УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН НИКОЛА ТЕСЛА

ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОЛОГИЈУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

МАСТЕР РАД

СПЕЦИФИЧНОСТИ И ПРОБЛЕМИ СНАБДЕВАЊА ВОДОМ У

АРИДНИМ ПОДРУЧЈИМА

Ментор: Студент:

Проф. др Светлана Стевовић Марина Милићевић

Београд

Јул, 2015.

УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН НИКОЛА ТЕСЛА

ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОЛОГИЈУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

МАСТЕР РАД

СПЕЦИФИЧНОСТИ И ПРОБЛЕМИ СНАБДЕВАЊА ВОДОМ У

АРИДНИМ ПОДРУЧЈИМА

Ментор: Студент:

Проф. др Светлана Стевовић Марина Милићевић

Београд

Јул, 2015.

Резиме

За разлику од других природних потенцијала, водни ресурси представљају и једну

од главних еколошких, економских и социјалних категорија, које су од

суштинског значаја за одржавање живота на Земљи.

Водни ресурси нису равномерно распорђени, понекад у неким местима их има

премало, док их је превиже у другим делеовима света. Вода је основни предуслов

за живот свих живих бића на Земљи. Када се услед човековог деловања значајно

промени хемијски састав воде, као и односи који у њој владају то значи да је вода

загађена.

Мењати квалитет воде значи угрожавати човека и остала бића која од ње зависе.

Загађивање воде угрожава цео свет, као и економске и естетске вредности

природе, стога овај проблем заслужује велику пажњу.

Данас се сусрећемо са кризом воде, коју ће осетити све земље света, а разлог ове

кризе је политичко не ангажовање на спречавању нових трендова сталном

погоршавању ситуације.

Садржај

Увод......................................................................................................................................2

1. Вода као житвотна средина и основ живота................................................................3

1.1. Аридна подручја и специфичности.......................................................................6

1.2. Воде у аридним подручјима...............................................................................7

1.3. Минерална богатства............................................................................................10

2. Израел - студија случаја...............................................................................................12

2.1. Географски положај Израела............................................................................12

2.2. Природне карактеристике Израела..................................................................14

2.3. Водни ресурси Израела.....................................................................................16

2.4. Развој конвенционалних водених ресурса......................................................19

3. Либија – студија случаја..............................................................................................23

3.1. Географски положај Либије.............................................................................24

3.2. Природне карактеристике Либије....................................................................25

3.3. Водни ресурси Либије.......................................................................................26

3.4. Пројекат Велике Вештачке реке......................................................................30

3.5. Фаза I и фаза II пројекта Велика Вештачка река............................................35

3.6. Фаза III пројекта Велика Вештачка река.........................................................36

3.7. Утицај Велике Вештачке реке на пољопривреду и индустријску делатност

37

3.8. Десалинизација морске воде у Либији............................................................38

3.9. Третирање отпадних вода.................................................................................40

3.11. Фабрика за десалинизацију морске воде Абутараба.................................43

4. Алжир – Студија случаја.............................................................................................44

4.1. Географски положај Алжира............................................................................44

4.2. Природне карактеристике Алжира..................................................................45

4.3. Водни ресурси Алжира.....................................................................................45

4.4. Конвенциоанлни извори воде...........................................................................47

4.5. Неконвенционални извори воде у Алжиру.....................................................49

4.6. Брана Оуркисс....................................................................................................50

Закључак.............................................................................................................................52

Литература.......................................................................................................................53

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Увод

За разлику од других природних потенцијала, водни ресурси представљају и једну

од главних еколошких, економских и социјалних категорија, које су од

суштинског значаја за одржавање живота на земљи. Водни ресурси нису

равномерно распоређени, понекад у неким местима их има премало, док их је у

других деловима света превише.

Одговорност према води је веома важан део савремене политике и траг који

остављамо за собом, имаће утицај на садашње и будуће генерације. Међусобна

сарадња у проналажењу одрживих решења глобалних, социјалних, еколошких и

економских изазова намеће се као императив опстанка цивилизације.

Приступ воденим ресурсима мора да обухвата дефинисање политике и стратегије

њиховог одрживог коришћења, као и дефинисање законодавно-правног оквира за

њихово ефикасно спровођење.

Блиски Исток и Северна Африка су водом најсиромашнија подручја у свету.

Пустињска клима и недостатак падавина чине становништво у потпуности

зависним од подземних и површинксих вода Нила, Јодрдана, река Тигар и Еуфрат.

Историјски, ови водотокови су били довољни да задовоље потребе невелике

популације. Међутим, од 1950. године, овај регион бележи популацијски „бум“, те

је број становника нарастао на око 300 милиона-скоро колико и водом богате

Сједињене Америчке Државе.

Насупрот утврђеном мишљењу, најважнији природни ресурс Блиског Истока и

Северне Африке није нафта, која доноси милијарде долара сваке године, него –

вода.

1. Вода као житвотна средина и основ живота

Током историје, реке и потоци , језера и подземне воде обезбеђивали су изворе

воде за пиће, прање, пољопривредну производњу, транспорт, одлагање отпада,

рекреацију и производњу енергије.

Највероватније се и најранија фаза човековог биолошког и културног развоја

дешавала дуж обала река .

Вода представља добро у општој употреби на које право имају сви, али се никако

не може третирати као дар природе којим се слободно располаже. У свету и код

нас водено богатство се мерило према укупној количини доступне воде. Међутим,

након све учесталијих инцидената насталих као последица загађења вода, дошло

се до закључка да је квалитет воде битнији елемент за процену расположиве

количине од укупне количине водене масе.

Вода је један од елемената животне средине од којег највише зависимо а према

којој се понашамо крајње неодговорно. Значај воде за људе, тј. за живи свет

уопште, веома је велик, почев од тога да је вода услова живота. Вода је неопохдна

за одржавање биљног, животињског и људског живота и један од јефтинх извора

енергије и најаважнија индустријска сировина.

Вода у животу човека одржава метаболизам. У одсуству воде живот се гаси за

неколико дана. Поред великог физиолошког и хигијенског значаја, вода има и

знатну епидемиолошку улогу.

Вода има изузетну и разноврсну примену у животу човека: служи за пиће и

припрему хране, за одржавање личне хигијене, стамбене и урбане хигијене,

користи се у пољопривреди, индустрији, сабораћају, риболову, рекреацији...

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Вода је у природи најраспрострањенији материјал и покрива 71% површине

Земље, од чега је само 2,4% слатка вода која може да задовољи већину људских

потреба.

Највећи део слатких вода налази се заробљен у леду на северном и јужном полу.

Други већи део налази се у подземним водама. Значајан део слатких вода налази

се и у атсмосфери. С обзиром да је просечно време замене подземних вода око

5.000 година, а за неке и више од 20.000 година, њихов удео у хидролошком

циклусу је једва видљив. У табели број 1 дат је приказ глобалних водних ресурса,

нихове локације, запремине, процентуалне заступљености као и потребног

времена њихове замене.

ЛокацијаЗапремина

106км3 Проценат %Време замене

(Год.)

Океани 1370 94,2 2600

Подземне воде

60 4,12 5000

Глечери 24 1,65 10000

Језера 0,25 0,016 10

Земљишна влага

0,07 0,0050,92

(11 месеци)

Атмосферска пара

0,014 0,0010,03

(10 дана)

Реке 0,001 0,00010,03

(12 дана)

Укупно 1454 100

Слика 1. Табеларни приказ глобалних водних ресурса

Веома распрострањен тренд је смањивање расположивих залиха воде по

становнику на свим континетима. Овај тренд је првенствено последица пораста

броја становника, климатских промена, пораста броја великих градова и све већег

загађивања. Велики број људских активности делује на расположивост воде и њен

квалитет, посебно у подручјима са великом густином насељености, развијеном

индустријом и интезивном пољопривредом.

