Departman za poljoprivrednu tehniku

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Seminarski rad iz predmeta:

Mehanizacija ekološke proizvodnje voća i grožđa

Tema rada:

Mašine za obradu savremenih voćnjaka površine 1 – 5 ha

Student Predmetni nastavnik

Aleksandar Sabo, dipl. ing. Prof. dr Rajko Bugarin

Uvod

U poslednjih desetak godina voćarska proizvodnja u Srbiji doživljava renesansu. Primetno je podizanje novih

intenzivnih zasada svih voćnih vrsta. Naročito je primetno podizanje novih intenzivnih zasada kod poslovično

intenzivnih voćnih vrsta kao što su jabuke i kruške, međutim ne zaostaje se ni sa podizanjem modernih zasada i

drugih voćnih vrsta ovde pre svega se misli na koštičave voćne vrste.

Porastom interesovanja za zasnivanje intenzivnih zasada dolazi neminovno do pitanja održavanja i nege zasada i

primene adekvatnih agrotehničkih mera. U intenzivnim zasadima uspeh proizvodnje i kvalitet proizvedenog voća

veliki, ako ne i odlučujući uticaj ima adekvatna i pravovremena primena agrotehničkih mera. Svakako da u ovakvoj

proizvodnji najznačajnija od svih agrotehničkih mera je zaštita od bolesti i štetočina. Međutim, nikako ne bi bilo

dobro da se prilikom proizvodnje zanemare ili stave u drugi plan ostale agrotehničke mere za održavanje zemljišta u

voćnjaku.

Treba dobro uočiti da najveći deo površina koje odgovaraju za masovniju voćarsku proizvodnju su zemljišta težih

tipova sa manjom plodnošću. Na takvim zemljištima s lošim fizičkim, hemijskim i biološkim svojstvima, potrebno je

radikalno poboljšati loše osobine prije podizanja zasada i kasnije kvalitetno održavati plodnost tla. Ti postupci u

mnogome su se razlikuju od pređašnjih sistemima voćarenja.

Sistematski su se rasipale određene količine P i K mineralnog đubriva i stajnjaka uz rigolovanje na dubinu 70 do 80 cm

vodeći računa da u ovim težim zemljištima koren neće ići na tu dubinu. Međutim, ti su se postupci obrade i đubrenja

ubrzo poboljšali i racionalizovali. Obrada tla sastojala se je od redovnog jesenjeg oranja i tanjiranja u više navrata,

čime se uništavala i tako loša struktura tla, fizička i biološka svojstva zemljišta. Takvim sistemom održavanja zemljišta

permanentno se pogoršavao kvalitet tla. 1970 tih godina uvodi se prirodno zatravljivanje i formiranje nisko košenog

pojasa u međuredovima i održavanje tog pojasa malčiranjem odgovarajućim mašinama. Zaštitni pojas tretirao se

herbicidima. Ovakav vid negovanja voćnjaka održao se i do danas.

Za primenu svih potrebnih agrotehničkih mera neophodno je na parcelama ih obavljati različitim mašinama

(mehanizacijom). U daljem tekstu biće razmotrene mašine za izvođenje različitih agrotehničkih mera u zavisnosti

načina održavanja zemljišta. S obzirom da su u Srbiji najbrojniji zasadi na površinama od 1 - 5 ha, kao i da je i

najbrojnija grupa domaćinstava koja u svom posedu ima parcele pod voćnjacima ove veličine.

Tipovi održavanje zemljišta u voćnjacima

U upotrebi danas se nalazi nekoliko tipova održavanja zemljišta u voćnjaku. Počevši od potpuno obrađene parcele,

dakle obrađen međuredni prostor, a takođe, i prostor u redu voćaka.

a) Potpuno obrađena parcela

Ovakav način održavanja, kao što je već pomenutu, imao je široku primenu ranijih godina. Pozitivne karakteristike

ovakve obrade su se ogledale prevashodno u tome što se bolje očuvavala vlaga u zemljištu, ova karakteristika je bila

posebno značajna u sušnim godinama i iz ovog razloga se izrodila poslovica: „ko u šljiviku travu kosi – taj rakiju prosi“.

