Martina Marinelli - Carobni Zvuci Valcera

8/21/2019 Martina Marinelli - Carobni Zvuci Valcera

1/42

Zvoncica&Foxy

~ 1 ~Bosnaunited


2/42

Zvoncica&Foxy

Martina Marinelli

ČAROBNI ZVUCI VALCERA

~ 2 ~Bosnaunited


3/42

Zvoncica&Foxy

Vest da je izvesna Danijela Nunes dobila za svoj prvi roman nagradu

u vrednosti od sedamdeset hiljada evra Sandina je čula na jutarnjimgradskim vestima dok se spremala za posao.

Znajući za česte kuloarske priče o uplitanju lobista ambicioznihizdavača u animiranju članova žirija da nagradu dodele kandidatu iznjihove „ergele”, nemalo se iznenadila što je ona pripala osobi za čije imenikada dosad nije čula.

Nameravala je da se o njoj raspita kod Sesilije, svoje koleginice skojom je radila u biblioteci, budući da se ova honorarno bavila pisanjemknjiževnih kritika za novine „Paseo TT”, čija se redakcija nalazila u istoj

zgradi.

Imala je još jedan razlog zbog kojeg se nije interesovala za drugiposao, važniji od svih, o kome nikada nikome nije pričala, niti jepomišljala da to učini.

Činjenica da se dva sprata iznad njene kancelarije nalazio Edgarovtonski studio značila joj je mogućnost da s njim održava kakav-takavkontakt, budući da je imala priliku da ga relativno često sreće uposlovnom klubu, u koji je većina zaposlenih svraćala na ručak ili piće.

Edgar je među njenim koleginicama u biblioteci imao tretman

dragog posetioca i prijatnog sagovornika, koji je povremeno svraćao kodnjih, uglavnom se interesujući za nova izdanja muzičkih časopisa ibiografije svetskih velikana muzike.

Za nju je bio njena najveća čežnja, nada i neispunjeni san.

Ušavši u kancelariju zatekla je u živom razgovoru Sesiliju i Manuelu,stariju koleginicu zaduženu za ažuriranje kataloških podataka.

- Uh, kako bi mi dobro došlo tih sedamdeset hiljada evra! - glasno jeuzdahnula Sesilija. - Kupila bih kamp-prikolicu i putovala po celoj obali nemisleći na paprene cene hotelskih soba. Ne bih se ovako mučila i štedelacelu godinu da bih to sve potrošila na jednom ih dva mesta, ostajući da

~ 3 ~Bosnaunited

Iako je većina njenih kolega sa studija književnosti, koji su sepozapošljavali u prosveti ih novinarstvu, gledala sneskrivenim sažaljenjem kada bi im rekla gde radi, ona se već tolikonavikla na tu atmosferu „akademske'' tišine, da se nije previše niinteresovala da nađe neki dinamičniji angažman. Štaviše, bilo joj je sasvimugodno da pretežan deo radnog vremena provodi u kontaktima sačitaocima biblioteke, čitanju knjiga ili praćenju aktuelnih informacija onovim izdanjima.


4/42

Zvoncica&Foxy

uzdišem za svim onim slikovitim pejzažima koje sam gledala iz voza ihautobusa.

- A tek kako bih se ja nauživala s toliko novca! - dobacila je Manuela,

otresita pedesetogodišnjakinja, koja je koristila svaku priliku da njimadvema da poneki savet kako da iskoriste prednosti svojih godina i proživeih pod „punim gasom”.

- Pretpostavljam da bi sebi kupila onaj famozni đakuzi u kome sedigitalnim komandama bira temperatura, boja i miris vode, o kome sinam toliko pričala - dobacila je Sandina.

Njene poslednje reči čuo je i Antonio, urednik kulturne rubrike u„Paseu”, koga su tek tada primetile kako se, naslonjen na dovratak,smejulji na Manuelina glasna razmišljanja na šta bi utrošila poveću sumunovca.

- Drage moje, moram priznati da sam impresioniran činjenicom dajedna dama u godinama... hm... vrednim poštovanja... još uvek moje muške„sapatnike” smatra vrednim pažnje uprkos svim propagandističkimakcijama ljutih feministkinja, koje bi i samog Stvoritelja rado poslale predlice pravde, jer se usudio da naseli planetu tim beskorisnim a, po njihovuegzistenciju, neprijateljski nastrojenim bićima - primetio je sedajući zanjihov gostinski stočić.

- Nemoj misliti, momče, da i u moje vreme nije postojala ta ženskaavangarda koja danas pokušava da vas, sirotane, optuži i za sopstveni višak kilograma, koji je posledica neumerenog jela, prouzrokovanog,pogađaš, nervozom koju vi kod njih izazivate svojim ponašanjem. Žao mije ovih mladih devojaka što nasedaju njihovim „dušebrižničkim”propovedima i mladiće oko sebe posmatraju kao neprijatelje ih, unajboljem slučaju, rivale, pa se s njima bespotrebno inate i nadmeću,umesto da im strpljivo i mudro osvajaju dušu i pronalaze njihove slabetačke.

- Iz vas, draga Manuela, govori „biblijska mudrost ” jedne prave,zrele žene. Žao mi je što danas nemam vremena da s vama produbimdiskusiju na ovu inspirativnu temu. Došao sam samo da zamolim Sesilijuda mi, za sutrašnji broj „uskoči” sa jednim „vrućim” prilogom. Nadam se,

~ 4 ~Bosnaunited

- Kupila bih, naravno. Ali ne odmah. Prvo bih se bacila na„generalku” kod nekog dobrog plastičnog hirurga, koji bi mi sa telaodstranio svako „sećanje” na poslednje dve decenije života. Potom bih

prošetala do nekog „žigolo” kluba i iz kataloga „probrala” nekog „frajera”koji liči na Breda Pita iz mladih dana, pa ga povela sa sobom na put okosveta - rekla je odlučnim glasom. - A znate zašto baš takvog? Kada sambila mlada uvek su mi se udvarali neki tamnokosi, a ja sam čeznula zaplavokosim momcima.


5/42

Zvoncica&Foxy

- Koliko sam čuo, bili su fascinirani umetničkom zrelošću jednepočetnice. Tvrde da ima veoma „čvrstu” priču, stilski doteranu i, nadasve,nadahnuta - primetio je Antonio.

- Da, „nadahnutu” - ponovila je njegove reči Sesihja s ironičnimizrazom na licu, što Sandini, a ni Antoniju, nije promaklo.

- Oh, opet ti sa svojim nemogućim ukusom! Zar nisi sama maloprerekla da je Nunesova zaslužila tu nagradu? - prigovorio joj je Antonio.

- Ne poričem to, samo... Ne bih poželela da sam na njenom mestu.

- Ne bi poželela sedamdeset hiljada evra?! Sumu koja ti može rešitimnogo problema u životu? A da ne pričam o slavi, uvažavanjima uumetničkim krugovima...

- Sve joj to ne vredi ništa. Ona je jedna duboko nesrećna, poraženažena - zaključila je Sesilija tvrdim glasom.

- Oh, anđeli! Sesil, draga, mislio sam da se baviš književnomkritikom, a ti prešla u vidovnjake - zadirkivao je Antonio. - Odakle ti idejada je ona nesrećna žena i šta uopšte znaš o njoj kada je niko dosad nije ni

video? - Dovoljno mi je ono što sam u njenom romanu pročitala između

redova. Od prve stranice mi je bilo jasno da je to njena intimna tragičnaljubavna priča, koju je nevešto pokušala da sakrije, smeštajući je u davnoprošlo doba kolonijalizma. Ovo je jedna od onih knjiga koje bih svrstala užanr „autorske psihoterapije”.

- E, ti si načisto otkačena! Šta ima strašno u tome čak i ako jekoristila autobiografske elemente u građenju priče? - čudio se Antonio.

- Nema ništa strašno, ali me ožalošćuju njeni zaključci i razrešnica

na kraju knjige. Očigledno da nikada nije uspela da shvati u čemu je bilanjena greška u odnosu prema muškarcu koga je želela da osvoji.

~ 5 ~Bosnaunited

draga Sesil, da pogađaš da sam došao zbog ove Nunesove o kojoj nikogotovo ništa ne zna. U književnim krugovima su šokirani da je neko, kogasu smatrah potpunim autsajderom, „pokupio” tako vrednu nagradu. - Zarazliku od njih, mene ona ni najmanje nije iznenadila. To što su ukonkurenciji bila tri veoma poznata imena još uvek nije garancija da izanjihovih dela stoji i kvalitet vredan ovog priznanja. Koliko je menipoznato, u najužem izboru našli su se: Vanesa Valentim, odavnozaboravljena filmska diva, čiji memoari jedva zanimaju i njene nekadašnje obožavaoce; Renano Henrikes, čija kreativnost je presušila čim sedokopao visokog položaja u ministarstvu kulture i Nuno Geraldes, sasvojim novim „prežvakavanjem” biblijskih tema, o kojima bi svakiprosečan srednjoškolac umeo da dublje razmišlja. Zato me ne čudi da jeza žiri Nunesova bila pravo osveženje.


6/42

Zvoncica&Foxy

- A ti znaš u čemu je greška, iako ni nju nisi nikada videla, a kamolitog muškarca koga joj pripisuješ?! - Antonio je odmerio ne krijućinepoverenje prema njenom sudu o nagrađenoj spisateljici.

Na ove njene reči, Sandina je prebledela, osetivši duboko u sebi dato ima neke veze s njom i njenim bezuspešnim pokušajima da se približiEdgaru na način koji bi je izdvojio i, u njegovim očima, učinio važnijom odmnoštva devojaka kojima je bio okružen.

- Til si sasvim u pravu, draga - uključila se iskusna Manuela urazgovor. - Ako devojka nema „ono nešto” od čega se muškarcu zamuti u

glavi, uzalud joj sve diplome, pročitane knjige, društvena priznanja. Nekažem da duhovni sadržaj nije bitan, ali još nisam srela muškarca koga jeenciklopedija više uzbudila od jedne prosečne erotske fotografije.

- Što god bih pokušao da kažem u odbranu časti muške populacije,bilo bi neubedljivo posle ovog Manuelinog razoružavajućeg zaključka -ogradio se Antonio samokritički. - Rado bih čuo, Sesilija, šta bi ti učinila dasi na mestu „inkriminisane” Danijele Nunes.

~ 6 ~Bosnaunited

- Da, znam! - samouvereno je uzvratila Sesilija. - To je ona večnapriča o samozavaravanju jedne nesporne intelektualke da će joj duhovnapremoć biti dovoljno moćno oružje da savlada svaku svoju suparnicu kojase, za razliku od nje, u osvajanju muškarca opredeljuje za onatradicionalna, sigurna i proverena sredstva, dostupna očima. Eto, to jecela njena priča. Pokušaji hčne satisfakcije poturanjem teorije o „rečitim”iskricama u njegovim očima, kao izrazu prikrivene strasti, samo suneubedljivi surogat za izostanak prirodne fizičke reakcije muškarca nablizinu žene koja u njemu izaziva erotsku privlačnost. Nažalost, ta vrstaprivlačnosti nije u naročitoj proporciji sa stepenom inteligencije, što jejedna od tragičnih zabluda naše proslavljene spisateljice, kao i većinedevojaka s „viškom” pameti u glavi.

- Sigurna sam, pre svega, da mi ne bi palo na pamet da napišemtakvu knjigu. To vreme bih radije utrošila pred ogledalom, pitajući se šta

je to što mi nedostaje u odnosu na devojke koje s lakoćom skreću pažnju„frajera” koji im se dopada, pa bih se svojski potrudila da nekakonapravim tu potrebnu ravnotežu između privlačnosti duha i tela - Sesihjaje bila sasvim određena. - Iako nisam videla nijednu fotografiju DanijeleNunes, mogla bih se kladiti da spada u osobe kakvu prosečan muškarac,po pravilu, nesvesno bira za prijateljicu ili pouzdanu poslovnu saradnicu,iskazujući joj svako poštovanje, ali mu, u njenom prisustvu, srce nikadane ubrza rad. Nažalost, većina takvih nesrećnica veruje da će se desitičudo i da će se dotični jednog dana iznenada probuditi i shvatiti kakvu je

grešku načinio previđajući njihove vrednosti. U romanu se to još i možedesiti, ali u životu gotovo nikada. Svaka njena reč u Sandininoj glavi je


7/42

Zvoncica&Foxy

Još u vreme dok ga je gledala sa gitarom u ruci izgledao joj jedrugačiji od ostalih momaka kojima je svirka bila prevashodno zgodannačin da na sebe skrenu pažnju devojaka i takmiče se u osvajačkimuspesima kod njih.

