe!

156 Irena [arovi}

MATIJA: (Ponovo poku{ava da joj pri|e vrlo lagano)Hteo sam da joj kaèm, ali prosto nije bilo vremena – zapravo...Jesam joj rekao, ali nismo zavr{ili ~itavu stvar...

MINA: Ne verujem ti!(Matija je gleda zbuweno)[ta blene{? Ne verujem ti! Jednostavno ti ni{ta vi{e neverujem! Dosta je bilo!(Uzima svoju torbu koju je spustila na sto i kre}e ka zavesi,okrenuta je le|ima)Kraj! Finito!(Mahne rukom odlaze}i)

MATIJA: Ne, ne kapiram! [ta se to danas de{ava?(Krene za Minom da je vrati, sustigne je)Rekao sam joj majke mi... Mora{ da mi veruje{... Sve }e biti uredu, samo mi daj jo{ malo vremena. Evo... sa~ekaj dok iza|epremijera. Da zavr{imo ovo kako treba, pa }emo onda re{avatisve ostalo. Jel’ u redu?

MINA: Nije u redu! Nije! Govori{ mi ve} dva meseca da }e{ da jojkaè{, vucara{ me po tu|im gajbama i automobilima skorogodinu dana, ose}am se k’o posledwa kurva! Nije u redu!

MATIJA: (Matija je ponovo vodi napred osvr}u}i se okolo, tiho i kaosmireno)Pri~aj malo ti{e, hodaju qudi okolo, ~u}e te neko, Mina...priberi se malo.

MINA: (Se istrgne od wega)Nemoj ti mene da smiruje{! Ti si me i doveo u ovakvo stawe![ta me boli dupe ko }e da ~uje i {ta }e da pri~a?! Ako si tire{io da kaè{ svojoj voqenoj ènici da je ostavqa{ zbogmla|e koja te pri tom i voli...(Urla namerno)Ba{ me bolii dupeee za sve vas `birove koji slu{atee saadaa!!!

MATIJA: (Pritr~ava i stavqa joj ruku preko usta)Sad si preterala! Smiri se i ne pravi mi scene ovde kao neka{iparica. Dosta je bilo!

MINA: Tebi je bilo dosta? E, pa dosta je i meni gospodine Popovi}u,samo da zna{! Dosta! Sakrivawa, lagawa, {ifrovanih tele-fonskih razgovora, ukradenih pogleda, slu~ajnih dodira u pro-lazu, ru~kova po buyacima da nas neko slu~ajno ne bi sreo,kresawa na brzinu... Svega toga je MENI dosta! Ja napu{tamprojekat!(Okre}e se ponovo da ode)

Mali Bog 157

MATIJA: Fino, za gospo|icu je ovo samo projekat?(Hoda slu|en oko we i ma{e rukama)Projekat! Kao narodne pevaqke, ona ima projekat... Ja sam za wuprojekat! Ja, koji sam ugroàvao i svoj brak i svoj ugled da bi...

MINA: (Ga prekida)... Da bi ga stavio!(Nasmeje se glasno)

MATIJA: Tebi je sve ovo izgleda samo zezawe, i ne budi toliko vulgarnamolim te, ne pristaje ti. Tebi zapravo uop{te nije stalo domene. Ti si imala projekat, ja sam zna~i bio samo deo projekta;(Kao da se obra}a nekom tre}em koga mi ne vidimo, afektira)Ako ne uspe sa gospodinom Popovi}em, na}i }emo drugogizvo|a~a radova za na{ projekat, jel’ tako?!

MINA: (Neubedqivo)Nije, i ti vrlo dobro zna{ da nije!