Međutim, ova pozitivna strana ovakvog načina održavanja tla u voćnjaku ne može nikako da opravda sve ostale

negativne osobine koje nosi. Ove negativne osobine se ogledaju u obaveznoj jesenjoj obradi oranjem ili tanjiranjem

koja za rezultat ima veliku potrošnju energije po jedinici površine, devastiranje fizičkih osobina i strukture zemljišta.

Kod ovakvog načina održavanja zemljišta je potrebno i kultiviranje cele površine voćnjaka koje takođe ima za rezultat

povećanu potrošnju energije, a takođe ima pozitivan efekat na očuvanje vlage čestim presecanjem kapilara u

zemljištu. Na slici 1 prikazan je primer intezivnog zasada sa potpuno obrađenom parcelom.

Slika 1. Tip održavanja zemljišta u voćnjaku potpuno obrađenom parcelom (jalovi ugar)

b) Zatravljen međuredni prostor parcele

Ovakav način održavanja zemljišta u voćnjaku je danas u najširoj upotrebi. Dobre osobine ovakvog načina održavanja

zemljišta se ogledaju pre svega u optimalnoj potrošnji energije za održavanje zemljišta, obezbeđenog prohoda za

prolaz mašina za zaštitu i u slučajevima kiše (međuredni prostor je zatravljen i na taj način je moguće proći mašinama

za zaštitu i neposredno posle padavina bez velike opasnosti od zaglavljivanja u blatu). U isto vreme ovakav način

održavanja tla omogućava zadržavanja vlage u zoni gde se nalazi najveći deo korenovog sistema voćaka (oko 80 cm s

jedne i s druge strane stabla. Takođe, se ova zona održava bez prisustva korova i povremeno je poželjno da se u ovoj

zoni vrši kultiviranje kako bi se presekle kapilare u zemljištu i na taj način sprečila evaporacija i što bolje očuvala

vlažnost u zemljištu. Ukoliko u voćnjaku postoji navodnjavanje ono se obavlja upravo u ovoj zoni. Međuredni prostor

je potrebno u toku vegetacije kositi ili obaviti mulčiranje. Ovaj način održavanja zemljišta je posebno povoljan zbog

sprečavanja spiranja (erozije) na nagnutim terenima.

Na slici 2 prikazana je parcela sa zatravljenim međurednim prostorom i međuusevom

(a) (b)

Slika 2. Parcela sa zatravljenim međurednim prostorom (a) i međuusevom (b)

c) Potpuno zatravljena parcela

Ovakvo održavanje zemljšta u voćnjacima se ne preporučuje za podneblje u kome se nalazi Srbija, osnovni razlog za

ovo je preveliko trošenje vlage iz zemljišta, kao i neracionalno korišćenje mineralnih materija iz zemljišta. Ovakav

način održavanja zemljišta u voćnjaku je koristan jedino u klimatskim oblastima u kojima u toku letnjih meseci nikada

ne dolazi do manjka padavina. S druge strane ovakav način održavanja zemljišta ne iziskuje velike troškove kako

energije tako i troškove nabavke različitih mašina za vršenje agrotehničkih operacija.

Na slici 3 prikazana je potpuno zatravljena parcela

Slika 3. Potpuno zatravljena parcela

Pregled mašina za zadovoljenje agrotehnike u voćnjacima od 1 – 5 ha

a) Mašine za održavanje zemljišta

Tipovi mašine za održavanje zemljišta u voćnjaku zavise pre svega od tipa održavanja zemljišta. Kao što je pomenuto

postoji 3 osnovna tipa održavanja zemljišta. U zavisnosti od odabranog tipa obrade za održavanje zemljišta u

voćnjaku potrebno je obezbediti neke od sledećih mašina za održavanje zemljišta.

