Master rad

Master rad

1. UVODNA RAZMATRANJA

Prve banke u Evropi bile su mesta za uvanje predmeta od vrednosti, kao to su zlato i srebro, poto su pojedinci strahovali za svoju imovinu zbog ratova, kraa i eksproprijacije od strane drave. Trgovci koji su prenosili robu preko mora smatrali su da je sigurnije da ostave svoju zaradu u zlatu i srebru u najblioj banci, a ne da rizikuju gubitak zbog moguih piratskih napada ili morskih oluja.Banke imaju vodeu ulogu u pruanju finansijskih usluga. Njima se obraamo kada nam je potreban zajam za kupovinu novih kola, stipendija za kolovanje ili obuku, finansijski savet o tome kako da uloimo svoju tednju, kredit da zaponemo novi posao, sef za uvanje vanih dokumenata, tekui rauni za kupovinu roba i usluga, ili kreditna i debitna kartica, tako da moemo da pratimo kada i gde troimo svoj novac.Bankarstvo je delatnost u stalnom procesu promene. Za bankarstvo se ne moe rei da je neto posebno, ve pre neto, to stalno postaje neto novo nudi nove usluge, vri spajanja i konsolidaciju u mnogo vee i sveobuhvatnije poslove koje vie nije lako prepoznati kao iskljuivo bankarske, usvaja nove tehnologije, koje se menjaju bre nego to veina nas moe da prati, i suoava se sa nizom pravila koja se menjaju, dok sve vie i vie nacija sarauje sa ciljem da se reguliu i kontroliu banke i druge finansijske institucije koje slue svojim graanima.Tema magistarske teze ''Monetarna politika Narodne banke Srbije'' nam namee da kroz rad prikaemo ta se podrazumeva pod centralnom bankom, i kako ona funkcionie? Centralna banka je najee dravna institucija koja nadgleda bankarski sistem i koja je odgovorna za koliinu novca i kredita koji postoje u ekonomiji kao celini. Centralna banka je banka banaka, tj. banka drave. Njoj pripada vodee mesto u bankarskim sistemima svih zemalja sveta. Osnovni zadatak centralne banke kao specifine dravne institucije je odravanje monetarne stabilnosti. Centralna banka Republike Srbije je Narodna banka Srbije. Ona je samostalna i nezavisna institucija koja je za svoj rad odgovorna Narodnoj skuptini Republike Srbije. Osnovni zadatak Narodne banke Srbije je postizanje i odravanje stabilnosti cena, kao i ouvanje finansijske stabilnosti.Glavni zadatak centralne banke je regulisanje monetarne politike, kroz rad e se razmotriti monetarna politka, kako monetarna politika uopteno, tako i monetarna politika Narodne banke Srbije. Monetarno kreditna politika je komponenta ekonomske politike. Njen osnovni zadatak je da regulie koliinu novca u opticaju, da odrava ravnoteu izmeu robnih i novanih fondova, da omogui nesmetano odvijanje robnog prometa i stabilne ekonomske tokove.U ovom radu u prvoj glavi ukazae se na ulogu centralne banke u finansijskom sitemu zemlje i modele njene organizacije. To emo razmotriti kroz podglavlja o monetarnoj suverenosti centralne banke, osnovne funkcije centralne banke, modele organizacije, kao i kroz deo o centralnim bankama pojedinih zemalja.U drugoj glavi razmotrie se osnivanje, funkcije i organe Narodne banke Srbije. Razmatranje e se vriti kroz poglavlja o osnivanju centralne banke, zatim kroz funkcije i na kraju e biti rei o organima Narodne banke Srbije.Trea glava je posveena Utvrivanju i sprovoenju monetarne politike. Trea glava razmotrie se kroz delove o monetarno kreditnoj politici, zatim o monetarnim agregatima, kroz instrumente i subjekte monetarne politike.U etvrtoj glavi magistraskog rada bie prikazana inflacija, kroz njene teorije i kroz efekte monetarne politike na inflaciju..Naziv glave pet sam po sebi govori o njenom sadraju, Analiza monetarne politike Narodne banke Srbije. Analiziranee se posebno 2003., 2004., 2005., 2006. i 2007. godina, kroz kretanje monetarnih agregata, novane mase, kroz planove monetarne politike Narodne banke Srbije i njene efekte.

2. CILJEVI I ZADACI ISTRAIVANJANauni cilj:Nauni cilj ovog rada je da, na osnovu dosadanjeg poslovanja Narodne banke Srbije analizira uspeh i kretanje monetarne politike poslednjih godina.Drutveni cilj:Drutveni cilj ovoga rada je da koristi praktinim potrebama, odnosno da u narednom periodu izbori mesto u naunom nastavnom planu i programu kao opravdan nauno istraivaki rad. Smatram da e ovaj rad koristiti ne samo kao nauni osnov, nego u praktinom smislu da bude primenjen kao pozitivan primer monetarne politike Narodne banke Srbije.

3. HIPOTEZEHipotetiki okvir istraivanja sadri se iz sledeih stavki:Osnovna hipoteza: iskustvo zemalja u traziciji pokazalo je da je profil monetrane politike tokom perioda trazicije opredeljen ciljem suzbijanja inflacije.Izvedena hipoteza:1) Antiinflacioni profil monetrane politike podrazumerva njen restriktivan karakter.2) Promena u instrumentima voenja monetrane politike imala je za cilj poboljanje efikasnoti monetarne politike.Primenom ovih metoda, kako govore dosadanji rezultati istraivanja, mogue je validno ostvarenje naunog i drutvenog cilja istraivanja. Pristup istraivanju je integrativan, sintetiki u tom smislu to se ni jednom metodolokom postupku ne daje iskljuiva prednost, nego su podjednako zastupljeni, odnosno onoliko koliko istraiva ima potrebu i oseaj za primenom bilo koje od navedenih metoda.U prikupljanju podataka primenjivaa se: ispitivanje i metode analize sadraja dokumenata.Analize e biti ostvarene na dva nivoa:- Na nivou izvornih podataka Narodne banke Srbije,- Na osnovu sekundarne analize rezultata ranijih istraivanja i adekvatne literature.Oekivani doprinos:Od ovog rada oekuje se da se na osnovu dobijenih zakljuaka ispune ciljevi izneti na poetku rada. Oekuje se i doprinos u informisanju o kvalitetu i uspenosti monetarne politike predhodnih godina Narodne banke Srbije.

I GLAVAUloga centralna banke u finansijskom sitemu zemlje i modeli njene organizacije1. Monetarna suverenost centralne banke

Centralna banka je specifina monetarna institucija po svom poloaju u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu posebno privilegovana banka. esto se zbog svoga specifinog poloaja u piramidi bankarskog sistema zove banka- banaka.[footnoteRef:2] [2: Komazec S., Monetarna ekonomija i bankarstvo, Via poslovna kola, Beograd, 2001., str. 376]

Centralnoj banci monetarnih i bankarskih sistema pripada dominantno mesto u organizovanju, usmeravanju i regulisanju savremenih finansijskih tokova svih zemalja sveta. Centralna banka se sree i pod nazivom novana ili emisiona banka. Nastala je iz takozvanih privilegovanih banaka, koje su imale mogunost da emituju novanice. Onoga momenta kada je u svakoj zemlji ostala samo po jedna takva institucija govori se o centralnoj banci. Osnovno pravilo je da svaka zemlja ima jednu centralnu banku i da ona ne uspostavlja direktne monetarne i kreditne odnose sa nebankarskim sektorom, izuzev dravom.Prva Centralna banka osnovana je 1668. godine u vedskoj, zatim 1694. godine emisiona banka Engleske, Bank of England. Sem retkih izuzetaka, u 19. i 20. veku gotovo sve zemlje u svetu imaju jasno konstituisanu Centralnu banku.[footnoteRef:3] [3: Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani., Praktikum za poslovno bankarstvo, UniverzitetSingidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007.,str. 48.]

U vreme kada su osnivane prve banke za koje je drava jemila, namera nije bila da se te banke bave funkcijama jedne savremene centralne banke: regulisanjem i finansijskom podrkom ukupnom bankarskom sistemu zemlje. Inicijalni podsticaj bio je mnogo jednostavniji i svodio se, uglavnom, na koristi (finansijske ili politike prirode) koje je drava mogla da izvue iz pokroviteljstva nad izabranom bankom, bez obzira na to da li je ta banka pre toga bila u dravnoj ili privatnoj svojini. Povlaenoj banci (to je bilo i zakonski sankcionisano) obino je pruana monopolska prednost u izdavanju novanica na odreenim podrujima zemlje ili je ak takva banka proglaavana za jedinu akcionarsku banku u zemlji kojoj je bilo dozvoljeno da izdaje novac. Stavljanje pod okrilje jedne institucije poslova izdavanja novanica, odnosno uvanja i gazdovanja rezervama rezervama zlata, imala je ne samo povoljne konsekvence sa gledita funkcionisanja ukupne privrede, nego je istovremeno omoguavalo dravi da uestvuje u profitima od emitovanja novca i da ostvari svoj neposredni uticaj u kontroli ukupnih rezervi zemlje.