О значају воде за целокупан живи свет сведочи нам и древна мисао грчког

физичара, филозофа и астронома Талеса:

„Вода је основни принцип и узор свега што постоји, из које је све настало и у коју

се све враћа. Она је бесконачна, вечна материја која се креће, згушњава и

разређује и тако настају све појаве. Где нема воде - ту нема живота. То је прва

потреба човека, коју он мора трајно да обезбеди, пре него што погчне да гради

станиште“.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

1.1. Аридна подручја и специфичности

Аридна подручја су подручја која због велике оскудице влаге немају развијеног

вегетацисјког покрова.

Иако су пустиње најпознатије по одржавању врло мало живота, оне заправо

пружају уточиште многим живим бићиам која обично остају сакривена (посебно

током дневног светла ) како би сачували влагу. Приближно једну трећину

Земљиног копна чине пустиње.

Пустињски крајолици имају стално заједничка обележја. Пустињско тло је често

састављено већином од песка, па могу бити присутне и пешчане дине. Изгледи

стеновитог терена су типични и одражавају минималан развој тла. Најнижи

делови земље могу бити равнице покривене сољу.

Еолски (деловање ветра) процеси су главни фактори у обликовању пустињских

крајолика. Пустиње понекад садрже вредна лежишта минерала која су се

обликовала у аридној околини или су били изложени ерозији.

Будући да су пустиње сува подручја, оне су идеална места за очување фосила и

људских рукотворина.

1.2. Воде у аридним подручјима

Киша у пустињама пада повремено, а пустињске су олује често силовите. У

Сахари је измерено да је једном пала 44 милиметара кише у време од 3 сата.

Велике Сахарске олује могу донети 1 милиметар по минути.

Обично се суви речни токови, названи вади, могу брзо напунити након обилних

киша, па настале бујице чине та корита опасним.

Иако у пустињама падне мало кише, оне примају воду коју земља не може упити

из једнодневних или кртакотрајних корита која се пуне кишом и снегом с

оближњих гора. Ти токови пуне корита густим блатним муљем те обично преносе

поприличну количину седимената на дан или два.

Иако се већина пустиња налази у заливима са затвореним или унутрашњим

отицањем, кроз неколико пустиња пролање „егзотичне реке“ које одводе властиту

воду изван пустиње. Такве реке продиру кроз тла и испаравају огромне количине

воде на свом путовању кроз пустиње, али задржавају свој континуитет.

Реке Нил, Колорадо и Жута река јесу егзотичне реке коју теку кроз пустињу да

доставе своје седименте до мора.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Слика 2. Токови реке Нил, Колорадо и Жуте реке кроз пустињу

Језера настају онде где има довољно киша или отопљене воде у унутрашњим

сливовима. Пустињска су језера обично плитка, привремена и слана. Будући да су

та језера плитка, имају мали нагиб дна, те јачина ветра може узроковати да се

језерске воде крећу преко много квадратиних километара.

Када се језера осуше иза њих остаје слана кора или харпан. Равна површина

састављена од глине, блата или песка обавијеног кором соли назива се сланиште.

У северноамеричким пустињама постоји више од стотину сланишта. Многе су

остаци великих језера која су постојала током задњег леденог доба, пре око 12.000

година. Језеро Боневил је током леденог доба било величине 52.000 квадратиних

метара и дубине 300 метара у Јути, Невади и Ајдаху.

Данас остаци језера Боневил укључују Велико слано језеро у Јути, језеро Јута и

језеро Савијер. Будући да су слањаче аридни рељефни облици из влажније

прошлости, оне садрже корисне трагове у проучавању климатских промена.

Рарвни терени хардпана и сланишта чине савршене стазе за трке и природне

писте за авионе и свемирске летелице. Спејс шатолови се приземљују на

сланишту језера Роџерс у бази Едварс у Калифорнији.

Слика 3. Вазухопловна база Едвардс, Калифорнија

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

1.3. Минерална богатства

У аридним земљама се као последица утицаја климе јављају геолошки процеси

који су обликовали, побољшавали или сачували нека минерална лежишта.

Подземна вода испира минералне руде и поново их таложи у подручјима близу

нивоа подземних вода.

Испаравање у аридним земљама повећава минералну акумулацију у пустњским

језерима. Сланишта такође могу бити извори минералних лежишта обликованих

испаравањем.

Испаравање воде у затвореним сливовима таложи минерале попут гипса,

различитих соли (укључујући натријум-нитрат и натријум-хлорид) и бората.

Минерали који се обликују у испаравајућим лежиштима зависе од сатава и

температуре сланих вода у време таложења.

Вредни минерали налазе се у аридним земљама и то:

бакар - Сједињене Америчке Државе, Чиле, Перуе и Иран,

гвожђе, олово и цинк – Аустрија,

кромит – Турска,

злато,сребро и уранијум – лежишта у Аустрији и Сједињеним Државама.

Неметални минерални извори и стене као што су литијум и глина такође се

налазае у аридним подручјима.

Натријум карбонат, сулфат, борат, нитрат, литијум, бром и слојеви стронцијума се

налазе у седиментима и сланим водама близу површине које су обликоване

испаравањем унутрашњих водених површина.

Нека од од најбогатији подручја нафтом на Земљи налазе се у аридним и

семиаридним подручјима Африке и Средњег Истока, иако су нафтна поља

изворно обликована у морском ареалу. Недавна климатска промена сместила је те

резерве у аридну околину.

Слика 4. Рудник сребра,злата и бакра Ескондида смештен у пустињи Атакама, Чиле

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

2. Израел - студија случаја

Израел је постојбина јеврејског народа. У њој се одиграо велики део дуге

историје тог народа од које је првих хиљаду година забележено и у Библији – ту је

обликован његов културни, верски и нацинонални идентитет. Јевреји су на том

простору живели вековима, чак и када је већи део њих натеран у изгнанство.

Оснивањем државе Израел 1948. године, јеврејски народ је поново добио

независност коју је изгубио две хиљаде година пре тога.

Главни град Израела је Јерусалим, град који означава свето место три вере:

хришћанства, јудизма и ислама.

Израела је данас једна од најприсутнијих речи у светским медијима. Ако се говори

о религији, науци, привреди, организованој војсци, култури...ова земља се ретко

заобилази.

2.1. Географски положај Израела

Израел је држава у југозападној Азији, на источној обали Средоземног мора.

Представља копнени мост који повезује три континента: Азију, Африку и Европу.

У правцу казаљке на сату, од севера ка југу, Израел се граничи са Либаном,

Сиријом, Јорданом и Египтом.

Израел има обале на Срдоземном мору, Акабском заливу и на Мртвом мору.

Највећи део територије Израела заузима пустиња Негев, око 66% површине ове

државе.

Површина Израела, нерачунајући територије које је окупирао током 1967. године

након Шестодневног рата, је око 20.770 км² , од чега 2% чини море.

Дугог и уског меридијанског облика, земља се простире дужином од око 470

километара од севера према југу и ширином од око 135 килиметара између обала

Мртвог мора на истоку и Средоземног мора на западу. Својим уским јужним

делом Израел излази на Црвено море.

Слика 5. Географски положај Израела

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Израел је подељен на шест регија - дистрикта:

Северни - 3.490 км2, 1.130.000 становника, са седиштем у Назарету;

Хафи – 854 км2, 990.000 становника, са седиштем у Хафи;

Тел Авив – 170 км2,1.730.000 становника, са седиштем у Тел Авиву;

Средишњи – 1.242. км2,1.430.000 становника, са седиштем у Јерусалиму;

Јерусалим – 557 км2, 820.000 становника, са седиштем у Јерусалиму;

Јужни – 14.387 км2,800.000 становника, са седиштем у Бер Шеви.