1) Potpuno obrađena parcela. Kao što je pomenuto zahteva klasičnu zimsku obradu tj oranje ili tanjiranje u

novije vreme primena čizel plugova. Ova operacija je veliki potrošač energije, a istovremeno ovakvom

obradom koren voćaka je izložen povredama koje utiču na smanjenje prinosa i zdravstvenog stanja biljke.

Ovakva osnovna obrada u modernim voćnjacima ne bi trebala da prelazi dubine od 15 – 18 cm. Uprkos

ovome kod veoma intenzivnih zasada voća kao sto su zasadi jabuka ili krušaka na kržljavim vegetativnim

podlogama dolazi do povređivanja ionako slabog korenovog sistema stabala. Za osnovnu obradu ovakvih

parcela preporuka je da se koriste voćarski v plugovi, tanjirače i čizel plugovi čiji radni zahvat može da

obuhvati međuredni prostor u jednom ili 2 prohoda. Na slici 4. Prikazan je voćarski plug , ovakav plug, u

zavisnosti od radnog zahvata , može da ima 5 ili 7 radnih organa od kojih je centralni simetričan, a ostali su

levi i desni (parni).

Osnovna obrada u voćnjacima je veliki potrošač energije rada traktora novija istraživanja su pokazala da je za

osnovnu obradu parcela pod višegodišnjim zasadima optimalno koristiti čizel plugove iz razloga manje

potrošnje energije, takođe obrada ovim oruđem iza sebe ostavlja ravnu parcelu bez razora i slogova.

a) b)

Slika 4. Voćarski „V“ plug (a) – za obradu međurednog prostora, b) – za obradu u redu, pomični)

Slika 5. Čizel plug

Održavanje zemljišta u višegodišnjim zasadima jalovim ugarom zahteva, osim mašina za osnovnu obradu i

mašine za obradu tj. kultiviranje zemljišta u vegetaciji. Ova obrada ima za cilj, pre svega uništavanje korovskih

biljaka na parceli, a osim ovoga drugi cilj koji se ispunjava je aeracija zemljišta, kao i presecanje kapilarnih

zona zemljišta i čuvanje vlage. Kultivirinje zasada je naročito korisno u uslovima sa smanjenom količinom

padavina (ispod 800 do 1000 mm godišnje) bez navodnjavanja.

Za kultiviranje je moguće koristiti više vrsta mašina. Adekvatne za ovu namenu su tanjirče, kultivatori s

pačijim nogama na univerzalnom ramu, freze, rotacine drljače i sl. Priliko obrade jalovi ugar na parceli sa

višegodišnjim zasadom potrebno je da se razlikuje obrada međureda od obrade u redu. Ukoliko je to moguće

bilo bi dobro da se ove dvre obrade izvrše u jednom prohodu, ovo je uglavnom moguće ostvariti

agregatiranjem traktora sa dve mašine. Prilikom obrade zemljišta unutar reda potrebno je da se koriste

mašine koje imaju mogućnost pomeranja radnih organa bilo povlačenjem u međuredni prostor, bilo

obilaženjem. Ovakve mašine uglavnom koriste hidravlične sisteme za pomeranje radnih organa.

a)

b)

Slika 6. Tanjirača (a) – za obradu međureda, b) – za obradu u redu)

a)

b)

Slika 7. Kultivator s pačijim nogama (a) – za obradu međureda, b) – za obradu u redu)

a) b)

c) d)

Slika 8. Freza (a) – za obradu međureda marke „Breviglieri“, b) – za obradu u redu marke „Rinieri“, c) –

pomična za obradu međurene i redne površine marke „Nardi“, d) – šematski prikaz rada pomične freze))

a)

b)

Slika 9. Rotacina drljača (a) – za obradu međureda i u redu, b) – za obradu u redu)

