MASTER RAD - pmf.ni.ac.rs · Pjesma nad pjesmama, 4: 13-14 Šafran (na hebrejskom – ןרפעז, karkom ) se pominje samo na ovom mestu u Bibliji, u Pesmi Solomonovoj, zajedno sa

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Irena Lj. Raca

Morfo-anatomska diferencijacija populacija vrste Crocus

heuffelianus Herb. (Iridaceae)

MASTER RAD

Niš, 2014.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Morfo-anatomska diferencijacija populacija vrste Crocus


MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

Irena Lj. Raca dr Marina Jušković

br. ind. 70

Niš, oktobar 2014.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Morpho-anatomical differentiation populations of Crocus


MASTER THESIS

Candidate: Menthor: Irena Lj. Raca dr Marina Jušković

no. of index 70

Niš, october 2014.

Zahvalnica

Najsrdačnije se zahvaljujem mome mentoru, dr Marini Jušković, na strpljenju, svesrdnoj pomoći i

besprekornom liderstvu prilikom izrade ovog rada. Hvala Ivani Cvijetan na asistenciji pri

detaljnom uvođenju u metodologiju laboratorijskih istraživanja. Takođe se zahvaljujem mome

“guruu od nauke”dr Vladimiru Ranđeloviću, koji je uspeo da me usmeri. A mojoj porodici i

jed(i)nom Mladenu hvala što postoje!

BIOGRAFIJA KANDIDATA

Irena Lj. Raca je roĊena u Prištini 12. marta 1990. godine, gde je završila i prva dva razreda

osnovne škole “Dositej Obradović”. Ostatak školovanja provela je u Aleksincu, u osnovnoj školi

“Voţd KaraĊorĊe”, kao i u Aleksinaĉkoj gimnaziji (matematiĉki smer). Prirodno-matematiĉki

fakultet u Nišu upisuje 2009, gde je završila kako osnovne, tako i master studije na Departmanu za

biologiju i ekologiju sa proseĉnom ocenom 10,00. Pri tom je dva puta proglašavana za najboljeg

studenta Prirodno-matematiĉkog fakulteta. Dobitnik je Srebrnog znaka univerziteta.

SAŢETAK

U ovom radu analizirane su morfološke razlike populacija vrste Crocus heuffelianus Herb.sa

podruĉja Srbije (Zlatibor, Velika Ivanĉa, Markovac i Košarne) i Rumunije (Muntele Mic). UraĊena

je morfometrijska analiza kvantitativnih (širina gomolja, duţina cevi perigona, duţina spoljašnjih

segmenata perigona, duţina unutrašnjih segmenata perigona, duţina antera, odnos antera/ţig,

duţina reţnjeva ţiga, širina listova, broj listova i broj cvetova) i kvalitativnih karaktera (boja ţdrela

perigona i prisustvo / odsustvo šara na spoljašnjim i unutrašnjim segmentima perigona). Pomoću

svetlosne mikroskopije analizirani su anatomski preseci listova, kao i površinske strukture listova.

Dobijeni podaci su statistiĉki obraĊeni. Na osnovu dobijenih rezultata uoĉava se da je izmeĊu

analiziranih populacija došlo do morfološke diferencijacije. Vrsta C. heuffelianus do sada nije bila

detaljnije analizirana na prostoru Srbije.

Ključne reči: Crocus heuffelianus, morfometrija, anatomija lista

ABSTRACT

Morphometric differences between different Crocus heuffelianus Herb. populations in

Serbia (Zlatibor, Velika Ivanĉa, Markovac i Košarne) and Romania (Muntele Mic) are analysed in

this paper. We used to do morphometric analysis of quantitative (bulb width, perigon barrel length,

length of external segments perigon, length of internal segments perigon, anther length, anther

relationship and trademark pistil, pistil length lobes trademark, leaf width, number of leaves and

number of flowers) and qualitative characters (color pharynx perigon, presence / absence patterns in

the outer and inner segments perigon). Anatomical leaf cuts and surface structures of leaf are

studied by using light microscopy. Obtained datas are processed statistically. Based on obtained

results, it was seen that there is some morphology differentitation between analysed populations. C.

heuffelianus species has not been analysed in details in Serbia until now.

Key words: Crocus heuffelianus, morphometry, leaf anatomy

SADRŢAJ

1.UVOD ................................................................................................................................................. 1

1.1. Kulturološki osvrt na rod Crocus .............................................................................................. 1

1.2. Taksonomski poloţaj vrste Crocus heuffelianus ...................................................................... 4

1.3. Biološke karakteristike i specifiĉnosti vrste Crocus heuffelianus ............................................. 5

1. 4. Horologija vrste Crocus heuffelianus ....................................................................................... 9

1. 5. Dosadašnja istraţivanja roda Crocus ....................................................................................... 9

2. CILJEVI RADA ................................................................................................................................ 10

3. MATERIJAL I METODE RADA ........................................................................................................ 11

3. 1. Terenska istraţivanja i sakupljanje biljnog materijala ........................................................... 11

3. 2. Morfometrijska analiza .......................................................................................................... 11

3. 3. Morfo-anatomska analiza ....................................................................................................... 12

3.4. Statistiĉka obrada podataka ..................................................................................................... 12

4. REZULTATI I DISKUSIJA ................................................................................................................. 13

4. 1. Popreĉni presek lista vrste Crocus heuffelianus ..................................................................... 13

4. 2. Morfometrijske i anatomske karakteristike populacije sa lokaliteta Zlatibor ........................ 13

4. 3. Morfometrijske i anatomske karakteristike populacije sa lokaliteta Velika Ivanĉa ............... 15

4. 4. Morfometrijske i anatomske karakteristike populacije sa lokaliteta Markovac ..................... 17

4. 5. Morfometrijske i anatomske karakteristike populacije sa lokaliteta Košarne ........................ 18

4. 6. Morfometrijske i anatomske karakteristike populacije sa lokaliteta Muntele Mic (Rumunija)

........................................................................................................................................................ 20

5. ZAKLJUČAK ................................................................................................................................... 27

6. LITERATURA .................................................................................................................................. 28

1

1.UVOD

1.1. Kulturološki osvrt na rod Crocus

Clown: "I must have saffron to colour the warden pies…”

William Shakespeare: The Winter's Tale

Rod Crocus obuhvata oko 100 vrsta, uglavnom rasprostranjenih u oblasti Mediterana. Naziv

potiĉe od reĉi kroke ili krokos, što znaĉi konac. Zbirni narodski termini koji se odnose na vrste

pomenutog roda su: kaćun, kaćunak, šafran, brnduša, brnĊuša (persijski za'farān, akaĊanski

azupiranu, latinski oblik safranum izvorni je za katalonski safrà, italijanski yafferano, dok je

arapski oblik Z'.fran oblikovao španski azafrán i portugalski açafrão; latinski pojam crocum je

izvesno pozajmljen iz semitskih jezika, tj. usvojen je iz aramejskog kurkema kroz arapsko kurkum i

grĉko posredovanje krokos ili karkum,sa znaĉenjemžućkasto). Predstavnici sa cvetovima ţivih boja

gaje se u dekorativne svrhe. Naroĉita paţnja od davnina se poklanjala vrsti C. sativus L. koja se

koristi kao zaĉin i sredstvo za bojenje.

„Bilje je tvoje voćnjak od šipaka s voćem krasnim, od kipra i narda.

Od narda i šafrana, od iĊirota i cimeta sa svakojakim drvljem za kad, od

smirne i aloja i sa svakim prekrasnim mirisima.“

Pjesma nad pjesmama, 4: 13-14

Šafran (na hebrejskom – זעפרן, karkom) se pominje samo na ovom mestu u Bibliji, u Pesmi

Solomonovoj, zajedno sa drugim zaĉinima sa za Zapadnjake mistiĉnog Istoka.

„Na ovom svetu ne postoji ništa u toj meri krivotvoreno kao šafran...“

Plinije Stariji, Naturalis Historia, 21.17

Dokazi iz umetnosti bronzanog doba u Egeju, i dokumenti linearnog B pisma, te autori

klasiĉne starine (Teofrast, Plinije i Dioskuri) kao i takso-citološke studije oprobali su se u pokušaju

vizuelizacije procesa domestifikacije šafrana. Šafran je uzgojen od divlje vrste Crocus

cartwrightianus. Ipak, detaljna studija istorije širenja šafrana u razliĉitim regionima Starog sveta još

uvek nije ugledala svetlost dana. Tokom protekle ĉetiri decenije, nad slavnom povesti šafrana su

ispevani i nauĉni lamenti i taksonomske apologije (Amigues 1988, Anon. Undated, Basker and

Negbi 1983, Coppock 1984, Di Francesco 1990, Fois Sussarello 1990, Greenberg and Lambert

2

Ortiz 1983, Ingram 1969, Jossen and Stork 1983, Mir 1992, Negbi and Negbi, in press, Raines

Ward 1988, Rees 1988, Skrubis 1990, Szita 1987, Tammaro 1990, Tammaro and Di Francesco

1978, Tuveri 1990).