2.2. Природне карактеристике Израела

Иако је мали по површини, Израел одликују разнолика топографска и климатска

подручја.

Рељеф. На југу се налази пустиња Негев, затим следи Глилеја и Кармел,

све до Голанске висоравни на северу. Источно од централне висоравни

лежи долина реке Јордан која је део 6.500 км дуге Велике разводне долине.

Река Јордан тече од планине Хермон кроз језеро Хула и Галилејско језеро

све до ушћа у Мртво море. Јужно је Вади Араба који се улива у Акабски

залив, део Црвеног мора. Јединствено за Израел и Синајско полуострво су

ерозивни циркови, од којих је Рамон највећи, у пустињи Негев. Израел има

највише врста биљака по метру квадратном од свих држава медитераског

појаса.

Пешчане дине и обрадиве површине обележје су приобалних низија које се

налазе уз Средоземно море. Стеновити врхови Самаријских и Јудејских

планинских венаца у средишњем делу земље оштро пониру у долину

Јордана и Мртвог мора, места са најнижом висином на свету, - 396 м.

Површинских водених токова осим реке Јордан готово и нема, али се

наводњавањем ипак осигуравају површине за пољопривреду.

Клима. Температурна колебања су у Израелу честа, нарочито током зиме.

У вишим планинским пределима дувају јаки ветрови, температуре су ниже,

а честе су и снежне падавине. Снега има и у Јерусалиму, док у приморским

градовима Тел Авиву и Хаифи преовлађује медитеранска клима са дугим и

топлим летом и кратком, хладном и кишовитом зимом. У околини града

Биршебе и севера пустиње Негев доминира семиаридна клима са врућим

летима и хладним зимама, али са мањом количином падавина него на

Медитерану. Јужни делови Негева и регион око Араве су под утицајем

пустињске климе са изузетно топлим и сувим летима и прохладним зимама

са мало талога. Највиша температура у Азији измерена је 1942. године када

је жива на Целзијусовој скали достигла 53, 7 степени у кибуцу Тират Цви у

северном делу долине реке Јордан. Увидевши значај великог броја

сунчаних дана, Израелци користе сунчеву енергију као вид уштеде

традиционалних извора енергије. Употреба соларне енергије по глави

становника је на високом нивоу. Практично свака кућа загрева воду

помоћу соларних плоча. Од маја до септембра кише готово да нема.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

2.3. Водни ресурси Израела

Израелци данас остварују свој пројекат

„National Water Carrier“, који полазећи од

Слика 6. Natianal Water Carrier of Israel

језера Тибериас, одакле се испумпава 400 милиона кубних метара годишње,

наводњава читаву земљу, све до пустиње Негев.

У Израелу је, иначе потрошња воде по глави стновника данас три до четири пута

већа него у Палестини, на окупираним територијама под палестинском управом.

Количина воде у Цисјорданији се процењује на 800 – 850 милиона кубних метара,

а у Гази на 5.080 милионских кубних метара. Ови ресурси омогућавају Израелу

који њима доминира да компензује свој хидраулички дефицит.

Од 82% до 90% воде која се вади у Цисјодранији користи се за потрошњу

Израелаца, а Палестинци од те запремине користе 18%.

Проблем са водом је истовремено и политичко тешко оптерећен. Circulus vicosus

деструкције хидрауличких ресурса наставиће се све док опстаје утркивање за

водом.

.

Пред тензијама изазваним потрагом за водом, најконструктивнији приступ било

би усклађивање свих земаља региона које се споре звог воде, како би управљале

проблемима који се тичу квантитета и квалилтета воде.

Хитност је већ таква да државе у случајевима сукоба треба да се држе следећих

принципа:

да напусте сваку хегемонијску намеру, која је истовремено и ратоборна на

месту хидрауличких ресурса, у корист извесне интеграције или барем

сарадње у управљању расподеле сиромашних ресурса којима располаже.

Међутим, због географског положаја на коме се налази Израел у циљу спречавања

даљих конфликта са Палестином и Јорданом, потписан је уговор о изградњи

заједничког регионалног капациетета за десалинизацију морске воде, што би

смањило проблем уредног снабдевања водом у те три земље.

Након потписивања уговора почеће изградња постројења за прераду морске воде

у јорданској луци Акаба, као и монтажа првог од четири цевовода за пренос

десанилизоване воде.

Део воде добијен десалинизацијом

допремаће се у Јордан, Израел и

Палестину, а остатак кроз четири

цевовода до Мртвог мора како би се

тамо до средине овог века елиминисао

проблем суше. Процес десалинизације

би требао да осигура 22.5% потрање за

питком водом до 2015. Године.

Дугорочно гледајући, у периоду између

2040. и 2050. године, Израел планира да

инвестира близу 15 милијарди долара да

би се осигурао капацитет од 1,75

милијарди кубних метара годишње, чиме

ће се задовољити скоро 41% израелских

потреба за пијаћом водом.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у

аридними подручјима

Овако амбициозни циљ није нереалистичан за Израел. Они су били пионири у

сектору вода већ деценијама. Захваљујући њима, имамо технологију наводњавања

капањем, методу наводњавања усева која захтева знатно мање воде од класичног

наводнавања поливањем.

Израел такође обрађује велики део своји отпадних и канализацијских вода,

користећи близу 80 постот тих вода за агрокултуру, што је највећи постотак на

свету.

Са скорим откривањем резерви природног гаса уз обалу, будућност коришћења

ових постројења за десалинизацију постаје још исплатљивија и сигурнија.

Поставља се питање утицаја на околишу које Израелци морају узети у обзир.

Десалинизација може имати значајне последице на околину, а многе од тих

поседица нису потпуно јасне.

Оно што је познто јесте да за постројење за десалинизацију, па чак и она која

користе реверсибилну осмозу, емитирају значајна загађења те стварају ефекат

стакленика, што може уништити поморску флору и фауну избацивањем слане

воде и реманентне соли назад у море, а може оштетити и вредно обално

земљиште.

Слика 7. Посртројења за десалинизацију Сорек, Израел

2.4. Развој конвенционалних водених ресурса

Историја развоја водоснабдевања у савременом Израелу се може поделити у

различите фазе, почевши од једностраног развој конвенционалних водних ресурса

до потписивања споразума о подели водних ресурса са Јорданом и са

палестинским властима, све до развоја пројеката за десалинизацију морске воде.

Због тога што су приморские равнице Јудеје и Самарије имале неколико водених

ресурса, Теодор Херзл је већ замислио пренос воде из реке Јордан до обале за

наводнавање и снабдевање питком

водом. Како би се остварила ту визију,

Мекорот, фабрика воде је изграђена 1937. године, десет година пре оснивања

државе Израел.

Међу достигнућима ове компаније је био Схилоах цевовод који је води дуж „пута

Бурме“ ка Јерусалиму изграђен током 1948. године.

Између 1953. и 1955. године специјални представник САД за воде на Блиском

истоку, Ерик Џонстон, је по договору са Долином Јордан изнео план да заједно

развију водне ресурсе у сливу реке Јордан између Израела, Либана, Сирије и

Јордана.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Џонстонов план је одбијен од стране Арапске лиге. Главни пројекат у вези са

водним ресурсима у то време, међутим, био је пренос воде из Галилејског језера

до обале 1965. године. Као реакција на изградњи цевовода, Либан, Сирија и

Јордан покушали су да скрену извориште реке Јордан. Ово је био један од догађаја

који повећаних тензија које су довеле до шестодневног рата 1967. током које је

Израел освојио Западну Обалу и Голанске висоравни.

