Osnovni Principi Dizajna Savremenih Racunarskih Mreza

7/28/2019 Osnovni Principi Dizajna Savremenih Racunarskih Mreza

1/28

Osnovni principi dizajna savremenih racunarskih mreza

Uvod

Nije dovoljno imati raunar raunar treba da bude povezan, jer ne radimo

sami i ne zabavljamo se sami. Zato bi se korienje raunara razlikovalo od

svakodnevnog ivota? Povezujemo se da bismo zajedno radili, razmenjivali informaci-

je, kupovali, igrali se, priali, zabavljali se...Raunarska mrea je sistem koji omoguuje da dva ili vie raunara

meusobno razmenjuju informacije. Ako se prenosni raunar povee na kuni raunar

i preko te veze se prenese tekst koji je kucan dok ste bili na putu, audio snimak ra-

zgovora sa sastanka i slino, to je ve mrea. Mreu ini i nekoliko kablova kojima je

povezano pet raunara u maloj trgovinskoj firmi sa ciljem da koriste jedan tampa ili

da izlaze na Internet. Mrea je i sistem kablova, ureaja i sokoftvera kojim je povezano

stotine raunara velike korporacije, pa je ak i Internet raunarska mrea. Dakle,

sistem koji omoguuje razmenu informacija izmeu raunara je raunarska mrea.

Cilj povezivanja, primera radi, moe biti tampanje fakture sa raunara na

tampau povezanom na kolegin PC. Cilj je slanje izvetaja o prodaji efu. Cilj je da se

razgovara sa prijateljem u Australiji. Cilj je proitati vesti. Cilj je pogledati novukolekciju strujnih utinica. Ukratko, cilj je razmenjivati informacije (vesti, kataloge,

dokumente, slike...) i koristiti tue resurse (tampae, diskove, skenere, kamere...). Na

dva pitanja smo, dakle, brzo odgovorili; ostatak ovog teksta bavi-e se odgovorom na

tree, mnogo sloenije: kako se povezati?

Prvi, moda i najvei korak u raunarskim mreama jeste povezivanje dvaraunara sutina raunarske komunikacije svodi se na razmenu informacija izmeu dvetake. Uproeno reeno, kada se dva raunara uspeno poveu, povezivanje ostalihraunara u mreu je stvar ponavljanja usvojenog postupka. Da bi dva raunararazmenjivala informacije potrebno je da govore istim jezikom. U terminologijiraunarskih mrea, taj jezik se naziva protokol. Protokoli funkcioniu tako to oba

raunara imaju vrlo precizna uputstva koje poruke se alju, u kojoj formi, kojimredosledom i slino. Pravila se striktno potuju da bi komunikacija bila uspena. Kao toljudi govore razliitim jezicima, tako i raunari imaju razliite protokole. Moda ste veuli zaEthernet, Token Ring, TCP/IP, IPX/SPX, NetBEUI i druge protokole.

Govor istim jezikom nije dovoljan mora se definisati i uz pomo ega erazgovarati. Da li emo raunare povezati bakarnom icom, optikim kablom ili emokoristiti telefonsku vezu? Moda je najbolje da komuniciraju beino radio vezom? Ilimoda infracrvenom? Recimo da smo se opredelili za optiki kabl. Informacije sa jednogtreba da stignu na drugi raunar moraju nekako da izau iz raunara da bi preko icedole do drugog raunara i ule unutra. Digitalne informacije koje se nalaze u raunaru(nule i jedinice) moraju se prevesti u odgovarajui signal (u naem sluaju svetlosni, jer

koristimo optiki kabl). Drugi raunar prepoznaje svetlosne signale prvog raunara i naosnovu njih rekonstruie poslatu informaciju. Da bi to bilo mogue, oba raunara morajuna isti nain da prevode informacije u signale i obratno. To je sada novi jezik za razgovorraunara preko signala tj. protokol nieg nivoa. Sada ve imamo sva tri elementa zauspenu komunikaciju dva raunara: medijum (vazduh, bakarna ica, optiko vlaknoitd.), protokol nieg nivoa (Ethernet, Token Ring...) i protokol vieg nivoa mreniprotokol (IPX/SPX, TCP/IP, NetBEUI...).

Seminarski Rad - Sladjana Mati Strana - 2 -


2/28


Primer povezivanja dva raunara

Dok su raunarske mree jo bile u povoju, proizvoai su nudili kompletnomreno reenje koje je obuhvatalo ureaje, opremu i softver koji su pokrivali sva tripomenuta elementa. Nisu mogli da se kupe kablovi i konektori od jednog proizvoaa,ureaji na osnovnom nivou od drugog, a softver za mreni nivo od treeg. Nisu postojalistandardi i svaki proizvoa se trudio da nametne svoje reenje. To je dovodilo do tesnevezanosti mrenog reenja za jednog proizvoaa koje nosi sve poznate posledice: visoka

cena, spor razvoj, rizik da proizvoa prestane sa radom i tome slino.Sa razvojem trita mrea, stvari su se razile u dva pravca. Sami proizvoai supreli na modularna reenja elementi se odvojeno prave i reaju jedan na drugi. Drugipravac razvoja bilo je precizno definisanje svih tih reenja iza kojih su poele da stajugrupe firmi i organizacija ime su se stvarali odgovarajui standardi. Tako su postalemogue kombinacije reenja razliitih proizvoaa, istina ne u proizvoljnim kombinaci-jama. Korisnik je imao mogunost da izabere medij koji mu odgovara, da preko njegakoristi IBM-ov protokol nieg nivoa Token Ring, a da mu mreni protokol bude, recimoTCP/IP. Posvetiemo posebnu panju svakom od navedenih nivoa povezivanja i to kakou lokalnim tako i u Wide Area raunarskim mreama.



3/28


Lokalne raunarske mree

Lokalnom raunarskom mreom obino se naziva mrea koja pokriva jedan objekat ilieventualno nekoliko bliskih objekata (fabriki krug, kamp...), mada se za ovakve mreesree precizniji naziv: campus networks.

Fiziki nivo medijumMnogi raunarsku mreu poistoveuju sa medijumom za prenos podataka

pogledaju gomilu kablova i utinica i kau evo je mrea. Istina je da je to samo jedandeo mree, osnova nad kojom se grade drugi elementi mree. Signali u lokalnoj mreimogu se prenositi preko bakarnih ica, optikih vlakana ili beino (to su samo osnovnegrupe); u okviru svakog od njih postoje razliita reenja.

Bakarni kabloviU poetku su bili koaksijalni kablovi (coax). Iako ve zastareli, i dalje se esto

sreu na mreama koje su davno postavljene ili pak na malim mreama od nekoliko

raunara gde je cena presudan faktor za izbor kabla. Koaksijalnim kablom se raunaripovezuju kaskadno u nizu, jedan za drugim. Izmeu svaka dva raunara postojiposeban koaksijalni kabl sa montiranim utinicama na krajevima (najee BNC).Utinica se povezuje na poseban razvodnik koji se naziva T rava. Jedan krak ravepovezuje se na raunar dok se na druga dva povezuju koaksijalni kablovi sa BNCutinicama do susednih raunara. Izuzetak su raunari na krajevima niza koji na pra-znom kraju rave imaju takozvani terminator.

Za n raunara potrebno je n-1 koaksijalnih kablova odgovarajue duine. Na obakraja svakog kabla je BNC konektor te je potrebno (n-1)*2 BNC konektora. Dalje,

potrebno je n takozvanih T konektora kojise obino isporuuju uz mrene kartice.

Konano, potrebna su i dva terminatora".Poeljno je da jedan terminator" (nikakooba) uzemljite.Prilikom postavljanja mree nije potrebnomnogo skupog alata - vana je alatka zablankiranje (striping tool) kojom se vrhkabla priprema za monitoranje BNCutinice, kao i kleta za montiranje BNCutinice kojima se ona uvruje na kraj

kabla.Maksimalna duina niza kablova (od terminatora" do terminatora") je 185 metara. U

sluajevima kada su potrebne vee duine, ranije je korien tzv. debeli koaksijalni kabl,na ijim krajevima se montirala tzv. AUI utinica. Maksimalna duina izmeu dva krajatog kabla je 500 metara. Ovaj kabl se esto koristio i za veze izmeu zgrada kao i zadruge veze koje su zahtevale prolaz kroz agresivne sredine (vlaga, visoka temperatura,podzemni vodovi, kanalizacioni prolazi), zbog debelog zatitnog omotaa. esto ete utida ovaj kabl zovu uto batensko crevo", jer upravo tako izgleda.



4/28


Povezivanje raunara koaksijalnim kablom


Pin# Signal EIA/TIA 568A AT&T 258A, or EIA/TIA 568B Ethernet 10BASE-T 100BASE-T

1 Slanje+ (Tx+) Bela/Zelena Bela / Narandasta X

2 Slanje - (Tx-) Zelena / Bela ili Zelena Narandasta / Bela ili Narandasta X

3 Prijem+ (Rx+) Bela /Narandasta Bela / Zelena X

4 N/A Plava/ Bela ili Plava Plava / Bela ili Plava Ne koristi se *5 N/A Bela / Plava Bela / Plava Ne koristi se *

6 Prijem-(Rx-) Narandasta / Bela ili Narandasta Zelena / Bela ili Zelena X

7 N/A Bela /Braon Bela / Braon Ne koristi se *

8 N/A Braon / Bela ili Braon Braon / Bela ili Brown Ne koristi se *


5/28


Raspored ica za montiranje utinica po 568A i 568Bstandardu

Koaksijalni kablovi se sve manje koriste iz dva osnovna razloga: propusne moii topologije. Kao to smo videli, raunari se vezuju redno, jedan na drugi; taj nain

vezivanja (topologija) naziva se linijska. Njene mane su to to u sluaju prekida na bilokom delu mree prestaje sa radom itava mrea; svi raunari komuniciraju kroz svekablove (od terminatora" do terminatora"), delei propusni opseg.

