PROUČAVANJE NAUČNE I STRUČNE LITERATURE O UČENJU I NASTAVIDELJENJE ISKUSTVA SA OSTALIM NASTAVNICIMA

Malo smo promišljali... ...a onda smo nešto naučili...

VALDORF PEDAGOGIJA

PRINCIP VALDORF PEDAGOGIJE

- Humani pristup celovitom biću deteta- Zasnivanje plana i programa na

razvojnim potrebama dece određenog uzrasta

- Razvijanje duševnih snaga deteta kroz umetnički pristup sadržajima i

- Razvijanje osećaja zajedništva

DECA OD DVE I PO DO TRI GODINE PAR PUTA NEDELJNO POHAĐAJU IGRAONICE, A OD TREĆE GODINE POLAZE U OBDANIŠTE. U OBDANIŠTU OSTAJU DO POLASKA U ŠKOLU (ŠEST GODINA) I TU NEMA NIKAKVOG AKADEMSKOG RADA. U TOM PERIODU DECI JE VAŽNO OMOGUĆITI DA RAZVIJAJU KOORDINACIJU, RITAM, RAVNOTEŽU, MOTORIČKE VEŠTINE, OSEĆAJ ZA RED, DOBRE NAVIKE.

ONO PO ČEMU SU VALDORF VRTIĆI PREPOZNATLJIVI JE IZGLED PROSTORIJA U KOJIMA DECA BORAVE. U VALDORF VRTIĆIMA NEMA ŠARENILA, PLASTIČNIH IGRAČAKA, TV EKRANA ILI CD PLEJERA. ZIDOVI SU PASTELNIH BOJA, NAMEŠTAJ JE OD DRVETA, A VAŽAN ELEMENT ENTERIJERA SU ZAVESE I ZASTORI OD MUSLINA NEŽNIH BOJA KOJI ČESTO VISE SA TAVANICE I U UGLOVIMA PROSTORIJA, DOPRINOSEĆI STVARANJU OSEĆAJA PROZRAČNOSTI I MEKOĆE U PROSTORU. 

Osnovna škola počinje od šeste godine i učitelj sa kojim dete krene u prvi razred vodi taj razred osam godina. Nastava u Valdorf školama se odvija u blokovima. Jedan predmet se intenzivno proučava tokom 3-4 nedelje u jutarnjim časovima. Jutarnji čas traje oko dva sata i učitelj u toku tog perioda koristi različite metode da deci pruži priliku da gradivo koje se pred njih iznosi dožive kroz pokret, boju, muziku, u grupnom i individualnom radu itd. Posle pauze, posle jutarnjeg časa, smenjuju se kraći periodi u kojima se održavaju časovi ručnog rada, stranih jezika, gimnastike, euritmije, muzike, drame.

Grupe učenika su manje.

U VALDORF ŠKOLAMA SE NE KORISTE UDŽBENICI. UČITELJI DECI IZNOSE GRADIVO KROZ GOVOR, KROZ PRIČU, A UČENICI ZATIM U SVOJE SVESKE UNOSE SADRŽAJE NASTAVNIH JEDINICA. TO SE RADI UZ PUNO BOJA I ILUSTRACIJA.

UČENJE ČITANJA I PISANJA POČINJE U PRVOM RAZREDU. SLOVA SE DECI PREDSTAVLJAJU KROZ PRIČU, GDE SE OBLIK SLOVA DOBIJA IZ SLIKA POJMOVA ČIJI NAZIV POČINJE TIM SLOVOM. TAKO SE SLOVO L, NA PRIMER, IZVODI IZ CRTEŽA LAMPE.

ULOGA UČITELJA U VALDORF ŠKOLI

O veličini i plemenitosti učiteljskog poziva Rudolf Štajner je govorio: „Moramo oživeti ideju da se, kada učitelj uđe u školu, ponaša poput doktora za razvoj ljudskog duha, koji pruža lek kulturnom razvoju dece koja se razvijaju... Vaspitanje može biti uspešno jedino ako se shvati kao lekovito, i kada učitelji sami postanu svesni da su oni ti koji leče“

SVAKI UČITELJ VALDORFSKE ŠKOLE U SVOM RADU IMA POTPUNU SLOBODU.KOD UČITELJA SE KAO OSNOVNI PRINCIP ISTIČE NJIHOVO KONTINUIRANO SAMOOBRAZOVANJE I SAMORAZVOJ, KAO NAJVAŽNIJI SEGMENT NJIHOVE PEDAGOŠKE PRIPREME.