1.1. Centralna banka kao ''banka banaka''

Analiza koja sledi oslanja se na pojednostavljenje pretpostavke. Ukoliko klijent jedne banke izda ek u korist dugog klijenta iste banke, zajedniki bankar samo smanjuje raun onoga koji plaa, a poveava raun onome kome se plaa. Nije dolo do promene ukupnog nivoa depozita, niti do promene u ukupnoj pasivi posmatrane banke. Nije dolo ni do promene u strukturi sredstava banke. Ukoliko klijent banke A ispuni ek u korist klijenta banke B, tada e banka A smanjiti raun svoga klijenta, smanjujui tako ukupne depozite i pasivu banke A. S druge strane, doi e do poveanja rauna klijenta banke B, ime e se poveati njeni ukupni depoziti i pasiva. Pod predpostavkom da e banka B zahtevati ekvivalentnu sumu gotovine od banke A, to ne bi bilo neoekivano, jer klijent banke A prenosi novac klijentu banke B, onda e se gotovina i sredstva banke A smanjitii za sumu na koju je napisan ek, uz istovremeno poveanje sredstava banke B.Navedeni pojednostavljeni sluaj predpostavlja da e sva plaanja ekom klijenata jedne banke klijentima druge banke ukljuivati premetanje gotovine izmeu dve respektivne banke. Ukoliko bi se to promenilo u praksi, to bi znailo da se premeta gotovina dveju banaka nekoliko puta u toku dana, i to priblino istih suma u oba pravca. Oigledno je da je racionalnije da svaka banka samo belei koliko treba da plati drugoj banci, kao i da primi od nje u toku dana ili u nekom drugom periodu i da se izvri konaan obraun na kraju perioda jednim jedinim transferom. Opravdanje za ovakav postupak se moe nai u injenici da suma koja se faktiki premeta moe biti veoma mala u poreenju sa sumom ekova. Na primer, ako klijent banke A izda ek na 1.000 dinara klijentu banke B, a klijent banke B izda ek na 950 dinara klijentu banke A, duniko poverilaki odnos e se likvidirati transferom gotovine od 50 dinara od banke A do banke B na kraju perioda. Radi se o vremenskom kliringu koji se regulie neto transferom gotovine.U prolosti su banke oslobaale jedna drugu od dugova transferom banknota koje su izdavale najpre nekoliko privilegovanih banaka, da bi to najzad prelo u iskljuivu nadlenost centralnih banaka. Vremenom su banke shvatile da je fiziko premetanje ovih banknota bilo neracionalno, jer je iziskivalo transportne trokove i trokove osiguranja od rizika. Zbog toga su banke prihvatile da otvore svoje raune kod jedne banke, to bi omoguilo da banka B, ako duguje novac banci A, mogla jednostavno da izda ek kojim bi smanjila svoj depozit u ovoj ''banci banaka'', uz istovremeno poveanje depozita banke A u istoj banci.S obzirom da su dugovi namirivani u banknotama centralne banke, nije iznenaujue da kada su banke odluile da otvore raune u jednoj izabranoj banci, da je izabrana banka bila centralna banka. Banke koje pripadaju ovom obraunskom sistemu su poznate kao klirinke banke, a njihovi depoziti u centralnoj banci su deo aktive u njihovom knjigovodstvenom bilansu. Ako klijenti banke A prime vie novca od komitenata banke B, nego to njima plate, banka A e eleti da im banka B da novac, a centralna banka e reiti problem tako to e povezati depozit banke A, uz smanjenje depozita banke B. S obzirom da centralne banke imaju i svoje neposredne klijente (dravu), postavlja se pitanje ta e se desiti kada klijenti banke A dobiju vie novca od komitenata same centralne banke, nego to ti klijenti dobiju od njih? U ovom sluaju banka A e eleti da dobije novac od centralne banke, a centralna banka e odgovoriti tako to e poveati postojeu sumu na depozitu banke A. Suprotno od toga, centralna banka e smanjiti koliinu depozita banke A u danima kada klijenti banke A plaaju vie klijentima centralne banke, nego to od njih primaju.Pojednostavljeni bilans centralne banke je slian bilansu bilo koje druge banke, tako to se pasiva sastoji od depozita njenih neposrednih komitenata i klirinkih banaka, dok se njena aktiva sastoji od razumne sume gotovine i zajmova. Osnovna razlika u odnosu na druge banke je u tome to je razumna suma gotovine veoma mala. Naime, veina banaka mora da dri gotovinu u iznosu od nekoliko procenata od ukupnih depozita ili pasive, tako da mogu da brzo odgovore bilo kojoj iznenadnoj poveanoj potranji gotovine od njihovih deponenata. Za razliku od njih, centralna banka bi mogla brzo da odgovori takvim eljama njenih komitenata bez dranja velikih rezervi banknota iz jednostavnog razloga to moe tampati nove banknote, koliko eli i kada je to potrebno. To znai da tehniki ne postoji ogranienje u emisiji novca od strane centralne banke, bilo u obliku gotovine ili depozita. Meutim, postoji ekonomsko ogranienje u smislu da je centralna banka monetarna istitucija koja kvantificira i dinamizira koliinu novca u funkciji ouvanja finansijske stabilnosti sistema i ouvanja vrednosti nacionalne valute. Time je faktiki ograniena teorijski neograniena mo centralne banke da emituje novac.

1.2. Samostalnost centralne banke

Jedno do osnovnih pitanja poloaja i uloge centralne banke jeste stepen njene stvarne i institucionalne samostalnosti u odnosu na izvrnu vlast. Centralna banka u naelu treba da bude dovoljno samostalna i nezavisna da moe uspeno samostalno sprovoditi osnovne smernice monetarne politike.Centralna banka je u izvravanju svojih obaveza nezavisna od vlade, ali je istovremeno obavezna da sarauje sa vladom pri utvrivanju osnovnih ciljeva makroekonomske politike. U razliitim dravama stepen stvarne samostalnosti centralne banke je razliit, tako da postoje centralne banke sa visokom samostalnou u odnosu na izvrnu vlast, ali i potpuno zavisne centralne banke od izvrne vlasti.Centralne banke u nedovoljno razvijenim privredama imaju i specifine funkcije i poloaj, jer su esto angaovane u programima deficitnog finansiranja privrede, deficitnog finansiranja dravnog budeta, direktnog zaduivanja u inostranstvu, kao i u oblasti kreditiranja banaka pri emu se centralna banka javlja kao osnovni izvor njihove likvidnosti i formiranja kreditnog potencijala.Samostalnost centralne banke i njena stvarna monetarna suverenost u niz u razvijenih privreda je u neposrednoj vezi sa stabilnou vrednosti novca i stabilnosti privrede.[footnoteRef:4] [4: Risti ., Komazec S., Globalni finansijski menadment, igoja, Beograd, 1998.,str. 159]

2. Osnovne funkcije centralne banke

Centralne banke u razvijenim trinim privredama imaju niz funkcija, a meu dve najznaajnije spadaju sledee:Prvo, voenje monetarne politike, odnosno kontrola ponude novca, sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti.Drugo, osiguranje normalnog funkcionisanja bankarskog i finansijskog sistema. U finansijskom sistemu sa mnotvom finansijskih posrednika potencijalna opasnost za pojavu finansijskih panika, tj., masovnog bankrotstva banaka je prisutna. Da bi se izbegle nesagledive negativne posledice kolapsa finansijskog sistema, centralna banka treba da se pojavljuje u ulozi ''zajmodavca u krajnjoj istanci''.Kada je re o prvoj funkciji, treba istai da kontrolisanje ponude novca preko ustanovljavanja obaveznih rezervi poslovnih banaka od strane centralne banke, u krajnjoj liniji, treba da bude podreeno osiguranju stabilnosti nacionalne valute. Voenje monetarne politike od strane centralne banke je esto kontrovezno. Meutim, karakteristino je da se u savremenim uslovima u razvijenim trinim privredama u hijerarhiji ciljeva monetarne politike stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost, uravnoteeni platni bilans primat daje stabilnost cena. Teza monetarista (M. Friedman, A. Maltzer, K. Brunner, itd) da je niska i stabilna stopa monetarnog rasta na dugi rok pretpostavka za postizanje stabilnosti cena se pokazala validnom u praksi velikog broja najrazvijenijih industrijskih zemalja. Iskustvo pokazuje da su se unutar najvieg upravljakog tela centralnih banaka u razvijenim trinim privredama u pojedinim periodima vodile velike debate oko toga koji cilj treba staviti na prvo mesto. Monetarne vlasti, vodei monetarnu politiku, ele da deluju pozitivno na ukupne performanse privrede u svim situacijama. Upravljake strukture nastoje da bud u mudre i fleksibilne u prilagoavanju instrumenata monetarne politike, kako bi privreda operisala sa zadovoljavajuom stopom ekonomskog rasta, punom zaposlenou, uravnoteenim platnim bilansom i stabilnou cena. S obzirom da je monetarna politika samo jedan od instrumenata ekonomske politike, neminovno se namee pitanje da li centralna banka svojim odlukama moe da pozitivno deluje u svim pravcima u isto vreme. S tim u vezi, jedan od najuspenijih guvernera Sistema federalnih rezervi u SAD Volcker istie sledee: Jedinstvena karakteristika monetarne politike je da ona tretira novac i, tretirajui novac, ona neizbeno tretira trite. Novac po sebi ne proizvodi nita, ali bez novca ne bi moglo biti efikasnih trita, i obrnuti, bez prilino efikasnih i delotvornih trita nema realne svrhe monetarne politike.[footnoteRef:5] [5: uki ., Centralna banka i finansijski sistem, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006., str. 10]