Nasuprot linijskoj topologiji, novija raunarska mrena reenja su zasnovana nazvezda" topologiji. U ovom sluaju svaki raunar ima poseban mreni kabl koji vodi dovorita (detaljnije u poglavlju koje se bavi protokolima nieg nivoa). Na ovaj nain,prekid jednog kabla dovodi do prekida samo onog dela mree koji radi preko te ice. Uzto, svaki raunar potencijalno moe da koristi puni propusni opseg svog" kabla.

Uz jaanje koncepta zvezda" topologije, koaksijalni kablovi su polakoprestajali da se koriste sve vie su ulazili u upotrebu kablovi sa upredenim paricama(twisted pair - TP). Pored prednosti topologije koja se koristi, dananji TP kablovi

omoguuju izuzetno veliku propusnu mo. Prvi TP kablovi su kroz sebe proputali 10MHz signal, dok dananji kablovi omoguuju frekvencije od 350 MHz i vie.

TP kablovi se obino dele po tzv. kategorijama. To su standardi koji propisujukarakteristike koje kabl treba da zadovolji. Trenutno se mogu kupiti kategorija 3 (danasse uglavnom koristi za telefonske instalacije), kategorija 5, kategorija 5e i kategorija 6.

UTP kabl

TP kablovi se izrauju u nekoliko varijanti: UTP, FTP i SFTP. Najee sekoriste UTP (Unshielded Twisted Pair), neoklopljene uvrnute parice. FTP i SFTP kablovise koriste tamo gde postoje pojaani elektromagnetni uticaji (liftovi, velike maine, veistrujni razvodi i slino). Oni imaju posebne obloge koje ih u odreenoj meri tite odspoljnih uticaja.

Svi TP kablovi (UTP, FTP i SFTP) prave se u dve varijante: Wall i Fly. WallTP kablovi se koriste za provlaenje kroz zid, pod ili kablovske kanale. Kruti su, jer suparice od pune bakarne ice i neto jeftiniji od Fly kablova. Fly kablovi se koriste za vezuraunara i zidne utinice, kao i za sva prespajanja u razvodnim ormanima. Maksimalnaduina izmeu raunara i aktivnog razvodnog ureaja je 100 metara.

Za montau najjednostavnije mree zasnovane na UTP kablovima potreban jealat za blankiranje (striping tool), koji vrh kabla priprema za montau utinice. Zatim jepotrebno strpljenje da se ice poreaju u strogo definisanom rasporedu boja. Obino sekoriste dva standarda: 586A ili 568B. Konano, montira se tzv. RJ45 konektor koji sevrto vezuje za kabl uz pomo odgovarajuih kleta za krimpovanje. U zavisnosti odonoga to se nalazi na oba kraja kabla, utinice na oba kraja mogu se povezati na dvanaina, Crossover ili Straight Through. Pogledajmo tabelu. Vidimo da postoji mogunostpovezivanja direktno dva raunara bez haba ili svia - napravite Crossover kabl i direktnopoveete mrenu karticu na mrenu karticu. Kada se pravi Straight Through kabl,raspored ica na oba kraja je isti, bilo po 568A ili 568B standardu. Kada se praviCrossover kabl, ukrtaju se pinovi 1 i 3 i 2 i 6. Obe varijante su prikazane na slici.



6/28



Hub/Switch/NIC ta je povezano Tip porta Kabl

Hub/Switch Normal port Hub/Switch Normal Crossover

Hub/Switch Normal port Hub/Switch Uplink Straight

Hub/Switch Normal port NIC (Mrena kartica) - Straight

Hub/Switch Uplink port Hub/Switch Normal Straight

Hub/Switch Uplink port Hub/Switch Uplink Crossover

Hub/Switch Uplink port NIC (Mrena kartica) - Crossover

NIC (Mrena kartica) NIC (Mrena kartica) - Crossover


7/28


Korienje Crossover i Straight Through kablova

Home PNAIako je korienje TP kablova optimalno na osnovu odnosa cene i performansi,

cena takvog sistema je visoka. Za male kancelarije ili kunu raunarsku instalacijuperformanse sistema baziranog na TP kablovima znaajno su bolje od onoga to je realnopotrebno, pa cena postaje odluujui faktor. Zato se preko sto kompanija irom svetaokupilo oko ideje za pravljenje sistema za komunikaciju preko kune telefonske instalaci-je. Grupa je dobila ime HomePNA (Home Phoneline Network Alliance), a meupoznatijim osnivaima su IBM, AT&T i Compaq, dok su meu lanicama 3COM, Cisco iXircom. Dakle, govorimo o tehnologiji iza koje stoje najvei svetski igrai" u oblastiraunarskih komunikacija. Takoe, ovo znai da moete da kupite kartice od bilo kog odovih proizvoaa - sve e koegzistirati u istoj mrei bez problema, poto je grupaprecizno propisala standarde.

Ipak, ovu tehnologiju nisusmislile firme koje ineHomePNA grupu; ona jeodavno poznata i koriste jetelekomunikacionekompanije da bi omoguilekorienje dve telefonskelinije preko jednetelefonske parice. Na ovom

konceptu se bazira popularni ADSL sistem. Za ovo se koristi sistem prenosa vie signalana razliitim frekventnim opsezima. Klasina glasovna komunikacija uglavnom se

prenosi na relativno niskim fekvencijama (4 kHz i nie), dok ADSL i HomePNA koristevie frekventne opsege - do 1.1 MHz za ADSL odnosno izmeu 5.5 i 9.5 MHz zaHomePNA. Uz to, kod ADSL-a i HomePNA se koristi i potpuno drugaiji tip signala odonog za prenos glasa. Sve ovo omoguuje da koristite kuni telefonski razvod dok sepreko njega istovremeno koriste ADSL i HomePNA; razgovor i raunarska komunikacijadele isti kabl.

Kako sve to izgleda u praksi? HomePNA kartice treba da budu povezanetelefonskim kablovima koji su povezani na istu telefonsku liniju odnosno isti lokal. Ilijasnije - neophodna je direktna iana veza izmeu kartica. Ovo znai da, recimo, karticekoje su povezane na lokalne telefonske centrale nee moi meusobno da komunicirajujer ne postoji direktna iana veza. Lepa stvar je to za uspean rad nije bitno da li su ve-

ze izmeu kartica redne, paralelne, povezane u zvezdu" ili je re o nekoj sloenijojstrukturi. Uz to, nisu potrebni aktivni ureaji kao to su hab, svi itd., to bitno umanjujecenu postavljanja mree. Na ovaj nain maksimalno se moe povezati 25 raunara samaksimalnom razdaljinom od preko 150 m izmeu njih.

Trenutno postoje dva HomePNA standarda. HomePNA 1.0 omoguava brzinedo 1 Mbps (megabit u sekundi) dok HomePNA 2.0 omoguava 10 Mbps komunikaciju.Naravno, sistem je vertikalno kompatibilan, pa Home-PNA 1.0 i 2.0 kartice mogumeusobno da komuniciraju brzinom od 1 Mbps.



8/28


Sa softverske strane, izuzetno je korisna injenica da adapteri komuniciraju saostatkom softvera po Ethernet standardu. Dakle, raunar isporuuje kartici Ethernetpaket, a ona ga konvertuje u HomePNA paket. Sav softver koji uspeno funkcioniepreko Ethernet kartice funkcionisae i preko HomePNA kartice.

Optiki kabloviKorak napred u odnosu na bakarne kablove jesuoptiki kablovi. Njihova prednost je u znaajno veempropusnom opsegu, veoj maksimalnoj duini izmeu dvakraja kabla, kao i visokoj otpornosti na spoljne uticaje.Ideja je da se komunikacija izmeu dva kraja ostvariprenosom svetlosti.Postoje dva tipa optikih kablova: multimode isinglemode. Jezgro singlemode optikih kablova jeizuzetno malo (obino 9 mikrona) pa svetlost putuje upravoj liniji. Kod multimode kablova, jezgro je znatno

vee (obino 62.5 mikrona) pa svetlost prolazi mnogo duiput i rasipa se u vie putanja pa se zato zove multimode.Na osnovu ovog moemo uoiti da e zbog kraeg putasvetlosti, maksimalni domet izmeu dve krajnje take kodsinglemode kabla biti znatno vei nego kod multimode.Taj domet je do 3 km za multimode i do 50km za singlemode kablove. Ove daljine zavisei od opreme koja se koristi. U lokalnim raunarskim mreama obino se koristimultimode optiki kabl dok se singlemode koristi tamo gde je potrebno premostiti veerazdaljine.

Za razliku od bakarnih kablova gde je za vezu dve take potreban jedan kabl krozkoji prenos informacija tee u oba smera, kod optikih veza dve take spajaju dva kabla:

jedan za prijem a drugi za slanje signala. Zbog toga se svi tipovi utinica za optikekablove sastoje od dve manje utinice za svaki od kablova. Kao i kod bakarnih kablova,ne postoji jedinstvena utinica za optiki kabl. Za razliku od bakarnih, utinice se nerazlikuju po vrsti samog kabla (koaksijalni, twisted pair itd.) ve razni proizvoai iligrupe proizvoaa koriste razliite utinice. Najee se koriste ST i SC utinice.

Strukturno kabliranjeKablovi predstavljaju samo deo reenja za prenos podataka na nivou medijuma.

Ostali elementi su sadrani u kompleksnom reenju koje se zove strukturno kabliranje" iomoguava upravo ono od ega je poela pria: nezavisnost reenja svakog mrenogelementa (nivoa) od reenja drugih nivoa. Strukturno kabliranje je niz standarda i

specifikacija koje odreuju na koji nain se polau kablovi, koji kablovi, kako izgledajuutinice, kakva je topologija i jo mnotvo detalja koji jasno odreuju sve segmente uplaniranju i postavljanju kablovskog sistema.