Edgar je, kako joj se činilo, u svakom svom pokretu nosio onu retkuvrstu osećajnosti koju poseduju samo osobe rođene za velika dela,spremne da im se posvete s misionarskom energijom i istrajnošću.

Prijatno se iznenadila kada je, nekoliko godina kasnije, u jednojknjižari na periferiji našla neveliku knjigu nadahnutih ljubavnih stihova,na čijim koricama je stajalo njegovo ime.

Nije joj promaklo ni to da u svojim javnim nastupima, nikada nijepomenuo taj detalj iz svoje biografije. Činilo joj se kao da je osećaonelagodnost zbog tog trenutka slabosti, u kome je dopustio da njegovaintima izađe na svetio dana, makar to bilo i u ovako benignoj formi.

~ 7 ~Bosnaunited

odzvanjala kao udarac gvozdenog čekića. Iako je bila sasvim sigurna da seSesilijine reči ne odnose na nju, pogodile su je preko svake mere. Pravilase da je zauzeta smeštanjem vraćenih knjiga na police, nalazeći u tomerazlog da ne učestvuje u njihovoj polemici o nagrađenoj spisateljici. EdgarFininha, najpopularniji gitarista iz vremena njenih srednjoškolskihigranki, već odavno je u muzičkim krugovima bio poznat kao vlasniknajkvalitetnijeg studija za tonska snimanja. Njegov umetnički entuzijazamposebno je bio značajan za nepoznate mlade, ali talentovane bendove,kojima je neretko vršio usluge uz minimalnu nadoknadu, želeći da im,koliko je to u njegovoj moći, pomogne na putu afirmacije na javnojmuzičkoj sceni.

Nikakva ubeđivanja prijatelja i poštovalaca nisu ga mogla odvratitiod namere da napusti karijeru na samom vrhuncu popularnosti i posvetise studijskom radu. Kada je, pre tri godine, Sandina prvi put došla naadresu na kojoj se nalazila biblioteka koja je tražila dve pripravnice sazavršenim studijama književnosti, nije ni sanjala da će se, pogrešivši

sprat, naći lice u lice s momkom zbog koga joj je nebrojeno puta zadrhtalosrce, dok ga je gledala kako zaneseno prebira po žicama gitare, neprimećujući žudne poglede srećnjoškolki koje su se gurale da budu bližepozornici. Nekoliko dana kasnije dok je ručala u poslovnom klubu uprizemlju, htela je da presvisne od sreće kada joj je mahnuo rukom kao dasu stari znanci. Prvi ozbiljniji kontakt s njim desio se mesec dana kasnijekada je Edgar svratio u biblioteku da pregleda aktuelna izdanja stranihmuzičkih časopisa. Njena predusretljivost ponukala ga je da ostane s njomu dužem razgovoru, u kome joj je poverio svoje dugogodišnje zanimanje

za umetničku ličnost operske dive Luise Todi, o kojoj ima nameru danapiše knjigu. Rekao joj je da već duže vreme radi na prikupljanju


8/42

Zvoncica&Foxy

materijala o njenom životu i karijeri, uključujući i sve one pikanterije kojebi mogle zanimati širu publiku. Čuvši da ona redovno prati sva muzičkaizdanja na koja je biblioteka pretplaćena, ostavio joj je svoju vizitkartu,zamolivši je da mu javi ukoliko nađe nešto zanimljivo za njega.

Ovaj gest za nju je značio ulazak u onaj uski krug ljudi oko njega, zakoje je njegov mobilni telefon bio uvek dostupan, što je smatralaizuzetnom privilegijom i čašću.

Želeći da nađe uverljiv povod da što češće bude u njegovom društvu,nije štedela trud da na internetu pretražuje mnoštvo muzičkih sajtova,skidajući s njih vredne materijale za njegovu buduću knjigu.

Njegova bezgranična zahvalnost za ovakve prijateljske uslugedovela je do još većeg zbližavanja među njima.

Nažalost, ono za čim je sve vreme čeznula da je primeti kao ženu,izostalo je.

Ni nakon toliko vremena i sve učestalijih kontakata, Sandina nanjemu nije primetila ni najmanji nagoveštaj da bi se to moglo uskorodesiti.

Sesilijina današnja polemika sa Antonijom izgledala joj je kao sostavljena na otvorenu ranu.

Mesecima je pokušavala da njegovu uzdržanost opravdava svim

mogućim razlozima, živeći u nadi da je samo pitanje dana kada će jedovoljno upoznati i shvatiti da je ona prava žena za njega i da su stvorenijedno za drugo.

Posle ovoga što je Sesilija, bez uvijanja, rekla na račun tragičnogusuda žena kojima je priroda podarila više pameti nego lepote, osećala setoliko pogođenom da je jedva čekala da ode kući, stane pred ogledalo ipažljivo prouči svoje lice. Želela je da otkrije zbog čega njegove očiprelaze preko nje bez i najmanjeg znaka interesovanja.

Nikada svoje telo nije smatrala presudnim sredstvom za osvajanje

muške naklonosti, pa nije ni imala naviku da na njemu ističe ono što binajbrže moglo da privuče tuđe poglede. Većinu aktuelnih modnihtrendova doživljavala je kao atak na žensko dostojanstvo, pa ih jeignorisala, odevajući se skladno i nenapadno.

Iako su joj Manuela i Sesilija govorile da je crna kosa čini starijom,odbijala je svaku ideju o bojenju u neku svetliju nijansu, plašeći se da ćejoj svaka druga boja oduzeti prirodnost i da će, kada stane pred ogledalo,sebi izgledati kao stranac. Divila se Sesilijinoj hrabrosti da, gotovo svakesezone, eksperimentiše s novom frizurom ih šminkom, ali se nikada nije

usudila da je, makar delom, sledi u tome. Bila je uverena da je ona oduvekbila takva: nemirna, odlučna i svojeglava. Iznenadila se kada joj je ova

~ 8 ~Bosnaunited


9/42

Zvoncica&Foxy

pokazala fotografije iz tinejdžerskih dana na kojima je neodoljivopodsećala na buduću polaznicu nekog semeništa, poznatog po surovojstrogosti vaspitača.

Tada joj je Sesilija, smejući se, objasnila da je imala veomapatrijarhalno nastrojene roditelje, koji su joj zabranjivali čak i lak nanoktima, a kamoli ekstravagantne frizure ili odeću, dok ne završi studije ipočne da živi o svom trošku. Smatrali su da je potreba za nečim takvimizraz unutrašnje nestabilnosti i nezrelosti, zbog čega su istrajavali ukrutosti svog stava.

Kada se oslobodila njihovog tutorstva, Sesilija je osećala veću radostnego kada je odbranila diplomski rad.

Od tada je počela da se upušta u najsmelije eksperimente sa svojim

izgledom, smatrajući to samo radosnom igrom koja joj pruža neophodanosećaj unutrašnje slobode.

Sandina se toliko navikla na iznenađenja koja im je ova svaki danpriređivala svojim smelim odevnim kombinacijama, da je nije moglazamisliti drugačijom, pa ipak, sebe nije mogla nikako da zamisli u takvojulozi, ma koliko joj se ponekad činilo da bi joj neka od njenih kratkihtesnih suknji ih bluza s dubokim dekolteom odlično pristajala.

Izašavši do toaleta, zastala je pred ogledalom, setnim pogledomposmatrajući svoje lice. Nikada joj se nije činilo tako beznadežno obično i

bezbojno.

Kroz glavu su joj prošla savršena lica onih devojaka s naslovnihstrana „Kosmopolitena”. Nikako joj nije bilo jasno kakvim čarobnimpotezima četkice mogu da se dobiju onako izražajne oči i usne. Bila jeuverena da je reč o nekoj posebnoj tehnici, dostupnoj samo onimsrećnicama s najdubljim džepom.

I kada bih pokušala da se tako našminkam, čini mi se da bihizgledala smešno i neprirodro, kao one glumice iz tradicionalnih

japanskih pozorišta, pomislila je rezignirano. Rado bih zamolila Sesiliju dami to učini, onako, kao u šali, ali se plašim da će primetiti da se iza te moježelje nešto krije. Neće joj biti potrebno previše mozganja da se setiEdgara, budući da je to jedini muškarac koga pominjem u našim ćaskanjima u kancelariji. Umrla bih od stida kada bi otkrila da prema njemunisam ravnodušna.

~ 9 ~Bosnaunited


10/42

Zvoncica&Foxy

Ušavši u stan, Edgar je jedva stigao da na pod spusti svoj kožniranac, kada se oglasio telefon.

Digao je slušalicu, očekujući da ga, po običaju, traži neko od mladih

muzičara u želji da rezerviše termin u njegovom studiju. - Hej, je li sunčano vreme u Lisabonu? - čuo je s druge strane glas od

koga bi mu srce uvek „preskočilo” od uzbuđenja.

- Solanž?!! Ti?! - uzvratio je radosno, kao i uvek, na njeno uobičajenopitanje, koje je bilo neka vrsta „šifre” među njima, sa značenjem: „Uskorost ižem, pa želim da proverim da li ćeš biti kod kuće toga dana i da li seraduješ mom dolasku”.

- Edgare, dragi, zar sam te toliko iznenadila svojim pozivom?

- Paa... s obzirom da se nismo prilično dugo čuli...

- Oh, kada mi tako kažeš, uplašim se da ćeš jednog dana da se, namoj glas, trgneš i upitaš: „Koja Solanž?”.

- Ludice, kako ti tako nešto može pasti na pamet?! Tvoj glas dazaboravim?! - branio se.

- Kaži mi... kaži... jesi li me se zaželeo? - upitala je mazno.

- Kakvo je to pitanje? Naravno da jesam.

- A koliko?

- To ćeš tek da vidiš - „pripretio” je.

- Mmh... jedva čekam da dođem tamo.

- I ja, draga.

- Pretpostavljam da ću stići sutra oko šest popodne ako ne bude

nekih vanrednih zastoja na putu. Nadam se da te moj dolazak neće omestiu nekom važnom poslu.

- Ljubavi, ne postoji nijedan posao koji može biti značajniji od našegsusreta.

- Mila, reči biraju nas. Otimaju se same... iz srca.

~ 10 ~Bosnaunited

Gotovo nikada ga nije zvala na mobilni, izbegavajući mogućnost daga prekida usred njegovog posla u studiju ili nekog ozbiljnog poslovnog

razgovora, što bi joj, kako mu je jedanput rekla, oduzelo svaku dražopuštenog ćaskanja.

- Edgare, niko, kao ti, nije u stanju da uvek nađe pravu reč u pravomtrenutku.


11/42

Zvoncica&Foxy

Iako je sebe nebrojeno puta prekorevao za tu vezu koja nije imalanikakvu budućnost, bilo je dovoljno da samo čuje njen senzualni glas kroz

slušalicu i da istog trena zaboravi da je ikada i pomislio na tako nešto. Okolnost da je Solanž bila starija od njega nepunih sedam godina u

njegovoj svesti je figurirala samo kao uzgredna činjenica. Saznao je to tekkada je već duboko zašao s njom u vezu. Uostalom, kao i neke druge,mnogo važnije stvari.

Nikada je ne bi upoznao da toga dana, pre tri i po godine, letujući uPortu, nije poželeo da uživa u uličnom maskenbalu priređenom u častgodišnjice važnog istorijskog datuma u vezi s oslobađanjem Iberijskogpoluostrva od Mavara.