Da bi postojalo trite koje dobro funkcionie kod transaktora, pre svega kod privrednih jedinica i stanovnitva, mora biti prisutan odreeni oseaj monetarne stabilnosti. Kako, s pravom, zaklju uje Volcker, bez monetarne stabilnosti ne moe se oekivati da privreda efikasno funkcionie, dakle da u njoj privredne jedinice budu voljne da tede, da investiraju i da budu u mogunosti da slobodno trguju sa partnerima iz drugih zemalja. Pod pojmom monetarna stabilnost najee se podrazumeva, pre svega, stabilnost cena. Pri tom moe se koristiti i ire znaenje, koje obuhvata i postizanje priline stabilnosti deviznih kurseva, neometan promet na finansijskim tritima tako da transaktori sa visokim stepenom izvesnosti mogu planirati ta e se desiti u bliskoj budunosti, visok stepen sigurnosti kod otplate dugova na prvobitno planiranim osnovama.Meu guvernerima centralnih banaka vodeih industrijskih zemalja karakteristino je da danas postoji potpuna saglasnost da je monetarna stabilnost prvi prioritet monetarne politike. To znai da centralna banka u razvijenoj trinoj privredi mora konstantno da stavlja do znanja transaktorima da su kvantum novca i kredita limitirani. Ekscesni rast koliine novca i bankarskih kredita potkopava monetarnu stabilnost i zakonito vodi kretanje privrede ka putanji sa niim rastom drutvenog proizvoda od potencijalno mogueg. U krajnjoj liniji, ponovno dezinflacioniranje privrede neminovno namee visoke drutvene trokove, koji se ogledaju i u naglom porastu nezaposlenosti. Poetkom 1980-tih recesija, okarakterisana u SAD kao najdublja posle Drugogo svetskog rata, to najbolje potvruje. Nastupila je nakon odlune reenosti Sistema federalnih rezervi da restriktivnom monetarnom politikom suzbije, prema istorijskim standardima, izuzetno visoku stopu inflacije. Nametanjem limita u pogled u rasta koliine novca i kredita, esto van volje aktera u privrednom ivotu, centralna banka obezbeuje ambijent u kome bi privredni rast i stabilnost mogli biti postignuti u optem interesu.Funkcija centralne banke kao ''zajmodavca u krajnjoj istanci'', u krajnjoj liniji znai da je centralna banka kao intitucija sposobna i spremna da odobri zajmove bankama u vreme kriza, kada druge banke ne mogu ili nisu spremne da to uine. Objanjenje za sposobnost centralne banke da daje zajmove u vreme kriza lei u tome to ona ima mo da kreira rezerve. U pojedinim razvijenim trinim privredama postoji dvostepeno osiguranje protiv lananog bankrotstva velikog broja banaka. U prvoj instanci to predstavlja odreeni tip javne korporacije za osiguranje depozita koje garantuje do odreenog iznosa za tedne uloge graana. No, u drugoj istanci centralna banka je uvek spremna da spasava takvu korporaciju delujui kao ''zajmodavac u krajnjoj instanci''. Ovaj tip aranmana je karakteristian za SAD.Re je o odnosu izmeu Federalne korporacije za osiguranje depozita (Federal Deposit Insurance Corporation) i Sitema federalnih rezervi.Ostale funkcije centralne banke su:1. Emisiona funkcija monopol na emisiju primarnog novca tj. novanica i kovanica. Snadbevanje zemlje nacionalnom valutom obuhvata proizvodnju i distribuciju novanica i sitnog kovanog novca, operacije na deviznom tritu i rukovanje deviznim rezervama koje se dre radi odravanja spoljne vrednosti nacionalne valute. Operacije centralnih banaka na deviznom tritu svode se na to da obezbede odgovarajue kretanje deviznih kurseva kako bi sauvale stabilnost vlastite valute. Ako kurs strane valute pokae tendenciju porasta, centralna banka e nuditi odnosnu valutu i tako uticati na njen postepeni pad. Ako kurs strane valute pokazuje tendenciju pada, centralne banke e na deviznom tritu traiti odnosnu devizu i tako uticati na postepeni porast njenog kursa. Prema tome, u prvom sluaju centralna banka prodaje devizu i kupuje domau valutu, dok u drugom sluaju kupuje stranu valutu i prodaje svoju vlastitu. Sutina operacije centralne banke na deviznom tritu sastoji se u istovremenim (ali suprotno usmerenim) kupoprodajama strane i vlastite valute.2. Uloga bankara drave Ova funkcija obuhvata: deponovanje novanih sredstava koja pripadaju dravi i pozajmljivanje novanih sredstava dravi; sluenje kao fiskalni posrednik (agent) i jemac drave. Takoe, navedena funkcija podrazumeva pruanje izvrnoj dravnoj vlasti strunog miljenja o monetarnim i finansijskim poslovima. Vaan poloaj sektora drave u privredi svake zemlje, kao i veliina tog sektora, nalae ne samo potrebu da ovaj sektor ima pristup jednoj specijalizovanoj monetarnoj instituciji (kakva je centralna banka), nego istovremeno zahteva od centralne banke da ozbiljno uzme u obzir snagu uticaja ovog sektora na funkcionisanje celokupnog privrednog mehanizma, posebno u odlukama o tome do koje mere da finansira kreditne zahteve drave.3. Regulisanje likvidnosti bankarskog i privrednog sistema uloga poslednjeg utoita likvidnosti. Funkciju poslednjeg utoita banaka centralna banka obavlja posredno tako to propisuje uslove za likvidnost i pootrava uslove za sluaj nelikvidnosti. Uvaavajui ove kriterijume poslovne banke definiu sopstvenu strategiju likvidnosti trostepenog nivoa. Primarne rezerve koje poslovne banke dre kod centralne banke (gotov novac i depoziti po vienju) predstavljaju prvu liniju odbrane njihove likvidnosti. Sekundarne rezerve likvidnosti (rezervni fondovi i kamatonosne kratkorone hartije od vrednosti) znae drugi nivo ouvanja likvidnosti banaka. U situaciji kada neka poslovna banka ne moe svoje likvidne potrebe da pokrije iz primarnih i sekundarnih rezervi prinuena je da koristi kredite na novanom tritu, to predstavlja trei nivo odbrane likvidnosti. Meutim, ako se pokae da ni ova sredstva nisu dovoljna za ouvanje likvidnosti, a centralna banka s druge strane proceni da je re o trenutnom i kratkoronom deficitu novanih sredstava, a ne o fundamentalnom nedostatku novca, aktivira se etvrti nivo odbrane u vid u kredita za likvidnost. Ono to razlikuje kredite za likvidnost od redovnih kredita je njihova superkratkoronost, odobravaju se po viim kamatnim stopama, ne mogu se nikad upotrebiti za poveanje kreditnog potencijala banaka, obavezno se zahteva obezbeenje u hartijama od vrednosti i vri se provera boniteta banke koja koristi ovu vrstu kredita.4. Kontrolna funkcija Supervizorska funkcija proistie iz same prirode odnosa izmeu centralne i poslovnih banaka. Ova funkcija stara je koliko i centralna banka. Uporina linija supervizorstva centralne banke realizuje se preko praenja tj. monitoringa, kontrole i korigovanja strukture poslovnog bankarstva, jer su banke glavni kanali transmisije monetarne i kreditne politike jedne zemlje. Glavni ciljevi supervizorstva su:- stalno poboljanje performansi i strukture poslovnog bankarstva- odravanje zadovoljavajueg nivoa stabilnosti i poverenja u bankarske organizacije.Supervizorsku funkciju centralna banka realizuje kroz direktni pregled bilansa banaka (oditing), povremenu procenu kreditne sposobnosti, analizu optih perfonmansi banaka, kroz obavezu banaka da objavljuje izvetaje o poslovanju, posebno o likvidnosti i solventnosti.5. Spoljno ekonomska funkcija regulie plaanja i kreditiranje inostranstva i upravlja spoljnim dugovima i deviznim rezervama zemlje, vodi rauna o stabilnom deviznom kursu valute; realizuje meunarodne ugovore i saradnju sa centralnim bankama drugih zemalja i sa meunarodnim finansijskim institucijama: MMF, Svetska banka, EBRDS, B i S i dr.6. Organizovanje funkcije platnog prometa u zemlji Centralna banka ureuje i unapreuje platni promet u zemlji, kontrolie obavljanje platnog prometa u bankama i obavlja druge poslove platnog prometa u zemlji. Centralna banka vodi sistem konsolidovanog rauna trezora, za dinarska i devizna sredstva, kao i za druge raune utvrene zakonom. Centralna banka snabdeva banke i druge finansijske organizacije novanicama i kovanim novcem. Banke snose trokove nabavke novanica i kovanog novca.7. Razvojna funkcija centralne banke u zemljama u razvoju centralne banke se javlja kao izvor ''mekih kredita'' za sektore iji se razvoj podstie.Centralna banka nije profitna institucija, iako raspolae sopstvenim prihodima.[footnoteRef:6] [6: Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani., Praktikum za poslovno bankarstvo, UniverzitetSingidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007., str. 48]

Formalno posmatrano, osnovne funkcije centralne banke kod nas ne razlikuju se od operacija centralnih banaka u razvijenim trinim ekonomijama. Naa Narodna banka ima sledee funkcije:- izdavanje novanica i kovanog novca,- regulisanje koliine novca u opticaju,- odravanje likvidnosti zemlje prema inostranstvu,- regulisanje likvidnosti banaka,- finansijsko servisiranje drave.[footnoteRef:7] [7: ivkovi A., Koetinac G., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005., str. 564]

3. Osnovni modeli organizacije centralne banke

U pogledu vlasnitva centralna banka moe biti:- dravna banka sluaj u veini zemalja,- banka osnovana kao A. D., sa meovitim vlasnitvom i upravljanjem (panija, Japan, Venecuela, Pakistan),- privatna banka.[footnoteRef:8] [8: Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani., Praktikum za poslovno bankarstvo, UniverzitetSingidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007.,str. 49]

Iako je veina centralnih banaka u svojini drave, ima i sluajeva koji odstupaju od ovog modela. Dravna svojina moe da se manifestuje kroz dva oblika: centralna banka kao javna ustanova, formirana zakonom, i centralna banka kao formalno akcionarsko drutvo, u kojem su sve akcije u posedu drave. Prvi oblik je pravilo, dok je drugi izuzetak. Naravno, postoje i centralne banke kod kojih u strukturi vlasnitva preovlauje privatni kapital, odnosno koje su odolele procesu podravljenja (Grka, Italija, Portugalija, ile). U tim sluajevima vlada obezbeuje svoj uticaj nad centralnom monetarnom institucijom kroz kadrovsku politiku, tj. kroz imenovanje ili davanje saglasnosti na izbor guvernera i imenovanje upravljakih tela centralne banke.Osnovni modeli organizacije centralne banke:- jedinstvena centralna banka najei koncept,- sloeni sistem centralne,- supranacionalna centralna banka EMU.Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture privrednog sistema zemlje, od institucionalnog ustrojstva i od politikih faktora u dravi u kojoj je osnovana. Organizacija centralne banke uglavnom se svodi na tri osnovna modela: jedinstvena centralna banka, sloeni sistem centralne banke i nadnacionalna centralna banka. Koncept jedinstvene centralne banke je najzastupljeniji u savremenim uslovima. Prema ovom konceptu funkcije vrhovne monetarne vlasti koncentrisane su u jednom centru. Drugi model podrazumeva organizaciju sistema centralnih banaka. To znai da u jednoj zemlji postoji vie banaka koje zajedno obavljaju funkcije centralne banke. U sloenom sistemu centralne banke obino jedna od tih banaka ima ulogu glavnog koordinatora i njen zadatak je da upravlja delovima ove sloene organizacije. Sistem mora da bude tako organizovan da proces donoenja odluka i njihove realizacije bude efikasan. Najpoznatiji primer ovako organizovane centralne banke je sistem Federalnih rezervi u SAD. Nadnacionalna centralna banka je karakteristina za monetarnu uniju grupe zemalja. Monetarna unija predstavlja visok stepen ekonomske integracije, kakav je danas sluaj sa Evropskom unijom. Drave lanice se odriu svog monetarnog suvereniteta, promoviu jedinstvenu valutu, usklauju monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajednike devizne rezerve i osnivaju zajedniku centralnu banku. Nadnacionalna banka se, po pravilu, sastoji od ogranaka koji se nalaze u svakoj zemlji lanice monetarne unije. Preovlauje gledite da jedinstvena monetarna vlast odgovara dravama sa monolitnom nacionalnom strukturom, dok sistem centralne banke odgovara vienacionalnim zajednicama.Centralne banke u principu imaju trostruko organizacionu strukturu:1. izvrni nivo,2. nivo saveta (board-a) i3. nivo kontrole.Izmeu centralnih banaka postoje razlike u pogledu ovih nivoa, ali su u mnogim sluajevima nivo saveta i nivo kontrole meusobno sjedinjeni. Tada izvrni nivo preuzima veu odgovornost.Za izvrni nivo koriste se izrazi ''executive committee'' ili ''management committee''. Izvrni komitet odlu uje u ime banke kao kolektivni organ. Sainjavaju ga najmanje tri lana. Dakle, izvrni nivo je obrazovan u veini centralnih banaka, a kod nekih slian autoritet je dat guverneru, kome pomau zamenici, odnosno viceguverneri. Guverner centralne banke je u svim zemljama predsedavajui Izvrnog komiteta, koji predstavlja telo koje formalno donosi veinu odluka. Glasanje je izuzetno retko i u praksi Izvrni komitet deluje kao savetodavno telo guvernera. Izvan okvira centralne banke, guverner je u prvom redu linost koja predstavlja banku, odnosno predstavlja njene stavove. Meutim, njegov poloaj u manjoj meri odreuje autoritet njegovog znanja, ve ga prvenstveno odreuje njegov sopstveni autoritet.[footnoteRef:9] [9: ivkovi A., Koetinac G., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005., str. 566]

Termin ''savet direktora'' moe se koristiti za oznaavanje tela koje se redovno sastaje radi konsultacije sa rukovodstvom banke i u cilju donoenja odluka koje nisu vezane za dnevni posao banke. Telo takve vrste obino ima lanove izvan centralne banke. Vlada moe imati predstavnike u savetu direktora ili pak uestvovati u njegovom radu. Kao opte pravilo vai da njime rukovodi guverner. U veini sluajeva i ostali lanovi izvrnog organa imaju status lanova izvrog organa imaju statut lanova saveta. Nije retko u praksi da savet ima i nadzornu ulogu. Zapravo, to se savet vie udaljava od tekueg poslovanja, to vie preuzima karakteristike nadzornog tela.Uloga nivoa kontrole uslovljena je ulogom saveta direktora u pogled u kontrole rada centralne banke. Zbog toga i nije nuno da se obrazuje posebno kontrolno telo. Ako je formirano, to telo je odgovorno za kontrolu bilansa banke, kao i za kontrolu potovanja zakona i regulative od strane centralne banke. U mnogim sluajevima kontrolno telo moe da utie na postavljanje odgovornosti slubenika centralne banke. Vlada moe biti zastupljena u kontrolnom telu ili joj moe biti poverena (u posebnim vidovima) funkcija ''kontrolora''.Nezavisnost centralne banke veoma je bitna za uspostavljanje racionalnog funkcionisanja finansijskog bankarskog sistema zemlje.[footnoteRef:10] [10: Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani., Praktikum za poslovno bankarstvo, UniverzitetSingidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007.,str. 49]

Rei da je monetarna politika samo deo ukupne ekonomske politike drutva predstavlja ve uobiajen izraz kojim treba da se uvai neophodnost logike povezanosti elemenata u jednom sloenom sistemu. Ali monetarna politika, istovremeno, predstavlja i skup razliitih postupaka, pri emu se subjekti koji ih upotrebljavaju nalaze (institucionalno posmatrano) u centralnoj banci, a ne u okviru nekog dravnog organa. Zbog toga, pomenuti problem logike povezanosti pretpostavlja tri svoja aspekta: stepen samostalnosti centralne banke, optimalnu koordinaciju izmeu monetarne i fiskalne politike i odnose izmeu monetarne politike i ostalih instrumenata ekonomske politike.Nezavisna centralna banka pokriva tri oblaasti:- personalna nezavisnost,- finansijska nezavisnost i- nezavisnost uvoenju monetarne politike.Personalna nezavisnost se odnosi na uticaj drave kod imenovanja i smenjivanja funkcionera, dok je finansijska nezavisnost odreena pristupom drave kreditima centralne banke. Nezavisnost u voenju politike sadri dva elementa: nezavisnost u pogledu odreivanja cilja i nezavisnost u pogled u korienja instrumenata. Kao osnovni cilj se postavlja stabilnost cena, dok centralna banka ima slobodu da bira instrumente.