Prvi pomen sadnica šafrana datira 2300 godina pre nove ere. Naime, Sargon, osnivaĉ

AkaĊanskog carstva, roĊen je u selu, poznatom kao Azupirano („Mesto Šafrana“), blizu reke Eufrat

u Vavilonu. Berba šafrana se pojavljuje uĉestalo na grnĉarijama i freskama (1700 – 1600 pre n.e.) u

palati Minos u Knososu (Krit).

Freska iz Knososa koja prikazuje ţeteoca šafrana

Druge freske koje prikazuju ubiranje šafrana su otkrivene u Akrotini na ostrvu Tera, tj.

Santoriniju i datirale su oko 1500 godina pre n.e. Krokos, kao helenska reĉ za šafran, pojavljuje se u

IX i XII pevanju Ilijade. U grĉkoj mitologiji, Krokos, ljubavnik nimfe Esmilaks, bio je pretvoren u

biljku šafran od strane Hermesa. Za šafran se takoĊe znalo i u antiĉkom Egiptu (pominje se u

Ebersovim papirusima, koji sadrţe recepte za leĉenje raznih bolesti). Postoje dokazi da se koristio u

medicinske svrhe u Kašmiru 500 godina pre n.e. Arapi su doneli šafran u Španiju oko 10 stoleća.

Kultivacija šafrana je opala sa propašću Rimskog carstva. Širenje islamske civilizacije je pomoglo u

vaspostavljanju uzgoja šafrana u Španiji i Italiji. Crna smrt, tj. kuga koja je opustošila Evropu u

XIV veku, izazvala je veliku potraţnju za šafranom jer su medikamenti koji su bili spravljani

većinom bili upravo na bazi šafrana, te su evropske zemlje uvozile velike koliĉine venecijanskim i

Ċenovljanskim laĊama iz juţnih i mediteranskih zemalja, uglavnom sa Rodosa. KraĊa jedne od

takvih pošiljki izazvala je 14-onedeljni Šafranski rat.

U vodi rastvorljivi krocini predstavljaju glavne pigmente odgovorne za intenzitet boje koja

se dobija iz cveta. U drevna vremena, pigmenti koji su korišćeni za farbanje materijala, bili su retki

3

i izuzetno skupi te posmatrani kao statusni simboli ĉesto rezervisani za pripadnike aristokratije

(dobar primer je tzv. Šafranski plašt kraljeva Irske, kao i šafranom obojeni materijali koje su

Feniĉani dostavljali asirskim kraljevima).

TakoĊe je zabeleţeno da je šafran korišćen za iluminaciju srednjovekovnih rukopisa, kao

jeftinija, ali ne i manje efektna, supstitucija za zlato.

U srednjovekovnim manuskriptima, kao što je ovaj iz XIII veka, koji prikazuje ubistvo Tomasa

Beketa, nadbiskupa kenteberijskog, ĉesto su korišćene šafranske boje, koje su obezbeĊivale ţute i

narandţaste nijanse.

Šafran je nalazio svoju primenu i u kozmetici (šafranal, jedinjenje prijatnog mirisa razvija se

tokom procesa sušenja, hidrolizom pikrokrocina, koji je prisutan u sveţem uzorku). U staroj Heladi

miris šafrana okarakterisan je kao senzualan. Bio je raspršivan po dvoranama, sudnicama,

pozornicama, javnim kupatilima. U Rimu bi ulice prskali šafranom kada bi Neron ušao u grad. Na

Srednjem Istoku šafran se, uz primese sandalovine, koristio za pripremu parfema zvanog Zaafran

Attar. Šafran je kao sastojak korišćen i u mnogim poznatim parfemima marke The spice. U sadašnje

vreme upotreba šafrana u industriji kozmetike je u porastu, zahvaljujući njegovim aktivnim

sastojcima kao i trendovima da se upotrebljavaju prirodni produkti u kozmetiĉkim formulama.

Ebersovi papirusi (oko 1550 pre n.e.) navode šafran kao sastojak medikamenata za leĉenje

nefroloških problema. Hipokrat, Teofrast i Galen su ga razmatrali kao dobar digestiv i stomahik, a

hvalili su i njegove blago sedativne efekte na decu. Šafran se ĉesto navodi kao narodni lek za

razliĉite tipove kancera (navodno, ekstrakti šafrana inhibiraju rast i deobu ćelija kancerogenog

tkiva). TakoĊe se razmatra i antikancerogeni efekat krocina. Krocetin pomaţe u redukciji nivoa

holesterola u krvi. U manjim dozama, smatra se da deluje i kao: spazmolitik, karminativ,

afrodizijak, kardiotonik, dijaforetik, ekspektorans. U Indiji šafran se koristi kao lekovita biljka u

4

vedskoj medicini sa mogućnošću leĉenja ĉitavog spektra bolesti, od artritisa do impotencije i

neplodnosti. Šafran je takoĊe ukljuĉen u leĉenje astme i kašlja, koristan je za prehlade, leĉenje

alkoholizma, kao i u tretiranju akni i koţnih bolesti. Pomešan sa džiom, specijalnom vrstom butera,

koristi se kao lek protiv dijabetesa. Potopljen preko noći u vodi i posluţen uz med koristi se kao

diuretik. Šafran umućen sa opijumom, cimetom i karanfilićem, poznatiji kao laudanum, nekada se

koristio kao analgetik. TakoĊe pomešan sa cimetom, korom narandţe, peteljkama ruţe, medom i

ţumancetom u antiĉkom Iranu korišćen je kao tonik za obnavljanje telesne snage.

1.2. Taksonomski poloţaj vrste Crocus heuffelianus

Rod Crocus L. ĉini stotinak zeljastih višegodišnjih vrsta biljaka, od kojih su 43 vrste

zastupljene u Evropi, 32 na Balkanskom poluostrvu i 17 u Srbiji (RanĊelović et al., 1990.).

Rod Crocus L. pripada tribusu Ixieae Dumort. podfamilije Crocoideae Burnett (syn.

Ixioideae Reichenb. ex Klatt) iz familije Iridaceae (Reeves et al., 2001, Reveal, 2012.).

Rod je podeljen u dva podroda: Crocus sa 16 vrsta i Crocirus (Schur) Methew 1982. sa

jednom vrstom (Mathew, 1982. Prema RanĊelović et al., 1990.). U drugom podrodu navedena je

samo jedna vrsta, C. banaticus Gay (RanĊelović et al., 1990).

5

1.3. Biološke karakteristike i specifičnosti vrste Crocus heuffelianus

C. heuffelianus je višegodišnja zeljasta biljka visoka 15 – 35 cm. Krtolasta lukovica sa

neţnim, neupadljivo mreţastim omotaĉem. Listova 2 – 3, linearno – lancetasti, 3-7 mm široki, na

naliĉju sa širokim, istaknutim beliĉastim srednjim nervom, obiĉno dlakavi, razvijaju se zajedno sa

cvetovima. Cvetovi najĉešće pojedinaĉni, sa spatom iz jednom priperka. Perigon svetloljubiĉast,

reĊe beliĉast, reţnjevi pri vrhu sa tamnoljubiĉastom mrljom. Cev perigona duga do 12 cm, pri vrhu

bez dlaka, gola; reţnjevi izduţeno objajasti, dugi 2,5 – 5 cm, široki 5 – 15 mm. Ţig duţi od

prašnika, narandţaste boje, sa reţnjevima klinasto proširenim i na vrhu ĉešljasto nazubljenim.

Ĉaura mala, izduţena, prema vrhu se suţava. Seme loptasto, braon-crvenkaste boje.1

Cvetna formula: *P3+3A3+OG(3).

Slika 1. Crocus - dijagram

Ekofitocenologija. C. heuffelianus rasprostranjen je od nisko-brdskih do subalpijskih

predela, od 126 do 2000 m nadmorske visine. Mezofita je. Pokazuje kako mezotermofilne, tako i

psihrofilne osobine. Mada preferira poroznije, rastresitije supstrate, moţe biti prisutna na

podlogama razliĉitog sastava; edafski faktor nije limitirajući. Fotofilna vrsta, naseljava otvorena

staništa (livade); ali se, takoĊe, moţe naći i u šumskim fitocenozama (preteţno hrastove šume:

šume cera i kitnjaka). C. heuffelianus je subedifikator livadske fenofaze u rano proleće (sa 2 – 5 %

pokrovnosti) (Malinovskyj, 1980. prema Mihaly, A. and Kricsfalusy, V. 1997.). Kleopov, 1990.

1Kao izvor podataka posluţila je Flora SR Srbije VIII

6

prema Mihaly, A. and Kricsfalusy, V. 1997, navodi C. heuffelianus kao predstavnika Fagetum

podolicum asocijacije.

