UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Milena D. Tmušić

Master rad

Histopatološke promene slezine kod pacova soja Wistar tretiranih pesticidom FASTAC® 10 ЕC

Niš, 2014.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Master rad

Histopatološke promene slezine kod pacova soja Wistar tretiranih pesticidom FASTAC® 10 ЕC

Kandidat: Mentor:

Milena D. Tmušić 42 Doc. dr Ljubiša B. Đorđević

Niš, 2014

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Master thesis

Histopathological changes in the spleen of Wistar rats treated with a pesticide FASTAC® 10 ЕC

Candidate Mentor

Milena D. Tmušić 42 Doc. dr Ljubiša B. Đorđević

Niš,

Sept., 2014.

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru Doc. dr Ljubiši Đorđeviću na strpljenju i pomoći tokom izrade ovog master rada.

Takođe želim da se zahvalim asistentici Mileni Aleksić kao i zaposlenima na Institutu za biomedicinska istraživanja u Nišu koji su

pomogli u realizaciji eksperimentalnog dela rada.

Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici na neizmernoj podršci i razumevanju tokom studiranja.

Sažetak

Cilj ovog rada bio je ispitivanje uticaja date koncentracije pesticida FASTAC® 10 ЕC

na perifernu krv i histološku strukturu slezine kod pacova soja Wistar. Fastac® 10 EC je

nesistemični insekticid sa kontaktnim i digestivnim delovanjem čija je aktivna materija alfa-

cipermetrin. Životinje su pesticidom tretirane oralno, putem sonde, u koncentraciji 1,2

μl/dnevno u periodu 7 i 14 dana u konstantnim uslovima. Tokom sedmodnevnog i

četrnaestodnevnog tretmana pacova došlo je do smanjenja telesne mase u odnosu na

kontrolu. Kod obe tretirane grupe pacova masa slezine značajno raste u odnosu na kontrolu.

U slezini pacova tretiranih tokom 7 dana gubi se jasna granica između bele i crvene pulpe, i

na pojedinim mestima su prisutne degenerativne promene. Kod pacova trtiranih tokom 14

dana prisutna je izrazita lipoidna degeneracija slezine i redukovan broj limfoidnih i

retikuloidnih ćelija u njoj. Tokom eksperimenta kod obe tretirane grupe pacova dolazi do

povećanja ukupnog broja leukocita. Pri tome značajno se povećava broj mladih ćelija u

cirkulaciji (limfoblasti, štapasti granulociti i granulocitni prekursori). Kod obe tretirane grupe

pacova prisutno je izrazito dozno-zavisno smanjenje broja eritrocita u perifernoj krvi.

Ključne reči: Fastac® 10 ЕC, alfa-cipermetrin, slezina, Wistar pacovi, leukociti, eritrociti

Abstrakt

The aim of this paper was to examine the effects of the given concentration of the pesticide FASTAC®10 ЕC on the peripheral blood and histological structure of the spleen of the Wistar rat. Fastac® 10 EC is an unsystematic insecticide with contact and digestive impact, its active substance being alpha-cypermethrin. The animals experimented on were treated orally, by a tube, with the concentration of 1.2 μl per day, for seven and fourteen days in unchanging conditions. During the seven day and the fourteen day treatment of the rats, their body weight decreased in comparison with the control group. In both groups of treated rats a considerable increase in spleen weight was noticed when compared with the control one. In the spleen of the rats treated for seven days a disappearance of the sharp distinction between the red and the white pulp was observable. Also, some degenerative processes appeared. In the rats treated for fourteen days a visible lipoid degeneration of the spleen was witnessed, as well as a decrease in the number of its lymphoid and reticuloid cells. The experiment showed an increase in the overall number of white blood cells and, at the same time, an increase in the number of younger cells in the bloodstream (lymphoblasts, dowel type granulocytes, granulocyte precursors). In both groups of treated rats a decrease in the number of red blood cells was seen depending on the dose applied.

Key words: : Fastac® 10 ЕC; alpha-cypermethrin; spleen; Wistar rats

Sadržaj

1. Uvod…………………………………………...…………………………1 1.1. Pesticidi…………………………………….…………..………….2

1.1.1. Insekticidi………………………………..……………………...2 1.1.2. Piretrini……………………………….……………………..….3

1.2. FASTAC® 10 ЕC……………………………………………..…..4 1.2.1. Karakteristike ………………………….……………………..…4 1.2.2. Aktivna supstanca……………………..……………………...…5 1.2.3. Dosadašnja istraživanja………………...………………….…….5

1.3. Slezina……………………………………….……………….……6 1.3.1. Struktura slezine…………………..……………………….……6 1.3.2. Funkcija slezine………………..…………………………..……7

1.4. Cilj rada……………………………..…………………..…………9 2. Materijal i metode………………………………………………….…10

2.1. Material………………………….……………………………….10 2.2. Metode…………………………...………………………………10

2.2.1. Tretiranje životinja u konstantnim eksperimentalnim uslovima..…10 2.2.2. Postupak za dobijanje krvnih elemenata…………………………10 2.2.3. Metoda određivanja broja eritrocita i leukocita u komori…………11 2.2.4. Pravljenje trajnih histoloških preparata…………………..………13

3. Rezultati i diskusija………………………………………..…………15

3.1. Telesni parametri…………………………..……………………15 3.2. Hematološki parametri.................................................................16 3.3. Histološki nalaz..............................................................................17

4. Zaključak……………………………………….………………………20 5. Literatura…………………….…………………………………………21

1.Uvod

Toksikologija (nauka o otrovima) bavi se proučavanjem otrova, trovanjem živih bića kao i međudejstvima organizama i otrova. Naziv potiče od grčkih reči: toksikon (otrov) i logos (nauka). To je kompleksna (multidisciplinarna) i pretežno eksperimentalna nauka koja teži ka potpunom poznavanju otrova, prateći njihovu aktivnost na žive ćelije i tkiva, njihovom ranom otkrivanju i prevenciji mogućih štetnih efekata. (Jablanović, Jakšić, Kosanović, 2003)