Vraamo se topologiji zvezda", kod koje veza do svakog raunara izgleda kaona slici. Od raunara kabl vodi do utinice, od utinice vodi novi kabl (obino kroz zid,kablovske kanale ili pod) do razvodnog panela (patch panel). Odatle se, novim kablom,panel povezuje sa aktivnim razvodnim ureajem. Da vidimo ta nam je od opremepotrebno za kompletnu vezu od ormana do svakog radnog mesta, ako pretpostavimo da



9/28


emo se osloniti na TP kablove: Patch kabl duine 1-5 metaraod raunara do utinice na zidu.On se pravi od Fly kabla naijim se krajevima montiraju

RJ45 konektori. Ovaj kablpovezuje raunar sa utinicom; Kutija sa RJ45 utinicom.Postoje tri tipa: uzidna, nazidna i podna. Uzidna se koristi kada je kablovski razvodnapravljen u zidu pa je ceo sistem slian razvodu elektrine energije. Nazidne utinice seobino koriste u kombinaciji sa kablovskim kanalima ili tamo gde nema uslova da sepostavi uzidna utinica. Podne utinice se, kao to im ime kae, montiraju na pod; Kabl od utinice do patch panela. Za ovo se koristi wall kabl i postavlja se u zidu ilipodu, u kanale, creva ili na zidu, u kablovske kanalice; Utinica na patch panelu, RJ45 tipa. Sa zadnje strane se na tu utinicu montira wallkabl, a sa prednje se povezuje RJ45 konektor sa sledeeg elementa;

Patch kabl koji povezuje RJ45 utinicu na patch panelu sa odgovarajuim portom naaktivnom ureaju (hab, svi ili drugi ureaj). Pravi se od Fly kabla na ijim se krajevimamontiraju RJ45 konektori.

Na ovaj nain smo povezali raunar ili neki drugi ureaj (npr. tampa) narazvodni panel i nastala je tzv. horizontalna kablovska veza. Postoje i vertikalnekablovske veze koje se esto nazivaju i backbone (kima). One meusobno povezujurazvodne ormane. Ako pogledamo skicu reenja mree jedne zgrade, ak je i vizuelnojasno zato ovakve veze predstavljaju kimu" sistema. Ako kimu" realizujemomultimodnim optikim kablovima sa SC konektorima, potrebni su sledei elementi: Patch kabl koji povezuje SC utinicu na patch panelu prvog razvodnog ormana saodgovarajuim portom na aktivnom ureaju (hab, svi...). Pravi se od multimodeoptikog kabla sa dva vlakna na ijim krajevima su montirani SC konektori; SC utinica na patch panelu prvog razvodnog ormana. To je SC utinica koja semontira u patch panel. Sa zadnje strane se na nju montira multimodni optiki kabl kojivodi do drugog razvodnog ormana, a sa prednje se povezuje SC konektor sa prethodnonavedenog patch kabla; Multimodni optiki kabl koji povezuje razvodne ormane. Tanije, montira se jednimkrajem na SC utinicu u patch panelu jednog razvodnog ormana a drugim krajem na SCutinicu patch panela drugog razvodnog ormana; SC utinica na patch panelu drugog razvodnog ormana; Patch kabl koji povezuje SC utinicu na patch panelu drugog razvodnog ormana saodgovarajuim portom na aktivnom ureaju.

Prethodna dva primera, u kojima se za horizontalni kablovski razvod koriste TPkablovi a za vertikalni multimode optiki kablovi, predstavljaju veoma rasprostranjenoreenje. U horizontalnom razvodu jo uvek se retko koriste optiki kablovi zbog cene -nisu skuplji samo kablovi, ve i utinice, patch paneli, konektori kao i odgovarajuiradovi. S druge strane, za vertikalne veze esto se koriste optiki kablovi, a cena ne igrapresudnu ulogu, poto je broj utinica i ukupna duina vertikalnih kablova relativno mala,pogotovo ako se uporedi sa kompletnom investicijom za kablovski sistem. Potencijalnapropusna mo optikih kablova je vea od bakarnih, to je za backbone veze znaajno,



10/28


pre svega zbog toga to je saobraaj na mrei najgui upravo na backbone vezama.Kada smo govorili o TP kablovima, naglasili smo da je jedna od najvanijih

karakteristika tzv. kategorija kabla. Naalost, to to koristimo kablove kategorije 5 nikakone znai da cela mrea automatski zadovoljava standarde kategorije 5. Da bismo to moglida kaemo, neophodno je da svi nabrojani elementi budu eljene kategorije, ali izvoa

radova mora i da potuje pravila za postavljanje strukturnog kablovskog sistema.Konano, postoje veoma precizni testovi i odgovarajua oprema kojom se testiranje vri.

Protokoli nieg nivoaKroz mreni medijum putuju signali koji nose informaciju od raunara do

raunara. Meutim, signali kojuputuju kroz optike i bakarnekablove kao i preko wirelessveza ne predstavljaju prirodannain komunikacije izmeuraunara. Raunari govore"

digitalnim porukama tj.nizovima nula i jedinica. U sva-kom raunaru koji komuniciramora da postoji podsistem kojie digitalnu informacijukonvertovati u odgovarajuisignal za prenos preko me-dijuma kojima su raunaripovezani. Isti podsistem zaduen je i za prijem signala koji se konvertuje u digitalni oblikrazumljiv raunaru. Da bi se dva raunara razumela" pri razmeni signala, neophodno jeda se njihova komunikacija uredi i definiu pravila komunikacije. Tome (i jo nekim

funkcijama) namenjeni su protokoli nieg nivoa.U dananjim mreama najee se sree Ethernet standard koji opisuje nainmeusobne komunikacije raunara pomou signala a preko svakog od ire korienihmedijuma za prenos podataka. Tako postoji Ethernet specifikacija 10BaseT koja opisujenain komunikacije u mrei preko TP kablova brzinama do 10 Mbps, 100BaseFX opisujenain komunikacije u mreu sa optikim kablovima brzinama do 100 Mbps i slino. Utabeli je data lista Ethernet specifikacija koja se koristi za razne medijume za prenos po-dataka. Pored Ethernet-a, postoje i drugi standardi za mrenu komunikaciju, kao to jeIBM-ov Token Ring i Arcnet, ali se oni ree koriste.

Kada projektujete novu mreu, morate se opredeliti za jednu od specifikacija kojuete koristiti i u skladu sa tim kupiti kablove, utinice i drugu opremu. U sluaju da

postoje tri kancelarije sa po dva raunara u svakoj od njih i da sve te raunare trebapovezati u jedinstvenu lokalnu mreu. Potrebna je brzina od 100 Mbps a kablovi e bitiTP. Ako pogledamo tabelu, specifikacija koja opisuje 100 Mbps preko TP kablova je100BaseT. To znai da je neophodno da svi raunari kao i koncentrator koji ih povezuje,rade po 100BaseT specifikaciji.

Pri povezivanju u mreu osnovno je omoguiti da dva kraja koja se povezujugovore" istim protokolom. Ako se dva raunara direktno povezuju, oba moraju dakoriste istu specifikaciju. Mnogo ei sluaj je povezivanje raunara preko



11/28


koncentratora u kom sluaju raunar i port koncentratora na koji je taj raunar povezanmoraju da koriste istu specifikaciju. Koncentrator sa portovima koji koriste razliitespecifikacije omoguie da se u istoj mrei nau raunari koji koriste razliite spe-cifikacije, a da ipak mogu meusobno da komuniciraju, zahvaljujui koncentratoru kojiomoguuje odgovarajuu konverziju signala.

Mrene karticeInformacije u raunaru su u

digitalnom obliku i potrebno ih jekonvertovati u odgovarajui signal.Analogno tome, primljene signaletreba konvertovati u digitalni oblik dabi se dobila informacija koju je nekidrugi raunar poslao. Ove posloveobavlja mrena kartica (network card)raunara. Svaki raunar koji treba

povezati u mreu mora da ima mrenukarticu, koja je sa jedne strane povezana naraunar, a sa druge (mrenim kablom) ulokalnu raunarsku mreu.

U skladu sa tim, pri izboru mrenekartice treba voditi rauna o dve osnovnestvari: nainu povezivanja sa raunarom inainu povezivanja sa ostatkom mree. Vezado raunara moe se ostvariti preko neke od

rapoloivih magistrala, ba kao to je to sluaji sa drugim vrstama kartica (grafika, audioitd.); izabraete ISA, EISA ili PCI karticu.ISA i EISA se sve ree koriste, pa ete novijekartice uglavnom nalaziti u PCI varijanti. Zakorisnike notebook raunara postoje raznoraz-ni PC Card (PCMCIA) mreni adapteri, dok

su onima koji imaju potrebu da esto premetaju mrenu karticu ili da jednu koriste zavie raunara za povremeno povezivanje na mreu, na raspolaganju eksterni modeli kojise obino povezuju na USB port.

Ako se zna pravilo da dva kraja veze u svakoj mrei moraju da koriste istu

specifikaciju kako bi uspeno komunicirali, onda i mreni adapter mora da se uskladi saostatkom mree. Ako se koristi klasina Ethernet mrea po specifikaciji 100BaseT,potrebno je kupiti 100BaseT mrenu karticu. Ako se koristi 10BaseT specifikacija,potrebna je 10BaseT mrena kartica i slino.