Fenologija. C. heuffelianus se u vegetaciji predela na višim nadmorskim visinama javlja 40

– 50 dana kasnije u poreĊenju sa staništima niţih nadmorskih visina. Biljka preţivljava nepovoljni

zimski period u obliku gomolja, koji se formira u jesen. Nadzemni deo biljke razvija se u proleće i

egzistira u trajanju od oko tri meseca. Išĉezava nakon plodonošenja i obrazovanja semena. Anualna

je.

Ontogeneza. Klasifikacija jedinki C. heuffelianus na osnovu kvalitativnih i kvantitativnih

biomorfoloških osobina:

I) Latentna faza: seme u stanju mirovanja – sazrelo seme je okruglo do elipsoidno, sa

crvenkasto-braonkastim omotaĉem. Duţina semena je 3 – 4 mm, širina je 2 – 2,5 mm, 1000

semenki je teško 4,77 – 7,45 g.

II) Pregenerativna faza: klica – pojavljuje se u jesen. Tip klijanja je podzemni. U proleće se

formira neţna stabljika, zajedno sa zelenim asimilacionim listom, u poĉetku konĉastog oblika (na

taj naĉin se obezbeĊuje reakcija izbegavanja zasene). U isto vreme kreće da se odigrava i proces

tranzicije u jedinku juvenilnog doba.

-Juvenilna jedinka: svaka ima asimilacionni list, gomolj je vertikalno izduţen, donekle veći

nego korenski listići. Broj listova zavisi od starosti juvenilne jedinke – svake sledeće godine imaće

po jedan list više. Jedinka ostaje u juvenilnoj fazi od 3 do 4 godine.

-Nezrela jedinka: jedan asimilacioni list, širi u poreĊenju sa onim koji se javlja kod jednki

juvenilne faze. Gomolj je veći i manje izduţen vertikalno nego kod juvenilnih jedinki (poprima

spljošteniju formu). Postoji kontraktilni koren, kojim se gomolj produbljuje u supstrat.

-Sazrela jedinka: 2 do 3 lista. Veliĉina i forma listova i gomolja ista je kao kod generativne

jedinke. Kontraktilni korenovi se pojavljuju veoma retko. Faza sazrele jedinke traje obiĉno godinu

dana.

III) Generativna faza - nastupa u 5, ili 6, godini ţivota biljke. Jedinke u ovoj fazi poseduju 2

do 3, veoma retko i 4, asimilaciona lista, veći gomolj sa većim brojem korenĉića, koji rastu u svim

pravcima. Kontraktilni korenovi za sad nisu poznati. Razvija se jedinstveni krupan cvet.

Generativna faza je najduţa u okviru ontogeneze.

Analizirajući ontogenezu, Melnik 1993. prema Mihaly, A. and Kricsfalusy, V. 1997. ne

razlikuje nezrelu jedinku kao posebnu fazu. Kod vegetativnih i generativnih jedinki nailazio je na 2

do 4 asimilaciona lista. Nijedna studija nije zabeleţila vegetativnu jedinku sa 4 lista. Kod

generativnih jedinki ovo se pak dogaĊalo veoma retko. Ontomorfogeneza uglavnom ne traje kraće

od 15 godina (Slika 2.).

7

Slika 2. Ontogeneza C. heuffelianus – SE-G – indikatori faze razvoja: SE – seme, P – klica, J –

juvenil, IM - nezrela jedinka, V – zrela, G generativna jedinka.

Za C. heuffelianus karakteristiĉna su 2 reproduktivna ciklusa: dugi – semenom, i kratki –

vegetativnim “pupljenjem”. Dugi ciklus obuhvata faze od P do G, kratki one od V do G. Kratki

reproduktivni ciklus se dogaĊa jako retko.

Reproduktivna biologija.

Vegetativna reprodukcija. Poĉinje obrazovanjem jednog, reĊe dva, aksijalna vegetativna

pupoljka, koji će potom formirati odraslu biljku. Vegetativni pupoljak nastao tokom tekuće godine,

oblikuje lateralni zametak sledeće godine, koji će se, u trećoj godini, u potpunosti odvojiti i postati

nezavisna biljka.

Reproduktivni delovi biljke. Cvetovi C. heuffelianus su krupni, pojedinaĉni, aktinomorfne

simetrije. Perijant je tipa perigona, sa dugom cevi i šest segmenata, smeštenih u dva kruga. Na

gornjim ivicama eksternalnih i internalnih segmenata perigona neţnoljubiĉaste boje, nalazi se

tamnoljubiĉasta šara u obliku slova V. Plodnik je podcvetan. Stubić je konĉast, dug, obiĉno duţi od

10 cm. Ţig tuĉka saĉinjavaju tri reţnja. Tuĉak je ili viši od prašnika ili se nalazi u istoj ravni sa

njima. Postoje tri prašnika. Antere su uspravne, duguljaste, sa longitudinalnim prorezima.

Oprašivanje. C. heuffelianus je entomofilna vrsta, sa dobro razvijenim sistemom primarnih

(polen, nektar) i sekundarnih (miris, obojenost) atraktanata. Glavni atraktant za insekte je perijant

(veliĉina, svetloljubiĉasta obojenost, jak miris). Ţuta boja tuĉka i prašnika takoĊe privlaĉi insekte.

Cvetanje i oprašivanje dogaĊa se marta i poĉetkom aprila u niţim predelima i juna-poĉetkom jula u

pobrĊima. Zavisno od vremenskih uslova sezone cvetanje moţe poĉeti ranije ili kasnije. Antere

pucaju tokom druge trećine dana, te se oslobaĊa velika koliĉina polena, koji je zbijen u manje

8

grumene. Jedan cvet cveta 5 – 8 dana. Cvet se zatvara noću. TakoĊe, kada pada kiša ili je oblaĉno,

cvet se neće otvoriti (adaptacija odbrane polena od vlage). Glavni oprašivaĉi su Apis mellifera L. i

Bombus terrestris L. Meligethes aeneus F. se takoĊe moţe zateći na cvetovima. Prema mišljenju

nekih istraţivaĉa, neke vrste Lepidoptera takoĊe mogu biti oprašivaĉi. Protandrija je tipiĉna za C.

heuffelianus (adaptacija koja spreĉava samooprašivanje). Kao isti mehanizam moţe se posmatrati i

poloţaj tuĉka iznad ravni u kojoj se nalaze prašnici.

Reprodukcija semenom. Odbacivanje semena se, u populacijama u niţim predelima, odvija

poĉetkom maja, a u uslovima pobrĊa-kasno juna. Zrelo seme se oslobaĊa iz otvorenih ĉaura.

Ponekad se ĉaure ne rasprsnu u potpunosti, tako da u donjim delovima istih preostane mala koliĉina

semena. C. heuffelianus je autohoran. U nekim sluĉajevima je zabeleţena i mirmekohorija.

Kariologija. Broj hromozoma C. heuffelianus 2n=14 prvi je izraĉunao Mather (1932). Isti

podaci su navedeni u delima Karasawa (1943, 1950, 1951). Kasnije, u svojim sveobuhvatnim

istraţivanjima roda Crocus, Brighton et al. (1973) su zabeleţili za C. heuffelianus, a na osnovu

studija sa osam lokaliteta u Jugoslaviji i jednog u Ĉehoslovaĉkoj, sledeće vrednosti: 2n=12, 18, 20,

22, 23. Kasnije je Brighton (1976) zabeleţio 2n=10 za lokalitete u Ukrajni i Rumuniji (Slika 3.).

Slika 3. Kariogram C. heuffelianus haploidnog seta.

C. heuffelianus je ukljuĉen u taksonomski kompleks C. vernus, koji obuhvata C. vernus subspecies

albiflorus (C. albiflorus), sa 2n=8 i C. vernus subspecies vernus, (ukljuĉuje C. heuffelianus sa

razliĉitim brojem hromozoma). U karpatskoj oblasti, broj hromozoma C. heuffelianus je 2n=10, a

C. scepusiensis 2n=18. Kariotip C. heuffelianus sadrţi tri para krupnih metacentriĉnih hromozoma

(od kojih jedan poseduje i sekundarno suţenje), kao i dva para malih subakrocentriĉnih

hromozoma. Interesantno je da populacije u Rumuniji nemaju sekundarna suţenja na

matecantriĉnim hromozomima (Brighton, 1976. Mihaly, A. and Kricsfalusy, V. 1997.), dok su ista

zabeleţena u okviru kariotipova jedinki rumunskih i slovaĉkih populacija.

9

1. 4. Horologija vrste Crocus heuffelianus

C. heuffelianus je istoĉnoilirsko-karpatsko-sudetski florni element. Moţe se naći na ĉitavom

Balkanskom poluostrvu, a delimiĉno i u srednjoj Evropi. Areal C. heuffelianus obuhvata oblasti

Ĉeške, Poljske, Slovaĉke, Austrije, Rumunije, bivše Jugoslavije, Albanije, Italije i jugozapadnih

oblasti Ukrajine.

