1.Pod markentingom se najčešće smatra reklama, ali ona je samo deo širokog spektra aktivnosti koje marketing obuhvata. Marketing je reč (kovanica) anglosaksonskog porekla. Čine je reči market – tržište (pijaca) i ing – sufiks, nastavak za glagol koji osnovnoj reči daje više značenja. Neposredni prevod na srpski bi bio „stavljanje na tržište“ ili „stvaranje tržišta“. Pojam marketing se kod nas još prevodi i kao: „tražnja“, „utrživanje“, „tržištenje“, „tržišne šanse“, „poslovanje na tržištu“ itd., ali izvorni termin se kod nas odomaćio i u širokoj je upotrebi. Marketing je, može se reći, poslovna funkcija, koja prepoznaje neispunjene potrebe i želje, definiše i meri njihovu jačinu i potencijalnu isplativost, a potom određuje ciljne grupe i tržišta koja organizacija može na najoptimalniji način da usluži. Marketingom se dolazi do odluka koje proizvode, usluge i programe primeniti na izabranim tržištima i u potpunosti je podređen

kupcima i potražnji, naravno sa ciljem ostvarivanja što veće dobiti.

Poznati naučnici i stručnjaci o marketingu kažu:

E. Brech:"Marketing je proces utvrđivanja potrošačke tražnje za proizvodima i uslugama i motivisanja

prodaje i distribucije proizvoda i usluga krajnjim potrošačima, uz ostvarenje dobiti." F. Kotler :

"Marketing je ljudska aktivnost usmerena ka zadovoljavanju potreba i želja posredstvom procesa razmene."K. Sparling :

"To jednostavno znači da svaka organizacija treba da se zasniva na zadovoljavanju potreba potrošača ili krajnjeg korisnika i da čineći to stvara profit." F. Kotler :

"Marketing je poslovna funkcija koja prepoznaje neispunjene potrebe i želje, definiše i meri njihovu jačinu i potencijalnu isplativost, određuje koja to ciljna tržišta organizacija može na najbolji način da usluži, odlučuje o tome koji proizvodi, usluge i programi odgovaraju izabranim tržištima i apeluje na sve u organizaciji da misle o kupcima.“ Institut za marketing, London :

"Marketing je upravljački proces koji je odgovoran za prepoznavanje, predviđanje i profitabilno zadovoljanje potreba potrošača."

V.J.Stenton :

"Ukupan sistem međusobno povezanih poslovnih aktivnosti namenjen planiranju, određivanju cena, promociji i distribuciji proizvoda i usluga koje zadovoljavaju potrebe sadašnjih i potencijalnih kupaca.“

F.Roko :

"Savremeni marketing označava poslovnu aktivnost koja povezuje proizvodnju sa potrošnjom na takav način da se u optimalnim razmerama zadovoljavaju potrebe društva, koje se na tržištu pojavljuju kao potražnja."

2.

Reklama (od fran. réclame, odnosno lat. reclamo – javno oglasavati) je vrsta komunikacije kojom sponsor reklama pokusava da ubedi publiku u korisnost odredjenog postupka, obicno kupovine proizvoda ili usluga. Da bi postigao ovaj cilj autor reklame se sluzi svesnim ili podsvesnim porukama, odnosno kombinacijom informacije I emocije u reklamnoj poruci, Reklamiranje se smatra delom komunikacijskog sistema marketinga, Moderno reklamiranje se razvilo sa mosovnom proizvodnjom krejem 19, I pocetkom 20 veka,

Oglasavaci se najcesce trude da povecaju interesovanje za reklamirani proizvod njegovim brendiranjem.

Slika ili ime proizvoda se ponavlja zajedno sa njegovim pozeljnim osobinama tako da se u svesti

potrosaca ustali veza izmedju robne marke I pomenutih osobina,

Jedna od najvaznijih karakteristika reklama je nacin na koji ona stize do potrosaca reklamiranog

proizvoda ili usluge. U ovo svrhu se koriste: televizija, radio, novine, casopisi, video igre, internet,

bilbordi, postanske posiljke, distribucija letaka I drugi nacini.

Pored preduzeca koja reklamiraju svoje komercijalne proizvode I usluge, narucioci reklama mogu biti:

politicke partije, interesne grupe, verske organizacije I drzavne I javne ustanove. Reklame najcesce

osmisljavaju reklamne agencije. .