ZA UČITELJA VALDORFSKE ŠKOLE NIJE PRESUDNO DA POSEDUJE ZNANJA O PEDAGOŠKIM METODAMA, VEĆ KARAKTER I IZVESNO POSTOJANJE DUHA, KOJI ĆE MU POMOĆI DA GA UČENICI RAZUMEJU ČIM SE POSTAVI PRED NJIMA, I PRE NEGO ŠTO POČNE DA IM SE OBRAĆA. POTREBNO JE DAKLE DA POSEDUJE ODREĐENI STEPEN UNUTRAŠNJEG RAZVOJA, DA NE BUDE SAMO UČEN I ISKUSAN VEĆ I PREOBLIKOVAN U DUŠI. “DOĆI ĆE DAN KADA SE NEĆE PROVERAVATI NIVO ZNANJA KOJI UČITELJI POSEDUJU, MOŽDA ČAK NI STEPEN POZNAVANJA PEDAGOŠKIH PRINCIPA, VEĆ KAKVI SU ONI LJUDI”

UMETNOST KAO VRLO ZNAČAJAN ELEMENT VALDORFSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA, NE MOŽE SE ULITI U DUŠE DECE UKOLIKO UČITELJ NE ODIŠE ČISTO UMETNIČKIM OSEĆANJIMA, RADOŠĆU, LJUBAVLJU PREMA SVEMU ŠTO POSTOJI, SNAGOM I ENERGIJOM U RADU.

Prvi Valdorf seminar, 19. avgust 2011.

RITAM JE VAŽAN ELEMENT VALDORFSKOG OBRAZOVANJA

Ono što stvara tu lekovitu vibraciju u šklama i vrtićima je prvenstveno ritam.

Ritam je ono što nas održava u životu – ritam našeg disanja, otkucaja srca, ritam sna i jave, dana i noći...

TEMPERAMENTI

U svojim filozofskim učenjima, Rudolf Štajner je dosta pažnje posvetio i učenju o temperamentima.

Utvrdio je na koji način karakteristike svakog od temperamenta utiču na učiteljev stav i ponašanje u učionici.

Štajner smatra da je potrebno da svaki učitelj pre svega upozna sebe i karakteristike svog temperamenta i na taj način će umeti da prepozna svoje pozitivne osobine.

Potrebno je i da u svakom svom učeniku prepozna dominirajući temperament, kako bi umeo da se adekvatno postavi prema svakom od njih.

U TOKU NEČIJEG ŽIVOTA SE TAJ DOMINANTAN TEMPERAMENT MOŽE MENJATI, A I SVAKO ŽIVOTNO DOBA IMA KARAKTERISTIKE ODREDJENOG TEMPERAMENTA. TAKO, DETINJSTVO NOSI KARAKTERISTIKE SANGVINIČNOG TEMPERAMENTA, MLADOST KOLERIČNOG, ZRELO DOBA MELANHOLIČNOG, A STAROST FLEGMATIČNOG.

Ono što je posebno karakteristično u Valdorfskim školama, a kada su učitelji u pitanju, jeste težnja i traganje za mogućnošću da učitelj ne menja odeljenja u toku osnovnog obrazovanja, odnosno da jednoj grupi učenika bude učitelj makar u okviru glavne nastave u toku osam godina školovanja. Počevši od prvog razreda osnovne škole, pa sve do njenog završetka, a sve to kako bi stvorio što bliskiji odnos sa učenicima i kako bi što bolje upoznao prirodu svakog od njih pojedinačno.

PLETENJE JE NEDAVNO STEKLO POPRILIČNU POPULARNOST MEĐU SLAVNIM LIČNOSTIMA – A VEĆ DEVEDESET GODINA, ONO JE STUB ŠKOLSKOG PROGRAMA VALDORF PEDGOGIJE. ISTRAŽUJEMO MNOŠTVO NAČINA NA KOJE PLETENJE I DRUGI RUČNI RADOVI PODSTIČU INTELEKTUALNI RAZVOJ I USAĐUJU DETETU OSEĆAJ DOSTIGNUĆA.

PO SVOM PRIRODNOM SAZNANJU, MNOGI ANTIČKI NARODI POVEZIVALI SU TKANJE, PLETENJE KIĆANKI I VEZIVANJE ČVOROVA S RAZVOJEM UMA I MUDROSTI. Savremena neurološka istraživanja potvrđuju da pokretljivost i

spretnost finih motoričnih mišića, naročito šake, mogu da stimulišu ćelijski razvoj mozga, pa otuda jačaju fizičku zasnovanost razmišljanja.

Za preterano stimulisanu, nervoznu ili hiperaktivnu decu na kraju dvadesetog veka, ritmička aktivnost pletenja može da bude način da se ona umire, da postanu svesna svojih vršnjaka i da se uključe u zajedničku aktivnost s njima i budu produktivna u isto vreme, angažujući svoju volju za podršku nečega značajnog.

EURITMIJA

Euritmija predstavlja umetnost pokreta. Karakteriše se kao “produhovljena gimnastika”. Euritmija celo ljudsko biće koristi kao svoj jezik. Kada dete izvodi pokrete euritmije, razvija se

njegovo interesovanje za spoljašnji svet.

Među raznim modelima holističkog obrazovanja po kojima rade škole i predškolske ustanove širom sveta, u proteklih nekoliko decenija posebno se ističu one koje rade na principima Valdorf pedagogije. Humani pristup celovitom biću deteta, zasnivanje plana i programa na razvojnim potrebama dece određenog uzrasta, razvijanje duševnih snaga deteta kroz umetnički pristup sadržajima i razvijanje osećaja zajedništva čine da ovaj obrazovni model postaje sve privlačniji roditeljima i nastavnicima i na našim prostorima.