2) Održavanje zemljišta u višegodišnjem zasadu tipa zatravljen međuredi prostor je zadnjih godina poneo

primat u intenzivnim zasadim, pre svega jabuke, kruške, breskve i grožđa. Ovakav način održavanja zemljišta,

kao što je ranije pomenuto ima niz prednosti koje su stavile ovakav vid održavanja zemljišta na prvo mesto

po zastupljenosti u novim zasadima. Naravno, ovakav vid obrade zahteva i drugačije mašine, tako da se u

poslednje vreme na tržištu pojavio čitav spektar mašina koje su sposobne da zadovolje agrotehničke zahteva

ovakvog načina održavanja zemljišta. Pre svega pojavili su se razičiti mulčeri koji služe za obradu međurednog

(zatravljenog prostora). Održavanje zatravljenog prostora je takođe moguće održavati i kosilicama (ove

kosilice su nalik kosilicama za održavanje travnjaka) prema rezultatima nekih istraživanja visina travnatog

pokrivača ne bi trebala da prelazi 15 cm jer je visina travnog pokrivača u međurednom prostoru u direktnoj

korelaciji s povećanom evaporacijom i pretaranim gubitkom vlage iz zemljišta. Održavanje zatravljenog dela

zemljišta mulčerima omoguća da se ovaj zahtev ispuni u manje prohoda nego košenjem, a ujedno se biljni

ostaci mešaju s površinskim slojem zemljišta i tako doprinosr povećanom unosu organske meterije.

Najnovija istraživanja pokazuju da je moguće i održavanje zatravljenog dela međurednog prostora primenom

(aplikacijom) herbicidima smanjene koncentracije koji ne uništavaju kompetnu biljku nego samo usporavaju

ili zaustavljaju rast. Neka istraživanja ovakve agrotehnike su pokazala da je višegodišnjim eksperimentima

ovakav način održavanja zemljišta obezbeđivao i najveći prinos zasada u poređenju s ostalim metodama

održavanja zemljišta zatravljenim međurednim prostorom.

Što se tiče održavanja prostora u redu koristi se dva osnovna vida: tretiranje totalnim herbicidima i obrada

pomičnim frezama ili rotacinim drljačama. Ove mašine se ne razlikuju od onih pomenutih kod održavanja

zemljišta jalovim ugarom. Za siszem tretmanom herbicidima koriszr se prskalice sa zaštitom za tretman u

trake

Kod održavanja zemljišta sa zatravljenim međurednim prostorom veoa je korisno upotrebljavati kobinovane

mašine, odnosno agregatirane dve ili više mašina za obavljanje obrade i u redu i u međuredu. Kobinovanje se

postiže brža i ekonoičnija obrada zasad, takođe ovakvi n alinom obrade vrši se i manje broj prohoda kroz

zasad te na taj način i manje sabijanje zemljišta. Najčešće se vrši kombinacija mašina za obradu međurednog

prostora i prskalice za tretman traka prostora redova zasada. Ovo kombinovanje mašina vrši se u zavisnosti

od tipa traktora (da li ima prednji podizni uređaj ili ne).

Slika 10. Mulčer za obradu međurednog prostora

Slika 11. Kosilica za košenje međurednog prostora

Slika 12. Prskalica za tretman u trake marke „Muler“

Slika 13. Kombinovana mašina za obradu celog prostora u jednom prohodu marke „Ficher“ (mulčer +

prskalica za tretman u trake totalnim herbicidom)