3.

Pojavom interneta kao svojevrsnog fenomena XX veka tradicionalni marketing je doživeo transformaciju i prilagođavanje novom načinu razmišljanja. U domenu marketinga internet je postao novi medij koji za razliku od ranijih medija, pruža između ostalog: mogućnost personalizovane interakcije koja je brža i jeftinija; jednostavniju podršku klijentima u donošenju odluka o kupovini određenih proizvoda i usluga; kao i "24x7" komunikaciju na globalnom nivou u kojoj su nebitna geografska udaljenost i vremenske razlike. Specifičnosti interneta prenose se i odražavaju na specifičnost internet marketinga. Imajući u vidu da pristup internetu mogu imati svi, od pojedinca do velikih multinacionalnih kompanija, definisanje njihovog nastupa na internetu zavisi od cilja koji se želi ostvariti. Koncept "globalnog sela" je doveo do toga da na mreži ne postoje klasični tržišni segmenti kao što su: urbani - ruralni i lokalni - globalni. Internet je doneo još jednu veliku i kvalitativnu promenu koja se u najkraćem može nazvati: "Poslovna šansa malih". Naime, iz razloga što su sve adrese na mreži podjednako "vidljive" za ostale korisnike, došlo se do toga da se i male kompanije putem Interneta mogu uključiti u "konkurentsku utakmicu" sa tržišnim liderima, što je nezamislivo za područje klasičnog tržišta i marketinga. Kupac, od kuće, "surfujući Web-om", naručuje proizvode listajući ponude svih proizvoñača za proizvod koji ga interesuje.

4.

SWOT analiza (autor Albert S. Humphrey) predstavlja analitičku metodu kojom se definišu kritični faktori koji imaju najveći uticaj na poslovanje preduzeća na tržištu. Ona se obavlja kroz matricu koju čine 4 elementa – polja: S – Strengths (snage), W – Weaknesses (slabosti), O – Opportunities(šanse i mogućnosti), T – Threats (opasnosti i pretnje). Početna slova ovih elemenata (na engleskom jeziku) daju naziv ove metode – SWOT. Snage predstavljaju pozitivne, a slabosti negativne unutrašnje faktore. Šanse predstavljaju pozitivne, a pretnje negativne spoljašnje faktore.SWOT analiza služi za razumevanje trenutnog položaja vaše firme i definisanje strategije koju treba primeniti da bi se postigao željeni ishod i ostvarili poslovni ciljevi. Pre nego što započenete sa radom, potrebno je da definišete predmet SWOT analize (kompanija, određeni sektor, proizvod ili brend, biznis ideja, partnerstvo ili vi lično). Nakon toga treba i da odredite cilj koji želite da postignete (udvostručite prodaju u naredne dve godine, unapredite proizvod ili uslugu, dobijete bolji posao i slično). I konačno, vremenski period tokom kojeg želite to da ostvarite.SWOT analiza se koristi pre svega da biste:– svoje resurse koristili efikasnije– unapredili poslovanje– analizirali i bolje razumeli konkurenciju– otkrili nove mogućnosti i iskoristili postojeće šanse– bolje se pripremili za moguće pretnje u okruženju– napravili biznis i marketinški planKada želite da definišite svoje snage, treba da odgovorite pre svega na sledeća pitanja:– šta je to što me čini boljim u odnosu na konkurenciju i što mi pomaže da ostvarim poslovne ciljeveKada želite da definišete svoje slabosti, treba da se zapitate:– šta je to što me sprečava da realizujem zadate ciljeve i šta treba da unapredim i poboljšamAko želite da definišete šanse za svoj biznis, saznajte:– Na koji način možete da unapredite svoj posao i šta je to što vam pomaže da to postigneteI konačno, pretnje koje morate na vreme da uočite, jer će vas u protivnom usporiti na putu do konačnog cilja. I zapamtite, uvek morate da imate plan B.Dobro urađena SWOT analiza će vam pomoći da se usredsredite na svoje snage, korigujete svoje slabosti i spremni se suočite sa pretnjama umanjujući njihovo negativno dejstvo i, konačno, da prepoznate i iskoristite sve mogućnosti koje vam se ukažu.Da biste dobro uradili SWOT analizu treba da:– budete iskreni i realni kada navodite snage i slabosti– izbegavajte uopštavanja– budete precizni– budite beskompromisni– budete fokusirani na određeni segment tržišta– uzmete u obzir konkurenciju

5.