Rasprostranjenost u Srbiji prema Flori SR Srbije (Stjepanović i sar., 1976.) – u okolini:

Kragujevca (Ilijina voda, Popova šuma, Košutnjak, Beloševac), Gornjeg Milanovca, Loznice (pod

Guĉevom), na Kosovu (planina Bogićevica i okolina Kaĉanika).

1. 5. Dosadašnja istraţivanja roda Crocus

Istraţivanje roda Crocus u Srbiji zapoĉelo je davne 1550. sa Stefan Von Hausenom.

Prvu detaljniju analizu roda objavljuje Josif Panĉić (1874, 1884) u delima “Flora Kneţevine

Srbije” i “Dodatak”, posebno istiĉući problem identifikacije meĊusobno veoma sliĉnih vrsta.

Dodatne horološke informacije obezbedili su Petrović (1882, 1885), Niĉić (1892) i

Adamović (1908), pri tom prvi put opisavši i hibridne vrste.

Na osnovu podataka prethodno navedenih autora, Fritsch (1909) daje detaljnu horološku

analizu roda Crocus L. u Srbiji.

Stjepanović-Veseliĉić (1976) objavljuje listu nativnih i kultivisanih vrsta.

Svoj doprinos, otkrićem novih vrsta, dali su i Stanković-Tomić (1972), Pulević (1976) i

Drenkovski (1983).

RanĊelovići i Hil (1990) su se bavili pitanjem autohtonosti populacija vrsta roda Crocus, pri

tom izdvajajući 16 vrsta, nekoliko podvrsta i ĉetiri hibrida. U seriji zbornika radova Ekološka istina,

RanĊelović sa saradnicima (RanĊelović et al., 2008, 2010; Milosavljević et al., 2011.) daje niz

novih podataka o distribuciji nekih vrsta ovog roda na podruĉju Srbije.

10

2. CILJEVI RADA

U Srbiji za sada nema objavljenih rezultata istraţivanja koja su se odnosila na vrstu C.

heuffelianus. Morfoanatomskim, horološkim analizama i statistiĉkom obradom podataka pet

populacija ove vrste dobiće se precizna slika njihove meĊusobne interpopulacijske diferencijacije.

U skladu sa tim ciljevi ovog rada su:

sakupljanje, identifikacija i herbarizovanje sakupljenog materijala,

morfometrijska analiza sakupljenog materijala,

anatomska analiza listova i analiza površinskih struktura listova,

utvrĊivanje stepena varijabilnosti morfoloških i anatomskih karakteristika

vegetativnih organa,

statistiĉka analiza dobijenih podataka.

11

3. MATERIJAL I METODE RADA

3. 1. Terenska istraţivanja i sakupljanje biljnog materijala

Sakupljanje biljnog materijala i terenska prouĉavanja obavljena su neposredno na

razliĉitim staništima istraţivane vrste, u periodu cvetanja, od februara do aprila meseca 2014.

godine. Materijal sakupljen na terenu je herbarizovan i fiksiran. Materijal za analizu

morfološoke diferenciranosti obuhvatio je 158 jedinki iz 5 populacija, sa podruĉja Srbije (Zlatibor,

Velika Ivanĉa, Markovac i Košarne) i podruĉja Rumunije (Muntele Mic). Osnovne karakteristike

lokaliteta prikazane su u Tabeli 1.

Tabela 1. Podaci o lokalitetima na kojima su sakupljani uzorci (N lat Geografska širina, E long -

geografska duţina, Nm - nadmorska visina)

3. 2. Morfometrijska analiza

Na sveţem sakupljenom materijalu odraĊena su detaljnija morfometrijska ispitivanja, koja

su obuhvatala analizu dva tipa karaktera: kvalitativnih i kvantitativnih.

Kvalitativne (opisne) osobine koje su analizirane jesu: boja ţdrela perigona i prisustvo

odnosno odsustvo šara na spoljašnjim i unutrašnjim segmentima perigona.

Kvantitativne osobine utvrĊivane su digitalnim nonijusom, a obuhvataju: širinu gomolja,

duţinu perigona, duţinu spoljašnjih segmenata perigona, duţinu unutrašnjih segmenata perigona,

duţinu antera, odnos antera-ţig, duţinu reţnjeva ţiga, širinu listova, broj listova i broj cvetova.

Dobijene vrednosti unošene su u tabelu u Excell-u.

Lokalitet N lat/E long Nm u m Datum i legator

Zlatibor

43º 43' 01"

19º 42' 00" 982 m 2. mart 2014. I. Raca

Velika Ivanĉa

44º 42' 33"

20º 59' 20" 173 m 19. februar 2014. V. RanĊelović

Markovac

44º 22' 27"


Košarna

44º 23' 35"


Muntele Mic

45º 38' 33"

22º 33' 33" 1802 m 2. april 2014. V. RanĊelović

12

3. 3. Morfo-anatomska analiza

Neposredno posle izlaska na teren, sakupljeni biljni materijal fiksiran je u 50 %

etanolu.

Anatomska analiza listova obavljena je na trajnim i privremenim preparatima koji su

uraĊeni standardnom histološkom metodom za svetlosnu mikroskopiju. Popreĉni preseci listova

dobijeni su seĉenjem na mikrotomu i dvojno bojeni safraninom i hematoksilinom. Nakon

provlaĉenja kroz seriju alkohola rastuće koncentracije (50% - 99,6% etanol) preseci su prebaĉeni na

mikroskopsku ploĉicu i pokriveni smesom glicerin-ţelatin i pokrovnim staklom. Ovako

pripremljeni preparati popreĉnog preseka lista su slikani kamerom Leica DFC490, na mikroskopu

Leica DM 2500.

Analiza površinskih struktura. Za analizu površinskih struktura i stoma korišćeni su

preparati sljuštenog epidermisa lista. Sa svakog lista pomoću skalpela uzet je uzorak u obliku

kvadratića dimenzija 0,5 x 0,5 cm. Ovako pripremljeni uzorci stavljani su u staklene posude

sa vodonik-peroksidom i kalijum-hidroksidom kako bi došlo do izbeljivanja epidermisa. Pravljeni

su privremeni preparati od sljuštenog epidermisa. Na predmetno staklo, u kapi glicerola

smeštani su prosvetljeni listovi. Ovako pripremljeni preparati epidermisa su slikani i analizirani

kamerom Leica DFC490, na mikroskopu Leica DM 2500.

3.4. Statistička obrada podataka

Dobijeni rezultati merenja obraĊeni su u programu Microsoft Office Excel. Za sve izmerene

vrednosti uraĊena je osnovna statistiĉka analiza kojom su obuhvaćene srednja vrednost, minimalne,

maksimalne vrednosti i standardna devijacija. Univarijaciona, multivarijaciona analiza varijansi i

kanoniĉna diskriminantna analiza odraĊene su u softverskom paketu SYSTAT 12 (Systat Software,

Inc. 2007).

Rad je uraĊen u okviru Projekta broj 173030, Ministartstva za prosvetu, nauku i tehnološki

razvoj, Republike Srbije.

13

4. REZULTATI I DISKUSIJA

4. 1. Poprečni presek lista vrste Crocus heuffelianus

Listovi većine vrsta roda Crocus na popreĉnom preseku imaju jedinstven i prepoznatljiv

oblik. U središnjem delu se nalazi šupljina pravougaonog ili kvadratnog oblika, ispunjena

parenhimskim ćelijama, a od nje polaze dve boĉne “ruke” koje su savijene svojim krajevima prema

središnjem delu (Slika 4.). Listovi su bifacijalni. Palisadno tkivo obiĉno ĉine dva sloja ćelija, dok su

u sunĊerastom parenhimu najćešće prisutna dva do tri sloja ćelija. Ćelije epidermisa lica izduţenije

su u vertikalnom pravcu u odnosu na ćelije epidermisa naliĉja. Kutikula na epidermisu lica je

razvijenija od kutikule epidermisa naliĉja. Stome su anomocitnog tipa i javljaju se na naliĉju

listova, u nivou epidermalnih ćelija ili blago uvuĉene (Slika 14.). Naizmeniĉno postavljeni veći i

manji provodni snopići locirani su u lisnom mezofilu, izmeĊu palisadnog i sunĊerastog tkiva.

Provodni snopići su kolateralnog zatvorenog tipa (Slika 17.). Ksilem je orijentisan ka licu lista dok

se ispod njega nalazi floem. Na preparatima prosvetljenih listova mogu se uoĉiti stiloidni kristali

(Slika 6.). Jednoćelijske papile nalaze se na licu lista (Slika 7.). Epidermalne ćelije su

pravougaonog ili eliptiĉnog oblika. Antiklinalni zidovi epidermisa u regionu stoma su uglavnom

pravi, a ponekad izuvijani (Slika 14). Stiloidni kristali i jednoćelijske papile konstatovane su na

preparatima listova jedinki svih populacija.