Prema svetskoj literaturi, poznato je već preko 3 miliona različitih jedinjenja, a svake godine se otkrije 8-10 hiljada novih jedinjenja od kojih se dobar broj uvede u industrijsku proizvodnju. Među njima naročito su brojne hemikalije koje se primenjuju u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao što su pesticidi, dodaci hrane (aditivi), veštačka đubriva, teški metali, lekovi, sredstva koja se koriste u domaćinstvu, kao i hemijske supstance koje sadrže biljke i životinje i dr. U našoj zemlji koristi se oko 300 aktivnih pesticidnih supstancija različite hemijske prirode. Među njima znatan broj je vrlo toksičan i to ne samo za štetočine, nego i za korisne insekte i druge životinje. Preko lanaca ishrane ove supstance dospevaju i do čoveka. (Jablanović, Jakšić, Kosanović, 2003)

Organizmi kao reaktivni biosistemi ispoljavaju znatne razlike u reagovanju na jedno isto hemijsko jedinjenje koje se, pre svega, ogledaju na razlikama u brzini njihove detoksikacije (selektivna toksičnost). Delovanje otrovnih materija zavisi od mnogih činilaca: fizičko-hemijske prirode same materije, njene reaktivnosti i koncentracije, načina prodiranja u organizam, selektivnog delovanja na pojedina tkiva i sisteme, rastvorljivosti u tkivima i tečnostima organizama, sposobnosti da izazivaju senzibilizaciju pojedinih tkiva i sistema organizma na svoje prisustvo, od imuno-biološkog stanja organizma, uslova i težine roda i dr. Svaki od navedenih faktora, na osnovu toksikoloških podataka može da poveća rizik korišćenja hemijskih supstancija. (Jablanović, Jakšić, Kosanović, 2003)

Prema toksičnom delovanju na enzime i organe živih sistema, otrovi se dele na nekoliko grupa: inhibitori enzima, nefrotoksični, neurotoksični, hematotoksični, hepatotoksični, otrovi koji oštećuju kožu, sluzokožu i respiratorni epitel i sl. (Jablanović, Jakšić, Kosanović, 2003)

1

1.1. Pesticidi

Čovek i za njega značajne gajene biljke i životinje, izloženi su delovanju štetočina: životinja (nematode, insekti, glodari, i dr.), biljaka (alge, neke gljive i korovi), bakterija i virusa. Veliki broj raznovrsnih štetočina napada biljke i životinje u toku gajenja, uništava sirovine i gotove proizvode, razara razne vrste materijala i tako umanjuje rezultate rada. (Jablanović, Jakšić, Kosanović, 2003)

Pesticidi su proizvodi hemijskog ili biološkog porekla, koji su namenjeni zaštiti ekonomski značajnih biljaka i životinja od korova, bolesti, štetnih insekata, grinja i drugih štetnih organizama. (Stajkovac i saradnici, 2009) Pesticidi ne uništavaju definitivno štetočine (što je i nemoguće), već imaju funkciju kontrole brojnosti štetočina. Najvažnija poželjna svojstva pesticida su: efikasnost za uništavanje štetočina, visoka selektivnost i podložnost razgradnji (nepostojanost). Najteže je postići selektivnost, što podrazumeva uništavanje samo štetočine a da ne deluje štetno na neciljne organizme. (Jablanović, Jakšić, Kosanović, 2003)

Prema nameni (ciljni organizmi, štetočine) pesticidi se dele na: insekticidi, rodenticidi, fungicidi, herbicidi, i dr. (Jablanović, Jakšić, Kosanović, 2003)

1.1.1. Insekticidi

Insekti predstavljaju najbrojniju i najznačajniju kategoriju štetočina pa je razumljivo da je najveći broj hemijskih preparata namenjen suzbijanju i borbi protiv štetočinskih insekata. Insekti čine ¾ životinjskih vrsta na planeti. Procenjuje se da ima više od 10.000 vrsta štetnih insekata koji uništavaju veliki deo dobara koje čovek svojim radom stvara. Zato se insekti mogu smatrati najdestruktivnijom grupom živih bića u prirodi. Uništavaju fond hrane u procesu proizvodnje, prerade i uskladištenja, razorno deluju na mnoge materijale (drvo, tekstil, instalacije), kao vektori prenose više od stotinu vrsta bolesti čoveka. (Jablanović, Jakšić, Kosanović, 2003)

Primenom otrova radi suzbijanja insekata čovek je, doslovno, primoran da živi s otrovima, svestan da je suočen s trenutnim rizikom (akutna trovanja) a naslućuje i posledice koje se još ne mogu u potpunosti oceniti. Iz tih razloga pitanje preventive je veoma važno, a ogleda se u radno-higijenskim normativama, stalnoj kontroli karence (poslednjeg, dozvoljenog roka za tretiranje pre berbe, odnosno, žetve) i ostataka (rezidua) u namirnicama. Ovakav, savestan, odnos prema insekticidima, kao i drugim kategorijama pesticida, obezbeđuje minimalno zagađenje čovekove sredine i umanjuje opasnost od klasičnih insekticida (pesticida). (Soldatović i saradnici, 1980)

2

U borbi protiv insekata koriste se defanzivne (repelenti) i ofanzivne metode (preduslov prodiranje u organizam). Putevi unošenja otrova u organizam insekata:

- digestivni put, klasični način unošenja otrova - preko organa za disanje, kao najjednostavniji način unošenja kojim se u

organizmu uskraćuje kiseonik i najbrže izaziva smrt - preko kože

Insekticidi biljnog porekla

Od najranijih vremena biljni otrovi nalaze primenu kao sredstva za zaštitu biljaka i životinja od štetočina. Smatra se da od ukupne količine sredstava, koja se primenjuju protiv štetočina, svega nekoliko procenata (3-4%) otpada na insekticide biljnog porekla. Međutim, usled toksikoloških svojstava biljnih insekticida, koji se tokom nekoliko dana , pod uticajem svetlosti i vazduha, razlažu na netoksične proizvode, poslednjih godina insekticidima biljnog porekla se ponovo poklanja veća pažnja. Dosadašnja istraživanja nisu pokazala kumulativno dejstvo ovih insekticida i njihovih metabolita. (Soldatović i saradnici, 1980)

1.1.2. Piretrini

Piretrini su grupa hemijskih jedinjenja koja se nalaze u pojedinim biljkama koje slobodno rastu u prirodi ili se danas gaje isključivo za proizvodnju ovog insekticidnog sastojka. Dobijaju se iz cveta biljaka roda Chrysanthemum, familija Asteraceae. Ovaj rod ima mnogo vrsta ali samo dve vrste (Chrysanthemum cinerariaefolium i Chrysanthemum roseum) proizvode supstance koje se eksploatišu. (Janjić, 2009)