Мекорот је једна од најнапреднијих светских компанија за водоснабдевање.

Седамдесет година иновација, значајних еколошких и сигурносних изазова су

направили Мекорот светским лидером.

Кроз континуирано истраживање, експериментисање и поље иновација, Мекорот

обезбеђује сталан проток чисте воде, упркос ограничењима слаткводних ресурса,

суве климе и компликоване геополитичке реалности.

Мекорот је јединствен као водоводна компанија, и та јединственост лежи у

њеном искуству, знању, технологији и иновативним процесима за управљање, као

и третмана свих типова ресурса, било да су у питању површинске воде, подземене

воде и отпадних вода.

Слика 8. Учешће Мекорот компаније на територији Израела

Слика 9. Мекорот - Израелска национална компанија за водоснабдевање

Водовод и канализација у Израелу нераскидиво су повезане са историјским

развојем Израела. Будући да киша пада само зими, и углавном у северном делу

земље, инжињеринг је од битног значаја за економски напредак и опстанак земље.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Предузети су пројекти великих размера који се односе на снабдевање воде из река

и резерворара на северу, пројекти о оптималном коришћењу подземних вода, као

и пројекти везани за заштиту и санацију терена од преливања канализације.

Међутим најновији извештај Хидрометеролошког завода Израела показује да су

услед климатских промена укупне резерве подземних вода и језера смањене за

11%, док је доток свеже воде у Галилејско језеро смањен за чак 13%.

Историјски гледано, Израел је имао око 1.780 милиона кубних метара

конвенционалне слатке воде и сланих водних ресурса на располагању у једној

просечној години. 92 одсто од уобичајених водених ресурса сматрани су

економски употребљиво, остатак је био вишак. Уптребљив износ се састојао од

око 1,1 милијарди кубних метара подземних вода и извора и 0,6 милијарди од

површинских вода. Око 80% од водних ресурса се налазе на северу земље а само

20% на Југу. Међутим, просечна количина падавина је опала, што је вероватно

последица климатских промена, тако да конвенционални водни ресурси се сада

процењује на мање од 1.336 милиона кубних метара у једној просечној години

(аритметичка средина) током периода од 1975. године до 2011. године. Медијана

је чак и нижа - 1.202 милиона кубних метара годишње.

Недостатак и расподела свеже воде могла би додатно повећати напетости у појасу

Газе, јер се из басена Гаилејског језера водом снабдевају оба народа, а мировним

планом део воде добија и Јордан. Иначе, Галилејско језеро је добило назив по

покрајини Галилеји у којој се уједно и налази. То је највеће слатко водоно језеро у

Израелу,које се налази на 213 метара испод површине мора, што га чини другим

најнижим језером на свету.

3. Либија – студија случаја

До почетка 20. века подручје данашње Либије било је покрајина Османског

Царства. Године 1912. године, Либија је постала италијанска колонија. За време

Другог светског рата били је поприште жестоких пустињских борби. Откриће

нафте 1959. године, потпуно је преобразило до тада сиромашну земљу зависну од

стране помоћи.

Са површином од скоро 1.800.000 км2, Либија је четврата по величини држава у

Африци, а седамнаеста по реду у свету. С обзиром на површину, Либија има врло

мали број становника, а од укупно 5,7 милиона становника, 1,7 милиона живи у

главном граду Триполију.

Због високих прихода од продаје нафте и релативно малог броја становника,

Либија се сврстава у једну од најбогатијих држава у Африци. Либија има највећи

индекс људског развоја у Африци,као и највећи бруто друштвени производ по

становнику на афричком континенту.

Либија претендује да постане „рај за туристе“ и то на конту 2.100 км обале су

пуно плажа, пет локација са културним наслеђем на листи Унеска и прилачну

историјску четврт у Триполију са дивним колонијалним грађевинама.

Главне атракције Либије су изванредна историја и богата археолошка налазишта,

међу којима су остаци римског царства Лептис Магни и хеленистички град

Кирена.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

3.1. Географски положај Либије

Као што је већ речено, Либија се простире на преко 1.759.540. км2. Њена

површина је нешто мања од површине Индонезије и већа је од укупне површине

Немачке, Шпаније и Француске заједно.

Либија се граничи са Египтом на истоку, Тунисом и Алжиром на западу,

Републиком Чад и Суданом на југу и Нигером на југозападу. Северну границу

Ливије чини Средоземно море, чије се воде у близини ове државе често називају

Либијским морем.

Најсевернија тачка либије је на граници са Тунисом – Рас Ађир, најјужнија је на

тромеђи Чада, Судана и Либије. Најисточнија је Марса ер Рамла на граници са

Египтом и најисточнија на међи са Алжиром у подгорини Таслин Аџера. На

основу положаја, пружања и граница, закључује се да је Либија северноафричка,

медитеранска, сахарска и једним делом магребска држава.

Слика 10. Географски положај Либије

3.2. Природне карактеристике Либије

Рељеф. У рељефу Либије могу се издвојити три целине: Средоземно

приобаље, Либијска пустиња и Сахара. Средозамно приобаље обухвата

узак појас од границе са Тунисом до границе са Египтом. У њему је

концентрисан највећи део становништва (око 95%). У Западном делу око

Триполија истиче се плодна низија Џефара, грађена од седиментих стена,

на југу се издиже плато Џабал Нафуса висен 800 метара. Џефара се

наставља у Триполитанију, где је копно увучено и чине га бројне лагуне и

заливи. Даље се ка истоку настваља Киренајка у чијем пределу се истиче

планина Џебал ел Адхар висине 876 метара. У крајњем југозападним

деловима Либије издижу се висоравни Тасилини Аџер и Џадо. Источни и

југоисточни квадрант Либије захвата Либијска пустиња. Она је прекривена

моћним слојем кварцног песка. Ово је најсувљи и најнегостољубивији

предео Либије и Сахаре уопште. Од залива Велики Сирт до платоа Енди у

Чаду готово да нема нији једне оазе или насељених пунктова. Најнижа

тачка у Либији је Сабхат Гизајил -47 метара.

Клима. Клима у Либији је средоземна у уском приобалном појасу између

Триполија у Тобрука. Одлику је је средња јануарска температура од око 12 оC. На ово поднебље велики утицај имају ветрови кји у зимској половни

године дувају с мора на копно. Они доносе већу количину падавина, које се

смањују у правцу запад – исток. У периоду од новембра до марта у

приобаљу се излучи у просеку око 150 – 400 милиметара талога. У

планинском делу Киренајк падне и до 600 милиметара, а ка југу се нагло

смањује на свег 100 милиметара годишње. Ка унутрашњости клима

поприма типичан пустињски карактер. Средње јануарске температуре су

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

изнад 10 °C, а јулке око 35 °C. Екстремне вредности достижу и до 50 °C,

док се преко дана песак угреје на 60-70 Целзијуса. На југу Либије дува

харматан. То је изузетно сув и топао ветар. У централном и јужном делу

Либије падавине су изузетно оскудне. Годишња количина је мања од 100

милиметара. Подгрине Тибестија и Тасилин Аџера примају свега око 120

милиметара талога. Услови за живот у деловима Либије јужније од

средоземног појаса су изузетно неповољни и сурови.

3.3. Водни ресурси Либије

За Либију је карактеристичана мала количина падавина, што има за последицу

недостатак сталних река или потока, а око 20 сталних језера су слана. Повремених

и изутетно кратких токова има у приобаљу – Вади ел – Хамим, Ваци Замзам, Вади

Бај ел – Кабир и др. Распоређивање ограничених количина воде је посао због чега

је створен „ Секреаријат за бране и водене ресурсе“, а наношење штете изворима

воде се може казнити високим новачаним изворима и затворском казном.