Iznenadni pljusak, koji se sručio na procesiju, koja se kretala kaglavnom trgu, naterao je stotine gledalaca da, brzinom stampeda, potražeskloništa u najbližim restoranima i prodavnicama duž ulice.

U gužvi koja je nastala u „Hard rok” kafeu, jedva je uspeo da nađeslobodno mesto, sedajući na jednu od onih ugaonih garnitura na koje jemoglo da se smesti oko desetak gostiju.

Naručio je vermut i bezvoljno ga ispijao, neraspoložen što mu je kišapokvarila planirano uživanje u maštovitim kreacijama učesnika ulične

povorke. Nije ni primetio da je, u međuvremenu, pljusak prestao, a većinagostiju se vratila na ulicu da nastavi posmatranje. Postao je toga svestantek kada se prema njemu pružila negovana ženska ruka, ljupko i pomalostidljivo mu nudeći cigaretu.

Iako se jedva mogao ubrojati u pušače, njen gest mu jeizgledao neodoljiv u svojoj spontanosti, pa je mahinalno posegnuo rukom.

Nije mu promaklo da je pušila jednu od onih vrsta cigareta po kojojse nedvosmisleno moglo zaključiti da pripada višoj klasi. Na trenutak mu

se učinilo da taj detalj odudara od njenog, naizgled skromnog, belogsportskog kombinezona i prugaste majice, ali je kasnije uočio da ta odećanosi diskretnu oznaku jedne od najskupljih italijanskih modnih kuća.

Koliko god se njeno ponašanje moglo protumačiti željom zapokazivanjem saosećanja zbog malopređašnje neprijatnosti koja ih jeoboje zadesila, Edgar se mogao zakleti da je, ništa manje, bilazainteresovana da s njim, iz nekog razloga, uspostavi lični kontakt.

Predstavila mu se kao Sol, rekla da živi u Lisabonu i to je bilo sve štoje želela da kaže o sebi.

~ 11 ~Bosnaunited


12/42

Zvoncica&Foxy

Kada je pokušao da o njoj nešto više sazna, prekinula ga je, s gotovomolećivim smeškom na usnama, rekavši da takvi detalji o nečijem životu,sami po sebi, ne znače ništa, te da su jedino lična iskustva s nekomosobom i utisci o njoj vredni pažnje.

U toj njenoj rečenici prepoznao je onu osećajnost kakvu je i sam posedovao, oslobođenu od diktat a konvencija, kojima je većina oko njegaslepo robovala.

Iako su ostali u razgovoru skoro tri sata, vreme im je prošlo kaotren. Činilo mu se da nijedno od njih nema snage prvi da prekine tumagiju, kojom je, kako mu je izgledalo, bila natopljena svaka rečenica kojusu razmenih. Verovatno ne bi ni tada ustali da ih na to nije naterao bučniorkestar, koji je upravo počinjao svoj redovni večernji program.

Iz restorana su spontano produžili u šetnju u pravcu obližnjegparka. Njihova neumorna konverzacija, ma koliko izgledala spontana, bilaje samo slabašan pokušaj da prikriju činjenicu koje su oboje bili savršenosvesni: da će, možda već za nekoliko trenutaka, definitivno pregaziti onunevidljivu crtu na kojoj jedno slučajno poznanstvo prelazi u obostranoželjeni i nadahnuti govor tela.

Nežnost kojom je te noći prstima prelazila preko njegovog lica,raspamećujuća mešavina devičanske bezazlenosti i nagoveštenepodatnosti zauvek ga je učinila, kako mu je izgledalo, ovisnikom njene

čulnosti. Oboje su znali da se njihovo po znanstvo neće završti na tom

jednom susretu.

Posle desetak dana najavila mu je svoj povratak u Lisabon,predloživši da se nađu u njegovomi stanu.

Taj gest nije u sebi imao ničeg zajedničkog sa ponašanjem neke odonih lakih žena koje grabe svaku priliku da zadovolje samo svoju pohotu,otvoreno dajući do znanja da je to ono što ih u vezi najviše zanima.

Štaviše, proveli su veliki deo te noći u razgovoru, zagrljeni, gotovoizgubljeni u međusobnoj predanosti. Ono što je kasnije usledilo bilo jesuviše spontano da bi moglo biti shvaćeno kao najvažniji ra zlog njenogdolaska. Takva druženja nastavila su se i narednih godinu dana kada muje u jednom telefonskom razgovoru neočekivano, drhtavim glasomsaopštila da se uskoro seli u neku siromašnu severnoafričku zemlju i danije sigurna kada će sledeći put biti u prilici da se sastanu.

Naviknut da ne postavlja suvišna pitanja, i ovoga puta se od togauzdržao, zaključivši da bi mu ona sama rekla pojedinosti i razloge za to da

je smatrala za shodno.

~ 12 ~Bosnaunited


13/42

Zvoncica&Foxy

Iako mu je ta njena tajanstvenost povremeno smetala, trpeo je beznegodovanja, nadajući se da će mu jednog dana sama razjasniti zbog čegase tako ponašala.

Četiri naredna meseca se nije javljala, da bi potom ponovo počela dadolazi kod njega bar jednom mesečno.

Ni dalje o njoj nije znao mnogo više nego prvog dana.

Bio je u potpunom šoku kada je jednog jutra, otvorivši izdanjednevnog lista koji je redovno čitao, na trećoj strani ugledao krupannaslov: „Hrabri diplomata savladao otmičara aviona”, ispod koga je stajalanjegova porodična fotografija. Na njoj su, pored njega, stajali petogodišnjidečak i - ona!

Ni slutio nije da je udata, a kamoli za tako visokog činovnika vladine

administracije, kao i to da ima dete. Satima je sedeo ošamućen ovimsaznanjem, dvoumio se šta da učini, da bi, na kraju, bespomoćno zaključioda u njemu nema dovoljno snage da se otrgne izazovu njene čulnostii prekine tu nemoguću vezu, lišenu budućnosti.

Sve mu je tek sada postalo konačno jasno, kao i razlog zbog kojeg jeizbegavala da se s njim javno pojavljuje.

Sledeći njihov susret protekao je u znaku njene dugeispovesti o skromnoj i vrednoj studentkinji društvenih nauka koja se

iskreno zaljubila u svog profesora, starijeg od nje šesnaest godina. Veomajoj je imponovalo kada je otkrila da ni on nije ravnodušan prema njoj.

Osećala se više nego ponosnom kada se, nakon svog diplomiranja,prvi put s njim javno pojavila. Kada joj je na ruku stavio venčanu burmučinilo joj se da su joj svi snovi ispunjeni.

Oboje su se beskrajno radovali rođenju njihovog sinčića.

Nekoliko meseci kasnije desilo se da je njen suprug preživeo blažiinfarkt, od čega se brzo oporavio, za razliku od nje, koja je tek tadapostala svesna duboke generacijske razlike među njima i počela da

primećuje njegovu proređenu kosu, višak kilograma, podočnjake. Otkrivši da prema njemu, kao muškarcu, počinje da oseća sve veću

ravnodušnost, pokušala je da nađe utehu u posvećenosti detetu.

Gotovo s olakšanjem je pratila njegove napore da dobije mesto udiplomatskoj službi, zbog čega je sve više vremena provodio van kuće. Zaokolinu su i dalje važili za skladan i srećan par.

Vremenom joj je sve teže padala pomisao da je, mada svojomkrivicom, sebi uskratila onaj deo života koji pripada opuštenom druženju

s vršnjacima, izlascima po diskotekama, žurkama.

~ 13 ~Bosnaunited


14/42

Zvoncica&Foxy

U takvom stanju srela je njega, koji je bio oličenje svega onoga što jojje nedostajalo, za čim je žudela.

Iako je, uprkos svemu, počeo da gaji tanušnu nadu da će ono što

oseća prema njemu biti dovoljno da učini neki drastičniji korak u svomživotu, ubrzo mu je sasvim jasno dala do znanja da tako nešto ne treba daočekuje. Opravdavala je to moralnom obavezom da suprugu pružipodršku doprinoseći imidžu stabilne i solidne porodice, što je bilo veomavažno za njegovu diplomatsku karijeru, kao i preosetljivošću deteta u timgodinama da ga izlaže neugodnostima razvoda braka.

Nije imao izbora. Prihvatio je njene razloge i objašnjenja,izbegavajući da se više ikada vraćaju na tu temu. Pomirio se s tim darazgovoru o njihovoj zajedničkoj budućnosti nema, niti će biti mesta.

Veza s njom toliko ga je emotivno blokirala da je jedva primećivaodruge žene oko sebe. I kada bi pokušao da to učini, činilo mu se da svakojod njih nešto nedostaje u odnosu na nju: temperament, duhovnaradoznalost, negovanost, čulnost, glas od koga su mu redovno prolaziližmarci.

Iako je znao da će kad-tad morati da okonča tu vezu koja nikuda nijevodila, bilo je dovoljno da ona samo najavi svoj dolazak, pa da zaboravi daje to ikada i pomislio, a kamoli nameravao da učini.

Tako je bilo i ovoga puta.

Nikada nije bio sklon dvostrukom životu i nije mogao da shvatiosobe koje su to sebi, bez previše moralnih dilema, dopuštale. Oduvek jebio pomalo zanesenjak, uveren da ne postoji situacija u kojoj bi on svojaosećanja trajno skrivao pred pogledima okoline, a još manje to činio izpragmatičnih razloga, štiteći svoj konformizam ih društveni status.

Koliko god ga je to razmišljanje peklo, nije se usuđivao da ga naglasizusti, svestan da deo krivice za to leži i na njemu, s obzirom da je, nepostavljajući nikakva pitanja, prihvatio da se viđaju na način koji je ona

nametnula. Čak i u takvoj vezi bio joj je u potpunosti odan, kao muškarac koji jeuveren da ništa slično njoj neće uspeti da ikada sretne, pa se dobrovoljnoprepustio sudbini, ma šta mu ona u budućnosti donela.

Od trenutka kada je spustio slušalicu sve njegove misli bile suupućene sutrašnjem danu. U mislima je već držao u zagrljaju, osećao mirisnjenog parfema, prstima joj provlačio kroz kosu.

Ne znam da li ovom ludilu ima kraja. Znam da vodi u bespuće, da muse moram odupreti, ali ne vidim kako. Eh, kada bi mi nebo podarilo ženu

koja bi uspela da je zaseni u mojim očima i srcu!

~ 14 ~Bosnaunited


15/42

Zvoncica&Foxy

- Sandina, mila, moram s tobom da razgovaram o nečemu - rekla jeSesihja, zamolivši je da nakratko prekine s poslom kako bi sekoncentrisala na ono što ova ima da joj kaže.

- Slušam te..

- Kaži mi, dopada li ti se moja frizura?

- Naravno. Savršeno ti stoji.

- A kada sam imala onu plavu kosu, ošišanu na „milimetar”?

- I to ti je divno stajalo. Ali... zašto me to sada pitaš? - čudila seSandina.

- Htela sam da ti kažem da je sve frizure koje nosim pravila Izabel,moja draga prijateljica i, naravno, profesionalna frizerka.

- Ne razumem zašto mi sve to govoriš - Sandini ni dalje nije bilojasno šta ova smera.

- Pa... vidiš... ona ovog vikenda ima poseru člana selektorskekomisije za predstojeće međunarodno takmičenje u friziranju. Računala

je, svakako, na mene, jer sam uvek rado bila njen model u tim prilikama.Sada sam se... eto... našla u neprilici..

- Kakvoj neprilici?

- Mnogo mi se dopada ova dužina kose i frizura, pa je ne bih, jošizvesno vreme, menjala. Neugodno mi je da joj to kažem i odbijem je, pasam mislila... ako ti ne bi imala ništa protiv... da uskočiš umesto mene.

Kao student, veoma je držala do pristojnosti svog izgleda kada biodlazila na predavanja. Takav manir zadržala je i kada se zaposlila,

osećajući još veću potrebu da njena spoljašnjost bude u skladu saozbiljnošću profesije koju je obavljala.