Kao najznačajniji insekticidi biljnog porekla, praktično, netoksični su za čoveka i sisare pri oralnom unošenju, jer se razlažu u digestivnom traktu u proizvode slabe toksičnosti: pri oralnom unošenju znatan uticaj na delovanje, prema tome i na resorpciju i toksičnost, imaju upotrebljeni organski rastvarači. Pri inhalaciji se brzo resorbuju. Piretrini i sintetički piretrini se ne rastvaraju u mastima organizma, niti se razlažu, a toksičnost im opada usled izlučivanja i s toga do hroničnih trovanja dolazi sasvim retko. (Soldatović i saradnici, 1980)

3

Sintetički piretroidi

Sintetički piretroidi su estri hrizantemske kiseline i njenih derivata. Oni se odlikuju istim ili jačim insekticidnim delovanjem i većom stabilnošću na svetlosti i vazduhu od prirodnih piretrina. Insekticidi iz grupe sintetičkih piretroida zauzimaju jedno od centralnih mesta među pesticidima, kako po obimu proizvodnje i primene tako i po intenzitetu razvoja industrijske proizvodnje u poslednjih 20 godina. Potrebno je istaći da se proizvodnja i primena savremenih piretroida zasniva na dobijanju preparata koji imaju jedan isomer ili su obogaćeni jednim od izomera (alfa-cipermetrin). Primena čistih izomera i enantiomera aktivnih materija piretroida omogućava da se smanje norme utroška ovih insekticida na 5-20 g/ha. Očigledno da proizvodnja monoizomernih piretroida zahteva razvoj specifičnih tehnologija, ali s druge strane na taj način rešava niz ekoloških problema. (Janjić, 2009)

1.2. FASTAC® 10 ЕC

Fastac® 10 EC je nesistemični insekticid sa kontaktnim i digestivnim delovanjem. Ime je dobio od engleskih reči: fast – brz i tac – dodir, što znači da je dovoljno da se ostvari kontakt između insekta i pesticida i da insekt padne sa biljke što je značajna osobina kada se želi brzo sprečavanje oštećenja od insekata.

1.2.1. Karakteristike Fastac® 10 EC ima izražeo dejstvo na odrasle insekte i larve, ali poseduje i značajno

delovanje na jaja sa tankom opnom. U višim koncentracijama deluje repelentno (odbijajuće) na štetočine, a u manjim količinama izaziva “anti – feeding” efekat, ondnosno insekti smanjuju ishranu. (http://www.agrosava.com/proizvodi/insekticidi/Fastac/detaljnije-o-proizvodu.html)

4

1.2.2. Aktivna supstanca FASTAC® 10 ЕC

Alfa – cipermetrinje visoko aktivan piretroid koji se koristi kao insekticid u poljoprivredi jer je efikasan protiv širokog spektra štetočina. To je kristalni prah, dobro rastvorljiv u acetonu, cikloheksanonu i ksilenu, ali je rastvorljivost u vodi niska. Stabilan je u kiselim i neutralnim uslovima. Isporučuje se kao koncentrat za emulziju, kao suspenzije koncentrata i u smeši sa drugim insekticidima. (http://toxnet.nlm.nih.gov/cgi-bin/sis/search/a?dbs+hsdb:@term+@DOCNO+6554)

Slika 1. Strukturna formula alfa – cipermetrin Preuzeto sa: http://files.meistermedia.net/cpd/images/structures/largeview/alpha-cypermethrin.gif

1.2.3. Dosadašnja istraživanja alfa – cipermetrina

Cipermetrin kao i svi ostali sintetički piretroidi uzrokuju poremećaj fukcionisanja nervnog sistema izazivajući razdražljivost i konvulzije kod insekata. Kod laboratorijskih životinja cipermetrin izaziva promenu ponašanja, kopanje, uvijanje, sakrivanje, tremor i salivaciju. Neka istraživanja su pokazala da cipermetrin deluje na imuni sistem pacova. Pacovi tretirani cipermetrinom su produkovali manje antitela na strane proteine nego pacovi kontrolnih grupa. (Cox, 1996) Dvomesečni eksperiment sa golubovima pokazao je da niske doze cipermetrina (0,25 mg/dan) dovode po atrofije limfnog tkiva slezine, srednja doza (0,5 mg/dan) izaziva atrofiju limfoidnog tkiva slezine i pojavu perifolikularnih fibroza, dok visoka doza (0,75 mg/dan) dovodi do atrofije bele pulpe i pojave lezija crne boje. (A. Al-Azizz, 2012)

Nešković et al. (2013) ispitivali su efekte cipermetrina dodatog u hranu za piliće. Rezultati ovog istraživanja pokazali su da je cipermetrin izazvao samo statistički značajno povećanje broja trombocita. Rezultati istraživanja su, takođe, potvrdili da se cipermetrin ne akumulira u organima i tkivima pilića.

5

1.3. Slezina

1.3.1. Struktura slezine

Slezina je abdominalna krvna žlezda uključena u krvotok v. portae. Ona je smeštena u levom hipohondrijumu nadmezokoličnog sprata trbušne duplje u kojem zauzima prostor, zvani slezinska loža, ograničen odozgo i spolja dijafragmom, spreda želucem, pozadi levim bubregom a odozdo levim uglom kolona. (Šljivić, 1989)

Slezina je najveći limfopoetski organ u telu čoveka. Za razliku od limfnih čvorova koji su postavljeni na put limfe, slezina je postavljena na put krvi. Slezinu pokriva peritoneum, a u oblasti hilusa u nju ulaze krvni sudovi i nervi. Slezina pripada limforetikularnim organima jer njenu stromu, osim kapsule i trabekula, izgrađuje retikularno vezivo. Kapsula slezine je debela, sastoji se od fibroznog veziva i po koje glatke mišićne ćelije. Od kapsule se odvajaju trabekule u kojima se nalaze krvni sudovi (a.i v. trabecularis). Parenhim slezine je označen kao pulpa, koja može biti bela i crvena (naziv dobijen po izgledu na svežem preseku). Belu pulpu slezine čine periarterijski limfni omotač (PALS) koji prati a. centralis lieni i limfni folikuli koji su postavljeni kao zadebljanja PALSa i imaju građu kao kod limfnih čvorova, samo što kroz njih ekcentrično prolaze ogranci centralnih arteriola. PALS sadrži uglavnom T limfocite, a limfni folikuli B limfocite. Oko bele pulpe se nalazi marginalna zona koja je razdvaja od crvene pulpe, a sastoji se od mreže retikularnih vlakana, limfocita, interdigitatnih dendritičnih ćelija i makrofaga. Crvenu pulpu čine Bilroth-ove putanje koje okružuju venske sinuse (sinusoide). Bilroth-ove trake se sastoje od retikularne potke u kojoj su prisutni limfociti, makrofagi, leukociti, eritrociti i trombociti. Venski sinusi su prostori nepravilnog oblika, prošireni i obavijeni diskontinuiranim endotelom i ispunjeni krvlju, a na preparatu prazni i svetli jer je krv iz njih istisnuta pri obradi preparata. Krv iz a. trabecularis dolazi u a.