Na mrenoj kartici, njenoj kutiji i uputstvu trebalo bi da pie za koji tip mree jekartica namenjena (Ethernet, Token Ring, ArcNet...) kao i po kojoj specifikaciji radi. Akoje kartica Ethernet uz tu oznaku e pisati i recimo 100BaseT ili 10Base2. Samimpogledom na karticu moe se ustanoviti za koji tip kablova je namenjena na osnovu


Mrena kartica


12/28


odgovarajueg konektora. Ako na kartici postoji RJ45 konektor, to znai da radi po nekojod specifikacija koje definiu vezu preko twisted pair kablova (10BaseT, 100BaseT itd.).Ako na kartici postoji BNC konektor, znai da je namenjena za povezivanje koaksijalnimkablom po specifikaciji 10Base2. Sasvim slino vai za AUI (debeli koaksijalni kabl) iSC/ST konektor (optiki kabl).

Nije redak sluaj da na kartici postoji vie konektora, recimo RJ45 i BNCkonektor. Ovo znai da kartica podrava komunikaciju preko twisted pair ili koaksijalnihkablova, s tim da se moe koristiti samo jedan konektor u jednom trenutku; uz pomotakvih kartica ne moete povezati dva segmenta mree. Kartice sa vie konektora pruajufleksibilnost - ako trenutno koristite koaksijalne kablove a imate u planu prelazak natwisted pair vezu, ne morate da menjate karticu. Ovakve kartice ete obino nai podimenom Combo i najee podravaju specifikacije za brzine od 10 Mbps. S obzirom nato da se 10 Mbps kartice sve ree koriste, retko ete ih nai u prodaji.

Da bi kartica podravala vie specifikacija nije neophodno da ima vie konektora.Veina novijih karticakoje rade po 100BaseT ili

1000BaseTspecifikacijama, podravai sve sporije" od sebe;uobiajeno je da100BaseT kartice rade ipo 10BaseT specifikaciji.Ovo daje dodatnufleksibilnost kartici uzminimalno poveanjetrokova njene izrade.Kartica uglavnom samaprepoznaje po kojojspecifikaciji treba da radi,to se naziva autosense.Vrlo su retke kartice koje podravaju vie specifikacija a koje nemaju automatsku de-tekciju. Kartice koje imaju autosense mogunost, obino u softveru za konfigurisanjeimaju opciju za eksplicitno selektovanje specifikacije.

U prodaji se moe nai na desetine ako ne i na stotine razliitih modela mrenihkartica ali sutinski razliitih modela ima daleko manje. Srce" mrene kartice jeodgovarajui ip koji upravlja njenim radom. Ovih ipova oko kojih se prave kartice imarelativno malo. Razni proizvoai kartica kupuju ipove i onda oko njih prave svojemodele - tako su kartice firmi Sure-Com, D-Link, Planet i mnogih drugih napravljeni okoistog ipa, Realtek 8139 .

Termin brzina mrene kartice" obino se odnosi na 10 Mbps ili 100 Mbpskomunikaciju, dakle maksimalnu brzinu koju opisuje standard koji kartica podrava. Urealnim uslovima nikada neete postii tu brzinu, poto na svakom nivou komunikacijepostoje gubici. Pre svega, sama fizika komunikacija nije idealna, pa iznad fizikog nivoaimate nekoliko protokola. Na svakom od njih informacije se prenose tako to uz svakuinformaciju mora da postoji i odgovarajui opis" toga to se prenosi: ko je poslao, komeje namenjena, duina, vreme itd. Ovo vai za sve nivoe protokola (recimo Ethernet,



13/28


tcp/ip, smtp). Dakle, ako aljemo fajl od 1 KB kroz mreu, koliina informacija koja ebiti realno preneta znaajno je vea.

Kada je re o mrenim karticama, razlike u brzini potiu pre svega od vrste ipaoko koga je kartica napravljena - neki proizvoai rade bolje a neki loije. Vanakomponenta je i drajver za mrenu karticu: razlike mogu da budu i veoma znaajne, pa

postoje razlike u cenama mrenih kartica, koje na papiru mogu da izgledaju isto.esta opcija koju moete da pronaete na mrenim karticama je tzv. Wake onLAN. Ona omoguava da se raunar na kome je instalirana kartica ukljui sa drugograunara u mrei, to je neobino korisno za administratore mree koji veoma esto svojeposlove obavljaju posle redovnog radnog vremena, dok su raunari ugaeni. Ako imapotrebe da se bilo ta uradi na udaljenom raunaru, administrator uz pomo Wake onLAN funkcije moe da ga ukljui i nakon toga koristiti alate za remote administraciju.

HaboviKod linijske topologije, sve to je potrebno za uspeno povezivanje raunara

jesu kablovi, konektori, par terminatora i mrene kartice. Ipak, ovakve mree se vie

gotovo i ne koriste - sve specifikacije iz tabele, bazirane na TP i optikim kablovima,podrazumevaju zvezda" topologiju. I kod ove topologije su kablovi, konektori i mrenekartice obavezni, ali je potreban dodatni element: mreni koncentrator.

Svaki raunar ima posebnu vezu do koncentratora, to znai da mu je pridrueni odgovarajui konektor na koncentratoru. Koncentrator dalje obezbeuje da se signali,po odgovarajuim pravilima, prenose do drugih raunara. Najjednostavniji mrenikoncentratori su tzv. habovi (hubs). Signal koji raunar poalje stie do haba, koji tajsignal dalje prosledi drugim raunarima preko njihovih kablova.

Hab treba izabrati u zavisnosti od specifikacije koja se koristi u mrei. Ako sekoristi 100BaseT, treba nabaviti hab sa odgovarajuim brojem 100BaseT utinica RJ-45tipa. Ako je predviena veza do servera 100BaseT a do ostalih raunara 10BaseT, treba

nabaviti hab sa jednim 100BaseT portom i odgovarajuim brojem 10BaseT portova.Dakle, ako treba da se povee u mreu est raunara po 10BaseT specifikaciji i jedan po100BaseT, onda treba nabaviti est 10BaseT mrenih kartica, jednu 100BaseT, sedam TPkablova sa RJ-45 konektorima montiranim na obe strane i konano hab sa minimalno est10BaseT i jednim 100BaseT portom.

Habovi, kao i drugi mreni koncentratori, obino se prodaju sa 8,12,16 ili 24porta; ostale varijante postoje, ali su retke. Uvek se kupuje ureaj sa jednako ili vieportova u odnosu na broj raunara - ako ima est raunara u mrei, treba kupitiosmoportni hab. Meutim, ta se deava kod 8-portnog haba na koji je povezano estraunara a kupljena su tri nova raunara koja treba povezati u mreu? Na habu ima mestasamo za dva nova. Ostaje da se zameni postojei hab nekim sa vie portova ili, ee, da

se kupi jo jedan. Habovi se povezuju slino raunarima - TP kablom, na kome trebauvrnuti ice 1 i 3 kao i ice 2 i 6. Takav kabl utaknite u bilo koja dva porta na oba haba iveza izmeu habova e raditi, to moete proveriti na odgovarajuim LED diodama.Postoji i drugo reenje koje koristi isti kabl kao i za vezu sa raunarima: na velikom brojuhabova jedan od portova se moe konfigurisati tako da radi kao standardni port ili zavezu sa drugim habom, tzv. uplink port. Pored oznake uplink esto ete sresti i oznakuMDI/MDI-X. Standardnim kablom habove poveete tako to jednu stranu poveete nauplink port a drugu na standardni port na drugom habu. Dakle, uplink prekida uradi



14/28


jednostavno uvrtanje parica na samom habu da ne biste morali da pravite poseban kabl.Ako se planira kupovina vie habova koji e biti meusobno povezani, treba voditiraunara o tome da na svakom habu rezerviete jedan port za vezu sa sledeim. Tako, akoimate esnaest raunara a planirate kupovinu dva haba, dva 8-portna nisu dovoljna jer pojedan port na svakom od njih se troi" za meusobnu vezu pa ostaje ukupno etrnaest

portova za povezivanje raunara.

Tipovi kablova i njigove karakteristike

Mreni koncentratori omoguavajukorienje vie mrenih specifikacija ujednoj mrei. Na primer, u firmi je pos-tavljena mrea bazirana na 10Base2(koaksijalni kablovi, 10 megabita u se-kundi) koju treba proiriti, ali tako da noviraunari budu povezani po 10BaseTspecifikaciji (TP kablovi), uz plan da se unarednom periodu koaksijalni kablovi

zamene TP kablovima i da cela mrea radipo 10BaseT. Jednostavno reenje je kupitihab koji ima odgovarajui broj 10BaseTportova kao i konektor za BNC tj.koaksijalni kabl.



15/28


Slino reenje se esto koristi i ako, postoje dve zgrade i u svakoj od njihlokalna mreu po 100BaseT standardu, a raunare iz obe zgrade treba povezati ujedinstvenu mreu. Unutar zgrade e se koristiti uobiajeni TP kablovi, dok e veza izme-u zgrada biti realizovana uz pomo multimodnih optikih kablova, poto rastojanje (npr.300 m) premauje maksimalni domet kod korienja TP kabla (100 m). Reenje je u obe

zgrade kupiti habove koji imaju odgovarajui broj 100BaseT portova za vezu do lokalnihraunara kao i po jedan 100BaseF port za optiku vezu izmeu njih.Najee korieno reenje meanja specifikacija u jednoj mrei je kada je jedan

broj raunara (obino starijih) opremljen 10BaseT karticama (10 Mbps), dok su novijiraunari opremljeni 100BaseT karticama. U ovakvim sluajevima esto se kupuje tzv.autosense hab koji ume da prepozna da li je sa druge strane 10BaseT ili 100BaseT karticai da se tome prilagodi. Kod ovakvih habova treba biti oprezan: postoje habovi koji rade ilisamo 10BaseT ili samo 100BaseT. Takoe, moe vam se desiti da hab uspeno komu-nicira sa svim raunarima, ali da ne dozvoljava komunikaciju izmeu 10BaseT i100BaseT raunara. To znai da nema ugraen tzv. switching modul koji omoguujemeusobnu komunikaciju 10BaseT i 100BaseT raunara.