Nije je pokolebao ni Sesilijin sasvim suprotan pristup istome.Poštovala je njeno opredeljenje da se odeva smelo i nekonvencionalno,potajno joj se diveći na hrabrosti.

Današnja upornost njene koleginice toliko je pokolebala da je rešilada ozbiljno razmisli o njenom predlogu.

Jedva je čekala da dođe kući, sedne za kompjuter i pronađe neki odonih modnih sajtova na kojima je mogla da testira različite vrste odeće i

frizura na sebi, ubacujući u fajl svoju fotografiju.

~ 15 ~Bosnaunited


16/42

Zvoncica&Foxy

Možda i ne bi bilo loše da nekom promenom osvežim svoj izgled,pomislila je. Ta ideja mi sve više zvuči izazovno. Moram naći hrabrosti usebi da to i sprovedem u delo.

- Alo, Edgare! Jesi li sam u kancelariji?

- Nisam, ali nije važno. Imaš nešto interesantno za mene?

- Aha, muzičke kompozitorske pokušaje Luise Todi iz vremena kadanije ni sanjala da će postati operska diva. Mislim da mnogi njeni fanovi ne

znaju ništa o tome. Našla sam ih u arhivi sajta muzičke škole koju jenekada davno pohađala - rekla je ushićenim glasom, srećna što će jošjednom da ga obraduje svojom inventivnošću.

- Fantastično! Ti si pravi anđeo! Ozbiljno razmišljam o tvomkoautorstvu knjige - našalio se. - Jedva čekam da vidim te materijale.Možeš li doći odmah? Imam u studiju samo jednu devojku koja je došla datestira glas, ali uskoro završavamo za danas.

- Važi. Dolazim.

Nekoliko trenutaka kasnije pojavila se na vratima njegovog studija,noseći nekoliko odštampanih listova, na kojima su stajale note, ispisanebledo braonkastom olovkom.

- Uđi, draga - dočekao je srdačno, pokazujući joj da sedne. - Izvini,samo trenutak... Dušo, mislim da će biti bolje da dođeš za nekoliko danakada ti prehlada potpuno iščezne - posavetovao je mladu devojku koja jestajala pored sintisajzera.

Samo jedan ovlašan pogled na Edgarovu posetiteljku bio joj jedovoljan da na njoj zapazi mnoštvo onih detalja iz kojih se moglo

zaključiti da devojka ne samo da prati savremene modne trendove, već ida ih savršeno prilagođava svojoj figuri, poklanjajući pažnju svakoj sitnici.Iako je odeća na njoj bila sasvim jednostavna, odisala je glamurom iistančanošću ukusa.

Njena platinasto plava kosa, s jednim povećim crnim pramenomotpozadi, u trenutku je kod Sandine izazvala blagi šok, da bi odmah potomu sebi priznala da joj, uprkos naglašenoj ekstravaganciji, savršenopristaje.

Ono što je posebno fasciniralo je ležernost i spontanost u njenim

pokretima, izrazu lica, koji su njenoj spoljašnjosti oduzimali svakunapadnost ili izveštačenost.

~ 16 ~Bosnaunited


17/42

Zvoncica&Foxy

Način na koji se Edgar ophodio prema njoj ostavljao je utisak da jeon svakodnevno u kontaktu sa osobama sličnog izgleda, za kakve je onamislila da se uglavnom mogu sresti po modnim časopisima ih džet -setokupljanjima.

Teget sako i suknja, koje je imala na sebi, najednom su joj se učinilinepodnošljivo staromodnim u odnosu na maštovitu kreaciju mladedevojke, koja se nije ustručavala da na sebe obuče usku kratku suknju,iako je izgled njenih nogu bio daleko od savršenog.

Sandina se, gledajući je, setila Sesilijinih reči da lice najviše okupirapažnju posmatrača sa strane i dominira u stvaranju opšteg utiska oizgledu, što se na ovoj devojci najbolje uverila. Iako je imala male grudi,jedva naglašen struk i mršave noge, izgledala joj je prelepo, najviše zbog

besprekorne frizure i šminke na licu. - Edgare, jesi li siguran da ćeš moći da uskoro nađeš još jedan

slobodan termin za mene? Zaista mi je žao što se još uvek osećajuposledice prehlade koju sam preležala.

- Ne brini, mila, sve će biti u redu do audicije na koju želiš da ideš.Siguran sam da si sjajan potencijal za prateći vokal, ali ako misliš da seozbiljno baviš pevanjem, moraćeš zauvek da zaboraviš na gaziranesokove i sedenje u zadimljenim diskotekama. Za tri dana se ponovovidimo ovde, u isto vreme - rekao je, očinski je dotakavši po obrazu.

- Hvala ti mnogo što imaš toliko razumevanja za mene.

- To je najmanje što mogu za učinim za nekog tako talentovanog. Kozna, možda me jednog dana pomeneš u svojim memoarima kada postanešslavna - našalio se ispraćajući je.

- Evo, to je to što sam našla na internetu - rekla je pruživši mulistove koje je držala u ruci.

- Sandina, draga, ti si pravo čudo! Ovakvu „poslasticu” od materijalanisam mogao ni da sanjam. Nemoj da se ljutiš, ali nestrpljiv sam da vidim

kako to zvuči - rekao je stavljajući note na držač koji se nalazio nasintisajzeru.

Taktovi koji su već sledećeg trena ispunili studio činili su joj sesasvim dopadljivi.

- Hej, jesi li čula? Iako su harmonije krajnje jednostavne, ipak neizgledaju početnički, s obzirom da su delo jedne mlade polaznice muzičkeškole - Edgar je bio oduševljen. - Hvala ti mnogo za ovo. Hoćeš li dapopiješ nešto?

Iako je, dolazeći kod njega, imala nameru da se malo duže zadrži uneobaveznom ćaskanju, način na koji joj je ponudio piće izgledao joj je

~ 17 ~Bosnaunited


18/42

Zvoncica&Foxy

suviše kurtoaznim da bi u njemu prepoznala izričitu želju da prihvatinjegovu ponudu.

- Ne, ne bih... Imam dosta posla u biblioteci.

- Kako želiš - slegnuo je ramenima. - U tom slučaju odlazim iz ovihstopa u klub da nešto pregrizem, jer od jutros nisam ništa stavio u ustaosim kafe.

Vratila se iz njegovog studija, setno se pitajući da li će joj ikada poćiza rukom da probije onaj nevidljivi zid između njih i postane mu neštoviše od drage poznanice koja je spremna da mu čini prijateljske usluge,zadovoljavajući se izrazima njegove iskrene zahvalnosti i komplimentimanjenoj požrtvovanosti i snalažljivosti.

Nažalost, nikada u njegovom ponašanju ih rečima nije osetila ništaod onoga što bi joj, kao ženi, podiglo samopouzdanja i dalo makar malunadu da njeno strpijenje i čekanje da će se nešto promeniti imaju smisla.

- Dragi, imam za tebe jedno iznenađenje - rekla je Solanž privijajućise uz njega.

- Mila, ti ne prestaješ da me iznenađuješ otkad sam te upoznao. Kojusi novu ludoriju sada smislila? - upitao je radoznalo.

- Nije uopšte ludorija. Nisam htela ranije da ti pričam dok ne budemsasvim sigurna da će sve biti onako kako sam želela. Ti znaš da sam javeoma bliska sa mnogim suprugama diplomata koji su u službi naIberijskom poluostrvu. Nedavno smo došle na ideju da bi bilo sjajno daorganizujemo humanitarni bal i sav prihod poklonimo jednoj bolnici uunutrašnjosti Portugala. Budući da su me zamolile da budem jedan od

organizatora, predložila sam im da se bal održi u kulturnom centru uLisabonu, rekavši da bi im to bila idealna prilika da upoznaju jedan odnajzanimljivijih gradova zemlje domaćina, što su s oduševljenjemprihvatile.

- To si namerno učinila?

- Naravno. Sve vreme sam „slušala” prelepe valcere i videla sebe utvom naručju. Već danima sanjam kako plešem s tobom uz božanstvenezvuke orkestra violina.

- Ali, draga... Zar to neće biti previše indiskretno s obzirom na tvoj

položaj?

~ 18 ~Bosnaunited


19/42

Zvoncica&Foxy

- Dve pozivnice?! Hoćeš reći da tamo treba da se pojavim sapratiljom pored sebe?

- I šta si još isplanirala?

- Da iskoristim zgodnu priliku i neupadljivo te otmem tvojoj pratiljiza vreme plesa. Znaš i sam kako to izgleda; kada se stvori gužva napodijumu više niko ne obraća pažnju ko s kim pleše ili se druži. Ljubavi,obećaj da ćeš mi to učiniti.

- Zar sam ikada išta mogao da ti odbijem?

- Oh, ti si divan! - propratila je ove reči strasnim poljupcem. Ni sam nije znao zašto su mu njene reči, u poslednje vreme, svečešće ostavljale neki gorak ukus u ustima. Nije mogao da se otme utiskuda je činio i čini previše ustupaka u njihovoj vezi. Ponekad se osećao kaonjena omiljena igračka koju još uvek s radošću uzima u ruke, ali nikada sene zna kada će joj dosaditi.

Uzalud je sebe prekorevao da je krajnje vreme da izađe iz te „igre”, ukojoj isključivo ona diktira pravila, a da mu zauzvrat ne ostavlja ninajmanju nadu da bi se u budućnosti u njoj bilo šta moglo promeniti.

Takva razmišljanja više su mu kvarila raspoloženje nego što su mudavala snagu da pokuša da se otrgne iz veze u kojoj je, od prvog dana, biou neravnopravnom položaju.

~ 19 ~Bosnaunited

- Ništa ne brini, sve sam isplanirala. Bal se održava sledeće nedelje, amoj muž toga dana ima obaveze zbog kojih će biti prisiljen da odsustvuje.Ja ću se pojaviti u ulozi domaćice zajedno sa suprugom španskog konzula,tako da ništa neće biti sumnjivo, a tebi ću poslati dve pozivnice, kao što jeuobičajeno u takvim prilikama.

- Pa... drugačije ne bi bilo pristojno. Ma, to je najmanji problem. Nesumnjam da se oko tebe vrzma ko zna koliko onih nadobudnih pevačkihpočetnica koje jedva čekaju priliku da se nađu na jednom skupu važnih iuticajnih osoba - odmahnula je rukom s gotovo neugodnom dozomnipodaštavanja prema tim devojkama, očigledno uverena da nijedna od

njih nema kvalitete koji bi se mogli porediti sa njenima, a kamoli da jojbudu dostojne suparnice u njegovim očima.

Sve češće ga je razdirala dilema da li je ona uistinu samo jednabeskrajno čulna žena koja se srcem prepustila svojim osećanjima, ih unjenom ponašanju ima prilično sebičnosti i proračunatosti da ga zadrži ustatusu koji njoj odgovara, a da istovremeno uspe da ga privoli da toprihvati kao neminovnost koju ona ne može da izmeni zbog društvenih iporodičnih okolnosti u kojima se nalazi.


20/42

Zvoncica&Foxy

Tešio se da mu je pružala koliko je mogla u postojećim okolnostima,dolazila kod njega kada bi joj se zato ukazala prilika, često ga zvalatelefonom da mu kaže koliko joj nedostaje, kupovala poklone savršenopogađajući njegov ukus i želje.

Ipak, duboko u sebi teško mu je padalo što se, svojom voljom,odrekao onih mladalačkih izlazaka udvoje, držanja za ruke, romantičnih

šetnji, zajedničkih putovanja. Ljubav je bila jedina slabost za koju je oduvek imao razumevanja i

čiju nepredvidivost je svesno tolerisao i kod sebe i kod drugih, smatrajućije moralnim delom ljudskog bića, darovanom od neba i vrednombezmernog poštovanja.

Pritom, svakako, nije imao u vidu da bi ga ona mogla dovesti ubezizlaznu situaciju, u kojoj zadovoljstvo počinje da biva nagriženosumnjama. Ima li ona, kao takva, smisla, s obzirom da je unapred hšenabudućnosti.