4. Monetarna kontrola centralne bankeMonetarna kontrola centralne banke je u kreiranju, rasprostiranju (prelivanju) i povlaenju novca je jedna od najslabijih karika u ukupnoj monetarnoj politici.Monetarna kontrola se ne svodi samo na kontrolu emisije novca, ve i raspolaganje novcem od strane svih subjekata u transmisiji novca do krajnjeg korisnika, ali i kontrolu samih zahteva pri odobravanju kredita poslovnim bankama. Naravno, to spada u podruje mere i opredeljenja monetarne politike u odreenom periodu, uz kvantitativno i kvalitativno usklaivanje mase novca u opticaju i realnih i finansijskih tokova u privredi.Monetarna kontrola kao osnovnu pretpostavku trai:1. jedinstvenu centralnu banku u dravnoj zajednici,2. jedinstvenu monetarnu politiku,3. samostalnost centralne banke u odnosu na dravnu (politiku) i poslovno bankarstvo,4. jedinstveni novac i njegov monopol na domaem tritu u odnosu na strana sredstva plaanja,5. autoritet centralne banke u drutvu i dravi, odnosno puno funkcionisanje pravne drave.Bez navedenih osnovnih pretpostavki centralna banka kao emisiona ustanova pretvara se u ''samouslugu novcem'', pri emu se novac najee koristi i zloupotrebljava za niz nemonetarnih ciljeva u razvoju. Od zloupotreba novca do ''poplave'' novca samo je jedan korak, a to je put u anarhinu privredu i redovno u hiperinflaciju. Centralna banka u emisiji novca moe to da uini u dva pravca:- emisija gotovog novca i- emisija kreditnog novca (na raun korisnika kredita kod centralne banke). Tu se javljaju dva bitna problema koji ih ine potpuno razliitim. Prvi problem je da se kod kredita centralne banke mogunost kontrole znatno povea sve do momenta kada se taj novac plaanjem preko banaka pretvori u depozite drugih korisnika u privredi i drutvu, tada se javlja potreba za kontrolom i upotrebom depozitnog novca preko kredita poslovnih banaka. Tu je kod centralne banke znaajno ograniena. Ona se javlja samo indirektno preko kontrole kreditne politike poslovnih banaka i njihovo vezivanje za odluke i nova sredstva (instrumente) centralne banke. Drugi problem je to se ovaj deo novca velikim delom odliva u sferu raspodele (lini dohoci, porezi, doprinosi, plaanje materijala, opreme i dr.) to znai da mora biti ukljuena i politika raspodele i fiskalne politike. Bez navedene sinhronizacije monetarne politike i ostalih delova makroekonomske politike, monetarna politika u kontroli upotrebe novca i eljnih efekata gotovo redovno otkazuje.[footnoteRef:11] [11: Risti ., Komazec S., Globalni finansijski menadment, igoja, Beograd, 1998.,str. 168]

5. Centralne banke pojedinih zemalja5.1.Centralna banka KanadeKanada je dosta kasno osnovala centralnu banku: The Bank of Kanada centralna banka Kanade, osnovana je 1934. godine. Direktore imenuje vlada, njihov mandat traje tri godine, a oni imenuju guvernera iji mandat traje sedam godina. Upravni odbor ine etiri viceguvernera i guverner i on predstavlja telo nalik Federalnoj komisiji za operacije na otvorenom tritu u koje donosi odluke u oblasti monetarne politike. Zakon o bankarstvu dopunjen je 1967. godine da bi se krajnja odgovornost za monetarnu politiku prebacila na vladu. Dakle, Centralna banka Kanade nije nezavisna u pogledu instrumenata, kao to su to Federalne rezerve. Meutim, u praksi ona ipak kontrolie monetarnu politiku. U sluaju nesuglasica izmeu banke i vlade, ministar finansija izdaje direktivu koju banka mora potovati. Poto ta direktiva mora biti u pisanoj formi i mora se odnositi na odreeni, navedeni period u kojem mora biti primenljiva, mala je verovatnoa da ona bude izdata. Do danas nije izdata nijedna takva direktiva. Ciljevi monetarne politike, kao i planiranu inflaciju odreuju Centralna banka Kanade i kanadska vlada zajedno, pa je Centralna banka Kanade manje nezavisna u pogledu ciljeva nego Federalne rezerve.

5.2. Centralna banka Velike BritanijeS obzirom na to da je osnovana 1694. godine, Centralna banka Velike Britanije predstavlja jednu od najstarijih centralnih banaka. Na osnovu Zakona o bankarstvu iz 1964. godine, vlada je postavljena iznad Centralne banke Velike Britanije. Vee Centralne banke Velike Britanije (ekvivalent upravnom odboru) ine guverner i dva viceguvernera kojima mandat traje pet godina i 16 lanova, koji se imenuju na mandat od tri godine. Do 1997. godine, Centralne banke Velike Britanije nije imala pravo da odluuje o poveanju ili smanjenju kamatnih stopa. O tome je odluivao ministar finansija. Situacija se promenila kada je maja 1997. godine na vlast stupila nova laburistika vlada. Novi ministar finansija Gordon Brown objavio je da e Centralne banke Velike Britanije od tog datuma odreivati kamatne stope. Meutim, Banci nije omoguena potpuna nezavisnost u pogled u instrumenata. Vlada ima prednost u odnosu na Banku i moe da odreuje kamatne stope ''u ekstremnim ekonomskim situacijama'' i ''u odreenom periodu''. Poto bi se, kao i u Kanadi, odluka Banke morala javno objaviti i poto se takvo neto oekuje samo u krajnje neuobiajenim situacijama i samo za odreeni period, Vlada retko koristi svoju dominaciju nad Bankom. Pravo odreivanje kamatnih stopa ima Komisija za monetarnu politiku. ine je guverner, dva viceguvernera, dva lana koje imenuje guverner nakon konsultacija s ministrom finasija (uglavnom su to zvaninici centralne banke) i etiri nezavisna ekonosmka eksperta koje imenuje ministar. (Interesantan je podatak da dva od etiri nezavisna eksperta prvobitno imenovana u tu komisiju nisu bili Britanci jedan je bio Holananin, a drugi Amerikanac, ali su obojica bili stanovnici Velike Britanije.) Planiranu inflaciju Centralne banke Velike Britanije odreuje ministar finansija, pa je ona manje nezavisna i u pogled u ciljeva nego to su to Federalne rezerve.

5.3. Centralna banka Japana

(Bank of Japan, Nippon Ginko) osnovana je 1882. godine u periodu Meiji reforme. Monetarnu politiku odreuje Savet za politiku, koji ine guverner, dva viceguvernera i est nezavisnih lanova koje imenuje kabinet, a njihovo imenovanje odobrava parlament. Svima njima mandat traje pet godina. Sve doskora, Centralna banka Japana nije bila formalno nezavisna od vlade, a centralnu mo imalo je ministarstvo finansija. Meutim, novi Zakon o Centralnoj banci Japana, koji je na snagu stupio 1998. godine i prestavljao prvu veliku promenu po pitanju moi u Centralnoj banci Japana posle itavih 55 godina, promenio je stanje stvari. Osim to se njime predvia da je cilj monetarne politike zapravo odravanje stabilnosti cena, na osnovu Zakona je i Centralna banka Japana ostvarila veu nezavisnost u pogledu instrumenata i ciljeva. Pre tog Zakpona, Vlada je imala dvalana u Savetu za politiku koji su imali pravo glasa, jedan je bio iz Ministarstva finansija,a drugi iz Agencije za ekonomsko planiranje. Vlada sada moe da alje dva predstavnika iz tih organa na satanke odbora, meutim, oni vie nemaju pravo glasa, ali imaju pravo da zatrae odlaganje sprovoenja odluka po pitanju monetarne politike. Ministarstvo finansija takoe je izgubilo pravo nadzora nad mnogim aktivnostima Centralne banke Japana, posebno pravo otputanja viih zvaninika. Meutim, ministarstvo finansija i dalje ima kontrolu nad delom budeta Centralne banke koji nije u vezi s monetarnom politikom, to u neku ruk u ograniava njenu nezavisnost.[footnoteRef:12] [12: M. Frederic S. Mishkin, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data status, Beograd,2006., str. 349.]

5.4. Centralna banka u SAD

FED sistem centralne banke u SAD Osnovan 1913. kao Federalni rezervni sistem SAD, sa karakteristikama sloene centralne banke, to respektuje federalno dravno ureenje, u ijem saszavu je 12 banaka u rezervi i monopolom emisije novca. FED koncipira i sprovodi monetarnu politiku, obavlja operacije i usluge za banke lanice, obavlja poslove za vladu i vri superviziju i kontrolu poslovanja banaka lanica. FED ima ulogu fiskalnog agenta SAD, jer drave lanice dre vladine depozite i plaaju obaveze dravne blagajne. Naravno, sistem centralne banke emituje novanice preko dravne blagajne. Kapital FED je formiran od kapitala banaka lanica. Uloga Banke federalnih rezervi u Njujorku je u voenju operacija na otvorenom tritu (OOT). Imajui u vidu ulogu u meunarodnim finansijskim odnosima FED bi se mogao oznaiti centrom svetskog kreditnog sistema. Guverner predsedava odborom od 7 guvernera. Mandat guvernera i zamenika, koje postavlja predsednik traje 4 godine, a lanova 14 godina. Najvanije odluke donosi Komitet za OOT. FED je relativno nezavisna, ali u poslodnje vreme sve manje.[footnoteRef:13] [13: Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani., Praktikum za poslovno bankarstvo, UniverzitetSingidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007., str. 49]

5.5. Centralna banka ItalijeOsnovana je 1893. godine, spajanjem 6 privatnih banaka, koje su imale monopol na emisiju novca. Iskljuivi monopol na novanu emisiju dobila je 1926. godine. Organizavana je kao jedinstvena institucija. Vlasnitvo nad bankom je podeljeno na kreditne institucije, socijalne fondove i osiguravajue kompanije. Guvernera i zamenika postavlja Vlada, pri emu je mandat neogranien. Odbor direktora bira Skuptina akcionara. Stvaranjem EMU njena uloga je izmenjena, jer je ona prenela ingerencije u voenju monetarne politike na ECB.