Marketinški miks uključuje aspekte i strategije marketinga koje menadžment koristi za sticanje konkurentske prednosti. Ovaj termin se izražava u obliku konceptualnog obrasca koji obuhvata elemente marketinga kao što su: Proizvod (Product), Cena (Price), Distribucija (Place) i Promocija (Promotion). Prema ova 4 elementa marketinški miks je popularno nazvan 4P (engl. Four Ps). Ovi elementi predstavljaju varijabile marketinga koje preduzeće može kontrolisati.Pored osnovna 4 elementa marketinškog miksa (4P), neki teoretičari navode da bi on trebao biti proširen sa još tri P koji se tiču marketinga usluga, a to su: Ljudi (People), Proces (Process) i Fizičko okruženje (Physical environment). Bums (Booms, B.) i Bitner (Bitner, J.) su bili glavni zagovornici ova dodatna 3P te su oni bili ti koji su ih, nakon što je slavni Filip Kotler (Philip Kotler) 80-ih godina 20. veka predložio javnu raspravu na tu temu, konačno uveli u upotrebu.

Efektivan marketinški miks mora da ispunjava 4 uslova:

da bude prilagođen potrebama mušterija;

da kreira određenu konkurentsku prednost;

da njegovi elementi budu dobro kombinovani;

da bude usklađen sa raspoloživim resursima firme.

Danas postoji praksa preobražaja koncepta 4P u koncept 4C. Glavna karakteristika tog koncepta (4C) jest da je orijentisan pretežno na potrošača. U tom kontekstu, svoju adekvatniju primenu ima umarketinškim nišama. 4P koncept je zamenjen 4C konceptom na način i sa ciljem da zadovolji potrošača te da mu se što više približi. U tu svrhu, elemenat Proizvoda (Product) zamenjen je elementom Potrošača (Consumer), Cena je zamenjena Troškom (Cost), Udobnost, odnosno Pogodnost (Convenience) zamenjuje Distribuciju (Place), a umesto Promocije (Promotion), kao zadnjeg P u nizu, ubacila se funkcija Komunikacije (Communication). Dakle, elementi 4C glase:Potrošač (Consumer): ističe se usmerenost na potrošača te zadovoljenje njegovih potreba. Ovaj elemenat je protivan masovnom tržištu, već se prilagođava svakom potrošaču ponaosob;Trošak (Cost): svi oni dodatni troškovi osim cene koje potrošač ima kupujući određeni proizvod ili uslugu. Ti troškovi mogu biti novčani i nenovčani. Npr., ukoliko potrošač odlazi na letovanje on će, pored cene koju plaća za polupansion, imati još neke troškove koji nisu uključeni u tu cenu, kao na primer, troškove benzina do destinacije, troškove za dodatne usluge koje će koristiti na putu do destinacije (putarine, prehrana itd.) - to su novčani troškovi. Osim njih postoje i nenovčani troškovi, kao na primer, utrošeno vreme, zatim oportunitetni trošak odlaska na letovanje (jer je potrošač mogao svoje vreme drugačije provesti da nije otišao na letovanje) i slično;Pogodnost (Convenience): kod 4C koncepta pogodnost kupovine zamenjuje distribuciju koja u ovom modelu gubi smisao. Marketer mora da razmišlja na koje će sve načine potrošači dolaziti do proizvoda, tj. kako će da ga kupuju i plaćaju. U današnjem svetu postoje različiti načini kupovine. Kupac može svoj omiljeni proizvod bez previše truda i fizičkog napora kupiti iz vlastitog doma, pa čak i iz fotelje. Postoji mogućnost kupovine preko Interneta, putem telefona, kataloga, plaćajući kreditnom karticom i slično;Komunikacija (Communication): poželjno je koristiti komunikaciju umesto promocije proizvoda ili usluge. Komunikacija je širi pojam od promocije. Omogućava da umesto agresivnog pristupa promocije proizvoda, marketar stvori jednu interaktivnu komunikaciju sa potencijalnim potrošačem.