6

centralis čiji ogranci ulaze u limfne folikule i marginalnu zonu. Po izlasku iz folikula ovi ogranci se rasipaju na arteriolae penicillares, a one u kapilare. Ako se krv iz kapilara uliva direktno u sinusoide, radi se o zatvorenom krvotoku, a ako se izliva u Bilrothove trake, o otvorenom krvotoku. Uloga slezine je u filtraciji i deponovanju odredjene količine krvi, u limfnoj produkciji, u destrukciji ostarelih ćelija (eritrocita i trombocita), u metabolizmu gvožđa i u ekstramedularnoj prenatalnoj hematopoezi. (Rančić, Nikolić, 1999)

Slika 3. Put prolaska krvi kroz slezinu Preuzeto iz: Junqueira’s basic histology (Mecher, 2010)

1.3.2. Funkcija slezine

Slezina je hematopoetični organ, koji učestvuje u stvaranju krvnih zrnaca. Za vreme fetalnog života slezina deluje, slično koštanoj srži kod odraslog, kao mieloidni hematopoetični organ u kojem se stvaraju crvena i bela krvna zrnca. U postfetalnom periodu života ona pak predstavlja limfoidni hematopoetični organ, u čijim se limfnim čvorićima kao i u svim ostalim limfoidnim organima (limfni čvorići ostalih organa, limfne žlezde, krajnici) stvaraju samo negranulirana bela krvna zrnca - limfociti. (Šljivić, 1989)

Slezina ima, naročito kod dece, značajnu ulogu u imunitetu. U njoj se u znatnoj meri stvaraju imunoglobulini, naračito klase IgM (rani primarni imunitet). Slezina takođe ima značajnu ulogu u sekvestraciji i razgradnji ostarelih, oštećenih, morfološki i funkcionalno promenjenih eritrocita. U slezini je, zbog niske vrednosti Ph krvi i hipoglikemije, kao i zbog dužeg zadržavanja ćelija u sinusoidnom krvotoku, pojačana razgradnja eritrocita koje zatim makrofagi fagocituju i razgrade. Sličnu sudbinu imaju granulociti i trombociti obloženi antitelima. (Petrović, 2009)

7

Slezina pokazuje osobitu sposobnost, da uveća svoju zapreminu primajući u svoje osobito široke venske kapilare, zvane jezerca slezine (sinus lienis) veću količinu krvi. Na taj način ona rasterećuje opšti krvotok, delujući kao ventil za sigurnost bilo kod pojačanog napora, bilo kod izvesnih zaraznih bolesti ili parazitarnih obolenja. (Šljivić, 1989)

Slezina se, po svojoj anatomskoj građi, sastoji od bele pulpe (limfocitnog tkiva) i crvene pulpe (krvnih sudova). U periarterijskom limfocitnom omotaču pretežno se nalaze T limfociti, dok se u germinativnim centrima Malpigijevih (Malpighi) čvorića nalaze B limfociti. Između bele i crvene pulpe nalazi se „marginalna zona“ bogata makrofagnim ćelijama. (Petrović, 2009)

Iako ima brojne važne funkcije u organizmu, slezina nije od suštinskog značaja za život. U nekim slučajevima slezina mora biti odstranjena iz organizma, i tada njene funkcije preuzimaju drugi organi (jetra, kostna srž). Svakako, rizik od infekcija će u tom slučaju biti veći nego kod individua koje imaju slezinu. (Mescher, 2010)

8

1.4. Cilj rada

Cilj ovog rad bio je:

Ispitivanje uticaja koncentrata emulzije FASTAC 10 EC koncentracije 1,2 µl u dozi 0,4 ml na slezinu pacova u periodu od 7 dana.

Ispitivanje uticaja koncentrata emulzije FASTAC 10 EC koncentracije 1,2 µl u dozi 0,4

ml na slezinu pacova u periodu od 14 dana. Utvrđivanje efekata na perifernu krv i histološku strukturu slezine kod tretiranih

životinja.

9

2. Materijal i metode

2.1. Materijal

U eksperimentu korišćen sledeći materijal: 1. Eksperimentalne životinje, pacovi soja Wistar, telesnih masa između 380g i 400g. 2. Krvno tkivo i tkivo slezine pacova 3. Pesticid FASTAC 10 EC ( BASF Agro B.V., Switzerland)

2.2. Metode

1. Tretiranje životinja u konstantim eksperimentalnim uslovima 2. Postupak za dobijanje krvnih elemenata 3. Metoda određivanja broja eritrocita i leukocita u komori 4. Pravljenje trajnih mikroskopskih preparata

2.2.1. Tretiranje životinja u konstantim eksperimentalnim uslovima Tretman je sproveden na 20 jedinki Wistar pacova, težine između 170 i 190g,

podeljenih u 3 grupe. Prva grupa (K) je kontrola, životinje su pojene običnom vodom, druga grupa (L1) je svakodnevno (u periodu od 7 dana) pojena sa 0,4ml rastvora pesticida koncentracije 1,2µl. Treća grupa (L2) je svakodnevno (u periodu od 14 dana) pojena sa 0,4ml rastvora pesticida koncentracije 1,2µl. Eksperimentalne životinje su držane na temperaturi 22-23оС, sa slobodnim režimom ishrane i režimom svetla od 12 sati svetlost i 12 sati tama.

2.2.2. Postupak za dobijanje krvnih elemenata

Sedmog, odnosno četrnaestog dana, životinjama je za izračunavanje krvnih elemenata uzeta puna krv iz srca nakon žrtvovanja. Životinja je anesteziranasa 0,4 ml 10% ketamidorom. Heparizovanom iglom i špricem je izvršena punkcija leve komore srca. Tokom vađenja krvi vodi se računa da se ne ošteti komora srca, i povremeno se zaustavi vađenje da bi se napunila krvlju. Nakon dobijenog uzorka, igla se adekvatno odlaže i baca, a iz šprica se laganim pokretom istisne kap krvi na sahatno staklo za dalju analizu.