Habovi su relativno jednostavni mreni ureaji koje nema potrebe konfigurisatipre putanja u rad - samo ih poveete sa raunarima i ukljuite im napajanje.

SvieviBrzine nikada dosta. Poveanje brzine je svojevremeno ostvareno kada je nakon

10 Mbps dobivena mogunost 100 Mbps komunkacije. Meutim, tih 100 Mbps ne govorio brzini razmene podataka izmeu dva raunara u mrei u kojoj ima i vie desetinaraunara. Nain komunikacije na Ethernet mrei o kojoj je do sada bilo rei naziva seShared Ethernet. Pojednostavljeno, u jednom trenutku samo jedan raunar na mrei moeda alje paket koji se prosleuje svim ostalim stanicama. U sluaju da dve stanice u istovreme poalju paket, dolazi do kolizije (collision) i te stanice moraju ponovo da pokuaju

slanje po odgovarajuem algoritmu sve do trenutka kada samo jedna stanica poalje paketdok druge sluaju. Dakle, sve stanice dele zajedniku magistralu za slanje podataka izbog toga se ovaj nain Ethernet komunikacije zove Shared Ethernet.

Alternativa je Switched Ethernet. Za razliku od situacije gde jedan raunar aljepaket koji stie do svih ostalih, kod Switched Ethernet-a paket stie samo do onograunara kome je namenjen. Time se u okviru iste grupe ureaja moe odvijatiistovremena komunikacija. Na primer, ako u sluaju est raunara u isto vreme krenekomunikacija izmeu raunara 1 i 3 i raunara 5 i 6, Shared Ethernet e izazvatipovremene kolizije pa e dva para raunara u svojim komunikacijama ekati jedandrugog. U sluaju Switched Ethernet-a veze e tei paralelno, nezavisno jedna od druge.Dodatna pogodnost je to kod Switched Ethernet-a raunar vie ne mora da vri detekciju

kolizija pa je omoguena tzv. full-duplex komunikacija - mrena kartica moe u istovreme da alje i prima podatke, to dodatno poveava stvarnu brzinu komunikacije namrei. Da bi se ovo postiglo, umesto haba se moraju koristiti svievi (switch).



16/28


Svievi se vizuelno gotovo ne razlikuju od habova, ali je u kuite ugraena veapamet", koja analizira komunikaciju izmeu raunara i usmerava podatke samo ka onimraunarima kojima su i namenjeni. Za to se koriste odgovarajui algoritmi. Switch ureajimogu da rade na mrei zajedno sa habovima. esto koriena mrena organizacija jetakva da se grupe raunara povezuju na habove, a onda se svaki od habova povezuje napo jedan port svia. Tako imamo Shared Ethernet za svaku grupu raunara povezanih naisti hab, dok habovi meusobno komuniciraju po Switched Ethernet principu.

Reenje bi bilo odlino da je komunikacija meu raunarima uravnoteena, toobino nije sluaj - najvei deo komunikacije se najee obavlja izmeu radnih stanicasa jedne i servera sa druge strane. Da je server zakaen na neki od habova pa onda nasvi, imali bismo zaguenje na segmentu (habu) na koji je zakaen server i itavu guvuna portu svia na koji je prikaen taj hab. Switching u toj situaciji jedva da bi doneoikakvu korist. Zato se serveri vezuju direktno na svi, ime se ne zaguuje nijedan odsegmenata (habova), a zbog mogunosti fill-duplex komunikacije, server moe u istovreme da prima podatke i da ih alje, ime se dobija dodatna brzina.

Ovakva organizacija dobija na znaaju kada radne stanice i habovi rade na 10Mbps i povezani su na 10 Mbps portove na sviu, za razliku od servera koji je povezan na

100 Mbps port. Svievi umeju da vie istovremenih zahteva sa 10 Mbps portova,posmatrano kroz 10 Mbps komunikaciju, istovremeno proture" serveru kroz 100 Mbpsport.

Uzmimo primerjednostavnog portable svia3COM OfficeConnectSwitch 140, koji ima etiri10BaseT porta i jedan100BaseTX. Tipina konfi-guracija bila bi da seraunari podele u grupe i

poveu na etiri 10BaseThaba a da se svaki od njihpovee na po jedan 10BaseTport na sviu. Lokalni servertreba povezati na 100BaseTX port i onda imamo opisanu situaciju sa svim poboljanjimaperformansi. Naravno, nije neophodno da na 10 Mbps portovima budu povezani bahabovi - ako neka od radnih stanica ima potrebu za brom komunikacijom sa serverom(primer: grafika stanica koja radi sa velikim crteima na serveru), prikljuite je direktno



17/28


na port svia.Svievi se kupuju vodei rauna o specifikaciji koja se koristi u mrei kao i o

broju portova za vezu do raunara ili do drugih mrenih koncentratora (habova, svievaitd.). Prodaju se u varijantama sa podrkom za razliite specifikacije. Tako, uobiajeni susvievi koji imaju 100BaseT portove za vezu do lokalnih habova, servera i drugih

raunara, kao i jedan ili vie 100BaseF ili 1000BaseF portova za vezu do koncentratorana drugim spratovima, zgradama i slino.

Uopteno o koncentratorimaPri izboru haba ili svia najvaniji je broj i tip portova, ali treba uzeti u obzir i

druge kriterijume. Najoigledniji je format ureaja: desktop ili rack. U manjim mreama,koncentratori se obino ostave na stolu, polici ili podu ili se pak uz par zavrtanja privrstena zid. Koncentratori namenjeni za takvu montau prodaju se u manjim kuitima, imajueksterno napajanje i zovu se desktop koncentratori. U veim mreama se koncentratorikao i kompletan centar kablovskog razvoda pakuje u posebne ormane - rekove (racks)koji imaju poseban, standardizovan nain montae ureaja. Zato, koncentratore moete

nai i u rack varijanti - iroki su 19 ina i imaju komplet nosaa i rafova za montau uorman, a napajanje je obino integrisano u kuite. esto su opremljeni i mini-ventilatorima za bolje hlaenje. Poto se rack-ovi koriste u veim (i skupljim) mreama,u ovom formatu se pakuju napredniji (skuplji) ureaji, dok se oni jednostavniji (i jeftiniji)pakuju u desktop kuita.

Veoma vani kriterijumi za izbor koncentratora su i mogunosti proirenja. Veje pomenuto da se veze izmeu koncentratora prave pomou tzv. uplink portova ili kablasa upredenim paricama. Meutim, postoji ogranienje broja ureaja koji se mogunastavljati u nizu. Uz to, takva veza postaje usko grlo komunikacije izmeu dva ureaja.Zato je smiljen novi nain povezivanja ureaja koji se nalaze u neposrednoj blizini pre-ko posebnog, ekspanzionog porta. Ovaj port omoguava veliku brzinu komunikacije te

nema uskog grla, ali on jo nije standardizovan, pa je najee nemogue povezatiureaje razliitih proizvodaa. tavie, portovi se esto razlikuju i na modelima istogproizvoaa.

Svaki ureaj ima dva ekspanziona porta tako da se vie ureaja moe vezati ukaskadni lanac inei tzv. stack. Maksimalni broj ureaja u steku zavisi od modela - nekimodeli nude i mogunost da prilikom nadgledanja i konfigurisanja sve ureaje povezaneu stek moete posmatrati kao jedan, to olakava administraciju. Ureaje koji imajumogunost povezivanja u stek prozvoai obino obeleavaju kao stackable.

Skuplji ureaji nude i ekspanzione slotove za posebne vrste modula. Recimo davam je potreban ureaj koji ima osam portova 100BaseT, jedan 100BaseFX i jedan1000BaseT port (ili bilo kakva neuobiajena" kombinacija portova koje nema u

standardnoj ponudi proizvoaa). U tom sluaju se bira najpribliniji model koji ima ek-spanzione slotove u koje se onda ubacuju potrebni moduli. Na primer, treba kupiti osam100BaseT sa dva ekspanziona slota u koje treba dodati jedan 100BaseFX i jedan1000BaseT modul. Pored transiverskih modula, u slotove je esto mogue dodati i drugaproirenja, pre svega memoriju i module sa softverom. Ako ureaj nema softver zapodrku daljinskom upravljanju, esto se meu opcijama moe nai i SNMP modul.

Sistem za upravljanje ureajima je veoma bitan kod veih mrea jer omoguavacentralizovanu administraciju i nadgledanje rada sistema. Ureaji koji imaju podrku za



18/28


sistem za upravljanje obino imaju oznaku upravljivi" tj. managed i znatno su skuplji odneupravljivih".

Ripiteri i brideviAko postoji problem sa duinom kablova, recimo ako pravimo mreu koristei

koaksijalni kabl pa je na nekom segmentu preema duina od 185 metara, koristie seripiter (repeater), jednostavan ureaj koji povezuje dva segmenta mree i omoguuje dase mrea produi tako to e imati potencijalnih 2 * 185 metara. Danas ete teko naiklasian ripiter, s obzirom na to da hab obavlja i funkciju ripitera - ako je neki raunarudaljen vie od 100 metara od centralnog haba ili svia, izmeu moete postaviti jojedan hab i na taj nain potencijalno produiti vezu do maksimalnih 200 metara.

Ono to je hab za ripiter, to je svi za brid (bridge). Brid povezuje odvojenesegmente mree ako oni koriste isti protokol nieg nivoa (recimo Ethernet), proputajuisamo onaj saobraaj koji je poslat sa jednog segmenta na drugi, ba kao to to radi svi.Svi obavlja i briding funkciju tako da je danas teko nai klasian brid.

Mreni protokoliPoto je postavljen medijum za prenos podataka i poto je preko tog medijumaobezbeen prenos signala od jednog raunara do drugog, uz odgovarajue analogno-digitalne konverzije u mrenim karticama na obe strane, vreme je da se raunaridogovore" oko jezika kojim e komunicirati. Taj jezik je mreni protokol.