Oh, kada bih nekako mogao da se otrgnem iz tog začaranog kruga iizlečim od uticaja koji ta žena ima na mene! Sam za to nemam snage. Utome mi može pomoći jedino neka druga, zanosnija od nje.

Koliko god je razmišljao, nijedno rešenje mu se nije činilozadovoljavajućim. Većina onih koje je lično uvažavao bile su devojke ihsupruge njegovih bliskih prijatelja, zbog čega je smatrao nepristojnim daih zamoli za jednu takvu uslugu.

~ 20 ~Bosnaunited

Oduvek se užasavao žena sklonih prevari i dvostrukom životu, alikada je o njoj bila reč redovno bi nalazio opravdanje u njenojprenaglašenoj osećajnosti koja je, uveravao je sebe, bila uzrok njenenesmotrene odluke da se uda za čoveka toliko starijeg od sebe, nerazmišljajući da će se zbog toga ubrzo pokajati i osetiti „pokradenom” zanajbolje godine mladosti.

Tek kada je, dolazeći jutros na posao, među poštom koju je zatekao

u službenom sandučetu, našao koverat s pečatom Lisabona, setio serazgovora sa Solanž o predstojećem humanitarnom balu,pretpostavljajući da su u njemu pozivnice koje je obećala da će mu poslati.Imao je još pet dana na raspolaganju da sebi obezbedi oficijelno ženskodruštvo, kao pratnju za to veče, pa je pokušao da usredsredi misli ko bibio najpogodniji za tako nešto među njegovim poznanicama.


21/42

Zvoncica&Foxy

Nekolicina mlađih, slobodnih devojaka za koje je bio siguran da bi soduševljenjem dočekale njegov poziv, imale su suviše nekonvencionalnoponašanje za jedan ovakav skup, da se nije usuđivao da rizikuje s njimakao pratiljama.

Preostale kojih je uspeo da se seti izgledale su mu, sa svojimskromnim obrazovanjem, duhovno beznadežno inferiorne za takougledno društvo, što bi u konverzaciji s ostalim zvanicama lako padalo uoči.

A onda mu je sinula spasonosna ideja.

Kada je oko dva popodne gužva napokon prestala, odahnula je solakšanjem, konstatujući da je tog dana, zbog prezauzetosti, stigla dapopije samo jednu kafu.

U trenutku kada je uzela kesicu s kapućinom i krenula do plinskogrešoa, oglasio se telefon.

Gotovo je zaustavila dah videći na displeju Edgarov broj.

- Alo, Sandina, ti si?

- Da. Kaži? - Ne bih da te ometam u poslu, ali...

- Upravo pauziram. Treba ti neka pomoć? - ponudila je predusretljivo. - Ako se to tako naziva kad mi se pije jedan normalankapučino, kakav danas ne mogu da nađem na ovom aparatu za kafu namom spratu.

- A šta ti znači normalan kapučino?

- Pa... da nije s onim odvratnim voćnim aromama.

- Ah, to! - Imaš li kod sebe neki klasičan, s mirisom kafe?

~ 21 ~Bosnaunited

Odavno se nije desilo da Sandina u jednom danu ima tolikoposetilaca u biblioteci i to baš onda kada je ostala sasvim sama, budući da su Manuela i Sesilija otputovale na dvodnevni skup bibliotekara, koji seodržavao u Portu. Bilo joj je neobično što su gotovo svi tražili knjiguLetisije Ortiz Rokasolano, novinarke koja je postala kraljica Španijeudajom za španskog kralja Filipa VI, da bi saznala da je ona tih danagostovala na čuvenom lisabonskom fakultetu za političke studije i

izazvala veliko zanimanje studenata.


22/42

Zvoncica&Foxy

- Samo taj i kupujem. Izvoli, dođi! Upravo sam krenula da i sebiskuvam.

- Super! Dolazim odmah.

Pre nego što je uspeo da siđe do njene kancelarije, na stolu su već stajale dve šolje ukusnog penušavog napitka.

- Ćao! Ti si pravo srce. Gotovo sam zaspao za stolom. Ponekad midođe da se preselim u neku od onih starih zgrada koje nemaju ove

uspavljujuće klima uređaje. - Hoćeš li još malo šećera?

- Ne. Gorko će bolje da me razdrema.

Kao i uvek, beskrajno se radovala njegovom dolasku. Danasposebno, jer Sesilija i Manuela nisu bile tu.

Naviknuta na njegovu pričljivost, čekala je da započne neku oduobičajeno zanimljivih tema, procenjujući da mu se ne žuri previše i da ćese zadržati duže nego obično.

Nešto u njegovom izrazu lica učinilo joj se čudno, dok je ispijao svojkapučino suviše sporo za nekoga ko je došao samo s tim razlogom kodnje.

- Vidiš, Sandina, toliko se dugo poznajemo, a ja ne znam, takoreći,ništa o tebi. Mislim... privatno.

- Nešto te posebno interesuje ili to kažeš onako? - upitala jeoprezno, nemalo zatečena njegovom iznenadnom opaskom.

- Pa... recimo... nikada nisi nikoga pominjala... nekog mladića... vezu...

i slično. - Hm... ne znam čega bi tu bilo zanimljivog za tebe. Činilo mi se malo

napadnim da ti pričam o svojim privatnim stvarima kada ni ti nisi imaoobičaj da to činiš, niti si me ikada pitao o tome - upinjala se da joj glaszvuči neliajno, iako je sva ustreptala u očekivanju njegovog odgovora.

- Priznajem da je to krajnje neuviđavno s moje strane, ali sada bi mete okolnosti zanimale iz određenih razloga - uzvratio je, pomalo sesnebivajući.

- Kakve okolnosti?

~ 22 ~Bosnaunited


23/42

Zvoncica&Foxy

- Pa, to... da li izlaziš s nekim, da li si slobodna... - rekao je to tonom ukome, ni pored najveće želje, nije uspela da oseti ničeg ličnog.

- A od kakvog je to značaja? I o kakvim se „određenim razlozima”

radi? - Radi se o jednom svečanom skupu, humanitarnom balu u

organizaciji supruga članova diplomatskog kora, koji se u nedelju održavaovde u kulturnom centru. Dobio sam dve pozivnice, uz preporuku da jeneuljudno da se tamo pojavim sam.

Činilo joj se da će joj srce prepući od sreće kada je ovo čula.

Ni u najlepšim snovima nije mogla da pretpostavi da bi EdgaruFininhi moglo da nedostaje žensko društvo za jednu takvu prigodu i danju smatra osobom koja je dostojna da mu pravi društvo.

- Da li bi htela da mi to učiniš?

- Oh, Edgare... tako si me iznenadio. Ne razumem... zašto baš ja?

- Pa, tako... Izgleda da sam tek sada postao svestan da većina mojih

- Misliš da bih se ja lako snašla najednom takvom mestu?

- Siguran sam u to. Uostalom, razgovori s tobom su me uverili dagotovo ne postoji tema na koju ti ne možeš biti, ne samo kompetentan,već i superioran sagovornik.

- Hvala što tako misliš o meni - uzvratila je, iskreno obradovana,budući da je to bio prvi tako vredan i izričit komphment koji je od njegadobila.

- I - šta si odlučila? Učinićeš mi to?

- Zar bih imala srca da odbijem posle ovako lepih reči koje sam čula

od tebe?! - Sjajna si! Ti si drugar na koga se zaista može osloniti - pohvalio je,

iako to nisu bile reči koje je u tom trenutku poželela da čuje.

Ipak, prilika koja joj se pružala da mu se, napokon, približi bila jesuviše primamljiva da bi imala snage da se bavi činjenicom da on unjenom pristanku vidi samo drugarski gest i da ništa više od toga ne želi,niti očekuje od nje.

Kada je izašao iz njene kancelarije, još dugo je sedela za stolom

posmatrajući šolju iz koje je pio. Činila joj se jedinim pouzdanim dokazomda ovo što je čula nije bio samo san i da je on zaista, do malopre, bio tu.

~ 23 ~Bosnaunited

prijateljica i poznanica nisu pogodne za tako ekskluzivno društvo; nekezbog sklonosti ka ekscentričnom odevanju i šminkanju, a druge... kako dakažem... nisu u stanju da vode razgovore o bilo čemu što je izvan vrućihtračeva koje čitaju po magazinima za skorojeviće.


24/42

Zvoncica&Foxy

U glavi joj je vrilo kao u košnici. Da je pozvao da odu do obližnjegbutika da mu pomogne da izabere kravatu ih neku sličnu sitnicu, isto bi seosećala, a kamoli da ide s njim na ovako prestižno mesto. Svi njihovidosadašnji susreti desili su se pod krovom zgrade u kojoj su oboje radili ibili manje-više slučajni ih poluslužbeni.

Njegov poziv da mu pravi društvo na balu značio joj je da, ipak, nijeostala sasvim neprimećena u njegovim očima i da je veoma uvažava kaoosobu.

Ugodno maštanje kome se prepustila najednom je prekinulapanična pomisao o tome šta će da obuče za tu priliku, kako će da seočešlja. Poželela je da da sve od sebe kako bi u njegovim očima izgledalaprivlačno i elegantno.

A onda se setila Sesilijinih navaljivanja da pristane da budetakmičarski model njenoj prijateljici..

- Sandina, evo pogledaj! Zar nisam bila u pravu? - pozvala je Sesilija,pružajući joj novine, otvorene na srednjoj strani.

- U čemu?

- Eh, draga, ko zna koliko predivnih knjiga nikada ne bi bilonapisano da nije postojala neka slična hčna frustracija autora ko zna čimeizazvana - bio je pomirljivi Sandinin komentar.

- Slušajući tebe, Sesil, ne bih se iznenadila ako uskoro posloviknjiževne kritike pređu u nadležnost psihijatrije ili psihoanalize - dobacila

je Manuela. - Što se mene tiče, drage moje, nagrada od sedamdeset hiljada

~ 24 ~Bosnaunited

- Pa, u vezi s onom nagrađenom spisateljicom. Dođi da vidiš njeneslike. Eto, sve sam pogodila. Tipičan primer žene, čija spoljašnjost izgledanapadno majčinski ih sestrinski, bez i trunčice seksepila; okruglasto lice,bezoblična frizura, naočare sa demodiranim okvirom, kostim kao kodkondukterki u javnom prevozu. A uopšte nema loše telo. Jedan dobarstilista bi od nje mogao da napravi vamp-ženu, umesto da joj iz očijuizbija ova seta, kao da je na sebe preuzela patnju veću od „Hristovihmuka”. Tragično je to što je umela da, do najsitnijih nijansi, opiše svoja

emotivna preživljavanja, odnosno svoje junakinje, a da nije u stanju daprimeti koliko njen izgled doprinosi tome da ostaje bez željenog odgovoras druge strane.


25/42

Zvoncica&Foxy

evra bila bi mi sasvim dovoljna za lečenje frustracije prouzrokovanenekom neuzvraćenom ljubavi.

- Čestitam na „skromnosti”, koleginice! Još samo da napišeš knjigu i

osvojiš tu „tričavu” nagradu... - dočekala je Sesilija. - „Sitnica”! Ne pamtim kada sam se poslednji put nakanila da

napišem bar pismo prijateljici. A što se nagrade tiče, nju bih pre moglaosvojiti u kategoriji brzopoteznog oblačenja i šminkanja, za šta bi mi bilezahvalne sve nepopravljive spavalice na ovom svetu.

- Oh, kada pomenu takmičenje... potpuno sam smetnula s uma daIzabela očekuje danas da joj se javim - iznenada se setila Sesilija. -Sandina, draga, kaži mi da me nećeš razočarati i da si odlučila da, ovogaputa, uskočiš umesto mene na njenu frizersku stolicu - gledala je ova

molećivo. - Neću te razočarati. Odlučila sam da „podmetnem glavu”, pa šta

bude... - uzvratila je duboko uzdahnuvši.