MATIJA: (Nastavqa nadahnuto kao da nije ~uo ni jednu wenu re~)Znate gospodin Popovi} bi mogao biti adekvatan za taj za-datak. Vidite on se ve} nekolicinu puta pokazao kao magarac, ai dobitnik je vi{e nagrada za glupost, kao i nagrade publike zablamirawe. On je prime}ujete i samo je prosto idealan kan-didat za ovaj PROJEKAT!(Pokazuje prstima navodnike kada kaè projekat)Lepo bogami! U koliko se u odre|enom vremenskom periodupokaè kao lo{ izbor, radove }e nastaviti slede}i na listiizvo|a~a – gospodin...(Pravi se da otvara notes i traì ime)Ah, da... evo ga ovde je – gospodin Jakovqevi}, Ivan Jakovqevi}.

MINA: (Trgne se iz zabave)Odakle ti ba{ on?!

MATIJA: (Polako podigne glavu i napokon prekine svoj “nastup”)Za{to ne on? To te ne{to pogodilo?

MINA: Koje?

MATIJA: To! Odakle mi on? Ne{to te tu uznemirilo?

MINA: (Nespretno)Nee, samo sam pitala za{to si pomenuo ba{ upravnika, to jesve.(Usiqeno se osmehne, iz ofa se ponovo za~uje glas inspicijentakoji daje drugi znak, {to Mini dolazi kao spas)Moram da idem da se spremam, zakasni}u na probu.(Sko~i hitro sa foteqe i krene, ali je Matija uhvati za rukui trgne nazad)

158 Irena [arovi}

MATIJA: Nigde ti ne ide{ dok mi ne objasni{ o ~emu se tu radi! Izgledada nisam ba{ u toku, da sam propustio neke stvari. [ta ima{sa Ivanom? Pevaj ptico!(Cimne je grubo za ruku)

MINA: (Nesigurno, gotovo upla{eno)Nemam {ta da pevam. Ni{ta. Oti{li smo samo nekoliko putana ve~eru i to je sve. Ne mogu tek tako da odbijem upravnika...Uostalom, nije ni{ta bilo...

MATIJA: (Zaurla, tresu}i je za ruku)[ta to treba da zna~i? [ta je trebalo da bude? Govori!

MINA: To ti i kaèm – ni{ta. Samo je bio qubazan prema meni.

MATIJA: Pa bi te qubazno i kresnuo!(Odlazi od we kao da mu se gadi)Izdala si me, ne mogu da verujem! Prodala me za nekolikove~era.

MINA: Prekini! Ti nema{ nikakvog prava da mi prebacuje{!(Sada ona prelazi u napad)Ti ima{ ènu, a on je ipak slobodan, ako se dobro se}am! Ti simene izdao, kada ve} insistira{. Ti si obe}ao da }e ovo bitina{a zajedni~ka premijera, da }e{ se pojaviti sa mnom, da }esve biti gotovo do tada! Da }u mo}i napokon svim pozori{nimzlobnicima, koji pri~aju da sam kurva i da me ti samo jebe{obe}avaju}i mi karijeru, da zapu{im usta, a {ta se dogodilo?Ni{ta!(Prilazi mu lagano i mazi se ispred wega)Ko zna, mo`da }u i nastaviti da se vi|am sa Ivanom i daqe...âk mi je bilo vrlo prijatno u wegovom dru{tvu. Nije lo{ekada neko èli sa tobom i da razgovara, a ne samo da te...(Unese mu se u lice i razvu~e bezobrazan osmeh)On bi pak imao dosta toga da mi pruì, zar ne?!

MATIJA: (Joj drmne {amar; ona {okirana stoji nepomi~no; on je uhvatiza kosu od pozadi i nabije sebi u lice)Ne}e{ ti nigde da ide{ i ni sa kim da se vi|a{ osim sa mnom!Jel’ to jasnoo?! Nikog!

Posle urlika nastaje tajac, ~uje se samo kako oboje di{u ubrzano, azatim se za~uje kako neko aplaudira. Iz mraka sale lagano se na scenupewe Marija koja i daqe tap{e sa ironi~nim osmehom na licu.