Istorijat razvoja mrenih protokola je nalik prii o protokolima nieg nivoa,standardima za kabliranje i sl. Veliki proizvoai su promovisali svoja reenja, a u igri suse nala i otvoreni" standardi. Danas su u irokoj upotrebi protokoli TCP/IP, NetBEUI,IPX/SPX, AppleTalk, DLC i drugi. NetBEUI je gurao" Microsoft, iako je u Windows-u2000 i XP TCP/IP zauzeo vodee mesto. IPX/SPX je rastao sa Novell NetWare-om, IBMje stajao iza DLC-a, Apple iza AppleTalk-a... Sve njih je nadjaao TCP/IP, u najveoj

meri zahvaljujui Internetu.Svaki od ovih protokola ima dobre i loe strane, zbog ega su jo uvek svi uupotrebi. NetBEUI je brz i izuzetno se lako instalira, budui da ima automatskokonfigurisanje i podeavanje. Mana mu je pre svega to ne moe da se rutira tj. ogranienje na jednu mrenu celinu. Zato se uglavnom koristi u manjim mreama, mada ga i tu svevie potiskuje TCP/IP. O NetBEUI-u ve moemo govoriti kao o protokolu iz prolosti.IPX je bri od TCP/IP-a ali se za razliku od Net-BEUI-a moe rutirati izmeu mrea.Ipak, sistem za rutiranje je daleko loiji od onog koji koristi TCP/IP. Iz svega ovogmoete zakljuiti da vam je potreban zaista ozbiljan razlog da koristite bilo koji drugiprotokol pored TCP/IP-a. On e zavriti kompletan posao u najveem broju sluajeva.



19/28


Wide Area Network - WAN

WAN (Wide Area Network) je pojam koji obuhvata sve mree koje izlaze vanokvira jedne zgrade ili grupe objekata. WAN je modemska veza izmeu centrale firme imagacina u susednom gradu, mrea koja povezuje sve prodavnice jedne firme, veza

stotina podrunica neke multinacionalne kompanije irom sveta... Najzad, i sam Internetje WAN mrea.

WAN mree, dakle, obuhvataju velika rastojanja izmeu taaka koje trebapovezati. Zbog toga se ne moe razmiljati o povezivanju kao u LAN mreama, gde seizmeu dve take postavi kabl i rei problem. Malo ko bi razvlaio kabl dug nekolikodesetina ili stotina kilometara da bi povezao lokacije u dva grada. Zato se u WAN mrea-ma najee koriste posrednici u prenosu informacija, pre svega telekomunikacionekompanije ili firme koje su postavile veze do udaljenih lokacija. Ipak, osnovni elementiizgradnje mree su identini: medijum(i) za prenos podataka, protokoli nieg nivoa imreni protokoli.

Fiziki nivo - medijum(i)Signali se mogu prenositi preko bakarnih ica, optikih kablova ili beino. Zarazliku od lokalnih mrea gde je ostavljena puna sloboda u izboru medijuma za prenospodataka, u WAN mreama postoji ogranienje postojeim vezama izmeu dve lokacije.Ako, treba da poveemo kancelarije u Novom Sadu i Beogradu izbor je ogranien naponudu Telekoma Srbije. Oni omoguavaju prenos podataka preko analogne komutiranelinije (klasinog telefonskog prikljuka), digitalne komuritane linije (BRI ISDN) ili nekeod stalnih veza.

Gotovo sve usluge za prenos podataka koje nudi Telekom podrazumevajukorienje bakarnih ica, onih istih koje smo navikli da viamo u naim stanovima ifirmama.

Postoje i usluge prenosa podataka preko optikih kablova, ali su uglavnomnamenjene veim potroaima koji su spremni da plate vie. Telekom preko bakarnihica nudi dva osnovna tipa komunikacije: analogni i digitalni. Obian telefonskiprikljuak je analogni, dok je (kod nas sve popularniji) ISDN digitalni. Jedina alternativaTelekomu su beine veze, ali beina reenja koja ne zahtevaju dozvolu od nadlenihorgana omoguuju povezivanje na manjim rastojanjima - nekoliko desetina kilometara naotvorenom prostoru ili znatno manje u gradskoj zoni.

Analogni prenos - modemiNajee korieni nain prenosa podataka je klasina telefonska linija tj. kako ga

u poti zovu analogni komutirani prikljuak. Prenos signala je analogni, pa je neophodnosa obe strane ice" imati ureaj koji konvertuje digitalnu informaciju u analogni signal,a na drugom kraju ureaj koji e konvertovati analogni signal u digitalnu informaciju. Tajureaj se zove modulator-demodulator, odnosno modem.

Protokoli za komunikaciju preko analogne veze su se esto menjali, unapreujuiperformanse u odnosu na prethodnu generaciju. Prvi modemi su radili brzinom od svega300 bita u seknudi, kasnije se prelo na 1200, 2400 itd. Svako unapreenje brzine jedolazilo sa poboljanim sistemom za prenos signala tj. protokolom. Dananji modemipodravaju V.34 protokol za prenos podataka do 33.600 bps, odnosno V.90 za prenos



20/28


podataka do 56Kbps.Da bi se ostvarila komunikacija po nekom protokolu nieg nivoa, modemi na obe

strane moraju da podravaju taj protokol. Dakle, ako je na jednoj strani V.34 modem a nadrugoj V.32, modemi e uspostaviti komunikaciju uz pomo sporijeg, V.32 protokola.Srena okolnost je to gotovo svi noviji modemi podravaju kompletan spektar

prethodnih protokola tako da uspeno komuniciraju sa starijim modelima koji podravajuneke stare protokole.Pri uspostavljanju veze, modem pregovara" sa drugom stranom o protokolu koji

e biti korien kao i drugim parametrima veze, to se uje kao karakteristino pitanjekoje prestaje kada se uspostavi veza. Dogovoreni" parametri veze svakako zavise odprotokola koje oba modema podravaju, ali i od kvaliteta veze. Razliiti modemi serazliito ponaaju na linijama koje imaju manje ili vee smetnje na vezama; u uslovimaloe veze mogue su velike oscilacije meu razliitim modemima.

Kvalitet veze zavisi od modema koji vi imate, kvaliteta ica preko kojih teekomunikacija, od vae telefonske centrale, telefonske centrale provajdera i konanomodema na drugoj strani. Nema univerzalne formule po kojoj ete doi do idealnog

modema - deava se da jedan modem sjajno radi kod vaeg prijatelja, koji je na nekojdrugoj telefonskoj centrali, dok kod vas neprekidno puca" veza, prenos podataka je sporitd. tavie, isti modem moe sa jednim Internet provajderom da ima odlinu vezu dok jesa drugim gotovo neupotrebljiv. Ili, s obzirom na to da neki provajderi imaju vietelefonskih brojeva, da pri pozivu jednog broja sve bude kako treba, dok na drugom brojune moe ni veza da se uspostavi. Jedina prava formula za izbor modema je probarazliitih modela sa razliitim provajderima i izbor onoga ko je za datu situaciju najbolji.Pre probe, morate suziti izbor na odgovarajui tip modema to u poslednje vreme nijejednostavno. Da li kupiti interni ili eksterni modem? Prednost eksternih je to ih lakomoete prenositi sa jednog na drugi raunar i lake instalirati, dok je prednost internihmanji broj kablova i cena. Ipak, uporedo sa pojavom V.90 modema, stigao je novi tipeksternih modema. Tradicionalni eksterni modemi se povezuju na serijski RS-232 portdok se novi" povezuju na USB port.

Prvo to primetite kod ovih modema je da imaju jedan kabl manje jer se napajajukroz USB vezu iz raunara. Dodatna lepa stvar je to ne morate da iskljuujete raunar dabiste prikljuili ili iskljuili USB modem. Usred rada, poveite modem na USB port iWindows e prepoznati novi ureaj, instalirati drajver i omoguiti da odmah koristitemodem.

Neki modemi nemaju mogunost pulsnog biranja jer su raeni za strana tritagde sve centrale podravaju tonsko biranje. Na nekim modelima se ovaj problem da reitipromenom verzije softvera, dok neki proizvoai nisu ni planirali da njihov proizvodkoristi pulsno biranje.

Sa proizvodima namenjenim nekim tritima ima i drugih problema. Telefonskikabl koji se dobija u paketu sa nekim modemima ima utinice koje se ne koriste u naimkrajevima, pa ete imati dodatni troak za nabavku odgovarajueg kabla. Takoe, propisiu nekim zemljama zabranjuju modemima da imaju konektor za telefon, pa ete morati dakupite odgovarajui razdelnik.

Veoma je vano da za modem koji kupite imate odgovarajuu podrku, najprekroz uputstva i drajvere, a zatim i kroz odgovarajui sajt na Internetu. Zgodno je akoproizvoa brine o korisnicima tako to omoguuje download najnovijih drajvera i



21/28


firmware-a za modem.Konano, ono na ta treba posebno obratiti panju je da li kupujete tzv. soft tj.

Winmodem ili hardverski", odnosno, kako ga mnogi zovu klasian". Soft modemi suoni iji se softverski deo nalazi na raunaru u obliku odgovarajueg drajvera. Prviproblem je to ovi modemi optereuju procesor pa obavezno treba obratiti panju na na-

pomenu o minimalnoj hardverskoj konfiguraciji; obino je dovoljan Pentium procesor na133 MHz, to u dananje vreme ne predstavlja problem. Winmodem, kao to mu i imekae, radi samo u Windows okruenju, pa korisnici drugih operativnih sistema (npr.Unix) verovatno nee moi da ga koriste. Trei problem, koji mnogima smeta, jeste to toprilikom podizanja i sputanja slualice na kratko vreme gotovo blokira ceo raunar. Uprilog soft modemima ide nia cena i jednostavna zamena softvera koja se svodi na ui-tavanje novog drajvera. Naalost, danas je sve tee nai klasine modeme - u ponudiveine distributera figuriu samo Winmodem ureaji.