- Ne šališ se?! Oh, ti si pravo srce! - Sesilija je istog trena skočila iutisnula joj dva zvučna poljupca u obraze. - Videćeš da se nećeš pokajatišto si pristala. Ako želiš, biću s tobom sve vreme dok si na „tretmanu”.Izabela je pravi mađioničar da napravi frizuru koja savršeno prati crtelica, izgleda uredno i moderno, a istovremeno se lako i jednostavnoodržava - uveravala je srčano.

- Nadam se samo da neću, posle izlaska iz njenog salona, izgledatikao „rajska ptica”, s pramenovima u svim duginim bojama, pa da moramda u prvoj prodavnici nabavim periku da bih izašla na ulicu.

- Nemaj brige, draga. Sigurna sam da među članovima žirija nemaljubitelja pank frizura. Oni, pre svega, cene u frizuri kombi nacijujednostavnosti, praktičnosti i, naravno, originalnosti.

- Devojko, moram priznati da nisam verovala da ćeš pristati naSesilijina nagovaranja, znajući koliko si oduvek imala otpor prema

drastičnijim promenama u svom izgledu - primetila je Manuela. - Pa viša sila me naterala na to. Neke nepredviđene okolnosti... -

rekla je neodređeno.

- Kakve nepredviđene okolnosti? - Sesiliji su se istog trena ženiceraširile od radoznalosti. - Da se nije u tvojoj orbiti pojavio neki „frajer”oko koga bi se vredelo svojski potruditi?

- Ništa slično - slagala je ne trepnuvši. - Dobila sam poziv za jedansvečani skup na kome ne bi imalo smisla da se pojavim u svomsvakodnevnom izdanju, pa sam rešila da se prepustim rukama stručnjaka.

~ 25 ~Bosnaunited


26/42

Zvoncica&Foxy

- Svečani skup? Samo tako?! - Sesihju tako šturo objašnjenje nijemoglo da zadovolji. - Stvarno nije lepo da budeš tako tajnovita predsvojim najbližim koleginicama. Ne bih rekla da se radi o nekomstandardnom svečanom skupu - odmerila je nepoverljivo.

- Radi se o humanitarnom balu, koji u kulturnom centru organizujusupruge članova diplomatskog kora - kratko je objasnila.

- Diplomatskog kora?!! - Sesilija je glasno zviznula. - Hoćeš reći dalično poznaješ nekoga iz tog elitnog društva?

- Naravno da ne poznajem, nego je Edgar dobio dve pozivnice, pa mezamolio da mu pravim društvo. Kaže da mu je, među devojkama kojepoznaje, teško naći neku koja bi bila dovoljno ozbiljnog ponašaja za jednutakvu priliku. Eto, to je cela priča.

- Dobro je što si mi to rekla. Preneću to Izabeli da ima u vidu, poštobi joj sigurno godilo da njenu frizuru promovišeš na tako elitnom mestu.

- Pobogu, zar misliš da će neko tamo pričati o frizurama?! -nasmejala se Sandina.

- A zašto da ne?! Žena je žena, bila ona skromna trgovačkapomoćnica ili supruga važnog diplomate. Svaka voli da izgleda privlačno izavodljivo. Upravo na takvim skupovima, kad se opuste, radije pričaju osvojim frizerkama i krojačicama, nego o nekim „teškim” temama -

protivrečila joj je njena koleginica. - A možda i neki mladi, neoženjeni i perspektivni diplomata baci okona tebe... - nije odolela Manuela.

- Ah, dobro si me podsetila da proverim da li mi je pasoš moždaistekao - našalila se.

- Draga, jedva čekam da te vidim s novom frizurom - dobacila jeSesihja.

- I ja.

- Oh, Sesihja, ne mogu da verujem da sam ovo ja... - Sandina jezapanjena stajala pred ogledalom, gledajući u njemu lik crvenokosedevojke, sa stepenasto ošišanom kosom i jednim dražesnim pramenompreko čela.

- Draga, zar ti nisam rekla da ćeš biti prezadovoljna Izabelinomrukotvorinom? Nema potrebe da ti kažem da izgledaš božanstveno; toliko

~ 26 ~Bosnaunited


27/42

Zvoncica&Foxy

i sama vidiš. Samo... ne smeš da se zaustaviš na ovome. Uz ovakvu frizurune pristaje ona tvoja klasična odeća, tamnih boja. Moraš odmah danabaviš nekoliko „krpica” koje se stilski uklapaju u tvoj novi imidž -savetovala je njena prijateljica. - Ako ti treba moja pomoć, spremna samda ceo dan s tobom skitam po buticima.

- Sad odmah? - bila je nestrpljiva.

- I odmah, ako želiš. Ionako nisam ništa posebno planirala zadanašnje popodne. Biće mi uživanje da ti pravim društvo.

- Hvala ti... za sve. Da tebe nije bilo nikada se ne bih na ovo odlučila.

Dok je slušala svoju prijateljicu, sve vreme je kradom bacala pogledena ogledalo osećajući beskrajno zadovoljstvo likom koji joj se odatlesmešio.

Oh, kako će tek Edgar da bude iznenađen. Jedva čekam da mu vidimlice kada se pojavim pred njim ovakva. Nisam mogla ni da sanjam da micrvena kosa tako sjajno pristaje, a ovako ošišanu jedva da bi me moglirazlikovati od neke srednjoškolke.

- Alo, devojčice, jesi li spremna za „poletanje”? - čula je njegovraspoloženi glas.

- Tačnost mi je jedna od najvećih mana - našalila se.

- Odhčno! To mi se posebno dopada kod žena - pohvalio je. - Samo...imam jedan problemčić.

- Automobil se pokvario pre neki trenutak ih ne umeš da vežeš čvorna kravati?

- Nijedno, ni drugo. Priznajem, zaslužio sam „crveni karton”.

- Zašto?

~ 27 ~Bosnaunited

- Draga, moje iskustvo govori da je samo za prvi put potrebnaizvesna hrabrost. Uskoro ćeš se uveriti da utisak koji tvoja pramena uizgledu ostavlja na okolinu nije nimalo zanemarljiv, pa ćeš poželeti da se

češće tako „igraš”, eksperimentišući sa nebrojenim mogućnostima koje tipružaju različiti stilovi odevanja, šminkanja ili češljanja kose. Uvek mi sečinilo da glumci i glumice podjednako uživaju u tim prerušavanjimakoliko i u interpretaciji svoje uloge. U svakom slučaju, i najmanjapramena u izgledu predstavlja osveženje, ali i razlog za dobroraspoloženje - zaključila je Sesilija.


28/42

Zvoncica&Foxy

- Pa, eto... Toliko si dosad za mene učinila, a ja nemam pojma čak nigde stanuješ da bih došao po tebe. Ne mogu sebi oprostiti zbog teneuviđavnosti.

- Ništa strašno. Evo, ja ti opraštam, ako je to dovoljno. A što se tičeadrese... Avenida Markoni 14; to je zgrada na samom početku kvarta sačetvorospratnicama sa žutim fasadama. Je li dovoljno precizno?

- I više od toga. Dobro poznajem taj deo grada. Stižem za desetakminuta. Odgovara?

- Čekam te ispred ulaza.

- To ne bi bilo dobro - uzvratila je tobože ozbiljnim glasom.

- Zašto? Zar ženama ne godi da izgledaju mlađe nego što jesu?

- Ali, toliko bi već bilo previše. Niko se ne bi usudio da mi se barmalo udvara u strahu da ne bude optužen za zavođenje maloletnica -našalila se ohrabrena pravim pljuskom njegovih komplimenata njenomizgledu.

Tek kada je sela u vozilo primetila je da njena uska haljina odsrebrnkastog lamea ima duboki izrez upravo s leve strane, one okrenuteprema njemu. Gotovo se zagrcnula od neprijatnosti, diskretno pokušavšida rukom zakloni bar deo noge otkrivene iznad kolena, dok je on spustiopogled da potraži neku muzičku kasetu u podnom pregratku izmeđusedišta.

- Hoćeš li da čuješ Luisine najnovije snimke?

- Sa zadovoljstvom - uzvratila je, odahnuvši što su se vratili nauobičajenu konverzaciju, budući da je već počela da je hvata panika zbog

njegove blizine i omamljujućeg muškog mirisa koji je od njega dopirao.

~ 28 ~Bosnaunited

- Sandina? Ti?!! Oh, anđeli! Pa, ni Pepeljuga nije doživela ovakvutransformaciju kada je obukla onu raskošnu haljinu za prinčev bal - Edgarnije krio oduševljenje, zapanjeno je gledajući. - Vi žene ste zaista pravečarobnice kada rešite da promenite svoj imidž. Čestitam, draga! Ovolikorafiniranosti i sklada odavno nisam imao prilike da vidim na jednojdevojci. Ako uvažavaš moj amaterski muški ukus, moram ti reći da ti taboja kose savršeno stoji. I frizura, razume se. Čini te toliko mlađom, da se

ne bih iznenadio ako neko na prijemu pomisli da si maloletna ćerka nekogdiplomate.


29/42

Zvoncica&Foxy

Beskrajno se radovala u sebi što će se tamo pojaviti kao par, ućiruku pod ruku, što će je predstaviti drugim zvanicama, sedeti pored nje za

stolom, plesati sa njom. Po prvi put je u sebi osetila ono samopouzdanje svojstveno ženama

koje su navikle da, svojim izgledom, muškarce ne ostavljaju ravnodušnim.Edgarova reakcija bila je dovoljno ubedljiva u svojoj spontanosti da joj jepružala realnu nadu da se ovoga puta neće sve završiti samo nadžentlmenskim komplimentima.

- Solanž, da nećemo biti suviše upadljivi ako se ovde budemo dugozadržavali? - upitao je Edgar, nenaviknut da se s njom viđa na javnimmestima.

- Neka svi idu dođavola! Nije me briga šta će da misle. I onako... -naglo je zaćutala skrenuvši pogled.

Nikada je nije video ovako nervoznu. Do pre samo nekoliko trenutaka ljubazno se, u prolazu, smeškala svima okolo dok su izlazili izsvečane sale.

~ 29 ~Bosnaunited

Treperavi odblesci uličnih neonskih reklama stvarali su utisaknoćnog pulsiranja grada živim ritmom, iako se na pločnicima nije moglovideti mnogo prolaznika. Dok su stajali pred semaforom, u kolimaparalelno s njihovim, primetila je mladi par koji je strasno razmenjivaopoljupce, ne gubeći vreme da jedno drugom, čak i na ovakvom mestu,potvrđuju svoju naklonost. Poželela je da poseduje bar delić njihoverazdragane spontanosti i neobuzdanosti.

Iako joj se ugodni glas operske dive činio sasvim pristojnomzamenom za neosetno utihnulo ćaskanje, nije mogla da se otrgne utiskuda nikada Edgara nije videla tako ćutljivog. Na trenutak je pomislila da jerazlog tome njegova koncentracija na vožnju, budući da je saobraćaj biojoš uvek prilično gust u delu grada kojim su prolazili. Međutim, ubrzo jeto odbacila, primetivši izraz duboke zamišljenosti na njegovom licu dokmu je pružala paketić sa bombonama za osveženje.

Izgledalo joj je da je u mislima odlutao negde daleko i da je jedvasvestan njenog prisustva. Osetila je izvesnu neprijatnost zbog toga, ali jetešila pomisao da će, već za nekoliko trenutaka, stići do kulturnog centragde će imati priliku da se satima druže i budu zajedno više nego ikadaotkad se poznaju.


30/42

Zvoncica&Foxy

- Šta „ionako”? - pretrnuo je na tu reč, iako nije imao nikakvu ideju otome šta je ona trebalo da znači.

- Izvini... Pokušavam da budem prisebna, ali... Želela sam da nam ovo

veče ostane u najlepšem sećanju... da ti to kažem kasnije, ali... - govorila jenepovezano, grickajući usne.

- Šta da mi kažeš, draga?

- Da... da se više ne možemo viđati, jer... to ne bi imalo smisla.

- Ako ti to ne želiš, u redu... Meni ne preostaje ništa drugo nego da sepomirim.