Slika 4. Popreĉni presek lista C. heuffelianus – lokalitet Zlatibor (x5)

4. 2. Morfometrijske i anatomske karakteristike populacije sa

lokaliteta Zlatibor

Slika 5. Uţi lokalitet i reprezent populacije sa Zlatibora

14

Tabela 2. Podaci za morfometrijsku analizu vrste C. heuffelianus

iz populacije na lokalitetu Zlatibor

Šir

ina

go

mo

lja

Du

ţin

a c

ev

i p

erig

on

a

Du

ţin

a s

po

lja

šnji

h

seg

men

ata

per

igo

na

Du

ţin

a u

nu

tra

šnji

h

seg

men

ata

per

igo

na

Bo

ja ţ

dre

la

Pri

sust

vo

ša

ra n

a s

p.

i

un

utr

. se

gm

enti

ma

per

igo

na

Du

ţin

a a

nte

ra

Od

no

s a

nte

ra-ţ

ig

Du

ţin

a r

eţn

jev

a ţ

iga

Šir

ina

lis

tov

a

Bro

j li

sto

va

Bro

j cv

eto

va

1 11.45 69.78 26.96 24.19 bela prisutne 11.43 -7.18 4.45 2.34 2 1

2 11 52.29 28.97 25.03 bela prisutne 10.73 2.38 5.24 2.28 2 1

3 10.21 59.32 30.79 28.54 bela prisutne 11.75 2.28 4.03 1.51 2 1

4 8.68 70.15 27.89 25.76 bela prisutne 8.71 -6.54 3.31 2.32 2 1

5 11.36 49.75 28.34 26.49 bela prisutne 9.37 0 2.52 2.13 2 1

6 11.17 58.73 32.97 31.14 bela prisutne 12.82 -0.64 2.8 2.23 2 1

7 11.18 62.36 29.63 22.81 bela prisutne 15.01 0.61 3.67 2.12 2 1

8 15.58 59.87 39.17 35.02 bela prisutne 12.03 6.07 3.48 2.28 3 2

9 10.47 61.85 33.21 30.81 bela prisutne 12.23 5.55 2.87 3.1 2 1

10 10.67 70.66 35.65 33.87 bela prisutne 12.73 6.69 3.53 2.73 2 1

11 9.35 57.01 28.68 24.28 bela prisutne 9.83 3.6 2.25 1.65 2 1

12 8.6 70.45 32.36 29.08 bela prisutne 11.04 1.8 1.79 1.93 2 1

13 5.67 68.62 28.49 26.17 bela prisutne 11.46 7.43 3.85 2.21 2 1

14 9.26 61.04 25.53 24.08 bela prisutne 11.08 0.43 2.37 1.86 2 1

15 9.52 77.35 36.08 34.22 bela prisutne 11.14 7.3 4.19 2.84 2 1

16 8.36 50.68 27.98 25.86 bela prisutne 11.14 4.83 2.48 1.89 2 1

17 8.09 65.88 27.55 24.11 bela prisutne 11.05 0.15 1.57 2.1 2 1

18 11.44 60.79 34.83 33.92 bela prisutne 12.13 6.46 3.04 3.01 2 1

19 10.5 47.49 34.23 31.54 bela prisutne 12.54 2.44 2.35 2.31 2 1

20 9.03 68.03 36.96 32.11 bela prisutne 13.1 3.73 2.69 2.32 2 1

21 9.16 78.28 35.75 33.03 bela prisutne 10.9 7.1 4.06 2.02 2 1

22 10.6 71.45 33.86 29.41 bela prisutne 12.11 2.55 3.24 2.99 2 1

23 10.55 49.93 32.82 30.15 bela prisutne 12.04 6.05 3.97 3.04 2 1

24 10.11 62.59 27.52 26.68 bela prisutne 11.95 3.68 3.63 1.47 2 1

25 9.66 49.29 29.58 28.32 bela prisutne 11.71 5.2 3.47 1.52 2 1

26 9.61 64.78 32.33 31.81 bela prisutne 10.71 3.65 2.1 2.11 2 1

27 9.64 60.92 31.3 29.92 bela prisutne 10.68 4.53 2.44 1.57 2 1

28 9.91 65.66 35.42 34.97 bela prisutne 11.32 5.59 3.46 2.44 2 1

29 9.98 47.58 32.99 28.39 bela prisutne 11.82 4.47 2.81 1.96 2 1

30 11.46 56.5 31.84 26.43 bela prisutne 11.57 5.79 2.33 1.97 2 1

31 10.93 54.43 30.65 27.66 bela prisutne 10.8 5.05 3.27 1.7 2 1

32 10.54 73.1 33.12 31.22 bela prisutne 10.94 7.07 4.08 2.48 2 1

33 10.2 60.26 30.24 28.73 bela prisutne 13.94 3.58 3.19 3.06 2 1

34 8.34 55.32 28.66 24.59 bela prisutne 11.26 1.86 1.25 1.57 2 1

35 8.44 57.67 36.59 33.95 bela prisutne 11.93 2.7 1.92 2.25 2 1

36 9.11 55.97 27.59 26.36 bela prisutne 13.46 2.86 2.41 1.17 2 1

37 10.29 61.68 35.15 33.6 bela prisutne 12.98 5.77 2.93 2.46 2 1

Na preparatima prosvetljenih listova, mogu se uoĉiti stiloidni kristali (Slika 6.) i

jednoćelijske papile (Slika 7.).

15

Slika 6. Stiloidni kristali C. heuffelianus (x40)

Slika 7. C. heuffelianus – Jednoćelijske papile (x5)


lokaliteta Velika Ivanča

Slika 8. Uţi lokalitet i reprezent populacije iz Velike Ivanĉe

16


iz populacije na lokalitetu Velika Ivanĉa

Šir

ina

go

mo

lja

Du

ţin

a c

ev

i p

erig

on

a

Du

ţin

a s

po

lja

šnji

h

seg

men

ata

per

igo

na

Du

ţin

a u

nu

tra

šnji

h

seg

men

ata

per

igo

na

Bo

ja ţ

dre

la

Pri

sust

vo

ša

ra n

a s

p.

i

un

utr

. se

gm

enti

ma

per

igo

na

Du

ţin

a a

nte

ra

Od

no

s a

nte

ra-ţ

ig

Du

ţin

a r

eţn

jev

a ţ

iga

Šir

ina

lis

tov

a

Bro

j li

sto

va

Bro

j cv

eto

va

1 10.74 64.2 32.15 27.61 bela odsutne 12.07 4.26 7.49 5.13 3 2

2 10.03 73.47 35.18 32.68 bela prisutne 11.29 6.64 4.43 4.77 3 2

3 9.04 59.4 43.1 31.44 bela prisutne 13.29 3.48 5.65 3.99 3 2

4 8.44 72.2 33.36 28.74 bela odsutne 12.21 3.72 4.61 4.86 2 1

5 14.68 78.87 48.12 40.12 bela prisutne 13.05 2.11 6.63 6.14 3 2

6 13.82 94.27 47.51 40.75 bela prisutne 12.48 5.43 8.29 5.73 3 2

7 13.8 63.55 40.92 33.25 bela prisutne 13.03 3.06 10.64 4.72 3 2

8 11.89 61.98 31.56 27.52 bela prisutne 13.48 0.5 4.44 4.51 3 2

9 11.2 83.13 36.38 32 bela prisutne 14.47 3.46 5.16 4.74 3 2

10 10.32 55.19 38.67 31.57 bela prisutne 12.6 2.48 4.89 3.9 3 2

11 16.9 78.98 39.4 36.85 bela prisutne 16.26 -2.12 4.33 4.94 3 2

12 14.54 71.31 35.37 29.89 bela prisutne 11.97 7.23 6.92 5.34 3 2

13 11.57 61.11 39.15 33.83 bela odsutne 13.71 -3.41 4.62 5.87 3 2

14 10.38 85.32 38.28 33.34 bela prisutne 15.59 0.67 5.38 5.45 3 1

15 10.24 79.77 35.28 32.29 bela spolja 13.31 5.37 5.39 5.84 3 1

16 10.93 71.18 42.66 35.58 bela odsutne 11.96 3.61 3.93 5.19 2 1

17 10.97 97.18 36.72 29 bela odsutne 12.87 2.24 4.73 6.62 3 1

18 9.36 74.7 41.06 34.43 bela odsutne 12.03 3.86 5.18 5.75 2 1

19 9.48 88.04 45.25 37.41 bela prisutne 12.84 2.86 5.25 6.66 2 1

20 11.15 82.73 43.77 38.09 bela prisutne 13.34 3.65 4.42 4.89 3 1

21 7.97 64.69 38.92 33.16 bela prisutne 10.74 5.76 5.26 5.79 3 2

22 9.95 71.16 36.92 31.58 bela prisutne 11.89 3.54 6.15 3.68 2 1

23 8.93 47.01 31.53 30.37 bela spolja 7.17 4.05 3.21 3.47 2 1

24 9.95 63.81 37.21 30.65 bela prisutne 5.03 1.97 3.9 4.58 2 1

25 7.11 70.99 28.28 24.99 bela prisutne 15.68 1.39 4.06 3.69 2 1

26 10 69.3 34.69 29.32 bela prisutne 14.73 -3.91 3.47 4.95 3 2

27 8.3 76.91 40.64 34.05 bela prisutne 12.32 1.17 3.5 3.42 2 1

28 5.5 50.78 31.14 25.65 bela prisutne 12.89 0.6 3.99 2.29 2 1

29 7.8 66.18 30.26 26.76 bela prisutne 9.91 0.92 2.1 2.51 2 1

Slika 9. Popreĉni presek lista C. heuffelianus – lokalitet Velika Ivanĉa (x5)