10

2.2.3. Metoda određivanja broja eritrocita i leukocita u komori

Potreban materijal: binokularni mikroskop, komora za brojanje ćelija

(hemocitometar), melanžer za brojanje eritrocita, melanžer za brojanje leukocita, Hayem-ov rastvor, Turck-ov rastvor, špric, gumene cevčice, brušena pokrovna stakla.

Neubaer-ov hemocitometar Sastoji se od debelog predmetnog staklana kome su urezana 4 žljeba, između kojih se

nalaze 3 polja. Srednje polje je tako izbrušeno da je za 0,1mm niže od bočnih polja. Ono je podeljeno na dva dela jednim poprečnim žljebom. U oba dela srednjeg polja urezana je mrežica za brojanje krvnih elemenata. Dužina jedne stranice mrežice iznosi 3mm, ukupna površina 9mm2. Mreža se sastoji iz 9 velikih kvadrata čija je površina 1mm2.

Slika 4. Neubaer-ov hemocitometar Slika 5. Mrežica u komori za brojanje ćelija

2.2.3.1. Određivanje broja eritrocita

Melanžer za eritrocite Predstavlja naročitu pipetu koja služi za uzimanje i razblaživanje krvi, u kojoj se

nalazi crvena perla. Sastoji se iz kapilarnog graduisanog dela, kruškolikog proširenja i završnog kapilarnog dela. Na kapilarnom delu nalaze se oznake 0,5 i 1,0 a iznad kruškolikog proširenja 101.

Ako se krv uzme do oznake 1,0, a rastvarač za eritrocite do 101, krv je 100x razblažena, a ako se uzme krv do 0,5 onda je ona 200x razblažena.

Za razblaživanje eritrocita koristi seHayem-ov rastvor.

11

Pripremа Neubaerovе komore: Bočna polja komore ovlažiti i postaviti predmetno stakalce na mrežicu. Postaviti komoru pod mikroskop i pronaći mrežicu. Način rada:

Pre samog početka rada u čašice usuti malo Hayem-ovog rastvora. Na melanžere staviti gumice sa natikačima. Zaroniti vrh melanžera u krv (melanžer treba da bude pod uglom od 45о) pa oprezno usisati krv u kapilarni deo do željene oznake (0,5 ili 1,0). Prstima zatvoriti otvor na natikači, а višak krvi iz melanžera brisati vatom. Ako je nit krvi isprekidana potrebno je melanžer oprati i postupak ponoviti. Iz posudice sa rastvorom za razblaživanje krvi uvući Hayem-ov rastvor do oznake 101. Hayem uvući odmah po uzimanju krvi da ne bi došlo do koagulacije. Skinuti gumicu s melanžera, palcem zatvoriti kraći kapilarni deo melanžera i sadržinu promešati lagano, ravnomernim pokretima 1-3 min.

Brojanje nije obavezno odmah izvršiti. Pre brojanja melanžer promešati i prve 4-5 kapi ispustiti, pa potom prisloniti vrh melanžera na ivicu predmetnog stakalca i oprezno ispustiti manju kap razblažene krvi (koja će se sama razliti po mrežici). Brojati pod mikroskopom.

Za brojanje eritrocita na komori se pronalazi centralni veliki kvadrat (Slika 5). Brojanje se vrši u malim kvadratima površine 1/400 mm2 i to najmanje u 80 takvih kvadratića. Broj eritrocita po 1 mm3 se izračunava po sledećoj formuli:

n / 80 * 400 * 10 * 100 (ili 200)

2.2.3.2. Određivanje broja leukocita

Melanžer za leukocite Kapilarni deo ovog melanžera ima oznake 0,5 i 1,0. Iznad kruškolikog proširenja je

oznaka 11. Ako se krv uzme do oznake 1,0 a rastvor za razblaženje leukocita do 11, krv je 10x razblažena, а ако se uzme do oznake 0,5 onda je 20x razblažena.

U melanžeru za leukocite je bela perla. Za razblaženje leukocita se koristi Turck-ov rastvor.

Slika 6. Melanžer za eritrocite (gore) i za leukocite (dole)

12

Način rada: U čašicu usuti malo Turck-ovog rastvora. Na melanžere staviti gumice. Zaroniti vrh

melanžera u krv (melanžer treba da bude pod uglom od 90о) pa oprezno usisati krv do željene oznake. Prstom zatvoriti otvor, višak krvi obrisati vatom. Zatim uvući Turck-ov rastvor do oznake 11. Promešati lagano 1-3 min sadržinu melanžera, odložiti na sto i kasnije brojati ćelije.

Za brojanje leukocita na komori se pronalaze četiri velika ugaona kvadrata (Slika 5) površine 1 mm2 i u njima se vrši brojanje. Broj leukocita po 1 mm3 se izračunava po formuli:

n * 10 * 10 (ili 20) / 4

2.2.4. Pravljenje trajnih histoloških preparata

Uzimanje materijala

Materijal, odnosno tkivo za analizu se može dobiti od čoveka ili eksperimentalnih životinja. Deo tkiva – uzorak uzet sa leša se zove nekropsija, a sa živog čoveka (uzet tokom hiruške intervencije ili dijagnostičkog postupka) biopsija. Uzima se tkivo dimenzija oko 0,5-1 cm3, pri čemu se vodi računa da ne dođe do njegovog oštećenja (maceracije).

Obrada tkiva i izrada histološkog preparata

Uzeto tkivo se, što je pre moguće, stavlja u fiksativ u odnosu 1:10-20. Fiksacioni rastvori, kojih ima više vrsta (najčešće se koristi 10% rastvor formalina), imaju za cilj da spreče autolizu (raspadanje) tkiva i time očuvaju njegovu građu. Posle fiksacije, do gotovog preparata tkivo prolazi kroz niz procesa: dehidratacija (uzlazni red alkohola), prosvetljavanje (hloroform ili ksilol), uklapanje u parafinske blokove, sečenje mikrotonom (debljina oko 5 µm), deparafinacija (termostat, ksilol), hidratacija (silazni red alkohola), bojenje i pokrivanje. Postupak od uzimanja tkiva do gotovog preparata traje najmanje sedam dana (Rančić, Nikolić.,1999)

Slika 7. Obrada tkiva Preuzeto sa: http://www.bio.bg.ac.rs/materijali_katedri/pmm-i-mbc-priprema-tkiva-i-bojenje-2013.pdf

13

Bojenje histoloških preparata

Slika 8. Bojenje histoloških preparata

Za vizuelizaciju struktura u tkivu histološki preseci se boje ili standardnom metodom Hematoxylin – Eosin (H&E), ili selektivnim bojenjima.