5.6. Nemaka centralna banka

Bundesbank Nemaka centralna banka je osnovana 1875. godine, u poetku bez monopola na izdavanje novca sve do 1924. Organizacija se menjala nekoliko puta od jedinstvene sa pauzom 1948 57. godine, kada je ponovo postala jedinstvena. U pogledu kapitala do 1945. godine bila je privatna kada je nacionalizovana. Guverner i zamenik se biraju na mandat od 8 godina, bez mogunosti opoziva. Vee centralne banke broji 21 lana. Zbog duine mandata guvernera i njegovog zamenika, tradicije i adekvatnog definisanja stepen autonomije u voenju monetarno kreditne politike je veliki. Nakon ulaska u EMU i formiranja ECB svoje ingerencije, uklju ujui i emisiju novca, prenela je u najveoj meri na ovo nadnacionalno telo.

5.7. Centralna banka Francuske

Centralna banka osnovana je 1800. godine spajanjem nekoliko privatnih banaka, a monopol na izradu novanica je dobila 1848. godine. Organizovana je kao jedinstvena institucija. Vlasnitvo je bilo meovito sve do 1945. godine kada je nacionalizovana. Guvernera i zamenika guvernera imenuje Vlada na period 5 7 godina. Centralna banka je zavisna od Vlade. Uloga se menja stvaranjem EMU.[footnoteRef:14] [14: Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani., Praktikum za poslovno bankarstvo, UniverzitetSingidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007.,str. 50.]

6. EMU i sistem Evropske centralne bankeMonetarna unija je valutno podruje nastalo od vie nacionalnih valutnih podruja koja su prihvatila jedinstvenu valutu. Svaka, pa i EMU ukljuuje:1. jedinstvenu centralnu banku,2. jedinstvenu valutu i3. jedinstvenu monetarnu politiku.Juna 1988. godine Evropski savet je ovlastio tadanjeg predsednika Evropske komisije aka Delora da analizira i predloi konkretne korake u ostvarivanju Evropske unije. Komisija sastavljena od guvernera centralnih banaka pripremila je Delorov izvetaj prema kome je ekonomska i monetarna unija (EMU) trebalo da se ostvari u tri faze:Prva faza je trajala od 1. juna 1990. do 31. decembra 1993. godine. Njen osnovni sadraj je bio stvaranje jedinstvenog finansijskog trita, pre svega potpuna liberalizacija kretanja kapitala unutar Zajednice. Da bi se moglo pristupiti drugoj i treoj fazi bilo je neophodno izvriti prilagoavanje Rimskom sporazumu, kojim je osnovana Evropska ekonomska komisija, pretea dananje EU. Sporazum o EU postignut je u decembru 1991.godine, a potpisan februara 1992. godine u Mastrihtu.Druga faza je trebalo da traje do 1997. godine, a najdue do 1999. godine. Ona je vezana za ustanovljavanje Evropskog monetarnog instituta (EMI) januara 1994. godine, koji je bio prelazna institucija. EMI je imao zadatak da jaa saradnju izmeu centralnih banaka i koordinaciju monetarnih politika, kao i da obavi pripreme za uspostavljanje Evropskog sistema centralnih banaka za voenjejedinstvene monetarne politike i za kreiranje jedinstvene valute. Ova faza je predvidela usklaivanje ekonomskih politika koje imaju za cilj smanjenje inflacije , ogranienje budetskog deficita, smanjenje javnih dugova i sniavanje kamatnih stopa.Trea faza je finalna i predviala je uvoenje jedinstvene valute i preuzimanje nadlenosti za monetarnu politiku i intervencije na deviznom tritu od strane Evropskog sistema centralnih banaka.Kriterijumi konvergencije:Ugovorom iz Mastrihta je revidiran osnovni Rimski ugovor uvoenjem kriterijuma konvergencije, kao uslov ulaska u EMU:1. stabilnost cena inflacija ne sme biti vea od 1,5 procentnih poena iznad proseka tri zemlje lanice sa najniom inflacijom,2. godinji budetski deficit ne sme biti vei od 3% GDP,3. ukupan javni dug ne sme biti vei od 60% GDP,4. dugorona kamatna stopa ne sme biti via od 2 procenta poena iznad neponderisanog proseka kamatnih stopa u tri lanice sa najniom kamatnom stopom i5. zemlja lanica mora imati stabilan devizni kurs (u granicama dozvoljenih fluktuacija) i posebno da nije devalvirala valutu u poslednje dve godine. U maju 1998. godine Savet ministara usvojio odluku da se 11 zemalja lanica kvalifikovalo za EMU (Belgija, Nemaka, panija, Francuska, Italija, Irska, Luksemburg, Holandija, Austrija, Portugal i Finska). Grka se pridruila EMU 2001. godine, dok su Danska i Velika Britanija zadrale pravo da ne uestvuju u treoj fazi. vedska nije ispunila uslov stabilnosti kursa. U decembru 1995. godine odlueno je da jedinstvena evropska valuta bude EVRO.Evropska centralna banka je poela sa radom juna 1998. godine, a Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke zemalja evro zone formiraju Evropski sistem centralnih banaka.Evropski sistem centralnih banaka prema mastrihtskom ugovoru je stub monetarne vlasti Evropske unije koji utvruje okvire monetarnih agregata, odnosno formulie i izvrava monetarnu politiku i primenjuje instrumente monetarne politike, uklju ujui i politiku kamatnih stopa. Zadatak je takoe upravljanje deviznim rezervama zemalja lanica, unapreenje platnog prometa i nadzor nad poslovanjem banaka i drugih finansijskih institucija.Prema Ugovoru iz Mastrihta i Protokolu o Statutu Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, Evropski sistem centralnih banaka ine Evropska centralna banka i centralne banke drava lanica.Osnovni zadaci Evropskog sistema centralnih banaka su:- definisanje i realizacija monetarne politike Evropske unije,- rukovoenje deviznim poslovima,- dranje i upravljanje deviznim rezervama zemalja lanica,- omoguavanje efikasnog funkcionisanja platnog prometa,- sprovoenje nadzora nad kreditnim institucijama i stabilnosti finansijskog sistema.Evropska centralna banka je pravno lice i u svakoj dravi lanici ima najira pravna ovlaenja koja nacionalno pravo priznaje pravnim licima.Kapital Evropske centralne banke je 5 miliardi evra koji su uplatile lanice Evropskog sistema centralnih banaka. Formula za utvrivanje uea u osnivakom kapitalu bila je zasnovana na ueu GDP i stanovnitvu Evropske unije.Svaka zemlja lanica takoe uestvuje u formiranju deviznih rezervi Evropske centralne banke do ukupnog iznosa od 50 miliardi evra.[footnoteRef:15] [15: Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani., Praktikum za poslovno bankarstvo, UniverzitetSingidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007., str. 52]

Nain na koji se definisane funkcije organa upravljanja Evropske centralne banke, procedura izbora i smenjivanje njihovih lanova i nain donoenja odluka su drugi konstitutivni b element visokog stepena institucionalne nezavisnosti Evropske centralne banke. U Evropskoj centralnoj banci postoje dva organa odluivanja. Kljuni organ Evropske centralne banke kome je Statutom Evropske centralne banke i Evropskoj centralnoj banci povereno formulisanje jedinstvene monetarne politike predstavlja Upravni savet (Governing Council) Evropske centralne banke. Taj upravljaki organ je sastavljen od est lanova Izvrnog odbora (Executive Board) Evropske centralne banke i guvernera centralnih banaka zemalja lanica EMU. Upravni savet Evropske centralne banke se sastaje jedanput u petnaest dana u seditu Evropske centralne banke Frankfurt am Main. Propisano je da se u toku godine mora sastati bar 10 puta. Odluivanje o monetarnoj politici je u potpunosti centralizovano. Ukoliko drugaije nije precizirano Statutom Evropskog sistema centralne banke i Evropske centralne banke, Upravni savet Evropske centralne banke donosi odluke prostom veinom, s tim to je u sluaju istog broja glasova za i protiv odreene odluke glas glas predsednika Evropske centralne banke je odluujui. Glasanje je mogue ukoliko postoji kvorum od dve treine lanova Upravnog saveta. U sluaju da ne postoji kvorum, predsednik ima pravo da sazove vanredan sastanak Upravnog saveta, na kome se odluke mogu doneti bez obzira na kvorum (lan 10. Statuta Evropskog saveta centralne banke i Evropske centralne banke). lanovima Upravnog saveta nije dozvoljeno, po Statutu Evropskog saveta centralne banke i Evropske centralne banke, da prihvate ili trae instrukcije od bilo koga, ukljuujui politiare. Osim toga, politiarima nije dozvoljeno da daju instrukcije lanovima Upravnog saveta Evropske centralne banke.Regionalne i nacionalne monetarne politike ne egzistiraju i ne mogu egzistirati u zoni evra. Postoji samo jedna, jedinstvena monetarna politika za evro zonu u celini. Stoga Evropska centralna banka treba da se razvije u istinsk u evropsku instituciju. Ovo je proces koji e neizbeno zahtevati vreme, ali ini se da je ve postignut izvestan napredak.[footnoteRef:16] [16: uki ., Centralna banka i finansijski sistem, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006., str. 138]

Izvrni odbor Evropske centralne banke kao drugi upravljaki organ ine predsednik i potpredsednik Evropske centralne banke i etiri druga lana. lanovi Izvrnog odbora Evropske centralne banke se biraju na period od osam godina, a nakon isteka mandata ne mogu ponovo biti birani na tu funkciju. Za prveimenovane lanove Izvrnog odbora mandatni period je rasporeen u intervale od etiri do osam godina tako da e mandatni period koji sledi takoe biti rasporeeni. Ovakvom izbornom procedurom obezbeuje se vee nezavisnost ovog organa upravljanja Evropske centralne banke u odnosu na proceduru po kojoj bi se izbor svih lanova vrio za isti mandatni period.Izvrni odbor Evropske centralne banke je odgovoran za tekue poslovanje i implementaciju monetarne politike o kojoj je odluio Upravni savet Evropske centralne banke. U cilju postizanja maksimalnog stepena institucionalne nezavisnosti Evropske centralne banke propisano je da je predsednik, potpredsednik Evropske centralne banke i drugi lanovi Izvrnog odbora moraju biti birani iz reda osoba koje imaju (priznatu poziciju i profesionalno iskustvo u monetarnoj i bankarskoj sferi) prema zajednikom sporazumu zemalja lanica na nivou predsednika drava ili predsednika vlada, a po preporuci Evropskog saveta koji ima obavezu da konsultuje Evropski parlament i Upravni savet Evropske centralne banke (lan 11 Statuta Evropskog saveta centralne banke i Evropska centralna banka). U praksi Evropski parlament ima malo realne moi da odbije predloenog kandidata za Izvrni odbor Evropske centralne banke.Pored navedena dva kljuna organa odluivanja, u Evropskoj centralnoj banci postoji i Generalni savet Evropske centralne banke (General Council of the ECB) kao savetodavno telo. ine ga predsednik i potpredsednik Evropske centralne banke, kao i 15 guvernera nacionalnih centralnih banaka svih zemalja lanica Evropske Unije. Tipian primer je politika deviznog kursa.Kod izbora guvernera nacionalnih centralnih banaka propisana je obaveza da se u njihove statute ugradi odredba po kojoj duina mandatnog perioda ne moe biti kraa od pet godina. U cilju obezbeenja visokog stepena institucionalne nezavisnosti upravljakog organa Evropske centralne banke predvieno je da guverner nacionalne centralne banke moe biti smenjen samo u dva ekstremna sluajeva: prvo, ukojiko ne ispunjava uslove koji se zahtevaju za vrenje njegovih dunosti i, drugo, ukoliko je osuen za krivino delo.Kao i kod ostalih centralnih banaka, odgovornost Evropske centralne banke se postie kroz transparentnost i otvorenost u radu. O svim svojim aktivnostima Evropska centralna banka regularno upoznaje javnost publikujui mesni bilten. Da bi se postigla transparentnost, u Evropskoj centralnoj banci se upranjava praksa da se svakog meseca posle prvog sastanka Upravnog saveta organizuje konferencija za tampu, na kojoj istupaju predsednik i potpredsednik Evropske centralne banke. U svom sveobuhvatnom uvodnom izlaganju predsednik Evropske centralne banke objanjava sutinu diskusije koja je voena na sastanku Upravnog saveta i analize i argumente za i protiv date odluke. Navedeni uvodni stav se odmah publikuje na internet veb sajtu Evropske centralne banke. Nakon toga sledi serija pitanja velikog broja prisutnih novinara i odgovora na njih. Ubrzo sledi publikovanje tih pitanja i odgovora na internetu.