Влада је израдила мрежу брана у вадијима, сувим речним коритима, који се

претворе у бујице после јаких киша. Ове бране се користе и као резервоари за

воду и као контрола поплава и ерозија.

Области око вадија су густо насељене јер је ту земљиште погодно за земљорадњу,

а вода се кроз бунаре доводи на површину. Међутим,у многим вадијима количина

воде у земљама опада, посебно у областима где је интезивна пољопривреда и

близу великих градских центара.

Због тога је влада преусмерила пројекте о контроли воде у подручја где ја

потражња за подземном водом мање изажена. Такође је предузела широки

пројекат пошумљавања.

Либија се сматра земљом која пати од ограничене расположивости водним

ресурсима. Скоро сви расположиви водни ресурси у Либији су мобилисани. У

последље четири деценије Либија одговара на несташицу воде развојем

специјализованих институција за воде, законодавства и изградњом капацитета.

Међусобана сарадња у проналажењу одрживих решења глобалних, социјалних,

еколошких и екеномских изазова намеће се као императив опстанка цивилизације.

Водни ресурси су од посебног значаја за економски развој Либије. Ово

истраживање представља академски покушај да се истражи допринос пројекта

Велике Вештачке Реке, као и утицај пројекта на географске и еколошке

трансформације простора, на пољпопривреду, економске активности и животну

средину.

Процес истраживања стога подразумева континуирану интерпретацију и

реинтерпретацију текстуалних и других материјала, укључујући и истраживачке

извештаје. Мере очувања и управљања ресурсима на локалном, националном,

субрегионалном или регионалном нивоу, треба да буду засноване на реално

доступним ресурсима, и да буду концпиране тако да осигуравају одрживост.

Главни извори воде су падавине и подземене воде које се налазе у четири

пешчарске издани:

Куфра,

Сирит,

Морзук и

Хамада.

Просечне годишње падавине у Либији износе око 56 мм по квадратном метру.

Конвенционални водни ресурси ускладиштени су у површинским и подземним

водама. Либија има 16 брана за скалдиштење површинских вода.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Брана Капацитет резервоара

(106м3)

Просечно алоцирање (106м3/годину)

Wadi Mejenin 58 10

Wadi Kaam 111 13

Wadi Ghan 30 11

Wadi Zaret 8,6 4,5

Wadi Lebda 5,2 3,4

Wadi Qattara 135 12

Murkus 0,15 0,15

Bin Jawad 0,34 0,34

Zaza 2 0,8

Derna 1,15 1

Abu Mansur 22,3 2

Wadi Tabri 1,6 0,5

Wadi Dakar 1,6 0,5

Wadi Jarif 2,4 0,3

Wadi Zahawuiyah 2,8 0,7

Wadi Zabid 2,6 0,5

УКУПНО 384,74 60,69

Слика 11. Табеларни приказ брана у Либији

У Либији се подземен воде деле на:

Обновљиве – које се налазе у плитким изданима,

Необновљиве – које се налазе у дубоким изданима.

Већина вода за водоснабдевање потрошача, диструбуира се из два највећа

подземна ресурса Морзук и Куфра. Ови извори чине две трећине резерви

подземних ова и налазе се на југу Либије.

Земље које поседују мало или ограничене количине плитке воде, а имају излаз на

море и океане, могу да користе технологије за десалинизацију воде, како би

обезбедиле веће количине питке воде.

У Либији као и у другим земљама третман отпадних вода значајно учтиче на

загађење и смањење резерви питке воде. Од 1963. године, Либија спроводи план

третмана отпадних вода и користи отпадне воде за наводњавање земље у

функцији пољпоривредне производње.

Пројкеција биланса вода за наредне деценије је деликатан задатак, који је

директно зависан од секторских политика у области пољопривреде, индустрије,

урбаног планирања и економског развоја.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

3.4. Пројекат Велике Вештачке реке

1953. године Либија се фокусирала на проналажењу резреви уља на југу своје

територије. Међутим уложен напор није довео до тога да Либија пронађе

планиране резерве уља, већ је довео до нечег много значајнијег. У овом делу

територије,нешто северније од град Куфра, Либија је пронашла огромно подземно

језеро врло квалитетне питке воде.

Ово откриће довело до развоја пројекта Велика Вештачка река. Пројекат је

конципиран касних 1960–их година. На основу студије изводљивости која је

завршена 1983. године донета је одлука да се започне реализација овог изузетно

важног и великог пројекта. Циљ студије је био да да одговоре на питања

економичности пројекта и које су предности у односту на алтернативна решења,

као што су десалинизација морске воде, транспорт воде кроз гасовод из Јужне

Европе и друге опције. Циљ пројекта је да се обезбеди велика количина свеже

воде за пиће и пољопривреду.

Пројекат је процењен на износ од преко 30 милијарди долара. Карактеристично за

овај пројекат је то што Либија није морала да узима кредит за његову реализацију.

Потребна средства за реализацију пројекта обезбеђена су из сектора производње,

прераде, транспорта, дистрибуције и продаје нафте.

У почетној фази реализације пројекта доминирале су стране компаније, док данас

70% реализације изводе домаће компаније и радници.

У оквиру пројекта „Велика река“ направљено је више од 4.000 километара мреже

водоводних цеви пречника четири метра.

Слика 12. Постављање мреже водоводних цеви - пројекат „Велика река“

Од Куфре, близ египатско – либијске границе, „Велика река“ иде на месо Брегу,

где се једн крак одаја према Бенгазију, а други води ка триполију и западу Либије.

Од Бреге „Велика река“ пролази кроз Аџдабију да би поред Бенгазија била

направљена два велика резервоара, један са 24 милиона кубних метара воде, а

други са 4,7 милиона кубних метара. Сервисна станица за тај крак управо је у

Аџдабији, где је такође и резервоар воде са четири милиона кубних метара плитек

воде.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Други правац овог подземног извора живота у Либији, који иде од Бреге ка

Триполију, пролази кроз Сирту, ту је један резервоар са 6,8 кубних метара воде и

други са 15,4 милиона кубних метара воде. Следећа сервисна станица „Велике

реке“ на путу ка западу земље јесте управо град Мисурта. Укупни капацитети

досада изграђених резервоара нешто су више од 60 милиона кубних метара.

Пројекат Велика Вештачка река снабдева водом две трећине грађана Либије.

Слика 13. Графички приказ пројекта Велика Вештачка река

Као што се да видети на слици број 13. пројекат је подељен у пет фаза, али до

данас су успешно завршене само три фазе.

За померање огромне количине воде биле су потребне велике количине цеви

врхунског квалитета, и у ту сврху су у Либији основане две најмодерније

компаније које се управо баве производњом водоводних цеви. Ове две компаније

данас представљају лидере у производњи водоводних цеви.

Крајњи циљ пројекта је стварање обимних свеобухватних еколошких, социјалних

и економских бенифиција за либијски народ. Пројекат је финансиран од стране

Гадафијеве владе. Његова намера је била да новацем од продаје нафте направи

велики вештачку подземну реку.

Гадафи није успео да завшри свој пројекат до краја, али је успео да постави 2.820

километара дуг систем подземних цеви.

Пуковник Гадафи је овај пројекат називао „осмим светским чудом“.

Пројекат Велика Вештачка река представља један од највећих градитељских

достигнућа у историји човечанства.