3) Održavanje potpuno zatravljenog zemljišta voćnjka, kao što je predhodno napomenuto, ne preporučuje se na

zemljištima gde je godišnja količina padavina ispod 800 – 1000 mm i bez navodnjavanja. Ovolika količina

padavina u našim predelima je gotovo na celoj površini nedostižna, tako da se ovakav način održavanja

zemljišta kod nas u intenzivnim zasadima ne preporučuje. Ovaka način održavanja zemljišta je najmanje

zahtevan i iziskuje utrošak najmanje energije za obradu, prilikom ovake obrade koriste mašine istog tipa za

obradu unutar reda kao i za međurednu obradu. Od mašina je potrebno samo mulčer ili kosilica. Ove mašine

za obradu u međurednom prostoru potpuno su identične onima za obradu međurednog prostora kod

predhodnog tipa obrade zemljišta, dok su za obradu u redu potrebne ove mašine sa pomičnim radnim

organima. Takođe je moguće agregatiranje obe vrste mašina tako da se obrada cele površine može uraditi u

jednom prohodu.

U novije vreme je moguć tretman čitavih ovahvih zasada smanjenom koncetracijom herbicida kako bi se

usporio ili zaustvio rast korovskih biljaka.

Silka 14. Mulčer s pomičnim radnim organom.

Slika 15. Koslica s pomičnim radnim organom

Slika 16. Agredat sa pomičnim i fiksnim radnim organima

b) Mašine za đubrenje

Prilikom obavljanja đubrenja višegodišnjih zasada treba imati na umu da se mineralna hraniva u zemljište

dodaju onda kada biljke imaju najveće potrebe za njima. Ovo se naročito odnosi na azot koji je veoma

pokretan u zemljištu i lako se spira. Iz ovog razloga dodavanje azota u israni višegodišnjih zasada treba

obavljati u proleće tj. nakon završetka cvetanja i u zavisnosti od tipa zemiljišta negde sredinom juna. Ovakav

zahtev za ishranom zasada diktira i tip mineralnog đubriva koje će se koristiti u primeni.

Kod višegodišnjih zasada uobičjena je primena đubriva sa smanjenim sadržejem azota i različitim udeom

fosfora i kalijuma. Koje đubrivo će se primenjivati na kojoj parceli pre svega zavisi od zemljišta i zasada, tako

da je količine đubriva za aplikaciju potrebno odrediti obavezno nakon analize zemljišta i po preporukama.

Aplikacija đubriva se uglavnom obavlja rasipačima mineralnog đubriva. Poslednja istraživanja pokazuju da je

migracija fosfora i kalijuma po dubini godišnje maksimalno 5 cm, a uzevši u obzir da se u modernim zasadima

izbegava osnovna obrada oranjem lako je primetiti da đubrivu koje se aplicira treba, da bi stiglo u zonu

korena zasada, više godina (minimum 5). Za ovo vreme dobar deo apliciranog mineralnog đubriva iskoristiće

biljke koje rastu unutar zasada (korov i zatravljeni međuredni prostor). Da bi se mineralno đubrivo donelo

bliže korenu zasada koriste se depozitori koji u trake odlažu đubrivo u zonu korena (15 – 20 cm). Prihrana

azotnim đubrivima se obavlja klasičnim rasipačima ili ukoliko postoji navodnjavanje fertirigacijom.

Slika 17. Depozitori mineralnog đubriva marke „Rinieri“ i vučeni rasipač marke „Agrex“

c) Mašine za zaštitu

Ova grupa mašina je svakako ubavezna i takoreći centralna mašina prilikom gajenja višegodišnjih zasada. Za

zaštitu intenzivnih zasada svakako bi bilo korisno da se primenjuju orošivači (atomizeri). Prilikom odabira ovih

mašina svakako bi trebalo voditi računa o naormama tretiranja koji će se primenjivati u zasadu. Ove norme

se danas kreću oko 1000 do 1500 l tečnosti za tretiranje na 1 ha. Novija istraživanja pokazuju da se pažljivijim

odabirom orošivača kao i korišćenjem poboljšanih tipova orošivača i orošivača „T“ tip kao i odabirom

modernih anti drift rasprskivača, može da se smanji norma tretiranja na čak 250 l/ha.

Odabirom jednog modernog orošivača mogla bi da se potreba za oročivačima sa kapacitetom rezervoara od

1000 i više litara izbegne, naročito ako se ima na umu da su u razmatranju mašine za voćnjake do 5 ha.