6.1. Nezavisnost Evropske centralne bankeU cilju boljeg razumevanja strategije monetarne politike Evropske centralne banke i njene faktike nezavisnosti neophodno je sagledati osnovne parametre koji odslikavaju poloaj privrede evro zone u odnosu na privrede SAD, EU i Japana, ukljuujui i stepen njene otvorenosti u odnosu na pomenute privrede.Evro zona predstavlja veliku i relativno zatvorenu privredu. Mogunost poreenja, u irem smislu, evro zone sa SAD-om proistie iz broja stanovnika i njenog znaaja u svetskoj privredi. U pogledu obima i strukture najuoljivija injenica je da privreda evro zone ima udeo u svetskoj proizvodnji od oko 16%. Ovo je tri puta vie od najvee nacionalne ekonomije u okviru nje (Nemaka koja uestvuje sa 4,7%) i znatno vie u odnosu na Japan, iji je udeo oko 8%. Meutim to je nie u odnosu na privredu SAD-a, koja u svetskoj proizvodnji uestvuje sa 21%.Stepen otvorenosti privrede evro zone je mnogo manji nego privrede zemalja koje su njeni konstituenti, ali je jo uvek vii u odnosu na privrede SAD i Japana. Merena sa udelom prosenog izvoza i uvoza u proizvodnji otvorenost evro zone iznosi 16%. U sluaju SAD i Japana vrednost navedenog pokazatelja je 12% i 11% respektivno. Kada je re o ulozi evro zone u svetskoj trgovini, treba istai njen udeo u svetskom izvozu od skoro 20%, to je ini najveim svetskim izvoznikom. Iza nje slede SAD sa udelom od 15% i Japan sa udelom od 9% u svetskom izvozu.Svoju strategiju monetarne politike koja se moe definisati kao pravilo po kome centralna banka reaguje na privredna kretanja da bi postigla svoj finalni cilj, Evropska centralna banka je formulisala u drugoj polovini 1998. godine, koristei, pri tom dva oslonca. To je bilo veoma komplikovano ako se ima u vidu da je uvoenje evra znailo strukturni prekid koji moe da promeni ponaanje privrednih jedinica i individua i da ga uini manje predvidivim.Prvi oslonac strategije monetarne politike Evropske centralne banke predstavlja poznati stav monetarista da novcu pripada bitna uloga i da je inflacija u krajnjoj liniji monetarni fenomen. U tom smislu, polazei od ekonometriskih nalaza koji sugeriraju postojanje stabilne veze u evro zoni izmeu ireg monetarnog agregata M3, nivoa cena i malog broja makroekonomskih varijabli, Evropska centralna banka je utvrdila referentnu vrednost za rast ireg monetarnog agregata M3 smanjena sa 5% u oktobru 1998. godine na oko 3,5% u novembru 1998. godine. Tromeseni pokretni prosek rasta M3 (od septembra do novembra 1998. godine) iznosio je 4,7%, tj. bio je vrlo blizu zadate vrednosti od 4,5% na godinjem nivou.Prilikom utvrivanja stope monetarnog rasta koja treba da se ostvari na srednji rok, Upravni savet Evropske centralne banke je poao od sledeih varijabli:- prvo, postizanje stope inflacije merene sa HICP, ispod 2%, to je kvantifikacija odravanja stabilnosti cena kao cilja na srednji rok za evro zonu,- drugo, prihvatljive godinje stope rasta realnog GDP za evro zonu od 2% do 2,5%, kao prosene na srednji rok,- tree, ocene da se srednjoroni trend opadanja brzine opticaja novca (agregata M3) kree u rasponu od 0,5% do 1% godinje (to izraava istorijsko ponaanje tog parametra u dvadesetogodinjem periodu pre uvoenja evra).[footnoteRef:17] [17: uki ., Centralna banka i finansijski sistem, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006., str. 144]

Drugi oslonac strategije monetarne politike Evropske centralne banke predstvaljaju indikatori i prognoze o prirodi i veliini rizika koji su prisutni kod postizanja stabilnosti cena kao srednjoronog cilja. Ovo u smislu prisustva pritiska na kretanje inflacije (merene sa HICP) najvie ili najnie u evro zoni. Re je o oceni irokog spektra nemonetarnih, tj., drugih ekonomskih i finansijskih indikatora koji obuhvataju indikatore nadnica i jedinanih trokova radne snage, analizu gep-a u pogledu proizvodnje (razlike ostvarenog i potencijalno mogueg GDP - a), indikatore fiskalne politike, devizni kurs i indikatore finansijskog trita, kao to su kriva prinosa i cene akcija. Ti indikatori oslikavaju tekuu ekonomsku situaciju i ukazuju na prirodu i veliinu rizika za stabilnos cena koji nisu postali oigledni u potpunosti ili blagovremeno na osnovu analize odstupanja monetarnog agregata M3 od referentne vrednosti.S obzirom da je privreda evro zone relativno zatvorena Evropska centralna banka ne pribegava utvrivanju mete za devizni kurs evra prema, primera radi, USA dolaru. Eksterna vrednost evra i njena dinamika se uzimaju u obzir od strane Evropske centralne banke samo u kontekstu seta niza drugih indikatora o buduem kretanju cena. Pri tom, od momenta njegovog lansiranja Evropska centralna banka je pokuala da oceni meunarodno poverenje u evro kao novu valutu.Evropska centralna banka je usvojila meovitu strategiju monetarne politike koja kombinuje elemente utvrivanja cilja u pogledu rasta ponude novca. Meovita, za razliku od pojedinano navedenih strategija, znatno komplikuje komunikaciju centralne banke sa javnou. Da bi mere monetarne politike bile transparentne i razumljive, Evropska centralna banka mora detaljno da objasni kako e reagovati na razliite dogaaje.U okviru operacija na otvorenom tritu koje sprovodi Evropska centralna banka postoje etiri kategorije:- glavne operacije refinansiranja (sa rokom dospea od dve sedmice)- dugorone operacije refinansiranja (sa rokom dospea od tri meseca)- operacija finog podeavanja (koja se izvrava na ad hoc osnovi)- strukturalne operacije (na regularnoj ili neregularnoj osnovi, kad god Evropska centralna banka eli da prilagodi svoju strukturalnu poziciju nasuprot finansijkog sektora).Glavne operacije refinansiranja su regularne transakcije kojima se obezbeuje likvidnost finansijkog sektora sa uestalou od jedne sedmice i rokom dospea od dve sedmice. Predvieno je da se kao kljune operacije na otvorenom tritu izvravaju od strane nacionalnih centralnih banaka na osnovu standardizovanih tendera i prema unapred specificiranom kalendaru.

II GLAVAOsnivanje, funkcije i organi Narodne banke Srbije1. Osnivanje i pravni statusNarodna banka Srbije osnovana je Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Ovim zakonom ureuje se poloaj, ovlaenja i funkcije Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije, meunarodnim organizacijama i institucijama. Za obaveze Narodne banke Srbije jemi Republika Srbija.Narodne banke Srbije je centralna banka Republike Srbije koja obavlja funkcije utvrene Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima. Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrenih Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima i za svoj rad odgovorna je Narodnoj skuptini Republike Srbije. Narodne banke Srbije, u obavljanju svojih funkcija, nee primati niti traiti uputstva od dravnih organa i drugih lica.Narodna banka Srbije je pravno lice. Narodna banka Srbije ne upisuje se u registar pravnih lica. Sedite Narodne banke Srbije je u Beogradu. Narodna banka Srbije ima peat koji sadri naziv Narodna banka Srbije i grb Republike Srbije.Narodna banka Srbije ima statut, koji potvruje Narodna skuptina. Statut Narodne banke Srbije objavljuje se u ''Slubenom glasniku Republike Srbije''. Narodna banka Srbije moe obrazovati filijale. Unutranja organizacija, delokrug, prava i dunosti filijala utvruju se Statutom Narodne banke Srbije.U sastavu Narodne banke Srbije, sa obavezama i odgovornostima utvrenim Zakonom o Narodnoj banci Srbije i Statutom Narodne banke Srbije, posluje specijalizovana organizacija pod nazivom: Narodna banka Srbije Zavod za izrad u novanica i kovanog novca Topider, koja izdaje novanice i kovani novac.Narodnu banku Srbije predstavlja i zastupa guverner Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije, u izvravanju svojih funkcija, sarauje sa Vladom i drugim dravnim organima i, u okviru svoje nadlenosti, preduzima mere za unapreenje te saradnje.Narodna banka Srbije moe biti lanica meunarodnih finansijskih organizacija i institucija i moe saraivati sa nacionalnim finansijskim kreditnim institucijama radi izvravanja svog osnovnog cilja i svojih funkcija. Narodna banka Srbije moe zastupati Republiku Srbiju u meunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama i drugim oblicima meunarodne saradnje, uz saglasnost Vlade.[footnoteRef:18] [18: Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani., Praktikum za poslovno bankarstvo, UniverzitetSingidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007., str. 54]

2. Funkcije Narodne banke Srbije

Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i odravanjestabilnosti cena. Narodna banka Srbije, pored osnovnog cilja, ima za cilj i ouvanje finansijske stabilnosti. Narodna banka Srbije, ne dovodei u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, podrae sprovoenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije, poslujui u skladu s naelima trine privrede.Narodna banka Srbije ima sledee funkcije: utvruje i sprovodi monetarnu politiku, samostalno vodi politiku kursa dinara i uz saglasnost Vlade Republike Srbije utvruje reim kursa dinara, uva devizne rezerve i upravlja deviznim rezervama, izdaje novanice i kovani novac, utvruje, kontrolie i unapreuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, izdaje i oduzima dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti, obavlja zakonom utvrene poslove za Republiku Srbiju, obavlja druge poslove utvrene Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonom u sklad u s principima poslovanja centralnih banaka.[footnoteRef:19] [19: Zakon o Narodnoj banci Srbije, Sl. glasnik RS, broj 72/2003]