H&E je univerzalno histološko bojenje koje se koristi za rutinsko pregledanje tkivnih preseka. Hematoksilin boji kisele molekule dajući im plavu boju, a eozin boji bazne molekule dajući crveno, ružičasto i narandžasto obojenje.

Tabela 1. Bojenje ćelija i ekstracelularnih komponenti Hematoxylin – Eosin-om

Preuzeto iz: Praktikum za vežbe iz histologije i embriologije (Rančić, Nikolić, 1999)

Ćelije ekstracelularne komponente BOJENJE

Jedro Heterohromatin Euhromatin Jedarce Citoplazma Ergastoplazma Opšta citoplazma Citoplazmatski filamenti Ekstracelularne komponente Kolagena vlakna Elastična vlakna Retikularna vlakna Osnovna supstanca Dekalcinisani koštani matriks Bazalna membrana

Plavo Negativno Plavo Plavo Crveno/roze Crveno/roze Crveno/roze Crveno/roze (zahtevaju specijalno bojenje) Crveno/roze (zahtevaju specijalno bojenje) Svetlo ljubičasto Crveno/roze Crveno/roze (zahtevaju specijalno bojenje)

14

3. Rezultati i diskusija

3.1. Telesni parametri

U svim eksperimentalnim grupama sve životinje su preživele.

Tokom četrnaestodnevnog tretmana pacova telesna masa je manja u odnosu na kontrolu i grupu tretiranu 7 dana (Tab. 1).

Početna telesna masa (g) T.M. posle 7 dana tretmana (g)

T.M. posle 14 dana tretmana (g)

K L1 L2 K L1 K L2 sred.vr. ± SG

175 ±

3,90

177,50 ±

2,11

183,33 ±

4,01

183,13 ± 2,98 167,50 ±

6,92 201,43 ±

3,06 170,00 ± 12,35

Tabela 1. Telesna masa pacova izlaganih FASTAC-u posle 7 i 14 dana u odnosu na kontrolu.

U istom ovom tretmanu apsolutna masa slezine se povećava. Pri tome u grupi sa dužim tretmanom ove promene organa su značajnije. U eksperimentu je zapažen rast slezine kod obe tretirane grupe životinja, a najveći rast izmeren je u grupi koja je tretirana 14 dana, što je značajno (Tab. 2). Takođe se uočava značajan porast somatskog indeksa slezine kod obe tretirane grupe u odnosu na kontrolu (Tab. 3).

Slezina (g) K L1 L2

sred. vr. ± SG 0,5980 ± 0,053 0,7053 ± 0,035 0,9710 ± 0,081 Tabela 2. Apsolutna masa slezine (g) po tretmanima.

Slezina (%) K L1 L2

sred. vr. ± SG 0,30 ± 0,025 0,35 ± 0,018 0,58 ± 0,036 Tabela 3. Somatski indeks (%) slezine po tretmanima.

15

3.2.Hematološki parametri

Karakteristika efekta FASTAC-a na leukocitnu formulu je rast zastupljenosti granulocita, kao i mladih ćelija među leukocitima u perifernoj krvi (Tab. 4), pri tretmanu pacova tokom 7 dana i tokom 14 dana. Pri tome značajno raste broj mladih ćelija u cirkulaciji (limfoblasti, štapasti granulociti i ostali granulocitni prekursori). Broj segmentiranih leukocita raste kako pri tretmanu od 7 dana tako i pri tretmanu od 14 dana.

Eksperimentalne

grupe

Ukupni Leukoc

.

Limfo-citi

Limfo-blasti

Neutro-fili

Štap. Neutrof

.

Neutrof.

Prekurs.

Eozino-fili

Mono-citi

K (sred. vr. ± SG)

7,46 ± 0,53

6,12 ± 0,46 0 0,96 ±

0,08 0,10 ± 0,03

0,09 ± 0.07

0,05 ± 0,01

0,35 ± 0,14

L1 (sred. vr. ± SG)

10,6 ± 1,33

7,23 ± 4,74

0,16 ± 0,05

1,64 ± 0,23

0,34 ± 0,08

0,23 ± 0.06

0,06 ± 0,01

0,08 ± 0,04

L2 (sred. vr. ± SG)

8,65 ± 0,78

6,06 ± 0,65

0,21 ± 0,02

1,38 ± 0,11

0,35 ± 0,02

0,36 ± 0,02

0,08 ± 0,01

0,12 ± 0,03

Tabela 4. Apsolutna leukocitna formula (x1000/µl) po tretmanima.

Kada se kompariraju tretmani pacova od 7 i 14 dana, broj leukocita se nije znatno menjao sa visinom primljene doze tokom tretmana, ali je broj leukocita u obe trtirane grupe bio veći nego u kontrolnoj grupi. U tretmanu od 14 dana nađen je najveći broj mladih granulocita. Broj zrelih granulocita je najveći u tretmanu od 7 dana.

U eksperimentu kod obe grupe tretiranih pacova uočava se značajan vremenski dozno-zavisan pad eritrocita (Tab. 5).

Broj eritrocita (1012/L) K L1 L2

sred. vr. ± SG 6,28 ± 0,32 4,15 ± 0,63 2,37 ± 0,59 Tabela 5. Broj eritrocita u venskoj krvi eksperimentalnih životinja.

16

3.3. Histološki nalaz

Slike slezine kontrolnih pacova pokazuju jasno razraničenu belu i crvenu pulpu (Sl. 1). U crvenoj pulpi se mogu videti PMN u fagocitozi retkih eritrocita (Sl. 2).

Slika 1. Crvena i bela pulpa u slezini pacova iz kontrolne

grupe (HE 20x).

Slika 2. Fagocitoza retkih eritrocita (HE 40x).