- Oh, nisi me razumeo. Ne radi se o tome.

- Nego o čemu?

- Trudna sam, Edgare. - Štaaa?!! - pogledao je zgranuto.

- Ne brini, nisi ti u pitanju.

- Oh, gospode! - otelo mu se, pitajući se da li ovo njeno uveravanjetrebalo da ga obraduje ili zgrozi.

- Znaš... obećala sam suprugu da ćemo imati još jedno dete. On je toželeo već dugo, ali sam ja odlagala dok se definitivno ne vrati sadiplomatske dužnosti u inostranstvu. Morala sam da imam u vidu i

činjenicu da mojih trideset pet godina predstavlja, sa biološkog imedicinskog aspekta, poslednji rok za jedan takav korak. I tako... desilose. Gledao je užasnuto, dok su mu njene reči odzvanjale sablasnombezosećajnošću i proračunatošću.

Zanemeo je od šoka dok mu je pred očima prolazila slika kako sestrastveno pripija uz svog supruga, isto onako kao što je to s njim činila.Ništa nije osećao osim želje da od te žene pobegne glavom bez obzira izauvek je prebriše u svom sećanju.

Iako je bio svestan da nije imao nikakvog prava da od nje očekuje

uzdržavanje od bračnih odnosa, uprkos tome što je, sa svoje strane,pružao besprekornu vernost, nakon onoga što je čuo od nje osećao se duboko izigranim, gotovo ismejanim u svojoj naivnosti.

Ušao je u vezu s njom srcem, dečački iskreno, dajući se bez ostatka.Poverovao je u njenu duboku osećajnost, verovao da se kaje što sebrzopleto udala, čak je i sažaljevao što se našla u tako komplikovanojporodičnoj situaciji iz koje nije bilo jednostavno naći izlaz. Posle ovoga štomu je saopštila bilo mu je jasno da je sve vreme igrala igru čiji je ishodunapred znala, jer je sve konce čvrsto držala u svojim rukama. Svojdruštveni status, kao i privilegije koje uz njega idu, nikada i ničim nijedovela u pitanje, niti je to nameravala da učini. Vezu s njim držala je na

~ 30 ~Bosnaunited


31/42

Zvoncica&Foxy

bezbednoj udaljenosti od svog porodičnog doma, kako bi u njega mogla usvakom trenutku da se vrati kao uzorna supruga i majka.

- Edgare... kaži nešto... - čuo je njen molećivi glas, ali u njegovom

srcu više nije bilo nikakvog odjeka. - Želim da se vratimo u salu - uzvratio je suvo.

Naći se na nepoznatom terenu u nepredviđenoj situaciji, za Sandinuje bilo nešto najgore što je mogla da zamisli.

Pre samo sat vremena grudi su joj se nadimale od ushićenja kada jeEdgare, držeći je rukom oko struka, predstavljao nekolicini zvanica izumetničkog sveta, koje je od ranije poznavao, da bi ubrzo potom nestao udruštvu žene, koja ga je „otela” dok su plesali, ostavivši joj u zamenusredovečnog gospodina s kojim je igrala pored njih dvoje.

Bila je na ivici suza, očajnički ga tražeći pogledom, u nadi da je samonakratko otišao, iz nekih važnih razloga, i da će se uskoro pojaviti usvečanoj sali.

U nekoj drugoj prilici teže od svega bi joj palo da ostane sama zastolom, neprimećena od ijednog kavaljera za ples, a sada je poželela da jeostave na miru svi oni koji su joj upućivali diskretne poglede, vrebajućipriliku da je, pre drugih, ugrabe za narednu igru.

Koliko god je pokušavala da od sebe odstrani pomisao da mu ta ženanešto znači, pred očima joj je neprestano titrao njen čudni pogled, koji jejasno govorio da su, na neki način, veoma bliski i da se dobro poznaju.

Svaki minut njegovog odsustva izgledao joj je dug kao večnost.

Pojavio se tek nakon gotovo sat i po vremena, s primetnim bledilom

na licu, izvinjavajući se što se malo duže zadržao u susednom salonu,obrazloživši to važnim razgovorima s domaćinima skupa.

- Jesi li se već umorila od plesa i večerašnjih kavaljera ili imaš jošmalo snage za ovaj božanstveni valcer? - upitao je s neobičnom nežnošćuu glasu, dotakavši je po obrazu.

- Za ovakve zvuke nikada nisam suviše umorna.

- Onda... daj mi ruku!

U dodiru njegovih prstiju u trenu su nestale sve boli i nedoumice

koje su je razdirale.

~ 31 ~Bosnaunited


32/42

Zvoncica&Foxy

Koračajući prema podijumu, imala je neki čudan osećaj da je to igrado koje im je oboma veoma stalo i da ih, ovoga puta, niko neće prekidati.

Oh, kako bi se ova divna devojka zapanjila kada bi znala koliko mi jeovaj ples večaras bio potreban; kao ranjenoj zveri sklonište u kome će namiru da isceli sveže rane. Ni ne sluti da mi njena blizina ove noći, više odsvega, pomaže da ublažim onaj porazni osećaj beskorisno potrošenihmeseci i godina na nekoga ko to, kao što se pokazalo, nije zasluživao.

Koliko god gaje ono što je večeras čuo od Solanž pogodilo,nije mogao da se otme utisku nekog čudnog olakšanja; kao da je, napokon,sa sebe skinuo okove koji su ga dugo žuljali, ne dopuštajući mu da sekreće ni korak izvan čvrsto omeđenih granica.

Gotovo je zaboravio kakav je osećaj imati neku drugu ženu poredsebe, držati je u naručju, izlaziti s njom na sva ona mesta na kojima su seokupljali njegovi prijatelji, držati je za ruku, slobodno grliti na klupi uparku.

Čudio se sebi s kakvom lakoćom se svega toga odrekao, postajući

nedodirljiv za sva ona iskušenja na kojima su njegovi vršnjaci rado ubiralipoene, dragocene za njihovu osvajačku reputaciju.

Čini mi se kao da se vraćam kući nakon dugog, besciljnog lutanja,iznenađeno otkrivajući lepotu koju do sada nisam primećivao. Deo nje je,svakako, i ova devojka, koja mi se do juče činila kao raskošno stablo, spomalo grubom korom, da bi se preko noći, kao pod čarobnim štapićem,pretvorila u pravi ružin pupoljak. Hej, pa ona drhti u mom naručju! Ne, tonije moguće. Ne smem sebi uobraziti takvu besmislicu samo zato što samvečeras tako bezočno ranjen od strane druge žene. Prezahvalan sam joj

što je, bez reči, pristala da dođe sa mnom ovde. Bio bih poslednji bednikkada bih se prepustio svojim muškim porivima i prešao granicepristojnosti u ponašanju prema njoj. Možda... možda bi trebalo dapokušam da joj se oprezno približim, ali u nekim drugim okolnostima ineosetno proverim da li prema meni gaji bar nešto više od prijateljskihosećanja.

~ 32 ~Bosnaunited


33/42

Zvoncica&Foxy

Otkad je Edgar dopratio kući prošla su više od dva sata, a ona je idalje nepomično sedela na kauču, nemajući snage ni da sa sebe svučesvečanu toaletu, a kamoli da ode u kupatilo i istušira se, što bi joj prijaloviše od svega.

Neprestano je u glavi „premotavala” poslednju scenu, koja se desilana rastanku, u njegovim kolima, kada joj je u obraz neočekivano utisnuopoljubac, zahvalivši joj se na „divnoj večeri koju mu je poklonila”, kako seizrazio.

Ta neobična formulacija je prilično zbunila, a naročito ton kojim jeizrekao, da bi je odmah potom „overio” poljupcem, od koga joj se celo licezažarilo, kako joj se činilo. Jedva je čekala da zamakne u stepenište da nebi video koliko je uzbuđena. Šta je to trebalo da znači, pitala se već po

ko zna koji put, nesigurna u svaki odgovor koji bi joj pao na pamet.Činjenica je da i mnogi moji prijatelji imaju naviku da se ljube u obrazsvaki put kada se vide ili pri rastanku, ali Edgar... Ne bih rekla da tospada u njegovo uobičajeno ponašanje. Možda je želeo nešto da mi timeporuči... nagovesti... Oh, potpuno sam poludela! On verovatno već uvelikospava, ne sluteći kakve me glupe misli razdiru. Eto, i glava počinje da meboli od razmišljanja o nečemu što sigurno nema nikakvo naročitoznačenje za njega. Ipak... psiholozi svaku potrebu za, makar najmanjim,fizičkim dodirom osobe koja se nalazi u našoj blizini, tumače podsvesnomnaklonošću i željom za većom bhskošću. Ne, ne, preterala sam! Ovo nevodi ničemu. Vreme je pred nama, a naredni dani pružiće mi praviodgovor šta se večeras uistinu desilo i da li je njegov poljubac bio samopovršan i usputan gest.

- Dobro jutro, drage ranoranilice! - pozdravila je Sandina svojekoleginice, ušavši u kancelariju s petnaestak minuta zakašnjenja. - Hej,kakav je ovo paketić na mom stolu? Koliko me pamćenje služi, rođendanmi je tek za dva meseca, a nisam ni učestvovala u bilo kakvim nagradnimigrama.

- Hej, otkud mi znamo? Kad smo došle na posao zatekle smo to natvom stolu - pravila se nevešta Manuela. - Izgleda da si na onojdiplomatskoj „fešti” nekom zavrtela mozak, pa pokušava da te osvojipoklonima.

Ono što joj je u trenutku prošlo kroz glavu bilo je suviše nestvarnoda bi mogla da poveruje, ali joj je, ipak, nateralo crvenilo u lice.

~ 33 ~Bosnaunited


34/42

Zvoncica&Foxy

- A zašto si odjednom pocrvenela? - Sesiliji ništa nije moglo dapromakne. - Ma, znale smo mi da tu ima nešto. Bolje nam sama pričaj,nego da se raspitujemo kod Edgara kada svrati kod nas.

Odmotavši poklon, iznenadila se kada je unutra ugledala skupoceni„Paloma Pikaso” parfem, ispod koga je ispala posetnica. Okrenula je i..

- Oh, fantastično! Izabel je uspela da se plasira u prvu takmičarskuselekciju, pa mi ovim poklonom zahvaljuje što sam bila njen model -Sandina je bila oduševljena. - A vi, bezobraznice, kako ste imale srca da seovako zavitlavate sa mnom?! - tobože je prekorila svoje koleginice.

- Eh, pa morale smo nekako da proverimo da li si na tom balu imalanekih „ambicioznijih” udvarača - dobacila je Manuela. - Sudeći prematvojoj reakciji, ne bih rekla da si tamo ostala neprimećena.

Njihove opaske nisu joj smetale, tim više što je bilo očigledno danijedna od njih ne pomišlja da svrsta Edgara u grupu njenih potencijalnihudvarača, verovatno iz razloga što ga relativno često viđaju u njenomdruštvu.

- Hajde, počni već jednom da nam pričaš svoje utiske! Zar treba da ti„čupamo” reči iz usta? Hoću sve da čujem od trenutka kada si se pojavila utoj svečanoj sali - navaljivala je Sesilija nestrpljivo. - Da sam ja bila natvom mestu, dosad bih već imala urađen siže za roman iz bar dva dela -našalila se.

- Tja... šta da vam pričam?! Kad sam se pojavila na vratima začuo segong, svi prisutni su zaustavili dah, gledajući me u toaleti koju je Sesilijalično odabrala, a livrejisani momci su žurno pritrčali da mi pridrže svilenišal na ramenima i ovaj čuperak na čelu, kako ne bi ispao iz „ležišta” -izmotavala se, uživajući da zasmejava svoje prijateljice.

- A onda je domaćica, pretpostavljam, videći kakav si utisak ostavilana ceo diplomatski kor, nasred sale demonstrativno izvršila „harakiri”, nemogavši da podnese da je jedna gošća zaseni svojom lepotom i

elegancijom - dopunila je Sesilija u istom stilu. - Bravo! Tako je, draga - potvrdila je zacenjujući se od smeha.