17


lokaliteta Markovac

Slika 10. Uţi lokalitet i reprezent populacije iz Markovca


iz populacije na lokalitetu Markovac

Šir

ina

go

mo

lja

Du

ţin

a c

ev

i p

erig

on

a

Du

ţin

a s

po

lja

šnji

h

seg

men

ata

per

igo

na

Du

ţin

a u

nu

tra

šnji

h

seg

men

ata

per

igo

na

Bo

ja ţ

dre

la

Pri

sust

vo

ša

ra n

a s

p.

i

un

utr

. se

gm

enti

ma

per

igo

na

Du

ţin

a a

nte

ra

Od

no

s a

nte

ra-ţ

ig

Du

ţin

a r

eţn

jev

a ţ

iga

Šir

ina

lis

tov

a

Bro

j li

sto

va

Bro

j cv

eto

va

1 7.67 79.71 39.67 36.07 bela prisutne 13.31 7.13 4.94 4.01 2 1

2 8.71 81.72 38.46 33.44 bledoljub. prisutne 11.67 2.38 4.96 3.08 2 1


4 10.52 57.99 33.47 28.76 bela prisutne 10.84 1.27 5.14 2.29 3 2

5 7.85 69.87 41.46 35.25 bledoljub. prisutne 13.13 -3.4 4.75 4.26 3 1




9 8.57 115.75 35.42 27.39 bledoljub. odsutne 12.7 3.84 3.92 2.29 2 1




13 10.33 62.89 33.91 24.94 ljubiĉasta prisutne 13.36 4.1 5.51 2.81 3 2

14 5.58 85.21 32.43 27.46 bela prisutne 11.36 6.02 6.37 3.84 2 1

15 8.66 79.44 36.73 29.66 ljubiĉasta prisutne 11.69 6.18 7.29 6 3 1


17 5.01 83.34 40.42 35.67 bela prisutne 12.89 7.15 6.37 2.62 2 1

18 7.34 72.31 33.81 28.77 bela prisutne 10.45 5.22 5.08 3.78 2 1





18

Slika 11. Popreĉni presek lista C. heuffelianus – lokalitet Markovac (x5)


lokaliteta Košarne


iz populacije na lokalitetu Košarne

Šir

ina

go

mo

lja

Du

ţin

a c

ev

i p

erig

on

a

Du

ţin

a s

po

lja

šnji

h

seg

men

ata

per

igo

na

Du

ţin

a u

nu

tra

šnji

h

seg

men

ata

per

igo

na

Bo

ja ţ

dre

la

Pri

sust

vo

ša

ra n

a s

p.

i

un

utr

. se

gm

enti

ma

per

igo

na

Du

ţin

a a

nte

ra

Od

no

s a

nte

ra-ţ

ig

Du

ţin

a r

eţn

jev

a ţ

iga

Šir

ina

lis

tov

a

Bro

j li

sto

va

Bro

j cv

eto

va

1 8.59 58.67 31.7 23.37 bela odsutne 10.98 2.46 3.57 3.23 3 1

2 8.54 53.06 30.56 26.15 bela odsutne 9.95 2.91 2.58 3.43 3 1

3 7.85 78.03 32.35 21.29 bela odsutne 10.42 0 2.6 3.92 2 1

4 7.59 57.38 30.5 27.5 bela odsutne 10.15 0 3 4.57 2 1

5 9.93 56.31 32.22 27 bela odsutne 13.14 0.64 3.37 389 3 1

6 7.78 64.4 32.19 25.22 bela prisutne 11.3 2.01 3.26 5.27 2 1

7 10.75 77.6 32.48 26.24 bela prisutne 13.71 1.65 2.51 5.04 2 2

8 8.31 54.79 30.53 23.49 bela prisutne 12.54 0 3.01 4.96 3 1

9 12.02 51.69 24.64 21.04 bela prisutne 10.66 0.93 2.94 3.76 3 1

10 7.2 59.79 29.02 25.28 bela prisutne 10.42 4.07 3.54 4.01 2 1

11 9.93 86.14 33.94 31.39 bela prisutne 13.51 1.05 3.97 4.11 2 1

12 9 61.91 26.42 22.56 bela odsutne 9.39 2.62 3.51 3.94 2 1

13 8.71 72.9 25.95 23.95 bela odsutne 12.03 1.27 3.44 5.68 2 1

14 11.61 51.68 26.02 21.78 bela odsutne 12.14 1.14 3.86 6.2 3 2

15 6.08 52.15 25.98 19.29 bela odsutne 13.08 0 3.75 4.16 3 1

16 11.73 56.47 29.3 23.52 bela odsutne 10.47 -5.31 2.73 3.04 3 1

17 10.67 48.41 30.7 21.44 bela odsutne 9.1 -3.24 3.98 2.7 3 1

18 8.04 45.04 26.23 20.01 bela prisutne 8.37 1.67 3.41 4.66 2 1

19 8.42 42.24 24.61 18.79 bela odsutne 9.43 -0.97 4.4 2.4 3 1

20 8.57 42.08 28.84 23.34 bela odsutne 13.64 2.18 2.79 5.39 2 1

19

Slika 12. Reprezent populacije iz Košarne

Slika 13. Popreĉni presek lista C. heuffelianus – lokalitet Košarne (x5)

Slika 14. Anomocitni tip stominog aparata C. heuffelianus (x40)

20


lokaliteta Muntele Mic (Rumunija)

Tabela 6. Podaci za morfometrijsku analizu vrste C. heuffelianus sa lokaliteta Muntele Mic

Šir

ina

gom

olj

a

Du

ţin

a c

evi

perig

on

a

Du

ţin

a

spo

lja

šnji

h

segm

en

ata

perig

on

a

Du

ţin

a

un

utr

ašn

jih

segm

en

ata

perig

on

a

Bo

ja ţ

drel

a

Pris

ust

vo

šara

na

sp

. i

un

utr

.

segm

en

tim

a

perig

on

a

Du

ţin

a

an

tera

Du

ţin

a

reţn

jeva

ţig

a

Šir

ina

list

ova

Bro

j li

stova

Bro

j

cv

eto

va

1 9.18 74.1 33.55 32 svetlolj. prisutne 13.74 4.05 2.11 2 1

2 7.46 67.87 37.72 34.51 svetlolj. prisutne 11.57 3.2 1.61 2 1

3 8.7 45.12 29 24.43 svetlolj. prisutne 14.35 4.5 2.08 2 1














































21

Slika 15. Reprezent populacije Muntele Mic

Slika 16. Popreĉni presek lista C. heuffelianus – lokalitet Muntele Mic (x5)

Slika 17. Kolateralni provodni snopić C. heuffelianus (x20)

Najveća širina gomolja zabeleţena je u populaciji iz Velike Ivanĉe (10,517±2,453 mm), dok

je najmanja širina gomolja karakteristiĉna za jedinke sa lokaliteta Markovac (8,301±0,799 mm).

Jedinke iz Markovca imaju najveću duţinu cevi perigona (77,147±11,982mm), dok je najmanja

duţina prisutna u populaciji iz Košarne (58,537±12,073mm) (Grafikon 1., Tabela 7.).

22

Grafikon 1. Osnovni statistiĉki parametri širine gomolja i duţine cevi perigona analiziranih

populacija vrste C. heuffelianus

TakoĊe, duţina spoljašnjih segmenata perigona najmanja je kod jedinki iz Košarne

(29,209±2,944 mm), a najveća u populaciji iz Velike Ivanĉe, 37,706±5,117 mm (Grafikon 2.,

Tabela 7.). Najmanja duţina unutrašnjih segmenata perigona javlja se kod jedinki iz Košarne

(23,632±3,096 mm), a najveća u populaciji iz Rumunije, 33,846±5,909 mm (Grafikon 2., Tabela

7.).