U slezini pacova koji su tretirani tokom 7 dana uočava se izostanak jasne granice bele i crvene pulpe uz redukciju bele pulpe sa slivenim poljima hemolize (Sl 3). Slika pokazuje veliko hematopoezno jezgro u crvenoj pulpi sa brojnim megakariocitima. Bela pulpa se u ovakvoj slezini još zadržava u subkortikalnim područjima. Crvena pulpa je proširena sa predominacijom strome i redukovanim brojem ćelija (Sl. 4). Na pojedinim mestima se mogu zapaziti područja sa degenerativnim promenama ćelija sličnih lipoidnoj infiltraciji (SL. 5). Zapažaju se megakariociti sa izrazitom eozinofilijom citoplazme i heterohromatizovanim jedrima (Sl. 6). Uvećan je broj retikulohistiocitnih ćelija.

Slika 3. Nepostojanje jasne granice bele i crvene pulpe kod pacova tretiranih tokom 7 dana (HE 10x).

Slika 4. Izgled crvene pulpe posle 7 dana (HE 40x).

17

Slika 5. Polje sa lipoidnom infiltracijom (HE 40x)

Slika 6. Grupa ćelija sa heterohromatizovanim jedrima (HE

40x)

Pri tretmanu tokom 14 dana u slezini je prisutna dominacija tzv. penastih ćelija. Vide se polja lipoidne degeneracije i redukovan broj limfoidnih i retikularnih ćelija (Sl. 7). Takođe se nailazi na polja intenzivne mijelopoeze (Sl. 8).

Slika 7. Polje lipoidne degeneracije (HE 40x).

Slika 8. Polja sa izraženom mijelopoezom (HE 20x)

Slika 9. Vrtložna struktura formirana od retikulohistiocitnih

ćelija (HE 10x)

Slika 10. Polje sa proliferativno aktivnim ćelijama i

intenzivnim procesom fagocitoze eritrocita (HE 20x)

18

Retikulohistiocitne ćelije mestimično formiraju vrtložnu strukturu sličnu lobulusu (SL.9). Nekoliko megakariocita na slici su još jedan znak eksramedularne hematopoeze. Slezina je ispunjena proliferativno aktivnim ćelijama. Preovlađuje bela pulpa sa kongestijom i fagocitozom eritrocita (Sl.10).

Kroz naš eksperiment utvrdili smo sledeće hematološke promene pri intoksikaciji pacova FASTAC-om: pad broja eritrocita, izmenjena morfologija eritrocita, povećana fragilnost eritrocita, povećanje broja leukocita, limfopenija, granulocitoza i pojava mladih mijeloidnih ćelija u perifernoj cirkulaciji.

Iz literature su poznate raznolike hematološke promene izazvane trovanjima. Tokom intoksikacije, kao što je naš model, najmarkantnije hematološke promene se uočavaju na crvenoj lozi. Dolazi do znatnog pada broja eritrocita, praćenog padom nivoa hemoglobina i porastom broja retikulocita. Pri tome može da dođe do hiperplazije kostne srži i slezine. Leukopenija, koju su opisali mnogi istraživači, može da bude posledica limfocitopenije.

U našem eksperimentu, sa intoksikacijom FASTAC-om, dolazi do porasta mase slezine, a i uvećanja crvene pulpe slezine. Poznato je, inače, da sekvestracijom značajnog broja krvnih elemenata u uvećanoj slezini nastaje sindrom nazvan hipersplenizam. Njega odlikuju splenomegalija, redukcija jedne ili više loza krvi, pa se javlja anemija, leukopenija ili trombocitopenija, što je udruženo sa hiperplazijom medularnih prekursora deficijentnih ćelija. Verovatni uzrok ovog sindroma je povećano odstrnjivanje krvnih ćelija makrofazima iz slezine. Postoji dosta podataka u literaturi o značajnom uvećanju apsolutnih i relativnih masa slezine kod životinja tretiranih toksinima. U ovakvim slezinama su glavne mikroskopske promene u crvenoj pulpi u obliku akutne kongestije, koja ponekad može skoro izbrisati limfni folikul. Kroz celu slezinu se mogu ponekad videti infiltrati neutrofila, eozinofila i plazma ćelija.

Ako dođe do taloženja kolagena u bazalnoj membrani sinusoida slezine, čime se otežava cirkulacija, pa se krv duže zadržava i omogućava makrofazima intenzivnu fagocitozu, što leži u osnovi hipersplenizma.

19

4. Zaključak

Na osnovu iznetih rezultata ispitivanja uticaja FASTAC-a na slezinu i perifernu krv pacova mogu se izvesti sledeći zaklučci:

Tokom sedmodnevnog i četrnaestodnevnog tretmana pacova došlo je do smanjenja telesne mase u odnosu na kontrolu.

Kod obe tretirane grupe pacova masa slezine značajno raste u odnosu na kontrolu.

U slezini pacova tretiranih tokom 7 dana gubi se jasna granica između bele i crvene pulpe, i na pojedinim mestima su prisutne degenerativne promene. Kod pacova trtiranih tokom 14 dana prisutna je izrazita lipoidna degeneracija slezine i redukovan broj limfoidnih i retikuloidnih ćelija u njoj.

Tokom eksperimenta kod obe tretirane grupe pacova dolazi do povećanja ukupnog broja leukocita. Pri tome značajno se povećava broj mladih ćelija u cirkulaciji (limfoblasti, štapasti granulociti i granulocitni prekursori).

Kod obe tretirane grupe pacova prisutno je izrazito dozno-zavisno smanjenje broja eritrocita u perifernoj krvi.

20

5. Literatura

A. Al-Azizz, S., 2012: The Pathological Effect of Cypermethrin on Domestic Pigeons (Culumba livia gaddi) at Basrah City/Southern Iraq. International Journal of Poultry Science 11 (4): 302-310

Bošković, M., 1992: Anatomija čoveka – Medicinska knjiga, Beograd.

Cox, C., 1996: Cypermethrin. Journal of pesticide reform 16 (2): 15-20.

Gauyton, AC., Hall, E.J., 2003: Medicinska fiziologija - Savremena administracija, Beograd.

Jablanović, M., Jakšić, P., & Kosanović, K., 2003: Uvod u ekotoksikologiju. – Prirodno-matematički fakultet, Kosovska Mitrovica.

Janjić, V., 2009: Mehanizam delovanja pesticida. – Društvo za zaštitu bilja Srbije, Beograd.

Labar, B., Hauptman, E. i dr., 2007: Hematologija. - Školska knjiga, Zagreb.

Mecher, A. L., 2010: Junqueira’s basic histology. – The McGraw-Hill Companies, USA.