Digitalni prenos - ISDNIako u svetu ne uiva ugled posebno nove tehnologije, ISDN je kod nas najbri i

najpouzdaniji nain za komunikaciju kunog korisnika odnosno male firme sa Internetprovajderom, dok za Internet provajdere ISDN predstavlja osnovni nain komunikacije sadial-up korisnicima.

ISDN je skraenica od Integrated Services Digital Network - integrisana mreadigitalnih servisa. Instaliraju se dve vrste ISDN prikljuaka. Primarni ISDN (ISDN PRI)je interesantan pre svega za Internet provajdere i velike firme, kojima preko dvetelefonske parice dovodi ak 30 linija koje se mogu koristiti za zvanje i prijem poziva. Zapojedinane korisnike i manje firme pogodno reenje je bazni ISDN prikljuak (ISDNBRI) o kome se ovde radi moe se posmatrati kao telefonska linija nove generacije,koja koristi deo postojee infrastrukture.

Uvoenje baznog ISDN-a ne zahteva novu paricu izmeu vas i centrale: ako ve

imate klasinu, analognu liniju, moete da je zamenite za ISDN liniju koja e koristiti istuparicu. Pri proceni tehnikih mogunosti, Telekom e proveriti da li je va prikljuakdvojniki ili ide preko FM/PCM ureaja; u oba sluaja mora se nai nain da serazdvojite od dvojnika ili da neko drugi bude prebaen na PCM, poto je za ISDN po-trebna ista" parica koja vas povezuje sa centralom. Potrebno je, naravno, i da tacentrala bude digitalna, ali taj zahtev retko predstavlja problem, poto je veina lokalitetau veim gradovima dovoljno blizu neke od modernih centrala - ak i ako je va staritelefonski broj bio na nekoj od klepetua", verovatno e se nai nain da ica stigne odAlcatel ili Siemens ormana. Ukoliko elite da zadrite postojeu analognu liniju, traitenovi ISDN bazni prikljuak, za ta je potrebna slobodna parica.

Poto zavrite administrativnu proceduru, Telekom e do vas dovesti telefonsku

paricu i povezati je sa odgovarajuom digitalnom opremom u centrali. Te dve ice trebaprikljuiti u ureaj koji se zove mreni zavretak i koga obezbeuje Telekom. Postojerazni modeli mrenih zavretaka, ali uglavnom ne moete da birate kakav ete dobiti.Modeli se pre svega razlikuju po tome da li na njima postoje analogni portovi (zastandardne telefonske aparate) i kakva se signalizacija nalazi na kuitu; u novije vremepojavili su se mreni zavreci sa USB portom, koji obezbeuju direktnu vezu saraunarom. Mreni zavretak se obino montira na zid i potrebno mu je napajanje iz 220voltne mree.



22/28


23/28


lokacije dovodi telefonske parice na koje povezujete odgovarajue ureaje, obinomodeme koje dalje veete na neki raunar, ruter, brid... Na taj nain ste povezali dvelokalne raunarske mree u celinu, pa imate mogunost komunikacije svih raunara sajedne strane ice" sa raunarima na drugoj strani. Kod iznajmljene linije obe strane susve vreme na vezi" tj. nema potrebe za biranjem broja, uspostavljanjem veze,

raskidanjem veze i slino.Iznajmljene linije se koriste za vezu sa Internetom, za povezivanje udaljenihlokacija kao to su magacini, prodavnice, istureni alteri, drugi delovi firme,predstavnitva u inostranstvu itd. Osim prenosa podataka mogue je, u zavisnosti od tipalinije i same opreme prenositi i video signal ili glas.

Tip stalne veze koju ete koristiti zavisi od raznih parametara; najvaniji sutehniki uslovi, potrebna brzina prenosa, propusna mo i udaljenost lokacija. Kada sulokacije u neposrednoj blizini (do nekoliko kilometara) i ima tehnikih uslova zapostavljanje poprene veze, situacija je jednostavna: podneete zahtev Telekomu koji epostaviti poprenu vezu i dovesti parice na oba kraja. U zavisnosti od potrebne brzineprenosa ali i budeta kojim raspolaete, imate izbor koju vrstu modema ete koristiti.

Najjeftinije je da koristite klasine modeme koji rade na iznajmljenoj liniji; maksimalnabrzina prenosa bie 33.600 bps. Ove modeme moete povezati direktno na raunar i nataj nain jednostavno i lako ostvariti komunikaciju. Inicijalna ulaganja su mala, nijebitno koliko su udaljeni krajevi komunikacije, ali je mala i brzina prenosa.

Ako elimo bru komunikaciju, rastojanje igra veoma vanu ulogu. Na kraimrastojanjima je mogue koristiti tzv. DSL modeme koji omoguuju komunikacijumegabitnim brzinama. Od opreme su potrebna dva DSL modema na obe strane (ovimodemi su znatno skuplji od klasinih), s tim to treba znati da DSL modem ne moemoda poveemo direktno na raunar jer oni koriste brze interfejse za serijsku komunikaciju -V35, X21 i slino.

Zato treba nabaviti ruter sa odgovarajuim interfejsom i to na oba kraja. Ruter sedalje povezuje na lokalnu mreu ime imamo sve potrebno za uspenu komunikaciju. Usluaju da je potrebna brza veza izmeu lokacija, moete se opredeliti za digitalnu iznaj-mljenu liniju sa traenih propusnim opsegom (u koracima po 64 Kbps). Ona se realizujetako to koristite prethodno opisano reenje sa DSL modemima za vezu do najbliegTelekomovog vorita i to na obe lokacije. Tako, komunikacija tee od jedne lokacije doTelekom vorita, pa kroz Telekomov sistem prenosa stie do drugog vorita i konanodo druge lokacije.

Za udaljene lokacije Telekom nudi i koriene javne paketske Frame-Relaymree. Naime, Telekom ima raunarsku mreu koja pokriva veliki deo Srbije. Akohoete da poveete vae lokacije, recimo, u Beogradu i Vranju, potrebno je da sepoveete na Telekomovu Frame-Relay mreu na obe lokacije. Tako e veza ii odBeograda do lokalnog Frame Relay centra, pa kroz Telekomovu mreu do vranjskogFrame Relay centra i konano do vae lokacije u Vranju.

Razlika u odnosu na digitalnu iznajmljenu liniju je u tome to linija povezuje dvetake, dok se kod Frame-Relay-a povezujete na Telekomovu mreu i moete da u istovreme komunicirate sa vie taaka u njoj. Recimo, ako je centrala firme u Beogradu aimate tri ekspoziture u Niu, Vranju i Novom Sadu, ne morate da postavljate triiznajmljene linije od Beograda do svake lokacije, ve moete na svakoj lokaciji dauzmete Frame Relay prikljuak. Pomenimo, najzad, i ATM javne mree koje su u svetu



24/28


veoma popularne, ali kod nas jo nisu zaivele.

Wi-FiPoslednjih godina beine komunikacije postaju pravi hit u svetu. Glavna

prednost beine komunikacije je mobilnost - u poetku u okviru jedne lokacije, dok je

prava revolucija nastala kada su po aerodromima, restoranima i drugim javnim mestimapoeli da niu tzv. hotspots tj. zone u kojima je mogue povezati se beino na mreu.Dakle, imate notebook opremljen wireless karticom, u vaoj kancelariji je guva, anapolju je divno sunano vreme. Odete do reke, sednete na va omiljeni splav koji imawireless hotspot, naruite pie, poveete se na mreu i nastavljate da radite u prijatnomambijentu.

Tehniki je sve relativno jednostavno, tj. sutinski se ne razlikuje od drugih oblikakomunikacije osim to se za prenos signala ne koriste kablovi ve etar. Postoji nekolikostandarda koji su u irokoj upotrebi: 802.11b, 802.11a i 802.11g. Prvi radi na 2.4 GHzmaksimalnom brzinom 11 Mbps, drugi (802.11a) radi na 5 GHz i brzinama do 54 Mbpsdok trei (802.11g) radi na 2.4 GHz i obezbeuje brzine do 54 Mbps. Ureaji koje mo-

ete nai na tritu bazirani su na nekom od ovih standarda a ima i onih koji su tzv. dual-band odnosno podravaju dva protokola, obino 802.11b i 802.11a. Zajedniki naziv zasva ova reenja je Wi-Fi, Wireless Fidelity. Preko" Wi-Fi veze se podie neki odmrenih protokola - najee TCP/IP; princip je isti kao kada preko Ethernet vezepodiete TCP/IP. Na primer, u mrenoj konfiguraciji ete imati Wi-Fi adapter na koji jepovezan TCP/IP protokol. Wi-Fi adapter u vaem raunaru treba da se povee na drugibeini ureaj. To moe biti Wi-Fi adapter u drugom raunaru, ali najee je to tzv. BaseStation tj. ureaj koji sa jedne strane obavlja beinu komunikaciju a sa druge je povezanna klasinu (inu) mreu i predstavlja interfejs izmeu ove dve mree.

Base Station Point je iri pojam i obuhvata access points i gateway-e tj. sveureaje kao to su bridevi, habovi, svievi, ruteri i gateway-i. Koji e se ureaj koristiti

kao access point u beinoj mrei zavisi od konkretnog problema. Do reenja se dolazi naisti nain kao i kod inih mrea. Kada setujemo klijenta za nezavisnu komunikacijudirektno sa drugima u wireless LAN-u, postavljamo ga u Ad-Hoc mode. Ako komunika-cija ide preko Access Point-a, klijenta postavljamo u Infrastructure reim.