Narodna banka moe banci, na njen zahtev, dati ovlaenje za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom ako utvrdi da ta banka ispunjava uslove za obavljanje tih poslova koje propisuje Narodna banka.Narodna banka moe oduzeti navedeno ovlaenje ako banka ne ispunjava propisane uslove.Narodna banka vodi registar banaka ovlaenih za obavljanje poslova sa inostranstvom, registar predstavnitva i drugih oblika finansijske delatnosti domaih banaka u inostranstvu i registar predstavnitava i drugih oblika finansijskih delatnosti stranih banaka u zemlji.Narodna banka propisuje uslove za upis i nain voenja registara. Registri su javne knjige. Podaci upisani u registar su javni.Narodna banka moe da propie obavezu za banke da evidentiraju, prikupljaju, obrauju i dostavljaju odreene podatke.Narodna banka blie propisuje sadraj podataka i nain njihovog dostavljanja.Narodna banka, radi efikasnog izvravanja ciljeva i funkcija, razvija automatizovane informacione sisteme i propisuje nain i uslove ukljuivanja banaka u te sisteme.Narodna banka sastavlja bilanse i izvetaje na osnovu podataka dobijenih od banaka, sopstvenih baza podataka i automatizovanih informacionih sistema, u skladu sa zakonom.Narodna banka dostavlja program monetarne politike za narednu godinu Narodnoj skuptini, radi informisanja, najkasnije do 15. decembra tekue godine.Narodna banka podnosi Narodnoj skuptini, najkasnije do 30. juna naredne godine, izvetaj o poslovanju i rezultatima rada i izvetaj o monetarnoj politici, uz obrazloenje svih faktora koji su uticali na sprovoenje monetarne politike.Narodna banka podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje, najkasnije do 30. septembra naredne godine.Narodna banka duna je da program monetarne politike objavi u ''Slubenom glasniku Republike Srbije'' u roku od mesec dana od dana dostavljanja Narodnoj skuptini.Guverner prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa ostvarivanjem ciljeva i funkcija Narodne banke.Ministarstvo nadleno za poslove finansija dostavlja Narodnoj banci, radi davanja miljenja, nacrte zakona i drugih propisa vezanih za ciljeve i funkcije Narodne banke.Ministarstvo nadleno za poslove finansija dostavlja Narodnoj banci, radi davanja miljenja, nacrt memoranduma o budetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici i nacrt zakona kojim se ureuje budet u skladu sa rokovima propisanim zakonom kojim se ureuje budetski sistem.Na predlog Narodne banke Vlada moe da predloi Narodnoj skuptini donoenje zakona koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i funkcija Narodne banke.

3. Organi Narodne banke Srbije

Organi Narodne banke Srbije su:1. Monetarni odbor Narodne banke Srbije,2. Guverner Narodne banke Srbije i3. Savet Narodne banke Srbije.

Tabela 1. Struktura organa Narodne banke Srbije

3.1. Monetarni odbor

Monetarni odbor ine guverner i viceguverneri Narodne banke Srbije. Monetarni odbor utvruje monetarnu politiku, a posebno utvruje:1. uslove i nain izdavanja kratkoronih hartija od vrednosti,2. uslove i nain pod kojima Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tritu i obavlja diskontne poslove,3. politiku odobravanja kratkoronih kredita,4. politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, reim kursa dinara,5. nain upravljanja deviznim rezervama,6. eskontnu stopu i druge kamatne stope Narodne banke Srbije,7. osnovice za obraunavanje obavezne rezerve, stope obavezne rezerve, kao i nain, uslove i rokove izdvajanja i korienja sredstava obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije,8. mere za odravanje likvidnosti banaka.Sednice Monetarnog odbora odravaju se po potrebi,a najmanje jednom u 15. dana.Sednice Monetarnog odbora odravaju se ako je prisutno najmanje dve treine lanova. Monetarni odbor donosi odluke veinom glasova prisutnih lanova, a u sluaju izjednaenog broja glasova, odluuje glas guvernera. Nain sazivanja i odravanja sednica Monetarnog odbora blie se ureuje Statutom Narodne banke Srbije. Sednicama Monetarnog odbora prisustvuje ministar nadlean za poslove finansija, bez prava glasa.[footnoteRef:20] [20: Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani., Praktikum za poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007., str. 54]

3.2. Guverner i viceguverneri

Guvernera bira Narodna skuptina na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za finansije, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Za guvernera moe biti birano lice koje ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima, ima visoku strunu spremu, odgovarajue radno iskustvo u oblastima ekonomije, finansija i bankarstva i koje se istaklo kao strunjak ili nauni radnik u tim oblastima. Guverner kome je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do izbora novog guvernera. Guverner je nadlean i odgovoran za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije, a posebno za:1. sprovoenje odluka Monetarnog odbora i Saveta,2. organizaciju i poslovanje Narodne banke Srbije,3. pripremanje akata iz nadlenosti Narodne banke Srbije,4. donoenje akata iz nadlenosti Narodne banke Srbije koji zakonom nisu stavljeni u nadlenost Monetarnog odbora ili saveta,5. obavljanje drugih poslova utvrenih Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonom, ako nisu u suprotnosti sa osnovnim ciljem Zakona o Narodnoj banci Srbije.Guverner je duan da lanovima Saveta dostavi izvetaj o sprovoenju monetarne politike, izdavanju i oduzimanju dozvola za rad i kontroli boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, donoenju pripisa iz nadlenosti Narodne banke Srbije i drugih poslova iz svoje nadlenosti, najkasnije u roku od sedam dana pre sednice Saveta. Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera. Viceguvernere bira Savet na predlog guvernera, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Za viceguvernera moe biti birano lice koje ispunjava uslove iz lana Zakona o Narodnoj banci Srbije. Statutom Narodne banke Srbije blie se ureuju ovlaenja viceguvernera. Viceguverner kome je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do izbora novog viceguvernera. Guverner, na poetku svog mandata, imenuje viceguvernera koji zamenjuje guvernera ako je spreen da vri svoju funkciju. Guverner, radi obavljanja poslova iz nadlenosti Narodne banke Srbije, donosi propise i opte akte, kao i pojedinane akte, ako nije Zakonom o Narodnoj banci Srbije drukije odreeno. Propisi i opti akti objavljuju se u ''Slubenom glasniku Republike Srbije''. Guverner i viceguverneri su stalno zaposleni u Narodnoj banci Srbije.

3.3. Savet Narodne banke Srbije

Savet Narodne banke Srbije ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna skuptina, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Narodna skuptina bira predsednika i lanove Saveta na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za finansije. Za lana Saveta moe biti birano lice koje ispunjava uslove Zakona o Narodnoj banci Srbije. Savet, na predlog guvernera:1. usvaja finansijski plan Narodne banke Srbije,2. usvaja godinji raun Narodne banke Srbije,3. utvruje jedinstvenu tarifu po kojoj Narodna banka Srbije naplauje naknadu za izvrene usluge,4. utvruje visinu zarada guvernera i viceguvernera Narodne banke Srbije,5. utvruje listu radnih mesta sa posebnim ovlaenjima i kriterijume odreivanja visine zarade zaposlenih sa posebnim ovlaenjima Narodne banke Srbije,6. vri izbor ovlaenog revizora.Sednice Saveta odravaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Sednice Saveta odravaju se ako su prisutna najmanje tri lana. Savet donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova Saveta. Savet donosi poslovnik o svom radu, kojim se naroito ureuje nain sazivanja i odravanja sednica, pitanja koja se razmatraju na sednicama i druga pitanja u vezi s radom Savata. Savet po potrebi, a najmanje jednom godinje, Narodnoj skuptini podnosi izvetaj o svom radu. lanovi Saveta nisu zaposleni u Narodnoj banci Srbije. lanovima Saveta Narodna banka Srbije isplauje naknadu.

3.4. Nespojivost funkcija, sukob interesa i prestanak funkcije

Guverner, viceguverneri, lanovi Saveta i zaposleni sa posebnim ovlaenjima:1. ne mogu biti poslanici n u Narodnoj skuptini, lanovi Vlade, funkcioneri politikih organizacija, odnosno lanovi organa jedinica lokalne samouprave, sindikalnih organizacija, lanovi upravnih ili nadzornih odbora, odnosno spoljni saradnici banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontrolie ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije sarauje,2. ne mogu imati akcije, osnivake uloge ni dunike hartije od vrednosti banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih svojih funkcija Narodna banka Srbije sarauje.Guverner, viceguverneri i lanovi Saveta duni su da posle izbora Narodnoj skuptini daju pismenu izjavu organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontrolie ili s kojima u obavljanju o tome da ne poseduju akcije, osnivake uloge ni dunike hartije od vrednosti banaka, revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica koje kontrolie Narodna banka Srbije. Ovo ogranienje primenjuje se i na zaposlene u Narodnoj banci Srbije sa posebnim ovlaenjima.Guverneru, viceguvernerima i lanovima Saveta prestaje funkcija pre isteka mandata ako to sami zatrae ili ako im radni odnos prestane zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju, kao i u sluaju razreenja sa te funkcije.Guverner, viceguverneri i lanovi Saveta razreavaju se funkcije ako: 1. su pravosnano osueni za krivino delo protiv privrede i jedinstva trita, radnih odnosa, imovine, pravosua, javnog reda i pravnog saobraaja i slubene dunosti,2. se utvrdi da nestruno i nesavesno obavljaju funkciju, odnosno da je, zbog ozbiljnih propusta u izvravanju odluka i organizovanju poslova Narodne banke Srbije, dolo do znatnog odstupanja od ostvarenja njenog osnovnog cilja, 3. se na osnovu nalaza i miljenja nadlene zdravstvene ustanove utvrdi da su zbog zdravstvenog stanja trajno izgubili radnu sposobnost za vrenje te funkcije,4. ne dostave ili dostave lanu izjavu o podacima u vezi akcija koje poseduju mimo zakona,5. se utvrdi da ne ispunjavaju uslove kolske spreme i radnog iskustva koji su propisani za njihov izbor.Savet utvruje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razreenje guvernera i pokree postupak pred odborom Narodne skuptine nadlenim za finansije u roku od 60 dana od dana utvrivanja tih uslova.Pri ocenjivanju ispunjenosti navedenih uslova, odbor Narodne skuptine nadlean za finansije duan je da zatrai izjanjenje guvernera.Ako na osnovu izvetaja Saveta i izjanjenja guvernera oceni ispunjenost nekog od navedenih uslova, odbor Narodne skuptine nadlean za finansije o tome obavetava Narodnu skuptinu koja donosi odluku o prestanku funkcije, odnosno razreenju guvernera.Guverner utvruje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razreenje viceguvernera i o tome obavetava Savet koji donosi odluku o prestanku funkcije, odnosno razreenju viceguvernera.Odbor Narodne skuptine nadlean za finansije utvruje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razreenje lanova Saveta i pokree postupak pred Narodnom skuptinom u roku od 60 dana od dana utvrivanja tih uslova.Narodna skuptina donosi odluku o prestanku funkcije, odnosno razreenju lanova Saveta.Guverner, viceguverneri i lanovi Saveta ne mogu se godinu dana po razreenju zaposliti u bankama i drugim finansijskim organizacijama.