Grafikon 2. Osnovni statistiĉki parametri duţine spoljašnjih i duţine unutrašnjih segmenata

perigona analiziranih populacija vrste C. heuffelianus

Zlatib

or

Velika

Ivan

ča

Mar

kova

c

Koš

arna

Mun

tele M

ic

Populacija

5

10

15

20

Šir

ina

go

mo

lja

(m

m)

Zlatib

or

Velika

Ivan

ča

Mar

kova

c

Koš

arna

Mun

tele M

ic

Populacija

0

50

100

150

Du

žin

a c

ev

i p

eri

go

na

(m

m)

Zlatib

or

Velika

Ivan

ča

Mar

kova

c

Koš

arna

Mun

tele M

ic

Populacija

20

30

40

50

60

Du

žin

a s

po

ljašn

jih

seg

men

ata

peri

go

na (

mm

)

Zlatib

or

Velika

Ivan

ča

Mar

kova

c

Koš

arna

Mun

tele M

ic

Populacija

10

20

30

40

50

Du

žin

a u

nu

trašn

jih

seg

me

nata

p

eri

go

na

(mm

)

23

Grafikon 3. Osnovni statistiĉki parametri duţine antera i duţine reţnjeva ţiga analiziranih

populacija vrste C. heuffelianus

U populaciji iz Rumunije susreće se najveća duţina antera (12,548±1,547 mm), dok

minimalna vrednost duţine antera predstavlja karakteristiku populacije iz Košarne (11,221±1,652

mm). Maksimalna duţina reţnjeva ţiga javlja se kod jedinki sa lokaliteta Markovac (5,327±1,164

mm), a najmanja u populaciji sa Zlatibora, 3,055±0,869 mm, (Grafikon 3., Tabela 7.).

Grafikon 4. Osnovni statistiĉki parametri širine listova analiziranih populacija

Vrste C. heuffelianus

Jedinke iz Velike Ivanĉe okarakterisane su i maksimalnom vrednošću širine listova

(4,807±1,100 mm), a one sa lokaliteta Zlatibor najmanjom (2,187±0,495 mm).

Zlatib

or

Velika

Ivan

ča

Mar

kova

c

Koš

arna

Mun

tele M

ic

Populacija

5

10

15

20

Du

žin

a a

nte

ra (

mm

)

Zlatib

or

Velika

Ivan

ča

Mar

kova

c

Koš

arna

Mun

tele M

ic

Populacija

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

Du

žin

a r

ežn

jev

a ž

iga

(m

m)

Zlatib

or

Velika

Ivan

ča

Mar

kova

c

Koš

arna

Mun

tele M

ic

Populacija

0.0

2.5

5.0

7.5

10.0

Šir

ina

lis

tov

a (

mm

)

24

Rezultati univarijacione analize varijansi (ANOVA) pokazuju da svi istraţivani

karakteri imaju statistiĉki znaĉaj u formiranju razlika, izuzev širine listova (Tabela 7.)

Tabela 7. Univarijaciona analiza varijansi na nivou pojedinaĉnih karaktera analiziranih populacija

vrste C. heuffelianus

Karakter Zlatibor Velika

Ivanča

Markovac Košarna Muntele Mic f p

Širina gomolja

(mm)

10,003±1,5

27

10,517±2,453 8,301±0,799 9,066±0,014

9,036±2,107

6,146 0,000

Duţina cevi perigona

(mm)

61,284±8,2

05

71,635±11,98

4

77,147±11,982 58,537±12,0

73

60,037±15,072 11.599 0.000

Duţina spoljašnjih

segmenata perigona

(mm)

31,667±3,3

98

37,706±5,117 36,808±3,361 29,209±2,94

4

37,015±5,046 21.395 0.000

Duţina unutrašnjih

segmenata perigona

(mm)

29,034±3,6

19

32,169±4,034 30,962±3,502 23,632±3,09

6

33,846±5,909 20.590 0.000

Duţina antera (mm) 11,688±1,2

05

12,490±2,276 12,039±1,116 11,221±1,65

2

12,548±1,547 3.575 0.008

Duţina reţnjeva ţiga

(mm)

3,055±0,86

9

5,104±1,683 5,327±1,164 3,311±0,531 3,869±0,931 24.421 0.000

Širina listova (mm) 2,187±0,49

5

4,807±1,100 3,372±1,016 4,218±1,006 2,586±1,203 1.979 0.100

Broj listova 2,027±0,16

4

2,621±0,494 2,454±0,509 2,500±0,513 2,0833±0,404 13.435 0.000

Broj cvetova 1,027±0,16

4

1,483±0,508 1,091±0,294 1,100±0,308 1,125±0,334 8.643 0.000

Boja ţdrela

bela bela bela-

bledoljubiĉasta-

ljubiĉasta

bela svetloljubiĉasta / /

Prisustvo šara na

perigonu

prisutne Prisutne,

odsutne

prisutne Prisutne,

odsutne

prisutne / /

Testovi multivarijacione analize varijansi koji su prikazani Tabeli 8. pokazuju postojanje

statistiĉki znaĉajnih razlika na nivou grupnih karaktera analiziranih populacija vrste C. heuffelianus

Tabela 8. Multivarijaciona analiza varijansi na nivou grupnih karaktera

Analiziranih populacija vrste C. heuffelianus

Efekat Test Vrednost F df p

Ukupno Wilks 0.145 10.088 36, 54 0,000

Pillai's 1.381 8.558 36, 58 0,000

Hotellng 2.921 11.480 36, 57 0,000

25

Analiza glavnih komponenti (PCA) dobijenih morfo-anatomskih podataka istraţivanih

populacija C. heuffelianus pokazuje da 73,64 % ukupne varijabilnosti objašnjavaju prve ĉetri glavne

komponete (Tabela 9, Grafikon 1.). Najveći doprinos u formiranju varijabilnosti ima prva glavna

komponenta sa 33,29%, i to sledeće osobine: duţina spoljašnjih segmenata perigona, duţina

unutrašnjih segmenata perigon, duţina reţnjeva ţiga, širina gomolja, broj cvetova i duţina antere.

Broj listova i broj cvetova daju daju najveći doprinos drugoj glavnoj komponenti, koja uĉestvuje sa

16,79% varijacije. U trećoj glavnoj komponenti (12,28%), karakteri koji su najznaĉajniji za

strukturu varijabilnosti su duţina cevi perigona i duţina reţnjeva ţiga. Širina listova je znaĉajna za

strukturnu varijabilnost u ĉetvrtoj glavnoj komponenti (11,28%), (Tabela 9.).

Grafikon 5. Pozicije karakteristiĉnih vrednosti pofaktorima

analiziranih populacija vrste C. heuffelianus

Tabela 9. PCA za pojedinaĉne karaktere analiziranih populacija vrste C. heuffelianus

Karakter Faktor1 Faktor 2 Faktor 3 Faktor 4

Širina gomolja 0.601 0.395 0.276 -0.093

Duţina cevi perigona 0.448 -0.371 -0.627 0.027

Duţina spoljašnjih segmenata

perigona

0.826 -0.410 0.148 0.072

Duţina unutrašnjih segmenata

perigona

0.723 -0.499 0.307 0.070

Duţina antera 0.534 -0.028 0.266 0.244

Duţina reţnjeva ţiga 0.649 0.049 -0.535 -0.124

Širina listova 0.011 0.271 -0.067 0.929

Broj listova 0.450 0.620 -0.331 0.019

Broj cvetova 0.565 0.582 0.220 -0.239

26

Rezultati diskriminantne analize osnovnih komponenti pokazuju da je izmeĊu analiziranih

populacija došlo do morfološke diferencijacije. Rezulati kanoniĉne diskriminantne analize

pokazuju da vrednost prve kanoniĉne varijabile iznosi 1,698, a druge 0,885 što ukazuje da ove

dve varijabile obuhvataju najveći broj razlika izmeĊu istraţivanih populacija vrste C.

heuffelianus. Najveća morfološka diferencijacija je izmeĊu populacije sa Zlatibora i populacije iz

Markovca i izmeĊu njih ne postoje preklapanja. Diskriminantna analiza osnovnih komponenti

pokazuje da je najveće preklapanje izmeĊu populacija iz Velike Ivanĉe i Markovca. IzmeĊu ostalih

populacija dolazi do delimiĉnog preklapanja, pri ĉemu se populacija iz Rumunije (Muntele Mic)

preklapa sa svim istraţivanim populacijama iz Srbije (Grafikon 2.).

Grafikon 6. Diskriminantna kanoniĉna analiza osnovnih komponenti (DCA)

analiziranih populacija vrste C. heuffelianus

Muntele MicKošarna

Markovac

Velika IvančaZlatibor

POPULACIJA

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4

SCORE(1)

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

SC

OR

E(2

)

27

5. ZAKLJUČAK

Analizom rezultata istraţivanja morfloških i anatomskih karakteristika pet populacija vrste

Crocus heuffelianus došli smo do sledećih zakljuĉaka:

uporedna morfo-anatomska analiza listova biljaka iz razliĉitih populacija ukazala je na to da

opšta morfološka, kao i anatomska plastiĉnost svake populacije ponaosob nije velika,

rezultati univarijacione analize varijansi (ANOVA) pokazuju da svi istraţivani karakteri

imaju statistiĉki znaĉaj u formiranju razlika, izuzev širine listova,

testovi multivarijacione analize varijansi pokazuju postojanje statistiĉki znaĉajnih razlika na

nivou grupnih karaktera analiziranih populacija vrste C. heuffelianus,

rezultati kanoniĉne diskriminantne analize osnovnih komponenti pokazuju da je izmeĊu

analiziranih populacija vrste C. heuffelianus došlo do morfološke diferencijacije,

ovaj master rad predstavlja samo poĉetak istraţivanja vrste C. heuffelianus. Daljim

istraţivanjima trebalo bi utvrditi preostale lokalitete vrste C. heuffelianus na podruĉju Srbije.