Mali Bog 159

MARIJA: Bravo! Svaka ~ast, dozvolite.(Prilazi zbuwenim qubavnicima i rukuje se sa wima)Ne, zaista... odli~no! Ja moram da vam ~estitam, li~no.(Mina prva zbuweno prihvata wenu ruku i mlitavo se rukuje;Matija se samo izmakne i okrene polu le|ima)Koliko strasti, koliko emocija na jednom mestu – izvanredno!Vi mora da ste glavna glumica?(Hoda oko Mine odmeravaju}i je od glave do pete)

MINA: (Zbuweno)Da, jesam...(Popravqa ra{~upanu kosu, Marija i daqe kruì oko we)

MARIJA: Fino... stvarno lepo. Odli~an izbor... svaka ~ast Matija.([tipne Minu za obraz)

MATIJA: (Se okrene)Dosta je bilo Marija, dosta si se poigravala.(îm je ~ula Marija, Mina se uhvati za obraz kao da je ope~en)

MARIJA: Ne{to nije u redu? Jesam li te prekinula u nezgodnom tre-nutku? Ponovo ne{to glumi{, ili je ovo ispovedno? Ne{to nemogu da se setim ovog dela u tekstu... [ta si pomislio da tevoli, da joj je zaista stalo do tebe? E moj Matija, ceo ìvot sute ko{tale te tvoje emocije, taj vi{ak emocija. Nikada nisiumeo da stane{ na ko~nicu, da razmisli{ i sagleda{ stvarihladne glave... Previ{e impulsa, previ{e strasti, to nijedobro osim kada je u pitawu(Napravi gest telom)seks!(Po{aqe jeftin poqubac u Mininom pravcu, koja uz uzdahistr~i napoqe)

MATIJA: Od kad si ovde? Nije ovo ba{ tako kao {to izgleda...

MARIJA: Dovoqno dugo da svojim o~ima vidim sve {to me zanimalo.Boli to kada vidi{ ~oveka kojeg voli{ kako jurca za nekompetnaest godina mla|om, sa tvr|im sisicama i zadwicom... Tise ose}a{ kao isce|ena krpa, isce|ena i ba~ena. Drago mi jesamo {to ne}emo vi{e produàvati na{u agoniju, jasno je da siti svoju odluku ve} doneo.

MATIJA: Nisam ja doneo nikakvu odluku, ja ne znam ni {ta zapravoose}am u svemu ovome. Treba mi samo vremena da iza|em iz ovogkomada ~itav, pa }u posle da odmerim za i protiv.

160 Irena [ari}

MARIJA: (Se nasmeje ironi~no)Svi ste vi mu{karci isti. Jedino {to zaista ne moète dapodnesete je da budete ostavqeni, jer je va{a mu{ka sujetaogromna. Tebi nije stalo ni do mene, ni do ove jadnice kojamisli da zna kako treba s’ tobom da postupa. Svi vi volite samoda neko brine o vama, da vas nosi kao malo vode na dlanu, i to jesve {to vas dira kad bivate ostavqani... Ne ta neka èna kojavoli, koja je posve}ena, ne! Vama samo zafale te ruke koje vasnose i {tite ~itav ìvot, a onda kad se neo~ekivano izmaknupropadate; iznenadno, nezadrìvo, sve brè, a po nekad i sakobnim posledicama. To verujem, stvarno ume da zaboli... jako.

MATIJA: Nisi u pravu, meni je jo{ uvek stalo do tebe. Ti meni zna~i{mnogo vi{e od te podr{ke koju si mi pruàla. Znam da ovo {toti govorim zvu~i kao la` posle onoga {to si malopre videla,ali nisam hteo da je povredim, hteo sam da poku{am da jojobjasnim neki drugi put.

MARIJA: Drugi put ovo, drugi put ono, nema vi{e drugog puta Matija,koga laè{? Zna{, qudi kroz svoje qubavne, seksualne, tajneìvote, samo jednoj osobi pokaù ko zaista jesu.Ja sam osoba kojoj si se ti pokazao, koja te poznaje boqe negoiko. Ja znam da nemam {ta vi{e da o~ekujem od tebe. Voli{ dazavodi{ i da se svima dopada{, ne haje{ mnogo za cenu, aliipak ne moè{ biti po sva~ijem ukusu.