- I šta je dalje bilo?

- Onda sam iz torbice, ne trepnuvši, galantno izvadila ček na pethiljada evra i pružila konobaru da ga ubaci u onu humanitarnu „kasicu-prasicu”, dajući primer ostalim zvanicama šta znači biti široke ruke -nastavljala je da se šali.

- Oh, prestani već jednom, rasprsnuću se od smeha! - Manuela jeuzela maramicu da obriše suze.

~ 34 ~Bosnaunited


35/42

Zvoncica&Foxy

- Pa, tražile ste da vam sve ispričam - uzvratila je Sandina snedužnim izrazom na licu.

- Dobro, dobro... Hajde sada budi ozbiljna... Kaži nam šta je bilo na

jelovniku, kakve su bile toalete uvaženih dama, o čemu si ćaskala saprisutnima... - želela je da čuje Sesilija.

- Hm... što se jela tiče, posluženje je bilo u stilu švedskog stola. Malosam šta uspela da pouzdano „detektujem” da li spada u slane ih slatkeđakonije, pa sam se, za svaki slučaj, opredelila za ono što je bilo dovoljnoprepoznatljivo: zalogajčiće u obliku ptičjeg gnezda punjene listićima sira,kavijarom i lopticama od mlevenog kikirikija, ukrašene nekim ukusnimmazarijama. Zasladila sam se tortom od dinje i ananasa.

- Eh, a ja bih, pre nego što bih uspela da to sažvaćem, potražila

kuvara i zamolila ga da mi izdiktira recepte najukusnijih specijaliteta -dobacila je Manuela.

- Ne sumnjam. Jedna crnoputa dama, verovatno iz neke od afričkihzemalja, smazala je čitav oval takvih zalogajčića.

- Verovatno je htela da prisutnima hčno ilustruje razmere gladi kojavlada u njenoj zemlji - našalila se Sesilija.

- Oh, otkačeni stvore, šta ti neće pasti na pamet!

- A toalete? Ništa nam o njima nisi rekla - podsetila je Sesilija.

- Kako koja... Jedna gošća je imala preskupu koktel haljinu sdezenom kao na mojim presvlakama za fotelje. Kad god bih je pogledalajedva bih se uzdržala od smeha. Naravno, bilo je i izuzetno uspešnihkreacija, ali i onih slobodnijih krojeva i vrtoglavih dekoltea.

- A muškarci? Kako su oni bih odeveni?

- Klasično, budući da i nemaju baš previše mogućnosti u izboru bojai krojeva. Sve u svemu, izgledali su kao klonirani, većina njih.

- I tvoji udvarači?

- Oh, mani me s udvaračima! - Ne, draga, nećeš nam sada umaći! - zapretila je Sesilija. - Zar misliš

da ćemo ti poverovati da se nije našao baš nijedan kome si zapala za oko?!

- Za oko?! Pa, pre bi se moglo reći da sam jednom zapala za naočare.I to one sa dioptrijom od pet, pa naviše. Ako insistirate na ostalimdetaljima, evo vam ih; glava koja je zaboravila kada je na njoj rasla kosa,struk idealnih proporcija za perspektivnog sumo rvača. Treba li još..?

- Oh, nee! - zavapila je Sesilija.

- Srećom, orkestar je bio dovoljno glasan, pa nije morao da stavljaslušni aparat - dodala je Sandina nastavljajući da se izmotava.

~ 35 ~Bosnaunited


36/42

Zvoncica&Foxy

- Slušaj ti, devojko! - oštrim glasom je prekinula Manuela. - Svevreme karikiraš dogodovštine sa tog ekskluzivnog skupa, a lice ti sija kao da ti je tamo uručen verenički prsten od strane najzgodnijeg „frajera” sanaslovne strane filmskog žurnala. Nešto se tu ne uklapa... - odmeravala jeova sumnjičavim pogledom.

- E, pa... to su sve pikanterije vredne pažnje. Ako sam nešto slučajnoizostavila, čitaćete u novim izdanjima tabloida - uzvratila je Sandinaraspoloženo.

- Što se mene tiče, draga, mislim da je, ipak, najvažnije da si ti„prošetala” svoj novi lik i uverila se da sam bila u pravu što sam tenaterala da sedneš na Izabelinu frizersku stolicu. Priznaj da se sadaosećaš kao sasvim druga osoba.

- Priznajem. I još jednom ti hvala što si me ubedila da to učinim. Ako mi ikada padne na pamet da sednem i napišem knjigu, sigurna

sam da neće ni najmanje ličiti na onu od Danijele Nunes, makar nikada neosvojila nikakvu nagradu.

- Paa... s tim novim izgledom... prognoziram, da će to biti neka „sočnaerotika” - dobacila je Sesilija.

- Hm... nije isključeno.

- Alo, Sandina, jesi li već ručala? - čula je s druge strane glas od kogaje u trenutku sva zadrhtala.

- N... ne... upravo sam nameravala da siđem do kluba.

- Odlično! Moram odmah da te vidim. U velikoj sam gužvi, a nemamnikakvu ideju u ovom trenutku ko bi mi mogao pomoći, osim tebe. Ne

brini, nije ništa problematično, samo je rok malo prekratak, pa se plašimda neću uspeti da odradim sve kako valja.

- A kakva ti je pomoć od mene potrebna, ako mogu da znam?

- Ukratko tvoja maštovitost.

- Tek mi sada ništa nije jasno.

- Razumljivo. I ne može biti dok ti potanko ne objasnim o čemuse radi. Odgovara li ti da se za deset minuta nađemo u klubu? - Važi.

Oh, napokon da se vidimo! Čitava tri dana su protekla od one noći

kada smo bih na balu, a nikako da ga sretnem. Očigledno da je bio previšeokupiran nekim iznenadnim poslom, pa nije stigao ni da izađe iz svoje

~ 36 ~Bosnaunited


37/42

Zvoncica&Foxy

kancelarije. Pre sat vremena sam silazila do kluba da vidim da li je tamo,izgovorivši se pred Manuelom i Sesilijom da idem da kupim osvežavajućebombone. Za šta god da me je zvao, dovoljno mi je što misli na mene i štome toliko ceni da veruje da mu ja mogu pomoći. Ne bih ga odbila ni da mije rekao da treba hitno da kreči stan, a nijedan moler u gradu nijeslobodan, pomislila je, nasmejavši se u sebi svojoj zaljubljenosti.

Kao u inat, tih dana nije uspela da na internetu pronađe bilo šta štobi moglo biti od koristi za njegovu buduću knjigu, a muzička revija, koju jeredovno čitao kod nje u biblioteci, izlazila je tek za tri dana, tako da nijeimala nikakav povod, dovoljno neupadljiv, da ga pozove da dođe. -Devojke, ako me ko traži, u klubu sam. Edgaru treba neka pomoć, pa davidim o čemu se radi - izlazeći je dobacila koleginicama, trudeći se da jojglas zvuči nehajno.

- Što se mene tiče, dopustiću sebi da te deranžiram jedino u slučajuda te potraži neki od kavaljera sa ambasadorskog bala - dobacila jeSesilija za njom.

- Moraš da dođeš kod mene da poslušaš te momke iz Bambos benda.Zaista su pravo čudo sa svežinom ideja i neverovatnom tehnikomizvođenja. Odavno mi do afirmacije neke grupe nije bilo ovako stalo.Radio sam im tonske snimke za njihov prvi album. Sada im se pružaprilika da promovišu taj materijal na najgledanijem domaćem muzičkomtv kanalu.

- I u čemu je problem?

- Treba da, za samo tri dana, snime atraktivan spot, kako znaju iumeju, da bi iskoristili šansu koja im se pruža. Ni najveći profesionalci to

ne bi mogh postići za tako kratko vreme, a oni, povrh svega, nemaju ni prebijenog centa koji bi u to uložili. Neki drugar im je obećao besplatneusluge kamere, ali im je rekao da za sinopsis moraju sami da se pobrinu.

- Ah, razumem...

- Molim te, pomozi mi da smislimo nešto efektno, a da nepodrazumeva troškove statista, snimanje na mestima na kojima se za toplaća ili neku scenografiju koja bi zahtevala bilo kakve materijalneizdatke. Znam da zadatak na prvi pogled izgleda nemoguć, ali... nadam seda ćemo udruženim snagama uspeti da dođemo do neke upotrebljiveideje.

~ 37 ~Bosnaunited


38/42

Zvoncica&Foxy

- Sve što mogu da kažem u ovom trenutku je da je ovako nešto zamene priličan izazov, iako nikada u životu nisam imala priliku da se timebavim. Ne bih htela da te razočaram...

- Za to nema ni najmanje šanse, siguran sam - odlučno je odmahnuorukom. - Koliko te ja poznajem... ti... ti... toliko se razlikuješ od svih ženakoje poznajem... Oh, izvini... malo sam se udaljio od teme. Hteo sam dakažem da će tvoja maštovitost i snalažljivost, u koju sam imao prilike dase uverim mnogo puta, biti dragocena da nekako s ovim izađemo na kraj.

- Ako ti misliš da mogu...

- Znači, pristaješ? Ti si pravi anđeo. Onda... slobodna si večeras?

- Da.

- Ne znam bolje rešenje nego da kolima dođem po tebe, pa da kodmene pažljivo odslušaš njihove snimke da bi imala „podlogu” zaosmišljavanje scenarija za spot. Je li u redu tako?

- Svakako.

- A ako mi još kažeš šta najradije konzumiraš za večeru, pobrinućuse da blagovremeno popunim zalihe u frižideru.

- Biskvit, čips, pistaće, kikiriki ih nešto slično - uzvratila je.

- I još?

- Šta još”? - Pa... nešto što daje impuls kreativnoj energiji - rekao je tobože

ozbiljnim glasom.

- Ah, to?! Ne bih imala ništa protiv čašice šerija ili vermuta.

- Standardan damski izbor za jednu nestandardnu damu -prokomentarisao je smešeći se.

- Nažalost, ništa od toga. Izbor bi bila suviše pretenciozna reč zanešto što bi se pre moglo nazvati posledicom notornog nepoznavanja

većine „maliganskih tekućina” - priznala je iskreno. - Oh, zar je moguće da postoji nešto u šta se ti ne razumeš?! - upitao

je široko se nasmejavši.

- Eto, niko nije savršen... - uzvratila je „bespomoćnim” glasom.

- Eh, Sandina, Sandina... - uzdahnuo je zamišljeno je posmatrajućinekoliko trenutaka. - Podsećaš me na plavičastu hortenziju koja jegodinama rasla pored pored kuće moje bake, a da sam je jedvaprimećivao, dok jednom na njoj nisam ugledao prekrasnog leptira. Prenego što sam uspeo i da pružim ruku za njim, netragom je odleteo, a ja

sam još dugo nepomično stajao opčinjen oblikom i savršenom simetrijomcvetnih latica, po prvi put osetio njen nežni miris, iznenadio se čvrstinom

~ 38 ~Bosnaunited


39/42

Zvoncica&Foxy

tanušne grančice kada sam poželeo da je otkinem i ponesem u svoju sobu.Činila mi se tako posebnom, drugačijom od svakog drugog cveta koji sampoznavao. Kasnije sam shvatio da me prevarila njena skromnost inenametljivost, budući da joj je, za razliku od drugog cveća, bilo dovoljnosamo malo sunca i po koja kap kiše, da bi rasla i razvijala se. Tako i ti...Ponekad se pitam koliko vrednih, neponovljivih osoba prođe kroz našživot, a da toga nismo ni svesni, održavajući s njima kontakte u granicamasopstvene površnosti i neubedljivih izgovora da za nešto više od toganemamo dovoljno vremana.

- Nemati vremena za mene je oduvek značilo nemati pravog motiva.Njega će se uvek naći dovoljno kada nam je do nekoga ih nečega stalo. Uprotivnom, uvek ima nešto preče, kao dobro

Documents

Martina Marinelli - Carobni Zvuci Valcera