Од почетка пројекта вода се постепено доводила до резервоара:

11. септембра 1989. године – резервоар у Аџдабији,

28. септембра 1989. године – резервоар Гранд Омар Мукхтар,

4. септембар 1991. године - резервоар Гхардаиа,

28. август 1996. године – резервоар Триполи,

28. септембра 2007. године - Гхариан резервоар.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Слика 14. Слика пројекта резервоара Гранд Омар Мукхтар, јужно од Бенгазија

3.5. Фаза I и фаза II пројекта Велика Вештачка река

Прва и највећа фаза, обезбеђујући два милиона кубних метара дневно дуж 1.200

километара цевовода од Ас-Сафира и Тазерба до Бенгазија и Сирте, преко

Аџдабија, званично је отоврена у августу 1991. године. То је био масиван

подухват, који је користио четвртину од милион обезбеђених бетонских цеви, 2,5

милиона тона цемента,85 милиона кубних метара ископа, завршен је са укупним

трошковима од 14 милиона долара.

Тазербо резервоар се састоји од производње и посматрања бунара и приноси око

милион кубних метара дневно по стопи од 120 литара/сат по бунару. Од 108

бунара користе се њих 98, док су остали у приправности.

Систем мрежа преноси воду до 170.000 кубних метара складиштеног простора

челичног резервоара. Одатле, главни преносни систем се усмерава 256 километара

на север, до два резервоара сличнх капацитета на Сарир, где је лоцирана друга

фаза водоснабдевања. Овде се производе додатних милион кубних метара,

користећи 114 бунара од укупно 126, по просечној стопи протока од 102

литара/сат по бунару. Бунари у Тазербу и Сариру су на дубини око 450 метара и

опремљени су потапајућим пумпама које су смештене на дубини од 145 метара.

Од Сарира, два паралелна цевовода преносе сада хлорисану воду до резервоара

Аџдабија, капацитета четири милиона кубних метара, 380 километара на север. Из

овог резервоара вода протиче кроз два цевовода, један према западу до Сирте, а

други према северу до Бенгазија.

Капацитет резервоара у Сирти је 6,8 милиона кувбних метара а капацитет

резервоара у Бенгазију је капацитета од 4,7 милиона кубних метара. Поред ових

резервоара,у Сирти је смештен и резервоар од 37 милиона кубних метара и

резервоар од 76 милиона кубних метара у Бенгазију и њихова функција је да буду

складиште воде у периоду лета или у случају суше.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Друга фаза доноси милион кубних метара дневно из региона Феззан који се

налази у плодној равници Јеффара на западном приобалном појасу, као и уједно

обезбеђује снабдевање Триополиа.

3.6. Фаза III пројекта Велика Вештачка река

Фаза III је подељена на два главна дела. Прво, планирано је проширење постојеће

фазе I система, додајући додатних 1,68 милиона кубних метара дневно, уз 700

километара нових цевовода и нове пумпне станице за производњу капацитета од

3,68 милиона кубних метара дневно.

Други део подразумевао је снабдевање Тобрука, што је захтевало изградњу

резервоара јужно од Тобрука и постављање додатних 500 километара цевовода,

Последње две фазе пројекта укључују проширење дистрибутивне мреже, заједно

са изградњом цевовода који повезује Аџдбиј резервоара у Тобрук, и коначно

прикључење Сирте и источних и западних система у јединствену мрежу.

3.7. Утицај Велике Вештачке реке на пољопривреду и индустријску делатност

„Велика река“ ће омогућити да више од 135.000 хетара плодног земљишта буде

продуктивно, са производњом 270.000 тона житарица, 760.000 тона сточне хране и

обиља воћа и поврћа. То даљ има за циљ повећање запошљавања радне снаге у

руралним пределима и смањује мигације становништва према урбаним центрима.

Национална производња говедине, овчетине, млека и мелчних производа треба да

буде повећана. Такође, предвиђа се и раст у сектору прехрамбене индустрије, што

отвара нова поља запошљавања и додатно ће смањити незапосленост.

Преоко 80% воде и „Велике реке“ користи се за наводњавање у пољопривреди.

Посебан значај овог пројекта у области пољопривредне производње, огледа се у

заустављању пада пољопривредних активности у областима близу мора, где је

продор морске воде у подземне резерве плитке воде изазвао раст саланитета

пољопривреног земљишта и немогућност коришћења за пољопривредну

производњу. Домаћа пољопривредна производња посебан значај има по питању

безбедности хране и стабилизацији цене хране.

Осим за пољопривредну активност „Велика река“ има и огроман значај за развој

индустрије. Индустрија користи око 10% воде из система за сопствене потребе.

Развој индустрије посебно добија на важности када се посматра у светлу смањења

резерви нафте и правовремене реиндустрализације земље.

Не постоји економска активност која нема утицаја на животну средину. Тако и

пројекат Велике Вештичке реке има позитивних и негативних утицаја на

екологију Либије.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Негативни утицаји су првенствено у великом повећању употребе пестицида и

хебрицида у пољопривредној производњи, као и смањење резерви питке воде из

дубоких необновљивих извора.

Позитивни утицаји на побољшању стања животне средине су вишеструки, а

највећи је у повећању вегетационог покривача, продужетку вегетационог процеса,

очувању биодиверзитета и смањује ерозију тла.

3.8. Десалинизација морске воде у Либији

Како је у Либији расла потражња за свежом водом, од 1960-их Либија се

окренула процесу десалинизације морске воде, сматрајући то добрим решењем да

се подмире потребе за овим ресурсом.

Десалинизација морске воде се може постићи на два основна начина. Један од

начина је термална филтрација, која укључује процес дестилације,а други начин за

десалинизацију морске воде је мембранска филтрација, која укључује обрнуту

осмозу.

У Либији се обе технике користе од раних шездесетих година. У Либији је

становништво махом концентрисано у Медитеранској приобалној зони, где је

клима умерена, земљиште плодно и где су индустријске активности развијене.

Овај вид концентрисања становништва довео је до тога да се јавио проблем у

водоснабдевању пренасељених подручја.

У почетку су изграђена многа постројења за десалинизацију, али нека од њих

данас још увек нису пуштена у рад.

Локација Пројектовани капацитет

Број јединица

Пуштена у погон

Почетак градње

Тренутни капацитет

Дерна 9000 2 1975 1973 4000

Бенгази 24000+24000 4+4 1976+1978 1974+1976 10000

Триополи 23000 2 1976 1974 4000

Тубрук 24000 4 1977 1975 8000

Соуса 13500 2 1977 1975 2500

Хонес 40000 4 1980 1977 25000

Мисрата 30000 3 1987 1982 25000

Бомба 30000 3 1988 1984 18000

Сирит 10000 1 1986 1985 9000

Зилитн 30000 3 1992 1989 20000

Тубрук 40000 3 Гради се

Соуса 10000 2 Гради се

Триполи 10000 2 Гради се

Дерна 10000 1 Гради се

Слика 15. Табеларни приказ постројења за десалинизацију у Либији

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Тренутно се користе најсавеменије технологије у постројењима за десалинизацију

у градовима дуж Либијске обале. Међутим, у односу на неактивна постројења,

годишња производња постојећих јединица одражава се дефицитом према укупној

потражњи потребне свеже воде.

Десалнизације морске воде је изузетно подржана од стране либијске владе због

способности да превазиђе проблем водоснабдевања становништва, упркос томе

што захтева велике почетнее инвестиције. Тако је повећање броја постројења за

десалинизацију дуж обале у градовима Тубрук, Сирти и Бегази имало позитиван

ефекат у остваривању дугорочне одрживости снабдевања водом и стабилном

екеономском развоју.

3.9. Третирање отпадних вода

Од 1963. године, Либија је имплементирала функционалан план третирања

отпадних вода. Велики део овако третиране воде је планира да се користи за

наводњавање пољопривредних површина.

Предност овог плана је у томе што је цена допремања воде до пољопривредних

подручја мала из разлога што су пољопривредне површине били смештене у

околини постројења за прераду отпадних вода.