Izbegavanjem orošivače kapaciteta 1000 i više litara i nabavkom atomizera ne većeg od 600 l dolazi se do

brojnih prednosti, od kojih su najznačajnije potreba za traktorom manje snage, i mnogo manje sabijanje

zemljišta prilikom prolaska mehanizacije. Prilikom odabira ovakvih orošivača prednost bi trebalo dati pre

svega vučenim orošivačima i svakako voditi računa da se napravi takva konfiguracija (tip orošivača i

rasprskivači) da norma tretiranja ne prelazi 600 l/ha.

Slika 18. Standardni orošivač sa kružnim vencem injektora.

Slika 19. Poboljšanji Orošivač

Slika 20. „T“ orošivač

Pregled pogonskih mašina - traktora

Za obradu voćnjaka na površinama koje se kreću u granicama 1 - 5 ha nema nekih vecih potreba za traktorima većih

snaga. U principu najzahtevnija operacija u ovim voćnjacima prema snazi traktora je zaštita tj. Tretiranje zasada

orošivasčem - atomizerom. Za tretiranje ove površine sasvim zadovoljavajući atomizer sa zapreminom rezervoara od

600 l. Za pogon ovakve mašine dovoljan je traktor snage 30 – 40 ks.

Prilikom odabira pogonske mašine obavezno je poželjno imati u vidu da je osnovna namena mašine obezbeđivanje

optimalnih uslova za rast i što veći prinos. Ovo je pre svega potrebno imati u vidu još prilikom zasnivanja zasada

naročito prilikom projektovanja međurednog razmaka.

Prilikom odabira pogonske mašine za obradu višegodišnjih zasada i uzevši u obzir tip obrade zemljišta i mašine s

kojima je potrebno agregatirati traktor na raspolaganju su brojni modeli traktora.

Svakako je za obradu zasada do 5 ha optimalno rešenje korišćenje namenskih voćarskih traktora. Pre svega razlog za

odabir ovakvog traktora leži u činjenici da se ovakvi traktori prave nižeg klirenasa, a takođe je njihova širina manja od

standardnih (kreće se u granicama od 1 do 1,3 m), pa se može projektovati zasad sa užim međurednim razmakom i

na taj način obrzbediti veći prinos po jedinici površine. Ovi traktori mogu da budu klasične konstrukcije sa

zakretanjem prednjih točkova ili zglobni. Zglobni traktori inaju manji poluprečnik okretanja što takođe omogućava ra

se na krajevima parcele otavlja manje prostora za okretanj mašina i na taj način obezbedi veći broj biljaka.

Na tržištu postoji veliki broj traktora koji bi zadovoljili ove kriterijume najbrojniji proizvođači se ovakvih mašina su iz

Italije.

Slika 21. Zglobni voćarski traktor marke „Antonio Carraro“

Slika 22. Zglobni voćarski traktor marke „Prima“ – Bjelovar

Slika 23. Zglobni voćarski traktor marke „Goldoni“

Slika 24. Klasičan 4x4 voćarski traktor marke „Antonio Carraro“

Zaključak

Na osnovu iznetih činjenica može se zaključiti da bi optimalan mašinski park za obradu savremenog intenzivnog

zasada površine 1 - 5 ha činile mašine za obradu zasada sa tipom održavanja zemljišta sa zatravljenim međuredim

prostorom. Kao pogonska mašina za zasade ove površine optimalno je koristiti traktore snaga do 40 ks. Poželjno je da

traktor bude namenski voćarski zglobni. Od mašina za obradu zemljišta poželjno bi bilo da se koristi mulčer za obradu

međurednog prostora u kombinaciji s prskalicom u trake za herbicid za tretman prostora u redu. Takođe, ne bi bilo

na odmet postojanje neke od mašina pomičnog tipa za obradu prostora u redu kao što je rotaciona drljača s

pomerljivim radnim organima radi presecanja kapilarne zove u zemljištu. Pored ovih mašina svakako bi bilo poželjno

da se đurivo unosi depozitorom. Kao najvažnija maština je svakako orošivač. Od orošivača bilo bi poželjno da se

koristi „T“ orošivač, a ukoliko je to ne izvodljivo onda barem onaj sa poboljšanim vencem rasprskivača. U svakom

slučaju potrebno je posebnu pažnju posvetiti anti drift detaljima na orošivaču.