TakoĊe, neophodno je istraţiti kariotip ovih vrsta, ali i njihovu molekularnu diferencijaciju.

28

6. LITERATURA

Akan, H., Eker, I., and Satil, F. 2007: The morphological and anatomical properties of endemic

Crocus leichtlinii (D. Dewar) bowles (Iridaceae) in Turkey. Pak. J. Bot., 39(3): 711-718.

Candan, F., Sik, L., and Kesercioglu, T. 2009: Cytotaxonomical studies on some Crocus L. taxa in

Turkey. African Journal of Biotechnology Vol. 8 (18): 4374-4377

Del Guacchio, E. and Caputo, P. 2008: Crocus imperati and Crocus suaveolens (Iridaceae) two

controversial endemic Crocuses from Central and Southern Italy – morphometrics,

lectotypification and chorology. Botanical Journal of the Linnean Society 158: 194-214.

Gomez-Garcia, D., Azorin, J., and Aguirre, J. 2009: Effects of small-scale disturbances and

elevation on the morphology, phenology and reproduction of a successful geophyte. Journal

of Plant Ecology 2(1): 13-20.

Kandemir, N. 2009: Morphology, anatomy and ecology of critically endangered endemic Crocus

pestalozzae Boiss. (Iridaceae) in north-west Turkey. Bangladesh J. Bot. 38(2): 127-132.

Kandemir, N. 2010: A morphological and anatomical investigation about two rare and endemic

Crocus taxa (Iridaceae) from southern Anatolia. EurAsia J BioSci 4: 54-62.

Kandemir, N. 2011: Comparative leaf anatomy of some endemic Crocus L. Taxa from Turkey.

Bangladesh J. Bot. 40(2): 155-162.

Kandemir, K. 2011: Comparative leaf anatomy of some endemic Crocus L. Taxa from Turkey.

Bangladesh J. Bot. 40(2): 155-162.

Kandemir, N. 2012: A morphological and anatomical investigation about two rare and endemic

Crocus taxa (Iridaceae) from Southern Anatolia. EurAsia J BioSci 4: 54-62.

Kandemir, N., Celik, A., and Yayla, F. 2012: Comparative anatomic and ecologic investigation on

some endemic Crocus taxa (Iridaceae) in Turkey. Pak. J. Bot., 44(3): 1065-1074.

Mihaly, A. and Kricsfalusy, V. 1997: Population biology and ecology Crocus heuffelianus Herb.

(Iridaceae) in Ukraine. Linzer biol. Beitr.

RanĊelović, N., Hill, D., and RanĊelović V. 1990: The genus Crocus L. In Serbia. SANU. Beograd.

29

RanĊelović, N., Sekovski, Ţ., and Dimeska, G. 2007: Systematic horological and genetic research

into the genus Crocus L. In Macedonia. Collection of Papers Devoted to Academician Kiril

Micevski. 97-131.

RanĊelović, N., RanĊelović, V., and Hristovski, N. 2012: Crocus jablanicensis (Iridaceae), a new

species from the Republic of Macedonia, Balkan Peninsula. Ann. Bot. Fennici 49: 99-102.

Satil, F. and Selvi, S. 2007: An anatomical and ecological study of some Crocus L. taxa (Iridaceae)

from the west part of Turkey. Acta Bot. Croat. 66 (1): 25–33.

Sik, L. and Candan, F. 2009: Ecological properties of some Crocus taxa in Turkey. African Journal

of Biotechnology Vol. 8 (9): 1895-1899.

Spasova, K. and Todorova, M. 2012: Pollen morphology of Crocus L. (Iridaceae) in Bulgaria.

Journal of Central European Agriculture 13 (2): 361-368.

Stjepanović i sar., 1976: Flora SR Srbije VIII. SANU. Beograd.

http://media-cache-ak0.pinimg.com/236x/20/2b/34/202b3450333c97fd5cc578515d4c0b3a.jpg

http://images.kurir-info.rs/slika-900x608/ubistvo-tomasa-beketa-foto-wikipedia-1406041053-

539073.jpg

http://media-cache-ak0.pinimg.com/236x/20/2b/34/202b3450333c97fd5cc578515d4c0b3a.jpg

http://images.kurir-info.rs/slika-900x608/ubistvo-tomasa-beketa-foto-wikipedia-1406041053-539073.jpg

http://images.kurir-info.rs/slika-900x608/ubistvo-tomasa-beketa-foto-wikipedia-1406041053-539073.jpg

30

Прилог 5/1

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни броj, РБР:

Идентификациони брoj, ИБР:

Тип документације, TД: монографска Тип записа, ТЗ: текстуални / графички Врста рада, ВР: Мастер рад Аутор, AУ: Ирена Раца Ментор, МН: Марина Јушковић Наслов рада, НР:

МОРФО-АНАТОМСКА ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА

ПОПУЛАЦИЈА ВРСТЕ C. heuffelianus Herb. (Iridaceae)

Језик публикације, ЈП: српски Jезик извода, ЈИ: енглески Земља публиковања, ЗП: Р. Србија Уже географско подручје, УГП: Р. Србија Година, ГO: 2014. Издавач, ИЗ: Ауторски репринт Mесто и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/цитата/табела/слика/графика/прилога)

29 стр.; 17 слика, 9 табела, 6 графикона

Научна област, НО: биологија Научна дисциплина, НД: биологија Предметна одредница/Кључне речи, ПO: C. heuffelianus, морфометрија, анатомија листа

УДК 581.4:582.2/.3

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН: Извод, ИЗ: У овом раду анализиране се морфолошке разлике популација врсте Crocus

heuffelianus Herb. са подручја Србије (Златибор, Велика Иванча, Maрковац и Kошарне) и

Румуније (Mунтеле Mиц). Урађена je морфометријска aнализа квантитативних (ширина

гомоља, дужина цеви перигона, дужина спољашњих сегмената перигона, дужина

унутрашњих сегмената перигона, дужина антера, oднос антера/жиг, дужина режњева жига,

ширина листова, број листова и број цветова) и квалитативних карактера (боја ждрела

перигона и присуство / одсуство шара на спољашњим и унутрашњим сегментима перигона).

Помоћу светлосне микроскопије анализирани су анатомски пресеци листова, као и

површинске структуре листова. Добијени подаци су статистички обрађени. На основу

добијених резултата уочава се да је између анализираних популација дошло до морфолошке

диференцијације. Врста C. heuffelianus до сада није била детаљније анализирана на простору

Србије.

Датум прихватања теме, ДП: 03. 09.2014.

Датум одбране, ДO:

Чланови комисије, КО: Председник:

Члан: Члан, ментор:

Образац Q4.09.13 - Издање 1

31

Prilog 5/2

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

NIŠ

KEY WORDS DOCUMENTATION Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: master thesis Author, AU: Irena Raca Mentor, MN: Marina Jušković Title, TI:

MORPHO-ANATOMICAL DIFFERENTIATION

POPULATIONS of Crocus heuffelianus Herb. (Iridaceae)

Language of text, LT: Serbian Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Republic of Serbia Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: 2014. Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

29 str.; 17 slika, 9 tabela, 6 grafikona

Scientific field, SF: biology Scientific discipline, SD: biology Subject/Key words, S/KW: C. heuffelianus, morphometry, leaf anatomy

UC 581.4:582.2/.3

Holding data, HD: library

Note, N: Abstract, AB: Morphometric differences between different Crocus heuffelianus Herb. populations in

Serbia (Zlatibor, Velika Ivanĉa, Markovac i Košarne) and Romania (Muntele Mic) are analysed in

this paper. We used to do morphometric analysis of quantitative (bulb width, perigon barrel length,

length of external segments perigon, length of internal segments perigon, anther length, anther

relationship and trademark pistil, pistil length lobes trademark, leaf width, number of leaves and

number of flowers) and qualitative characters (color pharynx perigon, presence / absence patterns in

the outer and inner segments perigon). Anatomical leaf cuts and surface structures of leaf are studied

by using light microscopy. Obtained datas are processed statistically. Based on obtained results, it

was seen that there is some morphology differentitation between analysed populations. C.

heuffelianus species has not been analysed in details in Serbia until now.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 03. 09.2014.

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President::

Member: Memb.

menthor:menthor_

Mentor:Mentor:

Obrazac Q4.09.13 - Izdanje 1

Documents

MASTER RAD - pmf.ni.ac.rs · Pjesma nad pjesmama, 4: 13-14 Šafran (na hebrejskom – ןרפעז, karkom ) se pominje samo na ovom mestu u Bibliji, u Pesmi Solomonovoj, zajedno sa