Међутим, овај план је захтевао и рада на плану из образовно – здравствене

области како би се јавности уверила да коришћење ове воде за наводњавање.

пољопривредних површина нема никаквих негтивних последица по саму средину

и пољопривредне производе

Пољопривредни произвођачи су такође оклевали да искорсите овај начин за

наводњавање својих пољопривредних земљишта.

У периоду од 1965. године до 1975. године забележен је благи пораст коришћења

планираних капацитета и износио је 6500 кубних метара по дану.

Након овог периода забележен је велики пораст коришћења планираних

капацитета, од 1975. године до 1985. године, на 16.000 кубних метара по дану, а

затим на чак 485.735 кубних метара по дану у периоду од 1985. године од 1995

године. Након овог доба, примећене је драстичан пад у коришћењу планираних

капацитета, и према многим показатељима и даље је у паду.

3.10. Иригациони систем „Гарабули“

Иригациони систем „Гарабули“ изграђен је у пустињском пределу Либије, 60

килиметара источно од Триполија.

Систем је изграђен са намером да се обезбеди водоснабдевање 1.050 фарми.

Систем је осмишљен на тај начин да се водоснабдевање обавља из бунара.

Сам пројекат је подразуемево уједно и градњу путне мреже, електрификацију

подручја и озелењавање постојећих фарми.

 

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Слика 16. Иригациони систем „Гарабули“, Либија

Иригациона мреже се простире на подручје од 32.000 хектара. Као што је већ

напоменуто, систем се снабдева из бунара, којих на овом подручју и у оквиру овог

система има укупно 132. Бунари се налазе на дубини од 200 – 400 метара, и

капацитета су од 20 – 50 литара по сату. Укупна дужина бунара изности 35

километара. Дужина цевовода за овај систем износи укупно 506 километара.

На овом подручју на коме је разграната иригациона мрежа, налазе се два

пољопривредна центра.

3.11. Фабрика за десалинизацију морске воде Абутараба

За изградњу овог постројења било је потребно постављање две ХДПЕ цеви за

усисавање морске воде дужине 639 метар и 629 метара, пречинка 1,4 метара, као и

две ХДПЕ цеви које служе за хлорисање дужине 640 метара и пречника од једног

метра. Цеви су се постављане на дну мора, уз помоћ бетонских прстенова (сидра и

блокова), и затим су повезане са постројењем за прераду морске воде у питку.

Слика 17. Процес постављања усисних цеви постројења Абутараба

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

4. Алжир – Студија случаја

. Алжир је држава у северној Африци на медитерану између Марока и Туниса.

Глани град државе је Алжир, док између осталих важних градова треба

напоменути Оран и Константин. Алжир је такође један од главних извнозника

нафте и природног гаса у подручју.

4.1. Географски положај Алжира

Алжир је највећа држава у

Африци. Налази се у

северозападној Африци, у

средњем делу Магреба са

излазом на Средоземно море на

северу. Граничи се са Тунисом

на североистоку, Либијом на

истоку, Нигером на југоистоку,

Малијем и Мауританијом на

југозападу, и Мароком на

западу. Алжир је највећа држава

у Африци, највећа Арапска

држава и највећа држава

Медитеранског басена. Укупна

површина државе је 2.381.740

квадратних километара.

4.2. Природне карактеристике Алжира

Географске регије Алжира, паралелне су са обалом Медитерана. Дуж обале, у

регији Тел смељују се брдовита подручја и долине у којима се налази већина

Сликa 18. Географски приказ Алжира

плодне земље и где живи већина становништва. Дубље у унутрашњости су високи

платои који су непогодни за пољопривреду.

Ретко насељена и неплодна Сахара заузима више од 90% алжирске територије.

Међутим она је важна због богатих налазишта нафте и земног гаса. На југоистоку

територија прелази у Хогарске планине у којима се налази највиши врх земље,

2.918 метара висок Тахат.

Клима Алжира је сува и врућа, мада је обалска клима блага, а зиме у планинским

пределима могу бити оштре.

4.3. Водни ресурси Алжира

Обезбеђивање извора питке воде у Алжиру карактерише низ достигнућа и

изазова. Међу достигнућима је знатно повећање доступне воде за пиће која се

допрема из резервоара, путем десалинизације захваљујући првенствено значајним

приходима од нафте и гаса. Алжир је успе да усагласи потребне резерве питке

воде и брзог раста становништва. Значајан допринос се огледа у побољшаном

третману отпадних вода, што доводи до бољег квалитета воде на алжирским

плажама.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Број постројења за пречишћавање отпадних вода широм земље нагло је порстао са

само 18 у 2000. години на чак 113 у 2011. години, са више од 96 постројења која

су у процесу изградње.

Међутим постоје и многи изазови. Један од њих је лош квалитет услуга у многим

градовима ван Алжир са 78% градског становништва који имају повремене

прекиде у допремању свеже воде. Други изазов је загађење водних ресурса.

Такође,велики проблем је и поновна употреба пречишћене воде од стране

становништва.

Према подацима Уједињених Нација, 84% Алжираца је имало приступ

побољшаним изворима воде у 2010. години. Остатак становништва се водом

снабдевао махом из фонтана, хидраната, заштићених бунара и извора и то

углавном у руралним подручјима.

Само 22 посто становника у градовима има воду на располагању 24 часова

дневно, 34 посто њих располаже водом само једном дневно, 24 посто сваки други

дан, а 14 посто становништва воду има тек свки трећи дан.

У неким регионима вода долази на сваких десет дана, као што је у области

Боузегуен. Ови недостаци нису проузроковани сушом или несташицом воде, већ

због лоше изведених радова, недовршених радова, лошег одржавања и бројних

нелегалних прикључака на мрежу.

Становници складиште воду у резервоарима или канистерима у својим кућама,

или пуне канистере за воду који се налазе на кулама и то првенствено током лета.

У сетифи на североистоку Алжира несташице воде су довеле до протеста и сукоба

са полицијом.

Алжир је основао сарадњу , и обезбедио континуирано снабдевање водом уз

помоћ француске приватне компаније „Суез“.

Слика 19. Традиционална фонтана као извор чисте пијаће воде

4.4. Конвенциоанлни извори воде

Падавине у Ажиру су сезонске, тако да се површинске воде чувају у 72 резервора

са производним капацитетом од 7,4 милијарде кубних метара на годињем нивоу.

Већина ове воде користи се за наводњавање. Укупно снабдевање пијаћом водом је

око 2,8 милијарди кубних метара. Један од највећих резервоара у Алжиру је

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

сложени систем Бени Хароун у покрајини Мила, који снабдева водом за

наводњавањ и пиће 4 милиона људи у шест

провинција на истоку. Још један велики

систем је комплекс Таксебт. Он снабдева

питком водом три покрајине, укључујући

делове престонице Алжира. Најдужи

пројект преноса воде у Алжиру, назван „

пројектом века“ , врши пренос подземне

воде из Ин Салаха до Таманрассета у

Сахари, на растојању од 750 километра.

Пројекат је завршен 2011. године, са

укупном ценом од 2,5 милијарди долара.

У неким деловима Израела, као што су

долине Ел Оуед и Оуаргла, појављује се проблем са повећањем нивао воде који је

проузрокован цурењем из септичких јама. Због оваквих проблема, почев од 2005.

године, по цени од скоро 1 милијарде долара постављене су канализацијске

мреже, црпне станице и постројења за прераду отпадних вода и њихово поново

искоришћавање за наводњавање пољопривредних површина.

Загађење водених ресурса су достигла алармантан степен.

Подземене воде у непосредној близини Ажира су загађене нитратом, а подземне

воде у приобалним подручјима се загађене сланим уливањима од мора као

последица прекоморног пумпања морске воде.