MATIJA: Ja }u da se promenim, daj mi jo{ jednu {ansu, molim te Marija.Evo, popravi}u se, bi}u kao nekada...

MARIJA: (Otrgne joj se osmeh)Ti si jednostavno takav i ne}e{ se promeniti. U ostalom nemapotrebe da poku{ava{ da mewa{ ne{to {to je nepromenqivo,samo bi gubio vreme. Trude}i se da bude{ ne{to {to nikadanisi ni bio, samo bi postao jo{ nesre}niji nego ovako.

MATIJA: (Na scenu ulazi rekviziter koji name{ta par sitnica, kojenedostaju, ode)Razgovara}emo kasnije, idi sada ku}i. Ovde vi{e nemamo uslo-va za razgovor, proba samo {to nije.(Duboko uzdahne)Jedva ~ekam da se zavr{i ovaj dana{wi dan, a na sve {to mezadesilo ni pisca mi nema. Izgleda}u mu verovatno kao nekabudala. Totalno sam pobrkan i umoran, ne znam vi{e ni {tapri~am, a mogu misliti tek kako izgledam.

Mali Bog 161

MARIJA: Izgleda{ odli~no! Dobio si nekog {meka od te silne izmu-~enosti.(Nasmeje se)Nego slu{aj se samo {ta pri~a{. Upravo ono {to sam timalopre prebacivala, isplivalo je u praksi. Ti se ne brine{kako }e prote}i proba, i ho}e li mu se reìja dopasti, negokako izgleda{ i da li }e{ ostaviti utisak kao frajer.(Za sebe)Opet samo fasada... kako izgleda...

MATIJA: Daaj, Marija, smara{, nije tako... I odakle ti uop{te ideja dasada dolazi{ ovamo, da mi drì{ predavawe! Zar nema{ ne{topametnije da radi{?

MARIJA: (Sigurno i raspoloèno)Do{la sam da gledam probu.

MATIJA: Gleda}e{ na premijeri, idi sada lepo ku}i.

MARIJA: Bojim se da si se za premijeru ve} obe}ao, pa sam kao pisacre{ila da iskoristim pravo da gledam danas.

MATIJA: (Se samo skqoka u prvu fotequ potpuno {okiran)Ti?! Pisac?! Ali kako?

MARIJA: (Se samo {iroko osmehne)Tako lepo mili... JA! Tvoja jedina draga ènica! Ne mogu daverujem da nisi do sada “provalio”!? Nisu li ti neke stvarizvu~ale poznato dok si ~itao tekst o wih dvoje koji se vole, alije o~igledno ve} potro{eno sve {to je vaqalo, te je razlazneminovan. Nisi li prepoznao tebe i mene u tim neprospa-vanim no}ima, sva|ama, suzama, povre|ivawu... Zna{, postojeneke stvari koje qudi ne smeju da priznaju ni sebi samima, jeronda ne bi bili ono {to jesu. Ja sam sve priznala u svojoj drami.Fasadu koju svako od nas pa`qivo gradi godinama sru{io bitime za tren; svima bi otkrio {ta ga zaista pokre}e, a sebe biostavio totalno ogoqenog i neza{ti}enog. Kada bi qudi uvekgovorili ono {to zaista misle i ose}aju svet bi verovatnoprestao da se okre}e, zar ne? Sve je mnogo lak{e kada to {tointimno èlimo sprovodimo preko nekog drugog, ili u imene~eg drugog, skrivaju}i ono {to zaista jeste pokreta~. Mawasu o{te}ewa ako se tako radi, zar ne mili?(Uzima svoju torbu i kre}e)

MATIJA: (Pobrkano)Ne mogu da verujem... Na tekstu pi{e Marko Mijanyi}, ko jeonda on? Ti si sve to uradila zbog mene, da bi meni pomogla?