III GLAVAUtvrivanje i sprovoenje monetarne politike1. Monetarno kreditna politika

Monetarno kreditna politika je komponenta ekonomske politike. Njen osnovni zadatak je da regulie koliinu novca u opticaju, da odrava ravnoteu izmeu robnih i novanih fondova, da omogui nesmetano odvijanje robnog prometa i stabilne ekonomske tokove. Poto je monetarno kreditna politika deo ekonomske politike onda je sasvim razumljivo da za uspeno izvravanje njenih zadataka mora da postoji sinhronizovano delovanje svih ostalih komponenti ekonomske politike.[footnoteRef:21] [21: Jovanovi M., Riba S., Monetarne i javne finansije, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Blace, 2008., str. 81]

Monetarna politika podrazumeva ovladavanje i svesno usmeravanje (odnosno kontrola) svih oblika i tokova novca u reprodukciji (likvidna, nelikvidna, devizna i druga sredstva). Pod kreditnom politikom podrazumevamo aktivno delovanje bankarskog sistema u regulisanju kreditne mase i njene strukture u privredi. Aktivnim delovanjem na jedan od osnovnih kanala stvaranja i ponitavanja novane mase i kreditnog volumena, kroz kreditnu politiku, se najveim delom svesno i planski regulie znaajan deo mase ukupnog novca u privredi. Zbog toga se obino jedan i drugi pojam integriu pod zajednikim nazivom: monetarno kreditna politika. Jer, ne radi se ni samo o istim ''monetarnim'', ni isto kreditnim tokovima, mada postoji opti stav da je savremeni novac u svojoj osnovi kreditni (depozitni) novac.[footnoteRef:22] [22: Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani M., Praktikum za bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007., str. 58]

Ciljevi koji se stavljaju pred monetarno kreditnu politiku u makro sistemu obino se postavljaju sledei diferencirani i meusobno povezani:1. Osiguranje optimalne novane mase za nesmatano odvijanje tokova reprodukcije, uz uoavanje dovoljne interne i eksterne monetarne stabilnosti b(generalni zadatak monetarne polike2. Emisija kredita banke treba da je tako dozirana po strukturi, da osigurava optimalnu likvidnost (novanu masu) privrednog sektora (strukturna monetarna politika) u sferi likvidnosti,3. Selektivno delovanje na privrednu aktivnost, odnosno odreene poslove, kojim se deluje na podsticanje ili koenje odreene delatnosti u privredi, odnosno strukturi ekonomskog razvoja (strukturno razvojna politika), i4. Koordinacija na meunarodnom monetarnom planu, danas sve ue povezanih nacionalnih ekonomija i sve veeg znaaja meunarodne ekonomske politike i saradnje.

1.1. Ciljevi i zadaci monetarne politike

Kada govore o ciljevima monetarne politike, zvaninici Federalnih rezervi i drugih centralnih banaka gotovo uvek pominju est osnovnih ciljeva:1. visoka stopa zaposlenosti,2. privredni rast,3. stabilnost cena,4. stabilnost kamatnih stopa,5. stabilnost finansijskih trita, i6. stabilnost na deviznim tritima.Na osnovu Zakona o radu iz 1946. godine i Zakona o punom zaposlenju i uravnoteenom razvoju iz 1978. godine (esto se naziva Humprey Hawkins zakon), vlada SAD se obavezuje na promovisanje visoke stope zaposlenosti i stabilnog nivoa cena. Visoka stopa zaposlenosti veoma je vaan cilj iz dva razloga:1. ukoliko je stopa nezaposlenosti visoka, to podrazumeva loe stanje u drutvu, siromatvo, mnoge porodice suoavaju se s finansijskim problemima, ljudi gube samopouzdanje, a stopa kriminala raste i2. kada je nezaposlenost visoka, privreda se ne suoava samo sa ljudima koji ne rade, ve i resursima koji nisu u funkciji (zatvorene fabrike i oprema koja nije u upotrebi), a sve to utie na smanjenje proizvodnje.Sasvim je jasno da je visoka stopa zaposlenosti poeljna, meutim, koliko visoka bi ona trebalo da bude? Kada moemo sa sigurnou rei da je privreda potpuno zaposlena? Na prvi pogled, rekli bismo da je puna zaposlenost zapravo situacija kada nijedan radnik nije bez posla, tj., kada nezaposlenost iznosi nula. Meutim, takvom definicijom zanemarujemo injenicu da je nezaposlenost u izvesnoj meri ona koju nazivamo frikcionom nezaposlenou, tj., traganje radnika za odgovarajuim kompanijama i obrnuto zapravo korisna u privredi. Na primer, radnik koji odlui da potrai bolji posao moe da bude nezaposlen u kraem periodu dok ga ne nae. Radnici ponekad povremeno naputaju poslove da bi ispunili druge obaveze (odgajili dete, putovali, kolovali se) , a kada odlue da se vrate na trite rada, uglavnom je potrebno da proe neko vreme dok ne pronau odgovarajui posao. Prednost nezaposlenosti u izvesnoj meri nalik je prednosti u sluaju kada na tritu stanova za iznajmljivanje imate bar neto slobodnih stanova. Ukoliko je na tritu veoma mali broj slobodnih stanova u ponudi, daleko je tee pronai onaj koji vam odgovara.Drugi razlog zbog kojeg nezaposlenost nije nula kada je puna zaposlenost u privredi, odnosi se na takozvanu strukturalnu nezaposlenost, tj., neusklaenost izmeu zahteva radnog mesta i vetina ili raspoloivosti lokalnoh radnika. Takav vid nezaposlenosti svakako je nepoeljan. Meutim, monetarna politika tu ne moe puno da uini.Visoka stopa zaposlenosti, kao jedan od ciljeva, ne bi trebalo da podrazumeva da je stopa nezaposlenosti nula, ve pre da je ona bar neto iznad nule i u skladu sa punom zaposlenou, tj., situacijom kada je tranja za radnom snagom jednaka ponudi radne snage. To se naziva prirodnom stopom nezaposlenosti.Iako navedena definicija deluje sasvim precizno i jasno, ona ne daje odgovor na sledee pitanje: Koja stopa nezaposlenosti je u skladu s punom zaposlenou? U pojedinim sluajevima sasvim je jasno da je stopa nezaposlenosti previsoka, na primer, u periodu Velike recesije stopa nezaposlenosti vie od 20% bila je previsoka. S druge strane, poetkom 1960-ih smatralo se da odgovarajua stopa nezaposlenosti iznosi 4%, ali je ona bila preniska, jer je dovela do ubrzane inflacije. Aktuelne procene prirodne stope nezaposlenosti kreu se izmeu 4,5% i 6%, meutim i takve procene predmet su rasprave. Smatra se da bi se odgovarajuom politikom vlade, poput pruanja vie informacija o slobodnim radnim mestima ili o programima obuke za odreene poslove, prirodna stopa nezaposlenosti mogla smanjiti.Stalan privredni rast, kao jedan od ciljeva, tesno je povezan s visokom stopom zaposlenosti kao ciljem. Poslovne organizacije pre e investirati u kapitalna dobra radi poboljanja produktivnosti i privrednog rasta kada je stopa nezaposlenosti visoka, a fabrike ne rade, njima se ne isplati da investiraju u dodatne pogone i opremu. Iako su ta dva cilja tesno povezana, politika moe da se usmeri na promovisanje privrednog rasta neposrednim podsticanjem kompanija da investiraju ili podsticanjem ljudi na tednju, to zapravo kompanijama obezbeuje sredstva za investicije. To je zapravo svrha takozvane supply - side (pristup makroekonomiji koji naglaava vanost uslova snadbevanjem trita robom i uslugama, ekonomija ponude) ekonomkse politike, kojoj je cilj podsticanje privrednog rasta obezbeivanjem poreskih olakica kompanijama da bi one vie investirale u pogone i opremu, kao i poreskim obveznicima da bi oni vie tedeli. O ulozi koju bi monetarna politika mogla da ima u podsticanju rasta i razvoja takoe se jo raspravlja.U proteklih nekoliko decenija, kreatori politike SAD postali su svesni socijalnih i ekonomskih posledica inflacije i vie su zainteresovani za stabilan nivo cena kao jedan od ciljeva ekonomske politike. Stabilnost cena sve se vie posmatra kao najvaniji cilj monetarne politike. Stabilnost cena je poeljna, jer rastui nivo cena (inflacija) dovodi do neizvesnosti u privredi koja moe da ugrozi privredni rast. Na primer, kada se ukupan nivo cena menja, tee se utvruju cene robe i usluga, to potroaima, poslovnim organizacijama i vladi znatno oteava donoenje odluka. Ne samo da istraivanja javnog mnjenja ukazuju na to da ono ima negativan stav prema inflaciji, ve postoje i brojni dokazi da inflacija dovodi do slabijeg privrednog rasta. Sa ogromnom nestabilnou cena, odnosno hiperinflacijom, proteklih godina suoile su se Rusija, Argentina i Brazil. Mnogi ekonomisti smatraju da su te drave imale slab i spor rast upravo zbog hiperinflacije.[footnoteRef:23] [23: Frederic S. Mishkin, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data status, Beograd, 2006., str. 412]

Inflacija oteava i planiranje. Na primer, oteava donoenje odluke o koliini sredstava koje treba odvojiti i utedeti za kolovanje dece. Inflacija moe da utie i na socijalno stanje drave: moe doi do konflikta, jer e se svaka drutvena grupa nadmetati sa drugim grupama kako bi bila sigurna da e njen dohodak biti u skladu s rastuim nivoom cena.Stabilnost kamatnih stopa je poeljna, jer njihova fluktuacija moe da dovede do neizvesnosti u privredi i da otea planiranje. Na primer, fluktuacije kamatnih stopa smanjuje zainteresovanost za kupovinu kua i oteavaju kupcima donoenje odluka kada da ih kupe, a graevinskim kompanijama oteavaju planiranje broja kua koje e da izgrade. Centralna banka takoe moe eleti da uspori rast kamatnih stopa, rast kamatnih stopa utie na negativan stav prema centralnim bankama, poput Feda, i podstie zahteve da se njihova ovlaenja smanje.Finansijske krize mogu onemoguiti finansijska trita da usmeravaju sredstva onim licima koja imaju dobre investicione prilike, zbog ega se znaajno suava ekonomska aktivnost. Zato je za centralnu banku vaan cilj promovisanje stabilnog finansijskog sistema, u kome se finansijske krize izbegavaju. Osnivanje Sistema federalnih rezervi predstavlja reakciju na bankarsku paniku 1907. godine, s ciljem promovisanja finansijske stabilnosti.Na stabilnost finansijskih trita utie i stabilnost kamatnih stopa, jer fluktuacije kamatnih stopa stvaraju neizvesnost za finansijke institucije. Porast kamatnih stopa dovodi do velikih gubitaka kod dugoronih obveznica i hipotekarnih kredita, a takvi gubici mogu izazvati propast finansijkih institucija koje njima raspolau. Proteklih godina su takve fluktuacije kamatnih stopa predstavljale posebno ozbiljan problem tedno kreditnim organizacijama i tedionicama, a mnoge od njih su tokom 1980 ih i poetkom 1990 ih zapadale u ozbiljne finansijke tekoe.S obzirom na sve vei znaaj meunarodne trgovine za privredu SAD, vrednost dolara u odnosu na ostale valute postala je veoma bitna za Federalne rezerve. Porast vrednosti dolara ini da amerika industrija bude manje konkurentna od drugih, a pad vrednosti dolara stimulie inflaciju SAD. Ako se spree velike promene u vrednosti dolara, kompanijama i pojedincima koji rob u kupuju ili prodaju u inostranstvu olakava se da unapred planiraju svoje poslovanje. Zbog toga se stabilizovanje ekstremnih promena vrednosti dolara na deviznim tritima smatra veoma vanim ciljem monetarne politike. U drugim zemljama, koje u veoj meri zavise od spoljne trgovine, stabilnost deviznih trita ima vei znaaj.Iako su pomenuti ciljevi uglavnom meusobno skladni visok stepen zaposlenosti sa privrednim rastom, stabilnost kamatnih stopa sa stabilnou finansijskih trita to nije uvek sluaj. Stabilnost cena, kao cilj, esto je u sukobu sa stabilnou kamatnih stopa i visokom stopom zaposlenosti u kraem periodu (to uglavnom nije sluaj kada je u pitanju dui period). Na primer, kada se privreda nalazi u fazi razvoja i nezaposlenost smanjuje, inflacija i kamatne stope mogu poeti da rastu. Ukoliko centralna banka pokua da s