Moguće su i druge kombinacije mašina za održavanje višegodišnjih zasada, prilikom odabira mašina treba imati u

vidu da je biljkama u zasadu potrebno omogućiti rast i razvoj što optimalniji kaako bi se omogućilo da ostvaruje

kvalitetnije plodove i što veći prinos. Dakle, potrebno je obezbediti maksimalno zadržavanje vlage u zemljištu,

mogućnost pravovremeog obavljanja zaštite zasada, kao i što manje konkurencije od strane drugih biljaka u zasadu

koje iskorišćavaju uneta mineralna đubriva.

Literatura

Bugarin R., Đukić N, Sadlar A., 2008, Činioci efikasne aplikacije u zaštiti višegodišnjih zasada orošivačima, Savremena poljoprivredna tehnika, 34(3-4) Grgić Z., Šakić Bobić Branka, Očić Vesna, 2007, Troškovi mehanizacije u voćarskoj proizvodnji, Agronomski glasnik

3., Zagreb

Nikolić, M., Paunović, Svetlana, Ružić. Đurđina, Veličković, M., Keserović Z., Mitrović M., 2006,

Rasadnička proizvodnja i agrotehnika voćaka, Voćarstvo 40(153)

Hristina Dinkova, Penka Mihaylova, Kalin Dragoyski, Bonka Vaneva, 2007, Living mulch – a

promising system for maintenance of soil surface in young plum plantations established

on sloping terrains, Voćarstvo 41(159) Đukić, N, Bugarin, R, Sedlar, A., 2005, Univerzalni ram s elementima za jesenje-zimsku obradu višegodišnjih zasada, Savremena poljoprivredna tehnika31(3).

Komnenić V., Sivčev B., Ranković-Vasić Z., 2008, Stanje sredstava mehanizacije za tržišno orjentisanu

voćarsko vinogradarsku proizvodnju individualnog sektora, Zbornik naučnih radova 14(5)

Korać N., Paprić Đ., Ivanišević D., Kuljančić I., Medić M., Božović P., 2009, Organska proizvodnja grožđa - izbor

sorti i sortna agrotehnika, Zbornik naučnih radova 15(5)

Pešić, Z., Radoja,L., 2004, Samoobilazeća rotofreza sa vertikalnim rotorom, Traktori i pogonske mašine 9(3)

Bugarin R., Sedlar A., 2006, Izbor traktora za savremeno voćarstvo i vinogradarstvo, Traktori i pogonske

mašine 11(3/4)

Granatstein D., Biointensive Management of the Orchard Understory, Tree Fruit

Research and Extension Center Wenatchee, WA USA

Hoagland L., Carpenter-Boggs L., Granatstein D., Mazzola M., Smith J., Peryea F., Reganold, J. P, 2008, Orchard floor

management effects on nitrogen fertility and soil biological activity in a

newly established organic apple orchard, Biol Fertil Soils (2008) 4

Krpina I., Brčič J., 205, Mehanizacija u proizvodnji jabuka, Pešić Z., Živković M., Komnenić V., 2006, Tehničko-tehnološki parametri specijalne konstrukcije rotofreze sa

vertikalnim rotorom, Poljoprivredna tehnika 31(2)

Granatstein D., Sánchez E., 2009, Research Knowledge and Needs for Orchard Floor

Management in Organic Tree Fruit Systems, International Journal of Fruit Science 9