162 Irena [arovi}

MARIJA: (Marija se jo{ jednom zaustavi, sasvim opu{teno)I zbog sebe... Ovog puta prvenstveno zbog SEBE. Meni je topisawe donelo jednu vrstu katarze, a po{to si sada i ti “nazad usedlu” – kako kaù, lak{e }e mi biti da te ostavim. Nisam tomogla da u~inim dok si bio u daunu {to ne radi{ ni{ta, pa sise te{io antidepresivima.Bojala sam sa da bi mogao sebe da povredi{ ili tako ne{to...Previ{e si bio osetqiv i nepredvidiv mili. Ah, da... ime!Marko Mijanyi} se zvao moj nesu|eni doktor, zgodno zar ne?!

MATIJA: (Pani~no)I {ta sada? Ne misli{ vaqda ozbiqno da me ostavi{?

MARIJA: Da, mislim. Izgubio si svoju poziciju malog boga u mom ì-votu!(Odlazi, vi{e za sebe)Vidi{! To je zapravo dobar naslov za ovu dramu – “Mali Bog”,mnogo boqi nego “Lokvawi”. Promeni}u to.(Jo{ jednom se okrene ka Matiji)E, i da ne zaboravim...(Vrlo zadovoqno)Moj drug Ivan ti kre{e devojku...(Pokazuje navodnike prstima)Rekao mi je to ne znaju}i da je mala i sa tobom.

Lagano izlazi kroz salu kako je i do{la, Matija stoji potpuno smlav-qen svim {to ga je sna{lo.

MATIJA: (Dovikuje za wom)Ne verujem ti, samo si qubomorna, pa ho}e{ da me ujede{ nakraju!(Odlazi do leve zavese, obra}a se inspicijentu kojeg ne vi-dimo)Zovite mi Minu na scenu, hitno! Hitno!

Hoda okolo kao u kavezu, pipka se po yepovima poku{avaju}i da na|ecigarete, napokon uspeva, pali jednu drhtavim rukama. Kao da sve vremegovori ne{to nerazumqivo sebi u bradu ma{u}i glavom i rukama. Po-javquje se Mina u pewoaru, sa perikom iz predstave na glavi. Matija jojprilazi vrlo usplahiren.

MATIJA: (Pritr~ava Mini o~ajan, baca se pred wom na kolena kao da }etime promeniti istinu)Reci mi, reci da nije istina, da je ovo sve la` da bih se janaqutio i ostavio te?!(Cima je za ruku koja kao da nije wena)Reci!

Mali Bog 163

MINA: (Vidi se da je Mina uplakana, poku{ava to da sakrije, samostoji kao kip)[ta ti nije jasno Matija? U pravu je tvoja èna, previ{eemocija zaista uti~e na tvoju mo} rasu|ivawa. Ne mogu sada dase raspravqam.

MATIJA: (Hoda okolo kao blesav, mlati rukama)Ona je pisac! Marija! ûje{ li ti mene uop{te?! Ne razumem...Ja vi{e ni{ta ne razumem, kao da po~iwem da gubim razum...(Ponovo se trqa po glavi)Reci mi da to u vezi tebe i Ivana nije istina, da su to samotra~evi iz bifea!

MINA: (Bez emocije, kao da raportira)Ivan Jakovqevi} – upravnik ove ku}e je Marijin dobar drug safakulteta. Dala mu je tekst da ga pro~ita, bez nekih velikihambicija, ali po{to mu se iz taka dopao, stvari su posle togai{le dosta jednostavno.(Osmehne se)Poigrala se malo. Dok si ti radio – {ta god to podrazumevalo,ona je verovatno sedela no}ima i no}ima sama sa sobom, pi-taju}i se {ta vam se dogodilo? Tako je po~ela da pi{e nekuvrstu dnevnika, a onda je delove tih svojih misli i arti-kulisala u tekst koji si ti dobio. Da li mogu sada da odem,moram da se koncentri{em za probu, to je ovog trenutka mnogobitnije od tvog pateti~nog kle~awa svaka dva minuta. OK?!