У области Константина ниво манга и хлорида у води за пиће је близак нивоу који

је дозвољен од стране Светске Здравствене организације.

Мрежа за дистрибуцију воде у Алжиру дуга је 105.000 километра. Алжирска

национална компанија за водоснабдевање одржава мрежу од 50.000 километра,

као и 2.528 бунара, 72 постројења за пречишћавање воде, 1.141 пумпних станица и

4.789 резервоара.

4.5. Неконвенционални извори воде у Алжиру

Према подациам из 2011. године, Алжир је имао 15 постројења за десалинизацију

морске воде са капацитетом од 2,3 милиона кубних метара по дану. Алжир

планира да до 2019. године изгради још 43 постројења за прераду морске воде.

Подручје Оран снабдева неколико постројења за десалинизацију из разлога што

ова област посебно оскудева у доступним изворима воде.

Први погон овог типа отворен је 2005. године под именом Кахрама недалеко од

индустријске зоне Арзев.

2009. године направљено је веће

постројење са капацитетом од

200.000 кувних метара по дану

како би се обезбедио град Оран.

Највећи погон за прераду морске

воде у Алжиру,Макта, почео је са

изградњом 2010. године, са

капацитетом од 500.000 кубних

метара по дану, што га уједно

чини највећим постројењем у

свету.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Пре завршетка овог постројења, фабрика Хамм у Алжиру била је највећа фабрика

за десалинизацјиу у Африци са капатицетом од 200.000 кубних метара по дану.

Слика 20. Град Оран који се у потпуности ослоања на прераду морске воде као главни извор воде

Приоритет државе је поновна употреба третираних отпадних вода за наводњавање

пољопривредних површина. Влада је издала уредбу, којом наводи процедуру за издавање

дозволе за употребу ове воде за поновно коришћење.

Међутим од 2010. године, само се 510 хектара наводњава путем прерађених отпадних

вода.

4.6. Брана Оуркисс

Брана и акумулација Оуркисс се налази на око 600 километара југоисточно од

главног града Алжира. Брана и акумулација се налази у склопу система за

водоснабдевање Бени Хароун ( систем брана и цевовода за снабдевање водом

источног Алжира).

Намена бране и акумјулације је водоснабдевање и обезбеђивање воде за

наводњавање региона Оум Ел Боуагхи. Због лоше геологије у тлу испод сам бране

и акумулационог простора, као и лоших карактеристика глине предвиђене за

изградњу водонепропусног тепиха.

Усвојено је решење постављањем водонепропусног тепиха у боковима и на

простору испред саме бране.

Водонепропусни тепих се састоји од два слоја геотекстила и јеног слоја

геомебране 2,5 милиметара дебљине, између њих. Испод и изнад њих се поставља

слој филтерског материјала. Завршни слој представљ заштиту тепиха и изводи се

од сланог камена.

Слика 21. Изградња бране и акумулације Оурскисс

Површина којом се облажу бокови акумулације и простор исрпед преградног

места чинио је површину од 55 хектара

Овај пројекат због специфичности пројектног решења и технологије израде

представљ један од ретких у свету.

.

Специфичности и проблеми снабдевања водом у аридними подручјима

Закључак

Вода је одувек за човека била симбол живота. Свежа вода је ресурс есенцијалан и

за све облике људских активности. Развој цивилизације најуже је повезан и са

тежњом да се вода искористи за потребе наводњавања. Тако је и управљање

водним ресурсима Израела и Либије, један од најбољих показатеља светске

стратегије будућности.

Десалинизација може имати значајне последице по околину, а многе од тих

последица нису потпуно јасне. Оно што је познато јесте да постројења за

десалинизацију, па чак и она која користе обрнуту осмозу, емитирају значајна

загађења те стварају ефекат стаклене баште, што може уништити поморску флору

и фауну избацивањем слане воде и реманентне соли назад у море, а може

оштетити и само земљиште.

Израел је једна од водећих држава у свету у погледу пројекта водообнављања, тј.

пречишћавања отпадних вода, са преко 120 активних постројења.

Што се Либије тиче „ Велика Река“ је највећи водени транспортни пројекат до

сада. Када буде завршен, кроз цевоводе ће пролазити више од шест милиона

кубних метара воде дневно, преко пустиње до приобалних подручја на северу,

занатно повећавајући количину обрадивог земљишта.

Ово је вероватно једно од оних ремек дела инжињерства која су позната

човечанству и које омогућава да људска бића каналишу воду из великих

подземних извора у пустињи, за задовољење потрбе за водом читаве једне нације

од пет милиона људи.

Из више од 1.300 бунара избушених у пустињи, допрема се преко шест милиона

кубних метара воде дневно, што је довољно за снабдевање преко 1.000 литара по

особи у току дана.

Литература

1. Water From The Sea: The Risks And Rewards Of Israel's Huge Bet On Desalination

2. "Water Authority chief warns of possible shortage in 2008." Haaretz. July 2, 2007.

3. "Zalul protests against the Shafdan's plan to construct a thermal plant that will cost

957 million shekels.alem Post, 25 March 2010

4. Bassok, Moti (1 January 2010). "GDP, jobs figures end 2009 on a high". Haaretz.

Retrieved 17 October 2012.

5. Rolnik, Guy (31 December 2009). How another Giant] " כך ביזבזנו עוד משבר ענק "

Crisis was Wasted]. TheMarker (in Hebrew). Retrieved 17 October 2012.

6. "Israel invited to join the OECD" . Retrieved 21 May 2007.

7. OECD members vote unanimously to invite Israel to join . BBC News (10 May

2010). Retrieved on 8 September 2011.

8. "Members and partners" . Organisation for Economic Co-operation and

Development. Retrieved 15 October 2012.

9. "What's Next for the Startup Nation?". Retrieved 15 October 2012.korot. "Message

from the Chairman of the Board, Eli Ronen."

10. "Government mulling plan to upgrade Dan Region's sewage system." Haaretz. April

08, 2008. February 2006.

11. Stevović S., Stamatović M, Ivanović G., Methodological approach and artificial

intelligency application as solution for environmental conflict related to large dams,

Dams and Reservoirs under Changing Challenges ICOLD 2011, 785-791 od ukupno

887, ISBN-13: 978-0-435-68267-3, Publisher: Taylor&Francis Group,

www.icold2011.ch/en

12. Svetlana Momir Stevović, Zorica Milovanović, Milan Stamatović, Sustainable

model of hydro power development - Drina river case study, Renewable &

Sustainable Energy Reviews, ISSN - 1364-0321, DOI 10.1016/j.rser.2015.05.016,

Volume 48 (2015)

13. Stevović Svetlana, Milovanović Zorica, Milajić Aleksandar, New methodological

approach in techno - economic and environmenral optimisation of sustainable

energy production, Thermal Science, ISSN 0354-9836 (printed edition), Year 2010,

Vol. 14, No. 3, pp. 809-819, DOI: 10.2298/ TSCI10051 0007S, ISSN 2334-

7163 (online edition), www. http://thermalscience. vinca.rs/

15. Svetlana Stevović, A New Mehtod for Determining Hydro Developments, Journal

Hydro Review Worldwide - USA, Volume 6, Issue 1, March 1998. ISSN 1072-9542

16. Svetlana Stevović, Environmental protection management in hydro power

engineering, Endowsment Andrejević – Library Special Edition, ISBN 86-7244-

515-5. Beograd 2006.

17. "State inquiry commission to investigate Israel's water crisis." Haaretz. July 30,

2008.

18. "C'tee urges changes to water economy" , Jerus

19. Zalul Environmental Association.

20. www.wikipedia.rs.

21. www.singidunum.ac.rs