Nešković, N., Gašić, S., Brkić, D., Pavlovski, Z. & Cmiljanić, R., 2013: Effects of dietary cypermethrin on chickens. Acta veterinaria 63 (2-3): 325-335

Petrović, M., Dopsaj, V., & Rajić, M., 2009: Laboratorijska hematologija. - Farmaceutski fakultet, Drugo dopunjeno izdanje, poglavlje 4, Beograd.

Rančić, G. & Nikolić, I., 1999: Praktikum za vežbe iz histologije i embriologije. – Medicinski fakultet, Niš.

Soldatović, D., i saradnici, 1980: Toksikologija pesticida sa analitikom. – Privredni pregled, Beograd.

Stajkovac, J., Amidžić, B. & Biočanin, J.: 1st International Conference “ECOLOGICAL SAFETY IN POST-MODERN ENVIRONMENT” 26-27. Juny 2009. Banja Luka,RS, BiH

Šorić, V.,2002: Morfologija i sistematika hordata. – Prirodno matematički fakultet, Drugo dopunjeno izdanje, Kragujevac

Šljivić, B.,1989: Sistematska i topografska anatomija abdomen i karlica – Naučna knjiga, Beograd.

21

http://toxnet.nlm.nih.gov/cgi-bin/sis/search/a?dbs+hsdb:@term+@DOCNO+6554

http://www.agrosava.com/proizvodi/insekticidi/Fastac/detaljnije-o-proizvodu.html

22

Biografija kandidata

Milena Tmušić rođena je 23. februara 1988. godine u Nišu. Osnovnu školu „Ivo Andrić“ u Nišu završava 2003. godine kao nosilac Vukove diplome i diplome iz biologije, i iste godine upisuje Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Nišu, prirodno-matematički smer. Nakon završetka srednje škole, 2007. godine upisuje Osnovne akademske studije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu, Departman za biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije završava 2011. godine sa zvanjem „biolog“ i iste godine upisuje Master akademske studije na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, smer – ekologija i zaštita prirode.

23

ПРИРОДНO-MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР: Идентификациони број, ИБР: Тип документације, ТД: монографска Тип записа, ТЗ: текстуални / графички Врста рада, ВР: мастер рад Аутор, АУ: Милена Тмушић Ментор, МН: Љубиша Ђорђевић Наслов рада, НР:

Хистопатолошке промене слезине код пацова соја Wistar третираних пестицидом Fastac 10 EC

Језик публикације, ЈП: српски Језик извода, ЈИ: енглески Земља публиковања, ЗП: Р. Србија Уже географско подручје, УГП: Р. Србија Година, ГО: 2014. Издавач, ИЗ: ауторски репринт Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

23 стр. ; 18 слика ; 6 табела

Научна област, НО: Биологија Научна дисциплина, НД: Физиологија животиња Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Fastac® 10 ЕC; алфа-циперметрин; слезина; Wistar пацови

УДК 611.018 : 616.411 + 599.323.4 : 632.95

Чува се, ЧУ: библиотека Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Циљ обог рада био је испитивање утицаја дате концентрације пестицида FASTAC® 10 ЕC на периферну крв и хистолошку структуру слезине код пацова соја Wistar. Fastac® 10 EC је несистемични инсектицид са контактним и дигестивним деловањем чија је активна материја алфа-циперметрин. Животиње су пестицидом третиране орално, путем сонде, у концентрацији 1,2 μl/дневно у периоду од 7 и 14 дана у константним условима. Током седмодневног и четрнаестодневног третмана пацова дошло је до смањења телесне масе у односу на контролу. Код обе третиране групе пацова маса слезине значајно расте у односу на контролу. У слезини пацова третираних током 7 дана губи се јасна граница између беле и црвене пулпе, и на појединим местима су присутне дегенеративне промене. Код пацова третираних током 14 дана присутна је изразита липоидна дегенерација слезине и редукован број лимфоидних и ретикулоидних ћелија у њој. Током експеримента код обе третиране групе пацова долази до повећања укупног броја леукоцита. При томе значајно се повећава број младих ћелија у циркулацији (лимфобласти, штапасти гранулоцити и гранулоцитни прекурсори). Код обе третиране групе пацова присутно је изразито дозно-зависно смањење броја еритроцита у периферној крви.

Датум прихватања теме, ДП: 20. 05. 2014

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: Перица Васиљевић Члан: Јелка Црнобрња-Исаиловић Члан, ментор: Љубиша Ђорђевић

24

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: Master thesis Author, AU: Milena Tmušić Mentor, MN: Ljubiša Đorđević Title, TI: Histopathological changes in the spleen of Wistar rats treated with a pesticide

Fastac 10 EC

Language of text, LT: Serbian Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Republic of Serbia Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: 2014 Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref /tables/pictures/graphs/appendixes)

23 pages. ; 18 pictures ; 6 tables

Scientific field, SF: Biology Scientific discipline, SD: physiology of animals Subject/Key words, S/KW: Fastac 10 EC ; alpha - cypermethrin ; spleen ; Wistar rats

UC 611.018 : 616.411 + 599.323.4 : 632.95

Holding data, HD: library

Note, N: Abstract, AB: The aim of this paper was to examine the effects of the given concentration of the pesticide

FASTAC®10 ЕC on the peripheral blood and histological structure of the spleen of the Wistar rat. Fastac® 10 EC is an unsystematic insecticide with contact and digestive impact, its active substance being alpha-cypermethrin. The animals experimented on were treated orally, by a tube, with the concentration of 1.2 μl per day, for seven and fourteen days in unchanging conditions. During the seven day and the fourteen day treatment of the rats, their body weight decreased in comparison with the control group. In both groups of treated rats a considerable increase in spleen weight was noticed when compared with the control one. In the spleen of the rats treated for seven days a disappearance of the sharp distinction between the red and the white pulp was observable. Also, some degenerative processes appeared. In the rats treated for fourteen days a visible lipoid degeneration of the spleen was witnessed, as well as a decrease in the number of its lymphoid and reticuloid cells. The experiment showed an increase in the overall number of white blood cells and, at the same time, an increase in the number of younger cells in the bloodstream (lymphoblasts, dowel type granulocytes, granulocyte precursors). In both groups of treated rats a decrease in the number of red blood cells was seen depending on the dose applied

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 20. 05. 2014. Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Dr Perica Vasiljević Member: Dr Jelka Crnobrnja-Isailović Member, Mentor: Dr Ljubiša Đorđević

25

26