MATIJA: (Dok slu{a {ta govori odjednom staje kao ukopan)Odakle ti to sve zna{?(Prilazi Mini i ponovo po~iwe da je drmusa za ramena)Govori!

MINA: @ensko sam, znam kako to ide, a i Ivan mi je ispri~ao.(Okre}e se da ode)

MATIJA: (Odgurne Minu grubo)Zna~i istina je! Ti si jedna obi~na mala fuksa koja nemaemocije, samo gawa karijeru! Tebi je samo uspeh bitan, a meneko jebe?! Ti nema{ trunku emocija! A ja som razmi{qao daostavim ènu zbog jedne obi~ne male provincijske fuksice!Sve si znala, a }utala si! Samo si me koristila, gadi{ mi se!

MINA: Po{tedi me tih srawa o emocijama. Ti ne zna{ kako je to kadati je uspeh imperativ! Kad mora{ da se probija{ i dokazuje{svima, od porodice do provincijskih alapa~a! Nema{ ti poj-ma... vas dvoje ste rasli po salonima!

164 Irena [arovi}

MATIJA: Zaista! Kad ne raste{ po salonima to kasnije postaje zaistadobar argument da se jebe{ sa kim stigne{, ne bi li uspela {tobrè! Da glumi{ qubav ne bi li svoju nevinu `rtvu {to vi{eiscedila! Ti si monstrum!

MINA: Pri~a{ gluposti da bi umirio svoju ne~istu savest! Ja samzaista volele tebe takvog, sa svim tvojim manama i vrlinama.Ne rediteqa Matiju Popovi}a! Zavolela sam to dete u tebikoje je nesigurno i lucidno i posle svega {to si pro{ao!(Po~iwe da pla~e)Znala sam da }e te tekst pokrenuti, da }e{ osim {to ponovoradi{ mo`da ponovo po~eti i da preispituje{ svoja ose}awa,ali ovo svakako nisam o~ekivala. I da zna{, nisi ti ba{ takonevin kakvim se predstavqa{! Videla sam danas svojim o~imakako razgovara{ sa wom, kako je gleda{... Ti wu nikad ne}e{ostaviti. Nema{ ti muda za to, a to si si od po~etka znao. Sviste vi isti... samo laète i obe}avate da bi... U~inilo mi se dasi ti druga~iji, da ti je stalo do mene! Mislila sam da mizaista imamo ne{to posebno, a... ti si zapravo mene koristio!Izgleda da sam se zaista zaqubila u tebe kad nisam videla {tase sa mnom de{ava.(Pauza)Jedini pravi luzer u ovoj maloj qubavnoj zavrzlami sam jaMatija! Ja!(Po~iwe da pla~e)Pogre{ila sam, grdno sam pogre{ila... Ipak si ti samo se-bi~ni MALI BOG!(Istr~i uplakana sa scene na levu stranu)

MATIJA: (Ostane trenutak uko~en, osvrne se okolo i kao da tek tadashvati da je ostao sam. Odvu~e se do foteqe i skqoka se u wu)Boè pomozi svome sinu.

Matija sedi sam, kao na po~etku scene, izgleda kao da ga je doneo uragan;ûje se ponovo glas inspicijenta koji kaè: Svi sa scene, po~iwe proba.Matija lagano, kao da obavqa neki ritual; iz yepa izvadi zgu`vanupaklicu cigareta, izvu~e jednu i sa uìtkom je zapali. Povu~e duga~akdim i nasmeje se. Ponovo po~iwe muzika.

KRAJ

Mali Bog 165

Documents

MALI BOG - rastko.rs · (Veselo ska~e sa foteqe i sa le|a naska~e na Matiju koji se odmakao obja{wavaju}i) 130 Irena [arovi} Ne kapiram nikakvu pa}enicu koja sedi u ku}i i kuka za