Ako sedite u sobi za prezentacije u kojoj je postavljen Wi-Fi, komunikacija vaegnotebook-a sa Wi-Fi karticom i lokalnog servera izgleda ovako: Wi-Fi kartica i lokalniBase Station komuniciraju po nekom od 802.11 protokola. Base Station je povezan i nalokalnu Ethernet mreu preko koje poslate pakete sa vaeg notebook-a prosleuje dolokalnog haba ili svia koji dalje paket prosleuju do servera. Naravno, server istimputem alje pakete vaem notebook-u.

Ako ste na nekom javnom mestu, vaa Wi-Fi kartica komunicira sa lokalnim

access point-om. Access point je inom vezom povezan na lokalni hab ili svi na koji jepovezan i ruter koji ostvaruje vezu sa Internetom. Ako i vaa firma ima stalnu Internetvezu, imate otvoren put za uspenu komunikaciju notebook-a i servera u vaoj firmi.Naravno, konkretna realizacija te komunikacije zahteva jo neke korake zbog sigurnosti,ali o tome kasnije.

Za uspenu beinu komunikaciju je veoma bitna udaljenost izmeu raunara saWi-Fi karticom i bazne stanice. Ako se neko nalazi na otvorenom prostoru, bez prepreka,zidova, nametaja ili drugih radio-ureaja koji prave smetnje, moe da ostvari beinu



25/28


vezu na rastojanju do 150 metara pa i do 1.600 metara, u zavisnosti od antena koje sekoriste kao i od drugih uslova u okruenju. to smo dalje od bazne stanice, signal jeslabiji pa je i maksimalna brzina komunikacije manja. Na primer, kod 802.11b protokolau blizini bazne stanice brzina je punih 11 Mbps; kako se udaljavamo, brzina pada na 5.5Mbps, zatim na 2 Mbps i konano na 1 Mbps.

Na otvorenom prostoru sa standardnom antenom, najvei domet je izmeu 230-300 metara, dok za punu brzinu od 11 Mbps, rastojanje ne moe biti vee od 45-105metara. U kancelarijskim uslovima, maksimalno rastojanje je 75-105 metara dok za punubrzinu ne moe biti vee od 30-45 metara. Konano, u kunim uslovima, maksimalnaudaljenost je 35-60 metara, dok je za 11 Mbps 20-25 metara. Ovo su, naravno, samoprocene, poto brzina zavisi od brojnih faktora, pa je jedini pravi nain da se utvrdemaksimalne udaljenosti eksperiment na konkretnoj lokaciji. Metalne prepreke dramatinougroavaju komunikaciju, a ostale prepreke (ak i voda) utiu na kvalitet komunikacije,mada u manjoj meri.

Svakako eksperimentiite sa pozicijom bazne stanice - sklanjajte je od metalnihprepreka kao i od potencijalnih izvora smetnji. Za vea rastojanja razmislite o

postavljanju spoljnih antena. Na primer, postoji fabriki krug sa etiri zgrade. Jedna jeposlovna zgrada i u njoj je postavljena lokalna mrea, dok se u ostalim zgradama nalazepo dva raunara koja se koriste za praenje procesa proizvodnje i magacinsku evidenciju.Jedno reenje bi moglo biti da se na glavnoj zgradi postavi access point a da se ostaliraunari beinom vezom povezuju na glavnu mreu. Da bismo imali kvalitetnukomunikaciju, na glavnoj lokaciji bismo postavili spoljnu omni antenu, dok bismo naostalim lokacijama postavili spoljne zagi (usmerene) antene.

Iako mere sigurnosti treba primenjivati kod svih vidova komunikacija, beinemree su posebno osetljive. Za razliku od inih mrea gde signal putuje samo krozpostavljene kablove i gde je povezivanje na mreu mogue samo sa mesta gde postojeprikljuci, wireless signal se prostire svuda po zoni pokrivenosti, esto i izvan zgrade ukojoj je postavljen WLAN. Iz tog razloga na svim nivoima komunikacije treba obezbe-diti odgovarajuu zatitu. Na signalnom nivou je na raspolaganju WEP (WiredEquivalency Protocol) - protokol za enkripciju u 40-bitnom ili 108-bitnom modu.Korienjem WEP-a, kompletan saobraaj je kriptovan i na taj nain je komunikacijazatiena. Na obe strane komunikacije potrebno je setovati tzv. WEP key passphrase - ne-to slino lozinci koja se koristi kao klju za kriptovanje. Passkey treba periodinomenjati.

Postoji jo nekoliko mehanizama elementarne zatite. Kada postoji vie WLAN-ova u neposrednoj blizini (npr. dve firme u istoj zgradi), u konfiguraciji Wi-Fi ureajapostoji tzv. SSID (Service Set Identifier) - 32-bajtna alfanumerika oznaka mree. Sviureaji jedne mree treba da imaju istu oznaku, a ureaji e ignorisati sve to ne pripadanjihovoj mrei. Postavljanjem naziva mree koji je dovoljno dugaak i teko pamtljivmoe se postii elementarna zatita. Da bi ova zatita bila efikasna, potrebno je i naaccess point-u iskljuiti broadcast SSID-a. Problem je to SSID nee biti na listidostupnih wireless mrea na vaem kompjuteru, pa ete morati sami da unesete SSID.Neki access point ureaji imaju mogunost definisanja liste MAC adresa ureaja kojimaje dozvoljeno da komuniciraju sa njim. Nezavisno od ovih dodatnih mera sigurnosti,WEP treba obavezno koristiti.

Ovi mehanizmi zatite funkcioniu samo za wireless konekciju. To znai da e



26/28


komunikacija izmeu Wi-Fi kartice i access point-a biti zatiena, ali paket sainformacijama uvek putuje u divljinu". Zato u kombinaciji sa pomenutim zatitamatreba koristiti i mehanizme sa viih nivoa, pre svega firewall i VPN. Zamislite da seditena javnom mestu, u restoranu i da ste povezani beino na lokalni access point.Restoranski Wi-Fi omoguuje vezu na Internet to vam odgovara jer tako moete da se

poveete na va server u firmi i pogledate neke fajlove. WEP e zatititi samokomunikaciju izmeu vaeg notebook-a i access point-a, dok je saobraaj na ostatku putanezatien.

Zato je najbolje koristiti VPN (Virtual Private Network) mehanizam koji ifrujekomunikaciju izmeu vaeg notebook-a i servera u firmi. VPN je postao sastavni deopaketa operativnih sistema i relativno ga je lako konfigurisati. Osnovna prednost Wi-Fimrea jeste mobilnost: za novo radno mesto ne treba izvlaiti nove kablove, ako je accesspoint pogodno postavljen, a pristup Internetu sa javnih mesta gde postoji HotSpot pred-stavlja izvanrednu mogunost. Postoje i druge prednosti kao to su jednostavnainstalacija, pogotovo u objektima kod kojih su problem instalaterski radovi (istorijskiobjekti, iznajmljeni stanovi): ukljuite raunar i na mrei ste. Nedostatak je to treba

voditi rauna o sigurnosti, a postoje i problemi sa smetnjama, loim signalom itd. Tu je,naravno, i pitanje cene - ako ve postoji ina mrea, trokovi dodavanja nove stanice unju su manji nego u sluaju wireless-a.

Protokoli vieg nivoaKada je uspeno uspostavljena komunikacija na niem nivou, preko te veze je, ba

kao i u LAN-u potrebno podii neki od protokola vieg nivoa. Sutinska razlika u odnosuna LAN ne postoji, osim to je kod WAN-ova jo dominantniji TCP/IP protokol, zbogpomenutih prednosti koje se tiu superiornih mogunosti rutiranja. Budui da su WANmree u stvari vie udaljenih LAN mrea povezanih u celinu, rutiranje je veoma vanafunkcija protokola koji se koristi.

RuteriUreaji koji se koriste za umreavanje a koji rade na nivou mrenog protokola

zovu se ruteri. Iako postoje tzv. indoor ruteri koji se koriste za upravljanje saobraajemunutar LAN-a ili (ee) campus mree, ruteri se najee koriste za WAN veze.Najjednostavniji ruter ima dva interfejsa, jedan ka lokalnoj mrei a drugi ka udaljenoj lo-kaciji. Funkcija rutera je da analizira saobraaj na mrei pa da pakete iz lokalne mreenamenjene udaljenoj lokaciji prosledi sa jednog interfejsa na drugi i obratno.

Za primer emo uzeti ruter koji obezbeuje povezivanje itave mree na Internet.On ima jedan LAN i jedan WAN interfejs. LAN interfejs je (sutinski) mrena karticakoja se povezuje na lokalni hab ili svi. WAN interfejs je, recimo, RS-232 kartica na koju

se povezuje modem, V35 kartica, ISDN adapter ili bilo ta to slui za povezivanje saprovajderom.Kompleksniji ruteri obino na sebi imaju vie interfejsa, napredniji softver i

naravno bri hardver neophodan za opsluivanje zahteva korisnika. Pre kupovine ruteratreba definisati njegovu namenu, tj. odrediti koje e veze opsluivati. Takoe, trebaprecizno znati koja vrsta komunikacije se koristi za koju od linija: da li e to biti 33600veza sa klasinim analognim modemima ili e se koristiti DSL modemi ili e to bitiFrame Relay, ISDN... Kada prikupimo podatke, moemo definisati broj interfejsa i njihov



27/28


tip. U zavisnosti od protokola koji se koriste, naina rutiranja, da li e se koristiti firewallfunkcije ili ne, da li e se koristiti sistem za upravljanje ureajima (SNMP) ili ne itd., birase odgovarajua verzija softvera. Iako su osnovni koncepti za izbor rutera jednostavni,izbor, konfigurisanje i odravanje prepustite ekspertima - materija je veoma kompleksna izahteva dosta znanja i iskustva.



28/28


Documents

Osnovni Principi Dizajna Savremenih Racunarskih Mreza